PreveoNikola Perišić

4 5

Copyright © Jan Gu il lou 1999Translation copyright © 2010 za srpsko izdanje, LAGUNA

Naslov originala

Jan Gu il louTem pel rid da ren

U IME BO GA, MI LO STI VOG, SA MI LO SNOG!

„Hva ljen ne ka je Onaj ko ji je u jed nom ča su no ći pre veo Svo ga ro ba iz Hra ma ča snog u Hram da le ki, či ju smo oko li nu bla go slo vi li ka ko bi smo mu ne ka zna me nja Na ša po ka za li. – On, uisti nu, sve ču je, sve vi di.“

Ku ran ča sni, su ra 17, ajet 1

6 7

Te no ći Mu ha me du je do šao ar han đel Bož ji Ga vri lo, uzeo ga za ru ku i po veo do sve tog hra ma Ća be. Ta mo ih je če kao kri la ti al Bu rak da bi ih po veo da lje, ku da Bog ho će.

A al Bu rak, ko ji je u jed nom ko ra ku mo gao da pre đe s jed­nog na dru gi kraj sve ta, ra ši rio je svo ja be la kri la, uz di gao se ka zve zda nim ne be si ma i po neo Mu ha me da, mir ne ka je s njim, i nje go vog pra ti o ca do sve tog gra da Je ru sa li ma i me sta gde je ne ka da sta jao hram So lo mo nov. Na tom me stu, kraj za pad nog zi da, na la zio se Hram da le ki.

A ar han đel Ga vri lo je po veo za ru ku Gla sni ka Bož jeg ka oni­ma ko ji su mu pret ho di li, ka Moj si ju, Isu su, Ja hi ji, ko ga ne ver ni ci zo vu Jo van Kr sti telj, i Avra mu, ko ji je bio vi sok čo vek ko vr dža ve cr ne ko se i po iz gle du na lik Pro ro ku, mir ne ka je s njim, dok je Isus bio ni ži čo vek, sme đe ko se i pe gav.

Pro ro ci i ar han đel Ga vri lo sa da su po nu di li Gla sni ka Bož jeg pi ćem, i on je iz me đu mle ka i vi na iza brao mle ko. Ta da je ar han­đel Ga vri lo re kao da je iz bor do bar i da od sa da svi pra vo ver ni tre ba da ga sle de.

Za tim je ar han đel Ga vri lo po veo Gla sni ka Bož jeg do ste ne na ko joj je Avram ne ka da bio spre man da žr tvu je si na, a kraj te

SVETA ZEMLJA

Jan Giju8 Templar 9

pre pu sti ti Al Ak su naj stra šni jim ne pri ja te lji ma pra vo ver nih, vi te zo vi ma tem pla ri ma, da im tu bu de se di šte i šta le za ko nje.

Je dan čo vek je po lo žio sve tu za kle tvu da će po vra ti ti Al Kuds, sve ti grad ko ji ne ver ni ci na zi va ju Je ru sa lim. U hri šćan skom sve tu i na na šim je zi ci ma on je po znat pod ime nom Sa la din.

ste ne na la zi le su se le stvi ce ko je su vo di le kroz se dam ne be sa sve do Bo ga. I ta ko se Mu ha med, mir ne ka je s njim, po peo pre ko se dam ne be sa do Bož jeg pre sto la, a us put je vi deo ka ko je an đeo Ma lik ot klju čao pa kao gde su gre šni ke s usna ma ras ce plje nim kao u ka mi le i u bes kraj nim mu ka ma pri mo ra va li da je du uža­re ni ugalj ko ji je plam teo i dok je iz la zio iz njih po za di.

Ali, dok se uz no sio na Bož ja ne be sa, Nje gov po sla nik je opa zio i raj sa cvet nim vr to vi ma, kroz ko ji pro ti če sve ža vo da ili vi no ko je ne za vo di ču la.

Ka da se Mu ha med na kon uz ne se nja na ne bo vra tio u Me ku, do bio je od Bo ga za da tak da me đu lju di ma ši ri Reč, i ta ko je po če lo za pi si va nje Ku ra na.

Čo več ji vek ka sni je, no va ve ra i nje ni rat ni ci pro tut nja li su po put oluj nog ve tra iz pu sti nja Ara bi je, i stvo re na je no va im pe ri ja.

Oma jad ski ka lif, Pro ro kov na sled nik Abdul Ma lik ibn Mar­van, dao je da se, iz me đu le ta go spod njeg 685. i 691, pre sve ga osta log iz gra di dža mi ja na me stu Hra ma da le kog, što je upra­vo zna če nje re či Al Ak sa, kao i dža mi ja iz nad ste ne na ko joj je Avram na me ra vao da žr tvu je si na, a Mu ha med se uz neo na ne bo, Ku bat al Sa kra, Ku po la na ste ni.

Le ta go spod njeg 1099, tre ći po re du sve ti grad pra vo ver nih i tre će po zna ča ju mo li tve no me sto za de si la je ve li ka ne sre ća. Fra nač ki hri šća ni osvo ji li su grad i naj u ža sni je ga oskr na vi li. Sva ži va bi ća po bi li su ma čem i ko pljem, iz u zev grad skih Je vre­ja, ko je su spa li li u si na go gi. To li ko je kr vi te klo uli ca ma da je po ne gde do pi ra la iz nad čla na ka. Ni ka da više ne će se do go di ti sli čan po kolj u ovom rat nič kom de lu sve ta.

Fran ci su pre tvo ri li Ku po lu na ste ni i Al Ak su u svo je mo li­tve ne hra mo ve. A ubr zo će hri šćan ski kralj Je ru sa li ma Bo duen II,

10 11

U sve tom me se cu ža lo sti mu ha re mu, ko ji je ta da po či njao u vre me ka da je le to naj vre li je, go di ne 575. na kon hidž­

re, ko ju su ne ver ni ci na zi va li le tom go spod njim 1177, Bog je po slao naj ču de sni je spa se nje naj mi li jem me đu pra vo ver ni ma.

Ju suf i nje gov brat Fa hr ja ha li su spa sa va ju ći ži vo te, a ma lo iza njih, kao za šti ta od ne pri ja telj skih stre la, išao je emir* Mu sa. Pro go ni o ci, ko jih je bi lo še sto ri ca, bi li su im sve bli ži i Ju suf je pro kli njao svo ju oho lost ko ja ga je na ve la da po ve ru je da se ova­ko ne što ni ka da ne bi mo glo de si ti, po što na ce lom sve tu ne ma br žih ko nja od onih ko je ja šu on i nje go vi pra ti o ci. Me đu tim, ovaj sa su še ni i ka me ni ti pre deo u do li ni smr ti i su še, za pad no od Mr tvog mo ra, bio je kraj nje ne go sto lju biv. Zbog to ga je bi lo opa­sno ja ha ti pre br zo, ma da to kao da uop šte ni je za ni ma lo nji ho ve pro go ni o ce. Ako bi ne ki od njih i pao s ko nja, po sle di ce ne bi bi le ta ko te ške kao ka da bi se isto do go di lo ne kom od pro go nje nih.

Ju suf je iz ne na da od lu čio da na glo pro me ne pra vac ka za pa­du i uz br do ka pla ni na ma, gde se na dao da će pro na ći za klon.

* U arap skim i tur skim ze mlja ma na ziv za voj nog za po ved ni ka ili vi so kog do sto jan stve ni ka. (Prim. prev.)

I

Jan Giju12 Templar 13

str mom zi du va di ja ka ko bi sma njio po vr ši nu za po go dak i is kre nuo se u od no su na ne pri ja telj sko ko plje.

Ali ta da je tem plar, ko ji je sa da bio uda ljen tek ne ko li ko udi sa ja, po di gao ko plje i šti tom mah nuo u stra nu da ju ći znak Ju su fu i dru gim pra vo ver ni ma da tre ba sa mo da mu se uklone s pu ta. Ta ko su i uči ni li i već u sle de ćem tre nut ku dva su tem­pla ra pro tut nja la po red, zba civ ši ogr ta če ko ji su le pr ša ju ći pa li u pra ši nu iza njih.

Ju suf je br zo zna ci ma iz dao na re đe nje svo jim pra ti o ci ma, i oni su se zbog pro kli za va nja konj skih ko pi ta s mu kom us pen­tra li str mim ob ron kom va di ja i do šli do me sta s kog se pru žao do bar vi dik. Tu je Ju suf okre nuo ko nja i za stao, jer je že leo da shva ti ka kva se Bož ja na me ra kri je u sve mu ovo me.

Osta la dvo ji ca su ra di je že le la da is ko ri ste pri li ku i uda lje se dok se tem pla ri i raz boj ni ci ne ob ra ču na ju ka ko zna ju i ume ju. Ali Ju suf je br zim i lju ti tim po kre tom ru ke pre ki nuo ras pra vu, po što je za i sta hteo da vi di šta će se sa da do go di ti. Ni ka da ni je bio ta ko bli zu ne kog tem pla ra, tih zlih de mo na, i sna žno je ose­ćao, kao da ga je sa ve to vao Bož ji glas, da mo ra da vi di ono što će se do go di ti i da ga ni zdrav ra zum ne sme spre či ti u to me. Jer ako bi po stu pio po zdra vom ra zu mu, tre ba lo bi da jaše i dalje pre ma Al Ari šu, do kle god dnev no sve tlo to bu de do pu šta lo i dok se ne spu sti ta ma i za klo ni ih svo jim pla štom. Me đu tim, ono što je sa da gle dao, ni ka da ne će za bo ra vi ti.

Še sto ri ca raz boj ni ka ni su ima la iz bo ra ka da su uvi de la da će sa da, ume sto da na sta ve da go ne tri bo ga ta ša, mo ra ti da ukr ste ko plja s dvo ji com tem pla ra. Va di je bio pre te san da bi mo gli da za sta nu, okre nu se i po vu ku pre ne go što ih Fran ci su stig nu. Na kon kra ćeg okle va nja uči ni li su je di no što se mo glo uči ni ti, pre gru pi sa li su se, te su sa da ja ha li po dvo ji ca, i pod bo li ko nje ka ko ih na pad ne bi za te kao dok sto je.

Tem plar ode ven u be lo, ko ji je ja hao is pred svog ser žan ta, naj pre je iz veo la žni na pad na de snog od pr va dva raz boj ni ka,

Tri pro go nje na ko nja ni ka ubr zo su pra ti la je dan va di, isu še nu vo do de ri nu, us pi nju ći se uz jed nu str mi nu. Ali va di se su ža vao i pro du blji vao, pa su usko ro ja ha li kroz ne što na lik na iz du že nu či ni ju, kao da ih je Bog spre ča vao u be gu i usme ra vao ka ne kom od re đe nom me stu. Pred nji ma se sa da pru žao sa mo je dan put, a on je vo dio sve str mi je uz br do i te rao ih da se kre ću sve spo ri je. A pro go ni o ci su se pri bli ža va li i pro go nje ni usko ro ne će bi ti pre da le ko od nji ho vih stre la. Oni su već pri čvr sti li na le đi ma okru gle šti to ve oko va ne gvo žđem.

Ju suf ni je na vi kao da mo li ne ko ga za ži vot, ali se sa da, pri­mo ran da ja še sve spo ri je zbog pod mu klih ste no vi tih izbočina na dnu va di ja, ipak pri se tio jed nog aje ta iz re či Bož jih i iz re ci­to vao ga za di ha no i su vih usa na:

Onaj ko ji je stvo rio ži vot i smrt ka ko bi vas sta vio na is ku še­nje i na veo vas da po ka že te ko ji je od vas po svo jim po stup ci ma naj bo lji. On je Sve mo gu ći. Onaj ko ji uvek opra šta.

A Bog je za i sta sta vio svog vo lje nog Ju su fa na is ku še nje i po ka zao mu, naj pre kao ne ko pri vi đe nje u sve tlo sti za la ze ćeg sun ca, a po tom sa za stra šu ju ćom ja sno ćom, naj u ža sni ji pri zor ko ji bi pra vo ver ni mo gao da ugle da u ovom te škom po lo ža ju pro go nje nog.

Is pred njih, iz gor njeg de la va di ja, po ja vio se vi tez tem plar s ko pljem obo re nim kao za na pad, a sle dio ga je nje gov ser žant.* Ova dva du šma na sve ga što ži vi i sve ga što je do bro, ja ha la su ta ko br zo da su im se ogr ta či vijorili po za di po put ve li kih zma­je vih kri la, i pri bli ža va li su se kao pu stinj ski dži ni.**

Ju suf je na glo za u sta vio ko nja i spe tljao se oko šti ta, ko ji je sa da mo rao da ski ne s le đa i sta vi is pred se be ka ko bi do če kao ne ver ni ko vo ko plje. Ni je ose ćao strah, pre hlad no uz bu đe­nje ko je je na go ve šta va lo bli zi nu smr ti, i usme rio je ko nja ka

* Šti to no ša tem plar skog vi te za. (Prim. prev.)** Džin – pu stinj ski duh iz arap ske mi to lo gi je. (Prim. prev.)

Jan Giju14 Templar 15

Ser žant ode ven u cr no pri šao je gre šnom psu ko ga je tem­pla rev konj obo rio na ze mlju. Sja hao je, mir no jed nom ru kom uzeo uzde raz boj ni ko vog ko nja i po me te nom raz boj ni ku, ko ji se te tu rao sa svim pre kri ven mo dri ca ma, dru gom ru kom za rio mač u gr lo, upra vo na me stu gde se za vr ša va la ko žna ve ri žnja ča pre kri ve na če lič nom kr lju šti. Na kon to ga ni je na či nio ni ka kav po kret ko ji bi uka zi vao na to da že li da po đe za svo jim go spo­da rom, ko ji je sa da ubr za vao ju re ći pre o sta la dva raz boj ni ka. Ume sto to ga, ve zao je uzde oko pred njih no gu ko nja ko ga je upra vo za ro bio i opre zno se upu tio ka pre o sta lim ko nji ma bez ja ha ča, ko ji ma je, ka ko se či ni lo, ne što go vo rio da bi ih umi rio. Iz gle da lo je kao da se uop šte ne bri ne za svog go spo da ra za ko jim je tre ba lo da ja še ka ko bi ga šti tio, već mu je bi lo va žni je da sa ku­pi ne pri ja telj ske ko nje. Bio je to za i sta ve o ma neo bi čan pri zor.

„Onaj ta mo“, re kao je emir Mu sa i po ka zao ka tem pla ru ode ve nom u be lo, ko ji je da le ko do le u va di ju ne sta jao s vi di ka tro ji ce pra vo ver nih, „onaj ta mo ko ga vi diš do le, go spo da ru, je ste Al Gu ti.“

„Al Gu ti?“, za ču dio se Ju suf. „Iz go va raš nje go vo ime kao da bi tre ba lo da znam za nje ga. Ali ne znam ga. Ko je Al Gu ti?“

„Al Gu ti je je dan od onih za ko je bi tre ba lo da znaš, go spo­da ru“, od go vo rio je emir Mu sa ozbilj no. „Nje ga nam je sam Bog po slao zbog na ših gre ho va, on je je dan od onih đa vo la sa cr ve nim kr stom ko ji po ne kad ja še s tur skom ko nji com, a po ne kad i s nji ho vim te ško oklo plje nim vi te zo vi ma. Sa da, kao što vi diš, ja še arap skog pa stu va kao tur ski la ki ko nja nik, a ipak no si ko plje i mač kao da je na ne kom od onih tro mih i te ških fra nač kih ko nja. On je, ina če, tem plar ski emir u Ga zi.“

„Al Gu ti, Al Gu ti“, za mi šlje no je pro mr mljao Ju suf. „Nje ga že lim da sret nem. Sa če ka će mo ov de!“

Dru ga dvo ji ca su ga uža snu to po gle da la, ali su od mah shva­ti la da je već do neo od lu ku, te je sto ga bi lo ka kva pri med ba bi la be smi sle na.

a ka da je ovaj po di gao štit ka ko bi do če kao stra šni udar ko plja – Ju suf je sti gao da se za pi ta shva ta li raz boj nik šta ga sa da če ka – tem plar je pre u sme rio ko nja br zim po kre tom, ta ko re ći ne iz vo dlji vim na ova ko te škoj pod lo zi, a on da je, kre ću ći se pod dru ga či jim uglom, pro te rao ko plje pra vo kroz štit i te lo le vog raz boj ni ka, is pu šta ju ći ga iz ru ke ka ko ga ne bi iz ba ci lo iz se dla. Upra vo se ta da ser žant pri bli žio zbu nje nom de snom raz boj ni ku, ko ji se zgr čio iza svog šti ta u iš če ki va nju udar ca do ko ga ni je do šlo i ko ji je sa da po gle dao pre ko šti ta sa mo da bi ga s neo če ki va ne stra ne ko plje dru gog ne pri ja te lja po go di lo u li ce.

Tem plar ode ven u be lo s gro znim cr ve nim kr stom sa da se su o čio sa sle de ća dva ne pri ja te lja u jed nom pro la zu ko ji je bio ta ko uzan da su u nje ga je dva mo gla upo re do da sta nu tri ko nja. Iz vu kao je mač i u pr vi mah se či ni lo da na me ra va da na pad ne ju re ći pra vo, što ne bi bi lo pa met no po što mu se oruž je na la zi lo sa mo s jed ne stra ne. Ali on je iz ne na da iz vio svog le pog ko nja, pr lja vo be log pa stu va u pu noj sna zi, i za mah nuo una zad ka jed­nom od raz boj ni ka, ko ga je uda rac iz ba cio iz se dla.

Dru gi raz boj nik je ta da uočio zgod nu pri li ku jer mu se ne pri­ja telj pri bli žio po stran ce, go to vo okre nut le đi ma, s ma čem u po gre šnoj ru ci i pre da le ko da bi mo gao da ga nji me ugro zi. Uop šte ni je sti gao da shva ti da je tem plar is pu stio štit i pre ba­cio mač u le vu ru ku. I ta ko je raz boj nik, ka da se is pru žio ka ko bi za dao uda rac sa bljom, iz lo žio vrat i gla vu ne pri ja te lju, ko ji ga je po go dio s po gre šne stra ne.

„Ako u gla vi i mo že da osta ne ne ka mi sao u tre nut ku smr ti, ma kar i na tren, ova je gla va pa la na ze mlju sa svim zbu nje na“, re kao je Fa hr za te če no. Sa da je ova pred sta va za o ku pi la i nje­go vu pa žnju i že leo je da gle da da lje.

Pre o sta la dva raz boj ni ka is ko ri sti la su tre nu tak u ko me je tem plar ode ven u be lo us po rio na kon što je ubio dru gog raz­boj ni ka. Okre nu li su ko nje i da li se u beg niz va di.

Jan Giju16 Templar 17

s la kom opre mom i ga đa stre lom iz se dla kao Tur čin, sa mo iz ve ćeg lu ka. Mno go je pra vo ver nih po gi nu lo od nje go vih stre la. Ipak ću bi ti ta ko dr zak da pred lo žim, go spo da ru…“

„Ne!“, pre ki nuo ga je Ju suf. „Če ka će mo ov de. Že lim da se sret nem s njim. Mi smo tre nut no u pri mir ju s tem pla ri ma i že lim da mu za hva lim. Du gu jem mu za hval nost, a mr sko mi je i da po mi slim da bu dem du žan jed nom tem pla ru!“

Dru ga dvo ji ca su uvi de la da ne ma svr he da lje se pro ti vi ti. Ali ni su bi li do bre vo lje i raz go vor je za mro.

Ne ko vre me su se de li u ti ši ni, nag nu ti na pred, oslonjeni ru kom o se dlo, i po sma tra li ser žan ta ko ji je sad već za vr šio po sao oko le še va i ko nja. Po čeo je da sa ku plja oruž je, kao i ogr ta če ko je su on i nje gov go spo dar zba ci li pre na pa da. Na kon ne ko li ko tre nu ta ka po ja vio se s od ru blje nom gla vom u jed noj ru ci i krat ko se či ni lo kao da raz mi šlja ka ko da i nju uklju či u to var. Naj zad je svu kao ogr tač s jed nog raz boj ni ka, umo tao gla­vu i na pra vio za ve žljaj ko ji je pri ve zao za ja bu ku se dla po kraj te la ko me je ne do sta ja la gla va.

Na po slet ku je ser žant završio sve svoje poslove, pro ve rio je sto je li svi za ve žlja ji do bro, a za tim se po peo u se dlo i po čeo po la ko da vu če ka ra van od ve za nih ko nja pro la ze ći po red tri Sa ra ce na.

Ju suf je uč ti vo po zdra vio ser žan ta na fra nač kom je zi ku i ši ro kim po kre tom ru ku. Ser žant je uz vra tio ne si gur nim osme­hom, ali ni su čuli šta im je od go vo rio.

Po če lo je da se smr ka va, sun ce se već spu sti lo iza vi so kih pla ni na na za pa du, a u do li ni se vi še ni je vi deo pla vi od ble sak sla nog mo ra. Kao da su ose ti li ne str plje nje svo jih go spo da ra, ko nji su sa da za ma hi va li gla va ma i po vre me no rza li i sa mi že le ći da odu oda tle pre ne go što bu de pre ka sno.

Ali on da su is pod ugle da li tem pla ra ode ve nog u be lo ka ko im se pri bli ža va ja šu ći kroz va di. Vo dio je dva ko nja s dva mr tva

Dok su tri sa ra cen ska ko nja ni ka če ka la go re na ivi ci va di ja, vi de la su ka ko je tem pla rev ser žant na iz gled bez po te ško ća, kao da se ba vi bi lo ko jim sva ko dnev nim po slom, sa ku pio ko nje če tvo ri ce po gi nu lih, pri ve zao ih za jed no, a za tim pri o nuo na od vla če nje i pre me šta nje le še va raz boj ni ka, ko je je s ve li kim na po rom, iako je iz gle dao kao ve o ma sna žan čo vek, po di zao na ko nje i ve zi vao ih za njih.

Tem plar, kao i dvo ji ca pre o sta lih raz boj ni ka, do ne dav no pro go ni o ci a sa da i sa mi pro go nje ni, vi še ni su bi li na vi di ku.

„Mu dro“, pro mr mljao je Fa hr kao za se be, „to je mu dro. On ve zu je sva kog čo ve ka za nje go vog ko nja ka ko bi ih umi rio upr kos kr vo pro li ću. Oči gled no ima na me ru da po ve de ko nje sa so bom.“

„Da, to su za i sta ve o ma do bri ko nji“, slo žio se Ju suf. „Je di­no ne raz u mem ka ko ovi lu pe ži ima ju ko nje ko ji bi pri sta ja li ne kom kra lju. Nji ho vi ko nji ni ma lo ne za o sta ju za na šim.“

„Pa i vi še od to ga. Na kra ju su po če li da nas pri sti žu“, pri­me tio je emir Mu sa, ko ji ni kad ni je okle vao da svom go spo da ru iskre no ka že šta mi sli. „Ali, ni smo li već vi de li ono što smo že le li da vi di mo? Zar sa da ipak ne bi bi lo naj pa met ni je da od ja še mo u mrak pre ne go što se Al Gu ti vra ti?“

„Je si li sa svim si gu ran da će se vra ti ti?“, upi tao je Ju suf ve se lo.„Da, go spo da ru, vra ti će se“, od go vo rio je emir Mu sa smrk­

nu to. „Pod jed na ko sam si gu ran u to kao i onaj ser žant ta mo do le, ko ji ni je ni po mi slio da kre ne za svo jim go spo da rom ka ko bi mu po mo gao pro tiv sa mo dvo ji ce ne pri ja te lja. Zar ni si vi deo ka ko je Al Gu ti vra tio mač u ko ri ce, uzeo luk i na te gao ga dok je za o kre tao za ugao ta mo do le?“

„Imao je luk a tem plar je?“, iz ne na đe no je upi tao Ju suf i iz vio tan ke obr ve.

„Baš ta ko, go spo da ru“, od go vo rio je emir Mu sa po tvr đu ju ći gla vom. „On je, kao što sam re kao, la ki ko nja nik, po ne kad ja še

Jan Giju18 Templar 19

su sa da iz gle da le kao da raz mi šlja ju pot pu no sa mo stal no. Za tim je po di gao po gled ka tro ji ci ko ja su sta ja la na pa di ni, po gle dao je Ju su fa pra vo u oči i od go vo rio mu na Bož jem je zi ku:

„U ime mi lo sti vog Bo ga, mi sa da ni smo ne pri ja te lji i ne že lim da se bo rim pro tiv vas. Se ti te se sle de ćih re či iz va še knji ge, re či ko je je sam Pro rok, mir ne ka je s njim, iz go vo rio: Ne moj­te od u ze ti dru go me ži vot – Bog ga je pro gla sio sve tim – osim s pra ved nim ci ljem. Vi i ja ne ma mo ni ka kav sli čan pra ve dan cilj, jer sa da me đu na ma vla da pri mir je.“

Tem plar im je upu tio još ši ri osmeh, kao da že li da ih za sme­je; on je u pot pu no sti bio sve stan ka kav će uti sak osta vi ti na ne pri ja te lje to što im se obra tio na sve tom je zi ku Ku ra na. Ali je Ju suf, ko ji je sa da uvideo da mo ra br zo da mi sli i pre u zme vlast nad si tu a ci jom, od go vo rio tem pla ru na kon krat kog okle va nja:

„Pu te vi sve mo gu ćeg Bo ga uisti nu je su ne do ku či vi“ – na šta je tem plar klim nuo gla vom kao da su mu te re či na ro či to po zna te – „i je di no On mo že zna ti zbog če ga nam je po slao ne pri ja te lja da nas spa se. Ali ja ti du gu jem za hval nost, vi te že od cr ve nog kr sta, i že lim da ti dam deo ono ga če ga se ovi pro­klet ni ci ko ji su kre nu li na nas ni ka da ne će do če pa ti. Da jem ti sa da sto di na ra u zla tu i oni ti po pra vu pri pa da ju za ono što si uči nio pred na šim oči ma!“

Ju suf je sma trao da je go vo rio kao kralj, i to kao ve o ma da re­žljiv kralj, ka kvi bi kra lje vi i tre ba lo da bu du. Ali na nje go vu pre­ne ra že nost, kao i nje go vog bra ta i emi ra Mu se, tem plar je is pr va od go vo rio sa mo sme hom, pot pu no iskre nim i bez po ru ge.

„U ime mi lo sti vog Bo ga, ti go vo riš s do brom na me rom, ali i iz ne zna nja“, od go vo rio je tem plar. „Ja ne mo gu ni šta pri mi ti od te be. Uči nio sam ono što bih mo rao da uči nim i da ti ni si bio tu. Kao pr vo, ja ne po se du jem ni šta i ni šta ne mo gu da pri mim. Kao dru go, ti bi, ako za ne ma ri mo ovaj moj za vet, po klo nio sto di na ra vi te zo vi ma tem pla ri ma. A, opro sti mi, moj ne po zna ti

čo ve ka pre ba če na pre ko se dla. Ni je žu rio, ja hao je po gnu te gla ve i kao uto nuo u mo li tvu, iako je, po sve mu su de ći, po sma trao tlo pu no ka me nja i ru pa ka ko bi iza brao pra vi put. Či ni lo se da ni je pri me tio tri ko nja ni ka ko ja su če ka la na nje ga, ma da su se, s me sta na ko me se on na la zio, si gur no ja sno mo gli vi de ti kao obri si na spram sve tlog de la ve čer njeg ne ba.

Ka da je do šao do njih, podigao je pogled i za u sta vio ko nja ne re kav ši ni reč.

Ju suf je bio pot pu no za pa njen, go to vo za ne meo, po što se ono što je sa da gle dao uop šte ni je sla ga lo s onim što je vi deo tek ne ko li ko tre nu ta ka ra ni je. Taj đa vo lov de mon ko ji se oči­gled no zo ve Al Gu ti zra čio je smi re no šću. Ka ci gu je oka čio o la nac pre ko ra me na, a krat ka sve tla ko sa i oštra ne u red na bra da iste bo je uisti nu su uokvi ri va le li ce de mo na s oči ma ko je ni su mo gle bi ti pla vlje. Is pred je sta jao čo vek ko ji je ma lo čas ubio tro ji cu ili če tvo ri cu dru gih lju di, Ju suf od uz bu đe nja ni je mo gao tač no da se pri se ti ko li ko ih je bi lo iako se obič no se ćao sve ga što bi vi deo to kom bor be. Vi deo je već mno ge posle iz vo je va­ne po be de, pošto su ubi ja li i po be di li, ali ni ka da ne ko ga ko je u tom ča su iz gle dao kao da se vra ća s dnev nog po sla, kao da je po žnjeo ži to u po lju ili še ćer nu tr sku u mo čva ri, mir ne sa ve sti ka kva mo že bi ti za i sta sa mo na kon do bro oba vlje nog za dat ka. Pla ve oči ni su iz gle da le kao oči de mo na.

„Mi te be če ka li… mi te bi za hva li ti…“, re kao je Ju suf na manj ka vom fra nač kom je zi ku ko ji se na dao da će nje gov sa go­vor nik raz u me ti.

Čo vek ko ji se na je zi ku pra vo ver nih zvao Al Gu ti is pi ti vač ki je gle dao Ju su fa, a za tim mu je li ce po la ko oza rio osmeh, kao da je pre tra ži vao po svom pam će nju i pro na šao ono što je tra­žio, zbog če ga su emir Mu sa i Fa hr, ali ne i sam Ju suf, opre zno, go to vo ne sve sno po seg nu li ru kom ka oruž ju oka če nom o se dlo. Tem plar je sa svim ja sno vi deo te ru ke na pu tu ka sa blja ma, ko je

Jan Giju20 Templar 21

„Ti si mi brat i ni šta što uči niš ili ka žeš ne bi tre ba lo da me iz ne na di posle svih ovih go di na“, re kao je Fa hr. „Ipak, ovo što si upra vo uči nio iz ne na di lo me je vi še od sve ga. Tem plar! I to baš onaj kog zo vu Al Gu ti!“

„Fa hre, mi li moj bra te“, od go vo rio je Ju suf dok je la kim po kre tom okre tao ko nja ka ko bi ga usme rio na put ko ji mu je po ka zao ne pri ja telj, „čo vek mo ra upo zna ti svog ne pri ja te lja, zar ni smo često raz go va ra li o to me? A kog bi ne pri ja te lja on da bi lo naj bo lje upo zna ti, ako ne naj u ža sni jeg me đu nji ma? Bog nam je pru žio zlat nu pri li ku, ne od bij mo ova kav dar.“

„Ali, mo že mo li se oslo ni ti na reč ta kvog čo ve ka?“, pri go vo­rio je Fa hr na kon što su ne ko vre me ja ha li bez re či.

„Pa, u stva ri, mo že mo“, pro mr mljao je emir Mu sa. „Ne pri­ja telj ima mno go li ca, po zna tih i ne po zna tih. Ali u reč ovog čo ve ka mo že mo se po u zda ti kao i u reč tvog bra ta.“

Ja ha li su po ne pri ja te lje vim uput stvi ma i ubr zo na i šli na po to čić sa sve žom hlad nom vo dom, gde su se za u sta vi li i pu sti li ko nje da se na po je. Za tim su pro du ži li uz po tok i, baš kao što im je tem plar i re kao, sti gli na za ra van gde se po tok ši rio i pre­tva rao u ba ru oko ko je je ra slo ni sko dr ve će i žbu nje i gde je bi lo ne što ma lo trave za ko nje. Ski nu li su se dla i to var s ko nja, a za tim im ve za li pred nje no ge ka ko bi osta li po kraj vo de i da ne bi tra ži li is pa šu ne gde da lje, gde je iona ko ne ma. Po tom su se, ka ko pra vi la na la žu, te melj no opra li pre mo li tve.

Čim se na pla vom let njem noć nom ne bu uka zao sve tli me se­čev srp, iz go vo ri li su mo li tve u znak ža lo sti za po gi nu li ma i za hval no sti što im je Bog u svo joj bez gra nič noj mi lo sti po slao naj stra šni jeg me đu ne pri ja te lji ma da ih spa se.

Po sle mo li tve su pri ča li upra vo o ovo me, a Ju suf je sma trao da je Bog ti me na go to vo ša ljiv na čin po ka zao svo ju sve moć, za Nje ga ni šta ni je ne mo gu će, pa čak ni da po ša lje tem pla ra da spa se baš njih ko ji će, na po slet ku, od ne ti po be du nad svim tem pla ri ma.

ne pri ja te lju ili pri ja te lju, mi slim da bi ti bi lo te ško da taj po klon ob ja sniš svom Pro ro ku!“

Iz go va ra ju ći ove re či, tem plar je do gra bio uzde, kra jič kom oka po gle dao u prav cu dva ko nja i dva le ša ko ja je vo dio sa so bom, pod bo svog arap skog ko nja i po di gao de snu ru ku sa sti snu tom pe sni com kao znak ko jim se po zdra vlja ju bez bo žni tem pla ri. Iz gle dao je kao da ga ova si tu a ci ja ve o ma za ba vlja.

„Če kaj!“, re kao je Ju suf ta ko br zo da su mu re či iz le te le pre ne go što je sti gao da raz mi sli. „On da, ume sto to ga, po zi vam te be i tvog ser žan ta da s na ma po de li te ve čer nji obed!“

Tem plar je za u sta vio ko nja i po gle dao Ju su fa kao da se pre mi šlja.„Pri hva tam tvoj po ziv, moj ne po zna ti ne pri ja te lju ili pri ja­

te lju“, od go vo rio je tem plar po la ko, „ali sa mo pod uslo vom da mi daš reč da ni je dan od vas tro ji ce ne ma na me ru da po teg ne oruž je na me ne ili mog ser žan ta sve dok smo za jed no.“

„Imaš mo ju reč, ta ko mi isti ni tog Bo ga i Nje go vog pro ro ka“, br zo od go vo ri Ju suf. „Mo gu li ja do bi ti tvo ju reč?“

„Da, imaš mo ju reč, ta ko mi isti ni tog Bo ga, Nje go vog Si na i pre sve te De ve“, od go vo rio je tem plar pod jed na ko br zo. „Ako od ja še te dva pr sta ju žno od one tač ke gde sun ce za la zi iza pla­ni na, do ći će te do jed nog po to ka. Pra ti te ga u prav cu se ve ro­za pa da i sti ći će te do ni skog dr ve ća po kraj ko ga ima vo de. Tu se za u sta vi te da pre no ći te. Mi će mo bi ti ne što da lje ka za pa du, po red iste vo de ko ja vo di do vas, sa mo uz vod no. Ali ne će mo je za ga di ti. Usko ro će bi ti ve če i čas za mo li tvu, i va šu i na šu. Ali ka da po tom po mra ku do đe mo do vas, ići će mo ta ko da nas ču je te, a ne u ti ši ni kao ne ko sa zlim na me ra ma.“

Tem plar je pod bo ko nja, po no vo ih po zdra vio, po kre nuo svoj ma li ka ra van i od ja hao u su ton ne osvr ću ći se.

Tro ji ca pra vo ver nih du go su gle da la za njim, i ni je dan se ni je po ma kao niti išta re kao. Ko nji su im ne str plji vo rza li, ali Ju suf be še uto nuo u mi sli.

Jan Giju22 Templar 23

pa li lo sve vi še zve zda. Raz mi šljao je o svo jim naj go rim ne pri­ja te lji ma. Mi slio je o ono me što je vi deo ne po sred no pred za la­zak sun ca. Taj čo vek, ko ga zo vu Al Gu ti, ima ko nja do stoj nog jed nog kra lja, ko nja ko ji iz gle da kao da mi sli isto što i nje gov go spo dar, ko ji iz vr ša va na re đe nja i pre ne go što mu se da znak da ne što ura di.

To ni je bi la vradž bi na, Ju suf je uvek od ba ci vao ta kva ob ja­šnje nja. Taj na je jed no stav no bi la u to me da su se taj čo vek i taj konj bo ri li i ve žba li za jed no to kom mno go go di na, i to su či ni li s naj ve ćom ozbilj no šću, a ne kao ne ku raz bi bri gu ko jom se čo vek ba vi ka da ne zna šta će sa so bom. Slič nih lju di i ko nja bi lo je me đu egi pat skim ma me lu ci ma,* a ma me lu ci se, na rav­no, ni su ba vi li ni čim dru gim osim ve žba njem dok ne po sta nu do volj no uspe šni i do bi ju za po ved ni štvo i ze mlju, slo bo du i zla to u znak za hval no sti za broj ne i do bre go di ne rat ne slu žbe. To ni je bi lo ni ka kvo ču do ni ti ča ro li ja, i čo vek je, ne sa mo Bog, stva rao ova kve lju de. Pi ta nje je bi lo je di no šta je pre sud no u ostva ri va nju tog ci lja.

Ju su fov od go vor na ovo pi ta nje uvek je bio či sta ve ra, to jest da će onaj ko u pot pu no sti i do kra ja sle di Pro ro ko ve re či, mir ne ka je s njim, u dži ha du, sve tom ra tu, po sta ti i ne po be div rat nik. Ne vo lja je bi la u to me što su se me đu ma me lu ci ma u Egip tu te ško mo gli pro na ći naj ver ni ji mu sli ma ni; ovi Tur ci su obič no bi li ma nje ili vi še su je ver ni, ve ro va li su u du ho ve i sve­to ka me nje i is po ve da li či stu i istin sku ve ru sa mo na re či ma.

U tom slu ča ju je još go re što su ne ver ni ci u sta nju da stvo re lju de kao što je Al Gu ti. Mo ra da Bog ta ko po ka zu je da čo vek sâm, slo bod nom vo ljom, od re đu je svoj ovo ze malj ski ži vot ni cilj, i da će se tek ka da sve ti oganj raz dvo ji ži to od ku ko lja po ka­za ti ko je pra vo ve ran a ko ne ver nik.

* Ma me lu ci – isla mi zo va ni ro bo vi­voj ni ci po re klom iz ra znih ze ma lja u slu žbi arap skih ka li fa i sul ta na, ra to va li su uglav nom u ko nji ci. (Prim. prev.)

U tu za mi sao je Ju suf ube đi vao i se be i sve dru ge. Fran ci* su do la zi li i od la zi li iz Sve tog gra da, po ne kad broj ni po put ska ka va ca, a po ne kad u ne ve li kom bro ju. Go di nu za go di nom do la zi le su no ve voj sko vo đe iz fra nač kih ze ma lja, pljač ka le i po be đi va le ili bi va le po ra že ne i gi nu le, a ako bi po be di le, br zo su se vra ća le ku ći sa svo jim te škim to va ri ma.

Ali ne ki Fran ci ni ka da ni su od la zi li ku ći, i oni su bi li isto­vre me no naj bo lji i naj go ri. Naj bo lji zbog to ga što ni su pu sto ši li za ba ve ra di, i zbog to ga što su s nji ma mo gli da raz go va ra ju i za klju ču ju ugo vo re o tr go vi ni i spo ra zu me o pri mir ju. Me đu­tim, bi li su i naj go ri za to što su ne ki od njih ta ko stra šni pro­tiv ni ci u ra tu. A naj stra šni ji od svih bi la su ona dva pro kle ta rat nič ka mo na ška re da, tem plar ski red i red jo va no va ca. Onaj ko že li da oči sti ze mlju od ne pri ja te lja, onaj ko že li da po vra ti Al Ak su i Ku po lu na ste ni u sve tom Bož jem gra du, na kra ju mo ra po be di ti i tem pla re i jo va nov ce. Ne ma dru gog iz la za.

Ali, či ni lo se da je baš te pro kle te ver ni ke ne mo gu će po be di ti. Bo ri li su se bez stra ha, uve re ni da će oti ći u raj ako umru u bor­bi. Ni ka da se ni su pre da va li jer je nji hov Pra vil nik za bra nji vao ot kup za ro blje ne bra će. Uhva će ni vi tez jo va no vac ili tem plar bio bi bez vre dan za ro blje nik ko ga su mo gli pu sti ti na slo bo du ili ubi ti. I za to su ih uvek ubi ja li.

Jed no jed no stav no pra vi lo je go vo ri lo da ako se pet na e sto ri­ca pra vo ver nih sret nu u rav ni ci s pe to ri com tem pla ra, pre ži ve će svi ili ni je dan. Ako bi pet na e sto ri ca pra vo ver nih na pa la pe to ri cu ne ver ni ka, ni je dan od pra vo ver nih ne bi iz vu kao ži vu gla vu. Da bi bi li si gur ni u ta kvom na pa du, mo ra lo bi da ih bu de če ti ri pu ta vi še a da ipak bu du sprem ni na ve o ma ve li ke gu bit ke. S obič nim Fran ci ma ni je bi lo ta ko, njih je bi lo mo gu će po be di ti čak i s ma lo broj ni jom si lom na stra ni pra vo ver nih.

Dok su Fa hr i emir Mu sa pri ku plja li go ri vo za va tru, Ju suf je le žao s ru ka ma is pod gla ve i gle dao go re ka ne bu na ko me se

* Na ziv ko ji su Ara pi upo tre blja va li za sve kr sta še u Sve toj ze mlji. (Prim. prev.)

Jan Giju24 Templar 25

ona ko ka ko je dan gost ne bi tre ba lo da či ni, i emir Mu sa je na pra vio ne ko li ko neo d luč nih ko ra ka ka svom se dlu, gde je spre mio sve svo je oruž je za jed no s opre mom za ko nja. Ali Ju suf je br zo uhva tio nje gov uz ne mi re ni po gled i bez re či od mah nuo gla vom.

Tem plar se po klo nio tro ji ci do ma ći na re dom, a ser žant je ne spret no po dra ža vao svog go spo da ra. Po tom je iz ne na dio tro ji cu pra vo ver nih ti me što je po di gao svoj be li štit s ogav nim kr stom i pri čvr stio ga, vi so ko ko li ko je mo gao, na jed no ni sko dr vo u bli zi ni. Ka da je za tim pri šao i ot pa sao mač ka ko bi seo ta mo gde mu je Ju suf po ka zao ru kom, ob ja snio je da, ko li ko je nje mu po zna to, ne ma ne pri ja telj ski ras po lo že nih lju di u bli zi ni, ali što je si gur no – si gur no je. Tem plar ski štit svakome ubije že lju za bor bom. Osim to ga, ve li ko du šno je po nu dio da ga osta vi da vi si ta mo pre ko no ći i uzme ga odan de u zo ru, ka da za sve njih do đe vre me da idu da lje.

Ka da su tem plar i nje gov ser žant se li kraj pro stir ke od mu sli­na i po če li da va de hra nu iz svo jih za ve žlja ja – ur me, ov če ti nu, hleb i po ne što od ne či ste hra ne – Ju suf vi še ni je mo gao da su zdr ža va smeh ko ji je du go po ku ša vao da pri gu ši. Svi osta li su za ču đe no po gle da li u nje ga, po što ni ko ni je pri me tio ni šta sme­šno. Dvo ji ca tem pla ra su iz vi la obr ve, bu du ći da su oči gled no po sum nja la da su oni pred met Ju su fo vog pod sme ha.

Za to je, u že lji da ob ja sni svoj po stu pak, re kao ka ko ni ka da u ži vo tu ni je ni po mi slio da će mu jed nog da na kao za šti ta to kom no ći po slu ži ti štit s naj go rim zna kom nje go vih ne pri ja te lja. Ma da, s dru ge stra ne, to po tvr đu je ne što u šta je od u vek ve ro­vao, a to je da Bo gu u Nje go voj sve mo ći ni je stra no da se na ša li sa Svo jom de com. Na tu su se mi sao svi osmeh nuli.

Upra vo u tom tre nut ku tem plar je pri me tio ko mad di mlje­nog me sa me đu hra nom ko ju je nje gov ser žant iz va dio iz za ve­žlja ja, re kao je ne što gru bo na fra nač kom je zi ku i po ka zao

Ta mi sao je iza zi va la po ti šte nost. Jer, uko li ko je Bož ja na me­ra bi la da pra vo ver ni, ako us pe ju da se uje di ne u dži ha du pro tiv ne ver ni ka, bu du na gra đe ni po be dom, zbog če ga je on da stvo rio ne pri ja te lje ko je je ne mo gu će po be di ti u bor bi čo vek na čo ve ka? Mo žda da bi po ka zao da se pra vo ver ni za i sta mo ra ju uje di ni ti pro tiv ne pri ja te lja, da pra vo ver ni mo ra ju pre sta ti sa svim me đu­sob nim bor ba ma, jer bi, ka da bi se uje di ni li, bi li de set ili sto ti nu pu ta broj ni ji od Fra na ka, ko ji bi ta da bi li osu đe ni na pro past, pa sve da su i svi do jed nog tem pla ri.

Ju suf je po no vo u se ća nje pri zvao sli ku Al Gu ti ja, nje go vog pa stu va, nje go ve cr ne do bro pod ma za ne i neo šte će ne konj ske opre me, nje go vog oruž ja i oklo pa, i ni šta od to ga ni je bi lo le po za oko već sa mo po god no za ru ko va nje. Iz to ga se mo glo što šta na u či ti. Sva ka ko je mno go lju di umr lo na boj nom po lju sa mo za to što ni su mo gli odo le ti da obu ku na se be no vu, kru tu zlat nu čip ku pre ko oklo pa, ko ja im je ome ta la po kre te u pre sud nom tre nut ku, pa je ta ko ta šti na vi še od bi lo če ga dru gog bi la uzrok nji ho ve smr ti. Čo vek mo ra da pam ti i uči iz sve ga što vi di, jer ka ko bi ina če bi lo mo gu će po be di ti đa vol skog ne pri ja te lja ko ji je za po seo sve ti Bož ji grad?

Va tra je već puc ke ta la, a Fa hr i emir Mu sa be hu pro str li tka­ni nu od mu sli na i na nju po re đa li hra nu ko ju su po ne li, kao i pe ha re s vo dom. Emir Mu sa je ču čao i mleo zr na mo ke ka ko bi spra vio cr ni be du in ski na pi tak. Spu sti la se ta ma, a s njom je sti glo i osve že nje, naj pre kao ras hla đu ju ći po ve ta rac ko ji se spu štao niz pa di ne iz Al Ha li la, Avra mo vog gra da. Ali usko ro će se sve ži na na kon vre log da na pre tvo ri ti u pra vu hlad no ću.

Po što je ve tar du vao sa za pa da, Ju suf je ose tio mi ris dvo ji ce Fra na ka u istom tre nut ku ka da ih je čuo ka ko do la ze kroz mrak. Bio je to za dah ko ji je pod se ćao na ro bo ve i bo ji šte, i bez sum nje su neo pra ni do la zi li na ve če ru, bu du ći da su var va ri ka kvi je su.

Ka da je tem plar stu pio u krug ko ji je oba sja va la va tra, pra­vo ver ni su videli da is pred se be no si be li štit sa cr ve nim kr stom

Jan Giju26 Templar 27

„Ti, na rav no, raz u meš šta ja o to me mi slim, tem pla ru, ali pre đi mo na mo je pi ta nje. Ti si spa sao nas, tvo je ne pri ja te lje. Već sam pri znao da je ta ko i za hva lio ti. Ali sa da že lim da znam zbog če ga.“

„Mi ni smo spa sa va li na še ne pri ja te lje“, re kao je tem plar za mi šlje no. „Du go smo tra ga li za tom še sto ri com raz boj ni ka, ne de lju da na smo ih pra ti li na od sto ja nju i če ka li pra vu pri li ku. Naš za da tak je bio da ubi je mo njih, a ne da spa se mo vas. Ali Bog je i vas za klo nio svo jom za štit nič kom ru kom, a ni ti ni ja ne zna mo za što.“

„A ti si baš Al Gu ti lič no?“, bio je upo ran Ju suf.„Da, ta ko je“, re kao je tem plar. „Ja sam onaj ko ga ne ver ni ci

na je zi ku ko jim sa da go vo ri mo zo vu Al Gu ti, ali mo je ime je Arn od Go ti je, a moj za da tak je bio da oslo bo dim ze mlju od ovih šest ni šta ri ja i ja sam ga is pu nio. To je sve.“

„Ali za što baš ti? Zar ni si ti tem plar ski emir u va šem zam ku u Ga zi, čo vek na vi so kom po lo ža ju? Za što bi se čo vek po put te be ba vio ta ko ni skim za dat kom, ko ji je pri to me i opa san, da se upu­tiš u ove ne go sto lju bi ve pre de le sa mo da bi ubi jao raz boj ni ke?“

„Za to što je naš red ta ko i na stao, mno go pre ne go što sam ja ro đen“, od go vo rio je tem plar. „U po čet ku, ka da su na ši oslo­bo di li Hri stov grob, ho do ča sni ci ni su ima li ni ka kvu za šti tu na ho do ča šću do re ke Jor dan i onog me sta na ko me je Ja hi ja, ka ko ga vi zo ve te, ne ka da kr stio Isu sa Hri sta. U to vre me su svi ho do­ča sni ci no si li svo ju imo vi nu sa so bom, ume sto da je osta vlja ju na si gur nom kod nas, kao sa da. Bi li su lak plen za raz boj ni ke. Ta da je na stao naš red ka ko bi ih šti tio. I da nas je ča stan za da­tak šti ti ti ho do ča sni ke i ubi ja ti raz boj ni ke. Da kle, to ni je, ka ko ti mi sliš, ni zak po sao ko ji da je mo ko me bi lo, na pro tiv, u to me je sa ma srž i po re klo na šeg re da, i to je ča stan za da tak, kao što sam re kao. I Bog je usli šio na še mo li tve.“

„Imaš pra vo“, za klju čio je Ju suf s uz da hom. „Tre ba lo bi uvek da šti ti mo ho do ča sni ke. Ko li ko bi sa mo lak ši ži vot bio ov de u

svo jim du gim oštrim bo de žom. Ser žant je po cr ve nev ši sklo nio me so, a tem plar je sleg nuo ra me ni ma u znak iz vi nje nja, po što je me so ko je je za ne ko ga na ovo me sve tu ne či sto za dru go ga sa svim do bro.

Tro ji ca pra vo ver nih su sa da shva ti la da se me đu hra nom na la zio ko mad svi nje ti ne i da je za to ceo obed po stao ne čist. Ju suf ih je, me đu tim, br zo ša pa tom pod se tio na re či Bož je ko je se od no se na slu ča je ve ka da se čo vek na đe u nu ždi, da ta da ne va že ista pra vi la kao u sop stve noj ku ći, i tim ob ja šnje njem su svi bi li za do volj ni.

Ju suf je bla go slo vio obed u ime Mi lo sti vog i Sa mi lo snog Bo ga, a tem plar ga je bla go slo vio u ime Go spo da Isu sa Hri sta i Maj ke Bož je, i ni ko od pe to ri ce lju di ni je pri tom ni čim po ka zao da se gnu ša ve ro i spo ve sti onog dru gog.

Sa da su po če li da nut ka ju jed ni dru ge hra nom, i naj zad je tem plar na Ju su fo vo na va lji va nje uzeo ko mad ov če ti ne pe čen u te stu, pre se kao ga na dva de la svo jim si vim, ne u kra še nim i, ka ko se mo glo vi de ti, za stra šu ju će oštrim no žem, i je dan ko mad na vr hu bo de ža do dao svom ser žan tu, ko ji ga je str pao u usta ma lo okle va ju ći.

Ne ko vre me su je li u ti ši ni. Pra vo ver ni be hu na svo joj stra­ni iz ne li na tr pe zu po me nu tu ov če ti nu u te stu, kao i sec ka ne ze le ne pi sta će uva lja ne u še ćer i med. Ne ver ni ci su sa da, kad je svi nje ti na ne sta la, na svo joj stra ni ima li su še nu ov če ti nu, ur me i suv be li hleb.

„Že lim ne što da te pi tam, tem pla ru“, re kao je Ju suf po sle ne kog vre me na. Go vo rio je ti ho i žu stro, a oni ko ji su mu bi li bli ski zna li su da ta ko či ni po sle du gog raz mi šlja nja i ka da že li da go vo ri o ne čem va žnom.

„Ti si naš do ma ćin, pri hva ti li smo tvoj po ziv i ra do će mo od go vo ri ti na tvo ja pi ta nja, ali imaj na umu da je na ša ve ra isti­ni ta, a ne tvo ja“, od go vo rio je tem plar s iz ra zom li ca kao da se usu đu je da se na ša li i na ra čun sa me ve re.

Jan Giju28 Templar 29

Po tom je pri vu kao me ši nu s vi nom i is pio gu tljaj ne pi ta ju ći ni šta i ne za mo liv ši za iz vi nje nje, a on da ju je do dao svom ser­žan tu. Za tim se za va lio, udob no se na me stio, pri vu kao svoj ve li­ki de be li be li ogr tač sa za stra šu ju ćim cr ve nim kr stom i po gle dao Ju su fa kao da pro ce nju je pro tiv ni ka u igri mi ca, ne baš kao ne pri ja te lja, ali ipak kao ne kog ko ga tre ba pro ce ni ti.

„Moj ne po zna ti pri ja te lju ili ne pri ja te lju, ka kve ko ri sti ima­mo od ne i sti na dok ov de za jed no se di mo i je de mo, a obo ji ca smo da li reč da ne će mo na u di ti je dan dru gom?“, re kao je na po­slet ku. Go vo rio je ve o ma smi re no i bez oštri ne u gla su. „Ti si rat nik kao i ja. Ako Bog ta ko že li, sle de ći put će mo se su sre sti na boj nom po lju. Ode ća te oda je, ko nji vas oda ju, kao i opre­ma, a i ma če vi na slo nje ni na se dla ta mo po za di. Ti ma če vi su is ko va ni u Da ma sku, ni je dan od njih ne ko šta ma nje od pet sto ti na di na ra u zla tu. Tvoj i moj mir ubr zo će bi ti za vr še ni, pri mir je će se pre ki nu ti, a ako ti još ne znaš za to, ubr zo ćeš sa zna ti. Za to uži vaj mo u ovom neo bič nom tre nut ku, jer čo vek ne do bi ja če sto pri li ku da upo zna svog ne pri ja te lja. Ali ne moj­mo la ga ti jed ni dru ge.“

Ju su fa je ob u ze lo go to vo neo do lji vo is ku še nje da iskre no ka že tem pla ru ko je. Ali, isti na je da će pri mir je usko ro bi ti za vr še no, iako se to još ni je mo glo pri me ti ti na boj nim po lji­ma. A reč ko ju su da li da ne će na u di ti je dan dru gom, a to je raz log zbog kog su uop šte i mo gli za jed no da se de i je du, va ži la je sa mo za ovo ve če. Obo ji ca su bi li na lik jag nje tu ko je obe du je u dru štvu la va.

„Imaš pra vo, tem pla ru“, re kao je naj zad. „In ša lah, ako Bog ta ko že li, jed nog će mo se da na sre sti na boj nom po lju. Ali ja, kao i ti, sma tram da čo vek tre ba da upo zna svo je ne pri ja te lje, a iz gle da da ti za i sta po zna ješ pra vo ver ne vi še ne go što mi po zna­je mo ne ver ni ke. Sa da da jem do zvo lu mo ji ma da ti se obra te.“

I Ju suf se za va lio, ta ko đe se čvr šće umo tao u svoj ogr tač i dao znak bra tu i emi ru da ima ju do zvo lu da go vo re. Me đu tim,

Pa le sti ni ka da bi smo svi ra di li ta ko! A u ko joj se od fra nač kih ze ma lja na la zi ta tvo ja Go ti ja?“

„Ako će mo pra vo, ona se uop šte ne na la zi u ne koj od fra­nač kih ze ma lja“, od go vo rio je tem plar ve se lo s ble skom u oči ma kao da je sva nje go va uč ti vost od jed nom iš če zla. „Go ti ja se na la­zi da le ko na se ve ru od fra nač kih ze ma lja, na sa mom kra ju sve ta. Go ti ja je ze mlja u ko joj go to vo po la go di ne mo gu da ho dam po vo di zbog to ga što se voda stvrdne po oštroj hlad no ći. A iz ko je ze mlje do la ziš ti, jer ne go vo riš arap ski kao da si iz Me ke?“

„Ro đen sam u Bal be ku, ali sva tro ji ca smo Kur di“, od go vo­rio je Ju suf iz ne na đe no. „Ovo je moj brat Fa hr, a ovo je moj… pri ja telj Mu sa. Ka ko si i za što na u čio je zik pra vo ver nih, jer ta kvi kao ti ne osta ju du go u rop stvu?“

„To je tač no“, od go vo rio je tem plar. „Ova kvi kao ja uop šte ne pa da ju u rop stvo, a si gu ran sam da znaš zbog če ga. Ali ja ži vim u Pa le sti ni već de set go di na, da kle, ni sam ov de da bih pljač kom pri ba vio imo vi nu i vra tio se ku ći za po la go di ne. I ve ći na onih ko ji ra de za nas tem pla re go vo ri arap ski. Ina če, moj ser žant se zo ve Ar man od Ga sko nje, on je, ta ko re ći, nov ov de i ne raz u me mno go od ovo ga što go vo ri mo. On ću ti zbog to ga, a ne kao tvo ji, za to što ne sme ju da pro go vo re pre ne go što im ti do zvo liš.“

„Imaš oštro oko“, pro mr mljao je Ju suf po ru me nev ši. „Ja sam naj sta ri ji, vi diš već i se de vla si u mo joj bra di, i ja ras po la­žem po ro dič nim nov cem. Mi smo tr gov ci i pu tu je mo u Ka i ro jed nim va žnim po slom i… ja ne znam šta bi moj brat i moj pri ja telj že le li da pi ta ju jed nog ne pri ja telj skog vi te za. Mi smo svi mi ro lju bi vi lju di.“

Tem plar je is pi ti vač ki po gle dao Ju su fa, ali ne ko vre me ni šta ni je od go va rao. Odu go vla čio je je du ći ne ko li ko ba de ma umo­če nih u med, za tim je za stao, po di gao jed nu po sla sti cu na spram va tre i za klju čio da ta kve đa ko ni je si gur no do la ze iz Ale pa.

Jan Giju30 Templar 31

tem plar se osmeh nuo i pr vo pre veo pi ta nje na fra nač ki svom ser žan tu, ko ji je po tvr div ši gla vom od mah pra snuo u smeh.

„Da, to je vi še ne go isti ni to“, re kao je tem plar pošto je malo porazmislio ili se pra vio da raz mi šlja ka ko bi do dat no za in te re­so vao svo je slu ša o ce. „Ima mo min bar u Tem plum Sa lo mo ni su, ko ji vi zo ve te Al Ak sa, Hram da le ki. U sva kom slu ča ju, to i ni je na ro či to neo bič no. U na šem zam ku u Ga zi odr ža va mo maj lis sva kog če tvrt ka, je di nog da na ka da je to mo gu će, i ta da sve do ci mo ra ju da se za ku nu nad Sve tim pi smom, svi ci ma To re ili Ku ra­nom, a u ne kim slu ča je vi ma i nad ne čim dru gim što sma tra ju sve tim. Da ste vas tro ji ca egi pat ski tr gov ci kao što ste tvr di li, ta ko đe bi ste zna li i da naš red odr ža va zna čaj ne po slov ne ve ze s Egip ća ni ma a, ko li ko znam, ni je dan od njih ni je na še ve re. U Al Ak si, ako će mo se slu ži ti tim na zi vom, na la zi se glav no tem­plar sko se di šte, te nam sto ga tu do la ze i mno gi posetioci pre ma ko ji ma že li mo da se po na ša mo kao pre ma go sti ma. Ne vo lja je u to me što sva kog sep tem bra do la ze no vi bro do vi iz Pi ze ili Đe no­ve ili iz ju žnih fra nač kih ze ma lja, s no vim lju di ma uz bur ka nog du ha i pu nih odu še vlje nja da, ako ne od mah od mah odu u raj, a ono bar da ubi ja ju ne ver ni ke, ili da, ako ni šta dru go, po dig nu ru ku na njih. Ta kve no vaj li je nam za da ju mno go te ško ća, i za to se sva ke go di ne, čim pro đe sep tem bar, sva šta do ga đa u na šem se di štu, za to što pri do šli ce na sr ću na lju de va še ve re, a mi, na rav­no, mo ra mo pro pi sno da im oči ta mo lek ci ju.“

„Zar ubi ja te va še lju de zbog nas?“, kao bez da ha je upi tao Fa hr.„Na rav no da ne!“, od go vo rio je tem plar s iz ne nad nim ža rom.

„Za nas je te žak greh, kao što je, uosta lom, to i za vas u va šoj ve ri, ubi ti čo ve ka ko ji pri pa da isti ni toj ve ri. To je ne do pu sti vo.“

„Ali“, do dao je posle kra ćeg ću ta nja i po što mu se po no vo po vra ti lo do bro ras po lo že nje, „ni šta nas ne spre ča va da ta kve ve se lja ke do bro pro pu sti mo kroz ša ke, ako pri ja telj sko ube­đi va nje osta ne ne de lo tvor no. I sâm sam se vi še pu ta do bro ra zo no dio ti me…“

obo ji ca su okle va la, bu du ći da su već na vi kla da se de i sa mo slu ša ju. Po što ni je dan od pra vo ver nih ni je ni šta re kao, tem plar se nag nuo ka svom ser žan tu i ša pa tom po veo kra tak raz go vor na fra nač kom.

„Mog ser žan ta ču di jed no“, ob ja snio je po tom. „Već va še oruž je, ko nji i ode ća vre de vi še ne go što bi oni ne sreć ni raz­boj ni ci ika da mo gli da za mi sle. Zbog če ga ste on da kre nu li ovim opa snim pu tem za pad no od Mr tvog mo ra bez do volj ne prat nje?“

„Zbog to ga što je to naj br ži put, a prat nja pri vla či pre ve li­ku pa žnju…“, od go vo rio je Ju suf odu go vla če ći. Ni je že leo da po no vo upa da u ne pri li ku i iz go va ra ne i sti ne, te je sto ga mo rao do bro da od me ri svo je re či; nje go va prat nja bi si gur no iza zva la pre ve li ku pa žnju po što bi se mo ra la sa sto ja ti od naj ma nje tri hi lja de ko nja ni ka da bi se sma tra la bez bed nom.

„A bu du ći da smo se uzda li u na še ko nje, ni smo mi sli li da nas ne ki bed ni raz boj ni ci ili Fran ci mo gu su sti ći“, do dao je br zo.

„Mu dro, a ipak ne do volj no mu dro“, re kao je tem plar klim­nuv ši gla vom. „Tih šest raz boj ni ka pljač ka lo je u ovim kra je­vi ma već vi še od go di nu i po da na, i po zna va lo je pre deo kao svoj džep, na od re đe nim de lo vi ma pu ta bi li su u sta nju da ja šu br že od bi lo ko ga od nas. I to ih je uči ni lo bo ga ti ma. Sve dok ih Bog ni je ka znio.“

„Ja bih že leo da znam jed no“, re kao je Fa hr, ko ji je sa da pr vi put ne što iz u stio i mo rao da se na ka šlje po što su mu re či za sta le u gr lu. „Pri ča se da vi tem pla ri ko ji ste… sme šte ni u Al Ak si, ta mo ima te je dan min bar, me sto na ko me pra vo ver ni mo gu da se mo le. A re če no mi je i da ste baš vi tem pla ri jed nom ka zni li ne kog Fran ka ko ji je spre ča vao pra vo ver ne da se mo le. Je li to za i sta isti na?“

Sva tro ji ca pra vo ver nih sa da su s pa žnjom gle da la u ne pri­ja te lja, iz gle da lo je da ih od go vor sve pod jed na ko za ni ma. Ali

Jan Giju32 Templar 33

upi tao: ’Ho će te li mi po mo ći Bo ga ra di?’ I ne ki od si no va Izra e la su po ve ro va li, a dru gi ni su, pa smo Mi one ko ji su po ve ro va­li – pro tiv ne pri ja te lja nji ho va po mo gli, i oni su po be di li. Me ni se, na rav no, na ro či to do pa da onaj deo o ode ve ni ma u be lo…“

Po sle ovih re či emir Mu sa je sko čio i kre nuo po svoj mač, ali se na po la pu ta pri brao i za stao. Bio je cr ven u li cu od be sa ka da je is pru žio ru ku i op tu žu ju ći upe rio prst u tem pla ra.

„Bo go hul ni če!“, po vi kao je. „Jed no je što go vo riš je zik Ku ra­na. Ali dru go je iz vr ta nje re či Bož jih u hu lje nje i sprd nju, i ti sa da ne bi ostao u ži vo tu da nje go vo ve li… da moj pri ja telj Ju suf ni je dao svo ju reč!“

„Se di i po na šaj se pri stoj no, Mu sa!“, gru bo je za re žao Ju suf, ali se br zo pri brao dok je Mu sa iz vr ša vao nje go vo na re đe nje. „To što si čuo za i sta je su Bož je re či i za i sta po ti ču iz še zde set pr ve su re i o tim re či ma tre ba da raz mi sliš. Ali ne moj mi sli ti da ovo po mi nja nje ode ve nih u be lo ima ono zna če nje na či ji ra čun se naš gost na ša lio.“

„Ne, na rav no da ni je ta ko“, po žu rio je tem plar da iz gla di su kob. „To se od no si na one ko ji su bi li ode ve ni u be lo mno go pre na stan ka mog re da, i mo ja ode ća ne ma ni ka kve ve ze s tim.“

„Ka ko to da si ta ko upu ćen u Ku ran?“, upi tao je Ju suf svo jim uobi ča je nim i pot pu no smi re nim to nom, kao da ni je do šlo ni do ka kvih uvre dlji vih re či i kao da nje gov vi so ki po lo žaj ni je bio za ma lo ot kri ven.

„Mu dro je pro u ča va ti svog ne pri ja te lja, ako že liš mo gu ti po mo ći da raz u meš Bi bli ju“, od go vo rio je tem plar kao da že li ša lom da se iz vu če iz ne pri li ke i kao da je za ža lio zbog svog ne spret nog upa da na tlo pra vo ver nih.

Ju suf je upra vo na me ra vao da od go vo ri oštro na la ko mi sle ni go vor o upu ći va nju u je re tič ke na u ke, ali pre ki nuo ga je uža­san i dug krik. Krik je za tim pre ra stao u ne što što je podsećalo na po dru glji v sme h, spu štao se ka nji ma i od je ki vao s brd skih

Nag nuo se ka svom ser žan tu i pre veo mu. Ka da je ser žant na to klim nuo gla vom i po tvr dio sme hom, kao da su ose ti li ve li ko olak ša nje, i svi su se pri dru ži li gla sno se sme ju ći, mo žda čak mal či ce pre gla sno.

Je dan kra tak na let ve tra, ko ji je pred sta vljao po sled nji uz dah ve čer njeg po ve tar ca od o zgo s pla ni na Al Ha li la, iz ne na da je do neo smrad tem pla ra do tro ji ce pra vo ver nih, ko ji su ustuk­nu li i po če li da nju še po va zdu hu ne mo gav ši da pri kri ju svo ja ose ća nja.

Tem pla ri su uvi de li da su ih do ve li u ne pri li ku, pa su od mah usta li i pred lo ži li da pro me ne me sta u od no su na pra vac ve tra i okre nu tka ni nu od mu sli na na ko joj je emir Mu sa sa da po čeo da re đa šo lji ce mo ke. Tro ji ca do ma ći na su od mah pri hva ti la pred log ne iz re kav ši ni šta ne uč ti vo.

„Mi ima mo na ša pra vi la“, ob ja snio je tem plar iz vi nja va ju ći se ka da je seo na svo je no vo me sto. „Va še je da se pe re te i kad tre ba i kad ne tre ba, a na ša pra vi la to za bra nju ju, to ni je ni šta go re od to ga što vi ima te pra vi la ko ja vam na la žu da lo vi te, a mi ima mo pra vi la ko ja to za bra nju ju, iz u zev ka da je reč o la vo vi ma, ili što mi pi je mo vi no, a vi ne.“

„Vi no je ne što dru go“, pri me tio je Ju suf. „Za bra na pi je nja vi na je stro ga i to su re či ko je je Bog upu tio Pro ro ku, mir ne ka je s njim. Ali mi, ina če, ni smo kao na ši ne pri ja te lji, raz mi sli te sa mo o Bož jim re či ma iz sed me su re: Ko je za bra nio Ala ho ve ukra se ko je je on za ro bo ve svo je stvo rio i ukra sna je la.“

„Tja“, re če tem plar. „Va ša knji ga je pu na i ovog i onog. Ako ti že liš da me na ve deš da iz ta šti ne ot kri jem svo ju sra mo tu i le po se na mi ri šem kao sve tov ni lju di, on da od mah mo žeš pre sta ti da me na zi vaš svo jim ne pri ja te ljem. Jer, po čuj sa mo re či iz va še knji ge, iz še zde set pr ve su re, re či va šeg Pro ro ka, mir ne ka je s njim: O ver ni ci, po mo zi te Bož ju ve ru, kao što su ode ve ni u be lo re kli: ’Mi će mo po mo ći Bož ju ve ru!’ – kad ih je Isus, sin Ma ri jin,

Jan Giju34 Templar 35

Ako nam je Bog već od me rio vre me ko je će mo pro ve sti na ze mlji i že li da nas po zo ve k se bi, ta da, na rav no, ne mo že mo ni šta uči ni ti. Ali do tog ča sa će mo pri pi si va ti la vež di vljim psi ma ili ne pri ja te lji ma, a znam da o to me i vi ko ji ve ru je te u Pro ro ka, mir ne ka je s njim, a po ri če te Si na Bož jeg, mi sli te isto što i mi. Zar ni sam u pra vu, Ju su fe?“

„U pra vu si, tem pla ru“, slo žio se Ju suf. „Ali gde se, on da, na la zi gra ni ca iz me đu ra zu ma i ve re, iz me đu stra ha i uzda nja u Bo ga? Ako čo vek mo ra po slu ša ti na re đe nje, kao što mo ra tvoj ser žant, či ni li to nje gov strah ma njim?“

„Ka da sam bio mlad, ma da ja ni sa da ni sam na ro či to star“, re kao je tem plar na kon što je, ka ko se či ni lo, do bro raz mi slio, „stal no sam se ba vio tom vr stom pi ta nja. To je do bro za gla vu, jer čo vek iz o štri mi sli ka da ko ri sti gla vu. Ali bo jim se da sam sa da već pri lič no otu peo. Čo vek slu ša na re đe nja. Čo vek po be­đu je zlo. Čo vek za tim za hva lju je Bo gu, i to je sve.“

„A ako čo vek ne po be di ne pri ja te lja?“, za pi tao je Ju suf me kim gla som koji beše neobičan nje go vim pra ti o cima.

„Ta da čo vek umre, ba rem je ta ko u mom i Ar ma no vom slu ča ju“, od go vo rio je tem plar. „A sud njeg da na će i me ne i te be iz me ri ti i iz va ga ti, a ja ne že lim da ka žem ku da ćeš ti po sle to ga, iako znam šta ti sam mi sliš o to me. A ako ja umrem ov de u Pa le sti ni, obez be đe no mi je me sto u ra ju.“

„Ve ru ješ li ti za i sta u to?“, na sta vio je Ju suf svo jim neo bič­nim, me kim gla som.

„Da, ve ru jem u to“, od go vo rio je tem plar. „On da mi re ci jed no, sto ji li ta kvo obe ća nje uisti nu u tvo joj

Bi bli ji?“„Ne, ne sto ji baš ta ko.“„A ipak si sa svim si gu ran u to?“„Da, sve ti otac iz Ri ma je obe ćao…“

pa di na iz nad njih. Sva pe to ri ca su se uko či la i sta la da oslu šku ju, emir Mu sa je od mah za po čeo s ver gla njem re či ko je pra vo ver ni upo tre blja va ju ka ko bi od bi li pu stinj ske dži ne. Za tim se po no­vo za čuo krik, ali sa da je zvu čao kao da po ti če od du ho va iz bez da na, kao da su raz go va ra li jed ni s dru gi ma, kao da su do le opa zi li ne ve li ku va tru i je di ne lju de u tom pre de lu.

Tem plar se nag nuo i pro šap tao ne ko li ko re či na fra nač kom svom ser žan tu, ko ji je od mah klim nuo gla vom, ustao i pri pa sao mač, bo lje se uvio u cr ni ogr tač, na klo nio se svo jim do ma ći ni­ma ne ver ni ci ma, a po tom se bez re či okre nuo i ne stao u ta mi.

„Iz vi ni te zbog ove na še ne uč ti vo sti“, re kao je tem plar. „Ali iz gle da da se go re u na šem lo go ru de ša va pra vo kr vo pro li će zbog sve žeg me sa, i mo ra mo se po bri nu ti za ko nje.“

Činilo se da ne nalazi za shodno da išta da lje ob ja šnja va i uz na klon je pru žio šo lji cu mo ke ka emi ru Mu si ka ko bi mu ovaj do lio. Emi ro va ru ka je bi la po ma lo ne si gur na dok je si pao.

„Po slao si svog ser žan ta ta mo u mrak, i on te je po slu šao ne trep nuv ši?“, za ču dio se Fa hr, a glas mu je zvu čao pro mu klo.

„Da“, re kao je tem plar. „Čo vek slu ša na re đe nja čak i ako ose ća strah. Ali ja mi slim da Ar ma na ni je strah. Mrak je bo lji pri ja telj ono me ko no si cr ni ogr tač ne go ono me ko no si be li, a Ar ma nov mač je oštar i nje go va ru ka je si gur na. A oni ta mo di vlji psi, te pe ga ve zve ri što gro zno ur li ču, ta ko đe su po zna ti po pla šlji vo sti, zar ni je ta ko?“

„Ali je si li ti si gu ran da smo ču li sa mo di vlje pse?“, upi tao je Fa hr ne po ver lji vo.

„Ne“, re če tem plar. „Po sto ji mno go na ma ne po zna tog iz me­đu ne ba i pa kla, i ni ko ne mo že bi ti sa svim si gu ran. Ali Go spod je pa stir naš i ni šta nam ne će ne do sta ja ti dok bu de mo ho di li kroz do li nu sen ke smr ti. Ar man si gur no iz go va ra tu mo li tvu dok ko ra ča kroz ta mu. U sva kom slu ča ju, ja bih je iz go va rao.

Jan Giju36 Templar 37

da je sve od jed nom po sta lo ni štav no, iako su svi mo gli da vi de nje go vu ne si gur nost. „Na ša ve ra ni je ista, iako ima mno go slič nog. Ipak mo ra mo ži ve ti za jed no u is toj ze mlji, u naj go rem slu ča ju bo ri ti se jed ni pro tiv dru gih, a u naj bo ljem skla pa ti spo­ra zu me i za klju či va ti po slo ve. Ne go vo ri mo sa da o dru gom. To je mo ja že lja, a ja sam vaš gost.“

Svi su shva ti li da je Ju suf pro tiv ni ka sa te rao u ćo šak iz ko ga ovaj vi še ni je mo gao da se bra ni; Isus oči gled no ni ka da ni je re kao ni šta o to me ka ko je bo go u god no ubi ja ti Sa ra ce ne. Me đu­tim, ka da se na šao u škrip cu, tem plar se ipak iz vu kao iz ne u­god nog po lo ža ja po zvav ši se na ne pi sa ne za ko ne pra vo ver nih o go sto prim stvu. A tu mu se mo ra uči ni ti po vo lji, jer za i sta je ste nji hov gost.

„Ti uisti nu znaš mno go o svom ne pri ja te lju, tem pla ru“, re kao je Ju suf, dok je i gla som i iz ra zom li ca oda vao ko li ko ga je raz ve se li lo što je od neo po be du u ras pra vi.

„Kao što smo se slo ži li, čo vek mo ra upo zna ti ne pri ja te lja“, od go vo rio je tem plar ti ho i gle da ju ći u ze mlju.

Ne ko vre me su se de li bez re či i gle da li u svo je šo lji ce mo ke, jer im je bilo te ško da po no vo ne u si lje no po kre nu raz go vor na kon Ju su fo ve po be de. Ali ti ši na je pre ki nu ta ka da su po no vo za ču li zve ri. Ovog pu ta su svi zna li da su u pi ta nju ži vo ti nje a ne ne ka đa vol ska stvo re nja, i zvu ča lo je kao da na pa da ju ne što ili ne ko ga, a ne du go za tim i kao da be že ispuštajući kri ke ko ji su sve do či li o bo lu i smr ti.

„Kao što sam re kao, Ar ma nov mač je oštar“, pro mr mljao je tem plar.

„Zbog če ga ste, za ime sve ta, po ne li nji ho ve le še ve?“, upi tao je Fa hr, ko me su kroz gla vu pro la zi le iste mi sli kao i nje go voj bra ći po ve ri.

„Na rav no, bi lo bi mno go bo lje da smo ih uhva ti li ži ve. U tom slu ča ju ne bi ta ko za u da ra li na pu tu ku ći i mo gli bi da ja šu

„Ali on je sa mo čo vek! Ko ji ti čo vek mo že obe ća ti me sto u ra ju, tem pla ru?“

„Ali Mu ha med je ta ko đe bio čo vek! A ti ve ru ješ u nje go va obe ća nja, opro sti, mir ne ka je s njim.“

„Mu ha med, mir ne ka je s njim, bio je po sla nik Bož ji, a Bog je re kao: A Po sla nik i oni ko ji s njim ve ru ju bo re se za la žu ći imet ke svo je i ži vo te svo je. Nji ma će sva ko do bro pri pa sti i oni će ono što že le ostva ri ti. Ovo je, valj da, ja sno re če no? A na sta­vak gla si…“

„Znam! Sle de ći ajet u de ve toj su ri“, na glo ga je pre ki nuo tem plar. „Bog im je pri pre mio raj ske ba šte kroz ko je će re ke te ći, u ko ji ma će več no bo ra vi ti. To je ve li ki uspeh! Pa on da se, valj da, raz u me mo? Ni šta od to ga ni je ti stra no, Ju su fe. A osim to ga, raz li ka iz me đu te be i me ne je ste u to me što ja ne mam ni ka kve imo vi ne, što sam se pre dao Bo gu i što ću, ka da On od lu či, za Nje ga umre ti. Tvo ja ve ra ne pro tiv re či ono me što sam re kao.“

„Tvo je po zna va nje re či Bož jih za i sta je ve li ko, tem pla ru“, pri­me tio je Ju suf, ose ća ju ći za do volj stvo što je ne pri ja te lja uhva tio u klop ku, a to su i nje go vi pra ti o ci mo gli da pri me te na nje mu.

„Da, kao što sam re kao, čo vek mo ra po zna va ti svog ne pri ja­te lja“, re kao je tem plar pr vi put ne si gur no, kao da je i on uvi deo da ga je Ju suf sa te rao u ćo šak.

„Ali, ako ta ko go vo riš, on da ti ni si moj ne pri ja telj“, od go­vo rio je Ju suf. „Ti ci ti raš Ku ran ča sni, a to su Bož je re či. To što si re kao se, da kle, od no si na me ne, ali još uvek ne i na te be. Za pra vo ver ne je sve to ja sno kao dan, ali šta to pred sta vlja za te be? Ja, uisti nu, ne znam ta ko mno go o Isu su kao što ti znaš o Pro ro ku, mir ne ka je s njim. Ali šta je Isus re kao o sve tom ra tu? Zar je Isus re kao i jed nu je di nu reč o to me da ćeš oti ći u raj ako me ubi ješ?“

„Haj de da se sa da ne spo ri mo oko to ga“, re kao je tem plar na či niv ši po kret ru kom ko ji je iz ra ža vao sa mo po u zda nje, kao

Jan Giju38 Templar 39

„Ne, ja za i sta ni šta ne smem da po se du jem!“, pra snuo je tem­plar iz ne na đe no. „Ako mi sli te da će mo uze ti raz boj nič ko bla go za se be, za i sta ste se pre va ri li. Mi će mo iz lo ži ti sva ukra de na do bra is pred cr kve Hri sto vog gro ba sle de će ne de lje, i ako ta da oni ko ji su po kra de ni bu du mo gli da pro na đu svo ju imo vi nu, do bi će je na trag.“

„Ali ve ći na onih ko ji su po kra de ni ve ro vat no je mr tva.“, ti ho je pri me tio Ju suf.

„Ipak mo gu ima ti ži ve na sled ni ke, a ono na šta ni ko ne bu de po la gao pra vo pri pa šće na šem re du“, od go vo rio je tem plar.

„To je ve o ma za ni mlji vo ob ja šnje nje ono ga što sam čuo o to me ka ko sma tra te da vam je sva ko pljač ka nje na boj nom po lju is pod ča sti“, re kao je Ju suf uz osmeh ko ji je ot kri vao ka ko sma tra da je još jed nom po be dio u dvo bo ju re či ma.

„Ne, mi ne pljač ka mo na boj nom po lju“, od go vo rio je tem­plar hlad no. „Obič no to ne pred sta vlja ni ka kvu te ško ću, po što po sto ji mno štvo onih ko ji to či ne. Ako smo ima li ude la u po be­di, od mah se obra ća mo Bo gu. Ako že liš da ču ješ šta tvoj Ku ran ka že o pljač ka nju na boj nom po lju…“

„Ne, hva la!“, pre ki nuo ga je Ju suf po di gav ši ru ku u znak upo zo re nja. „Mi se ra di je ne bi smo vra ća li na raz go vor u ko me mo že iz gle da ti kao da ti, ne ver nik, znaš vi še od nas o Pro ro ko­vim re či ma, mir ne ka je s njim. Do zvo li mi da ti ume sto to ga po sta vim jed no ve o ma iskre no pi ta nje.“

„Do bro. Po sta vi mi iskre no pi ta nje i do bi ćeš od go va ra ju ći od go vor“, re kao je tem plar i po di gao uvis oba dla na ka ko bi, ona ko ka ko to či ne pra vo ver ni, po ka zao da se sla že s pro me­nom te me raz go vo ra.

„Re kao si da će pri mir je iz me đu nas ubr zo bi ti za vr še no. Imaš li na umu Brin sa Ar na ta?“

„Ti znaš mno go, Ju su fe. Brins Ar nat, ko ga mi zo ve mo Re nald Šatiljonski, a ko ji, osim to ga, ni je ni ka kav ’princ’, već

bez po te ško ća. Ali su tra će bi ti vruć dan, pa će mo mo ra ti da na sta vi mo pu to va nje ra no iz ju tra, pre ne go što poč nu pre vi še da smr de“, od go vo rio je tem plar.

„A da ste ih po ve li sa so bom kao za ro blje ni ke, da ste ih do ve li ži ve u Al Kuds, šta bi ta da bi lo s nji ma?“, na va lji vao je Fa hr.

„Pre da li bi smo ih na šem emi ru u Je ru sa li mu, ko ji je je dan od naj vi ših po či nu unu tar na šeg re da. On bi ih da lje pre dao sve tov noj vla sti, po tom bi im svu kli svu ode ću osim one ko ja im po kri va sra mo tu i obe si li ih na zi du go re kod ste ne“, od go vo rio je tem plar kao da se to sa mo po se bi pod ra zu me va.

„Ali već ste ih ubi li, za što im ov de ne svu če te ode ću i pre pu­sti te ih sud bi ni ko ju za slu žu ju? Za što još ču va te nji ho ve le še ve od di vljih zve ri?“, da lje je pi tao Fa hr kao da ne že li da od u sta ne ili kao da ne mo že da shva ti.

„Mi će mo ih, bez ob zi ra na sve, obe si ti ta mo“, od go vo rio je tem plar. „Sva ko mo ra da zna da će onaj ko pljač ka ho do ča sni ke pre ili ka sni je vi si ti ta mo. To je sve ti za vet na šeg re da, i on mo ra uvek bi ti is pu njen, do kle god nam je Bog u po mo ći.“

„Šta či ni te s nji ho vim oruž jem i ode ćom?“, upi tao je emir Mu sa gla som ko jim kao da je že leo da raz go vor opet po sta ne ra zu man. „Mo ra da su ima li mno go dra go ce no sti.“

„Je su, ali sve su to ukra de na do bra“, od go vo rio je tem plar po vra tiv ši deo pre đa šnje si gur no sti. „To jest, u to ne ra ču nam nji ho vo oruž je i opre mu, po što njih ne mo že mo ni ka ko upo tre­bi ti. Ali ta mo go re, gde smo Ar man i ja po di gli lo gor, u jed noj pe ći ni se na la zi nji ho vo raz boj nič ko skro vi šte. Su tra uju tru će mo vo di ti te ško na to va re ne ko nje, jer imaj te u vi du da su te zve ri ov de pljač ka le du že od po la go di ne.“

„Ali vi ne sme te da po se du je te ni šta“, pri me tio je Ju suf bla go, a on da ve se lo po di gao obr ve kao da je po mi slio da je po no vo do bio bit ku pro tiv čo ve ka ko ji bi ga, po svoj pri li ci, obo rio na ze mlju po put de te ta ka da bi se su sre li s oruž jem u ru ka ma.

Jan Giju40 Templar 41

„Či niš mi čast tim re či ma. Ne go, zbog če ga će na še pri mir je bi ti pre kr še no?“

„Za mo li tvo je lju de da se uda lje ako že liš da na sta vi mo ovaj raz go vor, Ju su fe.“

Ju suf je ne ko vre me za mi šlje no čup kao bra du. Ako je tem­plar za i sta shva tio s kim raz go va ra, da li je že leo da po jed no sta vi si tu a ci ju, da pre kr ši svo ju reč i ubi je ga? Ne, u to je te ško po ve­ro va ti. Ima ju ći u vi du ka ko je ovaj čo vek ubi jao ra ni je to kom ve če ri, ne bi mu bi lo po treb no da ova ko olak ša kr še nje re či, već bi odav no isu kao mač.

Ipak, ni je bi lo je la ko shva ti ti nje gov zah tev ko ji se či nio ne ra zum nim, a pri tom ni ko ne bi imao na ro či te ko ri sti od nje­go vog is pu nje nja. Naj zad je Ju su fo va ra do zna lost jed no stav no nadvladala nje go vu opre znost.

„Osta vi te nas“, krat ko je na re dio. „Na me sti te le ža je ve za spa va nje ma lo da lje, ov de mo že te po spre mi ti uju tru, se ti te se da smo na pu tu, i svih onih pra vi la ko ja va že ka da smo na pu tu.“

Fa hr i emir Mu sa su okle va li, na po la su usta li i po gle da li ka Ju su fu, ali nje gov stro gi po gled na te rao ih je da se po vi nu­ju na re đe nju. Na klo ni li su se tem pla ru i po vu kli se. Ju suf je u ti ši ni sa če kao da se nje gov brat i naj bo lji rat nik iz nje go ve stra že do volj no uda lje i da za ču je šu ška nje dok se pri pre ma ju za spa va nje.

„Ne ve ru jem da će moj brat i Mu sa la ko pa sti u san“, re kao je Ju suf.

„Ne će“, od go vo rio je tem plar. „Ipak ne će mo ći ni da ču ju šta go vo ri mo.“

„Zbog če ga je ta ko va žno da ne ču ju šta go vo ri mo?“„Ni je va žno“, osmeh nuo se tem plar. „Va žno je da ti znaš da

ne ču ju šta go vo riš. Ta da vi še ne ćeš mo ra ti da me po be đu ješ na re či ma i naš raz go vor će po sta ti is kre ni ji. U to me je su šti na.“

„Za jed nog čo ve ka ko ji ži vi u ma na sti ru znaš mno go o ljud­skoj pri ro di.“

je dan zao čo vek i, na ne sre ću, sa ve znik tem pla ra, po no vo je po čeo s pljač ka njem. Ja to znam i ža lim zbog to ga, i ne že lim da bu dem nje gov sa ve znik, ali slu šam na re đe nja. Me đu tim, ni je on naj ve ća ne vo lja.“

„On da to ima ne ka kve ve ze s onim no vim prin cem ko ji je do šao s ve li kom voj skom iz ze mlje Fra na ka. Ka ko se on zo ve, ne što kao Fi lus?“

„Ne“, osmeh nuo se tem plar. „Fi lus si gur no je ste, po što je ne či ji sin. Zo ve se Fi lip od Flan dri je, on je voj vo da i je ste do šao s ve li kom voj skom. Ali sa da te mo ram upo zo ri ti, ako će mo na sta vlja ti ovaj raz go vor.“

„Zbog če ga?“, pi tao je Ju suf glu me ći bez bri žnost. „Pa ja imam tvo ju reč. Da li se ne ka da de si lo da si pre kr šio ono u šta si se za kleo?“

„Za kleo sam se u ne što što još uvek ni sam is pu nio, a pro ći će još de set go di na pre ne go što bu dem mo gao to da uči nim, ako Bog da. Ali ni ka da ni sam po ga zio svo ju reč, i to se, ta ko mi Bog po mo gao, ni ka da ne će ni do go di ti.“

„On da do bro. A za što bi na še pri mir je bi lo pre kr še no do la­skom ne kog ta mo Fi lu sa iz ne ke Flam zi je? To se, valj da, stal no do ga đa?“

Tem plar je du go is pi ti vač ki gle dao Ju su fa u oči, ali on ni je skre nuo po gled. To je po tra ja lo jer ni je dan ni je že leo da po pu sti.

„Ti že liš da za ta jiš ko si u stva ri“, re kao je na po slet ku tem plar ne skre ću ći po gled s Ju su fa. „Ali ma lo je lju di ko ji mo gu zna ti ta ko mno go o rat nim de ša va nji ma, i ni ko od njih se, osim to ga, ne iz da je za tr gov ca ko ji pu tu je u Ka i ro. Ako bu deš go vo rio vi še od ovo ga, ne mo gu se vi še pre tva ra ti da ne znam ko si, da si čo vek ko ji ima do u šni ke, čo vek ko ji zna. Ta kvih lju di ne ma mno go.“

„I ti imaš mo ju reč, se ti se to ga, tem pla ru.“„Ve ći na bi se pre uzda la u tvo ju reč ne go u reč bi lo kog dru­

gog ne ver ni ka.“

Jan Giju42 Templar 43

„Ne, ti i ja se sva ka ko sre će mo sa mo sa da.“„To je ču dan Bož ji hir… ali do zvo li mi, u tom slu ča ju, da

te upi tam, tem pla ru, šta je još osim Bo ga po treb no da vas mi, pra vo ver ni, po be di mo?“

„Po treb ne su dve stva ri. Pr va je ono što Sa la din već či ni: uje di nju je sve Sa ra ce ne pro tiv nas. To se već do ga đa. Dru go je iz da ja me đu oni ma ko ji ve ru ju u Isu sa Hri sta, iz da ja ili te ški gre si zbog ko jih će nas Bog ka zni ti.“

„A ako ne bu de iz da je i tih te ških gre ho va?“„On da ni ko od nas ne će po be di ti, Ju su fe. Raz li ka iz me đu

nas je u to me što vi, Sa ra ce ni, mo že te da gu bi te bit ku za bit­kom. Dok opla ku je te svo je mr tve, već se no va voj ska spre ma za po hod. Mi hri šća ni mo že mo iz gu bi ti sa mo jed nu ve li ku bit­ku, a ta ko glu pi ni smo. Ako smo nad moć ni, na pa šće mo. Ako smo sla bi ji, po tra ži će mo za klon u na šim tvr đa va ma. To mo že tra ja ti več no.“

„Da kle, naš rat će tra ja ti več no?“„Mo žda, a mo žda i ne. Ne ki me đu na ma… po zna ješ li gro fa

Rej mon da od Tri po li ja?“„Da, znam… znam za nje ga. I šta s njim?“„Ako hri šća ni po put nje ga osvo je vlast u Je ru sa lim skom kra­

ljev stvu, a vi na va šoj stra ni ima te vo đu po put Sa la di na, mo že na sta ti mir, i to pra ve dan mir, što je u sva kom slu ča ju bo lje od bes kraj nog ra ta. Mno gi tem pla ri raz mi šlja ju kao grof Rej mond. Ali, vra ti mo se gde smo sta li, na ono što će se sa da de si ti. Jo va­nov ci su kre nu li s kra ljev skom voj skom i onim ’Brin sem’ go re u Si ri ju. Mi, tem pla ri, to ni smo uči ni li.“

„To već znam.“„Da, ti bez sum nje to znaš zbog to ga što je tvo je ime Ju suf

ibn Ejub Sa lah al Din, ko ga mi na na šem je zi ku zo ve mo jed­no stav no Sa la din.“

„Ne ka nam se Bog smi lu je sad ka da to znaš.“

„U ma na sti ru čo vek na u či mno go o ljud skoj pri ro di, vi še ne go što mi sliš. A sa da pre đi mo na ono što je va žno. Ja ti ne go vo rim ni šta iz u zev ono ga što sam već si gu ran da i sam znaš, jer bi sve dru go bi lo iz da ja. Ali raz mo tri mo sa da okol no sti. Kao što znaš, do la zi još je dan fra nač ki ve li kaš. On će ov de osta ti ne ko vre me, a kod ku će su ga svi bla go si lja li zbog nje go vog sve tog za dat ka u Bož joj slu žbi i ta ko da lje. Sa so bom do vo di ve li ku voj sku. Šta on da on že li?“

„Da se br zo obo ga ti, jer je imao ve li ke tro ško ve.“„Upra vo ta ko, Ju su fe, upra vo ta ko. Ali že li li da kre ne na

sa mog Sa la di na i na Da mask?“„Ne. Ta ko bi ri zi ko vao da iz gu bi sve.“„Upra vo ta ko, Ju su fe. Mi se u pot pu no sti raz u me mo i mo že­

mo da raz go va ra mo bez pre te ra ne uč ti vo sti i pre tva ra nja sa da ka da nas tvo ji pod re đe ni ne slu ša ju. Pa, ku da će on da kre nu ti taj no vi pljač kaš sa svo jom voj skom?“

„Na ne ki ume re no jak i ume re no bo gat grad, ali ne znam na ko ji.“

„Upra vo ta ko. Ni ja ne znam ko ji je grad u pi ta nju. Homs? Ha ma? Mo žda. Alep? Ne, pre da le ko je i su vi še je do bro utvr đen. Re ci mo Homs ili Ha ma, što se sa mo na me će. Šta će on da uči ni ti naš sve tov ni hri šćan ski kralj u Je ru sa li mu i kra ljev ska voj ska?“

„Oni ne ma ju mno go iz bo ra. Pri klju či će se pljač ka nju, iako bi ra di je upo tre bi li no ve sna ge da kre nu na Sa la di na.“

„Upra vo ta ko, Ju su fe. Ti sve znaš i sve raz u meš. Da kle, sa da obo ji ca zna mo ka ko stva ri sto je. Šta će mo uči ni ti po vo dom to ga?“

„Za po če tak će mo i ti i ja odr ža ti reč.“„Na rav no, na to ne tre ba tro ši ti re či. Ali šta će mo još uči ni ti?“„Is ko ri sti će mo ovaj tre nu tak pri mir ja za to da bo lje raz u­

me mo je dan dru gog. Mo žda vi še ni ka da ne ću ima ti pri li ku da raz go va ram s jed nim tem pla rom. Ti mo žda ni ka da ne ćeš ima ti pri li ku da raz go va raš sa… ne pri ja te ljem po put me ne.“

Jan Giju44 Templar 45

slo bod nom vo ljom mo gu iza zva ti ve li ku ne sre ću ili sra zmer no ve li ku sre ću. To je bio ka men te me ljac nji ho vih ve ro i spo ve sti.

Te no ći su du go raz go va ra li. Fa hr je u zo ru za te kao svog sta ri jeg bra ta – ve li čan stve nog go spo da ra, Sve tlo ve re, vo đu pra vo ver nih u sve tom ra tu, vo du u pu sti nji, sul ta na Egip ta i Si ri je, uzda ni cu ver ni ka, čo ve ka ko ga će ne ver ni ci za na vek zva ti jed no stav no Sa la din – ka ko se di po gu ren, umo tan u ogr tač, s ko le ni ma pri vu če nim do bra de, i zu ri u žar ko ji se po la ko ga si.

Be li štit s gro znim cr ve nim kr stom be še iš če zao, kao i tem­plar. Sa la din je umor no po di gao po gled ka bra tu, go to vo kao da se pro bu dio iz sna.

„Ka da bi svi na ši ne pri ja te lji bi li kao Al Gu ti, ni ka da ne bi smo mo gli da po be di mo“, re kao je za mi šlje no. „Me đu tim, s dru ge stra ne, ka da bi svi na ši ne pri ja te lji bi li kao on, po be da nam ne bi ni bi la po treb na.“

Fa hr ni je shva tao šta nje gov brat i go spo dar že li da ka že, ali je pret po sta vio da samo be smi sle no i umor no mr mlja, kao i mno go pu ta pre to ga ka da bi Ju suf pre du go se deo bu dan i raz mi šljao.

„Mo ra mo kre nu ti, če ka nas na por no ja ha nje do Al Ari ša“, re kao je Sa la din i uko če no se po di gao s me sta. „Rat če ka, usko­ro će mo po be di ti.“

Bi la je isti na da rat če ka, jer ta ko je bi lo pi sa no. Ali pi sa no je bi lo i da će se Sa la din i Arn Mag nu son od Go ti je usko ro po no vo sre sti na boj nom po lju i da će sa mo je dan od njih oda tle iza ći kao po bed nik.

„Bog nam se smi lo vao po da riv ši nam ovaj čud no va ti raz go­vor u po sled njim ča so vi ma pri mir ja.“

„A mi će mo, obo ji ca, odr ža ti reč.“„Iz ne na đu je me tvo ja uz ne mi re nost zbog to ga. Ti si je di ni

me đu na šim ne pri ja te lji ma po znat po to me da uvek dr žiš reč. Ja sam tem plar. Mi uvek dr ži mo reč. A sa da do sta o to me.“

„Da, do sta o to me. Ali šta će mo či ni ti sa da, dra gi moj ne pri­ja te lju, u ovaj po zni čas pred zo ru ka da obo ji ca ima mo neo d­lo žna po sla, ti sa svo jim le še vi ma ko ji za u da ra ju, a ja s ne čim što ne že lim da ka žem?“

„Dr ža će mo se ve ro vat no je di ne pri li ke u ži vo tu ko ju će nam Bog pru ži ti da ra zum no raz go va ra mo s naj stra šni jim od svih ne pri ja te lja. Ali ti i ja sa sla že mo oko jed nog… opro sti mi što te oslo vlja vam ta ko jed no stav no, sa da kad znam da si sul tan Ka i ra i Da ma ska.“

„Ne ču je nas ni ko osim Bo ga, ka ko si mu dro zah te vao. Že lim da me sa mo ove no ći oslo vlja vaš sa ti.“

„Mi slim da smo se slo ži li oko jed nog. Ri zi ku je mo ve či ti rat zbog to ga što ni jed na stra na ne mo že da po be di.“

„To je isti na. Ali ja že lim da po be dim, za kleo sam se da ću po be di ti.“

„I ja sam. To zna či ve či ti rat?“„To ne zvu či kao le pa bu duć nost.“„On da na sta vlja mo, iako sam ja sa mo obi čan emir me đu

tem pla ri ma, a ti si je di ni me đu na šim ne pri ja te lji ma ko ga ima­mo raz lo ga da se bo ji mo. O če mu će mo sa da pri ča ti?“

Po če li su s pi ta njem si gur no sti ho do ča sni ka. Ono se pr vo na me ta lo. Zbog to ga su se, uosta lom, i sre li, ako bi že le li da pro na đu ljud sko ob ja šnje nje za to, a ne da is klju či vo vi de Bož ju vo lju u sve mu. I ma da su obo ji ca ve ro va la, ba rem ka da su go vo­ri la na glas i obra ća la se dru gi ma, da Bož ja vo lja upra vlja svi me, ipak ni jed nom od njih ni je bi lo ne po zna to da i lju di svo jom