predavanje br.9, ii deo

12.04.23 Fakultet tehničkih nauka Integralni transport

1

PREDAVANJE BR. 9

1. SISTEMSKA ANALIZA TEHNOLOGIJE PROCESA TRANSPORTA I VREDNOVANJE KVALITETA TRANSPORTNE USLUGE- NASTAVAK

2. OPTIMIZACIJA TRANSPORTNIH LANACA


2

1.2.3. Proračun brzine dostave robe za sadašnji nivo tehnologije procesa prevoza

Rezultati proračuna (tabela 1 i slika 1) sadašnje brzine dostave robe Vr (0) po pojedinim rastojanjima prevoza govore o veoma niskim brzinama dostave robe, posebno na rastojanjima gde se obavlja znatan deo transportnog rada železnice (između 100 i 200 km). Proračunate brzine dostave robe za sadašnji nivo tehnologije Vr (0), po relacijama pokazuju da sa porastom rastojanja prevoza raste i brzina prevoza. Najmanja brzina prevoza robe je na relaciji od 25, a najveća na 1000 km. Na ovakvu dinamiku brzine dostave robe utiču faktori (tut i tist), koji deluju kao nepromenljive veličine bez obzira na rastojanje na kojem se roba transportuje.


3

Red. br.zone Br

Relacija prevozarobe Lr (km)

Broj tehničkih stanica Lr /Lt

Brzina dostaverobe Vr (0) (km / h)

1. 25 0,225 0,70

2. 50 0,450 1,26

3. 75 0,675 1,73

4. 100 0,900 2,13

5. 150 1,350 2,76

6. 200 1,800 3,24

7. 300 2,700 3,92

8. 400 3,600 4,39

9. 500 4,590 4,72

10. 600 5,400 4,97

11. 700 6,300 5,17

12. 800 7,200 5,33

13. 900 8,100 5,53

14. 1000 9,000 5,57

15. 207 1,863 3,30

16. 291 2,620 3,87

Tabela 1: Brzina dostave roba po osnovnim zonama udaljenosti prevoza


4

0

1

2

3

4

5

6r

r

V (km / h )

L (km )

0 50 75 100

150

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

rV (0 )

Slika br. 1- Grafički prikaz brzine dostave roba po osnovnim zonama udaljenostiprevoza


5

Brzina dostave robe je složena funkcija, koju pored rastojanja prevoza (km), zavisi uglavnom od tri osnovna tehnološka parametra i to:

– od veličine komercijalne brzine (Vk), – od veličine zadržavanja robe na robnim operacijama (tut i tist) i– od veličine zadržavanja robe u tehničkim stanicama (tteh).

1.2.4.Utvrđivanje međuzavisnosti parametara procesa i brzine dostave robe

U cilju utvrđivanja međuzavisnosti i uticaja pojedinih parametara procesa na brzinu dostave robe utvrđeni su odnosi i zakonitosti njihovog ponašanja. Brzina dostave računata je u funkciji pojedinih rastojanja prevoza, za različite varijacije pojedinih parametara (slika 2).


625 50 75 10

0

150

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

0

25 50 75 100

150

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

123456789

1011121314151617181920 rV (km / h )

r

Povećano% V (km / h )

krV za

V + 80%

rV (0 )

0

25 50 75 100

150

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50rV (km / h )

rV (0 )

r tehV za t - 80%

r robV za t - 80%

%

rV (0 )

%

300 %

Slika br. 2- Grafički prikaz povećanja brzine dostave robe (Vr) pri povećanju komercijalne brzine za 80% i pri smanjenju bavljenja robe na robnim operacijama (trob) i u tehničkim stanicama (tteh) za 80%


7

Iz dobijenih rezultata uočava se da se povećanjem Vk za 20% na prevoznom putu 1t robe od 207 km brzina dostave robe poraste za samo 2,7%, dok se na istom rastojanju prevoza smanjenjem zadržavanja kolona na robnim operacijama takođe za 20% brzina dostave poveća za 11,5%, a smanjenjem vremena zadržavanja kola u tehničkim stanicama za isti procenat brzina dostave robe se povećava za 0,7%. Na rastojanju od 291 km, povećanjem Vk za 20% i smanjenjem trob i tteh za isto 20% dobija se procentualno povećanje brzine Vr(0) za 3,4%, 9,6% odnosno 8,3% retrospektivno. Za ostale karakteristične relacije prevoza date su promene Vr(0) za određeno variranje parametara u tabeli 2.


8

Relacija(km)

Vr(0)

Brzina dostave robe (Vr) (km / h)

(+) (Vk) (-) (trob) (-) (tteh)

100 2,13 2,15 2,28 2,17

200 3,24 3,29 3,42 3,34

300 3,92 3,99 4,10 4,08

400 4,39 4,48 4,55 4,58

500 4,72 4,82 4,87 4,95

1000 5,57 5,72 5,67 5,89

Relacija(km)

Vr(0)


(+) (Vk) (-) (trob) (-) (tteh)

100 2,13 2,18 2,68 2,27

200 3,24 3,37 3,84 3,58

300 3,92 4,11 4,49 4,43

400 4,39 4,62 4,91 5,03

500 4,72 4,99 5,20 5,48

1000 5,57 5,95 5,89 6,65

a) Pri promeni parametara za 10% b) Pri promeni parametara za 30%


9

Relacija(km)

Vr(0)


(+) (Vk) (-) (trob) (-) (tteh)

100 2,13 2,21 3,24 2,37

200 3,24 3,42 4,39 3,84

300 3,92 4,20 4,97 4,85

400 4,39 4,73 5,33 5,58

500 4,72 5,12 5,57 6,13

1000 5,57 6,14 6,12 7,64

Relacija(km)

Vr(0)


(+) (Vk) (-) (trob) (-) (tteh)

100 2,13 2,23 4,72 2,55

200 3,24 3,49 5,57 4,33

300 3,92 4,30 5,93 5,65

400 4,39 4,86 6,12 6,66

500 4,72 5,27 6,25 7,46

1000 5,57 6,36 6,51 9,83

c) Pri promeni parametara za 50%

d) Pri promeni parametara za 80%

Tabela br. 2- Uporedni pregled uticaja pojedinih tehnoloških parametara na brzinudostave robe pri različitim rastojanjima i procentima izmene parametara


10

Iz ove analize možemo istaći da: ukoliko je rastojanje prevoza veće, utoliko relativno dejstvo komercijalne brzine (Vk) i vreme koje kola provedu u tehničkim stanicama (tteh) raste, pri čemu bavljenje kola u tehničkim stanicama ima veći uticaj na brzinu dostave robe nego porast komercijalne brzine. Uticaj vremena koje kola provedu na utovarno istovarnim operacijama na brzinu dostavne robe opada sa porastom rastojanja prevoza. Izvršena istraživanja i uporedni pregled uticaja pojedinih tehnoloških parametara pri njihovim varijacijama pokazuje sledeće: najmanje dejstvo na Vr ima povećanje Vk smanjenje trob i tteh ima znatno veći uticaj na Vr, ali sa različitim dejstvima na različitim odstojanjima prevoza. na relacijama do 335 km najveći uticaj na Vr ima trob. Dejstvo tehnoloških parametara na brzinu dostave robe do 335 km prevoza ima sledeći oblik: (Vk) < (tteh) < (trob) na rastojanju prevoza od oko 350 km uticaj trob i tteh je približno isti na relaciji od 350 km i dalje dejstvo tehnoloških parametara ima drugačiji oblik i to: (Vk) < (trob) < (tteh) u svim slučajevima najmanje dejstvo na porast Vr ima Vk , dok se dejstvo trob i tteh menja sa pomenutim udaljenostima prevoza.


11

1.3. Utvrđivanje matematičkih zakonitosti ponašanja brzine dostave robe pri izmeni pojedinih parametara procesa prevoza

Brzina dostave robe vrlo je kompleksan pojam i zavisi od niza raznih činilaca determinističke i stohastičke prirode. Uticaj svakog od ovih mnogobrojnih činilaca može se izraziti preko odgovarajućih parametara, tako da se u krajnjem obliku brzina dostave robe u najopštijem slučaju može posmatrati kao funkcija rastojanja prevoza i određenog broja parametara (pi) i to se matematički može izraziti:

ni1)p,L(VVn

1iirrr

Svi ovi parametri koji deluju na Vk mogu se obuhvatiti trima vrstama parametara: parametar koji obuhvata sve činioce od uticaja na Vr dok je roba u procesupremeštaja kroz prostor. Ovaj parametar čini suštinu komercijalne robe (Vk). parametar koji obuhvata sve činioce koju su na neki način vezani za vreme za koje se roba odnosno kola nalaze u procesu utovara i istovara, odnosno procesu manipulisanja. To je vreme koje kola provedu u tehničkim stanicama (tteh).


12

1.3.1. Utvrđivanje matematičke zavisnosti uticaja povećanja komercijalnebrzine (Vk) na brzinu dostave robe (Vr)

Bez ulaženja u činjenice i faktore od kojih zavisi komercijalna brzina (Vk), može se utvrditi kako njeno povećanje utiče na tok ponašanja brzine dostave robe (Vr) na različitim, već datim rastojanjima prevoza. Da bi smo utvrdili matematičku zakonitost uspostavljene su korelacione veze između brzine dostave robe (Vr) i pojedinih rastojanja (Lr), a za određene vrednosti parametara (Vk), ispitivano je i dobijeno više korelacionih zavisnosti sa odgovarajućim kvantitativnim karakteristikama. U ovom slučaju funkcija (Vr) dobija oblik: Vr(1) = f Vr (Lr, Vk, p1)gde je:

Vr(1) - brzina dostave robe u uslovima uticaja (Vk) km / h]Lr - prosečno rastojanje prevoza robe (km)Vk - komercijalna brzina povećana za određeni procenat u odnosu na

prvobitno prosečno ostvarenu (km / h).p1 - veličina koja obuhvata ostale parametre funkcija Vr(1) koji za ovaj

slučaj zadržavaju svoju vrednost (h).


13

Kao aproksimativne zavisnosti koje reprezentuju pomenute odnose sa maksimalnom verovatnoćom ispitivane su sledeće funkcije:1. Y = A + B logX2. Y = A + BX + CX23. Y = A + BX + CX2 + DX34. Y = A + BX + CX2 + DX3 + EX45. Y = A + BX + CX2 + DX3 + EX4 + FX5 Na sličan utvrđena je matematička zakonitost uticaja smanjivanja vremena koje kola provedu na robnim operacijama (trob) i tehničkim stanicama (tteh) na brzinu dostave robe (Vr).

1.3.2. Izbor optimalne korelacione zavisnosti između brzine dostave robe (Vr)i variranja tehnoloških parametara (Vk), (trob) i (tteh)

U istraživanju korelativne zavisnosti između zavisne promenljive (Vr) i nezavisno promenljivih (Vk), (trob) i (tteh) pošlo se od linearne i logaritamske funkcije i ispitivalo se ponašanje (Vr) pod pretpostavkom da se (Vk) povećava a (trob) i (tteh) smanjuju za određeni procenat. Pod istim uslovima primenjena je i funkcija drugog, trećeg, četvrtog i petog stepena.


14

Na osnovu dobijenih rezultata, indeks korelacije je najveći (r = 0,988) kod funkcije petog stepena. To znači da se upravo ova funkcija najbolje prilagođava stvarnim odnosima između (Vr) i tehnoloških parametara (Vk), (trob) i (tteh).

Značaj ovog saznanja jeste u tome što se na osnovu ove zavisnosti može odrediti (Vr) i za druge vrednosti ispitivanih parametara. Pri svakom konkretnom projektu tehnološkog procesa koji u prvom redu determiniše brzina dostave robe (Vr) moguće je za date realne uslove odrediti optimalne veličine (Vk), (trob) i (tteh).


15

1.4. Uticaj promena brzine dostave robe na veličinu potrebnog radnog parka prevoznih sredstava i masu robe koja se neprekidno nalazi u procesu transporta

Između brzine dostave robe i radnog parka teretnih kola postoji određena obrnuta srazmera. što je veća brzina dostave robe, to je potreban manji radni park teretnih kola i obrnuto, što je brzina manja, za isti obim rada potreban je veći radni park. Uz poznate ulazne podatke “ŽTP Beograd“ proračuni su izvršeni na:

- relaciji od 100 km, za 18%od ukupnog obima prevoza robe;- relaciji od 207 km, koliko iznosi prosečan put 1 tone robe;- relaciji od 500 km, za 22% od ukupnog obima prevoza robe;Dobijeni rezultati za sadašnju tehnologiju su prikazani u tabeli 3.

Lr

(km)

Obim prevoza(%)

Vr (o)

(km / h)

N(o)

(tona)

M(o)

(tona)

100 18 2,13 3,174 23,842

207 100 3,30 23,563 176,993

500 22 4,72 8,754 65,756

Tabela 3: Prikaz kretanja osnovnih pokazatelja transportnog procesa pri različitim rastojanjima


16

Na osnovu polaznih podataka i dobijenih rezultata (tabela 3) izvršen je proračun potrebe količine kola u radnom parku (N1), razlike u količini potrebnih kola u odnosu na polazne podatke (M), mase robe (za izmenjene uslove) koja se neprekidno nalazi na putu pri promenama parametara (Vk), (trob) i (tteh), odnosno njihovog dejstva na promenu (Vr). Na osnovu promena (N) u radnom parku i mase robe (M) proračunati su mogući ekonomski efekti za prevoznika i korisnike prevoznih usluga u uslovima različitih veličina promena posmatranih parametara (slika 3 i slika 4).


17

0

0

0

500

500

1000

1000

1500

1500

2000

2000

2500

2500

3000

3000

3500

350040004500500055006000650070007500800085009000

5000

10000

15000

20000

25000

5050

506060

607070

708080

809090

901010

102020

2000

03030

304040

40100

100

100

N (ko la )

N (ko la )

N (ko la )

rV (0 )

rV (0 )

rV (0 )

robt

robt

robt

kV

kV

kV

%

%

%

teht

teht

teht

a) na rastojanju od 100 km

b) na rastojanju od 207 km

c) na rastojanju od 500 km Slika br. 3- Grafički

prikaz smanjenja potrebnog radnog parka (N) pri promenama(Vr(o) ), Vk, trob i tteh na različitim rastojanjima


18

0 0

0

5000

10000

20000

10000

20000

30000

40000

50000

60000

70000

40000

60000

80000

100000

120000

140000

160000

180000

15000

20000

25000

50 50

50

60 60

60

70 70

70

80 80

80

90 90

90

10 10

10

20 20

20

0 0

0

30 30

30

40 40

40

100

100

100

M (tona) M (tona)

M (tona)

rV (0 )

rV (0 )

rV (0 )

robt

robt

robt

kV

% %

%

teht teht

teht

kV

kV

a) na rastojanju od 100 km

b) na rastojanju od 207 km

c) na rastojanju od 500 km Slika br. 4- Grafički

prikaz uticaja promena (Vr), Vk, trob i tteh na smanjenje mase robena putu na različitim rastojanjima


19

1.4.1. Značaj i primenljivost metode sistemske analize tehnologije transporta

Metodom je dokazano da se brzina dostave robe javlja kao najvažniji pokazatelj efikasnosti rada transportnog procesa. Značaj ovoga pokazatelja jeste u tome: to njegova veličina u potpunosti zavisi od funkcionisanja unutrašnjih elemenata sistema i što se njegovim uticajem na druge pokazatelje funkcionisanja sistema ostvaruje povećanje efikasnosti rada celog sistema transporta. Celovitost sistema ekonomskog stimulisanja ubrzanja dostave robe u dosadašnjoj transportnoj teoriji ne postoji. Postoji samo sistem pokazatelja ubrzanja obrta prevoznih sredstava koji ne može zameniti stimulisanje brzine dostavne robe. Ubrzanje obrta prevoznih sredstava danas se stimuliše nezavisno od brzine dostavne robe na račun nekog dela obrta. Definisana metoda daje realne osnove da se analiza tehnološkog procesa prevoza, ocena efikasnosti i kvalitet funkcionisanja sistema rešava na nov, savremen način umesto dosadašnjeg klasičnog. Ova metoda i dati matematički modeli, za razliku od dosadašnjih parcijalnih posmatranja pojedinih parametara procesa, omogućavaju kvalitativno novu analizu funkcionisanja transportnog sistema sa stanovišta transporta i privrede.


20

2. OPTIMIZACIJA TRANSPORTNIH LANACA

2.1. Potreba, suština i postupak optimizacije transportnih lanaca

Transportni lanac se može definisati kao sinhronizovana i vremenski usklađena realizacija operacija transporta, pretovara i skladištenja kojima se obezbeđuje protok robe od pošiljaoca do primaoca. Najznačajnije karakteristike transportnog lanca vezane su za njegovo mesto početka i završetka. Racionalizacija transportnog lanca, njegovih mnogobrojnih uzajamnih tehnoloških i organizacionih veza, može se uspešno rešavati jedino primenom logističkih principa. Posmatrano sa aspekta teorije sistema, transportni lanac je otvoren, složen, dinamičan i stohastički sistem. Njegovi elementi su parcijalni procesi transporta, pretovara i skladištenja kod svih učesnika u transportnom lancu. Osnovni cilj transportnog lanca jeste izvršenje određenih transportnih zadataka koje karakterišu sledeća svojstva: postojanje određene količine robe za transport, pretovar i skladištenje (kvantitet robe); postojanje određenih vremenskih rokova za pojavu robe ili određene potrebe

u robi (vremenska promena robe); premeštanje robe od mesta pojave robe (izvora) do mesta njene potrebe, odnosno ponora (promena mesta robe).


21

Količina robe, vremenski rokovi, mesta pojave robe i postojanje potrebe za robom su objektivno date veličine koje proizilaze i karaktera procesa reprodukcije i distribucije. Zajedničko delovanje tehnoloških i ekonomskih faktora uslovljava potrebu optimalnog rešenja kompletnog transportnog lanca. Uzastopno ili paralelno izvršavanje pojedinačnih operacija koje predstavljaju parcijalna rešenja u okviru transportnog lanca, a ne uzimaju u obzir sve aspekte realizacije ovih procesa ne mogu se smatrati jedinstvenim kompleksnim rešenjem. Pod pojmom racionalan transportni lanac podrazumeva se kompleksan i dobro organizovan deo protoka materijala (robe) koji ispunjava sve savremene logističke zahteve procesa proizvodnje, distribucije i potrošnje. Savremeni logistički principi optimizacije transportnog lanca, sadrže sveobuhvatnu i jednovremenu optimizaciju svih karika transportnog lanca.


22

Optimizacijom transportnih lanaca moguće je ostvariti niz prednosti: vremensko ubrzanje protoka materijala rezultira smanjenjem mase vezanog kapitala, racionalizaciju transporta, smanjenje ukupnih troškova distribucije, bolje iskorišćenje kapaciteta transportnih sredstava, uštede u troškovima za pakovanje, sekundarni efekti kod proizvođača transportno-manipulativne opreme. Optimizacija transportnih lanaca se realizuje u dva osnovna slučaja: pri upravljanju transportnim i logističkim procesima pri tehnološkom projektovanju novih transportnih sistema i logističkih procesa. U oba slučaja ciljevi optimizacije su isti: da se ostvare što veći kvalitet transportne usluge uz što manje troškove.


23

2.2. Algoritmi i primeri optimizacije transportnog lanca

Algoritam optimizacije transportnog lanca (skup osnovnih sistemskih koraka koje treba sprovesti da bi se došlo do odgovarajućeg rešenja) prikazan je na slici 5 i svi predstavljeni postupci mogu se realizovati kroz tri osnovna koraka:

1. definisanje uslova, preduslova i faktora značajnih za formiranje varijantnih rešenja transportnog lanca.

2. definisanje skupa varijantnih rešenja transportnih lanaca.3. optimizacija transportnih lanaca prema prethodno utvrđenom skupu kriterijuma. Definisanje i utvrđivanje uslova, preduslova i faktora od značaja za formiranje

varijantnih rešenja podrazumeva utvrđivanje osnovnih karakteristika: transportnog zahteva; potencijalnih ograničenja kao limitirajućih faktora; postojeće saobraćajne infrastrukture; mreže robno-transportnih centara; propisa i stimulativnih mera itd.

Definisanje varijantnih rešenja podrazumeva utvrđivanje svih realnih mogućnosti formiranja transportnog lanca. Precizno definisanje svih logističkih aktivnosti, u okviru jednog transportnog lanca predstavlja neophodnu podlogu za postupak optimizacije.

Proces optimizacije transportnog lanca se sprovodi sa ciljem da se iz skupa mogućih varijanti transportnog lanca, a prema skupu kriterijuma, odredi najpovoljniji oblik realizacije transportnog lanca.


24

Postoje dva osnovna oblika, odnosno postupka optimizacije transportnog lanca: optimizacija (racionalizacija) postojećih tehničko-tehnoloških rešenja realizacije transportnog lanca. optimizacija novoprojektovanih tehničko-tehnoloških rešenja realizacije transportnog lanca. Postupak optimizacije transportnih lanaca u uslovima novoprojektovanih rešenjatransportne tehnologije karakterišu sledeća obeležja: moguće je formirati znatno veći skup varijantnih rešenja u odnosu na operativno upravljanje transportnim lancima obzirom na manje prisustvo limitirajućih faktora. investiciona ulaganja predstavljaju u ovom slučaju dominantnu karakteristiku skupa kriterijuma za optimizaciju. Pri optimizaciji transportnog lanca u procesu operativnog upravljanja transportnim zahtevima najčešće se pojavljuje sledeći skup kriterijuma: troškovi realizacije transportnog lanca vreme realizacije transportnog lanca pouzdanost realizacije bezbednost realizacije zaštita od oštećenja ekološki kriterijum Kvalitetno vrednovanje varijantnog rešenja transportnog lanca realizuje se sa različitih aspekata subjekta koji se vrednuju.


25

U T V R Đ IVA N J E O S N O V N IH C I L J E VA K O J E T R E B A D A O S T VA R I T R A N S P O RT N I L A N A C

D E F I N IS A N J E T R A N S P O RT N O G Z A H T E VAK O J I Ć E S E R E A L I Z O VAT I P R E K O

T R A N S P O RT N O G L A N C A

D E F I N IS A N J E P O S T O J E Ć E S A O B R A Ć A JN EM R E Ž E S A P R O S T O R N IM R A S P O R E D O M

R O B N O T R A N S P O RT N I H C E N TA R A

- M E S T O P O Č E T K A I Z AV R Š E T K A T R A N S P O R T N O G Z A H T E VA- V R S T A I K O L IČ IN A M AT E R I JA L A Z A T R A N S P O R T- P O JAV N I O B L IK Z A H T E VA- Z A K O N N A S T A N K A T R A N S P O RT N O G Z A H T E VA- IN T E RVA L S T R P L J IV O S T I Z A H T E VA IT D .

U T V R Đ I VA N J E O G R A N IČ E N J A K A O P O T E N C IJ A L N IH L IM IT IR A J U Ć IH FA K TO R A :- V R E M E N S K A- S A O B R A Ć A J N A- P R O S T O R N A- T E H N I Č K O - T E H N O L O Š K A- E N E R G E T S K A , IT D .

D E F I N IS A N J E M R E Ž E R O B N IH TO K O VAP O G O D N I H S A A S P E K T A S A B IR A N J AT R A N S P O RT N IH Z A H T E VA I K O N C E N T R A C IJ ER O B N O G R A D A

D E F I N IS A N J E P R O P IS A I P R E P O R U K AZ N A Č A J N IH Z A R E A L IZ A C IJ U K O N K R E T N O GR E Š E N J A T R A N S P O RT N O G L A N C A- P R O P IS I- S T A N D A R D I- S T IM U L AT I V N E M E R E , I T D .

1

2


26

F O R M IR A N J E VA R IJ A N T N I H R E Š E N J A R E A L IZ A C IJ E T R A N S PO R T N O G L A N C A

C IL J J E D A S E F O R M I R A JU S VA R E A L N A R E Š E N JA R E A L IZ A C I JE T R A N S P O RT N O G L A N C A

A - P O Š IL JA L A C

B - O T P R E M N I Š P E D IT E R

P R IJ E M N IŠ P E D IT E R

C - P R E V O Z IO C

D - P R IM A L A C

U T V R Đ IVA N J E O S N O V N IH K R I T E R IJ U M AO P T I M A L N O S T I T R A N S P O RT N O G L A N C A- V R E M E R E A L IZ A C IJ E T R A N S P O RT N O G L A N C A- PO U Z D A N O S T R E A L IZ A C I JE T R A N S P O RT N O G L A N C A- T R O Š K O V I R E A L I Z A C IJ E T R A N S P O RT N O G L A N C A

3

4

53 421

S O F T W A R E

A L G O R ITA M T E H N O L O Š K I HZ A H T E VA T R A N S P O RT N O GL A N C A

21

n

A B C D E

1 2 3 .. . .. . .. . .. . m

K O R E S P O D E N T N I O D N O S T R A N S P O RT N I H Z A H T E VA IT R A N S P O RT N I H E L E M E N ATAP R I R E A L I Z A C IJ I T R A N S P O RT N O G L A N C A

E

D

C

B

A

VA R IJ A N T E T R A N S P O R T N O GL A N C A

F O R M IR A N J E M AT E M AT IČ K O G M O D E L A K O J IM S E O P IS U J E P R O C E S R E A L IZ A C IJ ET R A N S P O R T N O G L A N C A , A N A B A Z I K O G A Ć E S E V R E D N O VAT I VA R IJ A N T N A

R E Š E N J A

U L A Z N E V E L IČ IN E N E O P H O D N EZ A R E A L IZ A C IJ U V R E D N O VA N J A(TA R IF E , T R O Š K O V I, R A S P O D E L EV E R O VAT N O Ć A T R A J A N J AP O J E D IN IH K O M P O N E N T IT R A N S P O R T N IH Z A H T E VA


27

P R O C E S V R E D N O VA N J A VA R IJ A N T I T R A N S P O R T N O G L A N C A P R E M A D E F IN IS A N IM K R IT E R I JU M IM A I R A Z V IJ E N O M M O D E L U

PC P E R S O N A L N I K O M P J U T E R

R E Z U LTAT

O P T I M U M R E A L IZ A C IJ ET R A N S P O RT N O G L A N C A

R A S P O D E L E V E R O VAT N O Ć AV R E M E N A T R A J A N J A T R A N S P O R T N O G L A N C A

1 . K R IT E R IJ U M

2 . K R IT E R IJ U M

Slika br. 5- Algoritam optimizacije transportnog lanca


28

Ako se za određeni transportni zadatak definiše skup kriterijuma optimizacije k1, k2, ... , kn i ako se za postojeće uslove definiše m-varijantnih rešenja realizacije transportnog zadatka: V1, V2, ... Vm pri čemu je svaka varijanta zbir logističkih aktivnosti (i = 1, 2, ..., m, a j - skup svih logističkih aktivnosti u okviru jedne tehnologije transporta), postavlja se pitanje određivanja varijante V0 iz skupa definisanih varijanti čiji će skup vrednosti prema skupu kriterijuma

n

0xx

0 KK

imati najpovoljniju vrednost. Problem se rešava jednostavno kada je u pitanju jedan kriterijum, međutim kada je u pitanju više kriterijuma onda se problem rešava metodom višekriterijumske optimizacije. Kada se pojedinim logističkim aktivnostima pridruži realno stohastičko obeležje, može se reći da će problematika zahtevati i razvijanje adekvatnog višekriterijumskog stohastičkog modela optimizacije.

predavanje br.9, ii deo

Documents