TREMA PRED JAVNI NASTUP

Tatjana Milivojevi

Govornik koji nije napet nije dobar govornikPriprema za javne nastupe je pre svega rad na sebiJavni nastup je samoprevazilaenje

Neizbena pojava u ivotu (ispit, zdravica, prezentacija, konferencija...) koja kod veine ljudi izaziva nelagodno oseanje zvano TREMAPrednosti govornikog nastupa u odnosu na muziki, baletski, glumaki90% ispitanika ima tremu pred javni nastupA ta je sa onih 10%? Videemo kasnije...

Bez tane dijagnoze nema leka.Da bismo pripitomili tremu moramo prvo da razumemo njenu sutinu i strukturuTrema je slina strahu, strepnji, zabrinutosti, uzbuenju, pa i socijalnoj fobiji, a ipak ima svoje specifinosti u odnosu na te srodne pojave.

Od gr tremo, lat. tremor: treenje, drhtanje, podrhtavanje, grozniavo uzbuenje. Re je poela da se koristi u dananjem smislu u XIX veku meu nemakim glumcima.Trema je vrsta straha koji se osea u vezi s nekom konkretnom buduom situacijom za koju subjekt procenjuje da prevazilazi njegove sposobnosti.Zato nestaje im akcija pone. A kad postoji za vreme akcije, opet je to strah od onog to e uslediti, od sledeeg dogaaja unutar situacije

Trema se uvek odnosi na budue vreme

U nekim renicima se trema definie kao iracionalna strepnja koja se osea pred neku akciju. Meutim, trema nije uvek iracionalan fenomen. Kao svaka adaptativna funkcija naeg organizma, ima koristan razlog postojanja.Trema je sistem upozorenja i faktor mobilizacije naih sposobnosti

Trema je izvrstan barometar koji vam ukazuje:- da objektivno niste dovoljno spremni za buduu situaciju- da intenzitet vae treme odgovara stepenu vae nepripremljenostiTrema vas zato mobilie da se to bolje pripremite za buduu situaciju, ili vas motivie da, ako ste potpuno nespremni za buduu situaciju, odustanete od ulaska u nju.

Trema moe da ometa u predstavljanju nauenog. Neki studenti odustaju od ispita zato to jo nisu sve nauili, ili misle da nisu sve nauili; drugi se u ispitnoj situaciji blokiraju strahom, uvereni da e ih profesor pitati ba ono to ne znajuNajbolje ocene na ispitima dobijaju studenti koji su oseali tremu - bolja postignua od onih koji nisu imali tremu i od onih koji su imali preteranu tremu. (Aristotelova zlatna sredina).

Adekvatna/neadekvatna i stimulativna/ inhibirajua trema. Nije svaka inhibitorna (koea, paraliua) trema neadekvatna. Inhibitorna trema je sasvim adekvatno oseanje kada procenjujete da ste objektivno potpuno nespremni za buduu situaciju, ili da je stepen vae spremnosti toliko nizak, a rizik za nepovoljan ishod prevelik.

Zdrava trema pred situaciju obezbeuje: jaanje koncentracije, fokusiranje, podizanje stepena uzbuenja i budnosti, mobilisanje i sabiranje unutranjih resursa u cilju uspenog sprovoenja akcije koja predstoji.

Previe bezbrinosti ili oputenosti ne pogoduje postignuu. Odreena vrsta i koliina treme stavlja u pogon, pokree kod govornika stanje pogodno za optimalno ostvarenje akcije. Bioloka reakcija: fight (borbena gotovost)

Inhibitorna trema se ispoljava u ponaanju izbegavanja, odustajanja od ulaska u buduu situaciju. Procenjujemo da izazov prevazilazi nae granice. Mogua panika (konfuzija i mentalna blokada). Reakcije : flight or freeze (bekstvo ili zamrzavanje)

1. Bioloka strana2. Psiholoka3. Drutvena4. Filozofska

Instinktivna priroda tremeTrema je prirodna, funkcionalna odbrana organizma ije poreklo vodi od praoveka. Prilagoavanje situaciji je moralo da bude brzo jer se radilo o ivotu ili smrti. Napeti govornik reprodukuje isti obrazacSutina treme : jedinka naspram grupe

Trema sadri i strah. ega se plaimo? Podsmevanje, bruka, stid ne ubijaju, zar ne?

Postoji psiholoka ugroenostPredati smo na milost i nemilost suduJedna od najsnanijih psiholokih potreba, potreba za samopotovanjem (ne osramotiti se, ne izgubiti obraz)Stid nas zahvata i ugroava cele, a ne na parie Razlikovati samopotovanje od samopouzdanja, a oboje od sujete (meusobno povezani, ali bitno razliiti)

TREMA JE STRAH OD STIDA

Teorija neusklaenih pojmova o sebi (self-discrepancy)3 pojma ili predstave o sebi: 1. kakav jesam; 2. kako me drugi vide; 3. kakav bih eleo da budem (ideal-ja)Javni nastup stavlja na probu usklaenost tih predstava o sebi.

Dete u nama: strah od izrugivanja i odbacivanja. Spontane, impulsivne, emocionalne reakcije, koje se javljaju pre nego to ih nae odraslo ja obradi.Dete kritiku na neto to je uradilo shvata dramatino: neodobravanje znai gubitak ljubavi. Nema distancu, oseaj totalne ugroenosti.

ivimo u agresivno takmiarskom drutvu, u kojem se promoviu vidljiv uspeh i narcisoidnost Kultura imidaIdentifikovanje imida, identiteta i vrednostiZato je i trema snanija: ulog je veliki

Pogled drugih nas opredmeuje, preti da nam ukrade ono najvanije: oseaj sebe, odnos sa samim sobom, samosvest (an-Pol Sartr)Stid to najbolje najilustruje: stid je stid sobom, ali pred drugim (akate nos i postidite se tek ako vas neko opazi u neasnoj radnji). U tremi mi anticipiramo sa strahom pogled drugih na nas.

Pored univerzalnih dimenzija, trema je i kontekstualan i individualan fenomen. Suprotno onome to verujemo, nije uvek povezana sa nedostatkom samopouzdanja, optom nesigurnou, loom slikom o sebi. Nije obavezno povezana ni sa anksioznou. Trema pred javni nastup se razlikuje od osobe do osobe ili kod iste osobe, od konteksta do konteksta

Ispitanici kau da neki konteksti javnog nastupa izazivaju u njima tremu, dok drugi ne.Razvojne faze u ivotu: fokus treme se moe pomeriti s jedne na drugu situacijuMogue su sve kombinacije to potvruje da trema ima sopstvenu dinamiku i da je vezana za raznovrsne uzroke (multikauzalna)Veba, praksa i iskustvo uveliko doprinose svoenju preterane treme na adekvatan stepen.

Psiholoke vebe korisne svim tremaroimaIDITE U SUSRET VAIM STRAHOVIMA, SAMO TAKO E SE ONI UBLAITI ILI NESTATIIZLAZITE IZ ZONE UDOBNOSTI, UZ PROMILJEN RIZIKUZIMAJTE RE PRED DRUGIMA KADGOD IMATE POTREBU DA NETO KAETE, A MUI VAS TREMA .POSTEPENO POVEAVAJTE STEPEN IZAZOVA.SVE TO IZ STRAHA IZBEGAVATE DODATNO HRANI STRAH, A VAS SLABI

Osoba koja ne razlikuje stimulativnu od inhibitorne i adekvatnu od neadekvatne treme, svaki znak treme e shvatiti kao neto protiv ega se treba boriti i to treba suzbiti (uzimanje anksiolitika, sedativa, alkohola koji smanjuju stepen budnosti i usporavaju reakcije)

Time se ona, umesto da se pripremi za buduu situaciju, bavi sopstvenom tremom i udaljava od svog osnovnog cilja.Zatvorena strategija, bez izlaza, koja poinje i zavrava sa ja (moje emocije, moja munina, utisak koji u ostaviti...)to neka osoba vie potiskuje svoje oseanje treme, to je vea verovatnoa da e se ona indirektno pojaviti u vidu telesnih ekvivalenata potisnutog straha ili u vidu blokova u pamenju ili u govoru.

Zato treba biti svestan tremeOno ega nismo svesni vue nas za nos

DAJTE SEBI DOZVOLU DA IMATE TREMU!

Da biste pripritomili tremu shvatite je kao SAVEZNICUTREMA NIJE SAMO NITI PREVASHODNO STRAH I STRES (distress)TREMA JE I UZBUENJE, POZITIVNA ANTICIPACIJA (eustress)

Emocionalnu i fizioloku tenziju stavite u slubu vaeg nastupaTenzija je va ADUT, jer:Onaj ko nema tremu drugima deluje kao odsutan, distanciran, neukljuen, nezainteresovan ili arogantan, drzak, uobraen. Trema otri vae antene: oseate signale koje vam alje publika, i bolje se sinhronizujete sa njom.

Upozorenje!To ne znai da treba da se dodvoravate publici.Publika ne treba da vas kontrolie Tad se vraate na prvu fazu ja naspram njih, samo koristite lukavstvo umesto borbe, bekstva ili blokade.

Iz prethodnog izlaganja moe se zakljuiti da...

Ili Potiskuju tremuNe prepoznaju tremuNe priznaju tremuUpravljaju tremom (jedino odrivo i konstruktivno reenje)

Sad bolje razumemo o emu se radi.Trema je normalno i adekvatno oseanjeLoa trema, nije fatalnost, teko pobedivo genetsko naslee, ili normalna anomalija s kojom moramo da se pomirimo Pojedinci koji uspeno upravljaju tremom (jer je ne treba ukloniti) nisu sreni dobitnici nekakve kosmike lutrije ili nosioci srenih gena.

Nakon razumevanja treme slede :Razlaganje javnog nastupa na faze;Identifikovanje kritinih momenata;Analiza procesa i dinamike treme (njeno nastajanje, uspon i opadanje);Stepenovanje treme;Traniranje treme na krike (mentalni procesi, unutranja stanja, ponaanja);Obrada svake krike;Dedramatizovanje treme;Ponuda vie ulaza u reenje, svakom po volji i afinitetu.

HVALA NA PANJI!