PREDUZETNITVOProf.dr Momilo ivkoviDoc.dr Sandra urovimr ore Pavievi

Pojam preduzetnitva

Preduzetnitvo je inovativan i dinamian proces kreiranja, organizovanja, ostvarivanja i razvoja konkretnog poslovnog poduhvata ili poslovne aktivnosti radi stvaranja neke nove vrijednosti i poslovnog uspjeha u promjenljivom i neizvjesnom okruenju.*

Preduzetnitvo - u svim oblicima poslovanja gdje god su dominantnog uticaja ljudi koji znaju, koji su spremni i sposobni da:*

POSLOVNI PLANPoslovni ili biznis plan je detaljna i sveobuhvatna razrada svrhe preduzetnikog poduhvata i dokazivanje da vrijedi slijediti uoenu priliku i ansu.

*

Pojam preduzetnika

preduzetnik je osoba koja je spremna da preuzme rizik i inicijativu da bi ostvarila profit;preduzetnici su oni koji prebacuju ekonomske resurse iz one oblasti niske produktivnosti u oblast visoke produktivnosti; preduzetnici stvaraju vrednost koristei neku formu promene, bilo u tehnologiji, materijalima, cenama ili demografiji; preduzetnici stvaraju novu tranju ili pronalaze nove naine ekplatacije postojeih trita.*

Line karakteristike kao faktor preduzetnikog uspjeha

Zato neke osobe lake dolaze do poslovnih ideja i uspenije su u njihovoj realizaciji?

Potencijal preduzetnika zavisi od linih karakteristika koje ukluuju adekvatnu kombinaciju talenta, sposobnosti, znanja i iskustva osobe koja pretenduje na uspeno pokretanje, razvoj i upravljanje konkretnim biznisom.

*

Line karakteristike kao faktor preduzetnikog uspjeha

Neke od karakteristika preduzetnika su: veoma izraena potreba za nezavisnou, to je zajedniko i za vlasnike malih firmi (koji ponekad nisu preduzetnici), elja da su sami sebi efovipotreba za dostignuem interna kontrola, potreba da sami sebi odreuju sudbinusposobnost da vode poslove i u uslovima velike neizvjesnosti.inovativnost

*

Klima preduzetnitva- stvaranje posebnog ambijenta

Karakteristike i opti uslovi, dostignuti stepen razvoja i perspektivnost eksternog okruenja mogu stimulisati i podsticati ili destimulisati i ograniavati preduzetnike poduhvate i uspjenost njihovog izvoenja. Sa stanovita znaaja za opstanak, razvoj i uspjenost upravljanja preduzetnikim poduhvatom ili biznisom, karakteristike i potencijal eksternog okruenja procenjuju se kroz: opte drutveno-istorijske, kulturne i politike faktore, ekonomsko-finansijske i tehniko-tehnoloke faktore poslovanja.

*

Preduzetnika kultura-set vjerovanja, nain razmiljanja i pristupa ivljenju koja je sastavljenja iz vie stavki:

Kreativnost, inovativnostPromjena je normalna (poeljna)Kontinuirano uenjeDostignueSamopozdanje ali i objektivnostRad je zabavanProslavljanje uspjehaRazmjena znanja i informacijaMoe- radiPreuzimanje rizika

*

Preduzetnika kultura mora:

Potraivati anse,Vrednovati kreativnost i inovativnost,Prepoznati vanost preuzimanja rizikaPrepoznati promjene i iskoristiti ih, a ne izbjegavati moe-radi i rad je zabava kultura,podsticati samopouzdanjeRazmjenjivati informacije, znanje i uenjePodsticati ljude da se identifikuju sa kompanijom.

*

Preduzetniki menadment

preduzetniki menadment posjeduje sposobnost da vodi i upravlja veom organizacijom, ohrabrujui inovativnost i kreativnost u kompaniji. Neophodno je primijeniti nove metode upravljanja koji podrazumijevaju preuzimanje rizika, kontinuirano strategisanje, uenje od muterija, konkurencije i okruenja, tako da se lako moe odgovoriti na promjene okruenja.

*

Razlika izmeu tradicionalnog i preduzetnikog menadmenta:

*

Tradicionalni menadmentPreduzetniki menadmentPodsticanje kontrolePodsticanje disciplinePodsticanje uniformnostiPodsticanje efikasnosti

Podsticanje efektivnosti

Podsticanje dugoronog planiranjaPodsticanje obuke - treningaPodsticanje funkcionalnog menadmen.Nastojanje da se podstigne sigurnost i izbegne neizvjesnostIzbegavanje rizikaVienje promjena kao opasnostPodsticanje da se trae ansePodsticanje inovativnostiPodsticanje vizijaPodsticanje stvaranja veza unutar i van firmePodsticanje strategisanja na svim nivoima organizacijePodsticanje kooperacijeTolerisanje neizvjesnostiPreuzimanje rizikaPrihvatanje i neprijatnih promjena

Nema stroge kontrole

Preduzetniki duh i preduzetnike ideje

Preduzetniki duh se ispoljava kroz marljivost, posveenost poslu, motivisanost uspjehom; moe se afirmisati i praktino transformisati kroz preduzetniki poduhvat i njegove rezultate jedino u drutvu u kome je dominantna trina privreda, sloboda izbora aktivnosti, sloboda inicijative, sloboda razvoja sposobnosti i sticanja znanja i potpunog korienja multidimenzionalnih ljudskih resursa. Otvoreno drutvo koje oslobaa inicijativu pojedinaca, koje ne ograniava i ne ugroava prirodnu potrebu ovjeka da mijenja, usavrava i unapredjuje u ambijentu takmienja sa drugima, bogato je drutvo sa jasnom i sigurnom perspektivom. *

Ekonomija u kojoj se podstie preduzetnika poslovna orijentacija, stimulie razvoj preduzea koja su inovativna i koja rastu je preduzetnika ekonomija.

*

Karakteristike preduzetnikog poduhvata

Za realizaciju preduzetnikog poduhvata preduzetnik ima dosta zadataka koje treba sprovesti da bi realizacija bila to efikasnija: Voenje,Motivisanje,Planiranje,Nadgledanje,Koordinisanje,Obuavanje,Savetodavne,Delegatske,Reavanje konflikata.

*

Preduzetnike ideje

Preduzetnika ideja predstavlja impuls, podsticaj i pokreta volje, namjere, energije preduzetnika da svoje sposobnosti usmjeri ka odabranom cilju. To je prvi korak kojim preduzetnik zapoinje svoje putovanje kroz svijet biznisa, pa je s toga izuzetno vano odabrati pravu ideju. To je i prvi ozbiljan izazov koji ima dalekosene posljedice na tok i ishod preduzetnikog poduhvata. Koja ideja je prava? Ona koja je dobra kombinacija preduzetnike vizije, mate, imaginacije i preduzetnikih potncijala sa jedne strane i realnog trinog stanja koje se ispoljava preko nezadovoljenih potreba, sa druge.

*

Poetak preduzetnikog poduhvata

Razliiti su pristupi za poetak preduzetnikkog poduhvata. Meu njima se istiu tri generalna pristupa:osnivanje novog preduzea ili drugog oblika poslovanjakupovina postojeeg preduzeakupovina franize*

Osnivanje novog preduzea kao poetak preduzetnikog poduhvata

Najei oblik zapoinjanja novog poslovnog poduhvata je osnivanje preduzea ili radnje. Ovaj pristup nudi vlasniku novog preduzea slobodu u izboru djelatnosti, lokacije, opreme, snabdevaa, izboru zaposlenih i sl.

*

Kupovina postojeeg preduzea kao poetak preduzetnikog poduhvata

Ukoliko posao odgovara znanjima, vjetinama i interesovanju preduzetnika, on se moe odluiti i za kupovinu preduzea, odnosno ve postojeeg biznisa.Ova varijanta zapoinjanja posla nudi brojne anse. postojei biznis je ve privukao odreene kupce, ustanovio veze sa dobavljaima, dravnim organima i institucijama. Kupovina ve postojeeg preduzea uvjek predstavlja rizik za kupca, sa brojnim i raznovrsnim nepoznanicama. Kupac mora imati odgovore na brojna pitanja koja se odnose na djelatnost preduzea, tehnoloki nivo i opremljenost, finansijsku situaciju i ve stvorene obaveze, zaposlene i trine okolnosti. Pri svemu tome treba imati odgovor na pitanje: zato se postojee preduzee prodaje.

*

Kupovina franize kao poetak preduzetnikog poduhvata

Kupovina franize se vri putem ugovora izmeu davaoca i primaoca franize u kome davalac nudi ili se obavezuje da odri trajni interes u poslovanju primaoca franize u raznim oblastima kao to su npr. know how, raznovrsne usluge ili obuavanje i sl. S druge strane, primalac franize se obavezuje da posluje pod zajednikom firmom koja pripada davaocu, kao i da iz svojih izvora uloi osnovni investicioni kapital u poslovanje.

*

U praksi postoje razliiti oblici franizinga:franizing robe gdje je predmet poslovanja promet jedne ili vie vrsta roba radi prodaje krajnjem potroau. Pored robe, u pitanju je znanje i iskustvo u prodaji te robe, kao i ustupanje robnog iga i vrenja usluga;franizing usluga obuhvata raznovrsne usluge (najee ugostiteljske i hotelijerske), a ugovorom se prenose odreena prava na primaoce franizinga;proizvodni franizing gdje primalac franizinga kontrolie i organizuje prodaju proizvoda prema dogovoru i uz pomo davaoca franizinga.*

Individualno vlasnitvo- znaaj za preduzetnitvo

Individualno vlasnitvo je oblik organizacije posla u kojem postoji i posao obavlja jedan vlasnik. Ova vrsta biznisa je ograniena na vlasnika i uglavnom, mali broj zaposlenih.Individualno vlasnitvo karakterie relativno jednostavno organizovanje i obavljanje posla prema lokalnim uslovima i propisima. Rizik posla snosi iskljuivo vlasnik, kome pripadaju i profit i gubitak u poslovanju. U invidudualnom preduzetnitvu se vlasnik biznisa i sam posao poistoveuju, a izmeu njih ne postoje zakonske razlike.

*

Konsultantske usluge

Posebnu vrstu malog biznisa ine konsultantske usluge. U mnogim radovima detaljno se obrauje problematika konsultovanja, zadaci i karakteristike konsultanata i njihov odnos prema korisnicima konsalting usluga.

*

Konsultant treba da se u svom radu dri sljedeih principa:.

na prvom mjestu je zadovoljenje klijenta - potroaa;konsultant savjetuje druge kako da rade i obavljaju poslove koji nisu pod njegovom kontrolom;potrebno je unaprijed usaglasiti oekivanja i metode rada, kao i naine mjerenja ostvarenog uspjeha;nije korisno pokuavati odjednom promijeniti mnogo niti premalo u radu, poslovanju i ponaanju klijenata;konsultant ne treba da preporuuje vie nego to moe da savladasvaki konsultant treba da prati promjene u svojoj oblasti rada i ne smije da dozvoli stagnaciju na polju profesionalne djelatnosti.

*

Partnerstvo ili ortakluk

Znaajan oblik organizacije posla u savremenim uslovima je partnerstvo ili ortakluk. U ovom obliku organizacije dva ili vie lica su suvlasnici biznisa. Stvarno partnerstvo ne postoji bez pisanog ugovora i ustanovljenih pravila o partnerstvu, odnosno zajednikom obavljanju posla.Prednosti obavljanja posla putem partnerstva ogledaju se u tome da se udruivanjem dobija vei iznos kapitala, objedinjuju se energija, vjetine i ideje. Vri se funkcionalna podjela poslova, uloga i odgovornosti tako da jedan partner npr., odgovara za knjigovodstvo, drugi za prodaju itd. Lake se pribavljaju krediti od banaka i drugih zajmodavaca itd.Praksa pokazuje da partnerstvo ima i brojne slabe strane i nedostatke.

*

Korporativni oblik organizacije posla

Najei oblici organizovanja velikih poslovnih sistema u svijetu su korporacije; one su dominantni oblik i forma organizovanja preduzea u razvijenim ekonomijama. ine ih velika preduzea (kompanije), ali i multinacionalne i transnacionalne kompanije. Osnovni cilj korporacija je trino poslovanje i ostvarivanje profita; veina je u privatnom vlasnitvu. U praksi razvijenih trinih zemalja korporacije funkcioniu kao dugotrajna i stabilna preduzea; razgranieno je vlasnitvo nad kapitalom od upravljanja preduzeem; vode ih dobro plaeni menaderi i eksperti, motivisani visokim zaradama; vlasnitvo je lako prenosivo, to im daje prednost u odnosu na inokosna i partnerska preduzea.Korporacija predstavlja jedinstvenu cjelinu u poslovnom i vlasnikom pogledu. Djelovi korporacije nemaju sopstvena sredstva, niti kapital.

*

Joint Venture kao oblik organizacije poslaDoint vener (joint venture) je savremeni i popularan oblik organizacije, koji se sastoji od dva ili vie vrsta biznisa koji kombinuju udruuju svoje resurse radi izvravanja odreenog poslovnog poduhvata. Mnogo ovakvih organizacija je sainjeno od dvije ili vie malih formi koje nisu imale potrebne ili dovoljne resurse da same obave odreeni posao poduhvat. Postoje doint veneri koje stvaraju velike korporacije i mali biznis (npr. automobilski giganti i mali biznisi).*

Pojam i znaaj poslovnog inkubatoraPoslovni (biznis) inkubatori su preduzea osnovana da stvore povoljne uslove koji e ohrabriti ljude da zaponu samostalni posao i osnuju sopstveno preduzee, a novoosnovanim preduzeima omoguiti da stanu na sopstvene noge i pokrenu stabilan rast i razvoj. Oni im pruaju ono to im najvie nedostaje u poetnoj fazi razvoja.

Osnovna funkcija je pomo preduzetnicima da osnuju preduzea sa novim radnim mjestima. *

Vrste poslovnih inkubatoraodnos izmeu razliitih modaliteta inkubatora:

*

Princip funkcionisanja poslovnih inkubatora

Ne postoji standardna zakonska regulativa za poslovne inkubatore; posebne dravne politike imaju znaajnu ulogu, npr. politika regionalnog razvoja ili razvoja sektora visoke tehnologije. Potrebno je ostvariti stimulativan ambijent kroz osnivanje institucija i pruanje podsticaja za osnivanje preduzea i privredni razvoj.Poslovni inkubatori mogu biti osnovani u sljedeim organizacionim okvirima:Neprofitni poslovni inkubator koji djeluje uz pomo zajednice ili fondacije za privredni razvoj,Privatni ili profitni inkubator koji je obino u vlasnitvu investicionih grupa za ulaganje rizikonosnog i poetnog kapitala ili partnerstava za razvoj nekretnina,Rezultat zajednikih napora lokalne i centralne vlade i neprofitne privatne organizacije.Istureno odjeljenje univerziteta - svrha ovog inkubatora je da pomogne razvoj i transfer novih tehnologija.

*

Procjena mogueg rizika

Zapoinjanje i razvijanje poslovnog procesa uopte skopano je manje ili vie sa rizicima i moguim problemima. To je naroito karakteristino za preduzetnike poduhvate, pa je neophodno da preduzetnik prepozna i pokua da predvidi potencijalna rizina podruja i posljedice koje mogu nastati po poslovanje.

*

Preduzetnik mora identifikovati, objasniti i opisati mogue oblasti i izvore rizika i problema i predvidjeti mogue strategije za efikasno smanjivanje ili potpuno eliminisanje uzroka rizika i opasnosti po uspjean ishod projekata. Rizik je u najveoj mjeri posljedica uticaja faktora iz eksterskog okruenja i moe biti prijetnja za sva podruja poslovanja, a naroito za ekonomske i finansijske efekte. Navoenje moguih izvora rizika u poslovnom planu dokazuje ozbiljnosti preduzetnika i njegovog odgovornog odnosa kako prema pripremi plana, tako i prema stvaranju uslova za njegovu uspjenu realizaciju. Objektivnost procjene potencijalnih rizika i opasnosti po ostvarivanje poslovnog poduhvata i oekivanih rezultata zavisi od istraivanja i analiza koje je preduzetnik uradio u pripremi za otpoinjanje posla i planiranje njegovog toka. Neophodna je dobra SWOT ili situaciona analiza, da se sagledaju i opiu potencijalni rizici i definiu naini zatite svog biznisa od njihovih negativnih posljedica.

*

SWOT*

anse Opasnosti ........................................Prednosti Nedostaci ........................................

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*