prekostrujna zastita - sklopna tehnika i zastita

8/8/2019 PREKOSTRUJNA ZASTITA - Sklopna Tehnika i Zastita

1/7

1

1. Prekostrujna zatita

Postoji radi eliminacije nenormalnih pogonskih stanja u elektrinim mreama. Postoje dve

vrste opasnih pogonskih stanja:

preoptereenje vodova; kratki spojevi i zemljospoj.

U odnosu na napon postoji jo jedna vrsta kvara, a to je prekid nule, jedne ili vie faza.

Ispravno delovanje prekostrujne zatite zavisi od nekoliko elemenata:

1. Pouzdanost delovanja zatite: verovatnoa da se kvar sigurno iskljui, biloosnovnom bilo rezervnom zatitom.

Slika 1.

2. Selektivnost:a. da bude iskljuen samo deo mree u kvaru;b. da pri tome to bude to manji deo mree;c. ako zakae osnovna mora reagovati prethodna zatita (gledano u smeru

toka energije);

Slika 2.


2/7

2

Usled mogunosti nastanka kvara k2 ili k3 postavlja se zatita na obe strane vodova, a dabi oni ispravno radili moraju se postaviti usmerni organi (releji). Na taj nain se moeobezbediti selektivnost i pri navedenim kvarovima, odnosno da se izdvoje samo vodovi ukvaru dok napajanje potroaa ostaje neprekinuto.

3. Brzina delovanja zatite: mora obezbediti da struja ni dinamiki ni termiki ne

oteti tiene delove mree.

IKSI1s

t, tmax

I1s

IKS

2; tzattmax.

Gde je:

IKS vrednost struje kratkog spoja;

I1s vrednost struje koju vod trpi tokom jedne sekunde bez oteenja;

tmax maksimalna vrednost vremena za koje zatita mora da reaguje;

tzat normalno vreme prorade zatite.

4. Osetljivost: osobina da zatita uvek iskljui kratak spoj, ali da ne iskljuipreoptereenje. Definie se pomou koeficijenta osetljivosti kos.

kos =IKSminmIIpr

gde je: IKSmin minimalna struja kratkog spoja;

mI prenosni odnos strujnog transformatora;

Ipr struja prorade releja.

5. Stabilnost: bez obzira na stanje mree i promene u mrei relej mora da reaguje utrenutku nastanka kvara. Ovo dosta zavisi od odravanja, koje je propisano proizvoakimuputstvima za upotrebu opreme.6. Jednostavnost: postoji nekoliko vrsta zatite, poveanje sloenosti ureajasmanjuje njegovu pouzdanost.

7. Ekonominost: Da su mali investicioni i eksploatacioni trokovi, kao i trokovineisporuene energije. Ovde se pojavljuju kontradiktorni zahtevi, jeftin rele i malieksploatacioni trokovi.

1.1 Tipovi prekostrujnih zatita

1.1.1. Vremenski nezavisna zatita

Zove se jo i elektromagnetni okida. Koristi se kao osnovna ili rezervna zatita od KS irezervna zatita od preoptereenja u radijalnim mreama.


3/7

3

Slika 3.

Zatita odpreopteretivosti

Kratkospojnazatita

Sa vremenskimlanom

Tabela 1. Oznake prekostrujnih zatita

Slika 4. Funkcionalna ema prekostrujne zatite

Struje podeavanja releja:

za meovitu potronju Ipr= (12)Iradnomax

0.8mI

za motorne pogone Ipr=(36)Iradnomax

0.8mI

1.1.2. Vremenski zavisna zatita

Predstavlja dobar vid zatite. Doputa vee optereenje neko vreme, ali krae od vremenapotrebnog da strada izolacija. Predstavlja dobru zatitu od preoptereenja.

Struja prorade zatite se odreuje kao Ipr=(1.21.8)Iradnomax

mI


4/7

4

Slika 5.

Topljivi osigurai

Komutacioni ureaji za jednokratnu upotrebu Prvenstveno slue za zatitu od kratkogspoja, ali se mogu koristiti i za zatitu (lou) od preoptereenja. Poseduju fiksnukarakteristiku ali temperaturno zavisnu, to je prikazano na slici 6. Izvode se kalibrisanomicom ili trakama koje usled velike struje pregore. Elektrini luk se gasi kvarcnim peskom.Kvarcni pesak odvodi toplotu sa luka i poveava povrinu hlaenja luka. Osigurai za veestruje se prave od bakarne trake koja je prekinuta i iji se krajevi povezuju olovom. Olovose na visokoj temperaturi topi i osigura prekida struju.

Slika 6.

Nazivne veliine osiguraa:

1. Nominalna struja postolja i umetka (Inosiguraa=In0);2. Nominalni napon (Un);3. Vremenska karakteristika (slika 6);4. Struja iskljuenja osiguraa (Iiso) - Najvea struja koju osigura moe da prekine a

da ne eksplodira;5. Temperaturna kompenzacija osiguraa uticaj temperature okoline (slika 6);6. Maksimalna jednoasovna struja maksimalna struja koji osigura moe da vodi

tokom jednog sata a da ne pregori. In0 = Imax1h>1.31.6

7. Minimalna jednoasovna struja minimalna struja pri kojoj e osigura da pregori u


5/7


6/7

6

omoguavaju veoma razliite meusobne zavisnosti; mogu se koristiti i na niskom i na visokom naponu (radne struje se kreu u

granicama do 630A, ree do 1000A). pojaava omoguuje da se malim pobudnim strujama ukljuuju velike radne. Taj

odnos se kree od 1:10 do 1:1000. broj operacija ukljuenje-iskljuenje se meri nx10000000 za mehaniki deo, za

same kontakte je to 1000000 manipulacija; uestanost manipulacija ide do nekoliko hiljada u toku jednog sata; zauzimaju mali prostor.

ematski prikaz je dat na slici 7, dok su na slici 8 dati tipovi kontakata.

Slika 7

Slika 8.

Oznake kontakata su prikazane na slici 9.


7/7

7

Slika 9.

Kod pomonih kontakata prva cifra iznaava broj kola (petlje), a druga cifra vrstupomonog kontakta (1,2 mirni kontakti, 3,4 radni, 5,6 mirni sa vremenskimzatezanjem, 7,8 radni sa vremenskim zatezanjem). Neparnim brojem se iznaava onastrana kontakta koja je pod naponom kada je kontakt otvoren (strana sa koje dolazinapajanje).

Primer: Putanje u rad trofaznog asinhronog motora sa kratkospojenim rotorom, uz

mogunost izbora smera njegovog obrtanja, vri se pritiskom na jedan od tastera T1 ili Td,dok se njegovo zaustavljanje ostvaruje pritiskom na taster Ti. Prikazati upravljaku emuovog motora.

prekostrujna zastita - sklopna tehnika i zastita

Documents