ZAGAIVANJE EKOSISTEMA MORA I OKEANA

EKOSISTEMI MORA I OKEANA ZAGAIVANJE I MOGUNOST ZATITE

MARINSKI BIOMIMarinski biomi obuhvatajumora i okeane i pokrivaju oko 71% Zemljine povrine

U ciklusu kruenja vode najvei procenat padavina na Zemlji potie od isparavanja okeana

Temperatura okeana u velikoj meri utie na globalnu klimu na Zemlji

Marinske alge su osnovni izvor kiseonika na Zemlji, a takoe apsorbuju i ogromne koliine ugljendioksida iz atmosfere

MORA I OKEANIZa razliku od kontinenata, svi okeani na Zemlji povezanisu u jedinstvenu celinu - povezanost

IVOTNE ZAJEDNICE MORAU morskim ekosistemima razlikuju se dva tipa stanita, morsko dno i slobodna voda koje naseljavaju razliiti organizmi izgraujui ivotne zajednice dna i ivotne zajednice slobodne vode ivotnu zajednicu dna ine organizmi koji mogu biti privreni za podlogu ili se mogu slobodno kretati pomorskom dnu Grupa organizama vezanih za morsko dno predstavlja bentos (gr.benthos = dubina)lanovi zajednice slobodne vode koji slobodno lebde ine plankton (gr planktos = lebdei),

Aktivni plivai ine nekton (gr. nektos = plivajui)

ZONA STALNOG UDARA TALASA O OBALU - SUPRALITORALGranica izmeu morske i kopnene ivotne sredine moe da bude veoma razliita Na mestima gde se iz mora izdiu manje ili vee vertikalnestene, morski talasi stalno udaraju u obalu, oteavajui ivot organizmima U ovoj zoni iva bia moraju biti prilagoena da povremeno ive u uslovima vazdune, a povremeno u uslovima vodene sredine

Stalno udaranje snanih talasa preti stanovnicima ovih stanita da budu odvojeni od podloge i odneti u dublje delove mora

Zbog toga su se iva bia na ovakvim stanitima prilagodila da se efikasno privrste zastenovitu podlogu, kao i na povremenu suu

U ovoj zoni ive mnogobrojne SLUZAVE MODROZELENE ALGEPUEVI LITORINE

RAKOVI VITIARIMOKRICE

ZONA PLIME I OSEKE - EULITORALZona plime i oseke je stanite na kome vladaju teki uslovi za ivot Osnovni problem na ovim stanitima je ritmino povlaenje morske vode i potpuno isuivanje obale, koja je u periodu oseke izloena jakoj Sunevoj svetlosti i visokoj temperaturi

U vreme oseke koncentracija soli postaje velika zbog isparavanja vode, pa je i velika zaslanjenost problem koji ivi organizmi u ovoj zoni moraju da ree

Meutim, ivot u zoni plime i oseke ima i svojih prednosti.U ovu zonu plima redovno donosi sveu morsku vodu sa novom koli inama hrane u obliku planktona, a oseka redovno odnosi u more otpadne materije, jaja i larve stanovnika obale Zbog toga je ivi svet u zoni plime i oseke bogatiji i raznovrsniji od ivog sveta u zoni stalnog udara morskih talasa

ZONA PLIME I OSEKEMRKE ALGEZELENE ALGE

MORSKE SASEPUEVI

KOLJKERAKOVI

ZONA MORSKOG DNA - SUBLITORALMorsko dno do dubine odoko 50 m moda je najpovoljnije mesto za ivot

U ovoj zoni ima dovoljno svetlosti, toplote, kiseonika, mineralnih supstanci i hrane za ivot svih oranizama kojiSa injavaju biocenozu mora

Dejstvo talasa nije tako snano kao na obali, a pritisak, zbog malih dubina, nije tako veliki kao u najdubljim delovima mora

Morske struje meaju vodu

Osim toga, raznovrsni tipovi podloge: kamen, ljunak, pesak ili mulj, ine morsko dno jo raznovrsnijim tipom stanita

Zbog toga je ivotna zajednica morskog dna u zoni do 50 m najbujnija i najraznovrsnija

ZONA MORSKOG DNA - SUBLITORAL

SUNERIKORALI

MORSKE SASECRVI

GLAVONOCIBODLJOKOCI

TORPEDOMORSKI PU GOLA

MORSKO ILOKOZICE

ZONA SLOBODNE VODEZona slobodne vode od povrine do dubine od oko 50 m, takoe predstavlja povoljno mesto za ivot I ovde ima dovoljno svetlosti, toplote, kiseonika, mineralnih supstanci i hrane za ivot najrazli itijih oranizama Osnovni problemi koje iva bia u ovoj zajednici moraju daree su: Kako ne potonuti na dno? Kako se odupreti stalnim morskim strujama? Kako doi do hrane i svetlosti u ogromnim morskim prostranstvima?

Zbog toga su biljke i ivotinje koje ine biocnoze slobodne vode razvile najrazliitije naine aktivnog i pasivnog plivanja

U ovoj zoni ive mnogobrojne jednoelijske i vieelijske vrste lebdeih planktonskih organizama

Plankton ine alge koje formiraju fitoplankton i ivotinje koje formiraju zooplankton

ZONA SLOBODNE VODE

U biocenozi slobodne vode nalazi se i veliki broj najrazliitijih vrstaMEDUZAGLAVONOACA

SISARARIBA

ZONA DUBINSKIH DELOVA MORASa poveanjem dubine mora pogoravaju se uslovi za ivot

U velikim morskim dubinama vlada potpuni mrak, temperatura je veoma niska, u nekim delovima ak blizu nule, a pritisak je visok

Zbog toga su ivotne zajednice u najdubljim delovima mora vrlo siromane, ali i veoma interesantne

U najveim morskim dubinama ive najneobinija bia koja su tokom duge evolucije pronala reenja za opstanak u naizgled nemogu im ivotnim uslovima

ivotnu zajednicu u najdubljim delovima mora ine malobrojne vrste beskimenjaka, kao to su morskesase, morski crvi, rakovi i morski krastavci, ali i najneobinije vrste riba sa svetleim organima

ZONA DUBINSKIH DELOVA MORAEkoloki i bioloki malo istraena zona

RIBA PECAPELIKANOIDNA JEGULJA

ZONA DUBINSKIH DELOVA MORA

ZAGAIVANJE AKVATINIH BIOMAKontaminacija voda (engl. Contamination) - promena kvaliteta voda koja nastaje unoenjem, isputanjem ili odlaganjem hranjivih i drugih materija, uticanjem energije ili drugih uzronika, u koliini kojom se menjaju korisna svojstva voda, pogorava stanje vodenih ekosistema i ograniava namenska upotreba voda.Zagaenje voda (engl. Pollution) je kontaminacija veeg intenziteta koje nastaje unoenjem, isputanjem ili odlaganjem u vode opasnih materija, energije ili drugih uzronika u koliinama, odnosno koncentraciji iznad dozvoljenih graninih vrednosti, time se dovode u opasnost ivot i zdravlje ljudi i stanje okoline ili usled kojeg mogu nastupiti poremeaji u drugim podrujima.

Proces litoralizacije - unoenje raznih materija u morsku sredinu od strane oveka. Velika koncentracije stanovnitva i delatnosti u priobalju dovodi do sve jaeg zagaivanja priobalnog morskog pojasa.ZAGAIVANJE AKVATINIH BIOMA

tetno delovanje na:

kvalitet morske vode morsku floru i faunu zdravlje ljudi ljudske delatnosti na moru (uzgoj i ulov morskih organizama, turizam,pomorstvo...)ZAGAIVANJE AKVATINIH BIOMA

Uticaji zagaenja na organizme, zajednice i ekosisteme zagaujue materije se koncentriu u telima organizama u lancima ishrane (proces bioakumulacije) uticaj pojedinih zagaujuih materija se moe manifestovati na velikim prostorima i u dugom vremenskom periodu uticaj ne samo na jedinke ve na itave zajednice i morske ekosistemeZAGAIVANJE AKVATINIH BIOMA

PODELA ZAGAUJUIH MATERIJA/OTPADAPrema mestu nastanka i nainu odlaganja: komunalni ili gradski industrijski ili tehnoloki bolniki ili patogeniPrema iskoristivosti: korisni (sekundarne sirovine) i nekorisniPrema uticaju na okolinu: inertni opasni: toksini, zapaljivi, eksplozivni, korozivni i radioaktivni(tekui katran, organski rastvarai, mainska ulja, teki metali,ostaci preiavanja voda, filtri sastojaka za preiavanjegasova, ostaci boja, akumulatori/baterije, sintetskikonstruktivni materijali, zatitna odea, raunarska oprema imobilni telefoni ...takoe spadaju u opasni otpad) radioaktivni otpad - RAO - VRAO (visoko) i NRAO (nisko)

PODELA OTPADA U MORUPrema izvorima zagaivanja mora: zagaivanje s kopna (industrijski otpad, poljoprivredni ikuni otpad direktno s kopna, rekama i kanalizacijom) zagaivanje s brodova (pogonsko i usled havarija) zagaivanje iz vazduha

OBLICI ZAGAIVANJA MORA bioloko (unoenje alohtonih = stranih, esto invazivnih vrsta, balastnim vodama, sidrima...) - npr. Caulerpa taxifolia i Caulerpa racemosa pobegle iz Instituta u Monaku 1989 prekrivaju morsko dno i potiskuju drugeorganizme u Sredozemlju(tumor mediterana). hemijsko, radioaktivno, fiziko (vrsti otpad, toplota, buka, vibracije, svetlost) vizuelno zagaenje (betoniranje obale)

NEKE VRSTE ZAGAUJUIH MATERIJA U MORU:1. Organske materije2. Sedimenti3. Buka4. Strane (nove) vrste5. Patogeni organizmi6. Termalni otpad7. Postojani toksini (PCB, teki metali, DDT ...)8. Plastika9. Radioaktivne materije10. Ulja (Nafta)

1. Organske materije Izvori: 50% iz kanalizacije, 50% s poljoprivrednih povrina Posledice: cvetanje algi u obalnim vodama alge koje se raspadaju troe kiseonik u vodi to teti drugim morskim organizmima mogue cvetanje toksinih algi2. Sedimenti Izvori: erozijom tla sa poljoprivrednih povrina, zbog see uma,jaruanja obale i vaenja ruda Posledice: zatrpavaju obalske ekosisteme unitenje stanita, zamuuju vode smanjenje fotosinteze u moru, smanjenje privlanosti mora (turizam), nose toksine i hranjive soli, estice se hvataju za krge riba.3. Buka Izvori: veliki brodovi i postrojenja na moru Posledice: voda iri zvuk bre od vazduha moe izazvati stres umorskim organizmima i ometati ivot u moru

4. Strane (nove) vrste Izvori: balastne vode, kanali, projekti za unapreenje ribarstva Posledice: konkuriu izvornim vrstama za hranu ili ivotni prostor, esto ihpotiskuju i tako smanjuju bioloku raznovrsnost ire nove bolesti u moru esto su povezane i s pojavom crvene plime i drugim cvetanjima algi problem u velikim lukama5. Patogeni organizmi Izvori: kanalizacija, ivi organizmi Posledice: kontaminiraju obalna rekreativna podruja i hranu izmora, ire koleru, tifus i druge bolesti6. Termalno zagaenje Izvori: rashladna voda iz elektrana i industrijskih postrojenja Posledice: ubija organizme osetljive na temperaturu

7. Postojani toksini (PCB, teki metali, DDT ...)Izvori: industrijski otpad, gradska kanalizacija, odlagalita otpada, pesticidi s farmi, uma, iz anti-algin i sl. boja za zatitu brodova...Posledice: truju ili ubijaju morske organizme - toksini rastvorljivi u masti akumuliraju se u predatorima i mogu uzrokovati bolesti ili prestanak razmnoavanja zagauju hranu iz mora.8. Plastika Izvori: ribarske mree s brodova, otpad s teretnih brodova i brodova za krstarenje, otpad s plaa, otpad iz industrije plastike i odlagalita otpadaPosledice: odbaeni i izgubljeni ribolovni alati slue kao zamke za ribu plastini otpad morski organizmi grekom smatraju za hranu ili seu njega zapliu vizualno zagauje plae i moe trajati od 200 do 400 godina

9. Radioaktivne materije otpad (RAO)Izvori: nuklearni vojni otpad, havarije podmornica na nuklearni pogon,nuklearne probe, industrijski nuklearni otpad, atmosferske padavinePosledice: mutageneza, mogu ui u lanac ishrane i uzrokovati bolestimorskih organizama. Moe doi do koncentracije RAO u predatorima koji mogu postati hrana ljudima

10. Ulja (nafta) ulja (nafta) ukljuuju: sirovu naftu, rafinirane benzinskeprodukte (benzin ili dizel gorivo) ili nus-produkte, brodsko gorivo, uljne ostatke i naftu pomeanu s otpacima po hemijskom sastavu nafta je smesa velikog broja ugljovodonika, a moe sadrati i manje koliine kiseonika(2%), sumpora (0.15-6%), i azota (0.05-0.4%), asfaltnosmolaste materije, mineralne materije, kao i tragove metala.Od ugljovodonika u sastavu nafte znaajni su: alkani (propan,butan, heptan i oktan), cikloalkani (naftaleni) i aromatska jedinjenja (benzen, toulen). 1,7 do 8,8 miliona tona nafte godinje dospe u okean - veinanafte koja dospe u more dolazi kao antropogena nafta s kopna Izvori: 45% sa kopna, 33% operacije brodova, 12% havarijena moru, 10% ostalo

NAFTA U MORU (VODI) - POSLEDICE:Nafta pluta na povrini vode i moe svojim fizikimosobinama ugroziti ivotinje i biljke jer spreava fotosintezu, disanje i ishranu (prodiranje svetlosti i razmenu gasova). Nakon izliva nafte aromatini ugljovodonici prouzrokujuneposrednu smrt mnogih organizama.

Nakon nekoliko dana oni ispare, a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci uniteneprirodnim procesima biodegradacije u emu uestvuju neke bakterije (Pseudomonas,Mycrobacterium, Nocardia), gljive (Candida,Cladosporium) i alge.

Posledica toga je i smanjenje koliine kiseonika u moru, zbog poremeaja u njegovom prilivu.

NAFTA U MORU (VODI) - POSLEDICE:

Kapljice nafte slepe se za perje ptica ili dlaku vodenihsisara i spreavaju termoregulaciju i prirodnu lakou i moletenja i plutanja.

ivotinje se utope ili otruju progutanom naftom nakon pokuaja ienja svog krzna/perja.

Jaja i mladi razvojni stadij Jaja i mladi razvojni stadijumiposebno su osetljivi posebno su osetljivi na neke toksi ne materije iz nafte, koje su rastvorljive u vodi.

Istovremeno, nafta dospeva i na obalu (noena talasima, vetrom i strujama). Posebno su ugroene peane i muljevite obale na kojima nafta prodire u substrat ipodzemnim tokovima se moe ubaciti u bentos, sve do abisala, gde joj je vek mnogo dui