prehrambena industrija eu u 2007

CIAA

Predstavljanje prehrambene industrije EU:

Konkurentnost i regulativa

Beograd, 11.3.2009.

Mella FREWENCIAA, Generalni direktor

Prehrambena industrija EU u 2007.

Promet Zaposlenost Istraživanje i Razvoj

913 milijardi €(+4.2% u poređenju s

2006.)

4,3 miliona zaposlenih

(-0.6% u poređenju s 2006.)

0,24%

Od ukupnog prihoda

MSP Broj preduzećaUdeo u troškovima

domaćinstava

48,5% od prometa prehrambene industrije

63,0% od broja zaposlenih u

prehrambenoj industriji

308.000 12,6%

Udeo tržišta EU u globalnom izvozu

19,8% (24,6% u 1998.)Globalna tržišta

Na prvi pogled

Prehrambena industrija u proizvodnom sektoru (1)

- Na prvom mestu po pitanju prometa, radne snage i dodate vrednosti- Na drugom mestu po pitanju broja kompanija

Struktura

Udeo prometa u proizvodnoj industriji (%) Udeo zaposlenosti u proizvodnoj industriji (%)

Udeo dodate vrednosti u proizvodnoj industriji (%) Udeo broja preduzeća u proizvodnoj industriji (%)

Mašinerija i oprema

Hrana i piće

Nameštaj

Automob. industrija

Proizvodi od metala

Štampa i izdavaštvo

Automob. industrija

Ostalo

Prehrambena industrija u proizvodnom sektoru (3)

Struktura

Radna snaga: produktivnost, troškovi, profitabilnost i investiranje

Produktivnost (1000 €) Troškovi po zaposlenom (1000 €)

Bruto operativni suficit (%)²

² Bruto operativna stopa je bruito operativni suficit Izražen u procentima od ukupnog prihoda. Bruto operativni suficit jedodata vrednost umanjena za troškove rada i indikator je profitabilnosti.

Investiranje po zaposlenom (1000 €)

Hrana i piće Proizvodnja Tekstil Automob.industrija

Hemijskaindustrija

Proizvodi od metala

MSP Velika preduzeća

+249

PrometProizvodnja 39,7 60,3

Prehrambena ind. 48,5 51,5

Dodata vrednostProizvodnja 45,3 54,7


Broj zaposlenihProizvodnja 59,3 40,7


Broj preduzećaProizvodnja 99,2 0,8


Industrija kojom dominiraju MSP

Struktura

Prehrambena industrija u državama članicama (2)

Struktura

Podaci o prehrambenoj industriji koje su izdale nacionalne federacije

Neto prodaja(u milijardama €)

Zaposlenost(u hiljadama)

Prehrambena industrija u državama članicama (1)

Struktura

Vodećih 5 država članica u prehrambenoj industriji po prodaji (u milijardama €)

Francuska

Nemačka

Italija

Velika Britanija

Španija

Trgovinski partneri EU

Tržište i potrošnja

Vodeći partneri EU, 2007. (u milionima €)

IZVOZ UVOZ

Trgovina EU po regionima


Trgovina EU po regionima, 2007. (u milionima €)

Izvoz Uvoz

EU trgovina po sektorima u 2008.


Izvoz po sektorima (u milionima €)

januar – jul

Piće

Razni prehrambeni proizvodi

Mlečni proizvodi

Proizvodi od mesa

Prerađeno voće i povrće

Životinjska i biljna ulja i masti

Brašno i skrob

Proizvodi od ribe

Stočna hrana

Trendovi EU trgovine u 2007.

Izvoz po vodećim trgovinskim blokovima (u milijardama €) Uvoz po vodećim trgovinskim blokovima (u milijardama €)


Cene (1)Cene na svetskom i tržištu EU određenih artikala i poljoprivrednih sirovina, 2007. – 2008.

Tržišna cena za

Obrano mleko u prahu, Okeanija

Obrano mleko u prahu, EU

Puter, OkeanijaPuter, EUKukuruz, Golfski zaliv

Pšenica, Golfski zaliv

Pšenica, EU

Soja, SAD, u RoterdamuSeme suncokreta, EU

Seme uljane repice, EU

Ulje od soje, EU

Ulje od repice, EUSuncokretovo ulje, EU

Šećer, London

Junetina, Australija, u SADJunetina, EU

Svinjetina, SAD

Svinjetina, EU

Živinsko meso, SADŽivinsko meso, EUSvetska cena kafe

Svetska cena kakaoa

Fig 9 Evolution of EU raw material prices since Januari 2007

0

100

200

300

400

500

600

2007 2008P

rice

per

to

nn

e in

eu

ro f

or

Mai

ze, W

hea

t,

Rap

esee

d,P

ork

an

d P

ou

ltry

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

4000

4500

5000

Price p

er ton

n in

euro

for S

oyb

ean O

il, SM

P,

Bu

tter and

Beef

Maize Wheat RapeseedSMP Butter Soybean Oil Pork Poultry Beef

Fig 10 Price developments for main agricultural inputs in th eEU and other markets

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000

Pork

Beef

Poultry

Sugar

Maize

Butter

SMP

EU 2007 World 2007 Latin America 2007 US 2007

Cene sirovina - EU

Kretanje cena sirovina u EU od januara 2007.

kukuruzOMPsvinjetina

pšenicaputer

seme repice

živinsko mesosojino uljejunetina

Razvoj cena kod osnovnih poljopriv. ulaganja na EU i drugim tržištima

OMP

puter

kukuruz

šećer

Živinsko meso

junetina

svinjetina


Cene (2)

Porast cena hrane: 4,7% (Okt. ’06-’07.)

Porast cena uopšte: 2,7% (Okt ’06-’07.)

Mesečno poređenje cena hrane i inflacije u EU, 2006-2007. (% mesec/mesec - 12)

hrana

sve stavke

Potrošnja hrane i pića (1)


Od ukupnih troškova u domaćinstvima, 12,6%

odlazi na hranu i bezalkoholna pića.

Potrošnja u domaćinstvima EU: hrana i bezalkoholna pića, 2007. (% od ukupne potrošnje u domaćinstvima)

KONKURENTNI POLOŽAJ EU JE SLAB

EU

EU

EU

EU

EU

EU

US

US

US

US

US

US

AU

AU

AU

AU

AU

AU

BR

BR

BR

BR

BR

BR

CA

CA

CA

CA

CA

CA

Growth GVA food industry inmanufacturing

Growth Balassa index

World market share growth

Growth GVA/worker

Growth GVA

Overall

weak average strongslab jakprosečan

Rast BDV-a u prehrambenoj ind.U proizvodnji

Balassa Indeks

Rast BDV-a

Rast BDV/zaposleni

Rast udela u svetskom tržištu

Ukupno

KONKURENTNI POLOŽAJ EU JE SLAB

U poređenju sa SAD, Brazilom, Kanadom, Australijom i drugim državama, u vezi sa:

– Liberalizacijom trgovine– Niskom produktivnosti radnika– Fragmentiranim tržištem– Stalno, multikulturno stanovništvo, stanovništvo koje stari– Administrativne prepreke– Nizak stepen inovativnosti (delimično povezan s teškoćama u

vezi sa dozvolama za trgovinu– Ograničeni izvor sirovina (npr. mleko)

Konkurentnost industrije hrane i pića – akcioni plan

1. Istraživanje i razvoj i inovacije

• Više investicija (privatni sektor – 0,24% prometa – i javni sektor) i racionalnije korišćenje sredstava

• “Hrana za život” (Platforma razvoja prehrambene tehnologije)

• Zakonski okvir mora više da stimultiše inovacije

2. Pristup konkurentnim poljoprivrednim sirovinama: veća tržišna orijentacija Zajedničke agrarne politike – stabilno snabdevanje

3. Pristup novim tržištima: mora se primeniti multilateralni i usmereni bilateralni pristup

4. Bolje, jednostavnije, ravnomernije zakonodavstvo EUNovi propisi samo kad su zaista neophodni (prostor za samoregulisanje) i nakon opsežnih procena njihovog uticaja

5. Uspostavljanje grupacije na visokom nivou od strane EU Komisije

18

Industrija hrane i pića u EU: veze u lancu prehrambene industrije i

dinamično globalno tržište• Prerađevine, za razliku od tradicionalnih poljoprivrednih

proizvoda, sve više zastupljene u trgovini• Prerada hrane: najveći stepen internacionalnosti (sve veće

prisustvo multinacionalnih proizvođača hrane)• Velike kompanije igraju glavnu ulogu u ovom procesu• Ekspanzija van nacionalnih granica i organizacione promene u

sektoru prodaje hrane• Porast prekograničnog marketinga i oglašavanja u prodajnom

sektoru• Mali broj velikih maloprodajnih lanaca ima sve važniju ulogu u

globalizaciji prehrambenih sistema, što utiče na konkurenciju u domenu distribucije

Razvoj događaja u NMS

• Nakon udruživanja u EU, prehrambena industrija je osetila nedostatak kvalitetnih dobavljača

• Strane investicije su brzo dovele do:– Brz rast proizvodnje sa dodatom vrednošću– Zahtev za homogenim, standardizovanim, visoko kvalitetnim

dobavljačima• Koncentracija u okviru industrije dovela je do različitih nivoa vertikalne

koordinacije• Dramatične promene u sektoru maloprodaje, pojavljuju se

međunarodni trgovinski lanci• Veliki maloprodajni lanci imaju uticaj na:

– Poboljšanje kvaliteta proizvoda– Vertikalnu i horizontalnu integraciju– Racionalizaciju sistema isporuke

• Uticaj na male proizvođače: skoro nikakav uticaj u pregovorima oko ugovora i cena, mada imaju koristi od politike podrške

Prehrambena industrija: strogo zakonski regulisana

Zakon o hrani EU : šta i kako?

• Šta: Slobodno kretanje bezbednih prehrambenih proizvoda

= JEDINSTVENO TRŽIŠTE

• Kako: Harmonizacija i/ili uzajamno priznavanje

Zakon o hrani EU

• Zakon o hrani uglavnom harmonizovan– Jedan «krovni» tekst: Propis (EC) 178/2002

uspostavlja opšte principe i zahteve– Sekundarni (direktive i propisi)

• Međusobno priznavanje ostaje primenljivo u posebnim situacijama gde ne postoji harmonizacija

UTICAJ ZAKONODAVSTVA NA KONKURENTNOST

Koristi od zakonodavstva:• Zadovoljavajuća bezbednost hrane• Obezbeđuje prostor za manevrisanje

– Ali postoje nacionalna odstupanja, interpretacije, sprovođenje

• Obezbeđuje reputaciju na tržištima van EU• Zakonodavni sistem EU se ceni više od

zakonodavnog sistema SAD


• Pet glavnih problema:– Kvalitet zakonodavstva– Promene u zakonodavstvu– Preterana kontrola (HACCP samokontrola, revizija, MS &

EU kontrole)– Inovacija / odobrenje pre izlaska na tržište– Administrativne poteškoće u etiketiranju, higijeni, praćenju

porekla i kretanja proizvoda


Kvalitet zakonodavstva– Složenost, jasnoća, pojednostavljenje, povezanost sa

nacionalnim zakonom Promene zakonodavstva– Stalni protok, nestrukturisano objavljivanje Preterana kontrola – HACCP samokontrola, revizija, FVO– Pomoć u slučajevima ne usaglašenostiDovodi do troškova:– Teško proceniti– Dobitak i gubitak zavisi od upravljanja u kompanijama

Neki od izazova industriji hrane i pića u 2008. godini

• Nabavka i cena sirovina• Biogoriva, genetski modifikovani organizmi,

nanotehnologija• Upravljanje prehrambenim lancem i primena higijenskih

pravila• Zagađivači i agensi za poboljšanje prehrambenih

proizvoda• Ishrana, dijeta i slične teme, predlog informacija za

poboljšanje prehrambenih proizvoda• Ambalaža i ambalažni otpad• Akcioni plan za održivu potrošnju• Trgovinski odnosi sa zemljama koje nisu članice EU,

Pravila o poreklu• Promocija poljoprivrednih proizvoda izvan EU

26

CIAA – Konfederacija proizvođača hrane i pića EU

CIAA je vodeća asocijacija u predstavljanju proizvođača hrane i pića EU

Pomaže industriji hrane i pića da održi poverenje potrošača

Uspostavlja blisku saradnju između svih karika u prehrambenom lancu

Obezbeđuje maksimalnu koordinaciju između različitih sektorski i geografski povezanih grupa proizvođača hrane i pića u EU

CIAA članstvo i struktura

• 26 Nacionalnih federacija za hranu i piće (npr. FDF iz Velike Britanije, BLL iz Nemačke, itd.)

• 28 evropskih sektorskih asocijacija (npr. konditorski proizvodi, šećer, bezalkoholna pića, mesne prerađevine, itd.)

• 19 direktnih članova (npr. Nestlé, Unilever, Danone, Kraft Foods, Coca-Cola, Pepsico, Mars, itd.)

• Sekretarijat u Briselu: Mella Frewen (Generalni direktor) predvodi tim od 23 članova

• Komiteti, Radne grupe koje se sastoje od eksperata iz kompanija koje su direktne članice, nacionalnih federacija i sektora

• U svakom momentu, nekih 350 eksperata rešava pitanja kojima se bavi CIAA

28

Prioriteti CIAA za 2009. godinu : vizija i akcija

• Ekonomska pitanja– Konkurentnost – HLG

• Prehrambena i potrošačka politika– Novi prehrambeni proizvodi– Informacije potrošačima o prehrambenim proizvodima

• Politika zaštite životne sredine – Održiva potrošnja i proizvodnja– Informacije potrošačima o zaštiti životne sredine– Izmene u Eko-oznaci– Okrugli sto o prehrambenim lancima u odnosu na politiku

održive potrošnje i proizvodnje

Prioriteti CIAA : vizija i akcija

Konkurentnost

• Pristup konkurentnim poljoprivrednim sirovinama

• Pristup izvoznom tržištu

• Podstrek programima istraživanja i razvoja i inovacijama

• Zakonodavstvo EU: sprovođenje i instrumenti koji nisu zakonodavni

Uloga nacionalnih federacija

• Da rukovodi lokalnim pitanjima i mogućnostima• Da učestvuje u razvoju CIAA, pružanjem nacionalne

podrške • Da učestvuju u naporima CIAA u ostvarivanju

saradnje sa:– Nacionalnom vladom– Nacionalnim parlamentom– Nacionalnim članovima Evropskog parlamenta

Uloga Nacionalnih federacija

• Da aktivno učestvuje u izgradnji stavova CIAA i protoku informacija

• Da definišu pitanja i mogućnosti na nacionalnom nivou koja mogu biti od evropskog značaja

CIAA IMA KOORDINACIONU ULOGU

CIAA podrška konsolidaciji nacionalnih asocijacija

• Stručna podrška po pitanju strukture i organizacije asocijacija

• Obuka za eksperte u asocijacji• Direktni kontakt sa CIAA EU/WO informacije i

komunikacija• Referentna tačka za pristup nacionalne prehrambene

industrije regulativama i procedurama jedinstvenog tržišta EU

• BSP, ETP programi

Osnovna ideja

• Jedinstveno tržište EU je već ovde: reagujte ODMAH da budete u prednosti, izbegnite klopke

• Industrija hrane i pića EU je gigant, sila, ne samo meta

• Nacionalne asocijacije za hranu i piće treba da preuzmu vođstvo da ojačaju i promovišu svoja preduzeća

Za više informacija o CIAA organizaciji

www.ciaa.eu

Pristup vestima, stavovima i publikacijama

prehrambena industrija eu u 2007

Documents