Psihijat.dan./2002/34/1-2/175-177/ Prikaz knjige 175

Prikaz knjige - Book Review

DELO ENCIKLOPEDIJSKE VREDNOSTI (Predrag Kalianin: PSIHIJATRIJA - 1, 2, 3 -

ELIT MEDICA, Draslar, Beograd, 2002)

U ovom trotomnom delu autor nam je ponudio sveobuhvatnu,

savremenu i inspirativnu knjigu, knjigu enciklopedijske studioznosti, satkanu od dobro negovane i raskone bujice ideja i tema.

Ve u predgovoru svoje knjige Kalianin istie da su psihiki poremeaji od ogromnog medicinskog i socijalnog znaaja. Epidemi-oloka istraivanja pokazuju da najmanje 20-25% stanovnika velikih gradova (megalopolisa-tiranopolisa, esto s pravom nazvanim tvra-vama samoe) trpi u svakom trenutku od psihikih poremeaja, a 5-10% opte populacije tokom jedne godine zatrai pomo zdravstvene slube.

Knjiga je podeljena u tri tematske celine: opti deo, specijalni deo i posebne teme.

U OPTEM DELU autor se bavi istorijatom psihijatrije, nervnim sistemom i psihikim ivotom oveka, genetikim istraivanjima u psi-hijatriji, teorijama linosti, istraivanjem udela socijalnih inilaca i inilaca kulture u nastanku mentalnih poremeaja, konceptom devijantnosti, teorijama o etiketiranju i stigmatizaciji kao i o socijalnom distanciranju u odnosu na ovu kategoriju mentalno obolelih, zatim poremeajima psihikih funkcija, klasifikacijom i dijagnostikom men-talnih poremeaja, etiologijom i patogenezom psihikih poremeaja.

U SPECIJALNOM DELU obraeni su, sistematino i koncizno, pored ostalih i sledei poremeaji: demencije, psihoze, poremeaji raspoloenja, neurotski poremeaji, poremeaji linosti, zavisnost od psihoaktivnih supstanci, mentalna retardacija, mentalni poremeaji

Psihijat.dan./2002/34/1-2/175-177/ Prikaz knjige

176

detinjstva i mladosti, oblici leenja mentalno obolelih (psihofarmako-terapija, psihoterapija, bihejvioralna terapija).

Najoriginalniji deo knjige jeste trei tom, u kojem su obraene POSEBNE TEME.

Studiozno i multidisciplinarno sagledan je problem stresa, savremenog tiranina oveanstva, koji je i ansa za odrastanje, ali i poljubac smrti. Autor ukazuje na psihike poremeaje izazvane i udruene sa stresom, udeo stresa u nastanku psihikih poremeaja i oboljenja, oblike pomoi osobama pod stresom, na znaaj istraivanja stresa kao izazova medicini i psihijatriji, koje nee uspeti da pronau ni rendgen, ni skener za duu ovekovu, ni Rihterova skala za stres.

U poglavlju o dizaster psihijatriji (psihijatriji katastrofa izazvanih prirodnim i ljudskim faktorima) dragoceni su opisi stresnih reakcija u masovnim nesreama, posttraumatski ratni stres, poznat i kao "post-vijetnamski sindrom", njegove osobenosti na naim geografskim pros-torima tragino zavaenih etnosa.

Vredna su pomena poglavlja o problemima ivljenja, samoub-istvu (poslednjem monologu, poslednjem kriku poslatom u prostor, nekom ili nikom), epilepsiji, sidi, pristupu bolesniku sa infaustnom prognozom (bolesniku na samrti), sudskoj psihijatriji, tradicionalnoj i alternativnoj medicini, psihijatriji i antipsihijatriji, psihijatriji budunosti.

Uee u pojedinim projektima Svetske zdravstvene organi-zacije, u svojstvu eksperata, omoguilo je Kalianinu da u odlino koncipiranom poglavlju o zatiti i unapreenju mentalnog zdravlja, ponudi savremene modele, kao to su sveobuhvatna psihijatrijska zatita, psihijatrija u zajednici, kao i neinstitucionalne forme zatite i unapreenja mentalnog zdravlja u Srbiji.

Zbog naglaene aktuelnosti istiemo posebno poglavlje pos-veeno medicinskoj etici i medicinskom pravu (Naa zemlja je jedna od retkih koja nije donela zakon o pravima i zatiti duevnih bolesnika). Medicinska etika i medicinsko pravo obuhvaeni su zajed-nikim pojmom medicinska deontologija.

Hipokratova zakletva promovie principe humanosti, praved-nosti, potovanja linosti i princip potovanja ivota. Ovi principi zas-tupljeni su u enevskoj deklaraciji, kao modernizovanoj verziji Hipok-ratove zakletve, ali i u svim drugim savremenim etikim deklaracijama i rezolucijama.

U vrlo studioznoj i kritikoj raspravi Kalianin se posebno bavi pravom pacijenta na informisanost i samoodreenje, konceptom tzv. "informisane saglasnosti", koja ukljuuje pravo pacijenta na sve in-formacije koje se tiu njegove bolesti, njegovog stanja, prognoze, mogunostima leenja, neeljenih efekata, neprijatnosti i rizika le-enja.

Psihijat.dan./2002/34/1-2/175-177/ Prikaz knjige 177

Striktno ispunjenje ovih uslova vrlo je teko, a esto i nemo-gue i to stvara etike i pravne probleme.

Lekar je uvek pred dilemom: koliko istine treba saoptiti paci-jentu (i porodici), drei se principa "primum non nocere" (pre-vashodno ne nakoditi). Lai mogu biti delotvorne i lekovite "...lai koje zvue optimistiki imaju ogromnu terapijsku vrednost, tako da lekar koji ne zna da se njima ubedljivo slui moe smatrati da je pro-maio profesiju".

Lekar nikad ne bi smeo da ostavi bolesnika bez nade i pomoi, bez obzira na teinu bolesti, pa ak i na infaustnu prognozu. Moe koristiti ak i magijska sredstva protiv demoralizacije i bespomonosti pacijenta. No, uvek ostaje pitanje da li je "naelo o pacijentovom autonomiji utopija".

Skoro pet decenija Kalianin potvruje svoj osobeni i raskoni talenat i intuiciju da permanentno bude aktuelan kao istraiva, da bude u ii naunih dostignua u psihijatriji i njoj srodnim naunim disciplinama, ali da i sam doprinese razvoju evropske psihijatrije, kao konsultant Svetske zdravstvene organizacije u zapaenim projektima (komunalna psihijatrija - psihijatrija u zajednici, dizaster psihijatrija, posttraumatski stresni poremeaj).

Kalianin je izuzetno plodan pisac, koji je jugoslovenskoj psihi-jatriji, kao autor ili koautor, podario 48 monografija i knjiga.

Svoju stvaralaku energiju, nepresahlu ni u ovoj fazi njegovog ivotnog i ivahnog trajanja, ovaplotio je i ukrasio krunom svog stva-ralatva - poslednjim trotomnim delom PSIHIJATRIJA. Ovo kapitalno delo, recimo to jo jednom i s razlogom, enciklopedijske vrednosti, moderan udbenik, psihijatrijska enciklopedija, sa odlikama holis-tikog pristupa (biomedicinski, psihodinamski, sociodinamski, bihe-jvioralni, potvrujui nedeljivost biolokog, psiholokog, socijalnog i duhovnog u oveku.

Knjiga je pisana stilom ukraene istote, jasnoe, lapidarnosti i lepote.

Uz dobrodolicu knjizi, pravom vrtu ideja, svako e, shodno svom senzibilitetu nai cvet kojim e se okititi. Znaajan je to praznik PSIHIJATRIJE - naune discipline, vetine leenja i umetnosti komu-nikacije.

Jovan Bukeli