РЕПУБЛИКА СРБИЈА ПРЕКРШАЈНИ СУД У

ЗРЕЊАНИНУ Број: 9 П р Ј 4970/10 Дана:

22.07.2011 г. З Р Е Њ А Н И Н

У И М Е Н А Р О Д А

Прекршајни суд у Зрењанину, судија Зоран Прибишић, надлежан no чл.91 ст. 1 и 94

Закона о прекршајима ("Сл.гласник PC" 101/05, 116/2008 и 111/2009) у прекршајном поступку

против ВУКОТИЋ ДУШАНА из Зрењаиина, због прекршаја из чл.6 ст.2 и ст.З и чл.12 ст.1 Закона

о јавном реду и миру ("Сл.гласник PC" 51/92, 53/93, 67/93 и 48/94), a на основу чл.93 ст.1, чл.214,

чл.217 и чл.218 ст. 1 тач.З Закона о прекршајима ("Сл.гласник PC" 101/05, 116/2008 и 111/2009)

доноси, дана 22.07.2011. године следећу:

П Р Е С У Д У

I

Спајају се предмети Прекршајног суда у Зрењанину, заведени под бројем 9 Пр Ј 4970/10

и 9 Пр Ј 5131/10, тако да ће се убудуће водити под бројем 9 Пр Ј 4970/10.

I I

Окривљени ВУКОТИЋ ДУШАН, ЈМБГ: 15089541060049, од оца Милоша, рођен

15.08.1954 г. у Власеници, са пребивалиштем у Зрењанину, Булевар Вељка Влаховића 7/15,

професор физичке културе у основној школи "Бранко Ћопић" у Лукићеву, са зарадом од 39.000,00

динара, држављанин Републике Србије, прекршајно и кривично не осуђиван,

К р и в j e :

1. што je дана 09.112010 г. око 13,45 х. у Лукићеву на службеном улазу у основну

школу "Бранко Ћопић" вређањем и ударањем директора основне школе Марић Сретенка из

Лукићева, Бирчанинова 55, нарушио јавни ред и мир на тај начин што су се срели на улазу у

основну школу, при чему je Вукотић Марићу изговорио увредљиве речи: "Јебем ти матер, ђубре",

и задао му je један ударац затвореном шаком у пределу груди наневши му лаку телесну повреду,

чиме je починио прекршај из чл.6 ст.З Закона о јавном реду и миру,

na му се због тога, a на основу истог Закона УТВРЂУЈЕ НОВЧАНА КАЗНА У

ИЗНОСУ ОД 15.000,00 (петнаестхиљада) динара, што je дана 24.11.2010 г. око 10,45 х. у

канцеларији секретара основне школе "Бранко Ћопић" у Лукићеву, вређањем директора школе

Марић Сретенка нарушио јавни ред и мир на тај начин што je позван у канцеларију од стране

секретара школе Поповић Саве да му се уручи закључак о покретању дисциплинског поступка

против њега и решење о привременом удаљењу са рада у току ког je у канцеларију ушао директор

школе Марић Сретенко коме je Вукотић изговорио више увредљивих речи: "Бедниче, љигавче,

какав си ти човек?", на шта je реаговао секретар школе Поповић Саво који je покушао Вукотићу да

објасни да je то no Закону и да нема разлога да вређа директора затраживши од њега да преда

кључеве од фискултурне сале, a које je Вукотић сутра дан доставно,

чиме je починио прекршај из чл.6 ст.З Закона о јавном реду и миру,

na му се због тога, a на основу истог Закона УТВРЋУЈЕ НОВЧАНА КАЗНА У ИЗНОСУ

ОД 5.000,00 (петхиљада) динара.

Ha основу чл.42 ст.1 тач.2 Закоиа о прекршајима, окривљени се

О С У Ђ У Ј Е

HA ЈЕДИНСТВЕНУ НОВЧАНУ КАЗНУ У ИЗНОСУ ОД 20.000,00 (двадесетхиљада)

динара.

Новчана казна се има уплатити у року од 15 дана no правоснажности пресуде на жиро

рачун број 840-743321843-94 - уплата новчане казне за прекршаје. Уколико окривљени не плати

новчану казну у остављеном року иста ће се заменити казном затвора у трајању од 20 дана,

рачунајући сваких започетих 1.000,00 динара у један дан затвора, сходно чл.37 ст.2 Закона о

прекршајима.

Ha основу чл.130, 131 ст.1 и чл.132 ст.1 и 4 Закона о прекршајима и чл.27 ст.2

Правилника о накнади трошкова у судским поступцима ("Сл.гласник PC" број 57/03), обавезује се

окривљени на плаћање трошкова прекршајног поступка у паушалном износу од 1.000,00 (хиљаду)

динара, у року од 15 дана no правоспажности пресуде на жиро рачун број 840-743922843-33 -

уплата трошкова поступка, под претњом принудног извршења.

I I I

Окривљени ВУКОТИЋ ДУШ AH, са подацима као у тач.2 ове пресуде

на основу чл.218 ст. 1 тач.З Закона о прекршајима,

ОСЛОБАЂА СЕ КРИВИЦЕ

јер није доказано да je дана 24.11.2010 r. око 10,45 х. при изласку из камцеларије

секретара основне школе "Бранко Ћопић" у Лукићеву, пљунуо на под и да се непристојно и дрско

понашао,

чиме би починио прекршај из чл.12 ст.1 Закона о јавном реду и миру.

О б р а з л о ж е њ е

МУП PC ПС Зрењанин поднео je захтеве за покретање прекршајног поступка под

бројем 1-270-01330/10 од 11.11.2010 r. и 1-270-01415/10 од 01.12.2010 г., против окривљеног

Вукотић Душана, a због прекршаја ближе описаних у захтевима за покретање прекршајних

поступака.

Судија je утврдио да су испуњени услови, покренуо прекршајни поступак, позвао и

саслушао окривљеиог.

Дана 13.01.2011 r. у предмету број 9 Пр Ј 4970/10 саслушан je окривљени Вукотић

Душан. Изјавио je да не признаје извршење прекршаја који му се стављају на терет поднетим

захтевом и да он дана 09.11.2010 г. у 13,45 х. на улазу у основну школу "Бранко Ћопић" у

Лукићеву директору школе Марић Сретенку није изговорио било какве увредљиве речи и претње,

нити му je задао један ударац песницом у пределу груди. Tor дана око 12,00 х. или 12,30 х.

одржана je седница наставничког већа на којој je присуствовао и он, a био je присутан и директор

школе, и након седнице он je отишао до СВОЈИХ родитеља jep HHje имао прва два часа тако да СЕ

са директором школе након седнице уопште није поново видео и предлаже да се одреди суочење

са директором школе и након тога да се одлучи о његовој одговорности.

У предмету 9 Пр Ј 5131/10 окривљени je саслушан дана 15.03.2011 г. и том приликом je

изјавио да je дана 24.11.2010 г. око 10,45 х., a не у 11,30 х., био у основној школи "Бранко Ћопић"

у Лукићеву где ради као наставник физичког васпитања. Налазио се у информатичком кабинету и

тада je код њега дошао секретар школе Поповић Саво, који raje позвао и са којим je отишао до

његове канцеларије да му уручи решење којим се покреће дисциплински поступак против њега и

којим се удаљава са рада. Док je био са Савом у његовој канцеларији, у канцеларији je била

присутна и радница у књиговодству Панић Даринка. Док се Саво припремао да му уручи решење,

у канцеларију je ушао директор школе Mapuh Сретенко са којим je наводно имао инцидент

09.11.2010 г. Упитао ra je смиреним тоном: "Човече, шта ми то радиш?", али није тачно да му je

изговарао увредљиве речи: "Бедниче, љигавче, какав си ти човек? Нечовеку." Након тога raje

упитао: "Па побогу Сретенко где сам те ударио?" на шта je Сретенко одговорно: "Ha степеништу".

Потом raje упитао: "Како сад на степеништу кад у закључку о удаљењу пише даje то било у холу

школе?". Тачно je да je секретар школе Поповић Саво, и то пре него што je директор ушао у

канцеларију, од њега затражио да преда кључеве од фискултурне сале и тачно je да то није урадио

jep je након тога дошло до разговора између њих, a после je то заборавио да уради и те кључеве je

предао сутра дан одневши их у школу уз напомену да га je неко претходно назвао телефоном и да

се представио као полицајац. Оспорава и да je 24.11.2010 i.. након разговора са директором школе

у присуству секрегара Поповић Саве и раднице у књиговодств\ Панић Даринке. пљунуо на под и

изашао из канцеларије jep спорном прнликом, као ни у другим приликама, није никад пљунуо на

под. Што се тиче навода датој у напомени захтева да je одбио да да писмену изјаву на наведене

околности о нарушавању јавног реда и мира изјављује да то од њега нико није ни тражио и да je

због тога обавио разговор са полицајцем Зорановић Мирославом који je практично избегао да му

да одговор зашто од њега није узета изјава да би на крају рекао да je поступљено no стандардној

процедури ако се у року од гри дана не пронађе лице од које треба да се узме изјава, да се напише

да je то лице одбило да да изјаву, a да je он од њега није узео jep после тога није могао да га нађе у

школи. Предлажио je да се у својству сведока саслуша и полицајац Зорановић Мирослав и да се

изјасни због чега од њега није затражена изјава о наводно почињеном прекршају.

У својству сведока, дана 15.03.2011 г. саслушан je Марић Сретенко, директор основне

школе "Бранко Ћопић" у Лукићеву, који je изјавио да ради као директор у основној школи

"Брамко Ћопић" у Лукићеву и дана 09.11.2010 г. око 12,00 х. одржали су седницу наставничког

већа на којој je био присуган професор физичког васпитања Вукотић Душан. Седница je завршена

негде око 13,40 х. jep после тога почиње рад у другој смени у школи. Након седнице отишао je до

тоалета, a потом се на службеном улазу у школу, које практично користи наставно особље, на

степеништу сусрео са Вукотић Душаном са којим у назад 3-4 месеца већ има одређених проблема

и који raje прво једном ударио затвореном шаком у пределу груди, након чега му je изговорио

више увредљивих речи псујући му мајку, која je иначе умрла пре месец дана пре овог догађаја,

говорећи да je ђубре и друге увредљиве речи. Није реаговао и након тога отишао je до куће где je

попио једну таблету за смирење. Након тога отишао je да затражи помоћ у Ургентном центру у

Зрењанину о чему у предмету постоји извештај лекара. Касније je чуо да су no уобичајеној

процедури здравствени радници о овоме обавестили полицију и уследила je пријава против

Вукотића. Није приметио било кога ко би могао бити саслушан у својству сведока да je очевидац

напред изнетог догађаја. Накнадно je чуо од раднице школе Панић Даринке да je она видела да се

тог дана он и Вукотић на степеништу нешто расправљају.

Истог дана у предмету 9 Пр Ј 5131/10 у својству сведока саслушан je директор основне

школе Марић Сретенко и том приликом изјавио je да je након инцидента који je имао са

наставником физичког Вукотић Душаном дана 09.11.2010 г. био на боловању две недеље и на

посао je поново дошао 23.11.2010 г. када je закључком покренут дисциплински поступак против

Вукотића и донето решење о његовом удаљењу са рада до окончања дисциплинског поступка.

Секретар школе Поповић Саво je у својој канцеларији уручивао ова документа Вукотићу и из своје

канцеларије ушао je у канцеларију секретара школе где je била присутан и радница у

књиговодству Панић Даринка. Том приликом Вукотић му je поставио питање где га je ударио, да

ли у холу или на степеништу школе. Одговорио je да je то изјавио пред органима где то треба да

изјави. Након тога вратио се у своју канцеларију и након чега je после извесног времена Вукотић

дошао код њега у канцеларију и након краћег разговора поново су се нашли у канцеларији

секретара школе. Вукотић му je тада изговорио више увредљивих речи: "Бедниче, љигавче" и

друго, a након што je кренуо да изађе из просторије Вукотић je изговорио: "Пу, пичка ти материна,

запамтићеш ти мене" након чега се удаљио. Приликом уручења закључка и решења од стране

секретара школе, од њега je затражено да врати кључеве од фискултурне сале али он то тада није

урадио, већ их je сутра дан донео у школу.

У својству сведока, дана 15.03.2011 г., саслушана je Панић Даринка у предмету 9 Пр Ј

4970/10 и која je изјавила да ради у књиговодству у основној школи у Лукићеву. Зна да je дана

09.11.2010 г. била одржана седница насгавничког већа и негде око 13,45 х. ушла je у хол школе јер

се ту налази простор за кување кафе и одатле je кроз стакло, са удаљености око седам метара на

улазу за наставнике, видела директора школе Марић Сретенка и наставника физичког Вукотић

Душана како нешто расправљају између себе и видела je да je у току расправе Вукотић Душан са

руком испред себе махао обраћајући се директору, али није чула о чему су њих двојица

расправљали. Ha питање окривљеног како се сећа да je то што je напред навела било управо

09.11.2010 г. протеком скоро четири месеца, када му je средином фебруара рекла да се најбоље не

сећа те ситуације, сведок Панић je изјавила да je пар дана пре него што je Душан назвао

телефоном у фебруару месецу, 13. фебруара су два сина и снајка и два унука имали тешку

саобраћајну незгоду и да je због тога била забринута и растројена, али да се добро сећа да je

директора и њега видела 09.11.2010 г. јер je тог дана претходно била одржана седница

наставничког већа. Након одговора сведока окривљени je поставио питање: "Како je могуће да се

догађаја не сећа непосредно после догађаја, a да га се добро сећа након скоро четири месеца?".

Истог дана у предмету 9 Пр Ј 5131/10 Панић Даринка je изјавила да je дана 24.11.2010 г.

око 11,00 х. била у канцеларији директора школе који тог момента није био ту јер je радила

обрачун плате, a програм се налази на компјутеру који се налази у канцеларији директора школе.

Након извесног времена прешла je у своју канцеларију коју дели са секретаром школе Поповић

Савом, који je био ту са наставником физичког васпитања Вукотић Душаном и коме je уручивао

закључак о покретању дисциплинског поступка и решење о удаљењу са рада до окончања

дисциплинског поступка. Вукотић je седео за столом и испред њега су била напред наведена

документа. Вукотић je саопштио секретару да неће да потпише њихов пријем и тражио je да обави

разговор са директором. После извесног времена у њену канцеларију je дошао директор Марић и

Вукотић га je упитао да му објасни о чему се овде ради али директор није дао никакав одговор.

Вукотић му je изговорио више увредљивих речи говорећи му да je никакв човек, да je љигавац,

даје бедник, да je кер и након тога, приликом изласка из просторије, чула je да je Вукотић пљунуо

на под говорећи: "Пу, запамтићеш ти мене". Напоменула je и то да je секретар школе Поповић

Саво покушавао да смири Вукотића, али и поред тога он je изговарао увредљиве речи директору.

У својству сведока, дана 15.03.2011 г. у предмету број 9 Пр Ј 5131/10, саслушан je

сведок Поповић Саво, који je изјавио да ради као секретар у основној школи "Бранко Ћопић" у

Лукићеву где je дана 24.11.2010 г. око 10,45 х. отишао до кабинета информатике где се налазио

наставник физичког васпитања Душан Вукотић кога je позвао у своју канцеларију да му уручи

закључак о покретању дисциплинског поступка и решење о удаљењу са рада до окончања

дисциплинског поступка. Заједно су дошли у његову канцеларију где je покушао да му уручи

наведена документа. Он их je примио али je одбио да на њих стави свој потпис што je констатовао

на примерку који остаје у архиви школе. Tor момента директор школе није био у својој

канцеларији и појавио се после извесног времена. Дошао je у његову канцеларију где je био са

Вукотићем. Вукотић je упитао директора шта му то пакују и зашто му пакују робију. Вукотић je

питао директора где raje ударио, да ли на степеништу или холу школе. Директор му je одговорио

да je у холу, a он raje питао заштоje рекао даje на степеницама и после извесног времена, a

напомиње даje било пар улазака у његову канцеларију и од стране Вукотића и од стране

директора. У једном моменту у његовом присуству Вукотић je директору Марићу изговорио више

увредљивих речи говорећи му да je бедник, гњида, љигавац, нечовек, да би на крају при изласку из

канцеларије пљунуо на под, a потом се удаљио. Претходно je од Вукотића затражио и да преда

кључеве од фискултурне сале, али он то није ударио тог момента већ je кључеве доставио сутра

дан. У моменту када je са Вукотићем дошао у његову канцеларију није била присутна Панић

Даринка али je она дошла након неких пет минута и после се није удаљавала и била je присутна и

очевидац je оном што се накнадно дешавало.

Дана 15.03.2011 г. спроведено je суочење између окривљеног Вукотић Душана и Mapuh

Сретенка. Окривљени Вукотић Душан, који je чуо изјаву сведока Марић Сретенка, окренут лицем

у лице ка истом изјавио je да оспорава извршење прекршаја прочитавши своју одбрану у 12

тачака, што прилаже као прилог записнику, наводећи на крају да je ово на неки начин монтнрано

из разлога што je поставио питање због чега се застало са изградњом фискултурне сале у

Лукићеву, a да он претпоставља да je директор школе добно налог да ra удал>и из школе. Посебно

je истакао да није утврђено место на коме je наводно прекршај учињен, jep се спомињу три

локације, да je био код свог оца у време наводног инцидента, што он може да потврди као сведок,

као и да je наставница физике Митра Умићевић из Ечке у 13,45 х. прелазећи из управне зграде у

зборницу или обрнуто, видела директора али да није видела Вукотића. Након тога сведок Марић

Сретенко, који je чуо изјаву окривљеног Вукотић Душана, изјавио je да je до инцидента дошло

дана 09.11.2010 r. на улазу у основну школу у Лукићеву који користи наставно особље. Што се

тиче наставнице Mrnpe Умићевић, она je тог дана дошла на посао и ради у другој смени и након

инцидента отишао je у канцеларију, a видео je и да je радница из књиговодства, Даринка Панић,

отишла да наставници скува кафу. У осталом делу остао je код изјаве дате у својству сведока.

Након тога предложено je да се у својству сведока саслуша Панић Даринка на околности да ли je

тог дана након седнице наставничког већа видела директора школе и наставника Вукотића, са

чиме се окривљени сложио.

Истог дана у предмету 9 Пр Ј 5131/10 извршено je суочење окривљеног Вукотић

Душана са сведоцима Марић Сретенком, Панић Даринком и Поповић Савом. Том приликом

окривљени Вукотнћ Душан који je чуо изјаве сведока Марић Сретенка, Поповић Саве и Панић

Даринке изнео je мишљење да je ово срачунато и усмерено против њега од стране директора

школе у чему има подршку и секретара школе Поповића и административног радника. Напоменуо

je и то да je након овог догађаја у неколико наврата звао школу и желео je разговор са директором

али je то директор сваки пут одбијао. To потврђује и секретар Поповић, a указује и на то да

постоји несагласност изјава сведока на који начин je наводно пљунуо на под при изласку из

просторије, a да пљувачку нико није видео. Тачно je да je у једном моменту, наком снимања

разговора мобилним телефоном, прокоментарисао речима: "Koja беда" али ништа друго

увредљиво није изговорио на рачун директора, a речи које je изговорио на рачун директора

односиле су се и на опште стање тј. на општу ситуацију у школи. Сведок Марић Сретенко, који je

чуо изјаву окривљеног Вукотић Душана, изјавио je да му je спорном приликом Вукотић Душан

изговорио више увредљивих речи као што je изјавио у изјави у својству сведока, a да je при

изласку из просторије са удаљености од око три метра чуо и видео када му je Вукотић изговорио:

"Пу, пичка ти материна" али да није видео да je том приликом из његових уста пљувачка пала на

под. Сведок Поповић Саво, који je чуо изјаву окривљеног Вукотић Душана, изјавио je да je

спорном приликом Вукотић Душан изговорио више увредљивих речи директору школе Марић

Сретенку и да je видео да je при изласку изговорио "Пу" климнувши главом на доле, али да није

видео да je пљувачку избацио на под са удаљености око 2,5 метра од врата из којих се излази у

ходник. Сведок Панић Даринка, која je чула изјаву окривљеног Вукотић Душана, изјавила je да

остаје код своје изјаве дате у својству сведока потврђујући да je спорном приликом била присутна

када je Вукотић Душан директору школе изговорио више увредљивих речи истичући да je чула да

je при изласку из канцеларије Вукотић пљунуо на под наводећи да je седела окренута леђима

вратима.

У предмету 9 Пр Ј 4970/10 у својству сведока саслушана je Умићевић Митра која je

изјавила да ради као наставник физике у основној школи "Бранко Ћопић" у Лукићеву где je дана

09.11.2010 г. одржаиа седница наставничког већа, којој није присуствовала, a свој изостанак je

оправдала. У школу je дошла у 13,45 х. што je јасно видела приликом уласка у канцеларију у којој

седи Панић Даринка, књиговођа у школи и за једно 5-6 минута у ову канцеларију je дошао

директор школе Марић Сретенко. Ништа им није рекао мада je на њему приметила да je био видно

узрујан и нервозан. Помислила je да je то можда због тога што није присуствовала седници

наставничког већа али он ништа није коментарисао. Након тога отишла je у зборницу где je

затекла Милосављевић Тању, наставницу хемије. Била je сама у зборници и њих две су седеле док

школско звоно није означило крај школског часа. Након тога отишла je на час јер je no распореду

имала други час и никаквих сазнања о инциденту између директора школе и наставника физичког

Вукотић Душана није имала до његовог повратка са боловања, мисли до 23.11.2010 г. Долазећи у

школу, ни приликом њеног боравка у школи, нигде није видела Вукотић Душана нити je видела да

je дошло до било каквог контакта између директора школе и Вукотића што je изјавила и на

седници наставничког већа у присуству великог броја наставника и запослених у школи.

Предложила je да судија службеним путем затражи записник са те седнице која je одржана no

њеном мишљењу почетком децембра 2010 г. Са њом у зборници била je наставница хемије Тања

Милосављевић те оставља судији на процену да ли да се и она позове у својству сведока.

Дана 09.05.2011 г. саслушана je у својству сведока Милосављевић Гања која je изјавила

да ради као наставник хемије у основној школи "Бранко Ћопић" у Лукићеву где je дана 09.11.2010

r. око подне одржана седница наставничког већа којој je присуствовала. Седница je трајала од

прилике до 13,30 х. и с обзиром да није имала прва два часа no распореду, након седнице која се

одржавала у једној од учионица, отишла je и била сама у збориици јер су остали наставници

отишли да држе наставу тј. први час. Послеподневна настава почиње у 13,30 х. и негде након што

je прошло 14,00 х. у зборницу je дошла колегиница Умићевић Митра, наставница физике. Обзиром

да je врло брзо школско звонио огласило крај првог часа у 14,15 х. Митра je отишла да одржи

други час који je имала no распореду, a она je и даље остапа у зборници. Вукотић Душана,

наставника физичког, видела je тог дана јер je присуствовао седници наставничког већа и мисли да

raje поново видела јер je и он имао тек трећи час тако да не може да се изјасни да ли je на

степеништу школе у 13,45 х. дошло до инцидента између колеге Вукотића и директора школе

Марић Сретенка.

У својству сведока, дана 19.05.2011 г., саслушан je полицајац Даничић Зоран који je

изјавио да je након добијања информације из болнице у Зрењанину којој се за лекарску помоћ

обратио Марић Сретенко из Лукићева, који je добио нагњечење грудне кости од наставника

физичког васпитања у основној школи "Бранко Ђопић" у Лукићеву где je Марић директор, добио

задатак да провери наводе и утврди чињенично стање no примљеној информацији. По уобичајеној

процедури отишао je одмах у Ургентни центар где je затекао Марић Сретенка који je већ био

прегледан од стране доктора. Обавио je разговор са њим у току ког га je упознао да je тог дана око

13,45 х. на улазу у школу за наставнике био нападнут од стране наставника физичког васпитања у

тој школи, Вукотић Душана, и да му je том приликом Вукотић изговорио претње након чега га je

једном ударио у пределу груди затвореном шаком. Упитао je директора школе да ли je видео да ли

je било очевидаца овог инцидента. Одговорио му je да није приметио било које лице које би могло

да се предложи у својству сведока. Одмах je добио и извештај лекара др. Миодрага Дамјанова, број

21150/10 од 09.11.2010 г. о повредама лаке природе за Марић Сретенка и то je достављено у

прилогу прекршајне пријаве. Након овог, пошто je добио број мобилног телефона Вукотића,

назвао га je али се није јављао. Са Ургентног центра отишао je на адресу Вукотића, у Булевару

Вељка Влаховића 7 стан 15 где je покушао да га пронађе, али га није пронашао код куће. Ha крају

смене са патролним налогом утврђено чињенично стање са писменом изјавом Марић Сретенка и

извештајем лекара о повредама Марић Сретенка пре поласка кући предао je no уобичајеној

процедури старешинама. Након тога поднет je захтев за покретање прекршајног поступка против

Вукотић Душана.

Дана 12.07.2011 г. у својству сведока саслушан je др. Дамјанов Миодраг који je изјавио

даје дана 09.11.2010 г. као лекар радио у Ургентном центру у Зрењанину где се у поподневним

часовима на преглед јавио Марић Сретенко из Лукићева. Сећа се да je у анамнези тј. разговору са

њим, a што je саставни део прегледа пацијента, изјавио да je повређен физичким нападом од

другог њему познатог лица. По службеној дужности направио je преглед. Не сећа се детаља самог

прегледа, a што би се могло видети из извештаја лекара специјалисте који je дао, али тврди да je

том приликом извршио клинички преглед и да je дао наведене дијагнозе које се налазе у извештају

за органе МУП-а. У њима стоји да се ради о ударцу, нагњечењу грудне кости и десне половине

грудног коша као и уганућа грудно ребарних зглобова, од петог до осмог са исте стране. Ове

повреде у принципу могу настати дејством тупе замахнуте силе и директним дејством на наведени

део тела, a узимајући у обзир и анамнезу тј. изјаву оштећеног тј. пацијента, повреда je могла

настати дејством другог лица у наведени део тела ударцем руком, дланом. шаком, стискањем.

У току доказног поступка, од основне школе "Бранко Ћопић" у Лукићеву затражена je

информација да ли у школи постоји видео надзор, a ако постоји да нам се достави снимак у форми

у којој га имају за дан 09.11.2010 г. око 13,45 х. и од основне школе "Бранко Ћопић" из Лукићева

дописом број 121/11 од 03.06.2011 г. добили смо одговор да у школи постоји видео надзор од

10.09.2006 г. али да од самог почетка није уредно функционисао jep се нису могли прегледати

снимци na су компјутер заменили дигиталним снимачем-рисивером који je услед струјног удара

2008 г. прегорео. Одтада се налази код овлашћеног сервисера "МГ-Нет" из Зрењанина, a због

недостатка средстава поправка још није урађена. С тога дана 09.11.2010 г. систем видео надзора у

школи није био у функцији.

Поред напред изнетих радњи окривљени je судији накнадно доставио фотокопију

записника са седнице наставничког већа одржане 14.12.2010 г. у 12,00 х. у основној школи у

Лукићеву где je прва тачка дневног реда била извештај директора школб" о актуелној ситуацији

поводом догађаја од 09.11.2010 г.

Након овако спроведеног доказног поступка, увидом у пријаве за прекршај, писмене

изјаве Марић Сретенка, Поповић Саве, Панић Даринке, извештај лекара специјалисте др.

Миодрага Дамјанова број 21190/10 од 09.11.2010 г., увидом у записник са седнице наставничког

већа од 14.12.2010 г., одбране окривљеног, саслушањем сведока и спроведеним суочењем, судија

je утврдио чињенично стање како je то описано у изреци ове пресуде.

Чл.81 Закона о прекршајима прописано je да je суд дужан да истинито и потпуно утврди

чињенице које су важне за доношење законите одлуке и да са једнаком пажњом испита и утврди

како чињенице које терете окривљеног тако и оне које му иду у корист, a чл.84 истог Закона

прописано je да Суд оцењује доказе no свом слободном уверењу. Koje ће чињенице узети као

доказане, Суд одлучује на основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа посебно, свих доказа

заједно и на основу резултата целокупног поступка, a чл.83 истог Закона прописано je да je Суд

дужан да поступак спроведе без одуговлачења, али тако да то не буде на штету доношења

правилне и законите одлуке.

Поступајући у складу са основним начелима поступка судија je утврдио да je

окривљени починио прекршај из чл.6 ст.З Закона о јавном реду и миру, како дана 09.11.2010 г., a

потом и 24.11.2010 г., док raje ослободио кривице због прекршаја из чл.12 ст. 1 Закона о јавном

реду и миру дана 24.11.2010 г.

Судија je закључио да je окривљени дана 09.11.2010 r. нарушио јавни ред и мир

вређањем и задавањем једног ударца затвореном шаком у пределу груди директору школе Марић

Сретенку имајући у виду изјаву сведока оштећеног Марић Сретенка дате приликом саслушања у

својству сведока и поновљену у току суочења са окривљеним, на основу изјаве сведока Панић

Даринке која je изјавила да je из хола школе са удаљености од око седам метара на улазу за

наставнике видела директора школе Марића и наставника физичког Вукотића како нешто

расправљају између себе при чему je у току расправе Вукотић махао руком испред себе, на основу

изјаве у својству сведока др. Дамјанов Миодрага који je прегледао Марић Сретенка дана

09.11.2010 r. у поподневним часовима, a што je поткрепљено извештајем лекара број 21190/10 од

09.11.2010 г. a посредно из изјаве сведока Умићевић Митре која je изјавила да je у канцеларији у

којој ради Панић Даринка нешто пре 14,00 х. ушао директор школе Марић Сретенко, да им ништа

није рекао, али да je на њему приметила да je био видио узрујан и нервозан. Имајући у виду изјаву

сведока др. Дамјанова да му je приликом прегледа дана 09.11.2010 г. Марић изјавио да je повређен

физичким нападом од њему познатог лица и да je извршио клинички преглед констатујући да се

ради о повредама лаке природе задобијеним ударцем и нагњечење грудне кости и десне половине

грудног коша као и уганућа грудно ребарних зглобова од петог до осмог са исте стране и да ове

повреде у принципу могу настати дејством тупе замахнуте силе и директним дејством на наведени

део тела и да je повреда могла настати наведеним дејством другог лица у наведени део тела

ударцем руком, дланом, шаком или стискањем, као и напред наведене разлоге na због тога судија

није прихватио одбрану окривљеног у којој je оспорио извршење прекршаја и да се спорном

приликом, након седнице наставничког већа, више није сусретао са директором школе и да je

отишао до својих родитеља. Да je дошло до инцидента спсрном приликом судија je закључио не

само на основу изјаве сведока оштећеног Марић Сретенка већ и на бази изјаве Панић Даринке која

je из непосредне близине видела на улазу у школу Марић и Вукотић нешто расправљају, на основу

дела изјаве наставнице Умићевић Митре која je непосредно после инцидента видела да je директор

био видно узрујан и нервозан као и на бази изјаве сведока др. Дамјанова и извештаја лекара

специјалисте. Поред тога ни из записника са седнице наставничког већа од 14.12.2010 г. судија

није нашао чињенице које иду у прилог окривљеном јер je у записнику наведено да je директор

обавестио присутне да je ударен од стране наставника физичког Вукотића због чега je против

Вукотића поднета прекршајна пријава, a да je Вукотић суспендован као и да ће против њега бити

покренут дисциплински поступак. Ha истој седници Умићевић Митра je изјавила да je дана када се

десио инцидент у 13,45 х. ушла у канцеларију код административног радника у коју je потом ушао

и директор. Мало joj je било чудно да се ништа није чуло подсетивши директора да je Вукотић био

на његовој страни онда када je цео колектив био против њега. Након тога правник школе je

обавестио присутне да су кораци који су учињени у складу са Законом и да се Закон мора

поштовати, na je судија оценио да су се на тај начин у радњама окривљеног стекла сва битна

обележја бића прекршаја која му се стављају на терет, na raje због тога огласио кривим и изрекао

казну као у изреци пресуде.

Судија се није определио за саслушање у својству сведока оца окривљеног Вукотић

Душана на околности да je он након седнице наставничког већа дошао код њега из разлога што му

je отац и што изазива оправдану сумњу у пристрасност.

Поред тога судија je оценио да je поред свих изведених доказа непотребно саслушање

полицајца Зорановић Мирослава у предмету 9 Пр Ј 5131/10 јер његово саслушање није кључно за

доношење пресуде, a и полицајац Даничић je саслушан у предметл 9 Пр Ј 4970/10 објаснивши

уобичајену процедуру и поступање поводом добијених информација да се негде десио прекршај.

Што се тиче прекршаја окривљеног који му се стављају на терет да je дана 24.11.2010 г.

вређањем директора основне школе Марић Сретенка нарушио јавни ред и мир, судија je у

потпуности поклонио веру како исказу сведока-оштећеног Марић Сретенка тако и сведока

очевидаца овог инцидента секретара школе Поповић Саве и радника школе Панић Даринке који су

у својим изјавама, a потом и приликом суочења са окривљемим потврдили да je окривљеми

Марићу изговорио више увредљивих речи na raje због тога судија огласи кривим и за овај

прекршај. Због тога судија није прихватио одбрану окривљеног у којој je навео да директору није

изговорио ништа од увредљивих речи да би приликом суочења изјавио да je у једном моменту

изговорио: "КОја беда", али да ништа друго увредљиво није изговорио на рачун директора,а оно

што je изговорио односило се на општо стање, тј. на општу ситуацију у школи. С обзиром на

чињеницу да су изјаве три сведока очевидаца догађаја у потпуности сагласне судија им je

поклонио веру и због тога овај део одбране окривљеног иије прихватио.

Судија je прихватио део одбране окривљеног у којој je оспорио да je спорном приликом

излазећи из канцеларије у којој су били Марић, Поповић и Панић Даринка, пљунуо на под jep су и

они у својим изјавама у својству сведока као и приликом суочења изјавили да je окривљени

приликом изласка из канцеларије изговорио "Пу" али да није избацио пљувачку из уста на под, na

raje због тога ослободио кривице као и због тога што тад није предао кључеве од фискултурне сале

већ je то урадио сутра дан, na raje применом чл.218 ст.1 тач.З Закона о прекршајима, ослободио

кривице.

Судија се трудио да a посебном пажњом утврди право чињенично стање због тежине н

осетљивости предмета и због тога je предузимао и друге процесне радње за које je проценио да би

могле допринети утврђивању истине. Због тога je у својству сведока саслушана Милосављевић

Гања која je у време инцидента била у зборници и која je изјавила да ништа није видела, због тога

je од школе у Лукићеву затражена информација дали имају видео надзор у школи и он њих je

добијена информација да дана 09.11.2010 г. видео систем у школи није био у функцији. Ha тај

начин судија сматра да je предузео све процесне радње за које je проценио да су потребне и које би

могле допринети утврђивању чињеничног стања и након њиховог спровођења донета je ова

пресуда.

Личне, породичне и материјалне прилике окривљеног судија je утврдио на основу

изјаве окривљеног.

Чл.6 ст.З Закона о јавном реду и миру, прописано je да ће се казнити новчаном казном у

износу до 30.000,00 динара или казном затвора до 60 дана, онај ко вређањем или злоупотребом

другог, вршењем насиља над другим, изазивањем туче или учествовањем у њој, угрожава

спокојство грађана или ремети јавни ред и мир.

Какоje окривљени спорном приликом поступио супротно наведеном починио je

прекршај из чл.6 ст.З Закона о јавном реду и миру.

Ценећи тежину почињеног прекршаја и последице које су том приликом настале судија

je окривљеном изрекао примерену новчану казну са уверењем да je тако изречена новчана казна

адекватна тежини почињеног прекршаја и да ће се окривљени убудуће клонити вршења оваквих и

сличних прекршаја.

Приликом одмеравања висине новчане казне узете су у обзир све околности које утичу

да казна буде већа или мања, a нарочито: тежина и последице учињеног прекршаја, околности под

којима je прекршај учињен, степен кривице учиниоца, личне прилике учиниоца и његово држање

после учињеног прекршаја, a све у смислу чл.39 Закона о прекршајима. Kao олакшавајућа

околност окривљеном узето je у обзир да се ради о породичном човеку, да до сада није прекршајно

кажњаван, a као отежавајућу околност судија je нашао да je прекршај починио као просветни

радник коме не приличи да правду истерује на недоличан и незаконит начин, те судија сматра да

ће се са тако изреченом јединственом новчаном казном од 20.000,00 динара утицати на

окривљеног да не чини овакве и сличне прекршаје.

Чл. 131 ст. I Закона о прекршајима, прописано je да трошкове поступка сноси лице које

je кажњено, na je на основу цитираног прописа и чл.130 ст.2 тач.9 истог Закона и чл.27 ст.2

Правилника о накнади трошкова у судским поступцима, окривљени обавезан на плаћање трошкова

прекршајног поступка у износу од 1.000,00 динара, при чему се имало у виду трајање и сложеност

поступка, као и имовно стање окривљеног.