Merne jedinice meunarodnogsistema mernih jedinica (SI)i simboli u oblasti hlaenja i klimatizacije (I)D.Nikainovi

U ovom radu prikazani su klasifikacija, oznake i naziviveliina i mernih jedinica Meunarodnog sistema mernihjedinica, SI (System International) koji se najee primenjuju uoblasti hlaenja i klimatizacije.

Radi vee preglednosti i pogodnijeg korienja, osnovne iizvedene merne jedinice razvrstane su u posebne grupe.Napomene, komentari i brojni primeri navedeni neposredno izasvake grupe jedinica treba pre svega da prue pomo prilikompraktine tehnike primene novih jedinica u oblasti hlaenja iklimatizacije, a zatim da istaknu mogue unifikacije u sistemuoznaavanja i izbora mernih jedinica u sluajevima gde sumogue alternative (primena jedinica: bar, C i sl.).

U potpunosti su koriene merne jedinice, simboli i oznakenavedene u ISO preporukama R 786 (Units and Symbols forRefrigeration ISO Recommendation R 786 1968).

Pregled sadri i nekoliko reduciranih grupa izvedenihmernih jedinica koje se ne nalaze u ISO preporukama R 786, akoje se odnose na elektrine, akustine i molarne veliine.

Klasifikacija grupa izvedenih mernih jedinica izvrena jepo ugledu na projekt standarda po GOST-u (sovjetskistandardi).

Pojmovi mase i teine izazvali su este nesporazume utehnikoj primeni. Diferenciranjem pojmova teine i sile teinei uvoenjem iste merne jedinice (kilograma) za masu iteinu, kako predvia

standard DIN 1305, odstranjuju se takve tekoe i omoguavaprimena pojma teine u svakodnevnom ivotu na dosadanjinain.

Merne jedinice SI uporeivane su sa mernim jedinicamasistema koji su se do sada najvie primenjivali u oblastihlaenja i klimatizacije; za toplotne veliine to je bio sistemjedinica: metar, kilogram (masa), sekunda, kelvin; zamehanike veliine: metar, kilopond, sekunda. U odnosu naiste sisteme izraeni su i faktori preraunavanja mernihjedinica.

Nazivi i definicije mernih jedinica predvienih za primenuu oblasti hlaenja i klimatizaciji u potpunosti odgovarajumernim jedinicama u Zakonu o mernim jedinicama i merilima(Slubeni list SFRJ br. 13/76), ukoliko Zakon sadri mernejedinice te vrste.

Rok prestanka vanosti primene dosadanjih sistemamernih jedinica, koji sadre i neke veoma rasprostranjene ipoznate merne jedinice, kao to su: atmosfera, konjska snaga,kalorija, mikron i dr. regulisan je razliito za razne zemlje. USFRJ taj rok je 31. 12. 1980, u Saveznoj Republici Nemakoj,31. 12. 1978. godine itd.

S obzirom na tekoe koje se mogu oekivati u tokuprelaznog perioda i kasnijeg komuniciranja izmeu institucijarazliitih tipova i lokacija, bilo bi korisno da se preko strunihudruenja i drugih institucija, koje se bave hlaenjem iklimatizacijom, definiu predlozi standarda koji e ovumateriju regulisati jedinstveno za celu SFRJ.

1. Osnovne merne jedinice SI

Red. V eli i n a Merna jedinicabroj N az i v Oznaka N az i v Oznaka1.1. Duina l metar m

1.2. Masa1) m kilogram kg1.3. Vreme1) t sekunda s1.4. Jaina elektrine struje I amper A1.5. Termodinamika ili apsolutna

temperatura1)2)3), kelvin K

1.6. Jaina svetlosti I kandela cd1.7. Koliina materije4) mol molNAPOMENE

1) Uporedo sa osnovnim mernim jedinicama SI, dozvoljena je iprimena sledeih jedinica koje ne pripadaju ovom sistemu:za masu: tona (oznaka: t) = 103 kgza vreme: minuta (oznaka: min) = 60 s

sat ili as (oznaka: h) = 3 600 s dan (oznaka: d) = 86 400 s

sedmica, mesec i godina Gregorijanskog kalendara;za temperaturu: stepen Celzijusov (oznaka: C) =

1 K. Temperatura od 0C jednaka jetemperaturi od 273,15 K.

2) Temperature prostorija, sredine i spoljanje okolineizraavaju se u stepenima Celzijusovim (C). U tom sluajutemperatura se oznaava malim slovima: t ili .Temperaturske razlike ili intervali izraavaju se uvek ukelvinima i oznaavaju sa ili . Pri tome nije dozvoljenaupotreba raznih skraenica kao to su: step., grad., deg., ().

Primer 1

Ranije:

= T1 T2 = 390K 365K = 25()

t = t1 t2 = 82C 40C = 42() ili 42 grad.

sada: = T1 T2 = 390 K 365 K = 25 K

= t1 t2 = 82C 40C = 42 K

Od izvedenih jedinica toplotnih veliina primenjuje se uvekkelvin umesto C, () ili grad.

Primer 2

Ranije:

kcal kcal kcalkgC mhc m2hCsada:

kJ W WkgK mK m2K

3) Ne primenjuje se vie oznaka K ve samo K (bezkruia koji oznaava stepen, v. primer 1. i 2),budui da jedinicu kelvin treba smatrati kao ve-liinu a ne kao skalu.Cilzijus, meutim, ostaje skala pa i oznaka C.

4) Na XIV generalnoj konferenciji za mere i tegove1971. godine odlueno je da se skupu od 6 osnov-nih mernih jedinica SI doda i sedma, pod nazi-vom mol, kao jedinica za koliinu materije.

2. Izvedene dopunske merne jedinlce SI

Red. V e 1 i i n a Merna jedinicabroj N a z i v Oznaka N a z i v Oznaka

2.1. Ugao u ravni1) radijan rad

2.2. Prostorni ugao steradijan sr

NAPOMENE

1) Za ugao u ravni, paralelno sa dopunskim mernim jedinicamaSI, dozvoljena je i primena sledeih jedinica koje nepripadaju ovom sistemu:

puni ugao 2 rad

pravi ugao (oznaka: L) = /2 rad stepen (oznaka: ) = (1/90)L = (/180) rad minuta (oznaka: ') = (1/60) = (/10800) rad sekunda (oznaka: ") = (1/60)' = (/648000) rad gradus ili gon (oznaka: g) = (/200) rad

3. Izvedene merne jedinice prostora i vremena SI

Red. V e 1 i i n a Merna jedinicabroj N az i v Oznaka N a z i v Oznaka

3.1. Povrina A kvadratni metar m23.2. Zapremina1) V kubni metar m33.3. Brzina w, v metar u sekundi m/s3.4. Ubrzanje a metar u sekundi na kvadrat m/s23.5. Frekvencija (uestalost) periodinog

procesa ,f herc Hz3.6. Broj obrtaja2' (uestalost obrtaja) n sekunda na minus prvi stepen ili herc s-1, Hz3.7. Ugaona brzina radijan u sekundi rad/s3.8. Ugaono ubrzanje radijan u sekundi na kvadrat rad/s2

NAPOMENE

1) Za zapreminu, paralelno sa izvedenim jedinicamaprostora i vremena dozvoljena je i primena sle-dee jedinice koja ne pripada SI. litar (oznaka: 1) = 1 dm3 = 10-3 m3

2) Broj obrtaja ili tanije uestalost obrtaja (n)predstavlja broj punih obrtaja za jedinicu vremenakoje telo uini prilikom obrtanja.Period (T) nekog procesa predstavlja vreme u toku kojeg se zavri 1 puni ciklus tog procesa (jedanpuni krug, jedna puna oscilacija i sl.).

Primer 3

Izmeu uestalosti obrtaja (n) i perioda (T) vai relacijan = 1/T. Stavljajui T = 1 s (1 sekunda) dobija se 1 jedinicauestalosti obrtaja = 1/ls = ls-1 = 1 Hz.

Ako telo ini 1 obrtaj za 1 sekundu, imae uestalostobrtaja: n = 1 Hz.

Ako telo ini 1 obrtaj za 1 minut, imae uestalost obrtaja:n = 1/60 Hz = 1,66710-2 Hz.

Ako telo ini N obrtaja za 1 minut, imae uestalostobrtaja: n = N/60 Hz = 1,667 10-2 NHz.

4. Izvedene merne jedinice mehanikih veliina SI

Red. V e 1 i i n a Merna jedinicabroj N az i v Oznaka N a z i v Oznaka4.1. Sila1) F njutn N

4.2. Sila teine2) FG njutn N4.3. Zapreminska masa gustina3) kilogram po kubnom metru kg/m34.4. Specifina zapremina metar kubni po kilogramu m3/kg4.5. Specifina teina4) njutn po kubnom metru N/m34.6. Maseni protok qm kilogram u sekundi kg/s4.7. Zapreminski protok qv kubni metar u sekundi m3/s4.8. Pritisak5) P njutn po kvadratnom metru ili

PaskalN/m2 (Pa)

4.9. Normalni napon6) njutn po kvadratnom metru ilipaskal

N/m2 (Pa)

4.10. Tangencijalni napon njutn po kvadratnom metru ilipaskal

N/m2 (Pa)

4.11. Koeficijent stiljivosti metar kvadratni po njutnu m2/N4.12. Povrinski napon njutn po metru N/m4.13. Rad7) W dul J4.14. Specifian rad w dul po kilogramu J/kg4.15. Energija E dul J4.16. Snaga8) P vat

paskal-sekundaW

Pas4.17. Dinamika viskoznost9) ili njutn sekunda po

kvadratnom metru( Ns m 2 )

4.18. Kinematika viskoznost10) kvadratni metar u sekundi m2/s4.19. Momenat sile ili sprega11) M njutn-metar Nm4.20. Impuls sile J njutn-sekunda Ns4.12. Koliina kretanja K kilogram-metar u sekundi kgm/s4.22. Momenat koliine kretanja mk kilogram-metar na kvadrat u sekundi kgm2/s4.23. Momenat inercije mase (dinamiki) J kilogram-metar na kvadrat kgm24.24. Momenat inercije povrine J metar na etvrti stepen m4

4.25. Otporni momenat povrine W metar na trei stepen m3

NAPOMENE

1) Nova izvedena jedinica za silu u SI je njutn (oznaka: N).Njutn je sila koja telo mase 1 kilograma ubrzava za 1 metaru sekundi na kvadrat (1 N = 1 kg. 1 m/s2).Dosadanja jedinica za silu u tehnikom sistemu mera bioje kilopond (oznaka: kp).Izmeu ovih dveju jedinica postoji sledea rela-cija:

1 kp = 9,81 N 10 N1 N = 0,102 kp 0,1 kp

Kada se pri tehnikim proraunima dozvoljava greka do2%, tada se za pretvaranje kiloponda u njutne moekoristiti faktor 10.

2) Prema DIN-u 1305 uvode se definicije:a) Sila teine: Fg, = mg je sila koja se izraunava na

osnovu ubrzanja zemljine tee; u SI izraava se u istimjedinicama kao svaka sila, tj. u njutnima N.

b) Teina = masa; teina je pojam za masu odnosnokoliinu materije (a ne za silu) i izraava se u SI istimjedinicama kao i sama, tj. u kg.

Na taj nain eliminie se razlika izmeu pojmova mase iteine, koja je izazivala mnogobrojne nesporazume utehnikoj primeni.

Primer 4

Teina tela je 2 kp (teina je izraena osnovnom iedinicomsile u do sada primenjivanom tehnikom sistemu mera).Odrediti masu tela u SI.

Sve veliine koje ulaze u proraunsku formulu trebaizraziti u jedinicama SI pa imamo:

FG = 2kp = 29,81 N

g = 9,81 m/s2

FG 29,81 N Ns2 kg m s2

m = -------= ---------------- = 2-----------= 2 ---------- = 2 kgg 9,81 m/s2 m s2 m

Odavde proizilazi vaan zakljuak: brojna vrednost maseu SI jednaka je brojnoj vrednosti teine tog tela utehnikom sistemu mera.

3) Zapreminska masa gustina u kg/m3 u SI i specifinateina u kp/m3 u tehnikom sistemu jedinica, imajujednake brojne vrednosti, to proizilazi iz jednakostibrojnih vrednosti mase i sile teine u ova dva sistema (v.primer 4). Na taj nain mogu se bez izmena koristitipostojei brojni podaci iz tablica specifinih teina idrugih pokazatelja svedenih na jedinicu mase, kao to sunpr.: specifina zapremina, maseni protok i sl.

4) Taniji naziv trebalo bi da glasi: specifina sila teine ilizapreminska sila teine.

5) Nova izvedena jedinica za pritisak odnosno napon u SI jepaskal (oznaka: Pa). Paskal je pritisak (napon) kojiproizvodi sila od 1 njutna, koja je ravnomerno rasporeenai dejstvuje upravo na ravnu povrinu od 1 kvadratnogmetra:

1 Pa = 1 N/m2

Za pritisak je, osim paskala, dozvoljena i primena posebnemerne jedinice koja ne pripada SI, a koja je definisanaovako:

1 bar = 100 000 Pa = 105-Pa

U podruju rashladne i klimatizacione tehnike nalazeprimenu i umnoci odnosno delovi ovih jedinica:

1 megapaskal (oznaka: MPa) = 106Pa1 milibar (oznaka: m bar) = 10-3 bar1 bar = 0,1 MPa = 1000 m bar = 100 000 Pa

Mada je primena jedinica bar i mbar odomaena idozvoljena u mnogim zemljama, potrebno je napomenutida je bar samo specijalan naziv za 0,1 MPa i da se jedinicebar i mbar primenjuju samo za kvalitativnu procenu upojedinim oblastima, kao to su: meteorologija, vakuumskatehnika, posude i maine pod pritiskom, dok u svimproraunima treba primenjivati mernu jedinicu paskal (Pa).Ubudue, pritisak ili pad pritiska, ne mogu biti izraavani umernim jedinicama kao to su: 1 at (ata, atn, atu) = 1kp/cm2 ili milimetrima vodenog stuba (mmVS) ilimilimetrima ivinog stuba (mmHg).

Primer 5

Pritisci u rezervoarima, sudovima pod pritiskom imainama izraavaju se pogodno u jedinicama bar.Budui da vie ne postoje oznake koje odreuju da li seradi o nadpritisku, apsolutnom ili atmosferskom pritisku(atn, ata, atm) neophodno je ispred brojne vrednostipritiska naznaiti o kakvom pritisku se radi.Primer oznaavanja, ako u posudi pod pritiskom vladaradni nadpritisak od 10 atmosfera:

ranije: radni pritisak 10 atn (ili 10 atm)sada: radni nadpritisak 10 bar ili radni pritisak 10 bar

Ako nema dopunskih objanjenja, rei radni pritisakoznaavaju da se radi o pritisku iznad atmosferskog,dakle nadpritisku. Primer oznaavanja, ako u posudi podpritiskom vlada apsolutni pritisak od 10 atmosfera:

ranije: pritisak 10 atasada: pritisak 10 bar ili

apsolutni pritisak 10 bar

Oznaka: pritisak 10 bar bez ikakvih dopunskihobjanjenja oznaava da se radi o apsolutnompritisku od 10 bar. Da bi se izbegla svakamogunost zabune, umesto samo: pritisak, moe senapisati: apsolutni pritisak. (

Primer 6

Nominalni pritisci za cevne vodove i armature imaksimalni dozvoljeni radni nadpritisci izraavaju sepogodno u jedinicama bar.Oznakom npr. 25 NP odreen je nominalni pritisak:

ranije: P = 25 kp/cm2

sada: P = 25 bar

Primer 7

Pad pritiska kroz cevi kroz koje protiu fluidiu tenom stanju pogodno je izraziti jedinicom:milibar (mbar).Pad pritiska kroz cevi kroz koje protiu gaso-viti fluidi pogodno je izraziti jedinicom: paskal (Pa).Primer oznaavanja, ako pri strujanju fluidakroz neki elemenat sistema nastaje pad pritiskaod 0,0015 atmosfera:

ranije: = 15 mmVSsada: = 150 Pa

6) U tehnikom sistemu mera napon se izraavaoobino u mernim jedinicama kp/mm2 ili kp/cm2.Da bi se ove veliine izrazile u SI jedinicama,potrebno je odrediti faktore prerauna:

9,806 N1 kp/mm2 = ---------------= 9,81 106 N/m2

10^m2

9,806 N1 kp/cm2 = -------------- = 9,81 104 N/m2

10-4 m2

Za dozvoljene relativne greke do 2%, faktoripreraunavanja mogu biti jednostavniji:

1 kp/mm2 = 107 N/m21 kp/cm2 = 105 N/m2

Primer 8

vrstoa nekog materijala oznaava se ovako:

ranije: = 78 85 kp/mm2sada: = 78 107 85107 N/m2

ili sa tanijim faktorom proraunavanja:

= 73,6 107 = 83,5 107 N/m2

Primer 9

Modul klizanja G, npr. elika za opruge, oznaava seovako:

ranije: G = 8300 kp/mm2sada: G = 8300107 N/m2

7) Jedinica za energiju, rad i koliinu toplote jedul (joule) (oznaka: J). Dul je jednak radukoji izvri sila 1 njutna, kada se njena napadnataka pomeri u pravcu i smeru sile za 1 metar:

1 J = 1 Nl m

Dosadanja jedinica za rad u tehnikom sistemu mera bioje kilopondmetar (oznaka: kpm). Izmeu ovih jedinicapostoji sledea relacija:

1 kpm = 9,81 J1 J = 0,102 kpm

Kao merna jedinica za energiju, rad i koliinu toplotenaroito u elektrotehnici, moe se koristiti i mernajedinica vatas (oznaka: Wh) koja ne pripada SI:

1 Wh = 3 600 J = 3,6 kJ

ili kilovatas (oznaka: kWh):

1 kWh = 103 wh = 3,6 106 J = 3,6 MJ (megadul)1 MJ = 0,278 kWh1 GJ = 278 kWh

8) Jedinica za snagu, energetski i toplotni fluks jevat (watt) (oznaka: W). Vat je snaga kojomse obavi rad od 1 dula u sekundi:

1 W = 1 J/s

Vea jedinica koja se esto upotrebljava je kilo-vat: 1 kW = 103 W.Dosadanja jedinica za snagu u tehnikom siste-mu mera bila je kilopondmetar u sekundi (oz-naka: kpm/s).Izmeu ovih jedinica postoji sledea relacija:

1 kpm/s = 9,81 W

U dosadanjim sistemima mnogo se koristila jedinica konjska snaga (oznaka: KS) pri emu je:

1 KS = 735,5 W1 HP (britanska konjska snaga) = 745,7 W

9) Do sada primenjivane merne jedinice za dinaminuviskoznost su:

U tehnikom sistemu mera kps/m2U CGS sistemu mera 1P (poaz) = 1 dins/cm2U CGS sistemu mera lcP (centipoaz) = 10-2P

Izmeu ovih jedinica i merne jedinice za dinamikuviskoznost u SI N.s/m2 ili Pa.s postoje sledee relacije:

1 kp.s/m2 = 9,81 N.s/m2 = 9,81 Pa.s

10-5 N.s1 P(poaz) =---------------= 0,1 N.s/m2 = 0,1 Pa.s

10-4 m2

1 cP(centipoaz) = 0,001 N.s/m2 = KhAPa.s

10) Do sada primenjivane merne jedinice za kinema-tiku viskoznost su:

U tehnikom sistemu mera m2/sU CGS sistemu mera 1 St(stoks) = 1 cm2/sU CGS sistemu mera 1 cSt(centistoks) = 10-2St

Izmeu ovih jedinica i merne jedinice za kinematikuviskoznost u SI m2/s postoje sledee relacije:

1 St (stoks) = KH m2/s1 cSt (centistoks) = 10-6 m2/s

11) U tehnikim proraunima torzioni ili obrtni mo-menat izraunava se po obrascu:

Pranije: Mt = 716,2

n

gde su: P snaga u KS, n broj obrtaja uminutu;

M, momenat torzije u kpm;

sada: Mt = P/w5. Izvedene merne jedinice toplotnih veliina SI

V e 1 i i n a Merna jedinicaRed.broj N azi v Oznaka az i v Oznaka5.1. Koliina toplote1) Q dul J5.2. Entalpija H ,, J5.3. Unutranja energija U ,, J5.4. Slobodna energija F ,, J5.5. Slobodna entalpija G ,, J5.6. Eksergija E ,, J5.7. Latentna toplota transformacije faze L ,, J5.8. Specifina entalpija2) h dul po kilogramu J/kg5.9. Specifina unutranja energija u ,, i/kg5.10. Specifina slobodna energija f ,, J/kg5.11. Specifina slobodna entalpija g ,, J/kg5.12. Specifina eksergija e ,, J/kg5.13. Specifina latentna toplota

transformacije fazel ,, J/kg

5.14. Masena rashladna sposobnost3) q ,, J/kg5.15. Zapreminska rashladna sposobnost4) q0 dul po kubnom metru J/m3

5.16. Toplotni kapacitet C dul po kelvinu J/K5.17. Entropija S ,, J/K5.18. Specifina entropija s dul po kilogramkelvinu J/(kgK)5.19. Masena koliina toplote

specifina toplota5)c ,, J/(kgK)

5.20. Masena koliina toplote pristalnom pritisku

Cp ,, J/(kgK)

5.21. Masena koliina toplote pri stalnojzapremini

Cv ,, J/(kgK)

5.22. Odnos masenih koliina toplote Toplotni fluks6) vat w

5.24. Toplotno optereenje7) k ,, , w5.25. Rashladni kapacitet8) o ,, w5.26. Gustina toplotnog fluksa vat po kvadratnom metru W/m25.27. Toplotna provodnost9) vat po metru i kelvinu W/(mK)5.28. Ekvivalentna toplotna provodnost e W/(mK)5.29. Koeficijent prelaza toplote ,, W/(mK)5.30. Koeficijent prolaza toplote10) vat po kvadratnom metru i kelvinu W/(m2K)5.31. Temperaturski gradijent grad T kelvina po metru K/m5.32. Temperaturska provodnost a kvadratnih metara po sekundi m2/s5.33. Temperaturski koeficijent

linearnog irenjae kelvin na minus prvi stepen K-1

5.34. Temperaturski koeficijentzapreminskog irenja

v kelvin na minus prvi stepen K-1

5.35. Temperaturski koeficijentporasta pritiska

kelvin na minus prvi stepen K-1

5.36. Specifina vlanost(apsolutna vlanost)

X __ _________

5.37. Relativna vlanost p5.38. Stepen zasienja -----------------

gde su: P snaga u W, w ugaona brzi-na urad/s,Mt = momenat torzije u N.m

1) Toplota, rad i energija su veliine iste prirode izato u SI imaju istu mernu jedinicu, dul (oz-naka: J) ili njene umnoke: kilodul (oznaka:kj), megadul (oznaka: MJ) i gigadul (oznaka:GJ).

Umesto do sada primenjivanih jedinica: kilokalorija (kcal),megakalorija (Mcal) i gigakalorija (Gcal), primenjivae se:kilodul (kJ), megadul (MJ) i gigadul (GJ), pri emuvae sledei faktori preraunavanja:

1 kcalIT = 4,186 kj (tano) 4,19 kJ1 kcal15 = 1 fg = 4,1855 kj (tano) 4,19 kj1 kJ = 0,239 kcal1 Mcal = 4,19 MJ1 MJ = 0,239 Mcal

Ne mogu se ubudue primenjivati jedinice: kalorija (cal);internacionalna kilokalorija (kcalIT), petnaestostepenakilokalorija (kcal15), frigorija (fg) i umnoci ili delovi ovihjedinica.

2) Specifina entalpija h (ranija uobiajena oznaka:i) oznaava entalpiju svedenu na jedinicu mase.Isto vai i za ostale specifine veliine naznaenepod 5.9 5.14.

Primer 10

Specifina entalpija suvozasiene pare amonijaka pritemperaturi isparavanja t0 = 10C oznaava se:

ranije: i1 = 398,67 kcal/kg (podatak iz tabela ilidijagrama)

sada: h1 = 1673 kj/kgOvde je primenjen faktor prerauna:1 kcal = 4,2 kj.

Primer 11

Toplota isparavanja 1 (ranija uobiajena oznaka: r) ilispecifina latentna toplota transformacije vode priisparavanju pri pritisku od 1 bar (~ 1 ata) oznaava se:

ranije: r = 539 kcal/kgsada: 1 = 2257 kJ/kgOvde je primenjen faktor prerauna:1 kcal = 4,2 kj.

3) Masena rashladna sposobnost q definisana je kaoodnos rashladnog kapaciteta 0 u W i masenogprotoka qm u kg/s ili kao rashladni kapacitetpo jedinici masenog protoka:

0q =--------

qm

1 W 1 J/s----------- = --------------= 1 J/kg

1 kg/s 1 kg/s

4) Zapreminska rashladna sposobnost q0 definisanaje kao odnos rashladnog kapaciteta 0 u W izapreminskog protoka qv u m3/s ili kao rashladnikapacitet po jedinici zapreminskog protoka

0q =--------

qv

1W 1 J/s----------- = ------------ = 1 J/m3

1 m3/s 1 m3/s

5) Prelaskom na nove jedinice SI sistema menjaju se brojnevrednosti masenih koliina toplote (raniji uobiajen naziv:specifina toplota). Kalorini prorauni sa vodom postajusloeniji, a sa vazduhom jednostavniji:

Primer 12

Masena koliina toplote vode oznaava se:

ranije: c = 1 kcal/kgC

sada: c = 4,19 kJ/(kgK)

Masena koliina toplote vazduha pri atmosferskimuslovima oznaava se:

ranije: c = 0,24 kcal/kgC

sada: c 1,0 kJ/(kgK)

6) Toplotni fluks izraavao se do sada u mernimjedinicama kcal/h ili cal/s.Izmeu ovih mernih jedinica i merne jedinice SI

vata, postoje sledee relacije:

1 calIT= 4,1868 W

4,1868103J1 kcalIT/h =----------------------- = 1,163 W

3,6 103s

7) Toplotno optereenje je poseban naziv za toplotni fluks odrashladnog ureaja ka drugim toplim telima, npr. predajatoplote vodi ili vazduhu za hlaenje u kondenzatorima iprehlaivaima, ili sistemu za hlaenje cilindara ili glavakompresora; gubitak toplote kroz potisne cevovode;predaja toplote u meuhladnjacima i drugim pomonimaparatima.

8) Merne jedinice za rashladni kapacitet 0 (ranija uobiajenaoznaka Q0), esto upotrebljavane jedinice u tehnicihlaenja, bile su: kcali15/h ili fg/h (frigorija po asu).U SI, merna jedinica za rashladni kapacitet je vat(oznaka: W).Izmeu ovih mernih jedinica postoje sledee relacije:

1 kcalIT/h = 1,163 W103 kcalIT/h = 1,163 kW1 kW = 860 kcalIT/h

Primer 13

Oznaavanje rashladnog kapaciteta kompresora od 100000 kcal/h pri odreenim uslovima:

ranije: Q0 = 100 000 kcal/h

sada: 0 = 116,3 kW

9) Toplotna provodnost izraava se u SI mernomjedinicom W/(mK).Do sada se toplotna provodnost izraavala mer-nom jedinicom kcal/(mhC).Budui da je 1 kcal/h = 1,163 W postoji sledearelacija:

1 kcalIT/(mhC) = 1,163 W/(mK)

ili:

103 kcalIT/(mhC) = 1,163 kW/(mK)

Primer 14

Oznaavanje toplotne provodnosti aluminijuma:

ranije: = 175 kcal/mhCsada: = 204 W/(mK) ili = 0,204 kW/(mK)

10) Koeficijent prolaza toplote K izraava se u SI mernomjedinicom W/(m2K). Do sada se ovaj koeficijentizraavao mernom jedinicom kcaI/m2'h-C.

Budui da je 1 kcal/h = 1,163 W postoje sledee relacije:

1 kcalIT/(m2hC) = 1,163 W/(m2K) ili103 kcalIT/( m2hC) = 1,163 kW/( m2K)

1 W/( m2K) = 0,860 kcalIT/(m2hC) 1kW/( m2K) = 860 kcalIT/( m2hC).

Primer 15

Oznaavanje koeficijenta prolaza toplote npr.K = 600 kcal/ m2hC:

ranije: K = 600 kcal/ m2hCsada: K = 698 W/( m2K).

(kraj u sledeem broju)

KGH broj 1/1978.