predavanje 06 - energetska efikasnost u domacinstvu

8/15/2019 Predavanje 06 - Energetska Efikasnost u Domacinstvu

1/59

MERE UŠTEDE ENERGIJE UDOMAĆINSTVU

Pregled


2/59

Opšti pojmovi vezani za potrošnju

energije u omadinstvima OBLICI ENERGIJE KOJI SE

NAJČEŠDE KORISTE UOMADINSTVIMA SU:

toplotna energija, dobijena

sagorevanjem fosilnih

goriva,

električna energija, koja se

koristi za pogon električnihaparata, uređaje, rasvetu,pa i za dobijanje toplotne

energije (i za hlađenje=.

Voda


3/59

Energija se u omadinstvima nepotrebnogubi usled nedovoljne energetske

efikasnosti:

energetskog omotača objekta,

sistema za grejanje i klimatizaciju,

sistema za dobijanje tople vode za

irektnu potrošnju,

električnih aparata, ureaja i rasvete

sistema, uređaja i načina korišdenja

vode

Opšti pojmovi vezani za potrošnju

energije u omadinstvima


4/59

Omotač zgrae i mere energetskeefikasnosti na omotaču zgrae

• Toplotna energija gubi se kroz takozvani omotačzgrade - svi granični elementi koji ovajajugrađevinski objekat o vazuha ili tla na kome je

podignut.

• Omotač zgrae čine:

1. krovna konstrukcija;

2. fasadni zidovi zgrade;3. prozori i vrata zgrade i

4. osnova zgrade

http://www.warmer-home.co.uk/wp-content/uploads/2010/08/home-lost-energy.jpg


5/59

Omotač zgrae

• U osnovi, mere energetske efikasnosti

na omotaču zgrae imaju tri

karakteristična efekta:

1. smanjuje se prolaz toplote kroz pojeine segmente omotača

(transmisioni gubici toplote)2. smanjuje se infiltracija vazduha u prostoriju (ventilacioni gubici

toplote)

3. smanjuje se difuzija vodene pare, i sa njom u vezi gubici toplote.

http://www.warmer-home.co.uk/wp-content/uploads/2010/08/home-lost-energy.jpghttp://www.warmer-home.co.uk/wp-content/uploads/2010/08/home-lost-energy.jpg


6/59

Toplotna izolacija zgrade

• smanjuje se prolaz toplote kroz pojedine segmenteomotača (spoljašnji ziovi, krov i krovna konstrukcija,podrum)

• smanjuje toplotne gubitke zimi i pregevanje prostora leti

• štiti nosedu konstrukciju o spoljašnjih uticaja i jakihtemperaturnih naprezanja.

• Toplotno izolovana zgraa je ugonija, proužava joj se

životni vek i oprinosi zaštiti okoline


7/59

Lokacije za ugradnju termoizolacije

• lokacije za ugradnju

termoizolacije su:

plafoni premanegrejanom

prostoru,

spoljašnji ziovi,

podovi prema

negrejanom

prostoru.


8/59

Toplotna izolacija zgrade

• Dodavanje slojeva izolacionog materijala sa

niskim koeficijentom provođenja toplote • Osobine kvalitetnog termoizolacionog

materijala:

o što niži koeficijent provoljivosti toplote,

ootpornost na vlagu i promene temperature,

oa je postojan u mehaničkom pogleu,

oa se jenostavno ugrađuje.

http://images.google.com/imgres?imgurl=http://www.inkomerc.co.yu/gfx/sendvic.gif&imgrefurl=http://www.inkomerc.co.yu/kvalitet_gradnje.php&h=188&w=208&sz=11&hl=sr&start=7&um=1&tbnid=BexruSRHkRHaAM:&tbnh=95&tbnw=105&prev=/images%3Fq%3Dizolacija%26svnum%3D10%26um%3D1%26hl%3Dsr%26rls%3Dcom.microsoft:sr


9/59

Vrste termoizolacionih materijala• materijali: kamena vuna, stiropor (stirodur), staklena vuna,

mineralna vuna, stiropor, poliuretanski materijali, ovčija

vuna, slama, itd....


10/59

Sprečavanje nekontrolisanog prooravazuha kroz omotač objekta

• Osnovne činjenice koje ukazuju na postojanje problemasa nekontrolisanim prodorom vazduha u objekat su:

ouvedan račun za grejanje, oneke prostorije je teško zagrejati, oproblemi sa vlagom,

o insekti koriste puteve prodora vazduha za ulazak u dom,

o statički elektricitet, alergijski i respiratorni problemi.


11/59

Otkrivanje puteva nekontrolisanog

proora vazuha kroz omotač

• Uobičajeni putevi prooravazuha kroz omotač su: 1. otvori za pristup tavanu,

2. lokacije oko cevi i oko

električnih instalacija,3. dimnjak,

4. aspirator,

5. otvor za primanje pošte,

6. otvori u spojevimakonstrukcija i pukotine uzidovima,

7. prozori i vrata


12/59

Zatvaranje puteva nekontrolisanog

prodora vazduha kroz omotač pokretne površine se zaptivaju

elastičnim izolatorima, nepokretne površine se zaptivaju

najčešde posebnim smesama kojeposle oređenog vremena

očvršdavaju (gips, malter, silikon,poliuretanske pene i sl.),

pukotine oko cevi kroz koje protičetopla voda (ili na dimnjacima) sezatvaraju materijalima koji moraju

biti postojani na povišenimtemperaturama, razlikuju se proizvodi namenjeni za

spoljašnju i unutrašnju upotrebu.


13/59

Sprečavanje proora vazuha kopokretnih spojeva prozora i vrata


14/59

Preporučena minimalna količinasvežeg vazuha u prostoriji po osobi

spoljna

temperatura (oC)

preporučena minimalna količina

vazduha u prostoriji po osobi

sa zabranjenim

pušenjem

sa pušačima

m3/h

20 8 12

15 10 15

10 13 20

5 16 24


15/59

Preporuke za ventilaciju

•Kratko prozračivanje potpunim

otvaranjem krila prozora i balkonskih

vrata osobito s aspekta zaštite od

prehlade i uštede energije za gr ejanje,

bolje od trajnog prozračivanja krozpoluotvorena krila vrata ili prozora.

•U jednakim vremenskim intervalima

(na pr. svakih sat vremena otvoriprozor na 5 do 10 minuta) i time

izmeniti kompletnu količinu starog

vazduha


16/59

Gubici toplote kroz prozore

Osnovne funkcije prozora su

obezbeđivanje:

dnevne svetlosti u objektu,

ventilacije,

vizuelnog kontakta sa

spoljašnjom sreinom,

smanjenja gubitaka toplote, zaštite unutrašnjosti objekta

o spoljašnjih nepogonihuticaja.

Osnovne karakteristike koje efinišuenergetske performanse prozora su:

koeficijent prolaza toplote

solarne i optičke karakteristike stakla,

materijal okvira i rama (drvo, Al, PVC)

vrsta stakla.


17/59

Gubici toplote kroz prozore

• Gubici kroz prozore sutransmisijski, odnosno oni kroz

zatvoren prozor i ventilacijski,

odnosno oni kroz otvoren prozor.

• Kroz prozore se ostvaruje preko

50 % ukupnih toplotnih gubitakazgrade.

• Postoji mnogo različitih vrsta

prozora, a njihov koeficijent

prolaza toplote kreće se od 0,8

W/m2K kod najboljih prozora strostrukim staklima ispunjeni

inertnim gasovima, pa sve do 3,5

W/m2K kod starih jednostrukih

prozora.


18/59

Energetski efikasni prozori

Proizvođači koriste sleedestrategije za poboljšanjeenergetske efikasnosti

prozora:

više staklenih panela (vaili tri),

punjenje inertnim

gasovima,

specijalni niskoemitivni

slojevi.


19/59

Energeska efikasnost postojedihprozora

1. zaptivanje prozora

2. oržavanje prozora i vrata

3. popravka okova na prozorima i vratima

4. izolovanje kutija za roletne

5. ugradnja roletni, postavljanje zavesa


20/59

Termografska analiza• Koristi se za utvrđivanje stanja omotača zgrae

• Termografska analiza može a se primeni ko: otkrivanja problema sa termoizolacijom,

otkrivanja toplotnih mostova,

lociranja prodora vazduha u kombinaciji sa testom sa prinudnim

izazivanjem razlike u pritiscima, oređivanja pravilnog funkcionisanja sistema za

grejanje,

otkrivanja problema sa vlagom,

lociranja skrivenih cevi sa toplom vodom.

http://www.infratec.de/index.php?eID=tx_cms_showpic&file=uploads%2Ftx_templavoila%2Fbau_leckage_041.jpg&bodyTag=%3Cbody%20onblur%3D%22javascript%3Aclose%28%29%3B%22%20leftmargin%3D%220%22%20topmargin%3D%220%22%20marginwidth%3D%220%22%20marginheight%3D%220%22%3E&md5=a84f19e9aa7f4479b9490e2a85f2ee20


21/59

Termografska analiza

• Analiza stanja omotača – pre i posle primene mera


22/59

• Grejanje omadinstva (zgraa, stanova, kuda) • sopstveni sistem grejanja – individualna grejna tela• sopstveni sistem grejanja – centralno grejanje

• snabevanje toplotom iz obližnjih lokalnih kotlarnicai sistema daljinskog grejanja

Mere energetske efikasnosti u sistemu

grejanja

http://images.google.com/imgres?imgurl=http://www.termoelektro-mm.com/images/reference3.jpg&imgrefurl=http://www.termoelektro-mm.com/reference.htm&h=151&w=188&sz=8&hl=sr&start=3&um=1&tbnid=2oJVI9z3lsTEkM:&tbnh=82&tbnw=102&prev=/images?q=ekonomajzer&svnum=10&um=1&hl=sr&rls=com.microsoft:sr


23/59


24/59

Zgrade koje imaju individualne kotlarnice

Tip mere Konkretne mere

Nisko-bužetskemere

Ugradanja regulacionih ventila u sistem razvoda top. energije

Oržavanje grejnih tela u prostorijama (zamena, popravke curenja, parnih.čepova, poešavanje i r.)

Ugradnja termostatskih ventila na grejnim telima

Ugradanja klapni u kotlovskim kanalima dimnih gasova,

Izolacija cevi i rezervoara,

Ugradnja efikasnih cirkulacionih pumpi za toplu vodu,

Visoko-

bužetskemere

Povezivanje na sistem daljinskog grejanja

Promena energenta - Instalacija toplotne pumpe

Sanacija ili zamena kotla (gorionika ili ložišta),

Ugradnja sistema za regulaciju rada kotla

Rekuperacija toplote dimnih gasova kotla (ekonomajzer)


25/59


Mere

omadinskogupravljanja

energijom

Zatvaranje vrata i prozora u prostorijama koje se greju/hlade

Isključivanje grejanja ili hlađenja nodu i kaa nema nikoga

Izbegavanje zaklanjanja i pokrivanja grejnih tela zavesama i sl.Provetravanje zgrae u letnjem periou tokom nodi

Vremensko optimizovanje grejanja i pripreme tople vode,

Smanjivanje sobne temperature za 1°C u sezoni grejanja

Mere energetske efikasnosti u sistemu

grejanja – opšte mere

Zgrade sa bloko skim kotlarnicama


26/59

Zgrade sa blokovskim kotlarnicama

i sistem daljinskog grejanja


Nisko-

bužetskemere

Oržavanje postanica

Ugranja kalorimetara i izmena načina obračuna isporučene toplote(naplata prema isporučenoj količini toplote)

Visoko-

bužetskemere

Zamena ili sanacija eksternog toplovoda

Rekonstrukcija podstanica (ugradnja regulaciono-merne opreme, zamena

razmenjivača toplote)

• Dodatne mere:


27/59

Energetski pasoš zgraa


28/59

Primena izolacije u novim stanovima


29/59

Danska – energija za grejanje


30/59

Zgrade u Srbiji

Austria prosečno Austria – cilj Srbija danas

kWh/m2,y


31/59

Pasivne kude

- Kuće kod koji je potrošnja energije za grejanje manja od 15 kWh/m² godišnje.


32/59


33/59

nova

varijanta

stara

varijanta


34/59

Poboljšanje energetske efikasnostisistema za obijanje potrošne tople voe

• Prosečno stanovnik troši 40 – 80 ltople vode temperature 40-60 oC

(oržavanje lične higijene i pranjesudova).

• Za obijanje potrošne tople voekoriste se:

o električni bojleri (akumulacioni iprotočni),

o gasni kotlovi (bojleri, kombi-bojleri),

o solarni kolektori.

k f k


35/59

• Osnovne strategije, za smanjenje troškova i ušteu energije,ko uređaja i sistema za grejanje voe za irektnu potrošnju su: o pravilno dimenzionisanje sistema,

o reukcija potrošnje tople voe (tuširanje, a ne kupanje u kai)

o poešavanje temperature zagrevanja voe (problem stvaranja kamenca),

o pravilna termoizolacija bojlera,

o izolacija cevi kroz koje cirkuliše topla voa,

o isključivanje bojlera kaa nije potrebno a rai uže vreme,

o električni bojler uključivati po mogudstvu u jeftinoj tarifi,

o

postavljanje niskoprotočnih glava na tuševima, korišdenje perlatora, aeratora,o instalacija novog energetski efikasnijeg sistema.

Energetske efikasnost sistema za

obijanje potrošne tople voe


36/59

Optimalna temperatura tople vode

• vodeni kamenac- soli kalcijuma imagnezijuma setalože napovršinama

grejača • higijenski uslovi• čišdenje

kamenca

Temperatura vode °C 50 60 70

Izdvojena količina vodenog kamenca (g) 48,6 104,2 370,8

R i l t š j l kt ič


37/59

Racionalna potrošnja električneenergije – električni aparati, kudni

uredaji, rasveta

• Raspoela potrošnjeelektrične energijeprosečnog omadinstvau Srbiji


38/59

Mere za ušteu električne energije uomadinstvima

• Za utvrđivanje mera za ušteu energije potrebno je: o napraviti spisak svih uređaja koji se koriste u omadinstvu, o utvriti a li je za svaki uređaj neophono a se koristi (prilikom

pronalaženja bilo kojeg električnog uređaja koji iz realnih razloganema potrebe a rai, najlakši i najefikasniji način za ušteu el.energije je isključivanje iz mreže),

o pomnožiti snagu svakog preostalog uređaja sa brojem časovakorišdenja svakog ana a bi se oreila nevna potrošnja u(kWh/dan),

o utvriti mere za smanjenje upotrebe svakog uređaja i štoefikasniju eksploataciju,

o razmotriti nabavku novih energetski efikasnih uređaja, o izvojiti grupu uređaja sa velikom potrošnjom i razmotriti

mogudnost upotrebe nekog rugog oblika energije za ovakve

uređaje.


39/59

Kupovina novih

uređaja • Stare i otrajale uređaje je

isplativo zameniti novim,

energetsko efikasnimuređajima

• Prilikom odabira voditi

računa o klasi energetskeefikasnosti

• Pre upotrebe novih uređajaobro proučiti uputstvo i

savete proizvođača

http://images.google.com/imgres?imgurl=http://www.deckerhomes.com/images/energy_star_logo.jpg&imgrefurl=http://www.deckerhomes.com/energy_star.htm&h=304&w=297&sz=16&hl=sr&start=20&um=1&tbnid=7Y8kQWot5QBH4M:&tbnh=116&tbnw=113&prev=/images?q=energy+star+label&svnum=10&um=1&hl=sr&rls=com.microsoft:sr&sa=N


40/59

Veš mašina i mašina za

pranje sudova• Uključivati je samo ka je puna

• Prati u hladnoj vodi ili na niskim

temperaturama (više temperaturekoristiti samo kad je to neophodno)

• Koristi krade cikluse pranja

• Umesto mašine za sušenje, vešsušiti napolju

• Ra mašina za veš/posuđe kaa supune i po mogudstvu nodu


41/59

Rerna i šporet

• Koristiti mikrotalasnu pednicu, kaa je to mogude • Rerne, kaa je mogude, koristiti na nižim temperaturama

• Predgrevati rerne samo kad je to neophodno

• Ringlu isključiti pre kraja kuvanja - ringla akumulira izvesnukoličinu energije koju je poželjno iskoristiti

• Ko šporeta na gas ili električnu energiju, nastojati aveličina sua ogovara veličini gorionika/ringle

• Koristiti poklopac

F iži i i č


42/59

Frižier i zamrzivač • Proveriti zaptivanje vrata tj. curenje vazduha

• ržati frižier alje o rerne ili mašine za pranje

sudova

• Ukoliko je mogude, postaviti frižier na mestu gepostoji cirkulacija vazduha

• Termostat ržati na oko 3-5 °C

• ržati ga punim (po uslovom a nije tolikozakrčen a se vazuh ne može a cirkuliše)?oatni prostor možete a popunite sa bokalomvoe postavljenim u zanjem ijelu frižier, patako imate i hlanu vou za pide

• Ne otvarati bez potrebe

• Reovno uklanjati naslage lea iz frižiera izamrzivača

• Čistite motor najmanje va puta goišnje

• Ne stavljajte vrudu ili toplu hranu irektno u

frižier

Klima uređaji


43/59

Klima uređaji

• Pravilan oabir uređaja u onosu na prostoriju koju

hladi/greje• Poešavanje na 26oC –svaki stepen niže troškovi energije

rastu za 6%. Temperatura poešena na 24 oC košta 18%više, a termometar postavljan na 22 oC čak 36% više.

• Korišdenje programabilnog termostata. Klima uređaj sekoristi samo ako smo kudi (tajmer se poesi a se uređajaktivira 30 minuta pre dolaska)

• Postavljanje na severnom ili istočnom ziu (u senci) • Čišdenje filtera jenom mesečno

• Provetravanje tavana –

snižavanje temperature plafona


44/59

Kudni aparati i uređaji

• Ograničenja za stand-by potrošnju kudnih uređaja iaparata jer čini 5-10% potrošnje električne energije usektoru omadinstva

• Ostavljani punjači za mobilne telefone u utičnicama,aparati u stanBy fazi i upaljena svjetla su među

najčešdim potrošačima električne energije

• Japan i USA: najviše 1W za niz uređaja

• Isključivanje računara, štampača, TV, auio, vieo i

rugih uređaja kaa nisu u upotrebi

http://images.google.com/imgres?imgurl=http://www.elkoep.com/images/photo/SOU-2.jpg&imgrefurl=http://www.elkoep.com/EN/products/sou-2.htm&h=486&w=369&sz=32&hl=sr&start=12&um=1&tbnid=TDDxsxCGjzwjOM:&tbnh=129&tbnw=98&prev=/images?q=time+switching+&svnum=10&um=1&hl=sr&rls=com.microsoft:srhttp://images.google.com/imgres?imgurl=http://www.elkoep.com/images/photo/SOU-2.jpg&imgrefurl=http://www.elkoep.com/EN/products/sou-2.htm&h=486&w=369&sz=32&hl=sr&start=12&um=1&tbnid=TDDxsxCGjzwjOM:&tbnh=129&tbnw=98&prev=/images?q=time+switching+&svnum=10&um=1&hl=sr&rls=com.microsoft:sr


45/59

Mere uštee energije ko rasvete

• Sprečavanje preteranog osvetljenja prostorija(gasite višak svetla)

• Upotreba energetski efikasnih sijalica

• Upotreba tajmera i fotodelija

• Bolje iskorišdenje prironog svetla

• Bojenje zidova u svetle boje• Mogude uštee o 50%

Mogude mere (mesta) za ušteu el. energije


46/59


Meredomadinskogupravljanja

energijom

Korišdenje prironog osvetljenja u što vedoj meri

Isključivanje rasvete u prostoriji ka nije potrebna

Čišdenje svetiljki

Gašenje osvetljenja (npr. kaa su prostorije prazne)

Nisko-bužetske Zamena inkadescentne rasvete CFL sijalicama

Zamena starih Т8-fluorescentnih sijalica modernim Т5-sijalicama saelektronskim prigušnicama

Visoko budžetske Ugranje savremenih lustera sa obrim reflektujudim svojstvima

Korišdenje sistema kontrole osveteljenja (npr. senzori prisustva, senzoridnevnog svetla, upravljanje osvetljenjem prema intenzitetu dnevnog

svetla).

Mogude mere (mesta) za ušteu el. energijeza unutrašnju rasvetu

Efikasno korišdenje voe u


47/59

Efikasno korišdenje voe uomadinstvima

• Najčešde oblasti korišdenja voe u prosečnom omadinstvu su: o kuhinja (kuvanje, spremanje hrane i pranje sudova),

o kupatilo (lična higijenu, tuširanje, umivanje...), o vešernica (pranje oevnih premeta), o voa za pide.

•Osnovne prenosti efikasnog korišdenja voe u omadinstvima su:

o zaštita životne sreine i zravlja ljui, o ekonomičnost i uštea energije, o zaštita izvora pijade voe.

• Efikasno korišdenje voe u omadinstvima se sprovoi kroz: o efikasno korišdenje o strane korisnika (navike i ponašanja), o nabavku efikasne opreme za distribuciju,

o oržavanje ispravnosti opreme.

š


48/59

Mere za ušteu voe u zgraama

• Uzroci prevelike potrošnje voe • neispravan vodomer,• curenje u nekom delu sistema zgrade,• neefikasnost servisa u zgradi koje koriste vodu,• neracionalno korišdenje voe.

1 kap u sekundi 16 kupanja svakog meseca !

M št

http://images.google.com/imgres?imgurl=http://www.cetus.co.yu/pic/voda.jpg&imgrefurl=http://www.cetus.co.yu/&h=183&w=200&sz=8&hl=sr&start=9&um=1&tbnid=HOFulKRhIs712M:&tbnh=95&tbnw=104&prev=/images?q=voda&svnum=10&um=1&hl=sr&rls=com.microsoft:sr


49/59


Mere

omadinskoggazd. energ.

Zatvaranje slavina

Uključivanje mašina za veš i posuđe samo kaa su pune Smanjenje protoka voe ka go je mogude (pranje, zalivanje)

Nisko-

bužetne/

Visoko-

bužetne

Popravka svih mesta u instalaciji gde postoje curenja

Ugradnja vodomera u slučajevima kada se naplata vrši paušalno

Redovno oržavanje slavina i vookotlida

Instalacija slavina koje se same zatvaraju

Zamena vookotlida ispiračima male potrošnje

Komande ispiranja toaleta sa stop funkcijom

Upotreba ispirača koji omogudavaju biranje količine vode

Korišdenje mašina za veš i posuđe sa malom potrošnjom vode

Korišdenje kišnice gde god je mogude

Mere za ušteu voe u zgraama

http://images.google.com/imgres?imgurl=http://www.kimtec-cg.com/vivax/images/catalog/56/163_FL-1000.jpg&imgrefurl=http://www.kimtec-cg.com/vivax/default.aspx?tabid=914&newsType=ArticleView&articleId=430&h=800&w=590&sz=144&hl=sr&start=5&um=1&tbnid=6b7QSh543Vz70M:&tbnh=143&tbnw=105&prev=/images?q=ves+masina&svnum=10&um=1&hl=sr&rls=com.microsoft:srhttp://www.sydneywater.com.au/Publications/_download.cfm?DownloadFile=FactSheets/WorkingTogetherToPreventLeaks.pdfhttp://images.google.com/imgres?imgurl=http://www.cetus.co.yu/pic/voda.jpg&imgrefurl=http://www.cetus.co.yu/&h=183&w=200&sz=8&hl=sr&start=9&um=1&tbnid=HOFulKRhIs712M:&tbnh=95&tbnw=104&prev=/images?q=voda&svnum=10&um=1&hl=sr&rls=com.microsoft:sr


50/59

Pod uslovom da se procedure energetskog

upravljanja pravilno odrade i primene mere

za uštedu koje su opisane može se očekivatida se postignu značajne uštede u potrošnji

energije domaćinstva

= =

http://www.greenlow-e.com/images/Low-eAtticBlanket_img_3.jpghttp://www.greenlow-e.com/images/Low-eAtticBlanket_img_3.jpg


51/59


52/59

• Mogudnost:

• sistemi za zagrevanje sanitarne tople vode

• fotonaponski sistemi

• Mogudnost:

• sistemi za zagrevanje sanitarne tople vode

• fotonaponski sistemi

• Cena 1m2 kvalitetnog solarnog kolektora se kredu

od 80 do 300 € (vakumski i preko 400 €).

Solarna energija


53/59

• Fotonaponski sistemi

• još uvek relativno skupa tehnologija

• potrebna značajna finansijska porška za primenu

Projekti korišdenja sunčeve energije


54/59

Fotonaponske (Photovoltaics - PV) delije

Silicijumske FN delije:

• monokristalne,

• polikristalne,

• od amorfnog silicijuma.

dimenzija: 10x10 cm,

napon: 0,5 V

solarni moduli, paneli (redni i paralelno vezani)

tankoslojne solarne delije

(31% globalne instalisane snage do 2013. )

Sarnia Photovoltaic Power Plant,

Kanada, 80 MW

Olmedilla Photovoltaic Park,

Španija, 60 MW

Solarna energija


55/59

• Solarno selo u brdovitom delu grada Kirkleesa u Velikoj Britaniji

• 21 solarno napajana kuda.• Solarne instalacije osiguravaju oko 20% potreba za električnom

energijom i 50-60% potreba za toplom vodom.

• Društvena i ekonomska korist - entuzijazam među stanovnicima,

nova rana mesta i veštine u postavljanju fotonaponskih delija.• Ukupno 400 kW instalirane snage FN delija

Primeri


56/59

• Barselona u Španiji inicirala projekat “Barcelona Solar Orinance”.

• Grasko vede Barcelone lokalni propis - zahtev da sve nove zgrade izgrae u rekonstrukciji moraju koristiti solarnu energiju za obezbeđenjeminimalno 60% svojih potreba za toplom vodom.

• Od stupanja na snagu ovog zakonodavnog instrumenta (2000), ukupno

instalirana površina solarnih kolektora oko 20.000 m2

• Ekvivalentna uštea u energiji iznosi preko 15.000 MWh goišnje

Primeri korišdenja sunčeve energije

K išd j t l t ih i


57/59

• Izvori toplote za toplotne pumpe

• podzemna voda - toplotnu energiju dobijamo iz vode koja se uzimaiz bušenih bunara, čija je temperatura o 10 o 14 oC i ne menja setokom godine.

• zemlja - horizontalno postavljene cevi - više kružnih tokova, nadubinu od 1 m do 1,5 m, kroz koje protiče voa. Voa hlai zemlju iouzima joj toplotu. Početkom jeseni, zemlja na ubini o 1m o1,5m je najtoplija (15 oC), krajem zime, zemlja je najhladnija (5 oC).

Korišdenje toplotnih pumpi

K išd j t l t ih i


58/59

• Izvori toplote za toplotne pumpe

• zemlja - vertikalno postavljene cevi (sondi), na dubinu od 40 m do 100 mtemperatura stabilna tokom cele godine, u kojima struji voda koja oduzima

toplotu od zemlje.

• vazduh - toplotnu energiju obijamo iz spoljašnjeg vazuha. U zimskomperiou pri nižim temperaturama spoljašnjeg vazuha, korisnost toplotnepumpe rastično opaa. Ovakav tip toplotne pumpe je pogoan za zagrevanjevode u bazenima kada temperatura spoljašnjeg vazuha nije niža o 10 oC.

Korišdenje toplotnih pumpi

K išd j bi


59/59

Korišdenje biomase

predavanje 06 - energetska efikasnost u domacinstvu

Documents