predavanje br. 1 - 2014 - osnovni pojmovi i definicije iz teorije transporta putnika (1)

Osnovne studije:

Osnovni pojmovi i definicije

UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU

SAOBRAAJNI FAKULTET DOBOJ

Osnovni pojmovi i definicije iz teorije sistema transporta putnika

Doboj, 2014. godine

Doc. Dr Slaven M. TICA, dipl.in.saobraaja

Osnovni pojmovi i definicijeOsnovni pojmovi i definicije

MOBILNOSTMOBILNOST ??

MOBILNOST (Mobility), pojam koji oznaava pokretljivost stanovnitva - ljudi izmeu pojedinihgeografskih podruja (urbanih celina), sektora, delatnosti, izmeu pojedinih zanimanja, obrazovnih,dohodovnih i drugih grupa stanovnitva. iri je pojam od prostorne pokretljivosti stanovnitva(migracija).

Pod pojmom mobilnost, u saobraajno-transportnom smislu podrazumeva se broj putovanjaodreene karakteristine grupe ljudi, na odreenoj teritoriji u jedinici vremena.

Mobilnost predstavlja osnovni kvantitativni pokazatelj pokretljivosti stanovnika grada u gradskomMobilnost predstavlja osnovni kvantitativni pokazatelj pokretljivosti stanovnika grada u gradskomtransportnom sistemu, i predstavlja jedan od kljunih pokazatelja neophodnih za utvrivanje obima(veliine), strukture i osnovnih karakteristika gradskih transportnih sistema.

Mobilnost se izraava odnosom izmeu broja ostvarenih kretanja putovanja odreenekarakteristine grupe stanovnika i ukupnog broja stanovnika posmatranog urbanog podruja uodreenom periodu vremena, odnosno:

[putovanja/stanovniku] .................... [1]

gde je:

- ukupan broj putovanja u odreenom periodu vremena (t),

- ukupan broj stanovnika posmatranog urbanog podruja u posmatranom periodu vremena (t)

,)t(B

)t(PT)t(M

st

=

)t(PT

)t(B st

SAOBRAAJ ?SAOBRAAJ ?

SAOBRAAJ (Traffic) - Saobraaj u najirem smislu rei, predstavlja organizovano kretanje nasaobraajnoj mrei sa ciljem prevoza ili premjetanja objekata i prenosa informacija.

Saobraaj u uem smislu predstavlja organizovano kretanje vozila, odnosno tokove vozila.

On je neeljena posledica transporta i postoji samo ako postoje transportne jedinice koje se kreu po zajednikoj mrei.

TRANSPORT (Transport) Transport predstavlja sloen proces prevoza, premetanja ili prenosa

TRANSPORT ?TRANSPORT ?


TRANSPORT (Transport) Transport predstavlja sloen proces prevoza, premetanja ili prenosaobjekata transporta primenjenom transportnom tehnologijom u postoru i vremenu, koji kaoproizvod ima i transportnu uslugu sa ciljem zadovoljenja transportnih potreba i transportnihzahteva posmatrane grupe korisnika.

U najirem smislu rei ukljuuje sve procese, podprocese i aktivnosti, resurse (vozila,energija, ljudi,finansije i dr), organizaciju i upravljanje koji omoguavaju dislokaciju objekata transporta.

Transport predstavlja i vanu privrednu delatnost !!!

TRANSPORTNA TEHNOLOGIJA ?TRANSPORTNA TEHNOLOGIJA ?

TRANSPORTNA TEHNOLOGIJA (Transport tehnology) Transportna tehnlogija podrazumeva naintransportovanja objekata transporta, odnosno organizovan nain upotrebe znanja, alata, tehnika imetoda u cilju realizacije transportnih potreba korisnika transportnih sistema.

Transport putnika je delatnost proizvodnje i pruanja transportnih usluga korisnicima sistematransporta putnika i usluga na autobuskim stanicama.

Putnik je korisnik transportne usluge za koju plaa odgovarajuu novanu nadoknadu.

Prevoznik (operator) je privredno drutvo, drugo pravno lice i preduzetnik koje obavlja delatnost javnog transporta putnika i za to ima odgovarajuu licencu.

Usluga je rezultat - proizvod proiziao iz aktivnosti izmeu isporuioca i korisnika usluge, i internih(prethodnih) aktivnosti isporuioca, sa ciljem zadovoljenja potreba i zahteva korisnika.


Kvalitet usluge se definie kao sveukupna svojstva karakteristike usluge, koje se odnose nasposobnost isporuioca da zadovolji zahtevane i sve one potrebe korisnika koje se podrazumevaju.

Javna usluga: predstavlja uslugu koja ispunjava zadatak od zajednikog interesa, koji definie irapopulacija (javnost), a koju obezbeuje organ javne uprave odgovoran da se drutveni zahtevi izrazepreko definisanih specifikacija.

Javna usluga predstavlja uslugu raspoloivu za sve korisnike po jednakim i prihvatljivim uslovima razumnim okvirima pristupanosti i cene.

Transportna usluga se moe definisati kao sistemski organizovan proces iji je rezultat proiziao izniza meusobno povezanih aktivnosti prevoznika (operatora) i poslovnog okruenja u ciljuzadovoljenja zahteva korisnika usluge (putnika).

Osnovne osobine transportne usluge

Predmet rada - putnik ili roba ne pripadaju proizvoau - organizatoru transportne usluge. Udelatnosti transporta putnika, putnik je jednovremeno i predmet rada i korisnik usluge.

Vieparametarski karakter transportne usluge - Pored obima i kvaliteta bitni parametritransportne usluge u odnosu na druge proizvode i usluge su prostor i vreme.

Istovremenost proizvodnje i troenja usluge u prostoru i vremenu - Transportna usluga semora pruiti, na mestu gde, i momentu vremena kada je zahtev ispostavljen, u obimu ikvalitetu kako je zahtevano.


kvalitetu kako je zahtevano.

Pouzdanost funkcionisanja u pogledu obima i kvaliteta usluge transportnih kaoorganizacijsko-tehnolokih sistema obezbeuje se rezerviranjem kapaciteta - vozila, a nekao kod drugih proizvodno-tehnolokih sistema rezerviranjem proizvoda-usluga.

Zavrnu kontrolu kvaliteta, kao faktor pouzdanosti sistema, nije mogue vriti pre realizacijeusluge zbog osobine jednovremenosti isporuke i troenja usluge. Kontrola kvaliteta uslugese obavlja dakle jednovremeno sa "troenjem" usluge.

Javni transport putnika je privredna delatnost koja proizvodi i prua uslugu transporta putnika nakratkim ili dugim rastojanjima, unutar ili izmeu naseljenih podruja, pod unapred definisanimuslovima i uz plaanje fer cene.

SISTEM JAVNOG TRANSPORTA PUTNIKA PROIZVODI JAVNU USLUGU !!!

Predmet izuavanja su TRANSPORTNI SISTEMI (TS), odnosno SISTEMI ZA TRANSPORTA PUTNIKAorganizovani i upravljani sa osnovnim ciljem da se zadovolje transportne potrebe njegovih korisnika.

SISTEM JAVNOG TRANSPORTA PUTNIKA, predstavlja otvoren, sloen organizaciono tehnolokitransportni sistem, sa stohastikom promenom stanja sa ciljem zadovoljenja transportnih potrebanjegovih korisnika.

Sam naziv sistema ukazuje na njegove osnovne odrednice.

Odrednica "sistem" ukazuje da se radi o sloenoj celini sasatavljenoj od meusobno povezanih iinteraktivnih elemenata (komponenti), koji nakon funkcionisanja u rezultatu ima poseban kvalitet uodnosu na onaj koji imaju delovi (integralni kvalitet sistema).


odnosu na onaj koji imaju delovi (integralni kvalitet sistema).

Sistem je "javni", jer je dostupan za korienje svim korisnicima pod jednakim uslovima.

Odrednica "transport" definie da se radi o sistemu koji je organizovan da obavi "premetanje, prevoz,prenos" objekata transporta (putnika) sa svim pomonim podprocesima koji pomau da se taj zadatakobavi odgovarajaom transportnom tehnologijom.

I na kraju, predmet transporta u ovom sistemu su iva bia-ljudi, odnosno putnici.

Moe se zakljuiti da sistem javnog transporta putnika kao to pokazuju njegove osnovne odrednice,predstavlja veoma sloen sistem sa sloenom strukturom vie tehnolokih i organizacionih i svojinskihpodsistema.

Ovakav sistem je jedan od najznaajnijih i najsloenijih podsistema grada/drave, i prema svojojstrukturi i karakteru promena, zahteva strogo potovanje i primenu metoda i procedura sistemskihnauka i teorije upravljanja.

Sistem javnog transporta putnika predstavlja osnovni logistiki podsistem grada koji obezbeujeprisustvo njegovih korisnika kao elemenata proizvodnih i drugih procesa, na mestu i u momentu gde ikada je to potrebno. Takoe istovremeno predstavlja i privrednu delatnost koja angauje velikasredstva uloena u resurse: vozila, zaposlene, objekte i opremu, energiju, finansije itd...

Osnovne karakteristike transportnih sistema su:

- Ciljevi i ciljna funkcija transportnog sistema,- Struktura transportnog sistema, - Funkcionisanje, - Organizacija i upravljanje,


- Organizacija i upravljanje,- Efektivnost i efikasnost,- i druge karakteristike.

Ciljevi sistema transporta putnika su, da se u uslovima realnog okruenja, odnosno konkretnogtrita, zadovolje transportni zahtevi po obimu i kvalitetu, na optimalan nain, odnosno da sezadovolje transportni zahtevi uz maksimalnu proizvodnu, trokovnu i ekonomsku efikasnost iefektivnost i minimalne negativne uticaje na okolinu.

Ciljna funkcija predstavlja kvantifikovani izraz ciljeva sistema, odnosno skup parametara kojiodreuju eljeno stanje rezultat ili output sistema.

Kvantifikacija ciljeva jednog sistema formalno se definie skupom parametara koji se nazivajuparametri (pokazatelji) kvaliteta i efektivnosti sistema ili parametri funkcionisanja sistema (KPI - Keyperformance indicators).

Delovi sistema su podsistemi i elementi (komponente), i oni zajedno sa vezama ine strukturusistema

SAOBRA AJNICE(MRE )

A LINIJA


TRANSPORTNASREDSTVA(VOZILA)

TERMINALIENERGIJA

ORGANIZACIJA I

UPRAVLJANJE

Slika 1. Struktura transportnog sistema

Transportna sredstva (vozila) daju objektima transporta pokretljivost i tite ih od atmosferskih imehanikih oteenja.

- Transportni modul (jedinica) pojedinano vozilo (N)-Transportni sastav - (Ns = No N)

Sva vozila u sistemu ili sva vozila jednog vidovnog podsistema ine vozni park.

Pod pojmom vozni park podrazumeva se skup svih transportnih sredstava u okviru posmatranogtransportno poslovnog sistema, odnosno skup svih vozila (vunih i prikljunih vozila) razliitiheksplataciono-tehnikih karakteristikeaa


Energija u kontekstu prouavanja transportnih sistema predstavlja osnovni element kojitransportnim sredstvima daju pokretljivost. Transportna sredstva pogonsku energiju (konvencionalnofosilno gorivo, prirodni gas, elektro-energija i sl.), pomou pogonskog agregata (motora) transfomiuu mehaniki rad, koji daje transportnom sredstvu vunu silu i pogonsku snagu.

Sa aspekta kako i na koji nain motori koriste pogonsku energiju, postoje dve osnovne grupepogonskih motora pogodnih za korienje u motornim vozilima:

motori koji vre transformaciju neke vrste pogonske energije u mehaniki rad (npr. elektromotori, motori sa unutranjim sagorevanjem, itd)

motori koji koriste akumuliranu energiju (elektro motori u kombinaciji sa hemijskimakumulatorima, elektro motori u kombinaciji sa generatorom gonjenim SUS motorom, elektromotori sa gorivim elijama, i sl.)

Saobraajnice (Putevi) Saobraajnice su posebno izgraene i oznene povrine (prostor) po kojimase kreu objekti transporta, odnosno vozila.

Trasa predstavlja unapred definisani put kretanja vozila izmeu dve take.

Transportna mrea predstavlja sloen skup vie vorova i veza izmeu njih, po kojoj se obavlja procesprevoza, premetanja ili prenosa objekata transporta primenjenom transportnom tehnologijom uprostoru i vremenu.

Transportna mrea sistema javnog transporta putnika - Mrea linija je podsistem transportne mreeposmatranog administrativnog podruja, i ine je transportne mree svih podsistema (vidova) javnog


posmatranog administrativnog podruja, i ine je transportne mree svih podsistema (vidova) javnogtransporta putnika, odnosno u irem smislu sve linije svih vidova sistema javnog transporta putnika.

Terminali - Predstavljaju organizovana mesta na kojima objekti transporta putnici i vozila ulaze i/iliizlaze iz sistema, menjaju transportno sredstvo istog ili drugih vidovnih podsistema, vri se izdavanjekarata i drugih dokumenta, pruanje informacija i drugih usluga u vezi sa realizacijom transportnogprocesa (npr. logistika i tehnika podrka). Karakteristini terminali su autobuske stanice i autobaze(depoi).

Stajalita (stanice) su najmanje sloeni terminali i predstavljaju pristupne take sistemu javnogtransporta putnika, odnosno karakteristine presene take na liniji na kojima se vozila planskizaustavljaju u toku perioda funkcionisanja linije, opremljena odgovarajuim objektima i opremom.

Terminusi su poetno zavrnea stajalita jedne ili vie linija, jednog ili vie vidovnih podsistema.

Funkcionisanje transportnog sistema (transportni proces) predstavlja odvijanje svih procesa,podprocesa i aktivnosti u sistemu, kao uslov za realizaciju ciljne funkcije sistema.

Organizacija transportnog sistema podrazumeva projektovanje i uspostavljanje veza i odnosaizmeu procesa, podprocesa i aktivnosti u sistemu u cilju realizacije usvojenih planova, odnosnorealizacije postavljene funkcije cilja.

Upravljanje transportnim sistemom je sloen proces donoenja odluka, ija osnovna funkcija ima zacilj efektivno i efikasno usmeravanje podprocesa planiranja sistema, organizovanja sistema,upravljanja ljudskim resursima, voenja (uticanja) sistema i kontrole ljudskih, materijalnih,finansijskih i informacionih resursa sistema radi ostvarenja planirane ciljne funkcije sistema.

Efektivnost transportnih sistema (E ) kao karakteristika organizacijskotehnolokih sistema


Efektivnost transportnih sistema (Eef) kao karakteristika organizacijskotehnolokih sistemaodreena je nivoom razlikovanja ostvarenog od eljenog projektovanog cilja uzimajui u obzirutroak resursa i vremena. Efektivnost sistema se moe meriti odnosom ili razlikom izmeu eljenih iostvarenih rezultata funkcionisanja sistema javnog transporta putnika.

, .................... [2]

Efikasnost transportnih sistema (Ep) iskazuje tehniko-tehnoloku efikasnost sistema javnogtransporta putnika i predstavlja odnos izmeu ostvarenog transportnog rada i utroenih resursa uposmatranom periodu vremena funkcionisanja sistema u procesu proizvodnje transportnih usluga.

, [putkm (vozkm, mestakm)/jedinici resursa] .................... [3]

gde je: NTR ostvareni (neto) transportni rad; kp - resurs koji se posmatra

( )

( )( ) ( )sRsREili

sR

sRE realplanef

plan

realef ==

p

pk

NTRE =

Transportni sistem ima dualnu prirodu, odnosno transportni sistem je sistem za sebe, aliistovremeno i podsistem vieg sistema (meta sistema). Ova dualnost vai do nivoa elementa sistemakoji je najnii podsistem u sistemu na kome se mogu meriti efekti rada sistema.

Transportni sistemi su stohastini sloeni sistemi kod kojih primena odreene upravljake

strategije, aktivnosti ili dejstva ulaznih veliina, transformie poznato stanje sistema u jedno

iz skupa moguih stanja, a ne u jedinstven ishod.

Za upravljanje ovim sistemima neophodno je poznavanje verovatnoe nastanka odreenog

stanja sistema, u kojem sistem moe da se nae nakon sprovoenja odreenih aktivnosti.


Sinergetsko svojstvo (zajedniko delovanje) znai da su efekti na nivou sistema (obim i kvalitetusluge, utroak resursa, trokovi, itd) vei su od prostog zbira efekata njenih podsistema.

Svojstvo integralnosti transportnog sistema podrazumeva da se svaki deo sistema mora uklopiti ucelinu sistema, to znai da ciljevi podsistema moraju biti saglasni sa ciljevima celine sistema.

Prema toma svoje ciljne funkcije kao sistemi za sebe, podsistemi u transportnom sistemu morajuformulisati uzimajui u obzir ciljeve celine. Na taj nain ciljevi i ciljna funkcija celine sistema ulazi kaozadatak (zahtev vieg-meta sistema) u formulisanje cilja niih sistema.

Svojstvo dinaminosti je osobina transportnog sistema koja podrazumeva da sistem i njegovi delovimoraju biti tako projektovani da omoguuju promene stanja sistema pod uticajem spoljanjih i/iliunutranjih faktora u prostoru i vremenu.

Svojstvo otvorenosti. Transportni sistem je otvoren sistem, jer karakter njegovog ponaanjazavisi od uslova okruenja. Zbog toga je jedan od osnovnih zadataka pri prouavanju ovihotvorenih sistema, prouavanje njegove interakcije sa okolinom.

Sistemski pristup u prouavanju transportnih sistema ine metodoloke osnove svih sistemskihnauka. Sistemski pristup se ostvaruje uz pomo primene intelekta (miljenja), tehnika, modela imetoda zasnovanih na sistemskom miljenju i optoj teoriji sistema.

Sistemski pristup u analizi transportnih sistema, pretpostavlja utvrivanje uzajamnih veza izmeusvih procesa, podprocesa i aktivnosti koji ga karakteriu, a sve u cilju proizvodnje zahtevanog obima ikvaliteta transportne usluge.


kvaliteta transportne usluge.

KLASIAN PRISTUP SISTEMSKI PRISTUP

Zadatak Otkriva zakonitosti ponaanja Poboljava funkcionisanje sistema

Analiza Izolovanje pojave iz okoline Analiza pojave, uzroka i okoline (veze)

Rezultat Zakonitosti elemenata, a iz njh zakonitosti

celine sistema

Poboljanje funkcionisanja celine sistema,

promenom strukture i funkcija elemenata

Stuktura i dekompozicija transportnih sistemaStuktura i dekompozicija transportnih sistema

TRANSPORTNI

SISTEM

PODSISTEMTRANSPORTA

PUTNIKA

PODSISTEMTRANSPORTA

ROBE

TRANSPORTNI

SISTEM DRAVE

REGIONALNI

TRANSPORTNI

SISTEMI

URBANI

TRANSPORTNI

SISTEMI

Slika 2. Struktura transportnog sistema prema objektu transporta i nivoima upravljanja

Stuktura i dekompozicija sistema transporta putnikaStuktura i dekompozicija sistema transporta putnika

SISTEMTRANSPORTA PUTNIKA

PODSISTEMKOPNENOG

TRANSPORTA

PODSISTEMVAZDUNOGTRANSPORTA

PODSISTEMVODNOG

TRANSPORTA

OSTALI PODSISTEMITRANSPORTA

Slika 3. Struktura sistema transporta putnika prema podruju opsluge

PODSISTEM JAVNOG TRANSPORTA PUTNIKA

NACIONALNITRANSPORT PUTNIKA

REGIONALNI (MEUMESNI) TRANSPORT PUTNIKA

LOKLANI TRANSPORT PUTNIKA

GRADSKI TRANSPORT PUTNIKA

MEUNARODNI TRANSPORT PUTNIKA

PODSISTEM TRANSPORTA PUTNIKA ZA SOPSTVENE POTREBE

Stuktura i dekompozicija sistema transporta putnikaStuktura i dekompozicija sistema transporta putnika

PODSISTEM KOPNENOG TRANSPORTA PUTNIKA je podsistem transporta razliitih kategorijakorisnika (putnika) vozilima konstrukcijski prilagoenim i opremljenim za ovu namenu, uljkuujui ipruanje staninih usluga putnicima i operatorima (prevoznicima).

PODSISTEM JAVNOG TRANSPORTA PUTNIKA je podsistem transporta putnika koji korisnicimarazliitih kategorija prua javnu uslugu na kratkim ili dugim rastojanjima, unutar ili izmeu naseljenihmesta, pod definisanim uslovima i uz plaanje fer cene, vozilima prilagoenim i opremljenim zaovu namenu, uljkuujui i pruanje staninih usluga putnicima i operatorima (prevoznicima).

PODSISTEM TRANSPORTA PUTNIKA ZA SOPSTVENE POTREBE je podsistem transporta putnika ukome sam vlasnik vozila obavlja transport za sopstvene potrebe, najee po javnim saobraajnicama(privatni automobil, motocikl, bicikl, peaenje).(privatni automobil, motocikl, bicikl, peaenje).

MEUNARODNI TRANSPORT PUTNIKA je podsistem javnog transporta putnika pri ijem seobavljanju prelazi najmanje jedna dravna granica.

NACIONALNI TRANSPORT PUTNIKA je podsistem javnog transporta putnika koji se obavlja nateritoriji jedne drave.

REGIONALNI (MEUMESNI) TRANSPORT PUTNIKA je podsistem javnog transporta putnika koji seobavlja izmeu naseljenih mesta dve ili vie optina.

LOKALNI TRANSPORT PUTNIKA je podsistem javnog transporta putnika koji se obavlja na teritorijijedne optine.

GRADSKI TRANSPORT PUTNIKA (JGTP) je podsistem javnog transporta putnika koji se obavlja unutargrada ili mesta na administrativnoj teritoriji grada.

Klasifikacija podsistema javnog transporta putnikaKlasifikacija podsistema javnog transporta putnika

Slika 4. Klasifikacija sistema javnog transporta putnika prema tehnologiji pruanja usluge


LINIJSKITRANSPORT PUTNIKA

VANLINIJSKITRANSPORT PUTNIKA

UGOVORNITRANSPORT PUTNIKA

LINIJSKI TRANSPORT PUTNIKA predstavlja podsistem javnog transporta putnika, u kome se transportputnika kontinualno obavlja na mrei linija po unapred odreenim uslovima funkcionisanja: fiksnimtrasama kretanja vozila-linijama, redovima vonje i unapred definisanim cenama transportne usluge.

VANLINIJSKI TRANSPORT PUTNIKA predstavlja podsistem javnog transporta putnika, dostupan samoza odreenu grupu korisnika (putnika) na unapred odreenoj trasi shodno zahtevima naruiocausluge u cilju realizacije konkretne transportne potrebe.

UGOVORNI TRANSPORT PUTNIKA predstavlja podsistem javnog transporta putnika, dostupan samoza odreenu grupu korisnika (putnika) u prostoru i vremenu i obavlja se na osnovu ugovora izmeunaruioca usluge i operatora - prevoznika.

Slika 4. Klasifikacija sistema javnog transporta putnika prema tehnologiji pruanja usluge



STANDARDNITRANSPORT PUTNIKA

UBRZANI (POLUEKSPRES)TRANSPORT PUTNIKA

BRZI (EKSPRES)TRANSPORT PUTNIKA

STANDARDNI TRANSPORT PUTNIKA predstavlja takav podsistem javnog transporta putnika gde sevozila u toku funkcionisanja zaustavljaju na svim stanicama du fiksnih trasa linija.

UBRZANI (POLUEKSPRES) TRANSPORT PUTNIKA predstavlja takav podsistem javnog transportaputnika gde se vozila u toku funkcionisanja zaustavljaju samo na pojedinim stanicama sa najveomizmenom putnika.

BRZI (EKSPRESNI) TRANSPORT PUTNIKA predstavlja takav podsistem javnog transporta putnika gdese vozila u toku funkcionisanja zaustavljaju samo na poetnoj i zavrnoj stanici linije, odnosnoterminusima linije.

Slika 5. Klasifikacija sistema javnog transporta putnika prema nainu funkcionisanja



CELODNEVNITRANSPORT PUTNIKA

TRANSPORT PUTNIKA U ODREENOM PERIODU

VANREDNITRANSPORT PUTNIKA

CELOEDNEVNI TRANSPORT PUTNIKA predstavlja takav podsistem javnog transporta putnika kojikorisnicima prua transportnu uslugu kontinualno tokom celog dana.

TRANSPORT PUTNIKA U ODREENOM PERIODU predstavlja takav podsistem javnog transportaputnika koji korisnicima prua transportnu uslugu samo u odreenim periodima dana (najee uvrnim asovima)

VANREDNI TRANSPORT PUTNIKA predstavlja takav podsistem javnog transporta putnika kojikorisnicima prua transportnu uslugu samo u odreenim-posebnim situacijama (sportski dogaaji isl.) ili vanrednim uslovima (elementarne nepogode, rekonstrukcije na saobraajnoj infrastrukturi, i sl.)

Slika 6. Klasifikacija sistema javnog transporta putnika prema vremenu rada



JAVNE (DRAVNE) TRANSPORTNE

KOMPANIJE

PRIVATNE TRANSPORTNE

KOMPANIJE

MEOVITE TRANSPORTNE

KOMPANIJE

Slika 7. Klasifikacija sistema javnog transporta putnika u odnosu na svojinski karakter

Podelu u odnosu na svojinski karakter moemo izvriti sa aspekta vlasnitva nad vozilima, opremom ipostrojenjima i osnivakom udelu kapitala, odnosno kao:

JAVNE (DRAVNE) TRANSPORTNE KOMPANIJE, su kompanije gde je osniva organ lokalne uprave ilidrava. Vlasnitvo nad vozilima, opremom, postrojenjima i imovinom je takoe organ lokalne upraveili drava.

PRIVATNE TRANSPORTNE KOMPANIJE, su kompanije gde je osniva fiziko ili pravno lice. Vlasnitvonad vozilima, opremom, postrojenjima i imovinom je fiziko ili pravno lice, odnosno predstavljajuprivatnu svojinu.

MEOVITE TRANSPORTNE KOMPANIJE su kompanije iji je osniva i vlasnik u razliitom odnosuorgan lokalne uprave / drava zajedno sa privatnom kompanijom (npr. Public Private PartnerPartnership). Vozila, oprema, postrojenja i imovina je deo kapitala unapred definisan u odnosuprocenat uea u vlasnitvu.

Etape razvoja sistema javnog transporta putnikaEtape razvoja sistema javnog transporta putnika

ELEKTRO VUA PARNA VUA KONJSKA VUA (OMNIBUS)

Odline vuno - dinamike karakteristike,Visoka pouzdanost funkcionisanja,

Elastinost u izboru kapaciteta,Visoke performanse sistema,

Visok stepen komfora.

?Male brzine,

Niska transportna sposobnost ,Nizak nivo bezbednosti,

Nizak nivo komfora, Problemi sa higijenom, i sl.

Vii kapacitet, Loe dinamike k-ke vozila,

Niska bezbednost i sigurnost, Nizak nivo komfora putnika,Negativan uticaj na okolinu,

XVIII XIX XX XXI

AUTOMOBILIZACIJA

Istorijat razvoja sistema javnog transporta putnikaIstorijat razvoja sistema javnog transporta putnika

Pariz 1612.: Javni fijaker

Pariz 1662.: Javni fijaker za masovni transport putnika na 5 linija (Blaise Pascal)

London 1798.: Omnibus sa konjskom vuom (Nant 1826, Njujork 1827, Prag 1829)

Njujork 1832.: Prvi tramvaj na konjsku vuu (Linija: Harlem Donji Menhetn)

Paris 1853.: Prvi tramvaj na konjsku vuu (Linija: Chemin de Fer Americain)

London 1838.: Prva linija prigradske eleznice

London 1863.: Prva linija metroa (gradska eleznica)

Njujork 1868.: Prva metro linija na vijaduktima Njujork 1868.: Prva metro linija na vijaduktima

Nemaka 1870.: Pronalazak elektro motora (Werner von Siemens)

San Francisko 1873.: Pronalazak tramvaja koji se vue pomuu ueta (Helidi)

Nemaka 1881.: Prvi tramvaj na elektrinu vuu (Siemens & Halske)

Nemaka 1882.: Prva trolejbus (Vozilo: Elektormote u Halenzeu)

Klivlend 1884.: Prvi tramvaj na elektro vuu u SAD

London 1890.: Prva linija metroa na elektrinu vuu

Beograd 1892.: Prva tramvajska linija u Beogradu na konjsku vuu (Linija:Kalemegdan Slavija)

Beograd 1894.: Prva tramvajska linija u Beogradu na elektro vuu (Linija:Kalemegdan Slavija)

Istorijat razvoja sistema javnog transporta putnikaIstorijat razvoja sistema javnog transporta putnika

Francuska 1901.: Prva trolejbuska linija (Linija: Fontenbloa-Samoa duine 8 km)

SAD 1920.: Prvi autobusi sa pneumaticima

Nitingemir 1927.: Prvi autobus sa dizel motorom

Beograd 1947.: Prva trolejbuska linija u Beogradu

Diseldorf 1955.: Prvi zglobni tramvaj kao pretea LRT sistema (Duwag)

Pariz 1956.: Metro sa gumenim tokovima

Hamburg 1957.: Metro sa posadom od jedne osobe

Njujork 1962.: Metro - potpuno automatizovane upravljanje (42 ulica atl) Njujork 1962.: Metro - potpuno automatizovane upravljanje (42 ulica atl)

London 1968.: Prva automatka nalpata karta sa relacijskim tarifnim sistemom

San Francisko 1972.: Prvi sistem javnog transporta putnika sa kompijuterizovanomkontrolom mree linija

1990: Masovna primena prirodnog gasa (CNG i LPG) kao pogonske energije u sistemujavnog masovnog transporta putnika

Tokio 1995.: 1995. Toyota izlae prototip vozila sa hibridnim pogonom (elektromotor+ motor SUS), koji se mogu smenjivati ili dopunjavati u pogonu vozila.

2000 DATE: ERA RAZVOJA ODRIVE MOBILNOSTI (SUSTAINABLE MOBILITY)

Evropska Unija 2003.: - Poetak testiranja autobusa sa Fuel Cell tehnologijom

Stuktura i dekompozicija grada i gradskog transportnog sistemaStuktura i dekompozicija grada i gradskog transportnog sistema

GRAD(URBANO PODRUJE)

OSTALI GRADSKISISTEMI

GRADSKI TRANSPORTNI SISTEM

PODSISTEM GRADSKOGTRANSPORTNA ROBE

PODSISTEM GRADSKOGTRANSPORTNA PUTNIKA

Energetski sistemVodovodni sistemKomunalni sistemi, itd...

Pod transporta robe

sistem

Pod transporta putnika

sistem

Robno-distributivni sistemPodsistem Kargo, i sl.

TRANSPORTNA PUTNIKA

TRANSPORT PUTNIKAZA SOPSTVENE POTREBE

JAVNI GRADSKITRANSPORT PUTNIKA

Pod transportaza spostvene potrebe

Podsistem javnog gradskogtransporta putnika

sistem

Motorcikl

Podsistem Specijalnogtransporta putnika (STP)

Podsistem Fleksibilnogtransporta putnika (FTP)

Podsistem Javnog masovnogtransporta putnika (JMTP)

Putniki automobil

Bicikl

Peaenje

Slika 8. Struktura i dekompozicija grada i gradskog transportnog sistema

Stuktura sistema javnog gradskog transporta putnikaStuktura sistema javnog gradskog transporta putnika

SISTEM JAVNOG GRADSKOG

PODSISTEMJAVNOG MASOVNOG

TRANSPORTA PUTNIKA(JMTP)

- AUTOBUSKI PODSISTEM (Bus subsystem)

- TROLEJBUSKI PODSISTEM (Trolley subsystem)

- BRT (Bus Rapid Transport Subsystem)

- TRAMVAJSKI PODSISTEM (Tram Subsystem)

- LRT (Light Rail Transport Subsystem)

- METRO (Metro Subsystem)

- PRIGRADSKA ELEZNICA (Suburban Rail Subsystem)

PODSISTEM FLEKSIBILNOG TRANSPORTA

- ZAJEDNIKI PRIVATNI AUTOMOBIL (Car Pool)

- BICIKL (AUTOMOBIL) NA IZNAJMLJIVANJE

(Renta a bike (a Car))JAVNOG GRADSKOG

TRANSPORTA PUTNIKA(JGTP)

FLEKSIBILNOG TRANSPORTA PUTNIKA (PARATRANZIT)

(FTP)

(Renta a bike (a Car))

- ZAJEDNIKI AUTOMOBIL (Car Sharing)

- TAKSI (Taxi)

- GRUPNI LINIJSKI TAKSI (Jitneys)

- TRANSPORT NA ZAHTEV (Demand Responsive Transport)

PODSISTEMSPECIJALNOG TRANSPORTA

PUTNIKA(STP)

- USPINJAE (Funicular)

- IARE (Cable Car)

- POKRETNE STEPENICE (Escalators)

- LIFTOVI (Lifts)

Slika 9. Struktura sistema javnog gradskog transporta putnika klasifikacija prema tehniko tehnolokim karakteristikama

Stuktura sistema javnog gradskog transporta putnikaStuktura sistema javnog gradskog transporta putnika

JAVNI GRADSKI TRANSPORT PUTNIKA predstavlja otvoren, sloen organizaciono tehnolokitransportni sistem, sa stohastikom promenom stanja sa ciljem zadovoljenja transportnih potrebarazliitih kategorija korisnika koji prua javnu uslugu unutar grada ili mesta na administrativnojteritoriji grada pod unapred definisanim uslovima, vozilima prilagoenim i opremljenim za ovunamenu, uljkuujui i pruanje staninih usluga putnicima i operatorima (prevoznicima).

Podsistem javnog gradskog transporta putnika predstavlja najznaajniji javni servis mobilnostistanovnika urbanih podruja.

JAVNI MASOVNI TRANSPORT PUTNIKA predstavlja podsistem javnog transporta putnika, u kome setransport putnika obavlja po unapred odreenim uslovima funkcionisanja: fiksnim trasama kretanjavozila-linijama, redovima vonje i unapred definisanim cenama transportne usluge.vozila-linijama, redovima vonje i unapred definisanim cenama transportne usluge.

U literaturi je esto ovaj podsistem sinonim za transport putnika vozilima velikog kapaciteta(autobus, trolejbus, tramvaj, LRT, metro, prigradska eleznica)

PARATRANZIT ili FLEKSIBILNI TRANSPORT PUTNIKA ili kako se esto naziva transport putnika naiznajmljivanje, predstavlja podsistem transporta putnika dodtupan za sve korisnike (grupu korisnika)koji prihvataju uslove iz meusobnog ugovora, dostupan u prostoru i vremenu kao javna usluga, kojuobezebeuje operator (prevoznik) u cilju zadavoljenja razliitog stepena individualnih transportnihpotreba korisnika. Paratranzit najee nema fiksne trase linija i redove vonje.

SPECIJALNI TRANSPORT PUTNIKA predstavlja podsistem transporta putnika dostupan korisnicima uprostoru i vremenu kao javna usluga, u kome se transport putnika odvija po fiksnim trasama kretanjavozila, kabina ili beskonanih traka po unapred definisanim uslovima (uspinjae, iare, eskalatori(pokretne stepenice), liftovi, i sl.).

OPTIOPTI POJMOVIPOJMOVI

predavanje br. 1 - 2014 - osnovni pojmovi i definicije iz teorije transporta putnika (1)

Documents