predavanje ii - finansijske institucije kao deo finansijskog sistema

7/26/2019 Predavanje II - Finansijske Institucije Kao Deo Finansijskog Sistema

1/31

Menadment finansijskih

institucija

Doc.dr Mirjana Oraanin

Bijeljina, 20.10.2015.


2/31

Finansijske institucije kao

deo finansijskog sistemaPojam finansijskog sistema

- Integralni deo ukupnog ekonomskog iprivrednog sistema koji se sastoji od vieelemenata koji omoguavaju nesmetani tokfinansijskih sredstava u jednoj drutveno-

ekonomskoj zajednici.Osnovni elementi finansijskog sistema

su: finansijska trita, finansijske institucije i

finansijski posrednici.


3/31

Finansijski sistem funkcionie prekofinansijskih trita

- Element finansijskog sistema organizovano mesto na kome se susreuponuda i tranja za finansijskom aktivom

!definisanje u irem smislu", pri #emudolazi do formiranja cene aktive !imovine".

- $moguava nesmetanu cirkulacijunov#anih sredstava i kapitala i njihovousmeravanje tamo gde se ta sredstva

mogu naj%olje iskoristiti.


4/31

& Finansijsko trite zajedno sa tritimaro%a i usluga i tritem radne snage

predstavlja integralni deo ukupnogtrinog am%ijenta.

Razlika nema direktnih kontakataizme'u transaktora( visoka cenovnapromenjivost-vrednost aktive odre'ujenjenu %uduu prodajnu cenu.


5/31

Finansijski sistem obavlja tri bitne uloge:

)" $%ez%e'uje platni promet

*" $%ez%e'uje metode i institucije zaprikupljanje tednje tj. akumulacije

+" $moguava alokaciju finansijskih resursaputem delovanja trinog mehanizma


6/31

Deficitarni subjekti o%ez%e'ujuneophodna finansijska sredstva

Suficitarni subjekti plasiranje vikao%ez%e'uje zaradu

ransfer se odvija kroz:1 !reditno"depo#itni mehani#amu okviru

%ankarskog sektora, i

$ %mitovanje &O'koje izdaju emitentikojima su sredstva potre%na.


7/31


8/31

!onkurencija na finansijskim tritimaomoguava alokativnu efikasnost, atehni(ka efikasnost finansijskih tritao%ez%e'uje investitorima zatitu uloenihsredstava.

" a finansijskom tritu trguju finansijskiposrednici odre'enim finansijskim

proizvodima i uslugama pomoufinansijskih instrumenata !$/"


9/31

- 0inansijske institucije su posrednici uprocesu povezivanja i transferu

finansijskih sredstava izme'u suficitarnih ideficitarnih sektora !stanovnitvo,privreda, javni sektor".

Osnovne karakteristike- institucije koje povezuju ponudu i tranju

za finansijskim sredstvima i vre njihov

transfer na najefikasniji na#in- pretvaraju aktivu investitora u svoju pasivu

odnosno u izvore sredstava za svoje

poslovanje


10/31

- Investiranjem svojih izvora sredstava u

finansijske instrumente ostvaruju prihode- 1azlika izme'u prihoda i o%aveza prema

investitorima prestavlja profit finansijskihinstitucija

- 2ored uloge povezivanja i transferafinansijske institucije o%avljaju funkcijutransformacije ro#nosti finansijskih

sredstava, diversifikacije i smanjenjarizika, o%ez%e'enja mehanizma plaanja,ekonomi#nosti o%rade poslovnih

informacija i sli#no.


11/31

3 razvijenim trinim finansijskimstrukturama funkcioniu 4 tipafinansijskih institucija:

5reditne institucijeInstitucionalni investitoriInvesticione %anke ili %erzanske firme

ekreditne institucije


12/31

!reditne institucije- 0inansijske institucije koje na osnovu

formiranog finansijskog potencijala vreplasmane u vidu kredita privredi istanovnitvu.

$%lici kreditnih institucija su:

- %anke

- tedionice

- finansijske kompanije


13/31


14/31

)anka obavlja slede*e vrste poslova:

- 8epozitni i kreditni poslovi i plasmani u$/ !procenjuje kreditni rizik, sigurnost iracionalnost plasmana" prihodi poosnovu kamata

- /an%ilansne operacije !garncije, avali,akreditivi"- prihodi po osnovu provizija

- 2ara%ankarski poslovi


15/31

+tedionice- 5reditne institucije koje su o%liku

delovanja ue od %anaka- 8epozitne institucije kao i %anka, ali

depozitni potencijal formiraju samo izsektora stanovnitva

0ormiraju svoje izvore sredstava poosnovu tednih i oro#enih depozita

gra'ana te ih koriste za najrazli#itije o%likekreditiranja stanovnitva.


16/31

- 9ktiva tedionica vezana je za sektorstanovnitva, a plasmani u najrazli#itijeo%like kreditiranja stanovnitva !potroa#kikrediti, gotovinski krediti, za na%avkutrajnih potronih do%ara, automo%ila i sl",

kao i hipotekarni krediti za stam%enuizgradnju.

- /remenom i tedionice uvode novefinansijske proizvode i usluge u svojasortiman.


17/31

Finansijske kompanije- amo kreditne, a ne depozitne institucije.

!reditni potencijal formiraju na trina(ina:

1 ,a tritu kapitala emisijomdugoro#nih o%veznica

$ ,a tritu novca emisijomkomercijalnih papira

- ,a me.ubankarskom tritukreditima banaka


18/31

Plasmani finansijskih kompanija:

- direktno, potroa#ki krediti gra'anima- Indirektno, proizvo'a#ima ili trgovinskim

lancima za finansiranje prodaje na kredit

- 2ose%an zna#aj kod automo%ilskeindustrije ili u o%lastima kreditiranjana%avke nove opreme u industrijskim itrgovinskim preduzeima


19/31

/nstitucionalni investitori

- 0inansijske institucije koje prikupljajusredstva u nedepozitnim o%licima aplasiraju ih u vidu investicija u $/.

- 8ve osnovne razlike izme'u kreditnihinstitucija i institucionalnih investitora suna strani i aktive i pasive, i to:

)" 9ktiva: kreditne institucije su kreditne

organizacije , a inst.inv.su investicioneorg

*" 2asiva: 5reditne su depozitne, a

instituc.su nedepozitni


20/31

Institucionalni investitori su:

- osiguravajue kompanije

- penzioni fondovi

- investicioni fondovi

0ajedni(ke karakteristike:- 0inansijski potencijal formiraju izdugoro#nih nedepozitnih izvora, a

plasmani su na tritu kapitala u razneo%like $/- ;ikvidnost razlika izme'u %ankarskih

plasmana i plasmana inst.investitora


21/31

Osiguravaju*e kompanije

" 2rikupljaju sredstva izdavanjem polisaosiguranja velikom %roju gra'ana ikompanija i na taj na#in kroz veliki %rojsitnih uplata premija dolaze do velikih

nov#anih sredstava- $siguranici !klijenti" uplaaju premiju


22/31

- 2remije osiguranja se odre'uju na %azizakona velikih %rojeva i teorije

verovatnoe, a svrha im je ekonomskazatita imovine i lica od rizika

- 2rikupljena sredstva se investiraju za

kupovinu $/ !akcije i o%veznice"

-


23/31

Pen#ioni fondovi

- =lade institucije sa intenzivnom stopomrasta u novijoj istoriji

- astali kao odgovor na krizu klasi#nihdravnih penzionih fondova

- 6aziranu su na penzionom osiguranjuzaposlenih u velikim kompanijama, dok je

osiguranje kod osiguravajuih kompanijazasnovano na individualnom osiguranju


24/31

- 6ez o%zira da li se radi o dravnim,do%rovoljnim ili o%aveznim privatnim

penzionim fondovima, oni su kolektorogromnih suma dugoro#nih sredstava kojase mogu investirati u dugoro#ne

plasmane.- >na#ajni institucionalni investitori na tritu

kapitala investiraju u akcije, o%veznice ili

derivate.- a %azi ugovorenog osiguranja ra#unaju

na redovne mese#ne prilive, i na toj osnovi

formiraju svoj finansijski potencijal.


25/31

/nvesticioni fondovi- 0ormiraju svoj finansijski potencijal

prodajom svojih akcija gra'anima koji timepostaju akcionari investicionih fondova.

- 2rikupljena sredstva investiraju u razli#ite

$/!akcije, o%veznice i finansijskiderivati".

- e preuzimaju rizik investitora ve

prenose rizik ulaganja na svoje akcionare- vojom posredni#kom ulogom

omoguavaju da individualni investitori

dre $/ mnogih kompanija i drave


26/31

/nvesticione banke ber#anskiposrednici

- 0inansijske institucije koje o%avljajuposlove na primarnom i sekundarnomtritu kapitala.

- 0inansijski potencijal formiraju putemakcionarskog kapitala koji slui zafinansiranje kratkoro#nih transakcija na

tritu kapitala.- 0unkcija investicionih %anaka u uem

smislu o%avlja se na primarnom tritu

kapitala i sastoji se u pruanju usluga pri


27/31

- Pruaju savetodavne i strune usluge uprocesu emitovanja novih serija akcija i

o%veznica kompanija.- Pruaju jemstva (underwriting) da e

odre'eni novi kvantum emitovanih $/

%iti plasiran na primarnom tritu kapitalapo unapred predvi'enim uslovima.

- 8avanjem jemstva se oavezuju da !e

odre'eni kvantum u slu#aju da %udepro%lema sa plasmanom, otku"iti iliodo%riti kredit emitentu do trenutka

prodaje preostalih iznosa emitovanih $/.


28/31

- a sekundarnom tritu kapitalainvesticione %anke se pojavljuju u svojstvu

rokera# dilera i diler$rokera%- 6roker: tehni#ko-posredni#ki poslovi po

nalogu svojih komitenata

- 8iler: poseduju odre'ene zalihe $/, pamogu da se pojavljuju u ulozi marketmejkera sa dvostrukim kotacijama !i

prodajnom i kupovnom cenom"- 8iler-%roker: rade u tu'e ime i za tu'i

ra#un ili u svoje ime a za tu'i ra#un

!%rokeri" i u svoje ime i za svoj ra#un !dil"


29/31

Savremene nekreditne institucije- 0inansijski posrednici koji svojim

delovanjem u%rzavaju o%rt kapitala ipodravaju izlazak na nova trita.

- voj finansijski potencijal formiraju putem

akcionarskog kapitala i kreditnimzaduivanjem na nov#anom tritu, ausluge plasiraju na nov#anom tritu i

sekundarnom tritu kapitala.- =ogu funkcionisati kao samostalne

organizacije ili kao specijalizovane

kompanije poslovnih %anaka.


30/31

3 grupu savremenih nekreditnih institucijaspadaju:

)" 0orfeting organizacije

*" 0aktoring organizacije

+" ;izing organizacije


31/31

Pitanja #a diskusiju

). 8efiniite finansijskeinstitucije?

*. avedite osnovnekarakteristike finansijskihinstitucija?

+. 5oja je najzastupljenijapodela finansijskihinstitucija?

4. avedite osnovnekarakteristike kreditnih

institucija?@. 5oje kreditne institucijepoznajete?

A. avedite osnovnekarakteristike

instit cionalnih in estitora

B. 5oje institucionalneinvestitore poznajete?

C. avedite osnovnekarakteristikeinvesticionih %anaka?

D. avedite osnovnekarakteristike savremenihnekreditnih institucija?

). $%jasnite lizingorganizacije?

)). $%jasnite faktoringorganizacije?)*. $%jasnite forfeting

organizacije?

predavanje ii - finansijske institucije kao deo finansijskog sistema

Documents