premije su za paore,a ne za tajkunepremije su za paore,a ... · pdf fileva agrarna politika i...

2

broj 2, jun 2007. Novi Sad

ObeObeœanje, kome radovanje?anje, kome radovanje?

Þito kupuju ili otimaju?ito kupuju ili otimaju?

Premije su za paore,a ne za tajkunePremije su za paore,a ne za tajkune

Zalivni sistemi kao pusti snoviZalivni sistemi kao pusti snovi

Umesto krava muzu stoUmesto krava muzu stoæareare

Podlistak izdanja Slobodne Vojvodine – brošura namenjena poljoprivrednicima

UsluUsluþno i komercijalno suno i komercijalno sušenje enje þitarica i uljarica, itarica i uljarica, snabdevanje poljoprivrednih proizvosnabdevanje poljoprivrednih proizvoðaæa repromaterijalom:a repromaterijalom:svim vrstama semena, vesvim vrstama semena, veštataækih kih ðubriva, hemije, ubriva, hemije, kao i otkup poljoprivrednih proizvoda i stoke.kao i otkup poljoprivrednih proizvoda i stoke.Tel.: 023/877-070, 877-071 (direkcija), 877-067 (suTel.: 023/877-070, 877-071 (direkcija), 877-067 (sušara)ara)

ZemljoradniZemljoradniæka zadruga ka zadruga

BotoBotoš*MATICA**MATICA*

SUNCOKRET

strana 3.SLOBODNA VOJVODINA

Bu d þ e t Ministar-s t v a

p o l j o p r i v r e d e , vodoprivrede i šu-marstva, to jest agrarni budþet za ovu godinu, biœe 21,4 milijardu dina-ra, a to znaæi da œe takoznana seljaæka kasa biti manja od lanjske za oko dve milijarde dinara, kao i da œe mnogi paori biti veoma ra-zoæarani.

Ako ovako os-tane i Skupština ne koriguje nacrt budþeta, to znaæi da nema ništa od najave novog ministar poljoprivrede Slo-bodana Milosavljeviœa da œe za poljo-privredu biti više novaca nego prethod-nih sezona. Takoðe, ovo ne znaæi da neœe biti ispunjena obeœanja o ispalati 100 evra u proseku po hektaru, ali je veliko razoæarenja što je kompletan budþet veœi za skoro 30 posto, a agrarna kasa manja nego lanjska. Naime, prošle godine re-publiæki budþet je bio teþak 467,6 mili-jardi dinara, a ove 595 milijardi. S druge strane, agrarna kasa je lane teþila 23 milijarde, a ove, kako je predviðeno, tek nešto više od 21. Da je samo poštovana logika uveœanja celog kolaæa, koji je veœi za 27,4 posto, onda bi seljaæka kasa morala biti najmanje 32 milijarde dinara.

Podseœanja radi, treba reœi da je pri-likom posete Novom Sadu, pre oko mes-ec dana ministar Slobodan Milosavljeviœ izneo mišljenje da bi agrarni budþet tre-balo da bude 400 miliona evra, a to je oko 32 milijarde dinara. Da je Vlada Srbije uveœala agrarni kao ceo budþet, to bi tol-iko i bilo, ali Ministarstvo poljoprivrede oæigledno nije uspelo da se izbori za ono što mu po svemu pripada. Ovako ispada da je posredi bio svojevrstan lapsus jer smo umesto 32, dobili manje od 23 mili-jarde dinara.

Gledano pojedinaæno najveœe sman-jenje je u direkciji za vode æak za preko 56 procenata, za gotovo tri miljarde di-nara je smanjena liniji kredita i sredstva

namenjena ruralnom razvoju. Meðutim, posebno su upeæatnjive dve nove stvke u budþetu, a to su nabavka domaœe nefi na-sijske imovine i kupovina poljoprivred-nih proizvoda za šta se palnira izdvajanje od milijarde dinara.

Ovakva koncepcija budþeta oæigleno je usmerena na podršku cenama i drþavnoj kupovini poljoprivrednih proizvoda što je koncept napušten svuda u svetu (u EU pre dve decenije æak je i Kina poslednjih godina prestala da interveniše u poljo-

privredi kupovi-nom i podrškama cenama). Kod nas se aktuelizovao u vreme minis-trovanja Dragana Veselinova i Stoja-na Jeftiœa pa se ovo moþe smatrati nas-tavkom njihove, Titove i kubanske politike podrke poljoprivredi, kaþe on.

- Potpuno je neverovatno da Ministartvo pol-joprivrede odredi pare za kupovinu pol jopr ivrednih proizvoda jer nema mandat da radi

tako nešt, a to je u potpunosti suprotno sa Zakonom o ministartvima i ulogom ministarstva poljoprivrede u trþišnoj ekonomiji. Ministartvo treba da donosi politiku, a ne da se bavi trgovinom. To je mandat direkcije za robne rezerve. Ovak-va agrarna politika i budþet su upravo ono što je suprotno od koncepta podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju u EU. Sa ovakvim budþetom i merama niti moþemo u EU, a naroæito ne u Svetsku trgovinsku organizaciju. STO pravilima je zabranjena podrška cenama i drþavna kupovina poljoprivrednih proizvoda. Kupovina agrarnih roba ne daje nikakav ekonomski efekat osim za one privile-govane trgovce i skladištare od kojih œe se proizvodi kupovati ne po trþišnim cenama nego po administrativnim. Ta-koðe, ograniæena, drþavna, kupovina ne moþe nikako da utiæe na poveœanje cene. Najbolji primer za to je protest proiz-voðaæa svinja gde je drþavna kupovina uticala da se niska cena od 50 dinara þive vage dodatno smanji na 40 dinara. Robne rezerve ovakve kakve jesu sluþe da odreðenim privilegovanim trgovcima i skladištarima omoguœi privilegije ma-nipulisanja cenama i robom.

R.S.

AGRARNI BUDÞET MANjI NEGO LANE

Obeœanje, kome radovanje?

Vojvodina traþila više

Takoðe, treba podsetiti i na to da je stav Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu bio da agrarni budþet mora biti veœi od lanjskog. Po reæima pokrajinskog sekretara za poljoprivre-du Daniela Petroviœa, takozvana paorska kasa morala bi biti najmanje 39 milijardi dinara. Poljoprivreda toliko zavreðuje jer toliko doprinosi i domaœoj ekonomiji i celokupnom budþetu, smatra Petroviœ.

SUNCOKRET

4. strana SLOBODNA VOJVODINA

Još jedna þetva je poæela, ali po starom ruþnom

obiæaju, niko þiv nije znao po kojoj œe se ceni þito otkupljivati, te je sasvim normalno što se seljaci pitaju da li se pšenica kupuje ili neko na perfi dan naæin planira da je otme.

Paori su još pre mesec dana izašli sa svojim zahtevima, ali ih baš niko nije najozbiljnije shvatio. Mlinari ovih dana stidljivo kazuju šta nameravaju, a struæ-na javnost istiæe da je pšenica roba kao i svaka druga i da joj ne treba poseban tretman.

Paori za pšenicu ne smeju dobiti manje od 12 dinara za kilogram, jer œe u suprotnom gubici biti neizbeþni kaþe predsednik Zadruþnog save-za Vojvodine Radislav Jova-nov.

Ovo je, dodaje, dogovor predstavnika najveœih vo-jvoðanskih zadruga i od njega se neœe odstupati. Na sastanku zadrugara u Vrbasu predoæene su kalkulacije i cena od najmanje 12 dinara, bez PDV-a. S ovom cenom pokrivaju se troškovi proiz-vodnje, bilo bi dobro i da þito paorima bude plaœeno odmah.

Poljoprivredni proizvoðaæi treba da znaju da moraju pšenicu saæuvati, uskladištiti

odreðeni period kako bi saæekali po-voljniju cenu , smatraju u pokrajins-kom Sekretarijatu za poljoprivredu i dodaju da što se tiæe cene, ona œe i ove

godine biti malo problematiæna. Otku-pljivaæi œe sigurno pokušati sve kako bi otkupili pšenicu po niþoj ceni.

NOVA ÞETVA, A SVE IGRE I IGRICE STARE

Þito kupuju PODBACILA SETVA GLAVNE ULjARICE

Suncokretu zašlo sunce

Setva suncokreta potvrdila je pesimis-tiæne prognoze da se ovoj uljarici ove godine ne piše dobro jer je zbog jake

konkurencije oliæene u nekim drugim kulturama, nebrige drþave a svakako i niske otkupne cene i neprijatnog lanjskog iskustva koje su paori imali sa uljarama, zasejano znatno manje od onog što je planirano.

Suncokreta je ovog proleœa posejano manje nego lane i prethodnih nekoliko godina, a vo-jvoðanski poljoprivrednici kaþu da su za to naj-manje krivi oni, a najviše drþava koja je ovu kul-turu zapostavila a delom i monopolisti, odnosno preraðivaæi koji caruju trþištem suncokreta i us-lovljavaju proizvoðaæe.

Prema podacima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu dobijenim od opštinskih štabova ove godine je u Vojvodini zasejano 135.000

hektara a planirano je 185.000. Podaci uljara su nešto drugaæiji i oni govore da je i planirano i zasejano više od toga ali, u svakom sluæaju, plan nije ni blizu ostvaren. Podsetimo, u Vojvo-dini je u 2006. godini suncokretom bilo zasejano 174.000 hektara, a proseæan rod bio je 2,15 tona po hektaru.

- Glavni razlog za to je visoka cena kukuruza. To je sve atraktivnija kultura, cena mu ide gore i poljoprivrednici se radije opredeljuju za nju - kaþe upravnik Zavoda za uljane kuture novosad-skog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Vladimir Mikliæ podseœajuœi da je sa uljarama ugovoreno da suncokret košta 175 evra po toni.

Po njegovim reæima jedan od razloga za manju zainteresovanost paora za ovu kulturu je i to što su izostale oæekivane premije. Nije se, veli, rea-govalo odgovarajuœim merama a poljoprivred-nici su se nadali da œe drþava pomoœi. Premije su, podseœa Mikliæ, bile dogovarane i ne mora da znaæi da ih neœe biti ali efekat te pomoœi bi u tom sluæaju za oæekivati tek dogodine. R.S.

Ah, to trþište

Ni u Ministarstvu poqoprivrede za sada ne þele da komentarišu kolika bi trebalo da bude otkupna cena pšenice. Jedino je ministar Slobo-dan Milosavljeviœ nedavno izjavio da cenu treba da reguliše trþište, a da se paori mogu nadati i subvenci-jama od oko 100 evra po hektaru u proseku. Da li œe taj prosek i za þito biti 100 evra, ostaje da se vidi.

U svakom sluæaju drþava mora da poþuri, jer paori ove godine nisu dobili ni prebijene pare pomoœi.

Subvencije - Okolne drþave, kao i zemlje Evropske

unije, daju subvencije za uljane kulture, uglavnom po hektaru. A kad moþete da raæunate na premiju moþete sa sigurnošœu da sejete - kaþe Mikliæ.

SUNCOKRET


Po informacijama sa terena kupci su na poæetku þetve nudili devet dinara, a pšenica roda 2006. godine prodav-ala se po 12 dinara. To, naravno, nije logiæno. Pomoœ paorima svakako œe biti i premija u vidu regresa, koji œe u proseku biti 100 evra po hek-taru.

Po mišljenju paora, þito ove go-dine ne bi trebalo da košta manje od 12 dinara. U ne-kim poljoprivred-nim udruþenjima poput “Kluba 100 P plus” smatraju da je i to malo, odnosno da bi na tu cenu trebalo dodati premiju od dva dinara, pa bi pšenica koštala 14

dinara. Jedino takav potez Mini-starstva poljoprivrede bio bi is-pravan, vele u ovom paorskom udruþenju.

Ministarstvo poljoprivrede je formiralo tim za praœenje þetve u kojem nema nijednog paora, iako seljaci proizvedu više od 90 odsto pšenice u Srbiji kaþu u “ Klubu 100 P plus” i pitaju se :” jesu li paori šugavi”?

Formiranjem tima za praœenje þetve ona sigurno neœe biti bolja, ali znamo da œe cena biti odreðe-na bez paora. Navikli smo, ali nismo oæekivali da œe se sve ovo dešavati pod okriljem Mini-starstva poljoprivrede jer ono treba da štiti i seljake, a ne samo preraðivaæe. Oæekujemo da nam mlinari plate našu pšenicu, a da nam drþava subvencioniše proiz-vodnju kroz regresirane inpute, a

postoji i bojazan da œe i obeœanih 100 evra po hektaru otiœi mlinarima pod izgovorom da se daje seljacima kroz isplatu premije , kaþu u “Klubu 100 P

plus”. Podsetimo,

lane su mlinari pšenicu plaœali izmeðu 9,5 i 9,8 dinara, ukljuæu-juœi i porez na dodatu vrednost. Drþava je paori-ma davala i pet hiljada dinara po hektaru, i to za registrovana gaz-dinstva. Recimo i da je juæe je na novosadskoj Produktnoj berzi pšenica koštala od 12,4 do 13 di-nara, s PDV-om. R.S.

u ili otimaju?

Proseæan rod

Prema procenama domaœih struæwaka ove godine se oæekuje proseæna þetva hlebnog þita, a to znaæi da œe se na vojvoðankim poqima rod kretati od 3,5 do 3,9 tona po hektaru.

Na nivou Srbije se, takoðe, oæeku-je prosek i ukupan rod koji neœe preœi dva miliona tona, a to znaæi da œe pšenice biti sasvim dovoqno i za domaœe potrebe i za izvoz.Tim pre, što je na zalihama ostalo oko 450.000 tona lanjskog hlebnog þita.

Treba podsetiti i da su domaœe potrebe izmeðu 1,2 miliona tona i 1,6 miliona tona godišnje.

KAD LED SE PROSPE PRED ÞETVU

Ko se æuva i Bog ga æuva

Ko se æuva i Bog ga æuva, kaþe naš

narod, a potvrda stiþe obiæno nakon svake elementarne nepogode koja nas strefi . Poljoprivrednici æije je useve nedavno po-tukao led ostaœe kratkih rukava, što zbog smanjenja prinosa, što zbog toga što Mini-starstvo poljoprivrede nije proglasilo ele-mentarnu nepogodu. Ipak, ratarima koji su pretrpeli štetu, a pritom su osigurali svoje useve, štetu œe nadoknaditi osiguravajuœa društva u kojima su vlasnici zemlje ugov-orom zaštitili useve. Prema informacijama iz Pokrajinskog sekreterijata za poljo-privredu, jedino republiæke vlasti mogu da ustanove direktive po kojima œe paorima biti nadoknaðene štete, dok je Pokrajina u takvim sluæajevima nemoœna. Izvršno veœe AP Vojvodine, reæeno nam je, jedino moþe da donese odluku da, iz vlastitih pri-hoda, pomogne zamljoradnicima kojima je grad desetkovao useve. To, gotovo je sigurno, neœe biti uraðeno, jer štete nakon poslednjeg nevremena ipak nisu veœih razmera. Minulo nevreme najviše je, pod-setimo, pogodilo koviljske njive, kao i delove æenejskog atara na potesu od sela prema sportskom aerodromu, te pojedine parcele u Banatu i Sremu.

Da strahovanja ratara od grada nisu bez osnova podvrðuju i æinjenice da je Vojvodina izuzetno gradobitno podruæje gde grad poljoprivredi godišnje u proseku nanese štetu vrednu æetrdesetak miliona evra, što je s obzirom na vremena u ko-jima þivimo izuzetno mnogo.Preræunato u hektare to znaæi da ova elemntarna nepogoda svake godine uništi useve na oko 80.000 hektara ila na oko pet odsto obradivih površina.

Da “ðavo ne æuje” , ali ipak treba pod-setiti na 1987. godinu kada je grad pom-latio pola Vojvodine priæinivši štetu u vrednosti godišnje proizvodnje pšenice ili oko 500 miliona dolara. I lane je nevreme napravilo ršum.

S druge strane , prema podacima osigu-ravajuœih kuœa, od elementarnih nepogoda osigurano je tek desetak odsto useva.

R.S.

SUNCOKRET


ŠTA PIŠE U NACRTU ZAKONA O DENACIONALIZACIOJI

Naslednicima i njive i salaši i papiri Prema Na-

crtu zako-na o dena-

cionalizaciji, starim vlasnicima œe biti vraœena imovina oteta posle Drugog svetskog rata, a to znaæi i oranice i salaši i kuœe i stano-vi i fabrike.... A ko to bude neizvodlji-vo, predlog zakona o denacionalizaciji predviða da œe na-slednici dobiti dr-þav ne obveznice. Voj voðane najviše zanimaju oranice i salaši a potencijal-ni naslednici oduzete imovine zalaþu se i zahtevaju da se imovina vrati u naturalnom obliku.

Ako zakon bude usvojen biœe vraœena imovina koja je posle 1. januara 1945. oduzeta fi ziækim i pravnim licima i bez praviæne naknade podrþavljena ili preneta u opštenarodnu, drþavnu, društvenu ili zadruþnu svojinu po zakonima o agrar-noj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji. Predmet restitucije bila bi i konfi skovana imovina. Reæ je o imovini koju su oku-patorske vlasti po rasistiækim propisima konfi skovale posle 6. aprila 1941, ali i onoj koju je naša drþava konfi skovala posle rata pod uslovom da sud poništi konfi skaciju, odnosno rehabilituje vlasnika. Bivši vlas-nici podrþavljene imovine podneli su 73.000 zahteva za restituciju, a ilustracije radi, trebalo bi im vratiti nekretnine i zemljište površine pribliþne teritoriji Crne Gore. Pravo na denacionalizaciju, vraœan-je podrþavljene imovine imali bi bivši vlasnici ovdašnji drþavljani ili njihovi naslednici, nekomercijalna pravna lica (za-duþbine fondovi i fondacije), odnosno nji-hovi pravni naslednici, ali i strani graðani ili njihovi naslednici koji nisu imali pravo na obešteœenje od druge drþave po nekom meðunarodnom sporazumu. Uslov je da nisu bili u uniformi okupacionih snaga u Srbiji. Ako zakon proðe skupštinsku pro-

ceduru nekadašei vlasnici mogu oæekivati da im budu vraœene stambene i poslovne zgrade, graðevinsko, poljoprivredno, šumsko zemljište i šume, nešto pokretnih stvari. Meðutim, ne i restitucija trgovaækih preduzeœa nacionalizovanih 1946. i 1948.

godine. Tadašnji vlasnici ne mogu raæunati da im se vrati preduzeœe, ali bi mogli da po-traþuju nekretnine tog preduzeœa, ukljuæu-juœi i zemljište. Oduzetu imovinu vraœali bi Republika Srbija, autonomna pokrajina, lokalna samouprava, javno preduzeœe,

privredno društvo ili, jasnije, onaj koji je sada vlasnik, svojinski drþalac, nosilac prava korišœenja odnosno raspolaganja na po-drþavljenoj imovini. U sluæajevima kad se bivši vlasnici ili njiho-vi naslednici isplaœuju novcem ili obavezni-cama obeštetila bi ih Republika Srbija.

Denacionalizacija bi se zapravo, po pred-logu, sprovela vraœan-jem starom vlasniku nepokretnosti u natu-ralnom obliku, baš one kuœe, lokala ili

zemljišta koji su mu nekada pripadali ili davanjem istog ili po kvalitetu srodnog objekata. Kada ove moguœnosti zaista ne postoje, išlo bi se na obešteœenje.

Naturalna restitucija kao preteþan prin-cip pravednija je za starog vlasnika, pri-hvatljivija i ekonomski i politiæki i jef-tinija za drþavu od obešteœenja. Svi oni koji su protiv naturalne restitucije su, u principu, protiv denacionalizacije, jer bi plaœanje obešteœenja za sve što je oduzeto potpuno onemoguœilo proces denaciona-lizacije. Zato bi se tek ukoliko naturalna restitucija nije moguœa, bivši vlasnici ili njihovi naslednici obeštetili obveznicima Republike Srbije ili jednokratnom nakna-dom u novcu koja bi se isplaœivala samo korisnicima denacionalizacije koji na dan predaje zahteva imaju više od 65 godina objašnjava Parivodiœ.

Za utvrðivanje iznosa obešteœenja, pre-cizira naš sagovornik, uzela bi se vrednost nekretnine koju Poreska uprava koristi kao osnovicu za izraæunavanje godišnjeg poreza na imovinu, a kod poljoprivred-nog zemljišta petnaestostruki katastarski prihod. Obveznice bi se izdavale na 20 godina, sa godišnjom kamatom od 4,5 pro-cenata i deviznom klauzulom i isplaœivale u polugodišnjim ratama.

R.S.

Trgovanje hartijama od vrednosti

Kako je reæ o drþavnim hartijama od vrednosti koje bi bile u prometu, njima bi se moglo trgovati, pa bi onaj ko hoœe odmah gotovinu prodao svo-je obveznice, naravno uz odreðeni diskont, zavisno od reakcije trþišta. Takoðe, ovim obveznicima mogle bi da se plaœaju poreske obaveze, da se koriste kao depozit pri odo-bravanju dugoroænih stambenih i drugih kredita banaka u veœinskom drþavnom vlasništvu i privatnih banaka koje to prihvate. Njima bi mogle da se kupuju i drþavne akcije i druge hartije od vrednosti

SUNCOKRET


Politika se ne vodi reæima veœ novc-ima, te œe se zbog toga bitka u agrarnoj politici upravo voditi oko

trošenja para iz agrarnog budþeta. Da bi se novi ministar poljoprivrede i njegovo Mini-starstvo upoznali s onim što o svojoj sudbini misle sami paori u Novom Sadu je nedavno odrþan sastanak poljoprivrednika s novom ministrom Slobodanom Milosavljeviœem.

Tajkuni ne bi smeli dobijati novac iz agrar-nog budþeta, veœ iskljuæivo paori, a svi koraci koje bude preduzimala drþava morali bi biti usaglašeni i dogovoreni s poljoprivrednim proizvoðaæima - najvaþniji su zahtevi koje su v o j v o ð a n s k i paori uputili pri-likom nedavnog susreta u No-vom Sadu.

N e k o l i k o stotina paora okupljenih u d v a d e s e t a k udruþenja pol-joprivrednika iz cele Vojvodine zatraþili su da bude ispunjeno obeœanje o sub-vencijama, da se one isplate što pre i da drþava hitno kaþe šta namerava da uradi u poljo-privredi.

Predsednik “Kluba 100 P plus” Vojislav Malešev je u ime ovog udruþenja Milosavljeviœu poruæio da je neophodno uveœati ulaganja u projekte razvoja i podsticaje investicija na selu za 50 odsto i uspostaviti nacionalne laboratorije za nezavisnu kontrolu poljoprivrednih proizvo-da i inputa. Trebalo bi, kazao je, i ukinuti ca-rinske stope za poljoprivrednu mehanizaciju i regresirati kamate. Zaloþio se da se primeni Zakon o zaštiti konkurencije, jer su pojedin-ci, pored vlasništva nad velikim zemljišnim posedima vlasnici i preraðivaækih kapaciteta i trgovaækih kuœa, pa se dogovaraju o cenama. Malešev je zatraþio da se formira Agencija za

intervenciju na trþištu, uz reformu Direkcije za robne rezerve, kao i da se donese zakon o Poljoprivrednoj komori, koja œe braniti in-terese svojih ælanova. Predloþio je da, pored svih dosadašnjih podsticaja, subvencije po hektaru budu podeljene na 40 odsto za gorivo i 60 za mineralna ðubriva, odnosno da agrarni budþet bude dvostruko veœi nego lane. Poljo-privrednici zahtevaju i da se restitucija obavi u naturalnom obliku u što kraœem vremenu. U okviru više mera za subvencioniranje proizvodnje u svinjarstvu predloþeno je da se kod proizvoðaæa sa najmanje deset grla

suprasnih, ras-nih i umatiæenih n a z i m n i c a subveniše sa 30-40 evra po grlu, a kod ras-nih i umatiæenih nerastova sa 80-100 evra po grlu. Zatim, da premije za melko budu tri i æetiri dinara po litri i da se isplati 90 evra po utovljenom junetu. Zatraþeno je da se Zakon o drþavnom pol-j o p r i v r e d n o m zemljištu ispun-java do kraja. Predloþeno je da se regresiraju ka-mate na kredite, a da poslovne banke sprovode

svoju politiku, kako bi poljoprivreda Srbije bili spremni za ulazak u EU.

Milosav Grubanov iz Crepaje predloþio je da se ove godine subvencije isplate u kešu, jer su paori sami fi nansirali setvu, a dogodine preko regresa, ali pre setve. Ukazao je da svake godine setva poskupi za 10 do 20 ods-to, a poljoprivredni proizvodi ne, pa zaradu stiæu proizvoðaæi reprodukcionog materijala, a stradaju poljoprivrednici i potrošaæi. Zato je neophodno pratiti paritete naših proizvoda i reprodukcionog materijala.

R.S.

Udruþenja u akciji U ime 14 udruþenja poljoprivrednika, Daniel

Kovaæiœ je izneo zahtev da se kroz regresiranja dizel goriva, veštaækog ðubriva, semenske robe i pesticida isplati po 100 evra po hektaru za reg-istrovana poljoprivredna gazdinstva, zatim da se isplate sve zaostale subvencije za nekomercijala-na gazdinstva i da se za 2007. godinu poveœaju na 50.000 dinara, kao i da se isplate dugovanja po osnovu Uredbe o poveœanju poseda. Naglasio je potrebu da registrovana gazdinstva imaju prednost u prvom krugu u opštini gde se obavlja licitacija drþavnog poljoprivrednog zemljišta i da se napiše pravilnik po kojem œe se ponašati sve lokalne samouprave. Poljoprivrednici traþe subvencije po grlu muznih krava, tovnih junadi, svinja i druge stoke za koju su potrebni podsticaji. Neophodno je da se zaštite poljoprivrednici u postupku utvrðivan-ja kvaliteta i rokova isplate; da se ukine carina na uvoz poljoprivredne mehanizacije. Proizvoðaæi hrane traþe da se nastavi sa davanjem bespovrat-nih sredstava za investicije...

Premije su za paore,a ne za tajkune

ŠTA VOJVOÐANSKI SELjACI ZAHTEVAJU OD NOVOG MINISTRA POLjOPRIVREDE I NOVE VLADE

SUNCOKRET


Zahvaljujuœi navodnjavan-ju Izraelci su od pustinje napravili raj, a mi œemo,

ako ovako nastavimo, uraditi sas-vim obrnutu stvar.

- Ako se govori o navodnjavan-ju prvo treba reœi æinjenicu koja je poraþavajuœa za Srbiju - kaþe prof. dr Miœo Škoriœ s novosad-skog Poljoprivrednog fakulteta.- Po površinama pod sistemima za navodnjavanje naša zemlja se na-lazi na poslednjem mestu u Evropi. Prema podacima iz Vodoprivredne osnove Srbije ukupne površine pod sistemima iznose 188.250 hektara, ili u Vojvodini oko 100.000 hek-tara. Osim što je ovo nezadovol-javajuœe po obimu nema mesta zadovoljstvu ni u pogledu njihove tehniæke opremljenosti niti po ste-penu njihovog korišœenja. Prema procenama vodoprivrednih orga-nizacija sada se intenzivno navodnjava oko 30.000 hektara.

Generalno gledano, najæešœi razlozi

za nizak stepen korišœenja iz gra-ðenih sistema su nepovoljni eko-nomski poloþaj pol-joprivrede, a time i poljoprivredne pro-izvodnje u uslovi-ma navodnjavanja, kao i to što gazdin-stva i poljoprivredni proizvoðaæi nemaju do voljno para za do datna sred-stva za proizvod-nju i, naravno, opšti nedostatak novca za odrþavanje sistema i njihov pogon.

- U hidrološkom

smislu Vojvodinu karakteriše bogatstvo vodom. Tu su pre svega Dunav, Tisa, Sava i HS DTD. To su uglavnom vode koje

dolaze sa njihovih uzvodnih delova sliva. Od ukupne koliæine vode koja otekne Dunavom sa ove teritorije svega oko 10 deset odsto nastaje tu. Oticanje padavina u proseku iznosi oko 80 milimetara ili

oko 18,9 odsto proseænih pada-vina. S obzirom na bogatstvo vodom, navodn-javanje u Vojvo-dini moþe da se obezbedi u celini i pri malim vo-dama vodotoka. Potencijalno po-godnih površina za navodnjavanje u Vojvodini ima oko 1.150.000 hektara, od æega je 525.000 u Baækoj i 415.000 u Banatu - kaþe Škoriœ.

On napominje da je 2003. godine završena rekonstruk-cija dvadesetak sistema za navodnjavanje, u privatnom i društvenom vlasništvu, zah-

PO NAVODNJAVANJU SRBIJA I VOJVODINA NAJGORE U EVROPI

Zalivni sistemi k

Od poreza do interesa

Poveœanje proizvodnje hrane je interes æitavog društva, pa u skladu sa tim mora biti briga šireg kruga intere-senata, a ne samo poljoprivrede. To znaæi da je potrebno stvoriti povoljnije uslove investiranja u sisteme i opremu za navodnjavanje, povoljniji tretman proizvoðaæa (porez na primer).

- Navodnjavanje ima nesumnjivo znaæajno mesto u ukupnim naporima da se ostvari veœa proizvodnja hrane. Da li œe tu ulogu i mesto opravdati zavisi od veœeg broja æinilaca, osim domena tehnike i tehnologije, privrede, tu je i domen ekonomike, politike i drugi - ocenjuje dr Škoriœ.

BLAGI RAST PROIZVODNjE ÞUTOG LISTA

Ima nade za duvan

U Srbiji se oæekuje da œe ove godine biti proizvedeno oko 8.000 tona duvana koji je

zasejan na oko 5.000 hektara. Ovakva proizvodnja duvana treba da bude veœa od prošlogodišnje za oko 1.000 tona, za-kljuæeno je na sednici Grupacije proiz-voðaæa duvana Privredne komore Srbije (PKS). Da bi se odrþala proizvodnja na ovom nivou i u buduœnosti poveœala, na sednici je dogovoreno da se Vladi Srbije uputi zahtev da se u buduœem nacional-nom programu razvoja poljoprivrede do 2012. godine, utvrdi da premije, odnosno subvencije za duvan po sortama i klasama budu 1,30 evra po kilogramu. Na taj naæin œe se otkloniti dosadašnje špekulacije

koje je omoguœavala isplata po prijavljen-om hektaru, pa se dešavalo da su novac ponekad dobijali æak i oni koji nisu ni se-jali ovu industrijsku kulturu.

Sekretar Udruþenja za poljoprivredu PKS Milan Prostran je istakao da œe u buduœe zahtevi za dobijanje premija biti da su usevi osigurani i da se koristi kvalitetno sortno seme. Uz to, po njegovim reæima, cilj da se u zemlji proizvodi polovina potrebnog duvana za domaœu industriju treba zadrþati, što je bio i jedan i od uslova prilikom prodaje domaœih fabrika stran-cima. Predsednik Grupacije proizvoðaæa duvana PKS Ðorðe Radojiæiœ je naglasio da proizvoðaæi traþe da se u buduœe sa fabrikama duvana sklapaju višegodišnji ugovori, kako bi imali sigurnost u proiz-vodnji. U ovom sluæaju to mora da bude do 2012. godine.

R.S.

Muke s uvozom

Stvaranjem uslova i davanjem stimulacija za veœu proizvod-nju i izvoz duvana, popraviœe se i spoljnotrgovinski defi cit u ovoj oblasti koji je u prošloj godini iznosio blizu 130 miliona dolara. Zato se i traþi striktno sprovoðenje Zakona o du-vanu u praksi.

SUNCOKRET


kao pusti snovi

valjujuœi donaciji Norveške vlade u iznosu od oko milion evra. Novac se dodeljuje u vidu kredita sa grejs periodom od godinu dana i otplatom od jedne do tri go-dine, sa kamatom od tri odsto. Fi-nansiranje sistema za navodnjavanje p o s r e d s t v o m Fonda za razvoj poljoprivede nas-tavlja se i dalje. Reæ je o pomoœi fi ziækim licima za kupovinu opreme za navodnjavanje, jer je donacija na-menski data i na-menjena iskljuæi-vo za te svrhe.

- Razvoj navodn javan ja ima veliki znaæaj zato što dovodi do pre-struktuiranje primarne poljoprivredne proizvodnje i poveœanja prinosa, doprinosi razvoju stoæarstva, utiæe na bolju uposle-nost preraðivaækih kapaciteta, poveœava zapošljavanje, poboljašava snabdevenost

trþišta itd. Znaæajne su i izvozne moguœnosti - napominje Škoriœ dodajuœi da je upravo potreba za navodnjavanjem na nekim delovi-ma Vojvodine pokrenula i pitanje naæina obezbeðenja vode na najj-eftiniji naæin. Pored ekonomske opravdanosti, navodi Škoriœ, bilo je potrebno obezbediti dovoljno vode odgovarajuœeg kvaliteta, a zbog manjih troškova omoguœiti gravitaciono dovoðenje vode do korisnika. Rešenje je bilo u rekon-strukciji sistema za odvodnjavan-je, tako da se iskopaju postojeœi kanali, poprave propusti a pri tome da se u potpunosti zadrþi funkcija odvodnjavanja.

- Ulogu i znaæaj vode i vodo-privrede u þivotu i razvoju društva ne treba posebno isticati ili obrazl-agati. Dovoljno je podsetiti da bez

vode nema þivota i da voda predstavlja predmet rada, sirovinu, sredstvo za rad i

þivotnu namirnicu ali i materiju koja moþe priæiniti ve-like štete društvu - istiæe Škoriœ.

On podseœa da znaæajan deo v o d o p r i v r e d e p r e d s t a v l j a j u h i d r o t e h n i æ k e me lioracije koje obuhvataju više delatnosti od ko-jih su svakako najvaþnije odvod-njavanje i navod-njavanje. Ove de latnosti sluþe prvenstveno pol-joprivredi, ali

posredno i drugim delatnostima: pre-raðivaækoj, koþarskoj, uljarstvu i drugim industrijama, što znaæi da sluþi ukupnoj privredi i društvu u celini.

R. S

Dve þetve

Navodnjavanje se, dodaje, moþe defi nisati kao jedna od hidrotehniækih mera kojom se veštaæki dovodi potrebna voda u zemljište kada ona nedostaje u procesu rasta biljaka, kojom se obez-beðuje optimalan vodno-vazdušni i toplotni, kao i mikrobiološki i mineralni reþim zemljišta u cilju stvaranja dobrih uslova za rast i razvitak poljoprivrednih biljaka za dobijanje visokih i stabilnih prinosa. Pored toga, navodnjavanje tre-ba da omoguœi i uvoðenje druge þetve, æime se praktiæno poveœava proizvodna poljoprivredna površina.

KATASTROFALNA PRODUKTIVNOST

Jedan nemac kao devet naših

O tome šta našu poljoprivredu æeka na putu u Evropsku uniju puno se priæa, ima raznih teorija, pretpostavki i tvrdnji, ali je svima zajedniæko da malo ko govori o potrebi da se produktivnost domaœæeg agrara poveæœa. Da li zbog demagogije, politike ili þelje da se seljacima ide uz dlaku, tek mnogo je lepše pozivati se na premije ili subvencije, nego na prinose pšenice od 8 tona ili šeœæera od 10 tona po hektara, ali jednom æœe i to doæœi na red. A dok ne doðe, da vidimo gde smo.

Jedan nemaæki seljak proizvede hrane da nahrani devet puta više gladnih usta nego zemljoradnik u Srbije, što je jedan od naju-peæatljivijih pokazatelja gde se nalazi naš agrar. Polazeœæi od osnovne funkcije pol-joprivrede, a to je da proizvodi hranu, broj lica koje hrani jedan aktivan poljoprivred-nik jedna je od mera produktivnosti rada u poljoprivredi, a ona je kod nas oæigledno na niskim granama.

Naime, po podacima Privredne komore Srbije, jedan zemljoradnik u Nemaækoj proizvede hranu za 98 stanovnika, u Fran-cuskoj za 81, u Austriji za 50, u Bugarskoj za 35, u Maðarskoj za 22, u Rumuniji za 17, a u Srbiji za samo 11 ljudi. Kada se to sve sabere, podeli i pomnoþi, matematiæki zaista ispada da jedan nemaæki farmer u isto vreme uradi onoliko posla koliko naših devet.

Najveœæu produktivnost rada u poljo-privredi imaju privredno najrazvijenije . To su zemlje koje imaju ispod 10 procena-ta, ili æak ispod 5 odsto poljoprivrednog stanovništva. U takvim uslovima aktivno zaposlen u poljoprivredi raspolaþe relativno velikim obradivim površinama, visoko vred-nom opremom, mehanizacijom i drugim sredstvima za rad, velikim brojem stoke, a izraþena su i visoka ulaganja po jedinici površine i zaposlenom…

Koliko nas je koštalo ludilo iz devede-setih najbolje pokazuju podaci iz 1989. go-dine.tada je seljak u Nemaækoj proizvedio hranu za svega 17 stanovnika, u Francuskoj isto za 17, u Austriji za 11, u Bugarskoj za 7, u Maðarskoj za 6, u Rumuniji za 4, a u Srbiji za æetvoro ljudi. Što znaæi da je tada u nemaækoj produktivnost bila veœa za æetiri puta,a sada za æak devet puta.

R.S.

SUNCOKRET


Prilagoðavanje srpske poljoprivrede Evropskoj uniji i njenim standardi-ma praœeno je, pre svega, dezinfor-

macijama, poluistinama i sejanjem straha, a najveœe zablude i pitanja vezana su za tvrd-nje da œe nam biti zabranjeno da peæemo rakiju u vlastitoj reþiji, da œemo morati da proteramo svinjokolje iz naših dvorišta, da œe pijace na kojima se prodaju sir, kajmak i drugi domaœi proizvodi otiœi u istoriju, te da œe sve da poskupi, a æesto se æuju i dušebriznici koji upozoravaju da mlekarst-vu i proizvodnji mesa predstoje crni dani. Crno œe biti, ako ništa ne budemo radili, a za ostalo...

Ono što je sigurno to je da œe ljubitelji domaœe rakije imati moguœnost da nastave da “uþivaju” u svom omiljenom proizvodu. Ukoliko se rakija pravi za liænu upotrebu neœe morati posebno da se oznaæava raznim deklaracijama. Meðutim, ukoliko se rakija stavlja u promet moraœe da sadrþi jasno pro-pisanu deklaraciju na kojoj œe biti odgov-arajuœ i podaci.

Proizvoðaæima œe æak biti omoguœeno da se besplatno registruju, moœi œe da kupe potrebnu tehnološku opremu (kazane za destilaciju, ure-ðaje za punjenje i etiketiran-je, burad, baæve, pumpe,...), biœe im obezbeðena struæna pomoœ, falsifi kati œe biti uk-lonjeni, uradiœe se pravilnici o zaštiti geografskog porekla kojih œe proizvoðaæi koji þele da proizvode rakiju sa oznakom porekla i kvaliteta morati da se pridrþavaju. Time œe se ujedno proizvoðaæi osloboditi troškova elaborata. Cena kontrola nad proizvodnjom rakija sa oznakom porekla œe takoðe biti niþa nego sada. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede œe imati kvalitetan i ureðen registar proizvoðaæa voœa, proiz-voðaæa rakija i registar proizvoda. Registar je veoma vaþan kako za proizvoðaæe tako i za Ministarstvo, jer œe napokon imati taæne podatke pomoœu kojih œe moœi da se gradi dalja strategija i da se donose potrebne mere za razvoj ovog sektora.

Kada su svinjokolji u pitanju onda je kao dan jasno da œe oni biti zabranjeni ukoliko se po “kuœama kolje” da bi se meso prodavalo, zato što œe sama procedura klanja þivotinja biti strogo regulisana kako bi se suzbilo širenje bolesti þivotinja i kako bi se zaštitilo zdravlje

samih kupaca. Za sopstvenu potrošnju svin-jokolj œe biti dozvoljen.

Nema potrebe za strah da œe svinjokolj u dvorištu pri ulasku u EU biti zabranjen, zato

što ovaj vid pripremanja hrane postoji i u EU. Potrebno je, meðutim, pratiti strogo propisanu proceduru, a to je na prvom mestu da svinja

pre klanja mora biti omamljena, a vlasnik œe klanje morati da prijavi kao i broj zak-lanih svinja ili þivotinja i broj ušne mar-kice. Veoma je zanimljiva informacija da se prema zakonodavstvu EU, koje se odnosi na klanje i ubijanje þivotinja, þivotinja pre klanja mora omamiti kako bi se smanjila njena bol, patnja i uznemirenost. Klanje i ubijanje izvan klanica odobreno je iskljuæi-vo u svrhu suzbijanja zaraznih bolesti, kao što su slinavka i šap, ptiæiji grip i druge.

Da li œe propasti naša klaniæna insustrija i kakvo œemo meso jesti? Æeka nas realnost da œe se stogo propisanim pravilnicima uvesti red i strogo regulisana proizvod-nja u klanicama, praœenje postupka klanja þivotinja, odreðivanje kategorije i kvaliteta mesa. Mesna industrija œe doþiveti potpunu izmenu i taæno œe se znati gde je proizve-deno meso, odakle je uvezeno i kakvog je kvaliteta. Srbija œe se teško izboriti sa problemima u sektoru svinjarstva, i veoma œe teško dostiœi konkurentnost koja postoji

u EU. Meðutim, sve više klanica dobija neophodne dozvole za izvoz mesa u EU. Posebno je znaæajan “bejbi bif”, za koji nam je EU odre-dila kvotu koju ne uspevamo da ispunimo a moþemo da budemo veoma konkuretni sa ovim proizvodom.

S obzirom da je sve kon-trolisano i da svaki proizvod prati strogo propisana proce-dura i mleko œe biti mnogo

boljeg kvaliteta. Zbog strogih propisa koje œe svi morati da poštuju i visoko razvijene tehnologije proizvodnje mleka, cene œe se

izjednaæiti i neœe više biti tolike razlike kao do sada. Mleko œe morati ispravno da uðe u fabriku i takvo œe i izaœi iz nje.

Kada su kajmak, sir i sliæni tradiciona-lni proizvodi u pitanju, onda moramo da budemo svesni da nam niko ništa ne brani i da nam niko ništa ne sklanja sa trpeze, da pravila nisu protiv naše tradicije. Sve što mi treba da uradimo i što se od nas traþi vezano je za bezbednost i kvalitet hrane, higijenu proizvodnje i kontrole svih tih procesa, a sve je samo u cilju suzbijanja bolesti i zaštite potrošaæa. Prema tome, sve što se proizvodi za pijacu moraœe da zadovolji odreðene higi-

jenske standarde.R.S.

SRPSKA POLJOPRIVREDA I EVROPSKA UNIJA

Svinjokolje i rakiju niko ne ukida

Moþe biti samo jeftinije Nema ništa ni od “pretnji” da œe , kada postanemo deo EU sve

poskupeti. Trþišne cene, generalno, œe biti niþe nego što su danas i bliþe nivou ili na nivou svetskog trþišta. Poljoprivredni proizvoðaæi œe dobijati manje novca za samu proizvodnju, a umesto toga dobijaœe fi nansijsku potporu ako prilikom proizvodnje vode raæuna o zaštiti þivotne sredine, dobrobiti þivotinja, oæuvanju seoskih predela...

SUNCOKRET


Da li je moguœe da Odgajivaæi svin-ja u Srbiji proizvode jeftino svin-jsko meso vrhunskog kvaliteta po

ceni od æetrdesetak dinara po kilogramu, a uz to da da uzimaju povoljne kredite, imaju suguran otkup i da pritom lepo zarade!

S obzirom na trenutno stanje u haos u ovoj branši ovakva prediðanja deluju nere-alno i bajkovito, ali preduzeœe “Sto posto” iz Velike Plane æija je direkcija smeštena u Beogradu, nedavno je potpisala ugovor vre-dan 3,2 miliona evra sa francuskim fi rmama “I tek” i “Tufi go” æija bi realizacija trebalo

da dovede upravo do vrhunskog svinjarstva u Srbiji.

Ambiciozni planovi predviðaju otvaranje modernih mini - farmi koje bi koštale izmeðu 220 i 240 hiljada evra, imale bi kapacitet od 65 do 130 krmaæa i 1.600 do 3.200 tovlje-nika, a zapošljavale bi jednog do dva ælana porodice. Ako je verovati ovakvim pred-viðanjima, meseæna zarada po radniku bi mogla da iznosi i 1000 evra, i to u periodu dok se otplaœuje kredit. Kako?

- Suština ove priæe leþi u najsavremeni-joj opremi koja œe stiœi iz Francuske kao i

priplodni materijal odliænog genetskog po-tencijala, a uz vrhunsku ishranu i primenu nauke uspeh neœe izostati - rekla je šef marketinga fi rme “Sto posto” Irena Vu-letiœ. - Do kraja ove godine biœe izgraðeno više od 60 farmi u Srbiji, uglavnom u široj okolini Velike Plane, a u 2009. ovaj posao œe se proširiti i na Vojvodinu. Plan je da zainteresovanim kooperantima omoguœimo povoljne kredite kojima œe sagraditi male, vrhunski opremljene farme svinja. Nakon toga, odgajivaæima œe se davati visokoproiz-vodne nazimice...

MOGU LI TOVLjENICI BITI DUPLO JEGTINIJI? Francusko æudo za naše svinjarstvo

Drþava je ponovo ðonom krenula na stoæare, jer su zbog privremenog fi nansiranja smanjene premije za

mleko i to za treœinu. To je veoma mnogo, imajuœi u vidu da domaœe stoæarstvo veœ decenijama posrœe, a da se izlazak iz krize ni ne nazire.

- Smanjenje premije s 4 na 3 dinara po litri mleka u brd-sko-planinskim predeleima i s 3 na 2 dinara za ravniæar-ske regione moglo bi se loše odraziti na domaœe stoæarstvo i prouzrokovati pad proiz-vodnje - kaþe vojvoðanski stoæari.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Daniel Petroviœ kaþe da je smanjenje premija za mleko s 3 na 2 dinara veo-ma štetan potez Ministartva poljoprivrede i tehniæke Vlade i da œe vojvoðanskom stoæarstvu sigurno biti naneta znaæajna štete.

- Nije nam jasno zašto su premije smanjene kada je u privremenom budþetu moralo biti para koliko i prošle go-dine - kaþe Petroviœ. - Oæi-gledno je da su novci utrošeni negde drugde, a stoæarstvo je uskraœeno za neophodnu po-moœ.

Bez obzira na sve izgovore zbog nedostatka novca u drþavnoj kasi, Vlada nije trebalo da povuæe ovakav potez.Umesto da poveœavamo proizvodnju mleka, i uku-pno i po muznoj kravi, mi æinima sve da se desi suprotno. Takoðe, ovaj potez bi mogao biti štetan i po uzgoj teladi, tov junadi i sve

druge segmente stoæarske proizvodnje, jer œe se bez razvijenog mlekarstva teško obezbedi-ti kvalitetna grla za tov i izgoj. Osim toga,

premije za mleko su dobijali svi stoæari, bez obzira da li su registrovani ili ne, i to gotovo njih 500.000, pa œe ovim svi biti i pogoðeni.

Mlekare œe same nadoknaditi štetu koju trpe paori i one œe za jedan dinar poveœati ot-kupne cene mleka. Meðutim, tu razliku œe na

kraju platiti graðani, jer œe mlekare poveœati cene kiselo-mleænih proizvoda i sireva.

U Srbije se godišnje ukupno proizvede oko 1,6 milijarda litara mleka, isto kao i pre nekoliko decenija. Kod nas mlekarstvo stagnira, dok u svim drugim drþavama ono konstantno napreduje, te je jasno da polako gubimo trku.

Drþavni podsticaji upravo treba da posluþe da se poveœa produk-tivnost na našim farmama, a ako se oni stalno smanjuju veliko je pitanje kako œemo i kada postati konkurentni s EU, æiji deo þeli da bude i naše zemlji i naša poljo-privreda . Moramo da poveœamo i ukupnu proizvodnju mleka kako bismo imali veœu proizvodnu kvo-tu pri ulasku u EU.

Paori kaþu da je potez koji je povukla tehniæka Vlada krajnje loš, jer œe dovesti do smanjenja proizvodnje i, što je najgore, veo-ma œe unazaditi domaœu selekciju u govedarstvu.

Nema premije za priplodne ju-nice, a one za mleko se smanjuju za treœinu. Zato je veliko pitanje da li œe seljaci imati bilo kakav in-teres da u svoje staje pozivaju vet-erinare ili œe selekciju raditi sami kako znaju i umeju. Takoðe, loše je i što nismo prešli na plaœanje premija po grlu, jer bi se i tako uticalo na poboljšanje rasnog sas-

tava. A bez toga nema ni razvoja mlekarstva i stoæarstva. Sve se radi naopako, a ako oni koji odluæuju o poljoprivredi nisu u stanju da obezbede novac za najosnovnije potrebe - onda je pitanje zbog æega se nalaze tamo gde se nalaze. R.S.

DRÞAVA SE IGRALA S PREMIJAMA U MLEKARSTVU

Umesto krava muzu stoæare

Daleko iza sveta Zbog æega je smanjenje premija u suštini najopasnije

najbolje ilustruju podacima o proizvodnji mleka po kravi kod nas u Evropskoj uniji. Dok jedna muzna krava u srpskoj staji da godišnje oko 2.000 litara mleka, u Evropi i razvijenim drþa-vama pomuze se tri do æetriri puta više. Tako se u zemljama Evropske unije proseæna godišnja proizvodnja kreœe izmeðu 6.000 i 7.000 litara, a u Izraelu, na primer, preko 8.500 litara.

SUNCOKRET


Velika uštede vremena, novca i napora rukovalaca, postizanje optimalnih parametara rada i

prcizno obavljanje operacija i pri lošijoj vidljivosti, pa i noœu, samo se neke od prednosti koje poljoprivredi nude nove tehnologije, a meðu njima svakako vidno mesto zauzima globalni sistem za pozi-cioniranje ili, kako bi se to jednostavnije reklo, satelitsko navoðenje poljoprivredne mehektaranizacije.

Primena Global Positioning System (globalnog sistema za pozicioniranje)- GPS, pozicioniranja uz pomoœ satelita, u poljoprivrednoj proizvodnji sprovodi se intenzivno poslednjih petnaestak go-dina- istiæe prof. dr Milan Martinov s no-vosadskog Fakulteta tehniækih nauka.- U poæetku mnogi su bili skeptici u pogledu ostvarenja šire primene pre svega stoga što je cena ureðaja bila visoka, a taænost niþa nego danas. Taænost pozicioniranja 5-10 metara, koja je u saobraœaju pri praœenju vozila prihvatljiva, u poljoprivredi je za mnoge primene nedovoljna. Danas su na raspolaganju besplatna mreþa, koja pokri-va i našu zemlju, a kojom se ostvaruje pozicioniranje sa greškom 10-30 cm. Do-datnim sistemima sa korekcijom, koji se plaœaju, odstu-panje je i ispod 2 cm, Od poseb-nog znaæaja je i to što cene opreme i uslu-ga navoðenja opadaju, te sve više korisnika nalazi ekonomsku raæunicu za primenu GPS-a u poljoprivredi.

Nakon brojnih istraþivanja moguœnosti primene satelitskog pozicioniranja u pol-joprivredi i mnogih ostvarenih rešenja, æini se da se došlo do postupka koji moþe da bude isplativ i u našoj poljo-privredi- naglašava dr Martinov.- Sistemi za navoðenje traktora i mašina u cilju ostvarenja što boljeg sklapanja prohoda nazivaju se Controlled Traffi c, Paral-lel Tracking, Curve Tracking ili Steering System.

Ruæno navoðenje- Najjednostavniji su sistemi sa ruænim

upravljanjem, zakretanjem upravljaækog toæka, uz praœenje pokazivaæa ispravnog pravca, odnosno odstupanja od poþeljne

linije kretanja-kaþe.- Najæešœe se sreœu sistemi sa svetleœim diodama lajt-bar. Rukovaoc zadaje širinu zahvata, uk-ljuæujuœi plani-

rani minimalni preklop, te nakon prvog prohoda veœ dobija informaciju o tome kojom linijom treba da se kreœe da bi išao paralelno sa prvom linijom na zadatom odstojanju. Pri odstupanju levo ili desno, ukljuæuju se odgovarajuœa svetla na lajba-ru, diode, koje navode korisnika kako da doðe do þeljene putanje.

Prednost ovog sistema je u njego-voj jednostavnosti i niskoj nabavnoj ceni. Rukovalac treba da bude spretan i iskusan da bi novi prohod zapoæeo bez preteranog manevrisanja i korigovanja

Kad sateliti “vNAVOÐENJE POLJOPRIVREDNIH MAŠINA – SKLAPANJE PROHODA

STRANCI KUPUJU VOJVOÐANSKA POLjOPRIVREDNA PREDUZEŒA

Oru Irci, Englezi i ini

Irski investicioni fond “Baltik Pro-periti Investment “ najveœi je strani kupac domaœih poljoprivrednih pre-

duzeœa, jer u svojim rukama veœ ima tri kombinata, a gotovo je završen posao za kupovinu još dva. Kada budu okonæana i ova dva preuzimanja u svojim œe rukama imati 13.280 hektara, od æega je 9.000 društveno, to jest postaje njihova svojina, a ostalo su takozvane drþavne oranice.

Irci su u Srbiju stigli 2005. godine i to kupu-juœi prvo nekretnine u Beogradu. Nakon toga su pazarili i somborsko preduzeœe za unutrašnju i spoljnu trgovinu i pruþanje usluga “Panonija”, da bi nakon toga krenuli u poljoprivredu. Preko “Panonije” iz Sombora postali su veœinski vlas-nik poljoprivrednih preduzeœa “Vojvodina” iz Baækog Brestovca, “Feketiœ” iz Feketiœa i “Sombor” iz Sombora. Ovo poslednje u nji-hove ruke je stiglo nakon pravog berzanskog vlasniækog galimatijasa. Prvo je “Somborom” gazdovao klaniæar, taænije “Big Bul” iz Baæi-naca, da bi zatim ovo preduzeœe dospelo u ruke “Delte”, pa potom “Viktorije grup”, a na kraju su stigli Irci. Uz ova tri, “Baltik Properiti In-vestment “ sada je pri kraju preuzimanja imanja “Miletiœ” iz Srpskog Miletiœa i PP “Ratkovo” iz Ratkova.

Irci, da podsetimo, nisu jedini stranci koji su kupili neki vojvoðanski kombinat i s njim oranice. Prvo je hrvatski “Agrokor”, kupivši beogradski “Frikom”, u miraz dobio i 1.469 hektara koji se veœinom nalaze u Panæevaækom ritu, to jest s ove strane Dunava. Zatim je “Slogu” iz Perleza zajedno s 4.888 hektara preuzela maðarska kompanija iz Debrecina “Haju- avis”, a PP “Sokolac” iz Novog Beæeja s 3.229 hektara kupilo je DOO “ Multinova” s veœinskim maðarskim kapitalom. Upravo je u ovom preduzeœu bilo najviše problema, pa su Maðari ubrzo odustali od posla i od fi rme. Tu je i multinacionalna kompanija “Midlend” koja je kupivši vrbaški “Karneks” dobila ili kupila nekoliko hiljada hektara. Zatim je tu i engleska kompanija “Karnvel” koja je kupila novocrn-janski poljoprivredni kombinat “Jakšiœevo”, a s njim i 1.380 hektara društvenih njiva...

R.S.

SUNCOKRET


voze” traktor

poloþaja kretanjem napred nazad.Ovaj nedostatak otklonjen je time što

je lajtbar kombinovan sa monitorom na kojem se prikazuje putanja koju traktor-ista treba da sledi da bi zauzeo pravilan poloþaj za ulazak u novi prohod. Na monitoru se prikazuje i trenutni poloþaj

traktora sa mašinom, kao slici, i putanja koju treba da ostvari.

Automatsko navoðenjeSistemi za automatsko navoðenje os-

tvaruju mehektaraniæko zakretanje up-ravljaæa traktora tako da on na osnovu utvrðene pozicije, zadate širine zahvata, raspoloþivog prostora na uvratini au-tomatski vodi traktor i mašinu najpovo-ljnijom putanjom, a u skladu sa taænošœu sistema za pozicioniranje. Ugraðuju se u traktore i ostale samohodne mašine fab-riæki ili se dograðuju na veœ korišœene. Servomotori, rotacioni (elektriæni) ili linearni (hidrauliæki cilindri) zakreœu up-ravljaæki toæak koji bez dejstva rukovaoca ostvaruje þeljenu putanju i eventualne ko-rekcije. Sistemi za automatsko navoðenje sadrþe i terminal koji se smešta u kabinu traktora. On se sastoji od monitora na kojem se prikazuje putanja traktora i drugi podaci i tastature na kojoj se zadaju parametri potrebni za uspešan rad, prika-

zano na narednoj slici. Na najsavremeni-jim rešenjima primenjuju se monitori sa zadavanjem vrednosti dodirom, kao što je to, na primer, na bankarskim automatima, rekao je dr Martinov.

R.S.

Velika ušteda Pre nego što se korisnik opredeli za nabavku i primenu sistema za navoðenje,

sklapanje prohoda, trebalo bi dobro da razmotri sve ponude i naravno proceni ekonomiænost primene.

Da bi se videlo o æemu se radi najbolje govori praksa. Tako, na primer, traktor razrivaæem obraðuje 1000 hektara godišnje. Razrivaæ je radnog zahvata 8 m, a u radu se traktor kreœe brzinom 8 km/h. Preklop, na osnovu iskustva, je bez navoðenja 0,6 m u proseku. Sa navoðenjem, na osnovu iskustava drugih on je 0,2 m. Raæunajuœi samo aktivni rad, bez vremena okretanja na uvratini, razrivan-je sa veœim preklopom trajaœe 9 sati duþe. Tome bi trebalo dodati i više vremena za okretanje na uvratini, jer œe se ono æešœe sprovoditi, jer je aktivna širina rada manja. Kada se izraæuna aktivna duþina rada u oba sluæaja i u obzir uzme pun zahvat, dobija se da se pri radu sa preklopom 0,6 m zaista “pokrije” oko 55 hek-tara više nego pri radu sa prekolopom 0,2 m.

Ovome treba dodati da ukoliko bi traktor radio i noœu, u tri smene, ceo posao bi se obavio za manje od polovine meseca, dok bi u jesenjem periodu bez noœnog rada bilo potrebno i više od mesec dana.

SUNCOKRET


Najvaþniji izazov oplemenjivaækog rada u voœarstvu je stvaranje novih sorti koje œe prihvatiti trþište i koje

donose profi t proizvoðaæima. Selekcioneri su uspešno ispunjavali ove najviše ciljeve do sada i nema sumnje da œe nastaviti da to rade i ubuduœe.

– U periodu od 1997. do 2004. godine u svetu je stvoreno i priznato više stotina so-rata voœaka, a u Srbiji samo deset. To su sorte šljive “mildora”, “timoæanka” i “boranka”, breskve “groæanka”, kajsije NS-4, NS-6, “novosadska kasnocvetna” i “novosadska rodna”, kupina “æaæanska bestrna” i “crna” ribizla “æaæanska crna” – kaþe dr Vladislav Ognjanov s novosadskog Poljoprivrednog Fakulteta. – Naþalost, rezultati rada na ople-menjivanju voœaka u Srbiji zbog sve slabije podrške društva gube svoj nekadašnji obim i znaæaj za unapreðenje voœarstva. Voœarstvo naše drþave neœe moœi da odrþi korak sa sve-tom i sve œe više zaostajati ako se u programe oplemenjivanja voœaka ne bude više ulagalo.

Dr Vladislav Ognjanov naglašava da je oplemenjivanje voœaka prošlo dugaæak put od selekcije iz prirodnih populacija i spon-tanih sejanaca do genetskih transformacija i molekularnih markera. To se posebno odnosi na metode oplemenjivanja. Veœina da-nas gajenih sorti i podloga su identifi kovani klonovi poznatog pedigrea. Ipak idealne kombinacije razliæitih osobina kao što je specifi æan tip rasta, otpornost na parazite i štetoæine, kvalitet ploda ili kompatibil-nost je teško postiœi. U ovim naporima konvencionalno ople-menjivanje-hibrid-izacija pre svega, je nezamenljiv put. Da bi ovaj put bio brþi, gen-etske transformacije i metode molekularne biologije nisu dale svoj poslednji doprinos.

Današnji oplemenjivaæki programi su inter-disciplinarni. Kompleksnost, dinamiæan raz-voj i interdisciplinarna interakcija zahtevaju nove prilaze, inventivne i dobro obuæene kadrove, savremene metode i opremljen-ost laboratorija. Najvaþnije oblasti saradnje predstavljaju baze podataka, genetika, fi topa-tologija, entomologija, fi ziologija ekologija, molekularna biologija, mehanizacija proiz-vodnje, kvalitet ploda i senzorsko ocenjivanje. Oplemenjivaæi moraju biti svesni modernih zahteva trþišta i potrošaæa. Kompleksnost

ciljeva vrlo æesto vodi ka specijal-izaciji pojedinih oplemenjivaækih programa i din-amiækoj interakciji komplementarnih programa. Odnos o p l e m e n j i v a æ a prema genetiæki mod i f ikovan im organizmima ide od negativnog do pozitivnog. Sta-lan izazov pred nauænim radnic-ima je spoznaja novih metoda i tehnologija kako bi unapredili efi -kasnost svojih oplemenjivaækih programa.

Z a h v a l j u j u œ i progresu u ople-menjivanju voœaka danas se pruþa prilika za genetiæko unapreðenje kod svih voœnih vrsta. Pristupi i putevi unapreðenja kroz oplemenjivaæki rad još uvek vode kroz

: selekciju iz prirodnih populacija, hibrid-izaciju, mutaciono oplemenjivanje i nekon-vencionalne metode oplemenjivanja. Sved-oci smo eksplozije novih ideja, saznanja i tehnika u poslednoj deceniji, a kao rezultat se javlja bolje razumevanje gena i mehanizama nasleðivanja.

Generalni ciljevi se ne menjaju takvom dinamikom. Nova sorta mora da bude razliæi-ta od postojeœih, ali bolja u pogledu rodnosti, prepoznatljivosti, hranljivosti, otpornosti i superiornosti kvaliteta.

Davnašnja þelja da se ukrsti jabuka i kruška ponovo postaje aktuelna. Nauænici uspevaju

da u in vitro uslovima odgaje više hibrida jabuke Fuji ukrštene sa kruškom Oharabeni sa ciljem unošenja gena za otpornost prema prouzrokovaæima ekonomski najvaþnijih

bolesti. U povratnim ukrštanjima badema i breskve sa breskvom dobijeni su hibridi znatno ævršœeg mezo-karpa, dugaækog peri-oda zrenja i trajašnosti ploda posle berbe ). Meðuvrsna hibrid-izacija je omoguœila stvaranje velikog bro-ja sorti tipa japanske šljive...

Genetiæke trans-formacije su alter-

nativa konvencionalnom oplemenjivanju sa moguœnošœu poboljšanja postojeœih sorti u kratkom periodu kroz specifi æne promene kao što su otpornost prema parazitima i štetoæinama ili poboljšanje kvaliteta ploda.

Molekularna biologija treba da nastavi da doprinosi oplemenjivanju voœaka kroz bolje razumevanje strukture genoma, ekspresije transgena i njihovog naæina nasleðivanja u hibridnom potomstvu, moguœnosti sputavanja ekspresije nepoþeljnih ili pojaæavanja ekspe-sije poþeljnih gena, rekao je dr Vladislav Og-njanov.

R. S.

NOVI IZAZOVI U OPLEMENJIVANJU VOŒA

Potrošaæi još nisu zadovoljni

Kvalitet i hranjiva vrednost ploda više nisu defi nisani samo snovima i þel-jama oplemenjivaæa veœ praœenjem potrošaækih oæekivanja i zahteva trþišta od nacionalnog do globalnog nivoa. Razvoj globalnog proizvodnog sistema se zasniva na gajenju malog broja sorti i internacionalizaciji trþišta. Glavni oplemen-jivaæki ciljevi, kad su plodovi za sveþu potrošnju u pitanju, su uvek bili povezani sa kvalitetom ploda (atraktivnost, veliæina, oblik, obojenost, ukus, miris, aroma, ævrstina, hrskavost i soænost, sposobnost æuvanja, transportabilnost). Uprkos napretku, potrošaæi u Evropi nisu potpuno zadovoljni kvalitetom plodova. Novi oplemenjivaæki ciljevi moraju uzeti u obzir potrebe proizvoðaæa, potrošaæa i trgovinske mreþe.

Ukrštene jabuke i kruškeUkrštene jabuke i kruške

SUNCOKRET


POGLED U INTERNET Na brojnim internet sajtovima nude se po-

lovni traktori, kombajni i mnoge prikljuæne mašine, po veoma pristupaænim cenama. Ako od kupovine i ne bude ništa, “on lajn” šoping moþe da posluþi kao dobar informator o tome šta se dešava na trþištu polovne mehanizacije u Evropi. Na internet sajtovima najæešœe su veb prezentacije lokalnih dilera iz zemalja ælanica Evropske unije, koje su objedinjene u nekoliko kvalitetnih pretraþivaæa iterneta ove kategorije. Meðu vodeœim sajtovima te vrste su, recimo, nemaæki njnjnj.traktorpool.de, njnjnj.traktor-pool.hu, njnjnj.ebay.de....Na tim adresama lako se pronalazi odgovarajuœa mašina jer ih u ponu-di ima preko 15.000. Na primer, traktori najæu-venijih svetskih proizvoðaæa od 91 do 150 kon-jskih snaga, koštaju od 6.000 do 65.000 evra. Na sajtu se mogu naœi sve karakteristike mašine - proizvoðaæ, tip, cena, godina proizvodnje, moto sati, tip prikljuænog vratila, dimenzije i procentualna istrošenost pneumatika.

Podsetimo na vaþeœe propise o uvozu pol-joprivredne mehanizacije u našu zemlju. Pol-joprivrednici treba da znaju da mogu da uvoze polovne traktore bez obzira na to koliko su stari. U Upravi carina Srbije kaþu da ograniæenja, kada je o godini proizvodnje reæ, nema ali je za upotrebljavane traktore carinska stopa viša nego za nove. Polovni traktori carine se sa 20 odsto, na šta se potom dodaje i porez na dodatu vrednost od 18 odsto, dok je carinska stopa za nove traktore 15 posto. Napomenimo, bilo da se uvoze novi ili stari traktori, neophodno je pribaviti mišljenje Instituta za standardizaciju.

Fent, 1996. 165 konjskih snaga 38.800 evra

Jon Dir - 1052, 1987.godina, 11.900 evra

Nju Holand, 2002. 72 konjske snage, 25.898 evra

Izdaje Slobodna Vojvodina, odgovorni urednik mr Branislav Pomoriški, urednici Suncokreta Aleksandar Kraviœ, Dragan Iliœ, elektronski prelom i dizajn Gordan Blaþiœ, telefoni 021/529-139,

420-628, e-mail [email protected], Tiraþ 10.000 primeraka, štampa „Maxima Graf“, Petrovaradin

Masej Ferguson, 2001. 271 konja, 58.000 evra

Kejs IH 2388, 2004. 158.000 evra

Klas Lexson 550, 2005. 142.000 evra

Klas, 1998. 101 ks, 24.750 evra

Kombajn Dþon Dir 955 iz 1983.godine, 15.000 evra

Fent 5220, 2006. godina 111.000 evra

Fent,5270c, 2005. 145.000 evra

UsluUsluþno i komercijalno suno i komercijalno sušenje enje þitarica i uljarica, itarica i uljarica, snabdevanje poljoprivrednih proizvosnabdevanje poljoprivrednih proizvoðaæa repromaterijalom:a repromaterijalom:svim vrstama semena, vesvim vrstama semena, veštataækih kih ðubriva, hemije, ubriva, hemije, kao i otkup poljoprivrednih proizvoda i stoke.kao i otkup poljoprivrednih proizvoda i stoke.Tel.: 023/877-070, 877-071 (direkcija), 877-067 (suTel.: 023/877-070, 877-071 (direkcija), 877-067 (sušara)ara)

ZemljoradniZemljoradniæka zadruga ka zadruga

BotoBotoš*MATICA**MATICA*

premije su za paore,a ne za tajkunepremije su za paore,a ... · pdf fileva agrarna politika i...

Documents