7/24/2019 Prikaz Misao, Kultura, Identitet

1/2

Bojan iki,Misao, kultura, identitet, 2012. Beograd: Srpski genealoki centar i Odeljenjeza etnologiju i antropologiju Filozoskog akulteta, !tnoloka "i"lioteka, knj. #0

U knjizi Misao, kultura, identitet, autor se bavi pitanjima kognitivne antropologije,problematikom koja je, kako navodi, nepoznata ili nedovoljno razraena kod nas. Kroz uvodni

esej i tekstove, autor nas informie o svojim istraivanjima naina na koje se kultura misli !" ikojima se objanjava s#vatanje o sebi, vrednostima, ustanovama i simbolima koji pojedin$e ujednoj zajedni$i ine grupom.

U prvom poglavlju knjige, Kognitivnost i antropologija, %iki& u formi eseja predstavljarazvoj, predmet, teoriju i metode kongnitivne antropologije da bi nas upoznao sa osnovniminforma$ijama o njenom teorijsko'metodolokom okviru. (a poetku ovog poglavlja, autorgovori o najviim funk$ijama ljudskog organizma ) misaonim aktivnostima, i definie kulturukao kognitivni fenomen. *amim tim, jedno od osnovni# pitanja kognitivne antropologije jeste daotkrije kako se kultura ui, ali ne u psi#olokom i pedagokom smislu, jer su ovekove biofizike

datosti misaoni# aktivnosti opte, ve& u pogledu naina na koje se ona realizuje, organizuje iutilizuje upotrebljava". +ri tome, osnovni $ilj kognitivne antropologije jeste da pouzdanopredstavi logike sisteme miljenja -" koji su u skladu sa kognitivnim kriterijumima datogdrutva kulture". U drugom delu uvodnog poglavlja, govori se o konkretnim kulturnimaspektima kognitivnosti, poevi od simbolizma, preko jezika, koji su svi direktno uslovljeniodreenim kulturnim kontekstom. atim se autor bavi kulturnim modelima odnosno emama,klasifika$ijama, prototipovima i taksonomijama, podvlae&i znaaj konteksta, odnosno kakonavodi, da stvari /imaju smisla/, tj. dobijaju znaenje, samo u odgovaraju&em semantikomdodiru sa drugim stvarima 0".

*lede&e poglavlje, naslovljenoKulturni heroji, bavi se pitanjem diskurzivnosti interpreta$ije,

odnosno govori o tome kako antropoloke interpreta$ije, i strukturalne i kognitivneantropologije, proizvode dodatne diskurse 01". 2utor to pokazuje na primeru ambivalentnostikroz analizu kulturni# #eroja ) linosti koje su nosio$i kulture, tanije kulturni# vrednosti,normi, moralni# naela itd. u jednoj zajedni$i, i sa kojima se lanovi te zajedni$e identifikuju,pokazuju&i da je ambivalentnost kao analitiki pojam nebitna, ili suvina, jer je ograniena nakontekst interpretativne metodologije. Kao primere kulturni# #eroja autor uzima *v. *avu, 3susa,3roda i 4lvisa +reslija.

+roblem topografije 5eo"grada kroz njegovu fudbalsku geografiju autor razmatra u tre&empoglavlju, Grad i fudbal. 6radu se pristupa kao kulturno'kognitivno kon$eptualizovanomlokusu, gde se kroz razliita pitanja razmatraju predstave ljudi o gradu u kome ive i o sebi idrugima u odnosu na grad ili deo grada. 2utor se bavi i podelom na 7i i 8ni u skladu sapitanjem iji je grad, odnosno analizira modele identifika$ije sa gradom. atim, i pitanje ta jegrad pokazuje odnos prema urbanoj topografiji ) vrednovanje prostora, njegovu upotrebu isimboliko osvajanje odreeni# delova grada. Konano, sledi pitanjegde je grad, koje pokazujekako je podela grada na istok, sever, jug i zapad u direktnoj vezi sa fudbalskom geografijom.akljuak ovog poglavlja jeste da je topografija jednog grada u potpunosti odreena znaenjem

7/24/2019 Prikaz Misao, Kultura, Identitet

2/2

koje prostor dobija u zavisnosti od odreene upotrebe onoga to nosi to znaenje, pa takoprostor nije nita sam po sebi, ak ni u fizikom smislu 9:".

U poslednjem poglavlju se analizira pojam privatnika kao kulturni kon$ept koji je povezan sadrugim kon$eptima rad, poslovanje, privreivanje", stvaraju&i tako odreeni kulturni modelekonomije. *tav o privatni$ima i privatnom biznisu se menjao kroz vreme, poevi od vremena

samoupravnog so$ijalizma u *;ako, u poglavlju Kulturne vrednosti i ekonomski sistem, autor objanjava zato su obli$iprivreivanja u dravnim?drutvenim firmama favorizovani u odnosu na privatne, koji susmatrani opasnim. 5itna karakteristika odnosa sredine prema privatnom biznisu jesteevaluativna ambivalentnost, koja se menja u skladu sa promenama koje se deavaju udrutveno'ekonomskoj forma$iji !9".

+osle uvodnog eseja o predmetu kognitivne antropologije i prikaza rezultata sopstveni#istaivanja, %iki& istie znaaj kognitivne antropologije i daje opti zakljuak svoji# istraivanja,gde istie kako ona ne predstavljaju is$rpno sve emu je posve&ena kognitivna antropologija.