Prikaz knjige:Zato je evolucija istinita?

Jerry A. Coyne

3Jerry Coyne, profesor biologije sa Univerziteta u ikagu, i autor popu-larnog i istoimenog bloga objavio je veoma edukativnu knjigu pod nazivom Zato je evolucija istinita ?. Danas moda niko vie ne bi raz-miljao o pisanju knjige sa dokazima da li postoji atom, ili zamislite neto poput naslova Da li se Zemlja vrti oko Sunca?. Pa zato nam je onda kada je i evolucija toliko puta obrazloena i svakodnevno prisutna, i kada ini okosnicu moderne biologije, genetike i medicine, i dalje potrebna knjiga Zato je evolucija istinita ?

Verovatno zato to je situacija sa evolucijom mnogo drugaija. Nijed-na druga oblast nauke nije predmet takvog obima nerazumevanja i ta-kvog namernog dezinformisanja. Evolucija je izuzetno osetljiva tema za nas Homo sapiense jer nas dovodi licem u lice sa onim ko smo i koliko smo duboko povezani sa ivotinjama, biljkama i bakterijama, kao i sa milioni-ma generacija ivih bia koja su nekada iveli na ovoj planeti . Previe e-sto pominjanje evolucije nekad proizvodi anksioznost i konfuziju, Coyne u svojoj knjizi pokuava da eliminie tu konfuziju i ujedno izvlai zapa-njujui spektar savremenih dokaza koji podravaju evoluciju. Ova knjiga pokazuje da je evolucija nita drugo do injenica. injenica koju treba prihvatiti bez ikakvog straha.

Iako sam naziv moda vie podsea na propagandu a ne na naunu literaturu, razlog je taj to Coyne pokuava trgnuti i onaj deo hrianske publike koji se i dalje estoko protivi evoluciji. Takodje, potrebno je razu-meti i nauni koncept istine sva nauna istina je privremena i podlona promeni u svetlu novih dokaza. Ne postoji zvono za uzbunu koje e na-uniku dati informaciju da je pogodio cilj niti da je stigao na krajnje odre-dite. Zaista, teorija evolucije, kao to se u knjizi moe videti, ne razlikuje se od bilo kojeg drugog nauno-teorijskog okvira, i kao takva je predmet stalne modifikacije i promena kako se nove stvari otkrivaju i ue.

4irina i jasnoa objanjenja kojima autor potkrepljuje evoluciju je im-presivna. Hriani koji su ak i minimalno zainteresovani za nauku bi joj trebali dati ansu, ili kako on to kae paljivo molitveno razmiljanje. Knji-ga je korisna i za reavanje iskrivljenih i uobiajenih mitova koji su karakte-ristini za hriansku diskusiju teorije evolucije. U prvom delu on razmatra neke od kljunih mitova i ukazuje kako jedino rasprava moe da pomogne kreacionistima da dobiju preciznije razumevanje o tome ta evolucija kae i ta zaista govori. U nastavku smo izdvojili neke od tih mitova.

Mit: Sve u evoluciji se odvija sluajnoKreacionisti (ali i dobar deo ateista) esto karakteriu evoluciju kao da

iskljuuje Boga, jer su navodno varijacije koje ine srce evolucione teorije zapravo sluajne i neplanirane. Oni koriste takve termine da bi ukazali na to da nikakav vii plan ne uzrokuje niti upravlja genetskim varijacija-ma. Medjutim, kako objanjava Coyne termin sluajno ovde ima speci-fino znaenje koje je esto pogreno shvaeno, ak i kod biologa. Ono to jeste je da se mutacije deavaju bez obzira na to da li e biti korisne za pojedinca ili ne.Priroda nekad grei i to je injenica. Nekada (izuzetno retko) neke od tih greaka mogu pruiti poboljanja na organizmu ali u veini sluajeva takve greke su neutralne ili tetne.

Uzmimo analogiju sa igrama na sreu. Kockice se bacaju i odredjena kombinacija e doneti dobit kockaru. Ipak, postoji osnovni skup prirodnih zakona i uzroka koji vode do toga zato su kockice pale ba na taj nain, ali ipak kad govorimo o bacanju kockica mislimo na ishod kao sluajan ili neusmeren. Slino tome, postoje uzroci zbog kojih je odredjeni potomak u populaciji organizama dobio neke posebne genetske varijacije u odno-su na ostale.

Zaista, bioloki pojam sluajnih mutacija ili neplaniranih mutacija ak ne iskljuuje Boga kao mogui uzrok takvih varijacija. Biolozi pod tim termini-ma samo ukazuju na to da su osnovni uzroci ostaviljeni kao otvoreni prema evolucionoj teoriji, jer mehanizam poput prirodne selekcije moe da radi sa bilo kojim varijacijama koje su mu dostupne, bez obzira da li su te genetske razlike posledica pogrenog genetskog kopiranja, kosmikih zraka ili Boga.

Tipino je za kreacionistike tvrdnje da sve to u evoluciji postoji pri-daju sluajnosti. Nasuprot tome, autor istie, da iako ak u tehnikom

5smislu sama varijacija u organizmu nije sluajna (na samom dnu je barem uzrokovana fundamentalnim zakonima fizike, elektromagnetnim interak-cijama medju atomima koji dalje utiu na organske molekule, itd), filtri-ranje te varijacije prirodnom selekcijom koje e proizvesti adaptacije oi-gledno nije sluajno (str. 119). Varijacije koje je neki organizam primio su indiferentne prema samim potrebama tog organizma, ali filtriranje tet-nih varijacija je sve samo ne sluajno. Tim filtriranjem prirodna selekcija omoguava opstanak i dalju reprodukciju, to svakako nije sluajan ishod.

Mit: Evolucija radi iskljuivo kroz prirodnu selekciju i sluajne varijacije

Veina hrianskih kreacionistikih autora esto e u svojim argu-mentima protiv evolucije koristiti tvrdnje da evolucija koristi iskljuivo prirodnu selekciju koja deluje na sluajne varijacije i tako kreira bioloke promene. Ovo je opet preterano usko vidjenje evolucije, koje je moda u velikoj meri inspirisano i nekim ateistima koji su esto opisivali evoluciju da funkcionie samo kroz prirodnu selekciju. Iako autor takodje fokusira svoja objanjenja prvenstveno na prirodnoj selekciji, on posebno nagla-ava da postoji mnogo toga vie u evoluciji nego to je prirodna selekcija koja deluje na sluajnim varijacijama (npr. str 3, 13, 122-124, 170, 177).

Darvin je takodje tvrdio da je prirodna selekcija najvaniji mehanizam evolucije, ali je naglasio da postoje i drugi mehanizmi, medju njima i je-dan mnogo bitan (npr. seksualna selekcija). Savremeni evolucioni biolozi takodje istrauju komponente evolucije van opsega prirodne selekcije. Genetiki drift, na primer, je vana komponenta u evolucionoj teoriji (po-sebno na molekularnom nivou). Eksaptacija (engl. exaptation) je jo jedna vana komponenta u proizvodnji novih struktura sa novim funkcijama.

Deava se kada funkcija, koja se prvobitno prilagodila tokom prirodne selekcije, dobije sasvim novu ulogu a onda nastavi dalje sa prilagodjava-njem u odnosu na onu poetnu funkciju. Jedan primer bi bio perje. Danas je poznato da je veina dinosaurusa mesodera (teropoda) u koje spada recimo Deinonychus, Velociraptor ali i uveni T. rex bila prekrivena per-jem. Perje je verovatno nastalo pod pritiskom prirodne selekcije usled po-trebe bolje toplotne regulacije telesne temperature.

6Fosilni zapisi govore da se dinosaurusi prekriveni perjem pojavljuju dosta ranije pre pojave leteih bia. Vrlo je verovatno da je perje eksap-tacijom upotrebljeno kasnije za letenje (naravno i letenje ima svoje faze razvoja koje mu prethode). Sutina je da je perje dobilo potpuno druga-iju funkciju od svoje prvobitne (grejanje tela) koju je steklo prirodnom selekcijom. Dalje, funkcija perja koje se koristi za letenje se nastavlja opet oblikovati pod selektivnim pritiskom u cilju ostvarivanja preciznije aerodi-namike i boljih letakih performansi.

Mit: Evolucija uvek optimizuje

Skoro sva hrianska kritika evolucije usmerena je na ekstremno na-glaavanje optimizacije u evoluciji. Prirodna selekcija deluje tako da op-timizuje karakteristike vrsta prema njihovom specifinom okruenju. Me-djutim, ve due vreme je poznato da ovakvo tumaenje evolucije ima ozbiljne nedostatke (ovo je inae jedan od razloga zato je veina svih

Yutyrannus (u prevodu tiranin sa perjem) je rod tiranosaurusa koji je pronadjen u predelu Kine. Predstavlja jedan od najveih fosila dinosaurusa i direktan dokaz da je bio prekriven perjem.

7kreacionistikih i ID napada na evoluciju neubedljiva). Podsetimo se da prirodna selekcija ne daje savrenu optimizaciju, ve samo poboljanja nad onim to je bilo ranije, vie o ovome na strani 13.

It produces the fitter not the fittest

Darvin je takodje tvrdio da evolucija ne optimizuje osobine organiza-ma. Umesto toga, on je naglaavao iznova i iznova da evolucija proizvodi samo dovoljno-dobra reenja koje e datom organizmu omoguiti ivot u odredjenoj ekolokoj nii. Na primer, recimo da neki organizam prilikom rodjenja dobije blagu diferencijalnu prednost u reprodukciji u odnosu na ostale jedinke. Takva (gotovo neprimetna) prednost moe biti sve to je potrebno organizmu da ostvari uspenu penetraciju u svojoj ekolokoj nii, bez ikakve dalje potrebe za modifikovanjem ili optimizovanjem.

Mit: Evolucija je konstantno poboljanje organizama

Jo jedna esta zabluda evolucije u hrianskim krugovima je da se or-ganizmi konstantno poboljavaju tokom evolucije. Coyne lepo pojanja-va da evolucija ne mora nuno znaiti da se organizmi stalno poboljavaju (npr., str. 4, 13, 131-136). I sam Darvin je tvrdio da evolucija gradi reenja koja su dovoljno-dobra za preivljavanje u svojim ekolokim niama a ne podobavezno i bolja od prethodnih. Tanije, nita u teoriji evolucije ne podrazumeva obavezno napredovanje od jednostavnih ka sloenim oblicima ivota ili od niih ka viim oblicima ivota. Najbolji primer su or-ganizmi koji se i dan danas nisu bitnije menjali.

Ono to evolucija proizvodi su razliiti ivotni oblici (diverzifikacija) od kojih je svaki prilagodjen da opstaje i da se reprodukuje u svom speci-finom okruenju. Ukoliko je organizam tako prilagodjen i ukoliko nema krupnijih promena u njegovom okruenju, takav organizam se nee bitni-je poboljavati. Zbog toga i ne udi to danas imamo ekosisteme gde su evolucioni pritisci minimalni (npr. ajkule koje se nisu znaajnije promenile u zadnjih 25 miliona godina). Sa druge strane, u ekolokim niama gde su evolucioni pritisci visoki, kao to je imuni sistem ljudskog organizma u kombinaciji sa irokim repertoarom antibiotika koje smo proizveli, moe-mo oekivati da vidimo brze promene u mikroorganizmima koji izazivaju bolesti, a to se upravo i dogadja (npr., str 130-132) . tavie, ne postoji nita

8u evolucionoj teoriji to podrazumeva da vrsta ne moe da deevoluira iz sloenijeg ka jednostavnijim oblicima, ako je to ono to e joj omoguiti bolju prilagodjenost u datom okruenju. Primer su organizmi (najee crvi) koji postepeno mogu da izgube svoje oi nakon to dui niz genera-cija naseljavaju tamne peine ili muljevita dna reka ili jezera. ulo vida je energetski skup organ i posedovanje istog ukoliko ivite u mulju ne daje vam apsolutno nikakvu prednost.

Slino tome, ne postoji nita u evolucionoj teoriji to podrazumeva da su preci nekih vrsta u prolosti trebali biti istrebljeni i dovedeni do izumi-ranja od strane njihovih poboljanih potomakih vrsta (iako danas ima-mo i previe takvih pojednostavljenih hrianskih kritika evolucije gde se esto govori o nekakvoj vrsti zamene starog sa novim). Da li e se to do-goditi, zavisi pre svega od toga da li e predak i potomak ostati da naselja-vaju iste ekoloke nie i da li e postati jedan drugom konkurencija unutar svog stanita. Ukoliko se dogodi da potomci razviju osobine koje im omo-guavaju da iskoriste razliite resurse unutar svoje ekoloke nie (one koje ne koriste njihovi preci) nema razloga da se oekuje da e predaka vrsta izumreti, pa ak niti da e biti dovedena blizu izumiranja.

ta Coyne kae o inteligentnom dizajnu (ID) ?

Na mnogim mestima on istie suprotnosti izmedju teorije evolucije i inteligentnog dizajna (ID).Na primer, nauka je utvrdila da izumrle vrste predstavljaju preko 99% svih vrsta koje su ikada ivele na Zemlji. To pred-stavlja ogroman problem za teorije inteligentnog dizajna. Ne izgleda ba tako inteligentno da dizajnirate milione vrsta koje su predodredjene da izumru i da budu zamenjene ostalima od kojih e ogromna veina takodje izumreti i nestati.

Dalje, brojni su primeri nesavrenog dizajna, neki od primera su ptica kivi koja ima potpuno beskorisna krila. Ovde bi se mogle dodati jo mnoge vrste ptica neletaica, Afriki noj je takodje ptica neletaica. Pored njega tu je junoamerika rea, australijski emu i naravno pignvini. Moda najbizar-niji je novizelandski kakapo, debeo papagaj koji je neleta a koji ivi uglav-nom na terenu i oostao je veoma ugroen jer je lak plen za make. Sve ove ptice neletaice imaju krila. Kod nekih (kao to je ptica kivi) krila su veoma

9mala, svega par centimetara i gotovo neprimetna pod perjem, njena krila nemaju apsolutno nikakvu funkciju i postoje samo kao evolucioni ostaci.

Dok kod drugih, kao to je noj, krila su dobila novu upotrebu. Kod pin-gvina su takodje pradavna krila evoluirala u peraja, to ptici omoguava da pliva pod vodom i to neverovatnom brzinom. Ono to je bitno, sve ove ptice neletaice imaju potpuno iste kosti koje moemo nai i na krilima kod ptica koje mogu da lete. A to je zato to krila neletaica nisu proizvod namernog i inteligentnog dizajna ve evolucije. Uostalom, niti ima poseb-nog razloga da bi Tvorac koristio potpuno iste kosti na krilima koja lete i na onima koja ne lete, ukljuujui ovde i kosti peraja.

Medjutim, pristalice inteligentnog dizajna uvek poteu isti argument kada brane ove zakrljale organe. Oni e rei : Ovi organi nisu beskori-sni, oni imaju funkciju! , ili jo ee, Oni nisu nepotrebni, moda mi jo nismo otkrili njihovu pravu ulogu. Tvrdei ovakve stvari, oni zaprave ne primeuju da potpuno promauju poentu. Evoluciona teorija nigde ni ne kae da zakrljali organi nemaju nikakvu funkciju. Organ je zakrljao, ne zbog toga to je on nefunkcionalan ve zato to vie ne obavlja onu funk-

Novozelandska ptica Kivi (Apterygidae), krila su joj veoma mala, skrivena pod per-jem i potpuno nefunkcionalna

10

ciju za koju je evoluirao. Tu postoji bitna razlika. Autor detaljnije objanja-va i kako su neke ptice uopte izgubile krila i kako je taj proces tekao.

Takodje objanjava i ostale primere zakrljalih organa. Tu su i kitovi sa zakrljalim karlicama, a tu je i povratni grkljanski ivac (engl. recurrent laryngeal nerve) (str. 81-85).

Dalje, autor ovde polako ulazi i u oblast teologije. Objanjavajui kako pristalice inteligentnog dizajna najee izbegavaju pokuaje da identifi-kuju samog Dizajnera , zapravo oni njega uvek vide i opisuju traei Boga a ne bilo kakvog drugog visoko-inteligentnog dizajnera. Coyne otvoreno identifikuje ovu vezu i tumai je kroz realne primere.

Odnos kreacionizma i evolucije na poetku 21. veka

Ako su ljudi samo jedan od mnogobrojnih rezultata prirodne selekcije, moda uopte i nismo toliko specijalni koliko mislimo? Moete da zamisli-te zato ovo pitanje toliko pogadja mnoge ljude koji misle da smo nastali na poseban i drugaiji nain a ne od ivotinja. Da li naa egzistencija ima ikakvu svrhu ili smisao koji nas razlikuje od drugih bia? Za evoluciju mno-gi misle da ugroava moral. Ako, nakon svega, mi jesmo nita drugo osim zveri, zato se onda ne bismo i ponaali kao zveri? ta nas to moe drati moralnima ako nismo nita vie od majmuna sa malo veim mozgom? Ni jedna druga nauna nauna teorija ne doivljava tako jak psiholoki otpor.

Jasno je da je najvei deo ovog otpora potie uglavnom od religije. Vi moete nai religiju bez kreacionizma, ali nikada, neete nai kreacionizam bez religije. Mnoge religije ne samo da smatraju ljude posebnim, ve otro negiraju evoluciju tvrdei da smo mi, kao i druge vrste, bili predmet tre-nutnog stvaranja od strane boanstva. Iako su mnogi religiozni ljudi ipak pronali nain da u svojoj glavi pomire nekako evoluciju sa svojim duhov-nim verovanjima, takvo pomirenje na alost nije mogue ako elite da se doslovce pridravate opisa stvaranja onako kako ga opisiju neke religije.

Zbog ovoga je otpor prema evoluciji i dalje veoma jak, pogotovo u SAD i Turskoj, gde su uticajna fundamentalistika verovanja. Statistike naj-bolje pokazuju koliko jak otpor smo u stanju da pruamo prihvatanju sa-svim jednostavnih i oiglednih naunih injenica o evoluciji. Uprkos obilju

11

neoborivih dokaza evolucije iz godine u godinu ankete pokazuju da su recimo Amerikanci, posebno depresivno sumnjiavi prema ovoj grani bi-ologije. Godine 2006, na primer, anketa sprovedena na odraslim osobama u 32 drave SAD zatraila je da odgovore na tvrdnju, Ljudska bia, kao to znamo, razvila su se iz ranijih vrsta ivotinja, odgovor je trebao biti jedan od 3 mogua : smatram da je istina, nije istina ili nisam siguran.

Svega 40% ispitanika etiri od deset ljudi je reklo da smatra da je izjava istinita (to je 5% manje u odnosu na 1985. godinu). Ova brojka je go-tovo slina sa brojkom onih koji se ne slau i koji smatraju da je izjava lana (39%). A ostalih, 21%, jednostavno nisu sigurni. Ovo postaje jo zanimlji-vije kada uporedimo ove statistike podatke sa onima iz drugih zapadnih zemalja. Od ukupno trideset i jedne nacije, jedino Turska, koja je prepuna verskog fundamentalizma, rangirana je nie u prihvatanju evolucije (25% prihvata, 75% ne prihvata). Evropljani, s druge strane, imaju mnogo bolji rezultat, sa preko 80% Francuza, Skandinavaca i Islandjana koji smatraju evoluciju kao istinitu. U Japanu, 78% ljudi se slae da je ovek evoluirao.

Medjutim, kod evolucije se ne radi o pukom odluivanju da li je ona istinita ili nije. Da bi ovek bio u stanju da odgovori na to pitanje on mora imati barem neko osnovno predznanje o njoj i ta one uopte predstav-lja. Problem je to evoluciija u nekim zemljama sveta (medju kojima je i SAD) nema ak ni tu mogunost, ona je nekada branjena da se predaje u dravnim kolama. Skoro dve treine Amerikanaca smatra da ako se evo-lucija predaje u kolskim uionicama, onda bi trebao i kreacionizam. Nije iznenadjuju toliki broj Amerikanaca koji smatra da je ona neistinita ako uzmemo samo u obzir da 12% (jedan od osam) ljudi misli da se evolucija treba uiti bez pominjanja kreacionizma kao nekakve alternative.

Iznenadjuje i to to se takav princip uiti u koli i jedno i drugo poste-peno iri i na ostale zemlje, ukljuujui Nemaku i Veliku Britaniju. Primera radi, u Velikoj Britaniji, 2006. godine u anketi BBC-a 2.000 ljudi je upitano da opie svoje vidjenje o tome kako se ivot formirao i razvio. Dok 48% prihvata evolucioni pogled, 39% se opredelilo za kreacionizam ili inteligentni dizajn (ID), dok 13% ne zna. Vie od 40% ispitanika smatra da bi se kreacionizam ili inteligentni dizajn trebalo uiti na asovima nauke u dravnim kolama. To vie uopte nije toliko daleko od statistike u SAD. Danas, neke kole u Velikoj Britaniji predaju inteligentni dizajn kao alternativnu opciju evoluciji.

12

Uz evangelistiko hrianstvo koje stie uporite u kontinentalnoj Evropi, i muslimanskog fundamentalizma koji se iri kroz bliski istok, kre-acionizam i dalje stie dosta novih pristalica. Ono to je ironija, kreacioni-zam je ak osnovao uporite i na arhipelagu Galapagos. Tu, na samom ze-mljitu koje simbolizuje evoluciju, na uvenim ostrvima koja su inspirisala Darvina, sada postoji adventistika kola i predaje nauno neutemeljenu kreacionistiku biologiju deci razne veroispovesti.

Pored njenog sukoba sa fundamentalistikim religijama, mnogo kon-fuzije i nerazumevanja okruuje evoluciju zbog jednostavnog nedostatka svesti o teini i raznovrsnosti dokaza. Nesumnjivo je da neki ljudi jedno-stavno nisu zainteresovani. Ali kako autor tvrdi postoji i drugi problem, to je nedostatak informacija. Mnogi od njegovih kolega biologa su neu-pueni u mnoge linije evolucionih dokaza, ak i veina studenata, koji su navodno saznali za evoluciju jo u srednjoj koli, i dolaze na kurseve, ne znaju gotovo nita o toj centralnoj teoriji biologije. Uprkos iroko raspro-stranjenom kreacionizmu i njegovom nedavnom potomku, inteligen-tnom dizajnu, popularna tampa ne prua gotovo nikakvu pozadinu za-to naunici prihvataju evoluciju. Nije ni udo, da mnogi ljudi postaju plen retorike kreacionista i njihovog namernog demoniziranja Darvinizma.

Iako je Darvin bio prvi koji je sastavio i prikupio dokaze za teoriju evo-lucije, od njegovog vremena nauna istraivanja su strahovito odmakla. U Darvinovo vreme DNK jo nije ni bila otkrivena, a danas ta ista DNK otkriva okeane novih i novih dokaza koji dokazuju da je evolucija jo u toku. U ovoj knjizi se prepliu mnoge teme iz naunog rada na polju genetike, paleontologije, geologije, molekularne biologije, anatomije, i razvojne bi-ologije koji ukazuju na neizbrisiv peat evolucije, peat koji je prvi pred-loio Darvin a to je jedan od kljunih razloga zato je njegovo ime toliko pominjano danas.

Seksualna selekcija i genetika

Poglavlja 5, 6 i 7 pokrivaju klasine neontoloke argumente (neonto-logija je oblast biologije koja se za razliku od paleontologije ne bavi bavi pradavnim organizmima, ve onima koji danas postoje, tj. skoranjim or-ganizmima). Ti argumenti obuhvataju argumente iz genetike, teorije na-

13

stanka vrsta, i brojne dokaze koje su biolozi dokumentovali u proteklom veku. To je prava snaga ove knjige, jer Coyne i jeste specijalista u ovim oblastima, i ovde se zaista pokazuje njegovo poznavanje terena. Medju ovim temama je i provokativna rasprava o tome kako seks upravlja evolu-cijom, auriranje i dopuna argumenata klasine seksualne selekcije koju je Darvin prvi put predstavio, a koja je posebno pojaana radovima gene-tiara koji su otkrili koliko vaan uticaj imaju seksualne rekombinacije na genetike varijacije i specijacije.

Pretposlednje poglavlje se bavi pitanjem koje najvie uzbudjuje kre-acionistiki pokret ljudskom evolucijom. Coyne predstavlja kratak ali jasan pregled svih dokaza iz ljudske anatomije, paleontologije i genetike koje ine nau vezu sa ivotinjskim carstvom (a naroito carstvom veli-kih majmuna). U svom zavrnom poglavlju, Evolution Redux Coyne raz-matra neke od glavnih implikacija evolucije, od filozofskih razloga zato naunik moe rei evolucija je istinita, do sasvim novih polja evolucione psihologije, sa implikacijama evolucije za iri pogled na svet. Neka vas ne iznenadi to esto voli da ubacije kreacionistike tvrdnje unutar poglavlja jer ne samo da eli da raskrinkava veinu njihovih argumenata, ve palji-vo uverava itaoca da sam dodje do zakljuka nakon ogromne koliine jakih dokaza da se evolucija zaista dogodila. Kao zakljuak izdvojiemo pasus sa 222 strane :

Every day, hundreds of observations and experiments pour into the ho-pper of the scientific literature and every fact that has something to do with evolution confirms its truth. Every fossil that we find, every DNA mole-cule that we sequence, every organ system that we dissect supports the idea that species evolved from common ancestors.

Despite innumerable possible explanations that could prove evolution untrue, we dont have a single one. We dont find mammals in Precambrian rocks, humans in the same layers as dinosaurs, or any other fossils out of evo-lutionary order. DNA sequencing supports the evolutionary relationships of species originally deduced from the fossil record.

And, as natural selection predicts, we find no species with adaptations that benefit only a different species. We do find dead genes and vestigial or-gans, incomprehensible under the idea of special creation. Despite a million

14

chances to be wrong, evolution always comes up right. That is as close as we can get to a scientific fact.

Sve u svemu, Coynova knjigica ima predivno uravnoteen pristup ita-ocima, blaga i bez bespotrebnog napadanja kreacionizma, smireno i edu-kativno tivo za nekoga ko jo moda sedi na ogradi izmedju evolucije i kreacionizma. Naravno, kreacionisti e verovatno mrzeti knjigu (sudei po brojnim komentarima irom interneta, mnogi su ve pokuali da dis-kredituju autora i slino). No, bez obzira na sve, za nekog iji um jo nije zamagljen verskom dogmatikom knjiga moe biti i vie nego korisna.

Vie na: http://bioloska.blogspot.com/