prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic
TRANSCRIPT
![Page 1: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/1.jpg)
Префиксација као начин творбе у настави
српског језика
Ана РанђеловићИнститут за српски језик САНУ
![Page 2: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/2.jpg)
– процес грађења / творбе / образовања нових лексичких јединица
– научна дисциплина (= дериватологија).
![Page 3: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/3.jpg)
ТВОРБА РЕЧИГРАЂЕЊЕ РЕЧИ
ДЕРИВАТОЛОГИЈАОБРАЗОВАЊЕ РЕЧИ
![Page 4: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/4.jpg)
1.0. Врста речи (именица, придев, глагол, прилог)1.1. Творбени начини
1.1.1. Извођење (деривација) 1.1.2. Слагање (композиција)1.1.3. Комбинована творба 1.1.4. Творба претварањем (конверзија)
![Page 5: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/5.jpg)
ПРЕФИКСАЦИЈА → СЛАГАЊЕ
– Маретић 1899: гледао је на префиксалне творенице као на сложенице с предлозима („сложене именице и придјеви”); све префиксе, укључујући и оне који се не јављају самостално, назива „приједлози”.– Белић 1949: први употребљава термин предметак или префикс, префиксација се и даље сврстава у слагање.
![Page 6: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/6.jpg)
ПРЕФИКСАЦИЈА → СЛАГАЊЕ
– Стевановић 1964: у невеликом поглављу „Сложенице с префиксима” дефинише префикс као „предлог, који је тек срастањем с другим делом сложенице постао префиксом”. За именице с префиксима (без суфикса) тврди да су „тако ретке да за науку о грађењу речи не представљају неки већи интерес”.
![Page 7: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/7.jpg)
ПРЕФИКСАЦИЈА → СЛАГАЊЕ– Бабић 1986: „... због тога што многи префикси и нису самосталне ријечи... сматра се да префиксална творба иде у извођење, а не у слагање. Ипак, због дефиниције извођења и слагања и због јединствености овога творбенога начина, префиксалну ћемо творбу сматрати слагањем, творенице префиксалне творбе сложеницама, али ћемо их убрајати у посебну врсту сложеница.”
– Станојчић/Поповић 2012: префиксација је у потпуности уклопљена у композицију.
![Page 8: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/8.jpg)
ПРЕФИКСАЦИЈА → ЗАСЕБАН ТИП ТВОРБЕ
– Клајн 2002: посматра префиксацију као засебан тип творбе, а речи са префиксом назива префиксалним твореницама или префиксалима.
– Радовић Тешић 2002: опредељује се за термин префиксалне именице или именице творене са префиксима. Дакле, префиксацију посматра као засебан тип творбе.
![Page 9: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/9.jpg)
ПРЕФИКСАЦИЈА → ИЗВОЂЕЊЕ
– Ћорић 2008: извођење обухвата афиксацију уопште − дакле, и суфиксацију и префиксацију.
![Page 10: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/10.jpg)
РЕЧНИЦИ
– РМС:префикс = предметак: „у сложеним речима онај део који је
испред корена (обично предлог).”
– РСЈ:префикс: „творбена морфема која се додаје на почетак
речи или основе речи и тако твори нову реч.”префиксација: „творба речи уз помоћ префикса,
префиксална творба речи.”(без- : „префикс у сложеницама, означава негацију речи с
којом се слаже, односно одсуство, непостојање онога што значи основна реч.”)
![Page 11: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/11.jpg)
ИЗВОЂЕЊЕ СЛАГАЊЕ– елементи: – елементи:творбена основа две творбене основе и (могу бити повезане творбени формант спојним вокалом)(несамостална, везана морфема) ( и творбени формант)
![Page 12: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/12.jpg)
МОГУЋНОСТИа) ПРЕФИКСАЦИЈА је засебан тип творбе, одвојен и од слагања и
од суфиксације, односно извођења. У овом случају, нестала би бинарност деривација (извођење) : композиција (слагање) и изгубило би се полазиште за глобалну поделу твореница на изведене и сложене.
б) ПРЕФИКСАЦИЈА и СУФИКСАЦИЈА се посматрају као подтипови деривације, односно творбе извођењем. Њима треба придодати и трећи подтип, префиксално-суфиксалну творбу. На овај начин би се задржала бинарност деривација (извођење) : композиција (слагање), која би се поновила и у оквиру самих творбених начина – префиксација, суфиксација : префиксално-суфиксална творба и слагање : сложено-суфиксална творба.
![Page 13: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/13.jpg)
ПРЕФИКСАЦИЈА
– извођење или слагање?
ПРЕФИКС
– афикс (творбена морфема) или предлог?
![Page 14: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/14.jpg)
– префикси настали од предлога: без-, до-, за-, међу-, на-, над-, нус-, па-, по-, под-, при-, пред-, против-, са-, уз-;
– остали домаћи префикси непредлошког порекла: раз-, про-, пра-, полу-, надри-, назови-, не-;
– префикси страног порекла: а-, анти-, архи-, де(з)-, дис-, екстра-, квази-, ко-, контра-, псеудо-, ре-, суб- (суп-), супер-, ултра-, хипер-.
![Page 15: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/15.jpg)
а) има исто значење као предлог
БЕСКОРИСТАН’који је без користи, који није од користи’
ПОДСУКЊА’доња сукња (сукња обучена испод горње)’
![Page 16: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/16.jpg)
б) нема исто значење као предлог
ИЗБАЦИТИ’бацити напоље’
прилошко значење
ПРЕЛЕП’врло леп’
интензификатор особине
![Page 17: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/17.jpg)
ОСНОВНА ШКОЛА (VI РАЗРЕД)– Подела речи по настанку: просте, изведене и сложене.
Суфикси – разликовање суфикса од граматичких наставака; творбена основа; корен речи. Примери изведених именица, придева и глагола (певач, школски, школовати се).
– Сложенице, примери сложених речи насталих срастањем двеју или више речи, односно њихових творбених основа; просто срастање и срастање са спојним вокалом (Бео/град, пар/о/брод). Префикси; примери именица, придева и глагола насталих префиксацијом (праунук, превелик, научити).
![Page 18: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/18.jpg)
ОСНОВНА ШКОЛА (VIII РАЗРЕД)
– Грађење речи – обнављање; комбиновано грађење, грађење претварањем.
– Гласовне промене у вези са грађењем речи (само скретање пажње на нормативна решења).
![Page 19: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/19.jpg)
СРЕДЊА ШКОЛА (III РАЗРЕД)
– Основни појмови о извођењу (деривацији) речи. Важнији модели за извођење именица, придева и глагола.
– Основни појмови о творби сложеница. Полусложенице. Правописна решења.
![Page 20: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/20.jpg)
– ОСНОВНА ШКОЛА: префиксација се посматра као вид слагања (композиције).
– СРЕДЊА ШКОЛА: није експлицитно наведен статус префиксације у творби речи.
![Page 21: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/21.jpg)
ОСНОВНА ШКОЛА, издавачи: Клет, Едука, Завод за уџбенике, Нови логос.
– статус: префиксација уклопљена у слагање;
– дефиниција: ПРЕФИКСИ = додаци / делови речи постали (најчешће) од предлога које додајемо на почетак полазне речи при грађењу сложеница.
![Page 22: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/22.jpg)
СРЕДЊА ШКОЛАСтанојчић, Живојин – Поповић, Љубомир. Граматика српскога језика. Уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе, Београд: Завод за уџбенике, 2012. – статус: префиксација уклопљена у слагање;– дефиниција: ПРЕФИКСИ су везане морфеме у виду скупова гласова или само једног гласа који се налазе испред коренских (лексичких) морфема или испред других префикса једне речи.
![Page 23: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/23.jpg)
– дефиниција: Слагање (композиција) је творба речи помоћу срастања двеју или више посебних речи, односно њихових корена, одн. граматичких основа у једну реч. Слагањем постају речи које се називају с л о ж е н и ц е, а оно се остварује на два начина:
а) простим срастањем речи: ... написати, нацртати;
б) срастањем са спојним вокалом.Посебно продуктивни тип ових сложеница су оне које су добијене од п р е ф и к с а и речи главних врста (именица, придева, глагола): написати (од на- + писати), ... предрадник (од пред- + радник), безбрижан (од без- + брижан) ...
![Page 24: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/24.jpg)
– Префикс је:а) ДОДАТАК / ДЕО РЕЧИ;б) НЕСАМОСТАЛНА МОРФЕМА (= творбени формант).
– Елементи дефиниције:а) позиција префикса у речи;б) однос/процес који се одвија између
префикса и речи на коју се додаје;в) функција.
![Page 25: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/25.jpg)
ПРЕФИКС је творбени елемент* који се додаје на почетак целовите речи, с којом се стапа у јединствену целину и мења јој значење.
ПРЕФИКСАЦИЈА је начин творбе речи помоћу префикса.
*Творбена морфема
![Page 26: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/26.jpg)
ПРЕД + ГОВОР ПРЕФИКС ЦЕЛОВИТА РЕЧ
’уводни чланак који се налази испред каквог научног или књижевног дела’
![Page 27: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/27.jpg)
Префиксација се јавља у следећим категоријама:
а) именице;б) придеви;в) заменице;г) глаголи;д) прилози;ђ) предлози.
![Page 28: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/28.jpg)
Примери:
а) безброј, међуспрат, сарадник, предвече;б) прелеп, приглуп, непоштен, подједнак;в) покоји, понеки, неко, нешто;г) налетети, утрчати, превозити, исписати;д) недалеко, узбрдо, одока, насуво;ђ) испод, изнад, усред, насупрот.
![Page 29: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/29.jpg)
Најзначајнију улогу префикси имају у творби глагола: де-, дис-, до-, за-, из- (ис-, иш-, иж-, и-, -иза-), мимо-, на-, над-, нај-, о-, об-, од-, по-, под-, про-, пре-, пред-, при, против-, раз- (рас-, раш-, раж-, ра-, раза-), ре-, с- (са-, з-, ш-), су-, у-, уз- (ус-, уш-).Примери:де-компоновати, дис-лоцирати, до-причати, за-мутити, из-брисати (ис-причати, иш-чупати, иж-џикљати, и-шибати, иза-звати), мимо-ићи, на-пудерисати, над-јачати, нај-волети, о-богатити, об-радити, од-везати, по-причати, под-викнути, про-писати, пре-гледати, пред-водити, при-грлити, против-ставити, раз-мрсити (рас-пустити, раш-чупати, раж-џарати, ра-жалостити, раза-слати), ре-интегрисати, с-пустити (са-звати, з-дружити, ш-ћућурити), су-финансирати, у-бацити, уз-дрмати (ус-трчати, уш-чувати).
![Page 30: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/30.jpg)
С једне стране мењају глаголски вид (писати : на-писати), с друге врсту (начин и ток) глаголске радње (његове фазе: избећи – почетак, довршити – крај, поседети – почетак и крај, напричати – количину), некад и његову прелазност (путовати – непрелазан, пропутовати – прелазан).
![Page 31: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/31.jpg)
РАЗНОСАЧ ?РАЗ + НОСАЧ или РАЗНОС + АЧ ?
ПРОМАШАЈ ?ПРО + МАШАЈ? или ПРОМАШАЈ + Ø ?
РАЗГРАНАВАТИ ?РАЗ + ГРАНАВАТИ или РАЗГРАН + АВА + ТИ?
![Page 32: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/32.jpg)
ПОДВОЖЊАК ?ПОД + ВОЖЊАК или ПОД + ВОЖ + ЊАК?
БЕЗБОЈАН?БЕЗ + БОЈАН? или БЕЗ + БОЈ + АН ?
ПОДВОДНИ ?ПОД + ВОДНИ или ПОД + ВОД + НИ ?
![Page 33: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/33.jpg)
![Page 34: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/34.jpg)
1. ЗАНОКТИЦА 11. ПОТКРОВЉЕ2. ПОТПИСАТИ 12. ПРЕДЈЕЛО3. ПРЕДЗНАК 13. ПОЛЕДИЦА4. БЕЗБРИЖАН 14. ДОГОВОР5. ПРЕПРИЧАВАТИ 15. САМИЛОСТ6. НИЗБРДИЦА 16. ПОДЛАКТИЦА7. ПОЛУИСТИНИТ 17. НИЗБРДИЦА8. ПРЕЛЕТАЧ 18. ПРЕПОЗНАТИ9. ПРИПРОСТ 19. ИСКАЗ10. ПРИМОРАЦ 20. ОКУЋНИЦА
![Page 35: Prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022062313/55b36fdebb61eba71d8b4757/html5/thumbnails/35.jpg)
● Клајн, Иван. Творба речи у савременом српском језику. Први део – слагање и префиксација, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства – Матица српска – Институт за српски језик САНУ, 2002.
● Радовић Тешић, Милица. Именице с префиксима у српском језику, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2002.
● Ћорић, Божо. Творба именица у српском језику, Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2008.
● Штасни, Гордана. Творба речи у настави српског језика, Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2008.