Metodologija politikolokih istraivanja sa statistikom

Vebe IV Pripreme za kolokvijum

1. PROJEKTOVANJE ISTRAIVANJA

Proces izrade projekta sadri sledee delatnosti:

opaanje i shvatanje problema i predmeta istraivanja;

prethodnu identifikaciju;

preliminarno odreenje i klasifikaciju analogijom;

analizu izdvojene pojave odnosno problema;

koncipiranje modela problema, predmeta i situacije.

1.1. KONCEPTUALIZACIJA

Konceptualizacija je opti plan predstojeeg istraivanja, koja znai izradu i razvijanje najoptije zamisli o predstojeem istraivanju.

Ona poinje optom idejom o zapaenom problemu i preliminarnim definisanjem predmeta istraivanja.

1.1.1. PARADIGMATSKO I TEORIJSKO ZASNIVANJE ISTARIVANJA

Konceptualizacija istraivanja poinje prihvatanjem odreene paradigme i paradigmatskom artikulacijom istraivanja.

Prva radnja po konstatovanju problema, kao mogueg predmeta istraivanja, je ostvarivanje uvida u postojei nauni fond.

Analiza naunog saznanja o problemu poetna je faza analize problema.

1.1. KONCEPTUALIZACIJA

Konceptualizacija je opti plan predstojeeg istraivanja, koja znai izradu i razvijanje najoptije zamisli o predstojeem istraivanju.

Ona poinje optom idejom o zapaenom problemu i preliminarnim definisanjem predmeta istraivanja.

1.1.1. PARADIGMATSKO I TEORIJSKO ZASNIVANJE ISTARIVANJA

Konceptualizacija istraivanja poinje prihvatanjem odreene paradigme i paradigmatskom artikulacijom istraivanja.

Prva radnja po konstatovanju problema, kao mogueg predmeta istraivanja, je ostvarivanje uvida u postojei nauni fond.

Analiza naunog saznanja o problemu poetna je faza analize problema.

1.1.2. IZBOR TEME ZA ISTRAIVANJE

Izbor teme se vri po odreenim pravilima:

pravilo prvo je da tema mora biti nauno znaajna;

pravilo drugo je da tema moe biti istraena u okvirima datog paradigmatsko - teorijskog sistema i zadovoljavajueg nivoa i obima;

pravilo tree je da se u datim drutvenim okolnostima istraivanje moe konkretno sprovesti.

Tokom itavog procesa konceptualizacije vano je raditi na preciziranju opte zamisli sa ciljem da:

preliminarno odreenje predmeta istraivanja bude konkretno i precizno;

bude izbegnuta upotreba sveza koje ne specijaliziraju veze na koje se odnose;

budu izbegnuti homonimi i sinonimi;

budu izbegnute sloene reenice;

u izboru i formulisanju teme osloniti se na prethodno nauno saznanja, istraivaku i drutvenu praksu.

1.1.3. ISTRAIVAKI ZADATAK

Projektni zadatak je prvi potpuno formiran naunooperativni dokument kojim se dovoljno odreeno iskazuju bitne odredbe problema istraivanja, mogueg predmeta istraivanja, kao i moguih naina istraivanja.

1.1.4. IDEJNA SKICA

Idejna skica je razraena opta zamisao projekta.

Ona ima dvostruku funkciju:

ona ima karakter poslovnog dokumenta;

ona ima orijentacionu funkciju za naruioca i istraivaa.

Idejna skica uglavnom sadri:

preliminarno odreenje predmeta istraivanja;

mogue ciljeve istraivanja;

osnovni hipotetiki stav o pojavi, problemu, predmetu istraivanja;

znaaj i opravdanost istraivanja;

osnovne metode i tehnike istraivanja;

potrebno vreme, kadrove i sredstva.

1.2. IZRADA NACRTA NAUNE ZAMISLI

Projektovanje istraivanja je:

zamiljen model sticanja naunog saznanja o predmetu istraivanja;

nauni i operativno-organizacioni dokument.

Projekt istraivanja ima sledee funkcije:

funkciju povezivanja teorije i istraivake prakse;

funkciju usmeravanja istraivanja;

sinhronizujuu funkciju.

Projekt istraivanja je sastavljen od: nacrta naune zamisli, planova istraivanja i instrumentarija.

Nacrt naune zamisli je sistem naunoteorijskih i metodolokih stavova o predmetu istraivanja kojim se projekt istraivanja bavi.

Nacrt naune zamisli sastoji se od:

Formulacije problema;

Odreenja predmeta istraivanja;

Ciljeva istraivanja;

Hipotetikog okvira hipoteza;

Naina istraivanja;

Naune i drutvene opravdanosti istraivanja.

Izrada nacrta naune zamisli

1.2.1. FORMULACIJA PROBLEMA

Formulacijom problema se uspostavlja odnos izmeu realne drutvene pojave i predmeta istraivanja.

Osnovne funkcije formulacije problema u nacrtu naune zamisli su:

izdvajanje delova, dimenzija i svojstava pojave koji se mogu odrediti kao problem koji treba reavati;

utvrivanje osnovnih hipotetikih stavova o problemu na osnovu postojeih saznanja;

rangiranje po stepenu znaajnosti izdvojenog problema i njegovih delova;

usmeravanje na postojee rezultate predhodnih istraivanja.

Osnovne funkcije formulacije problema ostvaruju se kroz tri dela:

Hipotetiki stavovi o problemu;

Znaaj istraivanja;

Rezultati predhodnih istraivanja.

1.2.1.1. HIPOTETIKI STAVOVI O PROBLEMU

Funkcije: definie se pojava na koju se istraivanje odnosi;

izdvajaju se delovi i svojstva koji se mogu smatrati problemom;

izdvojeni delovi se organizuju u celine i zatim se klasifikuju po srodnosti;

1.2.1.2. ZNAAJ ISTRAIVANJA

Znaaj, kao sloena kategorija, moe se konstatovati posredstvom sledeih indikatora:

znaaj problema;

znaaj istraivanja;

drutveni;

nauni.

Verifikatorska heuristika istraivanja.

1.2.1.3. REZULTATI DOSADANJIH ISTRAIVANJA

U ovom delu se saoptava koja se to nauna saznanja neposredno odnose na problem, kao i koji se rezultati odnose posredno.

Neophodni kriterijumi klasifikacije su sledei:

neposrednost postojanja veze izmeu predmeta istraivanja i postojeim naunim saznanjem;

karakter istraivakih rezultata;

Naune discipline iz koje dolaze rezultati.

Funkcije:

pregled rezultata od kojih se polazi pokazuje poetni fond istraivanja i ukazuje na osnovna polazita;

ukazuje na to koliko je predmet istraivanja nauno obraivan;

uslovljava dalji rad na odreenju predmeta istraivanja.

1.2.2. ODREIVANJE PREDMETA ISTRAIVANJA

Predmetom istraivanja konkretno odreujemo ta istraujemo.

Dimenzioniramo istraivanje:

smisaono;

sadrajno;

vremenski, prostorno i nauno-disciplinarno.

Preliminarno odreenje predmeta uspostavlja okvire u kojima e se kretati dalja razrada naeg istraivanja.

Preliminarno odreenje predmeta :

Izraava stav autora o tome ta treba istraivati;

izraava stav o odreenoj realnoj situaciji;

specijalizuje predmet istraivanja;

mnogobrojna pojedinana saznanja uoptava u odnosu na predmetnu pojavu.

Funkcije preliminarnog odreenja predmeta su sledee:

iz mnotva moguih pitanja u vezi sa odreenom pojavom izdvaja se jedno pitanje kojim e se istraivanje konkretno baviti;

ograniava se irina zahvata;

definie se opti stav i pristup.

Kriterijumi za izbor teme:

nauna i drutvena aktuelnost;

nauna i drutvena znaajnost;

nauan i drutvena korisnost;

nauna i drutvena produktivnost;

realistinost teme.

Odreenje predmeta istraivanja ima dva dela.

teorijsko odreenje;

operacionalno odreenje.

1.2.2.1. TEORIJSKO ODREENJE PREDMETA

Saznanja koja koristimo u radu:

provereno nauno saznanje o predmetu istraivanja;

drugi deo se bavi joe neverifikovanim, ali ipak naunim saznanjem o predmetu istraivanja;

trei deo sadri empirijsko-iskustveno, nenauno saznanje;

etvrti deo obuhvata nepostojee saznanje, kojim se oslanjajui se na predhodna tri dela aktivnom imaginacijom konstruie ono to nedostaje.

Kategorijalni-pojmovni sistem

Moemo konstatovati javljanje sledeih osnovnih vrsta pojmova:

pojmove koje pruzimamo u celini;

pojmove koje sadrajno preuzimamo;

pojmove koje preraujemo;

pojmove koje konstruiemo iz dva ili vie pojmova;

nove pojmove koje stavramo za potrebe istraivanja.

Funkcija izgradnje kategorijalnog sistema je otklanjanje moguih nesporazuma vieznanosti i mogunosti razliitog tumaenje istih podataka i informacija.

1.2.2.2. OPERACIONALNO ODREENJE PREDMETA

Operacionalno odreenje predmeta istraivanja je konkretizacija i specijalizacija predmeta istraivanja tj. preciziranje onog to e se konkretno istraivati.

Operacionalno odreenje predmeta istraivanja sastoji se od etiri osnovna dela:

inioci sadraja predmeta istraivanja;

vremensko odreenje predmeta istraivanja;

prostorno odreenje predmeta istraivanja;

disciplinarno odreenje predmeta istraivanja.

Funkcije operacionalnog odreenja predmeta su:

konano dimenzioniranje sadraja predmeta istraivanja;

selekcioniranje komponenata;

vremensko dimenzioniranje;

prostorno dimenzioniranje;

disciplinarno dimenzioniranje;

uslovljavanje ciljeva istraivanja;

usemravanje hipoteza na odreene sadraje;

uslovljavanje indikatora;

uslovljavanje metoda i tehnika, prikupljanja i obrade podataka.

1.2.3. CILJEVI ISTRAIVANJA

Ciljevi istraivanja su sticanje odgovarajuih, prvenstveno naunih saznanja.

Nauni ciljevi:

nauna deskripcija;

nauna klasifikacija i tipologija;

nauno otrkie;

nauno objanjenje;

nauna prognoza.

Drutveni ciljevi istraivanja uslovljeni su formulacijom problema i predmetom istraivanja.

1.2.4. UTVRIVANJE HIPOTEZA I INDIKATORA

Hipoteze su osnovne misaone pretpostavke o predmetu istraivanja.

Hipoteza je stav o nepoznatom ili nedovoljno poznatom zasnovan i izveden iz postojeeg naunog saznanja.

pravilo prvo je da hipoteze treba dokazati odnosno proveriti rezultatima istraivanja;

pravilo drugo je da hipoteze moraju biti adekvatne i simetrine operacionalnom odreivanju predmeta;

pravilo tree je da hipoteze moraju biti odgovarajue i saglasne sa ciljevima istraivanja, nauni i drutvenim;

pravilo etvrto je da hipoteza mora biti teorijski ili empirijski proverljiva.

Odlike - svojstva hipoteza su:

da je iskaz hipoteze smislen;

da je taj iskaz o stavu logiki i teorijsko-empirijsko osnovan;

da je predmetno konkretan;

da je precizan i jasan;

da je dovoljno sadrajan i obuhvatan.

Nauni razlozi nastanka hipoteza:

sticanje novog naunog saznanja o novim pojavama;

proirivanje i produbljivanje postojeeg saznanja o pojavama;

provera postojeeg naunog saznanja;

obrada, sistematizacija, verifikacija i pretvaranje svakodnevnog iskustvenog saznanja u nauno.

Osnovne optenaune funkcije hipoteza su:

otklanjanje praznina u postojeem naunom saznanju;

otklanjanje protivurenosti pojedinih delova naunog saznanja;

ostvarivanje sve vieg nivoa istinosti naunog saznanja.

Kriterijumi klasifikacije hipoteza:

1. PREMA PREDMETU:a- teorijske;b- empirijske;v- iluzorne;

2. PREMA LOGIKOJ PRIRODI:a- logiki proces nastajanja = prosto implikacione, deduktivne, induktivne, statistike;b- modalitet sudova = mogue, verovatne, sluajne;

3. PREMA OPTOSTI:a- obuhvatnost materije=opte, posebne, pojedinane;b- optost vaenja=empirijske uniformonosti, statistike generalizacije,relacionih analitikih varijabli;

4. PREMA SAZNAJNOJ ULOZI:a- funkcije u delatnosti istraivanja = ad hoc, radne, pomone, naune;b- u skladu sa ciljem istraivanja = deskriptivne, klasifikatorske, eksplikativne i statistike;

SISTEM HIPOTEZA U NACRTU NAUNE ZAMISLI

1. GENERALNA HIPOTEZA - ona pokriva ceo predmet istraivanja i iskazuje se kao stav ili pitanje o preliminarnom odreenju predmeta. Ona je uvek najoptija hipoteza u nacrtu naune zamisli.

2. OPTA HIPOTEZA/E- vre razradu generalne hipoteze, ali su i dalje opte i nuno ih je konkretizovati.

3. POSEBNE HIPOTEZE- konkretizovan deo generalne, opte hipoteze;- hipotetiki stav o posebnom delu predmeta.

4. POJEDINANE HIPOTEZE- najjednostavnije i najkonkretnije, razrada posebnih hipoteza

Hipoteze su naune tek kada se njihova vrednost potvrdi, kada budu proverene.

Prema naunom cilju hipoteze mogu biti:

deskriptivne;

klasifikatorsko-tipoloke;

heuristiko konstatujue;

eksplikativne;

prognostike.

Struktura hipoteze:

stav hipoteze;

varijable hipoteze.

Stav hipoteze je sadraj i smisao iskaza jedne formulisane hipoteze i on u stvari moe biti osnovni stav ili ak zakljuak koji nije u potpunosti dokazan.

Varijable ili promenjive su opti pojmovi stvari kojima se znaenje moe menjati.

Hipoteza moe imati vie varijabli ali je neohodno da budu najmanje dve: zavisna i nezavisna.

Varijable mogu biti:

zavisne;

nezavisne;

antecedentne;

intervenirajue;

kondicionirajue;

INDIKATORI

Indikatori su spoljanje manjifestacije unutranje sutine.

Indikatori se utvruju odmah posle formulisanja svake pojedinane hipoteze i u vezi s varijablama koje ona sadri.

Sve indikatore moemo podeliti na:

ekspresivni indikatori stavova;

predikativni indikatori svojstava;

B.kvanititativni;

kvalitativni;

V.objektivni;

subjektivni.

Izbor indikatora uslovljen je:

karakteristikama predmeta i ciljeva istraivanja;

karakteristikama stava hipoteze i varijabli;

predhodnim naunim saznanjem o predmetu sitraivanja.

1.2.5. UTVRIVANJE NAINA ISTRAIVANJA

Metode i tehnike istraivanja uslovljene su teorijskim odreenjem predmeta, paradigmtskim opredeljenjem i svojstvima indikatora.

1.2.6. NAUNA I DRUTVENA OPRAVDANOST ISTRAIVANJA

Nauna opravdanost istraivanja je povezana sa doprinosom istraivanja nauci, u dva vida:

kao heuristiki rezultat;

kao verifikatorni rezultat.

Doprinos istraivanja moe biti u oblasti:

spoznaje same pojave;

metodologije.

Drutvena opravdanost istraivanja je uslovljena doprinosom istraivanja reavanju drutvenih problema.

2. ORGANIZOVANJE REALIZACIJE ISTRAIVANJA2.1. POJAM ORGANIZOVANJA I REALIZACIJE ISTRAIVANJA

Organizovanje je sloen sistem aktivnosti na povezivanju svih subjekata, tehnikih i finansijskih sredstava kako bi istraivanje bilo to uspenije.

Organizovanje realizaicje istraivanja podrazumeva:

planiranje;

obezbeivanje saradnika;

pribavljanje sredstava;

rasporeivanje kadrova i sredstava;

obezbeivanje uslova njihovog normalnog rada.

Realizacija istraivanja ima svoje faze: planiranje istraivanja, preduzimanje praktinih mera, organizovanje i izvoenje istraivanja.

2.1.1. PLANIRANJE ISTRAIVANJA

Planiranje istraivanja je sloen proces kojim se povezuje nauna zamisao sa praktinim delatnostima u istraivanju.

Rad na planiranju istraivanja moe se kvalifikovati kao nauno-kreativni i struno rutinski.

Planiranje istraivanja politikih pojava je izuzetno sloeno.

Osnovna funkcija planiranja istraivanja je sinhronizacija svih delatnosti, uesnika i sredstava u odreenom prostoru i vremenu.

Planiranje istraivanja je determinisano:

vremenskim i prostornim odreenjem predmeta;

nainom istraivanja;

realnom drutveno-politikom situacijom;

sredstvima;

kadrovima;

drugim uslovima.

Rezultat procesa planiranja je operativni plan istraivanja, iji je zadatak da odgovori na pitanja: ko, ta, kada, gde, kako, ime i sa kojim rezultatom.

Operativni plan istraivanja sastoji se iz tri dela.

Uobiajeno je da se u literaturi govori o tri plana istraivanja:

terminskom planu;

planu kadrova;

planu sredstava.

2.1.2. PRAKTINE MERE ORGANIZOVANJA REALIZACIJE ISTRAIVANJA

Proces organizovanja zapoinje preciziranjem poslova, uloga, funkcija, ovlaenja, odgovornosti, informisanja, naina odluivanja i komuniciranja, itd.

Sva reenja koja koristimo u okviru organizacije realizacije istraivanja usklaena su iskljuivo sa pravilima sticanja naunog saznanja.

3. REALIZACIJA ISTRAIVANJA

Izvoenje istraivanja obuhvata sve aktivnosti od poetka prikupljanja podataka do primene rezultata istraivanja u drutvenoj praksi.

Sastav izvoenja istraivanja ine:

predistraivanje;

prikupljanje podataka;

sreivanje prikupljenih podataka;

obrada podataka;

analiza i eventualno dopunjavanje podataka;

zakljuivanje i izrada izvetaja o rezultatima istraivanja na osnovu podataka;

preporuke o korienju rezultata istraivanja u praksi.

3.1. PRIKUPLJANJE PODATAKA

Sakupljanje podataka je sistem aktivnosti usmerenih na evidentiranje i prikupljanje podataka koji se odnose na predmet istraivanja.

U svakodnevnoj upotrebi esto se pogreno poistoveuju znaenja pojmova: podatak, injenica, informacija i obavetenje. S obzirom na to, vredno je utvrditi razlike izmeu tih pojmova.

injenice, kao to su predmeti bia, prirodni, psihiki i drutveni procesi i aktivnosti nazivamo realnim injenicima.

Realnim injenicama smatramo sve realne manifestacije koje moemo opaziti i naunim metodama saznavati.

Naa opaanja realnih injenica nisu u datom trenutku potpuna. Takva naa pojedinana opaanja, koja moemo da evidentiramo, nazivamo podacima.

Naune injenice se mogu definisati kao nauno utvreno saznanje o realnim injenicama.

Saznajne injenice predstavljaju organizovane i povezane podatke u celoviti deo saznanja do kojeg se dolo u toku istraivanja ali koje jo nije dobilo vrednost verifikovane naune injenice.

Obavetenja predstavaljaju smisleno organizovane podatke u poruku odreenog znaenja.

3.1.1. IZVORI PODATAKA

Za istraivanja u politikologiji najznaajniji izvor podataka je tekua politika praksa, to znai da je osnovni izvor podataka politiko ponaanje uesnika u politiki akcijama.

Pored toga: politiki dokumenti, rezultati ranijih istraivanja, materijalni spomenici, itd.

Politiko ponaanje je najdirektniji, najaktuelniji, najpotpuniji, najvalidniji i najverodostojniji izvor podataka, ali je ujedno i najsloeniji izvor.

Problem predstavlja izbor i odreenje populacije iz koje e se izdvojiti uzorak, ukoliko se neobuhvata populacija u celini.

Uzorak za istraivanje politikih ponaanja mogu initi:

stanovnici ili dravljani jedne politiko-teritorijalne jedinice;

politike i drutvene organizacije raznih vrsta;

institucije drave, nauke, obrazovanja, kulture i razne poslovne organizacije (komore, firme...)

razne socijalne grupe formirane po raznim osnovama (klase, slojevi,nacije, nacionalne manjine...)

koncentracija stanovnitva na odreenim geografskim podrujima, prema prirodnim, kulturnim i drutvenim obelejima podruja.

Osnovni problem u politikolokim empirijskim istraivanjima vezan je za obezbeivanje reprezentativnosti uzorka.

Sloenost formiranja uzorka ima tri osnovna izvora:

svojstva politike i politike prakse, sloenost i prisutnost mnogobrojnih protivurecnosti;

veliku sloenost strukture i svojstava svake linosti ili skupine i razliitih subjekata koji se obuhvataju uzorkom;

ukljuivanje u uzorak antropoloke, istorijske, ekonomske i drugih dimenzija.

3.1.2 OSNOVNIN KRITERIJUMI KLASIFIKACIJE IZVORA PODATAKA O POLITIKIM POJAVAMA

Po prirodi grae:

tvorevine materijalne kulture (umetnike, rekreativne);

tvorevine duhovne kulture;

neposredno ponaanje subjekata koji ine drutvo i samog drutva.

Prema predmetnosti sadraja:

izvori potpunog politikog sadraja;

izvori kombinovane i srodne sadrine;

izvori ija je sadrina nepolitika.

Prema subjektu:

kompetentne;

nekompetentne.

Prema obliku iskazivanja sadraja:

auditivne;

vizuelne;

audio-vizuelne;

ostale.

Prema kriterijumu javnosti:

drutvene;

privatne.

legalne;

ilegalne.

javne;

interne;

poverljive;

tajne, strogo poverljive.

Prema dostupnosti:

dostupni;

nedostupni.

Razlozi za nedostupnost mogu biti:

obrazovno-kulturni;

ekonomsko-finansijski;

tehniki;

organizacione, prostorne i vremenske smetnje;

retkost izvora;

neinformisanost o postojanju izvora.

Prema kriterijumu slubenosti:

slubene-oficijelne;

neslubene-neoficijelne.

Prema kriterijumu izvornosti:

izvorne;

interpretirane, autentine;

interpretirane, neautentine;

proizvoljne.

3.1.3. DOKUMENTI KAO IZVOR PODATAKA

Pojmom dokument oznaavamo sve izvore podataka koji nisu aktuelno ponaanje subjekata.

Dokumente razvrstavamo na:

naune;

publicistike;

informativne;

akcione;

propagandne;

evidencijske;

normativne;

radno-poslovne.

3.1.3.1. POLITIKA DOKUMENTA KAO SPECIFIAN IZVOR PODATAKA U POLITIKOLOKIM ISTRAIVANJIMA

Politiki dokumenti su oni dokumenti iji je tvorac oficijelni politiki subjekt koji njime utvruje svoju politiku i njeno sprovoenje, a nastao je odreenom procedurom.

Posebnu vrstu izvora o politikim pojavama predstavljaju nauna dokumenta i njih ne treba meati sa politikim.

Zatim tu su prelazna dokumenta, kao to su glasila, koja takoe mogu biti izvor podataka o politikim pojavama i procesima.

Kriterijumi za klasifikaciju poltikih dokumenata:

subjekti koji izrauju i donose dokument;

uloga dokumenta u politikom procesu;

mesto u politikom procesu;

subjekt kome se dokument obraa.

Prema subjektu koji donosi dokument:

dravana dokumenta;

dokumenti politikih stranaka, pokreta, udruenja;

dokumenti interesnih udruenja i organizacija;

razni drugi politiki dokumenti.

Prema ulozi dokumenta u politikom procesu imamo dve dihotomije i jednu klasifikaciju:

Prva dihotomija, po osnovanosti: a) osnovna dokumenta, b) izvedena dokumenta.

Druga dihotomija, po optosti: a)opta dokumenta, b) posebna dokumenta

Klasifikacija prema ulogama:

programska dokumenta;

normativna dokumenta;

analitika dokumenta;

evidenciona dokumenta;

operativna dokumenta (akciono-operativna, operativno-informativna).

U politikom procesu dokumenta imaju svoje mesto i funkciju, na osnovu tih kriterijuma i pravimo sledeu klasifikaciju:

inicijalni dokumenti;

radni dokumenti;

izvrni dokumenti;

meoviti dokumenti.

U korienju politikih dokumenata nailazi se na mnogo prepreka. Jedna od tih prepreka je i specifinost jezika politike i politikih akata.

Vrednovanje izvora je neophodno zbog njihove razliite upotrebljivosti u istraivanju.

Osnovni kriterijum vrednosti izvora podataka je upotrebljivost izvora tj. mogunost njegovog korienja.

Dve su bitne dimenzije vrednovanja:

prvo, da postoji opta realna mogunost za korienje izvora;

drugo, da sa stanovita predmeta istraivanja izvor bude sadrajno adekvatan.

Indikatori za upotrebljivost izvora su:

dostupnost;

pravovremenost;

adekvatnost sadraja;

istinitost;

potpunost.

Provera upotrebljivosti izvora vri se odrgovarajuim postupkom, u dva pravca:

prikupljanjem informacija o izvoru podataka iz drugih izvora;

analizom samog dokumenta.

Najtei deo postupka je utvrivanje verodostojnosti izvora. Osnovni inioci ovog postupka su :

provera fizikog svojstva izvora(obima, sastava,oblika);

provera sadraja izvora (loginosti,saglasnosti);

provera forme sadraja (jezika,simbola,znakova).

Vrednovanje podataka u sutitni je utvrivanje njihove adekvatnosti i istinitosti, pa se koriste termini valjanost, validnost, pouzdanost.

Vrednovanje podataka se ne moe poistovetiti sa vrednovanjem izvora podataka.

Prvi kriterijum za vrednovanje podataka je koliko se podaci odnose na predmet istraivanja:

direktno;

indirektno;

uslovno;

nemati veze sa predmetom istraivanja.

Drugi kriterijum je verodostojnost, istinitost podataka. Ona se obezbeuje unapred, izborom izvora podataka, instrumenata i postupaka u prikupljanju podataka.

Trei kriterijum predstavlja dovoljnost podataka. Dovoljnost zavisi od predmeta, cilja i hipoteza.

Pod dovoljnosti obuhvatamo ne samo ukupnu koliinu podataka, ve odgovarajuu i potrebnu koliinu kvantitativnih i kvalitativnih podataka u vezi sa svakom bitnom hipotezom koju proveravamo.

Primenom ova tri kriterijuma mogu se utvrditi validnost, valjanost i pouzdanost podataka.

HVALA NA PANJI

SRENO NA KOLOKVIJUMU !!!!

Click to edit Master title style

3/26/15

Click to edit Master title style

Click to edit Master text styles

Second level

Third level

Fourth level

Fifth level

3/26/15