Prethodno pitanje

Postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa (prava) koji nije predmet spora (tubeni zahtev), ali od koga zavisi donoenje odluke o predmetu spora (tubenom zahtevu), a o kome nije pravnosnano odlueno od strane suda ili drugog organa.

Mora da bude podobno da ini predmet graanskog spora ili da bude glavno pitanje u nekom drugom postupku-najee je to pitanje o kome se i inaeraspravlja (kao o glavnom!) pred parninim sudom.Npr. U sporu po tubi za povraaj stvari po osnovu prava svojine, moe da se postavi pitanje tuioeve svojine; obaveza na plaanje zakupnine moe da zavisi od postojanja (isteka) ugovora o zakupu; osuda na tubu za plaanje kupoprodajne cene moe da zavisi od postojanja ugovora o kupoprodaji; obaveza na plaanje ugovorne kazne moe da zavisi od postojanja glavnog duga...

Mogue je da iako je parnino pravosue razgranieno od uprave, da se u toku parninog postupka postave pitanja koja spadaju u delokrug uprave.Npr. Po regresnoj tubi organizacije socijalnog osiguranja protiv preduzea moe biti od znaaja pitanje da li je preduzee preduzelo sve mere tehnike zatite radnika; punovanost pravnog posla iz koga je dolo do spora moe da zavisi od dravljanstva njegovih uesnika; za odluku u parnici po tubi za ispunjenje kupoprodajnog ugovora kojim se izvozi roba, moe da bude od znaaja pitanje da li je za taj posao potrebna dozvola dravnog organa...

Prethodno pitanje moe da bude i pitanje da li je uinjeno krivino delo.-

2. Prethodno pitanje mora da ima uslovljavajui znaaj ( da se bez njega ne moe doneti odluka o tubenom zahtevu-prethodno pitanje)3. Ako je pitanje pravnog odnosa ili prava ve reeno pravnosnanom sudskom odlukom ili konanom odlukom upravnog organa, onda nije re o prethodnom pitanju, ve o pitanju vezanosti parninog suda odlukom drugog suda ili drugog dravnog organa.

POSTAVLJA SE tako to jedna stranka osporava drugoj postojanje uslovljavajueg odnosa (najee tueni, ali moe i tuilac).Nekada je odnos takav da njegovo postojanje mora da bude utvreno po slubenoj dunosti.

lan 12. ZPP-a:Kad odluka suda zavisi od prethodnog reenja pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitanju jo nije doneo odluku sud ili drugi nadleni organ (prethodno pitanje), sud moe sam reiti to pitanje ako posebnim propisima nije drugaije odreeno.Odluka suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitanje reeno.Naelo nadlenosti parninog suda

Ne znai da parnini sud uvek treba da reava o prethodnom pitanju.On moe da sam rei prethodno pitanje ili da prekine postupak koji pred njim tee i saeka ishod postupka pred nadlenim sudom (drugim organom).On na oba naina moe da postupi i kada je to pitanje u vreme kada se postavlja u parnici ve predmet spora u drugoj parnici pred drugim sudom ili da je predmet postupka pre nekim upravnim ili drugim dravnim organom (kao glavno pitanje!), i kada drugi postupak nije u toku, upuivanjem stranke da povede taj drugi postupak.

Ako je odnos od prejudicijelnog znaaja dobio svoje pravnosnano reenje u drugom postupku, onda se ne moe postaviti pitanje njegovog postojanja.Parnini sud je vezan pravnosnanom graanskom presudom kojom je o tom odnosu reeno kao o predmetu spora (kao o glavnom pitanju).

2. Parnini sud je vezan krivinom presudom kada postojanje krivinog dela predstavlja injenicu od koje zavisi nastanak ili prestanak subjektivnog prava-ako tuilac u parnici izvodi graanskopravnu posledicu iz jednog dogaaja koji moe da bude predmet optunice i o kome krivini sud moe da donese presudu (najee pravo na naknadu tete, ali moe i pravo na povraaj stvari).Ovo je naroito bitno kod pitanja prouzrokovanja tete za koju nse trai naknada-parnini sud je izriito vezan krivinom presudom ako je teta izriito zakonom predviena kao element dela ili kada se ono bez tete ne moe zamisliti-npr.tueni ne moe da porekne da je krivinim delom pronevere prouzrokovao smanjenje imovine oteenog koji ga tui za naknadu tete.

3. Sud je vezan i u sluaju u kome se kao prethodno postavlja pitanje postojanja jednog upravnopravnog odnosa.

Kvalifikovano reenje prethodnog pitanja podrazumeva obavezu suda da rei ovo pitanje, zato to je ono na zahtev stranaka postalo predmet spora-tuilac u tom cilju podnosi incidentni zahtev za utvrenje, a tueni prejudicijelnu protivtubu-tada odluka o ovim zahtevima jeste obuhvaena prevnosnanou.Sud moe da reava o incidentnom zahtevu za utvrenje ili o prejudicijelnoj protivtubi samo ako bi bio nadlean da o njemu i inae reava kao o posebnom predmetu spora.

Sud sam po svojoj inicijativi moe da rei prethodno pitanje donoenjem meupresude.Ako je u parnici pokrenutoj kondemnatornom tubom osporena i visina i osnov tubenog zahteva, sud moe da o osnovu zahteva donese meupresudu-time reava jedno prethodno pitanje dalje raspravlja o visini, unosi odluku o osnovu u izreku meupresude koja ima dejstvo pravnosnanosti u tekuem sporu-sporno za to dejstvo van tekueg spora.

Vrhovni kasacioni sud je po ZPP-u nadlean za reavanje spornog pravnog pitanja-lan 176. ZPP-a:Kad u postupku pred prvostepenim sudom u veem broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spornom pravnom pitanju koje je od prejudicijelnog znaaja za odluivanje o predmetu postupka pred prvostepenim sudovima, prvostepeni sud e, po slubenoj dunosti ili na predlog stranke, pokrenuti postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom radi reavanja spornog pravnog pitanja.Sud koji je pokrenuo postupak za reavanje spornog pravnog pitanja duan je da zastane sa postupkom dok se ne okona postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom.

lan 178. st. 1 i 2 ZPP-a:Vrhovni kasacioni sud je duan da rei sporno pravno pitanje u roku do 90 dana od dana prijema zahteva.Vrhovni kasacioni sud e odbiti da zauzme stav o spornom pravnom pitanju ako ono nije od znaaja za odluivanje u veem broju predmeta.lan 180. ZPP-a:Ako je Vrhovni kasacioni sud zauzeo pravno shvatanje o spornom pravnom pitanju, stranke u postupku u kome se postavlja isto prethodno pitanje nemaju pravo da ponovo trae njegovo reavanje u parnici koja je u toku.

Odgovor na tubulan 281. ZPP-a:Sud e tubu sa prilozima dostaviti tuenom na odgovor u roku do 30 dana od dana prijema tube sudu.lan 282. ZPP-a:Tueni je duan da, u roku do 30 dana od prijema tube sa prilozima, podnese sudu odgovor na tubu.Sud je duan da tuenog poui o sadrini odgovora i posledicama proputanja da odgovori na tubu u odreenom roku.

Protekom ovog roka nastupa prekluzija i sud moe (ako su ispunjeni i ostali uslovi!) da donese presudu zbog proputanja.Izuzetak od obaveznosti odgovora na tubu propisan je lanom 283. ZPP-a:Sud moe izuzetno, ako to zahtevaju posebne okolnosti pojedinog sluaja, a posebno ako je to potrebno radi odluivanja o predlogu za odreivanja privremenih mera, odmah zakazati roite i narediti da se primerak tube dostavi tuenom.

Odgovor na tubu je pismena parnina radnja i treba da sadri sve ono to po zakonu treba da sadri svaki podnesak.Uz to treba da sadri izjanjenje tuenog da li priznaje ili osporava tubeni zahtev (ako osporavaodovor na tubu mora da sadri injenice na kojima tueni zasniva svoje navode i dokaze kojima se utvruju te injenice), i tueni u odgovoru na tubu treba da istakne procesnopravne prigovore.Ako ne sadri sve to treba fikcija je da nije ni podnesen!Tada gotovo redovno sud donosi presudu zbog proputanja kojom usvaja tubeni zahtev. Protiv ove presude tueni moe da izjavi albu ali ne zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja!

Tueni odgovorom na tubu iznosi svoj stav prema tubi-moe da istakne nedostatak neke procesne pretpostavke, osporava tuioeve tvrdnje, predlae protivdokaze, iznosi injenice koje po njemu treba da dovedu do odbijanja tubenog zahteva i navodi dokaze za te injenice.Ako sud nae da je tubom i odgovorom natubu glavna rasprava dovoljno pripremljena i da se ne postavljaju procesnopravna pitanja, on e izostaviti pripremno roite i odmah zakazati glavnu raspravu.

ProtivtubaTuba tuenog protiv tuioca, podnesena parninom sudu u okviru postupka pokrenutog tubom.Formalno je napad, ali esto i sredstvo odbrane.ZPP-3 vrste protivtube:Konkesna protivtubaPrejudicijelna protivtubaKompenzaciona (prebojna) protivtuba

Koneksna protivtuba-tueni moe da je podnese ako izmeu zahteva tube i zahteva protivtube postoji izvesna veza.Npr. po tubi za razvod braka druga strana podnosi protivtubu; po tubi prodavca za osudu na plaanje cene, kupac podnosi protivtbu za naknadu tete poto roba ne odgovara ugovorenom kvalitetu.

2. Prejudicijelna protivtuba-ima deklarativan karakter. Tueni je podnosi u parnici u kojoj se postavlja prethodno pitanje graanskopravne prirode-postoji veza!Pravnosnano utvrenje koje tueni hoe da postigne je najee negativno-povoodm tubenog zahteva za osudu, tueni prejudicijelnom protivtubom predlae utvrenje da uslovljavajui odnos ne postoji. Ako sud usvoji zahtev ove protivtube, on presudom odbija tubeni zahtev.

Svoj zahtev moe tueni da istakne kao obian prigovor, ali tada odluka o njemu nija zahvaena pravnosnanou (isti efekat postie tuilac incidentnim zahtevom za utvrenja).

3. Kompenzaciona (prebojna) protivtuba-ako tuenom pripada prema tuiocu neko potraivanje koje ispunjava uslove za prebijanje sa potraivanjem tuioca istaknutim u tubi.Moe da upotrebi prigovor radi prebijanja, ili ovu protivtubu.Prednosti kompenzacione protivtue su:Parnica zasnovana protivtubom tee i ako tuilac povue tubuNjome moe da bude izneseno potraivanje u veem iznosu od tubenog, i sud odluuje o potraivanju tuenog istaknutom ovom protivtubom u obimu u koem je iznesen.Sud moe o protivtubi da donese deliminu presudu.

Tueni moe da prigovorom iznese deo potraivanja koji dostie tuioevo, a ostatak da istakne kompenzacionom protivtubom.Oba ustanove vode pravnosnanoj odluci o postojanju ili nepostojanju tuenikovog potraivanja.

Za protivtubu je nadlean sud pre kojim tee parnica po tubi.lan 192. st. 2 ZPP-a:Protivtuba se ne moe podii ako je za zahtev iz protivtube stvarno nadlean vii sud ili sud druge vrste. (npr. za tubu je nadlean sud opte nadlenosti, a za protivtubu trgovinski sud-ne moe!)Razlika u sastavu suda nije smetnja za podnoenje protivtube.Sud kome je protivtuba podnesena ostaje za nju nadlean i ako se oglasi nenadlenim za postupak po tubi.

Protivtuba se podnosi pismeno ili na raspravi, od trenutka kada je parnicqaa poela da tee do zakljuenja glavne rasprave.Moe da bude podnesena kao eventualna-tueni trai da sud usvoji zahtev iz protivtube, pod uslovom da se spor po tubi okona na odreeni nain.Poto o tubi i protivtubi sud po pravilu zajedniki raspravlja i odluuje, treba uzeti da je ona doputena samo ako se njome zasniva postupak iste vrste kao i onaj koji tee po tubi.

Treba da se ispune opte procesne pretpostavke. Dostavljanjem protivtube se zasniva jo jedan procesnopravni odnos u kome su uloge obrnute.Sud nee spojiti raspravljanje po tubi i po protivtubi ako to ne bi bilo celishodno, npr u sluaju kompenzacione protivtube iz drugog odnosa.Zajedniki sud moe da donese o njima odluku (ako je to je gotovo redovno o obema raspravljao).Ali moe da donese i deliminu presudu ako je tubeni zahtev ili zahtev iz protivtube sazreo za odluku pre onog drugog.Izuzetak ako se zahtev iz protivtube ne moe odvojiti od tubenog zahteva (protivtuba po tubi za razvod braka).

*****************************