predavanje 3 internet 2010 - ttl.masfak.ni.ac.rsttl.masfak.ni.ac.rs/21it/predavanje_3_...

MAŠINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U NIŠU PROGRAMSKI PAKETI – INTERNET TEHNOLOGIJE Sinopsis predavanja dr Miomira Jovanovića, r.profesora

Predavanje 3 2009/2010

INTERNET ADRESE Svaki korisnik i svaki kompjuter na Internetu poseduje jedinstvenu adresu. Internet adresa se sastoji iz četiri dela: (1) lična identifikacija korisnika, (2) naziv host kompjutera, (3) naziv institucije ili organizacije i (4) naziv domena (slika 3.8).

Slika 3.8 Internet adrese

Sistem naziva domena Identifikacija pojedinačnih kompjutera na mreži vrši se uz pomoć numeričkih adresa, sačinjenih od nizova brojeva, koje se nazivaju njihovim Internet protocol (ili IP) adresama. Na primer: 207.46.230.219, 207.171.181.16, 66.218.71.102 ). Očigledno je, međutim, da bi prosečan korisnik teško mogao da upamti više od dve-tri adrese u ovakvom, numeričkom obliku. Zato je kreiran takozvani sistem naziva domena (domain name system - DNS). U stvari, nazivi domena predstavljaju prepoznatljive nazive; nazive kompjutera na Internetu koji se lako pamte (na primer: Microsoft.com, amazon.com, yahoo.com ). Svaki naziv domena odgovara jednoj dodeljenoj IP adresi (npr., 207.46.230.219 za Microsoft, 207.171.181.16 za amazon.com, 66.218.71.102 za yahoo.com). Osnovna namena DNS-a je u tome da se korisniku omogući pristup bilo kom kompjuteru na planeti jednostavnim unošenjem njegovog naziva domena.

Nazivi domena najvišeg nivoa (oni koji se međusobno razlikuju po poslednjem, .XXX odsečku adrese). Zavise od namene organizacije kojoj je konkretna adresa dodeljena. Primer: domeni com, .net i .org su otvoreni za sve pojedince i organizacije na globalnom nivou. Ostali nazivi domena najvišeg nivoa prikazani su na slici 3.9. Zbog stalnog povećanja broja korisnika Interneta, postojećim nazivima domena su, na početku ove decenije, pridodati još neki, novokreirani domeni.

Pojedinačne države i geografski izdvojene teritorije poseduju sopstvene "zemaljske" kodove (country codes), kao svoje nazive domena najvišeg nivoa. Tako se, na primer u Japanu sve adrese završavaju sa .jp, dok se u Velikoj Britaniji adrese završavaju sa .uk. Ove kodove bira lokalna Internet zajednica u svakoj zemlji pojedinačno.

Svaka država i svi globalni nazivi domena poseduju sopstveni registar (registry).

U samom srcu sistema globalnih naziva domena nalazi se 13 specijalnih kompjutera, koji se nazivaju root serverima. U ovim root serverima, čijim radom upravlja ICANN čuvaju se IP adrese svih registara domena najvišeg nivoa, kako za globalne registre (com, .net, .org i tako dalje) tako i za registre država (na primer: .uk, .jp ili .br).


Slika 3.9 Nazivi internet domena

Slika 3.10 Struktura osnovnog DNS registra

sistem naziva domena (DNS) Sistem koji podrazumeva da svaki kompjuter na mreži mora imati jedinstvenu numeričku adresu, poznatu i pod nazivom Internet protocol (ili IP) adresa, koja se sastoji od niza brojeva (na primer, 207.46.230.219, 207.171.181.16, 66.218,71.102).

naziv domena (domain name) Prepoznatljivi i lako pamtljivi nazivi kompjutera na Internetu, koji su usklađeni sa njihovim IP adresama.

registar (registry) Regionalna organizacija za dodeiu IP adresa pojedincima i organizacijama iz tog regiona,

registratori (registrars) Organizacije na koje je preneta (delegirana) odgovornost za prijem i obradu zahteva za dodelu internet adresa, kao i za unošenje svih odobrenih adresa u odgovarajući regionalni registar.

root serveri Grupa od 13 kompjutera, razmeštenih po različitim delovima sveta, u kojima se čuvaju internet adrese svih globalnih i zemaljskih registara.


Adrese na host kompjuterima Svi nazivi domena zajedno čine stablo (tree), koje se grana nadole od "korenog" (root) fajla, smeštenog na maločas pomenutim root server kompjuterima na Internetu. Kao što se vidi sa slike 3.11, amazon.com, yahoo.com i aol.com su na stablu smešteni ispod .com domena najvišeg nivoa. Slično tome, bilo koji univerzitet će na stablo biti postavljen kao registrant pod .edu domenom.

Slika 3.11 DNS stablo

E-mail adrese Postoje dve različite vrste adresa: e-mail adrese i jedinstvene adrese na World Wide Webu. Lična e-mail adresa se sastoji od jedinstvenog skupa slova i brojeva - recimo, imena ili prezimena korisnika, iza kojeg sledi znak @, pa zatim naziv domena kome pripada korisnik (na primer, [email protected]).

World Wide Web adrese Lociranje stranica sa informacijama i fajlovima na internet sajtovima omogućeno je putem takozvanih uniformnih lokatora resursa (uniform resource locators - URL). Svaka web stranica poseduje sopstveni URL; kada u svoj web čitač unesete URL neke stranice, nakon nekoliko trenutaka u njemu će biti prikazan sadržaj sa te stranice.

uniform resource locator (URL) - Adresa nekog dokumenta na World Wide Webu.

Komponente URL-a URL se sastoji od nekoliko komponenata (videti sliku 3.12): Identifikator protokola - http:// Slova www, za World Wide Web jedinstveni registrovani naziv domena Naziv registra (na primer: .edu ili .com)

Pozivom URL www.microsoft.com, u web čitaču korisničkog računara automatski biva prikazana polazna stranica (home page) web sajta kompanije Microsoft. S obzirom da web sajtovi često u sebi sadrže ogromne količine informacija, uobičajena je praksa da se informacije organizuju po tzv. folderima (fasciklama ili direktorijumima) i fajlovima unutar tih foldera. Navođenjem odgovarajuće organizacione strukture unutar URL-a, korisnik svoj web čitač usmerava direktno na željene informacije u okviru konkretnog web sajta. Ukoliko, na primer, kada korisnik traži na Microsoft ovom web sajtu informacije o softverskim paketu MS Office, upotrebiće sledeći URL: wwiv.microsoft.com/office. Fajlovi softverskog paketa su u formatu u kome je taj dokument kreiran (na primer, documentation.html znači da je ovaj dokument kreiran u html formatu). U ovom konkretnom slučaju, kompletan URL bi glasio: www.microsoft.com/office/support/documentation.html.


Slika 3.12 Komponente URL-a

FTP adrese Struktura URL adresa ostaje uglavnom nepromenjena i prilikom preuzimanja ili slanja informacija ka nekom FTP sajtu. Razlika je samo u tome što umesto "http" treba uneti oznaku ftp protokola. Dakle, za pristup Microsoftovom FTP sajtu, dovoljno je da se u korisnički web čitač (browser) unese URL adresa: ftp://ftp.microsoft.com (ili prosto ftp.microsoft.com).

World Wide Web (WWW) - većini korisnika poznatiji prosto kao Web - predstavlja skup elektronskih dokumenata, takozvanih web stranica, koje su međusobno povezane putem Interneta. Web softver ima zadatak da pretražuje Web u potrazi za stranicama koje su definisane ključnim rečima unetim od strane korisnika. Specijalne ključne reči na stranicama web dokumenata, koje se nazivaju hiperlinkovima, služe za međusobno povezivanje različitih dokumenata. Hiperlinkovi se na ekranu prepoznaju kao reči i simboli koji se ističu po drugačijoj boji, po tome što su podvučeni crtom ili "blinkuju". Pozivom nekog hiper-linka, web softver vrši obradu adrese koja je sadržana u tom hiperlinku, povezuje se sa odgovarajućom

lokacijom na Internetu i na ekranu korisničkog kompjutera prikazuje informacije koje su izložene na toj lokaciji.

,

Slika 3,13 Struktura hiperlinkova


Prelistavanje World Wide Weba Elektronske stranice predstavljaju najuočljiviju karakteristiku Weba. Stranice nekog web doku-menta su, u stvari, specijalno formatirani fajlovi, koji u sebi mogu sadržati tekstualne, grafičke i slikovne informacije. Osim toga, na web stranicama se mogu prikazivati audio i video sadržaji, pod uslovom da su korisnički kompjuteri opremljeni neophodnim hardverom i softverom.

Pojava grafičkog browser softvera tokom ranih 90-tih godina prošlog veka inicirala je široku upotrebu Weba od strane pojedinaca, univerziteta, kompanija i državne administracije. Imajući u vidu ogroman porast sveopšteg interesovanja za Web, nije bilo naročito teško predvideti da će uskoro doći do fantastičnog povećanja ukupnog broja web stranica.

Jedna polazna stranica, mnogo linkova

Polaznom stranicom (home page) se naziva prva stranica koju ugledate kada pristupite nekom web sajtu. Polazna stranica identifikuje čitav sajt i pruža informacije o sadržaju elektronskih dokumenata koji predstavljaju sastavni deo tog sajta (drugim recima, ona daje listu sadržaja ili svojevrsnu mapu sajta). Često se na polaznim stranicama (pored tekstualnih blokova) koriste i odgovarajući grafički simboli ili ikonice (icons), kojima se posebno ističu naročito značajne informacije i nude linkovi ka ostalim stranicama sajta.

Na slici 3.14 prikazana je polazna strana web sajta Pariza. Očigledna je lakoća upotrebe i prepoznavanja osnovne teme ove stranice. Ime grada se jasno ističe svojom veličinom, bojom i okolnim fotografijama dobro poznatih statua iz centra Pariza. Tekstualni blok u središnjem delu stranice još bliže identifikuje temu čitavog sajta i omogućava pristup ostalim stranicama sajta.

Slika 3.14 Polazna stranica web sajtu posvećenog Parizu

Polazna stranica web sajta o Parizu takode sadrži i linkove ka dodatnim informacijama. Na stranici je vidljivo osam ovakvih linkova; svaki link se sastoji od podvučene reci i l i fraze, čime je jasno stavljeno do znanja da se redi o hiperlinku. Primera tadi, ako želite da informacije sa polazne stranice prikažete na francuskom jeziku, kliknućete na hiperlink Vr.Francaise, a ukoliko želite da se upoznate sa listom sadržaja sajta, upotrebićete link Contents.

Kreiranje web stranica upotrebom HTML-a

Karakteristike neke web stranice dobijaju svoj oblik onog trenutka kada njen kreator definiše lokaciju i željeni izgled prikazanih informacija. Pozicija, dimenzije i boja prikazanog teksta, kao i lokacija grafičkih informacija i eventualno ubačenih audio i video isečaka ( slika 3.15) definiše se skupom komandi koje čine takozvani hypertext markup language (HTML) programski jezik. Komandama HTML-a se takode definišu reči ili slike koje će igrati ulogu hiperlinkova ka drugim dokumentima. Nakon što kompjuter obradi fajlove koji u sebi sadrže HTML komande, on će na osnovu njih kreirati i na ekranu prikazati web stranicu, zajedno sa svim hiperlinkovima na njoj.


HTML jezik se sastoji od niza takozvanih tagova za podešavanje sekcija teksta koje ćc biti prikazane na web stranici. Upotrebljeni u parovima, ovi tagovi označavaju početak i kraj svake HTML sekcije (kao što su: zaglavlje, naslov ili telo web stranice). Tagove ćete prepoznati po tome što su smešteni unutar uglastih zagrada (<>). Prvim tagom se označava početak neke sekcije (na primer, <HEAD>), dok se drugim tagom, koji se od prvog razlikuje samo po kosoj crti (/), označava kraj te sekcije koda (</HEAD>).

Osnovna struktura svake web stranice mora biti usklađena sa sledećom standardnom sekvencom:

<HTML> <HEAD>

Ova sekcija dokumanta opisuje namenu konkretne stranice. Nijedan od ovde unetih komentara ne'e

biti prikazan u web čitaču, već su oni čisto informativnog karaktera, </head> <BODY>

Ovo je, zapravo, sekcija dokumenta koja u sebi sadrži informacije i grafičke elemente koji će biti

prikazani u prozoru web čitača. U njoj su, ta kođe, smešteni i hiperlinkovi ka drugim web stranicama, </BODY> </HTML>

Prema tome, kreiranje web stranice sastoji se u pripremi dokumenta koji u sebi sadrži tagove i

određenu kombinaciju teksta, grafike i referenci hiperlinkova. Na slici 3.15 prikazane su neke od

HTML komandi koje se najčešće koriste prilikom kreiranja web stranica.

hypertext markup language (HTML) Skup komandi kojima se definišu pozicija, dimenzije i boja prikazanog teksta, kao i lokacija grafičkih informacija i eventualno ubačenih audio i video isečaka. HTML komandama se takođe definišu reči ili slike koje će igrati ulogu hiperlinkova ka drugim dokumentima,

HTML komande kojima se opisuje neka stranica uskladištene su na web serveru. Nakon što softver

web čitača preuzme ove komande, on ih na odgovarajući način obraduje, kako bi korisniku

prikazao sadržaj stranice i sve linkove na njoj (videti sliku 3.16). tagovi opis

Strukturalni <HTML>...</HTML>

Identifikuju dokument kao HTML fajl i označavaju njegov početak i kraj.

<HEAD>...</HEAD> Označavaju početak i kraj zaglavlja, jednog od dva obavezna dela svakog HTML dokumenta.

<BODY>...</BODY> Označavaju početak i kraj tela dokumenta, drugog obaveznog dela svakog HTML dokumenta.

<TITLE>...</TITLE> Označavaju naslov dokumenta. <!-...-> Ovaj tag služi za označavanje komentara unutar dokumenta.

(Softver web čitača ne prikazuje komentare sa web stranica). Elementi bloka <H1>...</H1> Označavaju tekst zaglavlja prvog (najvišeg) nivoa unutar

dokumenta. Uobičajeno je da se tekst zaglavlja prvog nivoa koristi kao prvi element u telu HTML dokumenata.

<H2>...</H2> Označavaju tekst zaglavlja drugog nivoa unutar dokumenta.

<H3>.,.</H3> Označavaju tekst zaglavlja trećeg nivoa unutar dokumenta.

<H4>...</H4> Označavaju tekst zaglavlja četvrtog nivoa unutar dokumenta.

<H5>...</H5> Označavaju tekst zaglavlja petog nivoa unutar dokumenta.

<P>...</P> Označavaju početak i kraj pojedinačnih pasusa unutar dokumenta.

<CENTER>..</CENTER> Prilikom prikazivanja web stranice, sadržaj koji je smešten između ovih tagova biće centriran po horizontali ekrana.

<TAB> Definiše za koliko če mesta tekst pasusa biti uvučen (indented): na

primer, <TAB INDENT = 5> nalaže uvlačenje teksta za 5 mesta udesno, sve do kraja tekućeg pasusa. Ovaj tag je samostalan, to jest, ne zahteva postojanje završnog taga.

Hipertekstualni linkovi <A>.,.</A> Označavaju početak (HREF) ill kraj (NAME) nekog linka: na primer,

<A HREF=url>tekst koji će biti istaknut kao hiperlink</A>.


<H2>...</H2> Slike u liniji sa tekstom

Označavaju tekst zaglavlja drugog nivoa unutar dokumenta.

<IMG> Služi za postavljanje "in-line" slike na određenu lokaciju na web stranici, npr.: <IMG SRC=.../image.gif> gde oznaka SRC ukazuje na naziv izvornog fajla (u ovom slučaju, to je fajl "image.gif") koji u sebi sadrži sliku koju želite da postavite na web stranicu. Ovaj tag ne zahteva postojanje završnog taga.

Formatiranje

<P> Početak novog pasusa; insertovanje prazne linije. <BR> Početak novog reda teksta.

<HR> Ubacivanje prave linije.

<B> </B> Tekst unet između ovih tagova biće ispisan "masnim" slovima (bold). <|> </|> Tekst unet između ovih tagova biće ispisan kurzivom (italic).

<U> </U> Tekst unet između ovih tagova biče podvučen crtom (underlined).

<PRE> </PRE> Zadržava prethodno formatiran prazan prostor. (Naime, ukoliko izostavite ovaj par tagova, HTML će iz unetog teksta automatski ukloniti sve suvišne razmake, tabulatore i prazne linije.) Služi za insertovanje specijalnih znakova.

Slika 3.15 Uobičajeni HTML tagcvi

Slika 3.16 Struktura World Wide Web stranice

Stranica, koja se prikazuje na PC računaru konektovanom na Web, predstavlja rezultat kreacija stvorene upotrebom HTML-a i uskladištene na nekom web serveru, preuzete i prenete putem međusobno povezanih komunikacijskih mrežo i prikazane na monitoru PC-ja upotrebom web čitača.

Softver web čitača

Da bi se do kraja iskoristila grafička priroda Weba, neophodno je da posedujete neki "čitački" (browser) program2. Web čitačima (browserima) se nazivaju programi namenjeni klijent kompjuterima, koji su dizajnirani tako da mogu pouzdano locirati i prikazivati informacije sa World Wide Weba. Uz pomoć web čitača se može prikazivati sadržaj web stranica, skakati sa jedne na drugu web stranicu upotrebom hiperlinkova i pretraživati Web u potrazi za temama. Upravo je pojava grafičkih programa za "prelistavanje" Weba, početkom 90-tih godina prošlog veka, dovela do planetarnog porasta interesovanja za Web. Pojedinci, univerziteti, kompanije i državne ustanove od tada počinju da web stranice koriste u cilju prikazivanja informacija i iniciranja komunikacije sa drugim ljudima putem Interneta.

2 Browser programi se obično mogu preuzeti sa Interneta i instalirati na PC računaru ili radnoj stanici.


web čitač (web browser) Program namenjen klijent kompjuterima, koji je dizajniran tako da može pouzdano locirati i prikazivati informacije sa World Wide Weba.

Aktiviranje web čitača se tipično vrši klikom na odgovarajuća ikonicu sa desktopa. Web čitači su grafički programi, što znači da su u stanju da prikažu kako tekstualni tako i slikovni sadržaj web stranice. Ovde se pod slikama podrazumevaju ikonice, fotografije ili crteži. Neke stranice mogu na sebi sadržati i animirane sličice. Grafički web čitači se prikazuju unutar prozora koji se sastoji od radne površine (na kojoj se prikazuje sadržaj web stranica) i još devet glavnih komponenti (videti sliku 3.19).

grafički web čitač Vrsta web čitača koji je u stanju da, osim tekstualnog, prikazuje i slikovni sadržaj web stranice.

Vežba: Unesite u neki pretraživač frazu za konstruisanje polazne stranice ili dizajniranje web stranica.

Slika 3,18 Desctop grafičko okruženje i sadržaj programa i fajlova korisnika

Slika 3,19 Internet Explorer, jedan od najpoznatijih grafičkih web čitača


1. Naslovna linija (title bar) Prikazuje naziv web čitača i naslov stranice koja je u njemu trenutno prikazana.

2. Linija menija (menu bar) Sadrži komande web čitača vezane za kreiranje, editovanje, navigaciju i iniciranje nekih specijalnih akcija u vezi sa trenutno prikazanom web stranicom.

3. Net sajt Prikazuje adresu web sajta kome pripada trenutno otvorena stranica.

4. Paleta alata (toolbar) Sadrži ikonice koje omogućavaju brzo aktiviranje najčešće koriščenih komandi sa menija, kao što su:

Forward (napred) Pomeranje unapred na listi posečenih stranica.

Backward (nazad) Pomeranje unazad na listi posećenih stranica.

Open file (otvori fajl) Služi za pripremu nekog fajla za upotrebu,

File store (sačuvaj fajl) Kopiju trenutno otvorenog fajla zapisuje na disk (uređaj za skladištenje podataka)

History list (istorija) Otvara listu sa adresama svih WWW stranica koje su posec'ene tokom neke konkretne sesije, omogućavajući korisniku da direktnu "skoči" na neku od tih stranica.

Print (štampaj) Nalaže štampanje trenutno otvorene web stranice.

Home page (polazna stranica) Služi za direktno otvaranje stranice koju je korisnik definisao kao svoju polaznu stranicu,

5. In-line slika Grafika umetnuta u sam vrh web stranice (po želji njenog kreatora), sa ciljem da njen izgled učini dopadljivijim i pruži vizuelnu informaciju o prirodi same stranice.

6. Hiperlinkovi Linkovi u obliku ikonice ili teksta (koji je obično istaknut drugačijom bojom ili tako što je podvučen crtom), čijim selektovanjem korisnik može skočiti na neku drugu web stranicu.

7. Statusna linija (status bar) Prikazuje adresu do koje vodi link iznad kojeg se trenutno nalazi pokazivač miša.

8. Linije za skrolovanje (scroll bars) Korisniku omogućavaju pomeranje sadržaja web stranice prikazanog unutar prozora web čitača, kako bi pregledao i one delove stranice koji trenutno nisu vidljivi.

URL adrese Kao što je to slučaj sa lokacijama (sajtovima) na Internetu, lokacija svake web stranice takode poseduje sopstvenu adresu. Takozvani uniformni (nepromenljivi) lokator resursa (URL) predstavlja adresu nekog konkretnog dokumenta na Webu. Sistem URL-a, dakle, omogućava doslednu identifikaciju web sajtova, te ga stoga koriste bukvalno svi kreatori web stranica. Polazna stranica web sajta posvećenog Parizu (videti sliku 3.14) ima slededi URL: http://www.paris.org. URL se određuje na osnovu internet adrese konkretnog web sajta. Njegov opšti format je ilustrovan na slici 3,12. Kada web čitač usmerite na stranicu određenu URL-om http://www.paris.org , on će upotrebiti protokol za transfer hiperteksta (hypertext transfer protocol - HTTP), komunikacijski jezik koji se koristi od strane WWW klijenata i servera. Nakon što se čitač konektuje na ovu web stranicu, on će sa nje preuzeti fajl pod nazivom paris, koji je smešten u direktorijumu org.

Navigacija na Webu Korišćenje Weba od stranice do stranice se ostvaruje usmeravanjem sopstvenog web čitača ka željenoj URL lokaciji. Kad ne znate kako glasi URL web sajta koji želite da posetite, koristi se neki od mnogobrojnih pretraživaca ili web direktorijuma. Upotreba pretraživača: (search engines). Ukoliko korisnik ne zna URL ili web adresu nekog sajta, pretraživač pomaže da na Internetu korisnik nađe obilje informacija o bilo kojoj zamislivoj temi. To se radi preko ključne reči ili fraze koja se unosi u pretraživač. (videti sliku 3.20). U najpoznatije pretraživače spadaju: Alta Vista (www.altavista.com), Google (www.google.com), Go (www.go.com) i InfoSeek (www.infoseek.com).

Direktorijumi Web direktorijum predstavlja listing sa informacijama uredno složenim po kategorijama. Nalaženje informacije na direktorijumu izvodi se pristupom na najopštiju kategoriju koja bi mogla sadržati tu informaciju. Zatim se nastavlja bliže selektovanje sve užih kategorija, sve dok ne bude nađena konkretna informacija.

Yahoo! je jedan od najšire koriščenih web direktorijuma. Yahoo! web sajt (www.yahoo.com), ima listu najopštijih kategorija, u koje spadaju: Arts (umetnost), Business and Economics (biznis i ekonomija), Computers and Internet, Education (obrazovanje), Entertainment (zabava), Health (zdravlje) i tako dalje. Slika:


Google obavlja pretraživanje u senci portala Neki od najpoznatijih svetskih portala - America Online, Microsoft Network i Yahoo! - svoje vodeće pozicije su stekli prvenstveno zbog sposobnosti efikasnog reagovanja na upite posetilaca. Posetiti portal, postaviti upit, pregledati rezultate - to je sve što korisnici žele. Portal koji je u stanju da dosledno ispunjava zahteve posetilaca biće često iznova posećivan. Sa stanovišta korisnika, jedina funkcija portala se sastoji u ispunjavanju zahteva za pronalaženjem traženih informacija. Sa aspekta samih portala, veći broj poseta predstavlja osnovni preduslov njihovog opstanka. Ali, na kom se softveru zasnivaju pretraživaćke usluge koje nudi svaki od ovih portala? Ako se malo potrudite, otkrićete da u pozadini velikog broja najpoznatijih portala stoji softverska kompanija po imenu Google. Ova kompanija, naime, obezbeđuje pretraživački softver koji pogoni pojedine ili baš sve aktivnosti vezane za pronalaženje i preuzimanje informacija na većini vodećih portal sajtova. Od manje uspešnih konkurentskih kompanija pomenućemo: Inktomi, Overture i Teoma. Brzina je jedna od najznačajnijih karakteristika svakog pretraživača, a Google spada u najbrže svetske pretraživače. Za veliki broj korisnika, međutim, još je važnija mogućnost pretraživača da pruži relevantne rezultate. Poput svih ostalih pretraživača, Google takođe poseduje sopstveni metod za pronalaženje sajtova koji u sebi sadrže informacije za koje je korisnik zainteresovan. Njegova jedinstvena PageRank tehnologija oslanja se na prilično kompleksan sistem rangiranja, koji se zasniva na ukupnom broju postojećih linkova ka datom web sajtu. Svaki ovakav link se računa kao jedan glas (vote). Primera radi, ako web sajt ABCnews.com sadrži na sebi link ka nekom sajtu, taj sajt dobija jedan glas. U kompaniji Google sa ponosom tvrde da njihova PageRank tehnologija daje rezultate koji su relevantniji u poređenju sa svim konkurentskim pretrazivačima. Mnogi korisnici bi se u potpunosti složili sa ovom tvrdnjom. Ključ uspešne upotrebe kako pretraživača tako i web direktorijuma leži u pravilnoj pripremi. Razmislite kojoj bi opštoj kategoriji mogla pripadati tražena informacija i pomoću kojih ključnih reči biste je mogli najpreciznije opisati.

S obzirom na to da sve veći broj pretraživača uvodi usluge web direktorijuma, danas je razlika između pretraživačkih mašina i web direktorijuma mnogo manje uočljiva nego ranije. To, međutim, ne pred-stavlja neki veći problem za korisnike, jer će oni uvek upotrebiti alat koji je, po njihovom mišljenju, najprikladniji za pronalaženje traženih informacija na Webu.

Dodaci za web čitače

Dodacima (plug-ins) se nazivaju softverski progami koji proširuju mogućnosti korisničkog internet čitača (browsera), tako što ga obogaćuju nekim dodatnim karakteristikama. Primera radi, neki od uobičajenih dodataka omogućavaju reprodukciju audio fajlova ili pregled video isečaka unutar prozora samog čitača.

Slika 3.20 Polazna stranica čuvenog pretraživača Yahoo.com


dodaci (plugins) Softverski progami koji proširuju mogućnosti internet čitača, tako što ga obogaćuju nekim dodatnim karakteristikama.

Tabela 3.2: Karakteristike nekih od najčešće korišćenih dodataka

DODATAK NAZIV PROIZVOđAČ KARAKTERISTIKE

Apple QuickTime Player

Apple Computers QuickTime plug-in kompanije Apple omogućava vam da direktno na web stranicama uživate u reprodukciji QuickTime animacija, muzičkih, audio i video objekata.

Acrobat Reader Adobe Software Softver namenjen za deljenje (sharing) informacija. Ovaj dodatak vam omogućava pregled i štampanje PDF fajlova. Osim toga, uz pomoć Acrobat Readera možete popunjavati i slati Adobe PDF formulare u online režimu.

Flash Player Macromedia Flash softver omogućava uživanje u grafici, animacijama i drugim vrstama zabavnih sadržaja na Webu.

Java Sun Microsystems Java dodatak vam omogućava da u prozoru svog web čitača izvršavate Java programe (koji se u žargonu nazivaju apleti-ma). Unutar ovih apleta mogu se izvršavati razne animacije, prikazivati grafički sadržaji, reprodukovati zvuk i slično.

Shockwave Macromedia Shockwave omogućava korisnicima da uživaju u kvalitetnim interaktivnim igricama, multimedijalnim i grafičkim sadržajima, kao i da preslušavaju streaming audio fajlove sa Weba.

Windows Media Player

Microsoft Media Player omogućava reprodukciju audio i video sadržaja, animacija i multimedijalnih prezentacija sa Weba, u takozvanom streaming režimu.

RealPlayer RealNetworks RealPlayer takođe omogućava reprodukciju streaming audio i video sadržaja, animacija i multimedijalnih prezentacija sa Weba.


Vežba: Rekapitulacija pojmova: 1. Objasnite na koji način individualni kompjuteri i serverski kompjuteri stupaju u inter

akciju preko Interneta. Takozvani klijent kompjuter - to jest kompjuter koji se nalazi na radnom stolu korisnika pojedinca - upućuje zahteve za dobijanje podataka i informacija od nekog serverskog kompjutera na mreži. Sa druge strane, serverski kompjuter šalje tražene podatke i informacije ka klijent kompjuteru, gde ih primalac koristi po sopstvenom nahođenju.

2. Opišite tri tipa mogućnosti koje nudi Internet. Internet pruža mogućnost komunikacije, preuzimanja informacija i obavljanja online trgovine. Njegove komunikacione sposobnosti omogućavaju razmenu informacija tizmeđu pošiljalaca i primalaca koji se mogu nalaziti na bilo kojoj tački na planeti. Korišćenjem mogućnosti preuzimanja podataka sa Interneta, pojedincima postaju dostupni nepregledni izvori informacija sa brojnih kompjuterskih mreža koje su prikačene na Internet. Korišćenje Interneta za kupovinu i prodaju robe i usluga često se u žargonu naziva elektronskom trgovinom {e-comtnerce}.

3. Nabrojte 13 osnovnih mogućnosti Interneta u oblasti komunikacije i preuzimanja podataka. Komunikacione sposobnosti Neta dolaze do izražaja kroz korisćenje elektronske pošte (e-mail), mailing lista, diskusiomh grupa (newsgroups), učešće u sesijama ćaskanja (chat sessions), slanje brzih poruka (instant messaging), korišcenje Internet telefonije i Telnet servisa. Mogućnost preuzimanja podataka sa Interneta ogleda se u korišćenju FIT protokola, web direktorijuma, pretraživača (search engines), portala, webcastinga i streaminga.

4. Ukratko objasnite kako Internet može da "zna" na kojoj se lokaciji nalazi neki konkretan korisnik. Na Internetu svako ima svoju jedinstvenu adresu, koja se sastoji od četiri komponente: lične identifikacije, identifikacije host kompjutera, naziva institucije ili organizacije i naziva domena. Sve poruke se preko Interneta usmeravaju (rutiraju) u skladu sa pomenutim komponentama internet adrese.

5. Opišite na koji način se koriste stranice na Webu. Svaka lokacija na World Wide Webu sastoji se od niza stranica ili elektronskih dokumenata koji u sebi mogu sadržavati tekst, grafiku, slike, kao i audio ili video informacije. Pored toga, web stranice na sebi sadrže i specijalne linkove (takozvane hiperlinkove), koji vode do drugih stranica na Webu. Glavna stranica na nekoj konkretnoj web lokaciji naziva se polaznom stranicom (home page). Sve ostale stranice web sajta su, po pravilu, linkovima povezane sa njegovom polaznom stranicom.

6. Objasnite namenu hiperlinkova i njihovu ulogu u funkcionisanju Web a. Hiperlinkovima (ili hipertekstom) se nazivaju određene ključne reci koje služe za međusobno povezivanje stranica na WWW sajtoviina. Kada posetilac web stranice aktivira neki hiperlink, tako što mišem klikne na linkovanu (obično podvučenu) reč ili ikonicu, njegov web čitač automatski skače na odgovarajuću web lokaciju bez ikakve potrebe za upotrebom menija ili bilo kakvom drugom intervencijom od strane korisnika. Stranice koje u sebi sadrže hiperlinkove predstavljaju najočigledniju karakteristiku World Wide Weba.

7. Opišite karakteristike browser softvera i objasnite njihovu vezu sa različitim tipovima informacija koje mogu biti predstavljene na home stranici nekog web sajta. Web čitačima (ili browserima) se nazivaju klijentski softverski programi, čiji se zadatak sastoji u povezivanju sa serverskim kompjuterima na Internetu, Većina savremenih web čitača je grafičkog tipa, što znači da oni mogu prikazivati ikonice, grafiku i slike koje su postavljene na web stranicama. Prilikom upotrebe čitača, sve što korisnik treba da uradi jeste da klikne mišem na odgovarajući hiperlink ili ikonicu, ili da u njega unese internet adresu (URL) web sajta koji želi da poseti. Sav ostali posao, koji se sastoji od uspostavljanja konekcije sa Internetom, transfera informacija sa mreže i njihovog prikazivanja na displeju korisnikovog kompjutera, softver web čitača izvršava potpuno automatizovano.

predavanje 3 internet 2010 - ttl.masfak.ni.ac.rsttl.masfak.ni.ac.rs/21it/predavanje_3_...

Documents