prilog istoriji pive

5/28/2018 Prilog Istoriji Pive

1/28

PRILOG ISTORIJI PIVE(veliko katunite u predanju i dokumentima)

Autor: Milo . Slijepevi, Beograd, 1976.g. izvodi iz knjige

Uopteno predanje u Pivi govori o dvojici brae Petru i Ni-koli, koji su otiliu Carigrad kod sultana radi poslova pivske samouprave. U Carigradu se Petar

poturio i postao paa i vezir, a Nikolu je postavio sultan za pivskog kneza da unjoj upravlja u njegovo ime. Za ovoga kneza Nikolu, osim narodnog predanja,zna i istorija, jer se pominje u bujurtiji kneza-katunara Jovana. Za njegovo ime suvezane i pivske privilegije koje je tada, po predanju, dobio od sultana.

1) Pivljani dre svoju zemlju u Pivi gotovo nezavisno.2) Danak se daje odsekom: u stoci i gotovu novcu.

3) Danak je bio mali, manji nego u srpskoj dravi.4) Turci su dolazili po danak u odreeno vreme, u Pivi nide bilo ha-ral.ija.5) Pivom upravljaju domai knezovi i vojvode uz Turke.6) Turci se nisu mogli naseljavati u Pivu ni po mirazu.

7) Pivske ene udate izvan Pive nisu mogle nositi miraz u zemlji da se ne bi u Pivunaseljavali stranci, naroito poturenjaci.

Pivsko narodno predanje jo kazuje da je knez Nikola uestvovao uz Turkeu pratnji Tavil Mehmed pae Sokolovia u borbama protivu Maara, verovatno

polovinom XVI veka, kada su stoari iz Pive odlazili kao martolosi uz Turke nanjihove severne granice oko Save i Dunava. Predanje kazuje da je Mehmed paatada odliko-vao kneza Nikolu za njegovu pomo i junatvo.

Kad smo kod Pivljana koji su sa knezom Nikolom doli uz Tur-ke naDunav i Savu, oko Beograda i Smedereva, pomenuKemo jednog Pivljanina koganarodno predanje vezuje za ove krajeve. U Pivi sam zabeleio odlomak narodne

pesme o nekakvom banu Pavlu Ljeeviu:

Nestazbora,nestadogovora,Nesta bana

Ljeevia Pavla, Do u stojnugradu Beogradu, e je Pavleobmovio lavru Nakon sebespomen ostavio ...."

Tomo Ljeevi. u svojim rukopisnim belekama pie da je postojala cela pesma obanu Pavlu Ljeeviu kod beogradskog prota Koste Ljeevia, ali je u prvom svetskom ratupropala.

Pivi priaju da je ova pesma ponekad pevana na Zboritu u Sinjcu kod starecrkvine i kule Ljeevia. Oni ne znaju ko je bio ban Pavle Ljee-vi, da li

duhovno ili svetovno lice, i zato ga narodna pesma na-ziva banom, mimo sveostale katunare, knezove i vojvode Ljeevi.e.Istraujui poreklo porodice Ljeevia nametnula mi se mi-sao da bi ovaj

ban Pavle Ljeevi mogao biti onaj smederevski epi-skop Pavle, prethodnikpatrijarha Makarija u organizovanju peske patrijarije. Njegova iznenadnapojava i brzi uspeh u njenoj organizaciji mogao bi se objasniti zalaganjem ipomoi od strane tadanjeg velikog vezira Rustem pae Sokolovia ismederevskog sandak-bega Husref pae Sokolovia, sina pomenutog Ferhat

bega Katuia, velikog junaka Divana", koji je, po S. Baagiu, sve Sokoloviedoveo na Portu, a za koga i V. orovi kae da je hrianskog porekla.

0 samoupravi Pive nemogue je govoriti a da se ne uzme u obzir udeoporodice Sokolovia, koji su po naem miljenju poreklom iz Pive i zatozainteresovani za stanje u hercegovakom Podgorju u kome se nalazila i Piva. Izmnogobrojne porodice Sokolovia izdvojiemo samo one koji su u vezi sa

pivskom samoupravom.


2/28

Jedan od njih je prvi bosanski vezir Ferhad paa Sokolovi., koji je izdaodekret knezu-katunaru Jovanu (Ljeeviu) u Banjoj Luci 1581. godine. To jenajstariji sauvani turski dokumenat izdat porodici Ljeevia, koji kau da je

postojao stariji dekret izdat knezu Nikoli, ocu Jovanovu, ije se ime pominje uJovanovu dekretu. Iz njegove stilizacije se vidi da se izdaje po obiaju i zakonu,

to znai da je takva sluba i ranije postojala, ba onako kako to i pivsko predanjekazuje. Knez-katunar Jovan (Ljeevi) je stareina svih katuna u Pivi, sanjegovim pomonicima, koji pomau turskim vlastima u ubiranju dravnihdabina. Sudei po poslenjim dokumentima izdatim porodici Ljeevia izgleda da

je Jovan bio poslednji sa titulom katunara, jer su svi docniji knezovi i vojvode. Izovog i kasnijih dokumenata se vidi da je vlast u Pivi prelazila sa oca na sina, bilanasledna defakto, iako ponekad vidimo da kneza biraju Pivljani a potvrujuTurci. Ovim dekretom se donekle potvruje i naa prepostavka da su Ruo iBranilo doli u Pivu kao stoarske stareine iz Boke Kotorske, iji je potomakknez-katunar Jovan (Ljeevi) stareina svih katunara u Pivi.

Dekret kneza-katunara Jovana (Ljeevia).Hercegovakom okrugu pripadajuoj nahiji pivskoj da se katunaru i knezu Jovanu

sinu Nikolinu sa jo trojicom ljudi (raje) iz sela Rudinica, Bukovca i Miljkovca, koji suodreeni za kneeve katunare, izda potvrda da. je sposoban da pomae slubenicima kojidolaze da ubiraju Padiahove dabine. Daje mu se pravo da po obiaju i zakonu vri slubukatunara i dok vri tu slubu nema pravo niko da ga dira i da za to vreme nikome daje tuslubu.

Izdano u Banjoj Luci godine 987 (1581), meseca Zulkade (februara). Vezirski

dekret Ferhat-pae Sokolovia".Dokumenat br. I

Napominjemo da se u turskim aktima izdatim pivskim stareinama tokomtrista godina nigde ne pominju prezimena ljudi, navodi se samo lino imei oevoime. Tako ni u aktima koja su svojina porodice Ljeevia nema pomena njihova

prezimena. Ali mi na osnovu narodnog predanja i dokumenata koja su svojinaove porodive znamo da se odnose upravo na Ljeevie.Ljeevii su kao svjetovne starjeine Pive, odravali u narodnim poslovima vezesa susednim krajevima Gacka, Drobnjaka, Nikia, Zatarja itd..

Evo zapisa u manastiru Pivi iz prve polovine XVII veka, gde se pominju imena

nekoliko uglednih ljudi iz Pive koji preduzimaju slikanje manastirske priprate.[74].

Voljom oca i pomoi sina i dovrenjem Svjatago Duha popisa se ova svetai boanstvena priprata nastojanjem oca Avramija uz pomo. vojvode Pavla

Dragievia i trudom i naporom Duke Vukovia sa braom. Bog da ih prosti.Pisa se godine 7134 od stvorenja svijeta (1626), krug sunca 22, meseca 9".

Po predanju otac Avramije je iz porodice Gagovia, a vojvoda PavleDragievi. iz porodice Branilovia, iji su se potomci iselili iz Pive u mesto

Tri, gde i danas ive, slave sv. Jovana kao i svi Branilovii, uvaju uspomenuna stari kraj, na mesto Mratinje i porodicu Mitria sa kojom su u najuemsrodstvu [75J. Po-rodica Vukovia je takoe iz mesta Mratinja, a starinom izRudine.

U drugom zapisu iz prve polovine XVII veka govori se o podizanjuikonostasa u manastirskoj crkvi 1636. godine, gde se pominje knez Gavrilo(Gagovi) i vojvoda Niko (Ljeevi) [76].

Sagradi se godine. . (1636) pri patrijarhu Pajsiju i mitropolitu kir Vasiliju,poe se zidati pri igumanu Vasiliju, a zavri se pri igumanu kir Teodosiju, prieksimijaru kir Gerasimu. Ktitor i nastojatelj jeromonah Teo-dor Drobnjak i jero-

Maksim, Bog da ih prosti. I sa pomoi voevode Nika i kneza Gavrila. Te godinesagradi se i njegova elija, nastojanjem jeromonaha Simeuna i jeromonahaHristfora".


3/28

I u drugom zapisu se govori o vojvodi Niku Ljeevu iz Pive [77]. \.

Paolu Garderingu od popa Petra iz Savine, vojvode Petra Gavrilova,vojvode Milutina iz Banjana, vojvode Nika Ljeeva iz Pive, kneza Rada Man-dalinovia iz Kuta, kneza Lazara Milovia, vojvode Milutina iz Trebinja, vojvode

Stjepana Miloradovia iz Mostara; kneza Milutina Beata iz Gacka i svih ostalihhriana iz Hercegovine. Priklanjamo se presvijetlom principu sa svomuzvienom gospodom mletakom molei gospodina Boga da nje-govu svemo.

pomogne samo krst. Ako mi budemo to mogli biemo u vaoj slubi ipreporuujemo se uzvienosti za nae stare stvari koje smo pod hrianima ranijeimali. Neka Bog pomogne i uzvisi Vau uzvienostdo najvee asti, Amin. Pismo

Hercegovakih glavara Kotorskom providuru u avgustu 1646. godine".

Mnogi glavari, potpisnici ovoga pisma, potiu iz primorskih predela gde su

bila zimska stanita vlaha-stoara koji izlaze na pivske planine. Ovo je ponovnipokuaj hercegovakih glavara da sarauju sa Mletakom republikom. Ovakvusaradnju nametnuo im je novi rat izmeu Mletaka i Turske, tzv, kandijski rat16461669. g. (Kandija-Krit). Piva, kao i sva hercegovaka plemena, odmah je

pristala uz Mletke, pobunila se protiv Turaka, a sa njom i Crna Gora, Dalmacija,Dubrovaka Republika. Glavna mletaka vojska je iz tih krajeva, opet oni

pokretljivi, poluslobodni stoari koje vode hajduci: u Dalmaciji Petar i IlijaSmiljanii sa Vukom Manduem, u Boki Limo Barjaktar, Niko i StevanPopovi, vojvoda Lazarevi, i, za nas najvaniji i glavni, Bajo Pivljanin, koji

stalno vodi saplemenike izbeglice iz Hercegovine i drugih krajeva. Meupotpisnicima pisma vidimo, osim vojvode Nika Ljeeva, i vojvodu StjepanaMiloradovia, iz ije su porodice kasnije grofovi Miloradovii u Rusiji, i knezaBeata, iji potomci i danas ive u Gacku. Moda se po Ljeu ocu Nikovu ustanilo

prezime Ljeevia?U tome ratu voena je 1646. godine borba izmeu Turaka i stoara iz Pive,

Gacka i Drobnjaka na Ravnome izmeu Gacka i Pive kada je poginuo drobnjakivojvoda Pavle Abazovi, iji se grob nalazi kod crkve u Poenju-Drobnjak i nanjemu zapis, crte br. 26.

Iz druge polovine XVII veka imamo dokumenat koji govori o her-

cegovakom mitropolitu Savatiju Ruiu-Pivcu sa seditem u ma-nastiru Tvrdoukod Trebinja razruenom u toku ovoga rata [78].

Mitropolit (vladika) zahumski i hercegovaki, posle dalmatinski Savatijebio je oteestvom od Pive, poreklom Ru^i, podstrienik je trebinjski i stolicamu je bila u manastiru Tvrdou kod Trebinja, dok nije pred kraj 1693. godine

sa kaluerima i mnogim porodicama iz trebinjskog okruga odselio se i skloniopod krilo Mletake Republike i nastanio se oko Novoga, gdesa trebinjskimkaluerima podie manastir Savinu".

Za nae istraivanje ovaj dokumenat ima viestruki znaaj, jer nampokazuje da je Savatije Rui-Pivac, hercegovaki mitropolit, srodnik njegovaprethodnika Savatija Sokolovia, hercegovakog mitropolita i pekog patrijarha,koji je pre njega oko stotinu godina sedeo na stolici episkopa i mitropolita uMostaru, a prema kazivanju Arsenija Gagovia on je bio od porodice Ruia, bakao i ovaj Savatije Rui-Pivac tj. Pivljanin. Lepa pojava jedan Savatije Rui-Sokolovi je ktitor manastira Pive, a drugi Savatije Rui-Pivac manastiraSavine. Trebinjska porodica Ljubibratia misli da je Savatije Rui-Pivac

poreklom od njihove porodice, iako se on drugaije preziva. Moda suLjubibratii poreklom od porodice Ruia iz Pive i da , su na taj nain bili usrodstvu sa Savatijem Ruiem-Pivcem.

U arhivi porodice Ljeevia postoji ferman sultana Mehmeda Ibrahimovasina izdat 1669. godine hercegovakom namesniku, cernikom kadiji i knezu


4/28

pivske nahije Tomu Ljeeviu na ijoj je poleini, verovatno njegovom rukom,napisano: ,,Ferman popa Toma Ljeevia".

Ferman cara Mehmeda Ibrahimova sina. Poglavaru velikih dravnihdostojanstvenika, velikanu uzviemih odlinika i uglednih dravnika,

posjedniku plemenitosti dobrote i odline rijei osobito obasutom sa uzvie-

nom pomoi, namjesniku hercegovakoga okruga, ast im vjekovita bila.Uzornim kadijama i sudijama izvorima pravde i humanosti nevesinjskom i

cernikom kadiji, dostojanstvo im se neprestano uveliavalo, i knezu pivskenahije daje vam se na znanje sledee:

Na rijeci Pivi i Komarnici zakupnici odnosno uvari sedmoonih mostovanahije Pivske i njezine okoline koji pripadaju vaem podruju predata je u vojnilogor prituba koja veli da im je njihov nadglednik Ahmet bespravno oduzeo40,000 acketa i neke stvari jo u naravi zaplenio. Vama se hercegovakinamesnie te nevesinjsko pivski kadijo naruje da odmah strogo i pravedno

ispitate sluaj ove tube, pa ako se tuba obistini, bezodvlano slubenimzahtjevom povratite novac a krivca i eventualno one koji bi stajali na put izvedbe

pravde i erijata dostavite nama da ih po zakonu kaznimo, a u isto vrijeme vam senalae i nareuje da strogo pazite i budno pratite i nastojite da se ovakvenepravde ne dogaaj.Izdato 1080 (1669. g.) meseca Redepa-oktobra. Dokumenat br: III.

Ferman je pisan posle zavretka kandijsnog rata, u kome su, kako smo rekli,Pivljani uzeli uea, to je verovatno i bio razlog da Turci kontroliu skelu nakaluerskom mostu na reci Pivi, gde je bio podignut sedmooni" most. Dok

turski baibozuk (neredovna turska vojska-plaenici) ine samovolje po Pivi nepotujui njene privilegije, centralna vlast nastoji da odrava raju u miru, nedajui joj mnogo povoda za bune i hajduiju, jer su hajduci uvek iskra bune iokosnica seljake vojske. Zajedno sa namesnikom herce-govakim i kadijomgatako-nevesinjskim kao prestavnike vlasti ferman navodi kneza Pive. Ali da

pravdu izvidi poziva samo kadiju. Nije li moda pivski knez podnosilac pritube,naravno ne direktno.

Za popa i vojvodu Toma Ljeevia pivsko predanje kazuje da je iao uRusiju poslovima Pive i da je otuda doneo bogate darove za manastir Pivu ucrkvenim utvarima i knjigama, da ga je tom prilikom odlikovao car AleksejMihailovi (16451676). U manastiru Pivi nalazi se ikona na kojoj pie: Sija

bist svjata ikona na blagoestivom gradu Moskvi pri velikom i hristoljubivomcaru Alekseju Mihailoviu v ljeto 1650. Predanje dalje kazuje da je bratvojvodeToma, knez Aim, iao u Carigrad poslovima Pive, da je bio primljen od sultana ida su mu tom prilikom potvrene stare i date nove povlastice za Pivu.

1) U Pivi ne moe biti turskoga naselja (stara privilegija)2) Pivske odive ne mogu nositi miraz u zemlji kad se udaju izvan Pive

(stara privilegija).3) Pivljani nee plaati krvninu za ubistva Turaka koje izvre stranci na

pivskoj teritoriji (nova privilegija).4)Sve meusobne sporove u Pivi reavae pivske vojvode i knezovi (nova

privilegija).Privilegija o neplaanju krvnine od naroitog je znaaja, jer su ubistva

Turaka u Pivi bila esta, a inili su ih najee hajduci i uskoci koji su se u XVIIveku veoma namnoili. Koristei se tom privilegijom i ubistva koja bi uiniliPivljani mogla su se pravdati i pripisivati strancima i na taj nain izbei plaanjekrvnine. (Krvnina se plaala u novcu [globa] i za meusobna ubistva hriana).Jo jednom istiemo upornost pivskih stareina koji veto laviraju izmeuTuraka-janjiara i hajduka i uskoka, oslanjajui se neprestano potajno na Rusiju iMleane, da sa svih strana donesu korist svome kraju.

Meutim, bez obzira na date privilegije od strane zvanine turske uprave,turski baibozluk pokuava da ih izigra i da se naseli u Pivu, zbog ega su uestalisukobi izmeu pivskih vlaha-stoara i domaih Turaka -janjiara.


5/28

Jedan vei sukob odigrao se izmeu gatakih aga engia i piv-skeporodice Gagovia, koja je tada ivela u mestu Orahu, na putu iz Pive u Gacko.Ne zna se ta je bio neposredni povod ovome sukobu,posle koga su Gagoviimorali da napuste Orah i da se presele na svoje katune u mesto Bezuje na pivskojPlanini, gde i danas ive njihovi potomci. Jedan deo njihove porodice, nazvane

Kruniima, nastanio se u mesto Una napivskoj Planini, gde i sada ive-Poraz Turaka pod Beom 1683. godine i njihovo povlaenje iz podunavskih zemaljaak do Kosova, doekan je u naem narodu sa velikim nadama, jer se pokazalo da je iturska sila pobediva. Godine 1684. papa Inokentije stvara sveti savez, ligu s namerom da

protera Turke iz Evrope. Austrijska vojska prodire do Pei, a Mleani dolaze do Cetinja. Uogorenoj borbi s njima Turci ine nasilja nad rajom. Sve strane ine pritisak na patrijarhaArsenija III arnojevia, kao vou celoga srpstva, da ga privuku seb i. Patrijarh putuje ponarodu da vidi raspoloelje, odluuje se i pridruuje savezu sa Austro-Ugarskom, a cetinjskivladika ostaje sa Mleanima. U borbi hrianske Lige i Turaka. u Srbiji glavnu vojsku ininarod. Rat Mleana zahvata Dalmaciju, Dubrovnik, Boku Kotorsku, Crnu Goru i

Hercegovinu, dakle i Pivu. Glavna borba je i ovde na pobunjenom narodu tj. hajducima.Tako Bajo Pivljanin komanduje hajducima i pobunjenim Crnogorcima i gine na Vrtijeljci

kod Cetinja 1685. godine. Turci pod velikim vezirom upriliem potiskuju hriane.arnojevi sa pobunjenim narodom, bojei se turske osvete, a u nadi da e se bo rbenastaviti, prelazi preko Save. Turci konsoliduju granicu na Savi i Dunavu.

Istoriar Jovan Tomi donosi izvetaj mletakog prividura Zena iz Kotora. [82]Poetkom 1686. godine doe u Hercegovinu Husejin brat velikog vezira

Murvetovia iz Mileeva da pridobije hriane: Nikie, Drobnjake, Pivljane idruge da uvaju kraj od hajduka, pa im uini neke olakice u harau. Dola je

vilika vojska austrijska do Metohije 1689. g. odakle alje pisma Pivljanima dapriu na njihovu stranu, dok se jedna njihova eta primie Foipreko Sandaka".Ovo je prvi dokumenat u kome se pominje ime Pivljani, a to Je kraj XVII

veka.Radi ilustracije politikih i drutvenih prilika i odnosa izmeu Turaka ipotinjene raje donosimo ferman sultana Mehmeda iz toga vremena, vlasnitvoporodice Ljeevia, na kome pie da se njegov original uva u manastiru Duina.

Od poglavice poglavica, preuzvieni i Svakoj Boijoj pomoi i darupreporueni bivi beglerbee, a sada hercegovaki mutesarife. Bog vasunapredio i posvetio velikim znanjem obdareni mostarsko-gabelski-doljanski

kadijo. Bog vas velikim znanjem obdario. Ovim fermanom obavetavate se da jeberatom imenovani mitropolit peke patrijarije Simeun, kojoj su podlone

Hercegovina i drugi kotari (nahije), pristupio u nau ordiju sa tubom da seLatini (katolici) Maari, okci, Graani, Luani, Arnauti i ostali hrianskinarodi i svetenici koji stanuju u tim zemljama i koji su od pamtiveka osimdravnih daa njemu kao mitropolitu spadajue milostinje pristojbe za venanjeitd. plaali. Sada se tome protive izjavljujui da oni moraju ovakve pristojbe

plaati rimskome papi, te je usled toga zamolio da se izda zapovest,, da se imadepostupiti u smislu postojeih propisa i da on ne bude prikraen.

Usled te zamolbe da imaju svi navedeni kotari i njihovi stanujui Latini,okci, Maari i Arnauti i ostali hriani katolici osim godinjih dabina i daatakoe i mitropolitu spadajue pristojbe plaati i po obiaju i ustanovljenom

zakonu davati, a ako bi se koji svetenik tome protivio, da ga Mitropolit posvome obiaju moe pokarati i da mu niko na put ne stane. Nadalje prituio seisti Mitropolit da ga neki zapovednici begovi, vojvode, mudiri i putnici

ismejavaju i uznemiravaju kad on u svrhu uterivanja svojih pristojbi u dugim

haljinama preobuen putuje. Stoga vam se nareuje da na to pazite i da se isti neuznemirava i da spahijama i janjiarima strogo zabranite da svetenicima

jahae konje i mazge oduzimaju. Nemojte vie da o ovoj stvari bude ovamopritube i vladajte se po fermanu. Pisano u ordiji na Beogradskom polju dne 15.


6/28

abana 1104 (1693) godine. Mehmed Ela mzafet daime.*

Svesrdno i bezrezervno davanje prava srpskom mitropolitu, od samoga sultana,da naplaujecrkvene takse i od inoveraca, katolika, najbolje pokazuje koliko jetada Turcima bilo stalo da odredobre odnose sa srpskim narodom.

U krajevima donje Hercegovine, mostarskom, gabelskom i doljanskom, naioje se maredba odnosi, bilo je dosta katolikog stanovnitva i onda i danas. UPivi ga nije bilo nikada. Kako i zato je ova naredba dola u svetenikukuuLjeevia, da li je ona ilakao neki raspis, tekoje netoodreenorei.

Profesor Branisav urev navodi kako se katoliki svetenici tue da,,meunjima hoda hercegovakiMitropolit Savatin sa dvanajest konjanina, te odsvakog sela po 1012 groauzima, a mnoge nas mui, zatvara i globi, uzimajui

po 510 groaglobe". (Reje o mitropolitu Savatiju Sokoloviuiz predhodnogveka.)

Posle sloma pod Beom Turci su uspeli da konsoliduju svoje redove,

zaustave dalje napredovanje hrianske vojske i povrate ih na Savu i Dunav.Veliki broj srpskog stanovnitva iz pobuljenih krajeva, koje je pristalo uzhrianskuvojsku, odstupio je sa austrijskom vojskom na sever, bojeise turskeosvete. Ne zna se koliko je porodica iz Pive odstupilo u velikoj seobi patrijarhaarnojevia 1690. godine, ali se zna da se otada ubrzanije naseljavaju vlasi-stoariu Pivu,pretenou njene upnedelove gde se bave i zemljoradnjom. Tome

je mnogo doprinela i nesigurnost u njihovim zimskim stanitima, nastala posleove velike bune i seobe; naroito su bila oteana kretanja stoara na njihovim

putevima iz Rudine i Humine na pivske planine.Kakvo je stanje nastalo u srpskim zemljama, a naroitou Pivi, posle velike

seobe Srba najbolje pokazuje zapis kaluera Simeuna, koji se nalazi u arhivimanastira Pive.

Va ljeto 7204 (1696) Simeun greni. Da se zna i za posljednje vrijeme kako bi kopna zimakako ljeto. To da ovjek bjee nitko zapamtio, a bijae elovjeka ko bi 90 ljeta. I bi listprije sv.Georgija na est nedjelja. I u tu zimu udarie hajduci na Alibega i zarobie mu ordiju. I to bist. Itada bi gonjenje hristijana od klete muslimanske vjere. I mi crnci (kalueri) bijasmo ostali samiu pustinji i velma stradasmo i gledasmo svaki dan na sve strane kako ovce vuku jedan odmuhamedova umeta, a drugi od proklete Crne Gore. Te godine uhvati Selim paa kalueraAvramija Gagovia i dadosmo za nj 200 cekina. I tu godinu plijenismo se 340 ovaca, 25 konja

jahaih i 6 osla. Pop iz Zabra ubila ga ra do devetog koljena. I to ljeto bist iguman ZarijaCrkvianin, i to bist 7202 (1694): godina. I tada ne bjee u Pivi due krome (osim) Manastira ikaluera".

Zapis pivskog kalueragovori o prilikama u Pivi krajem XVII veka, kad senarod iz naselja upepivske, kuda su Turci prolazili ipljakali, razbeaoi raseliou zbegove ili u vrletnu Moraui Drobnjak. Kaluerproklinje popa iz Zabra, koji

je, izgleda, pomogao Turcima ili hajducima da pljakaju Pivljane i manastirPivu.

Centralna turska uprava je u tim mutnim vremenima pokuala da odri

zakonitost, ali nema ni dovoljno snage, ni istinske volje za zatitu hriana. 0 timprilikama govore nam i neki dokumenti iz arhive porodice Ljeevia kao inarodne pesme. Evo jednog takvog dokumenta-fermana iz 1700. godine:

Sultan Mustafa han IV pobeditelj svagdanji. Ova uzviena carskapovelja i sjajni vladarskipeat monoga sultana nareuje sledee. Usled smrti podanika Todora, sina Tomova, koji jeuzvienom sultanovom poveljom bio imenovan knezom nahije pivske, mesta Gusia, Sinjca,Sjenice, Jagode, Miloevia, Goranska, Pia u cernikom kadiluku, njegovo mesto ostalo jeupranjeno, a sluba prekinuta i na molbu podanika te uzviene sultanove povelje i njegovasina Toma, kojom moli da mu se na pomenuto upranjeno mesto kneevska sluba izdamojom uzvienom carskom poveljom, budui da je isti za to mesto u svakom pogledu

sposoban i dostojan njemu kao sinu i nasledniku, nosiocu moje prvanje carske povelje, kojaima i milosre, dajem ovu uzvi-enu carsku povelju.I zapovedam da od dana dananjegpomenuti Tomo, sin Todorov, na mesto pokojnog Todora bude knez u oznaenim mestima i dasvima upravlja prema postojeim zakonima i da se za moj carski dug ivot i moju slavu i moredovno moli. Neka isti ovo primi na znanje i bude podloan mojem uzvienom peatu.Pisano 7 zul-kade 1110 (1700). godine. Konstantinopolj. Dokumenat br. IV.


7/28

Dakle, sultan lino svojim aktom postavlja Toma Todorova da upravljaPivom ,,prema postojeim zakonima", onako kako je upravljao i njegov otacTodor sin Tomov, koga je, vidi se, postavio sultan na taj poloaj. Iz fermana smodoznali za dva ranija kneza iz porodice Ljeeviaza koje nismo imali zvaninih

podataka, tj. akata, koji se odnose na njihovo postavljenje. Oni su, dakle, bili

knezovi u drugoj polovini XVII veka. Mesto Gusiii Sinjac spadaju u najstarijaprigradska naselja, oko Hercegove gradine, a kraj njih se evo prvi put pominje inaselje Goransko. Pie je izgleda prvo stalno nastanjeno mesto na pivskojPlanini, ranije centar njenih katuna. Mesto Jabuka (Orah) je takoestaro naseljekod Taban-grada, a mesto Miloevii je u blizini grada Graca u upi pivskoj.[Kartapivskih iaselja oko 1700. godipe].

U arhivi porodice Ljeevia sauvanje Psaltir, na kome je ispisano nekolikobeleaka rukom njegova vlasnika popa Toma Ljeevia iste godine kada jefermanom postavljen za pivskoga kneza (vojvodu):

Sija knjiga Saltir popa Toma Ljeevia. Da se zna ijije Saltir popa Toma

Ljeevia. Dadoh za nj vladici erasimuIzborac na ljeto 1682. godine i tada mibjeeK (20) godina". Dokumenat br. 29.Prema ovome zapisu pop Tomo je roen 1662, godine. U ovaj Psaltir

umetnuto je desetak listova ispisanih izgleda njegovom rukom, slovima vrloslinimonim iz Psaltira, tose vidi u navedenom dokumentu.

Evo i dokumenta hercegovakog mitropolita kojim postavlja TomaLjeevia zasvetenikau Pivi 1686. godine. Dokumenat br. 30. Arhiv SRS.

NasiljajanjiaradomaihTuraka ne prestaju tako da je pivsko stanovnitvostalno u zbegovima. U zapisima Ljubomira Stojanoviastoji da je 1710. godineDervipaanasilno uzeo manastiru Pivi 8.000 groa. a u drugom zapisu piedasu se Pivljani oko 1730. go-dine u velikom broju selili u Srbijubeeiod nasilja.

KnjigupiepaaMuselime, Od Mostara

grada bijeloga, A na rukepopa Ljeevia,Al govori popadija mlada,

Ko je noasavliji na vrata?Javi joj se Nikac od Rovina ...Obje mu je cjelivala ruke.

A pita je Nikac od Rovina,Je li doma pope Ljeeviu...Moj evereNikeod RovinaEno popa na bijelu kulu,

Turci sjede na meke dueke,Pop im sluikavu i rakiju

Tada Nikac otvorio

vrata

I na Turke plotun

borio,

. Muselima divno , pogodio,Nikac ree popuLjeeviu,Bjeisa mnom lomnoj Gori Crnoj ...

Mostarski paaMuselim javlja popu i vojvodi Tomu Ljeeviu daedoisa haralijamada kupi haraepo Pivi. Po dotadanjemobiaju i zakonu to su uPivi radili domai knezovi i predavali Turcima sakupljene dae. Da bi zatitio

povlastice Pivljana, pop Tomo poziva u pomo hajduke, to je radio samo uizuzetno tekimprilikama, kao tosu bile ove. U Pivi dolazi poznati harambaa

Nikac od Rovina sa svojom etom, ubija Muselima i razgoni Turke, a vojvodaTomo sa porodicombeisa njima u Rovine u Crnu Goru.

U Rovinama je Tptuur ostao dvadeset godina i tamo sagradio kulu, ijeruevine i danas postoje pod imenom kula vojvode Ljeevia. To je, verovatno,


8/28

navelo neke istraivaena misao da su Ljeeviiporeklom iz Rovina. Prilikomovoga razaranja stradali su i neki lanoviTomove porodice: pop Gligorije, njegovsin, izgoreo je u zapaljenoj crkvi, drugi njegov sin, Neko, odselio se u Pjeivceiod njega vode poreklo tamonjiNekovii, treisin Nikola odselio se u Budvu iod njega vode poreklo tamonjiLjekovii, kerkuMilicu poveli su Turci, ali su

je od njih oteli hajduci.Pivsko predanje kazuje da su tada Pivljani, koji su ostali u zbegovima popivskim planinama, izabrali za vojvodu Vojina Jokovia, kneza iz sela Borijanapivskoj Planini. On je obavljao vojvodsku dunost sve do povratka vojvodeToma, kad se pomirio s Turcima.

Da je ovaj sukob bio veih razmera i da se narod razbeao svedoi namvezirska bujrultija o pivskim knezovima izdata ajnikomkadiji 1740. godine.

Naredba vie vlasti, Murat sin Durmiev, vezirski peat.Naredba ajnikom kadiji. Zbog toga to se u vlakim selima u nahiji Pivi veina podanika

razbeala, a to je manjina ostala, prituuju se ova-mo i mole da se njihovi poznatiinovnici oko i Trifko, sinovi popovi, i Petar i Rajko Gagovii ostave da budu knezovi i da

se drugi ne postavljaju i ovoga se nareenja drite, Napisano 1158 (1740). godine.Dokumenat br. V.

kako smo to ranije rekli. Akt se donosi na molbu Pivljana (sada se u svim aktimai dokumentima operie sa imenom Pivljanin), a sela se nazivaju vlaka". Da li jeto ve ono opte podrugljivo ime za sve hriane, ili je re uzeta sa onim starijimznaenjem koje oznaava vlaha-stoara.

Napominjemo da se u jednom zapisu Ljubomira Stojanovia govo" ri oknezu Jovanu Tadiu iz sela Smrijena u Pivi, to potvruje tanost pivskoga

predanja da su i Tadii imali uvek knezove u svojoj porodici [86].U elji za odravanjem dobrih odnosa sa rajom, devet godina posle

pomenutog vezirskog akta, sultan Murat han postavlja 1749. godine za kneza uPivi Trifka Tomova da ,,od cara poverenu kneevsku vlast, kojom je ovlaen dase pridrava postojeih zakona" i da vri svoju dunost i da mu se u vrenjunjegove kneevske dunosti ni sa koje strane ne ini zapreke.

Sultan Mehmed han pobeditelj svagdanji.

Ova visokog potovanja dostojna povelja i uzvieni ukaz (ferman) monoga sultanaukraen sjajnim i asnim peatom carskim zapovedamsledee:Na molbu naih podanika stanovnika mesta: Goranska i Pia i pripadajuih

pridrunih mesta Pivske nahije u Cernikom kadiluku, koji ponizno mole da se naempodaniku od nae carske strane postavljenom knezu ovih mesta Tomu (Ljeeviu) zbognjegove nesposobnosti oduzme naa asna sultanska povelja i da se sa naom novomuzvienom carskom poveljom za kneza pomenutih mesta postavi Trifko sin Tomov, jer je istite asti i slube u svakom pogledu dostojan i sposoban da je vri i uz to da uiva ljubav i

poverenje nama celokupno pokornog ivlja te se iz naeg carskog milosra ova naauzviena carska povelja daje naem podaniku Trifku Tomovu, a pomenutom Tomu se

oduzima naa ranija uzviena povelja, te je od dananjeg dana Trif-ko Tomov za knezapomenutih mesta postavljen.

Zapovedamo da pomenuti na podanik. Trifko ovu od cara poverenu mu kneevskudunost i vlast kojom je ovlaen vri, da se pridrava postojeih zakona i prema prilikamavri svoju dunost i da se stalno moli za na dugi ivot i nau slavu i mo. Radi toganareujemo da mu se u vrenju nje-gove kneevske dunosti ni sa koje strane ne ini

zapreka. Neka ovo primi svak na znanje i dadne dostojno potovanje naem uzvienom icarskom peatu.

Pisano poetkom meseca Dzumad-sevela 1163 (1749). godina, Konstantinopolj.Dokumenat br. VI

Iz navedenog fermana vidi se da su se Ljeevii povratili u Pivu i da su idalje pivski knezovi i vojvode. Piva je tada pod upravom cernikog kadije, ali se,

po prvi put deli na pivsku upu i pivsku Planinu, sa centrima u mestu Goranskuza upu, i mestu Piu za Planinu, kakva je podela ostala do danas. U aktu se


9/28

kae da je Tomo postao nesposoban za obavljanje kneevske dunosti,najverovatnije to se, videli smo, zamerio Turcima i beao u Crnu Goru, ili,moda, to je ostareo i oboleo. (imao je tada 87 godina).

Pretvaranje katuna u stalna naselja u Pivi. Tokom XVIII veka u Pivi dolazido znaajnih ekonomskih i drugih promena. Kao to obino biva u takvim

nemirnim vremenima, poeli su se u naem narodu javljati vrai i proroci, koji supretkazivali kada e i kako doi kraj naega robovanja pod Turcima. Takavprorok bio je pivski kaluer-jeromonah manastira Pive Janiije Radoii iz selaStabana u Pivi. U arhivi manastira Pive nalazi se zapis pisan njegovom rukom ukome se govori o gomilanju turske vojske u Gacku, koja se sprema da napadnePivu, pa se po tome moe zakljuiti da je iveo i radio u XVIII veku. I danas se uPivi prepriavajuproricanja ovog vidovitog kaluera.

U drugoj polovini osammnaestog veka gospodari se u Pivi smenjuju, carskavlast i odmetnici od Porte, ili odmetnici koji su bili meusobni protivnici,

bosansko-hercegovake i skadarske pae. Svo od naroda trae dabine i uee na

svojoj strani u borbama meu protivnicima. Vojske se kreu kroz Pivu, a narod jeopet u zbegovima. Tako je 1744. godine ula u Pivu velika vojska iz Bosne naputu za Albanijuprotivu odmetnika skadarskog pae i ulogorila se u mestuBrljevu. Udrueni Pivljani i Drobnjaci napali su ovu vojsku i potukli je do nogu,kako to kazuje pivsko predanje. Tom prilikom je poginuo turski komandant Reiz-

paa.Skadarski paa Buatlija postavio je popa Toma Ljeevia za pivskoga

vojvodu. U vreme uspostavljanja Kuuk Kajnadirskog mira jedna grupa glvaraiz Pive i Drobnjaka, meu kojima je bio i vojvoda Tomo Ljeevi odlazi u Rusijui od carice Katarine trai pomo u oruju i novcu za borbu protiv Turaka. Tom

prilikom carica Katarina odlikovala je vojvodu Toma zlatnim pojasom koji seuvao u manastiru Piva sve do njegove paljevine 1782. godine. Toma jeodlikovao i car Pavle zlatnom sabljom kada je u drutvu Filipa Luia i PetraGagovia iao u Rusiju

Brat vojvode Toma bio je pop Timotije Ljeevi, o kome postoji vienarodnih epskih pesama. U jednoj netampanoj pesmi se govori kako je popKeser ,,udomio" kerkuza TurinaMuoviaKadra iz Nikia, koji mu poseesinove kad su doli sestri u pohode. Muovii su bili ugledna poturenjaka

porodica, Komandanti nikiske tvrave i grada Nikia, ali velike zlice i

osvetnici. Evo takaepesma:

Zakukala kukavica sinja,

Na Goransku mjestu malenome,

A na kuli popa Ljeevia,

Koj' je skoro udomio kerku,Za TurinaMuoviaKadra,

Nju su mladu ugrabili Turci,Kad joj dolabraau pohode,Posjeeih MuoviuKadro,..."

U etvrtoj, netampanojpesmi ,,Pop Ljeevi. sveti sinove", govori se kakoje pop Keser enio sina i pozvao u svatove zeta Muovia Kadra. Svatovinamerno opie bega Muovia i njegovu pratnju i sve ih poubijae. Pivsko

predanje kazuje da je jedna kerka popa Kesera bila nasilno odvedena za AvdiLjucu, glasitog turskoga junaka iz Nikia, i da su se Ljuce ponosile svojimrodbinskim vezama sa porodicom Ljeevia.

Supruga popa Kesera bila je kerkapivskog vojvode Vojina Jokovi. U braku suimali etiri sina: Sima, Luku, Tea i Trifka; Simo je odbegao u hajduke, a izosvete ga ubio kaluerTufegdi. Jedan zapis u arhivi manastira Pive kazuje da

je ovaj kalueropljakaoneke dragocenosti iz manastira Pive, zbog egaga je


10/28

progonio i najposle ubio vojvoda Luka Ljeevi.Drugi sin popa Kesera Luka postade vrlo mlad pivski vojvoda, posle

njegova strica vojvode Toma, negde oko 1800 godine. Izgleda da vojvoda Luka

nije bio svetenik, pa bi to bio prvi sluaju porodici Ljeevia davojvode nisu i

svetenici. Vojvoda Luka je uzeo aktivnog uea u estim borbama izmeubosanskih i skadarskih paa za prevlast u Hercegovini, pa svakako i u Pivi, ukojima su skadarske pae imale vie uspeha. Tada je vojvoda Luka sa knezomSavom Adiemiaoskadarskompaii veziru Buatlijiposlo-vima Pive. Vezir ih

je, da bi ih tovievezao za sebe, lepo primio i nagradio. U Pivi se priada setada veziru viesvideo knez Sava od mladoga vojvode Luke i da je rekao kako binjemu viepriliilo pivsko vojvodstvo. Kada su ubrzo udarili Bosanci, carske

pristalice,predvoeniIdrizpaom, da povrate Pivu od skadarskogpaeBuatlije,

vojvoda Lukapreena njihovu stranu, a knez Sava ostade na strani Buatlijei utome boju pogibe. 0 tome govori jedna, netampana, narodna pesma:

Bijela je klikovala vila,S Glasovite visoke planine,

Dozivala Savikna kneza,Iz Lisine mjesta malenoga, ,

I klikuje vojevodu Luku,I njegovih pet stotin Pivljana.. .

Dositej je doiveo da otvori svoju kolu, Veliku kolu u Beogradu, u duhu svojihzamisli; Gagovievi snovi o njegovoj koli ostali su samo puka elja, sahranjenanegde duboko u kanjonima pivskih reka Pive i Komarnice.

Dok se arhimandrit Gagovi nalazio u Rusiji, vojvoda Luka se kretao krozPivu vrei svoju vojvodsku dunost u nadi da e im arhimandritArsenije donetiiz Rusije traenu pomo. ^ Za ilustraciju tadanjih prilika u Pivi doneemonekoliko dokumenata koji su u vezi sa radom vojvode Luke i arhimandritaArsenija Gagovia. Dokumenat o kupovini zemlje u Stabnima, gde se pominju ineka imena Pivljana.

Znano budi na carevu sudu kako prodade Ana Tijani svoju oevinu to je u Pluinama: prvomile, zatim mline, oranicu i kosanicu, ispae i planine.. i zmiju u trnu... vojvodi Luki Ljeeviuza groa tri stotine i pedeset. Dano i zapisano, Svjedoci:Vaso Balandi, Luka Bogdanovi,Luka Tijani, Vientije Pivac i pop Jovan Pejovi, Dokumenat br. 31. Arhiv SR Srbije.

Iz jednog drugog dokumenta se vidi da su mu duni Arslan-aga i AvdijaAvdi. 177 groa od prodate stoke i mrsa za njihov ramazan, Dokumenat br.32.

U to vreme voena je neobina parnica izmeu manastira Pive i porodiceSuknovia iz mesta Jasena u Pivi oko zemlje Bostani. Gataki kadija, a sadakajmekam Mehmed Miir dosuuje Bostane u korist manastira Pive (1775. g.)

Porodica Simunovia pria da su oni zamenili zemlju Izijetnjak na Goransku zaBostane, ali kalueri nisu upisali u svoje knjige ovu promenu i tako su oni ostali

bez zemlje. Druga parnica je voena protiv porodice Vujania iz Zabra u Pivizbog zemlje u Jezercima. Tamonji metanipriaju da su Jezerca dola na deo

porodici Jovovia, a ne Vujaniima i da su je Vujanii bespravno prodalimanastiru Pivi. Nevesinjski kadija Husejin Mezemija doneo je odluku da jezemlja manastirska, kako je to sa svedocima Pivljanima utvreno. U zapisu Ljubomira Stojanovia ima saoptenje po kome je manastir Piva dobio zemlju uJezercima na poklon [100].

Teko je poverovati da su Pivljani otimali zemlju od manastira, a tako istoda ih je arhimandrit Gagovi bespravno tuio turskim vlastima. Napominjemo daje zemlja Izijetnjak i Jezerca i danas manastirska zemlja.

Vojvoda Luka Ljeevi nije doekao povratak arhimandrita Gagovia izRusije u Pivu. I njega su Turci uklonili, kao i Gagovia, sumnjajui da je radio


11/28

na spremanju ustanka. U Pivi sam uo priu da su ga Turci ubili, jer je vojvodaLuka ubio kaluera Tufegdia, onoga to je prodavao dragocenosti iz manastiraPive Turcima. Pria nam moe da poslui kao primer kako narod estouproava i naivno tumai politike dogaaje.

Velika turska vojska ue u Pivu 1811. godine pod vostvom Skopljak-pae,

koja na prevaru uhvati vojvodu Luku, pa poto mu u Pivi ne smedoe nita, bojeise pobune Pivljana, poveli su ga tobo u Niki na razgovore i usput ubili naLipovoj Ravni na putu za Niki, a njegovom glavom okitili nikiski grad.Savojvodom Lukom poginuo je i hajduki harambaa stari epan Ljeevi.

Vojska Skopljak pae je opustoila Pivu, a braa vojvode Luke su pobegla uMorau. Turci su im zaplenili zemlju, zapalili kue i razgrabili imanje. To je bilodrugo izbeglitvo porodice Ljeevia iz Pive. Na iju je inicijativu dolo doizmirenja izmeu Turaka i Ljeevia ne zna se, ali su Ljeevii posle tri godine

bili u Pivi, a Turci im vratie zemlju iz begluka. Svakako je to bila elja i

centralne vlasti za uvoenjem mira u tome vilajetu, jer je bosanski vezir postaviotada, 1814. godine, za pivskoga vojvodu brata vojvode Luke - popa Tea, aPivljani su ga prihvatili kao svoga vojvodu.

U Pivi se pria da je hercegovaki vezir Ali-paa Rizvanbegovi-Stoevi.cenio popa i vojvodu Tea i esto ga pozivao na raz-govore o poslovima Pive. Nezaboravimo da je to bilo u doba najeih sukoba odmetnika i pristalica Porte.Tako je vojvoda Teo morao da sa odredom Pivljana prati Ali-pau 1831. godinuu njegovom pohodu protiv Husejin-bega Gradaevia, kada ga je i Ali-paa

potvrdio za pivskoga vojvodu. A kad odmetnici pod vostvom bega Turanije-engia prodree iz Sarajeva do Gacka i dalje do Nikia, u Pivi se, kod vojvodeTea, sklanjao i gataki ajan Smailaga engi,pristalica turske centralne vlasti.

U arhivi porodice Ljeevia nalazi se turski dokumenat iz koga se vidikoliko je teko i nemirno stanje bilo tada u Pivi.

Izvetaj pisma Zaima Muratbegovia sina Ebu Bekira novskog mutesa-rifa. Stanovnici Pivskenahijepodneli su pritubu da su trpeli velike zulume 1202. (1786). godine od Cernike ekije(tada je u Pivi bio mudir Mu-laga Tanovi) i da su im poveali namete i dabine. Sada oniplaaju na-mete i dabine i nevesinjskom kadiji, koji za naplatu tih dabina alje svoje mubaire(poreznike) u Pivu. Meutim, oni jedan deo tih dabina mo-raju da alju bosanskom valiji i dase kopije od toga plaanja nalaze kod nevesinjskoga kadije, pa je na taj nain udaren dvostruki

porez (namet), dok se poreznici pravdaju da sve ine po zakonu." Dokumenat br. UL.

Izgleda da je ovakvo dvostruko naplaivanje daa dolo posle podele Bosnei Hercegovine na dva vilajeta, a poreznici su traili dae (poreze) na obe strane.Pivski mudir Mulaga Tanovi zapamen je kao veliki zulumar i glavosea, a uPivi se izgleda zaglavario na svoju ruku.

Godine 1820. odmetnu se Moraa od Turaka i prestade da plaa Turcimaporeze i ostale dabine i priblii se Crnoj Gori. Ovakav primer zarazno jedelovao i na ostala hercegovaka plemena, naroito na susedni Drobnjak. Turcisu vrili pritisak na raju spolja, hajduci i uskoci iznutra, to je dovelo do vrenja iu susednoj Pivi.

Vojvoda Teo je umro iznenada 1833. godine, a na njegovo mesto Pivljanisu izabrali njegovog sina mladog Stevana (epana). U Pivi se pria da je majkaepanova plaala bir drugim svetenicima, za obrede u Ljeevia parohiji, svedok epan nije zavrio manastirsku kolu i postao svetenik. Donosimo prepissinelije

Dokumenat kojim je hercegovaki mitropolit postavio epana za svetenika u Pivi 1839. g.Ie b naa bogohramija Eparhija obratoesja u nahiji Pivi blagopo-

trebniji knezovi, kmetovi i vsi ostali blagosloveniji hristijani to se na-lazite uLjeevia popovini u sela: Brljevo, Miloevie, Pluine, Sta-bna, Stubica, Zabr^e

i Smrijeno blagodat budi vam mir i milost od Gospo-dina Boga svedritelja i odvas e molitvi i blagoslovenije sos optijem da prebivajet na svih vas.Znano budi vama nai blagosloveni hristijani kako dadosmo vaim re-enim

selima za novog svjetenika blagovernog pop Stevana Ljeevia da vam popuje i


12/28

nastoji u ves zakon hristijanski i pravoslavni, da krtava, vjena-va, vodicu daosvjetava, molitve da dava, nad bolnima da ita, jeleosveenje da svrava iumrle da opjevava ... I vo Hristje vam Topli Molitvenik 1839. godine, Dokumenat

br. 33.Arhiv SRS d . r ,0 postavljanju epana Ljeevia za pivskog vojvodu nije sauvan zvanini turski

dokumenat, ali se to vidi iz raznih dokumenata u kojima se pominje ime vojvode epana.Njegovo vojvodovanje bilo je u nastalim prilikama vie nego teko. Po svome poloajuPiva je put turskim trupama, a ujedno i hajduko sklonite.

Omer paa je nemilosrdno kaznio sve koji ne prihvatie reforme, meukojima i najuglednije bosansko-hercegovake begove. Preko Mostara stigao je nagranicu Crne Gore 1852. godine sa namerom da umiri pobunjena hercegovaka

plemena ustupcima i obeanjima i tako ih odvoji od Crne Gore. Meutim, ponagovoru Cetinja, Hercegovci, dakle i Pivljani, odbie da predaju oruje,izgovarajui se kako im je oruje potrebno da se brane od baibozuka sa kojimaih je zvanina turska vlast zavadila, i to bi povod novoj buni. Omer pai je bio

poznat crnogorski uticaj na Hercegovce i zato zimi 1852/53. godine krenu velikavojska kroz Hercegovinu, Sandak i Metohiju, pod vostvom sedam paa, da bisa svih strana napala Crnu Goru. (ovo je vreme u Hercegovini zapameno kaopaine godine"). Kroz Pivu je nastupao Ismail paa, plenei stoku, palei kue iodvodei taoce, dok se narod u paninom strahu sklanjaopo visokim planinama,dalje od puteva kuda su Turci nastupali. Druga turska vojska ila je izHercegovine preko Banjana i Zubaca, a trea preko Vasojevia i Podgorice, pa setako stezao obru oko Crne Gore. Knez Danilo je inio sve da pobuni okolnahercegovaka plemena, da bi na taj nain umanjio tursku udarnu snagu na Crnu

Goru. U tome je i uspeo, pobunie se odmah Pivljani, Drobnjaci, Grahovljani iBanjani i sva ostala istona Hercegovina. Turci pokuavaju da pobunjeneHercegovce umire obeanjima, punim dvolinosti, ne bi li ih odvojili od CrneGore. Gde nisu pomogla obeanja i ustupci, sluili su se pretnjama i zulumima.Evo izvoda iz jedne bujrultije hercegovakog vezira Ismail pae pivskom vojvodiepanu Ljeeviu, Hadiji Soici i ostalim pivskim glavarima:

... Zaudo mi je ta uradiste vi ovoga puta iznenada. A kad smo skoro vidjeli na ta ste seugledali bez nevolje i dokle ste se izbezumili, ili to se dogodilo meu vama, to nam je na velikoudo. Ali uvijek se moe sve popraviti; ili moe biti daimate nekakav uzrok za koji mi neznamo, ili je ulje-go meu vas nekakav prazan vjetar... a nama je doista ao da propadate i dasa sobom traite belaja .... Doao je carski Miralaj beg u Gacko s voj-skom... kome doiteslobodno u Gacko i kaite vae merhamete i otuda mo-ete i nama doi u Mostar da gledamonaina o svemu, budui nismo kail da propadnete. Ali ako se i sada ne ostavite bezumnosti, iako ne doete kako de reeno, ti vojvodo i ti kaluere Teodosije ivi knezovi, nemojte poslijenikoga kriviti i sami na vjeru sebe metati na vau duu grijeh, na vama stoji kako vam drago....U Mostaru, 6. februara, 1852. godine Dokumept br. VIII. Arhiv SR Srbije.

U Pivi i Drobnjaku padoe tada mnoge ljudske glave. U Drobnjaku je biopravi pokolj (ubijeno je samih sedam Cerovia). Turci ubie pivskog knezaArsenija Tadia i odvedoe 17 pivskih i 27 drobnjakih prvaka kao taoce umostarsku tamnicu, odakle su se sa-mo nekolicina vratila kuama. U porodici

Ljeevia priaju da je vojvodu epana tada spasao iz mostarske tamnice ruskikonzul kao svetenika, jer je ruska zatrgga pravoslavlja bila jedna od odredabaKuuk-kajnardiskog mira. im je doao u Pevu, epan se sklonio u Morau i

pridruio hajducima. Kroz Pivu je tada harala vojska Salih pae, a Pivljani listompobegoe u zbegove i haj-duke. 0 tim prilikama govori i pismo pivskih glavaracrnogorskom knezu Danilu [104].

Sa ovim naim vsenizajuim i pokornjeim pisanijem izvetavamo vas i vaem gospodstvu zana veliki zulum od Turaka, koji ne moemo viepodnositi, i pregosmo.. izginuti i roblje izgubiti

i svi smo se odmetnuli i pobjegli u planine s robljem, a mal su nam i pusat Turci uzeli. Nogospodaru.,. poalji nam ruku pomoi, oruja, puaka, debane i vojske to vie moe. Mismo krv prolili.. doaoje vakat krv proliti i Lazara i Miloa pomenuti i ivote neemo zaaliti svida emo izginuti.. Mi svi Pivljani iz dogovora alosni arzoval (albu) napisasmo".Na pismu je peat manastira Pive.Pismo je pisano, izgleda, kad vojvoda epan nije bio u Pivi,jer na njemu nema njegova


13/28

potpisa; bio je verovatno u tamnici ili u hajducima. Rei kneza Danila sluale su se tada uHercegovini vie nego turskih vlasti i zato mu Pivljani piu onako pokorno i nazivaju gagospodarom. Pretpostavljamo da je albu pisao Hadija Soica sa popom arkom Ljeeviem,jer neke rei iz pisma mogli su upotrebljavati samo svetenici; naravno da su tu bili i ostaliglavari Pive.

Borbe izmeu Omer-painih odreda i hercegovakih ustanika trajale su celu

1852, i 1853. godinu, kada je na Cetinje iz Pive ila jedna delegacija da traipomo, a predvodio je vojvoda epan sa knezovima iz porodice Gagovia,Dobrilovia i drugih. Crna Gora je u ovim borbama podlegla, ali bez obzira na to,njena re se i dalje slua u buntovnoj Hercegovini. Omerpaina se vojska vratila uBosnu, a borbe hercegovakih pobunjenika su se stiale, ali nisu sasvim prestale,sada sa domaim baibozukom, koji pokuava da ostvari svoje ciljeve.

Ali je vojvoda epan, po ugledu na svoje prethodnike vojvodu LukuLjeevia i arhimandrita Arsenija Gagovia, radio na osloboenju Bosne iHercegovine i svih balkanskih Slavena pod ruskim pokroviteljstvom. Tu staruGagovievu i vojvode Luke tezu podgrejavao je i ruski konzul u knjievnikGiljferding kad je 1857. godine boravio u Pivi, stavljajui vojvodi epanu uizgled da e biti jedan od glavnih Lzudi u Bosni i Hercegovini [104].

0 svatovima kneza Danila priao mi je unuk vojvode epana Krsto Ljeevi injegova snaha Savka rnako kako se epanovo kazivanje prepriavalo u porodici Ljeevia.

U kneevim svatovima naao sam se u velikoj nevolji. To se dogodilo kad smopossdali za trpezu i kad su mi, kao svatovskom vojvodi, dali neobi-an bardak da iz njegaprvi pijem vino. Na bardaku je bilo dvanajest nosaca, a ja nisan znao iz koga se pije. Spasio

sam se tako to sam poeo da govorim jednu dugu zdravmcu okreui bardak u rukama ipritiskujui palcima ispod nosaca sve dok se jedan nosac otvorio. Ja sam se tada slatkonapio vina iz bardaka i predao drugima da piju. Tom prilikom dobio sam u kneevimsvatovima srebrne toke na dar". (Ove toke su uvane u porodici Ljeevia do poslednjegrata kada su propale. U njihovoj porodici su uvane i pafte sastavljene od srebrnih riba,kakve su nosile ene nae srednjevekov" ne vlastele; prodate su cetinjskom muzeju.)

Knez Danilo je tada bio u loim odnosima sa Rusima, slino kao i Petar Ivladika crnogorski, zbog njihove saradnje sa Francuzima, a uz to je zazirao i odsrbijanskog meanja u pitanje oslobo-enja Hercegovine, pa je na akcijuGiljferdingovu gledao sa krajnjim nepoverenjem. Osim toga postojala je i izvesnasurevnjivost Petrovia prema starim porodicama Ljeevia i Gagovia, pa je sveto doprinelo da se vojvoda epan ukloni na onako drastian nain pripisujui mukrivicu koja nije postojala [105].

Nasilna smrt vojvode epana, u ovom neizvesnom vremenu, izazvala je uPivi iznenaenje, jer je epan zapamen kao potovan i cenjen svetenik iupravlja, ovek koga su Turci zatvarali, koji je hajdukovao i nekoliko putauskakao u Morau sklanjajui se ispred Turaka, uivao ugled i dobar glas u celojHercegovini i Crnoj Gori. I sam knez Danilo kasnije se vajkao govorei da su gaopanjkali zli ljudi. Zadrali smo se neto due oko ubistva vojvode epana jer seoko njegove smrti splelo dosta dogaaja iz kojih se donekle vidi kako je Piva u

tome vremenu bila niija i sva-ija zemlja.Na kraju evo jednog dokumenta igumana manastira Kosijereva Teodosijaupuenoga vojvodi epanu Ljeeviu.

Blagorodnom gospodinu Stevanu Ljeeviu pozdrav od mene.. doe mi ArsoKneevi. i zbori za onu zemlju u Breznima da je pokosi pa sam mu re-kao da te potrai i damu da iz tvoje ruke i budi mi zdravo. Pozdrav tebi i popu arku i svoj vaoj porodici

pokorni brat iguman Teodosije, 13 juna 3848. g. Dokumenat br. 34. Arhiv SRS

Posle smrti epanove Pivljani izabrae za vojvodu njegova brata popaarka (Bilo mu je ime Trifko, ali su ga prozvali arko, po harambai arku

Ljeeviu). arko je roen 1820. godine, a umro 1908. godine u Uicu, gde mu senalazi grob. Manastirsku kolu zavrio je u manastiru Pivi, a zapopio ga jehercegovaki mitropolit Antonije 1843. godine.

Antonije mitropolit hercegovaki. Ie b nae blagorodnije Eparhije obretoesja u


14/28

nahiji Pivi, blagovjerni svatenici, potenja starci, blago-potrebniji kmetovi knezovi i vsiostali blagosloveni hristijani to se nalazite u Ljeevia parohiji (popovini) u sela: Mratinje,Brljevo, Miloevie, Stabna, Stubica, Pluine, Orah, Zabre, Smrijeno .. znano budivama... dadosmo vaem vieasnijeh sela za novoga svjetenika pop Trifka Ljeevia, davam popuje i nastojava i ves zakon pravoslavni kristijanski da kretava, vjenava, vodicu dasvjetava, molitve da dava nad bolnim da ita jeleosveenje, da soverava i umerle daopjevava ... i da vam po carskom beratu miriju i danak prikuplja u sela za godinu 70 groa imladensko 10 groa, svega 80 groa i da se vlada pravovaljanim putem kao carska raja, da

budet boijim blagoslovom i naa molitva, amin.1843. godina, 21 maj. I vo Hristje topli Molitvenik. Dokumenat br. 35. Arhiv SRS.

Sveteniku dunost je vrio samo do izbora za vojvodu 1858. godine,otkada se posvetio narodnim poslovima oko upravljanja Pivom. I dok je bio ivvojvoda epan, pop arko se povremeno bavio i narodnim poslovima, pa gatako vidimo kao prestavnika Pive na sastanku hercegovakih prvaka u Bijeloj

Gori 1857. godine.Odmah po izboru za vojvodu arko je otiao na Cetinje da se prestavi knezuDanilu, da mu izloi prilike u Pivi i da se dogovore o buduoj saradnji. Pokazivanju Ljeevia, knez Danilo je srdano primio popa arka, potvrdio njegovizbor za pivskog voj-vodu i darovao mu sablju sa pozlaenim balakom, koja seuvala u porodici Ljeevia sve do drugog svetskog rata. U vezi ubistva vojvodeepana knez Danilo je rekao: ,,Makoe ga na duu zli ljudi, Bog ih prokleo".

Pivske vojvode su odavnina saraivale sa gospodarima Crne Go-re,sluajui njihove savete i nareenja iako su ih birali Pivljani, a potvrivaliTurci, iji su oni bili podanici. Sluaj vojvode arka da njegov izbor za

pivskog vojvodu potvruje i Cetinje bio je prvi, ali ne znamo da li je to bilozvanino, ili samo preutno postavljanje i priznanje od strane Cetinja.Posle crnogorske pobede na Grahovcu 1858. godine, osnovne elje Turaka

su bile: prvo, umiriti pobunjenu raju u svim hercegovakim plemenimaobeanjima, ustupcima, pretnjama, globama i, drugo, odvojiti ih od uticaja CrneGore i spreiti njihove zajednike oslobodilake akcije. Ti pokuaji mirenja sarajom ponavljae se bezuspeno sve do velike bune 1875. godine. Meutim,meu oslobodilakim hercegovakim plemenima sazrela je misao za konano os-loboenje i oni nisu vie bili zadovoljni malim ustupcima, ali su ih same prilikenagonile na pregovaranje, a voe ustanka na taktiziranje u razgovorima saTurcima.

Sva u tome duhu je i prva turska vezirska bujrultija izdana popu arkuLjeeviu juna 1858. godine, nepuna dva meseca posle bitke na Grahovcu.

Vezirska bujrultija Ahmeta Vasifa.

Nareuje se sledee: stareini, odbornicima i svim stanovnicima pivske nahije.Primljeno je na znanje okvirno izvee po vama sloeno za jednoglasno izabranog poparka i drugih poznatih linosti koje ste izvee poslali komandantu poniznim molbama davam se oproste vai odmetniki zloini koje ste smelo i drsko izvrili na zlonamerni

podsticaj nekih nevaljalaca i smutljivaca svana i budui su monog i velikog turskogcarstva vrata milosra i dobrote otvorena, kako meu sobom, tako sa vaim susedima,carskim podanicima i da svima privatnim i javnim poslovima, postupate u smislu

postojeih zakona monoga sultana.Osim toga da vam pod okriljem obilne milosti njegovog sultanskog

velianstva vaa dobra i posedi, te ast i obraz vaih porodica budu netaknuti isve carske povlastice koje ste ranije imali ostaju i dalje na snazi, to vam se

obezbeuje i osiguranje svega reenoga za vau nahiju postavlja za zamenikamudira (upravitelja nahije) Beir age spomenuti pop arko Ljeevi, vrhovnistareina. Dalje vam se zapoveda da od sada ubudue ivite u punomzadovoljstvu i sigurnosti sa vaim porodicama i zanimajui se vaimsvakidanjim poslovima oko valjanih obraivanja vaih dobara i svim gra-anskim dunostima i drugim obavezama prema dravnim nadletvima ne na-nosite nikakvu tetu, obraajte se pa glavnog Beir agu i na glavnog stareinu


15/28

pop arka i meldiz (vijee) gatakog kadiluka postupajui u smislu uzvienogcarskog ukaza i njegovih pravednih zakona i najstroije izbegavajui ma inajmanje greke koje su sa ovim u opreci, imate svoje sporove reavati kodgatakog suda (uumeta), aako se sa presudom istoga suda ne zadovoljite, imatese neposredno obratiti naoj milosti.

Tako vam se ova bujrultija izdaje od strane hercegovakog mutaserifa(okrunog naelnika) sa strogim upozorenjem i nareenjem da nita ne inite to

je u opreci sa sultanovim ukazom i sa njegovim pravednim zakonima. Svakako

treba da postupate u smislu njegove sadrine i strogo izbegavate da mu sesuprostavljate. Da ovo znate i po ovome postupajte,

Meseca Rebula-evila (juna) 1276. (1858). g. V. J. Vasif s r.Dokumepat br.

IX.

Iako se u ovome aktu Pivljani podseaju na njihove odmetnike zloine, govori osmutljivcima sa strane (misli se svakako na Crnu Goru), ipak im se oprataju svi prestupi iuz to im se izrino potvruju stare povlastice.

arko Ljeevi. je postavljen za pomonika upravnika nahije pivske, postaje, dakle,inovnik sa platom (ranije je bio knez koji je sakupljao porezu, za koji posao nije dobijao

platu). Piva je i dalje u nadlenosti gatakoga meldiza (vea) i uumeta (suda).I u leto 1859. godine bilo je pokuaja donjohercegovakih ple-mena da se mire s

Turcima, ali Piva i Drobnjak ne pristadoe na mirenje. Iz tog vremena je i prekorno pismohercegovakog mutesa-rifa Jusufi pae upueno Pivljanima sve u duhu turskih elja zamirenjem.

Jusufi-paa hercegovaki mutesarif,U pivskoj nahiji kaluerima i popovima i kodobaama i svim glavarima,

vrlim domainima prikazujemo znati da smo od carskog ministra koji je zaizmiriti uzbunjenja mesta gospodar efket-beg po carskom atru to u ruci donositalimat na ono prikazuje kako se puno nasilnika kako su prikazani kod nas to steukabulili i to se dosada dogodilo da postane, a od sada kako ostala svepolonaraja carska i vi ovo primite i za unapred veliku pitomou i slobodu od estitogacara imate i svi da savete primate od estitoga cara i od njegove milosti

podlonici biti i kako koga srea nosi.. i to su opustoene crkve treba ih obnovitikad god se zamolite i prikaete bie vam po carskom usulu doputeno, ali ne

blizu turskijeh kua i sela da se mogu zvona uti i ne smijete biti oteeni, a akose dogodi odmah prikaite na sudu da se kavazi imaju uhvatiti i po carskom usulukazniti... a to je uraeno da se preda vereija i od sada kao i do sada, da se predau sanduk preko kadiluka na reeni dan... groa 15 ili 38, koji nije star ili sakat i nemoe se sobom' hraniti i da kupi navaku... i da ne mogu tetovati.. ako neko driitluk predavae se koliko ko uvati karar, i drite se reda... od sada ete moi

plaati, zaimati, dogoniti.. i kad se nameste panduri da red uvaju vi ete sa njimazajedno svaki carski posao odravati i biete uvani od mudira, meldiza,kodobae i carski ete merhamet imati i blagodarite bogu i estitom caru, a akood sada meu vama koji hrav ovek bude koji muti... treba ga uhvatiti i predatisudiji da ga katiga i ako bi doli uskoci, da odmah haber uinite i kadiji knjigu

poaljete i ako bude kakve dave meu vama, da odmah prikaete u kadiluku gdevi spadate i od sada vam nee biti zlo... 1859. godina, Dokumenat br. H

I u ovom aktu turske vlasti Pivljani se podseaju na bunt, tj. na uee u ustanku i na

nemire posle ustanka, koji se nikada nije potpuno smirio. Velikoduno pratanje" zabludaine u obeazahtev, da se odmah prijavi ovek ,,KOJI muti , TJ.oni KOJI inspiriu bunu,koji rade u duhu propagande iz Crne Gore.

Evo jo jedne bujrultije, opet od Jusufi pae, o naplati dr-avnih daa, naalost nerazumljive. Izgleda da se radi o nekak-vom novom porezu za koji kau


16/28

Rudinjani ,,da nijesu nikada uli", pa se moda ovde radi o plaanju daaRudinjanastoara, koji oni dotada nisu plaali.

Od mene Jusufi-pae mome babu selam.. Kako doe Smail-paa kavaz mubair. ..kau Rudinjani da ono to im traite u tefteru da za njih nikada nijesu uli koji vam je tefterdoo iz Travnika od Muir Ibrahim-pa-e i da je otpremljen na tebe da se naplati.... ko ne

moe da plati, poalji ga u Mostar, mi emo mu poslati teskeru... Rudinjani su ukabulili dadaju 40 tovara penice ... neka zna i da se umije vladati."Dokumeiat br. XI.

U treoj bujrultiji Jusufi pae govori se o dugovima Pivljana za ito:Od mene Dervia mula Mehmeda i Omerage selam, molim te kai mi Ahmet begu

ima mi duga u Mija jedne plete od ita i jo dvadeset i etiri, a u gotovu est, a u Pivi jotrideset pleta i u ula zaDemir bega tride-set pleta i molim te da mi to uzme i da si mizdravo".....Dokulenatbr. XII.

U prolee 1860. godine, zahvaljujui pobedi na Grahovcu, odreena je

granica izmeu Crpe Gore i turske Hercegovine i time posredno priznatopostojanje Crne Gore kao samostalne drave. Crnoj Gori je pripadalo Grahovo,deo Banjana, Drobnjak, upa Nikiska i Rudine, a vei deo Drobnjaka i Piva iostala Hercegovina ostade pod Turcima. Pobunjeni narod poe se vraati kuama.

Ustanici ne razumeju diplomatiju i vanost priznavanja Crne Gore zanezavisnu dravu. Za njih je ona takva i bila. Manja prikljuenja hercegovakihteritorija Crnoj Gori nisu ih zadovoljila. Oni hoe slobodu cele Hercegovine i

prisajedinjene Crnoj Gori. Pregovori izmeu pobunjenika i Turaka se nastavljaju.Vojvoda arko je otiao na poziv Reiz pae na Gatako polje i sa njim sedogovorio da raja bude mirna i da plaa hara (belediju) i askeriju (vojnicu), ali

ne i desetinu koju je paa traio. Meutim, kao i uvek, turski baibozuk nije sedrao ugovora i navedenog akta turskih vlasti o priznavanju povlastica, i u Pivusu dole haralije sa pismom Ahmet-alaj bega, njihovog voe, da kupe harae itrae od vojvode da i Pivljani plaaju desetinu i da ih on u tome ne ometa.

Iz jedne zabeleke vojvode arka vidi se da se ove haralije iz Mostara nisuograniile samo na kupljenje haraa, nego su poeli da ine tolike zulume da suim to zamerile i turske gatake vlasti. Po staroj praksi vojvoda arko pozivahajduke Pivljane: Vula Adia, Okicu Kaljevia i druge iz Morae, koji dooesa ostalim hajducima u Pivu, rasterae haralije, neke poubijae, a drugi su

pobegli u Mostar.Godine 1861. Vukalovi je pod uticajem italijanskih borbi za osloboenjeopet pokrenuo hercegovaka plemena da se odmeu od turske vlasti. MeutimOmer-paa je izdao proklamaciju sledee sadrine:Njegovo carsko velianstvo sultan je mene za poglavara ovamo poslao... Sa ovim carskimzapovijestima doao sam meu vas da vam carsku milost...prikaem. Vi ste bili prevareni iblizu etiri godine imali ste mnogo trpjeti.. . Sada vi treba da pokaete naemu estitome caruda ste vjerni i podloni, da ste vjerni njegovoj milosti i oinskoj ljubavi. Doite slobodno domene, ja sam vam od presvijetlog cara sve do sada to ste zgrijeili i svu vereiju koju nijestedo sada platili cijela vam je oprotena, i ja vam u carsko ime dajem:Svako selo moe birati podvije starjeine (muktare).

Svaka nahija bira sebi po jednog kodobau.Dozvoljava se gradnja crkava i metanje zvona na njih.Zaptije ne smiju noivati po vaim kuama.Izvrie se dogovor izmeu spahija i ivija uinjen u Carigradu.Porez e kupiti kodobae u svojim nahijama.Vladike e se postavljati koji znaju va jezik.Dozvoljava se da moete kupovati zemlju...:.U Mostaru, 2 juna 1861 godine. Omer."

Omer paine ponude u Objavljeniju ustanici niti primaju niti odbijaju.Njihov cilj je konano osloboenje i prisajedinjenje Crnoj Gori, a ne neke

nagodbe. Oni samo iz taktikih razloga nastavljaju razgovore, a istovremenoodravaju veze sa Crnom Gorom i hajducima i spremaju se za opti ustanak. Evosamo dva-tri primera pregovora kojih je bilo na desetine.

Iste te, 1861. godine, Ismail paa je slao poziv vojvodi arku i ostalim


17/28

pivskim glavarima da dou u Mostar radi dogovora o meusobnom umirenju, alise oni nisu odazvali tome pozivu. Neto docnije, na poziv Dervi pae doli su uMostar hercegovaki glavari, meu njima i pivski vojvoda arko. Voeni surazgovori o zadovoljenju ustanikih zahteva; jedan od tih zahteva bio je po-stavljanje Luke Vukalovia za kodobau u Hercegovini. Omer paa, kao carskiopunomoenik, pristao je da zadovolji zahteveustanika i doe u Sutorinu da sesastane sa Vukaloviem i ostalim glavarima da bi utanaili odredbe sporazuma.Umesto da doe na sastanak, Vukalovi ode na Cetinje da se o svemu dogovorisa knezom Nikolom i da vidi raspoloenje Crne Gore prema direktnimrazgovorima Hercegovaca sa Turcima. Tom prilikom dolo je do nemilog sukobaizmeu Vukalovia i vojvode MirkaPetrovia, oca kneza Nikole, to e docnijeimati teke posledice po ceo hercegovaki ustanak.Turcima je jasna politika igra ustanika i zato ele da ih napadom na Crnu Gorru

prisile na poputanje. Da bi osigurao prolaz vojsci za Niki preko Pive, Omerpaa ubrzava podizanje turskih karaula po Pivi, gde je od 18511861. godinepodignuto desetak utvrenih kula: Glasovita, Tretenik, eitan-kula, Buinje,Korlati, Muratovica, Panos, Goransko, Rudinice, Bezuje, Turska karaula, Pie,Trsa, Odrag, Crkvice, od kojih su one na Muratovici i Goransku bile pravetvrave od tesanog kamena, sa pukarnicama i opkopima. Na nekim kulama bilo

je i zapisa na turskom jeziku (na Treteniku i Goransku). Tada se pod komandomAli-pae prikupljala velika turska vojska na Gatakom polju, pripremajui se zanapad na Crnu Goru. I ovaj paa istovremeno pregovara s ustanicima, ini

ustupke, preti, kanjava. Evo primera. Hajduci suubili tri turska vojnika koji suili za Pivu, a meu njima i Ali-paina sekretara. Za odmazdu Turci su naplatiliveliku globu (krvninu) od usputnih sela i ubie sedam Grgura, sinova i sinovacakneza Bogdana Grgura iz mesta Beruice u Gacku, a mnoge ugledne ljude iz Pivei Gacka oterae u mostarsku tamnicu-tvravu, odakle ih je spasao ruski konzul uMostaru. Tom prilikom su Turci obruili tri gatake crkve: samoborsku, garevskui dobreljsku, iako ta sela nisu imala udela u ovom ubistvu Turaka. Turcima je bilovie stalo da zaplae raju nego da se svete. Jedna netampana narodna pesmagovori o toj pogibiji i o vojvodi arku Ljeeviu i knezu Dreki Grguru.

Bijela je klikovala vila,

Sa onoga Ravnog

krvavoga,

Na bijelu kulu

Ljeevia,

Po imenu vojevodu

arka.

To ne bila prebijela vila,

Ve to bio Dreka odGrgura,

I ovako Dreka

progovara:

e si arko, nie te ne bilo,Do tri pae nama udarie,

Na sred Gacka tabor uinie,Selim-paa i Ibrahim-paa,I jo uuk od Anadolije..."

Hajduci se kreu po Pivi i Gacku gotovo nesmetano, napadajui turske


18/28

karaule i plijenei njihovu stoku. Zanimljivo je da vojvoda arko alje izvetajkajmekamu u Gacko, u kome ga obavetava o hajdukoj pljaki stoke po Pivi,navodei imena hajduka i njihovih voa, ne bojei se da e ih Turci pohvatati. Utome vremenu hajduci su pljakali najpre turska, a kad to nisu mogli, onda isrpska sela. Meutim, izvetaj vojvode arka ima svrhu da ubedi Turke da i on

toboe goni hajduke koji pljakaju na svoju ruku.Godine 1861. Ismail paa alje poziv vojvodi arku i ostalim glavarima dadou u Mostar radi dogovora, ali se oni nisu odazvali pozivu. Evo jednog tekoitljivog pisma Jusufa i Mehmeda popu arku o kupljenju poreza.

Od mene Jusufa i Mehmeda popu ljubezni pozdrav... mi smo uur Ala-hu dobro ipiemo ti neka zna kako smo onu njivu kupili i treba nam kapara pet stotina i etrdesettalijera, pa ako e nekoga kriviti krivi mene Dervia... oni nam zbore kako ima hiljadu i

pet stotina kua u kadiluku... i hoe nas u Mostar zvati, a ti ih sviju zna i gledaj kako e sevladati, pii mi i nemoj da me krivi to ti nijesam rekao. .. i zato ono to jedavao od mirijedvije stotine talijera i sedadeset vie... nijesam imao...".Dokumenat br. XIII.

Neto docnije na poziv Dervi pae, doli su u Mostar hercegovaki glavarimeu kojima je bio i vojvoda arko. Voeni su pregovori o zadovoljenjuustanikih zahteva, od kojih je najvaniji postavljanje hercegovakog kodobae,ali od pregovora ne bi nita.

Kakav je tada bio poloaj Pive prema Turcima, s jedne, i premaCrnogorcima sa druge strane, najbolje pokazuje injenica da je tada u Pivi sudioovek kneza NikoleJoko Savov, pa je Piva bila kao u nekom odmetnitvu odTuraka. Nareenja sa Cetinja su dolazila u Pivu, a uticaj Crne Gore bio je

presudniji od turskoga. Evo nekoliko akata crnogorskog senata Pivljanima:Akt senata iz 1862, godine u kome se obavetava vojvoda arko o kupovini ita za

Pivljane. Dokumenat br. 36. Arhiv SRSAkt senata iz 1862, godine u kome se trai od vojvode arka da povede istraga o

ukradenom konju Stevama Papia iz Bilee. Dokumenat br. 37. Arhiv SRSAkt senata iz 1863, godine u kome se izvetava vojvoda arko da Pivljani mogu

donositi travu buha u Risan na pijacu i prodavati. Dokumenat br. 38. Arhiv SRSAkt senata popu arku Ljeeviu da naplati globu od Trifka Beata i popa iz Pive koji

su oteli i venali otetu devojku. Dokumenat br. 39. Arhiv SRSU arhivi vojvode arka nalazi se jo nekoliko manjih dokumenata, iz kojih

se takoe vidi tadanji poloaj Pive, kad su naredbe, oruje i novanu pomoprimali od Crne Gore, a nareenja iplate od Turaka kao njihovi podanici.

Poto su propali pregovori sa Omer paom i ostalim hercegovakim paama,pogranina hercegovaka plemena sve se vie udaljavahu od Turaka, a oviubrzae podizanje zapoetih karaula po Pivi, za koje vreme borbe neprestanotrajahu. U jednom takvom sukobu, kod tvrave Muratovice u Pivi, umalo ustanicine zarobie Omer pau Latasa, na njegovom povratku sa Goranska, ali ga u

poslednjem asu spasi Dedaga engi. Posle toga je Omer paa proveo krozDugu klanac dvanaest bataljona prema Nikiu i Drobnjaku, pa se rasplamtae

borbe od Sutorine do Durmitora. Pivljanima doe u pomo vojvoda KrcoPetrovi sa Crnogorcima, od kojih mnogi izgiboe u borbi sa Turcima u Pivi.Pregovori Vukalovia sa Omer daom i dalje su bili uzaludni, sve dok LukaVukalovi nije zakljuio sporazum sa Hurid paom u Dubrovniku, koji ga

postavi za binbau nad pograninim hercegovakim plemenima. Jedna odredbaturskih ustupaka ustanicima bila je da se dravne dabine plaaju odsekom, a od1866. godine ustanovljeno je plaanje 80 groa nizamije od svakoga dima(domainstva) i zabranjeno je kupljenje poreza od haralija, kako je dotada bioobiaj. Piva i gornja Hercegovina nisu priznale ovaj sporazum, pa se u timkrajevima nastavieborbe, a narod se povue u zbegove.

Pivski vojvoda arko Ljeevi i gataki vojvoda Bogdan Zimonji okupilisu vojsku Pivljana i Gaana i nastanili se u Goliju, oko puta GackoNiki i

zaposeli uveni Duga klanac. Iz toga vremena potie pismo crnogorskog vojvodePetra Vukotia dvojici hercegovakih vojvoda i ustanicima:

Gospodinu vojvodi popu arku (Ljeeviu) i vojvodi popu Bogdanu (Zi-monjiu) ljubezni pozdrav. Razumio sam da ste doli u Dugu i u Petrova dola,


19/28

dakle stojte tu do druge zapovijesti i uvajte put od Duge, a ako bi doao izGacka Dedaga engi ili kakvadruga vojska, odmah mi oaljite aber, ma da eto biti ponoi. Va prijatelj vojvoda Petar Vukoti, Viluse, 18. juna 1862. g."

Dokumenat br. 40.

Pismo crnogorskog vojvode Petra pokazuje kakva je tada bila saradnjaizmeu ustanika i Crne Gore. Ustanike voe: Vukalovi, Dui, Baevi,Dakovi, Ljeevi, Zimonji i drugi znali su da Je njihova borba uzaludna bez

pomoi Crne Gore, a to je znao i Omer paa Latas. 0 tome koliko je stav CrneGore prema ustanicima u zajednikoj borbi prema Turcimabio pravilan i zato suustanici pristajali da vode i posebne pregovore sa Turcima istoriari nisu kazali

poslednju re.Godina 1862. protekla je u neprestanim borbama Pivljana sa Turcima, naroito sa

odredima Omer paine vojske, koja je prolazila kroz Pivu na putu za Crnu Goru. KnezNikola se obraa Pivljanima i vojvodi arku za pomo na vrlo udan nain sa reima:

Brankoviu, zar e me izdati", aludirajui, valjda, na tobonju izdaju vojvodeepana Ljeevia. Bez obzira na ovakve rei kneza Nikole, vojvoda arko je sa 400Pivljana doao u pomo Crnoj Gori, koju su Omer paini odredi bili pritisli i doli predCetinje. Pivljani su tada tajno proli kroz tursku teritoriju i zauzeli poloaje na brduKostadinu i Meterizima kod Crnojevia Rijeke. U dvomesenoj borbi, neprestano tuenivatrom iz turskih topova, pokazali su izvanredno junatvo, ranjeno je oko 50, a poginulo 25Pivljana, meu kojima i oficir Sava Bajagi. (106). Na intervenciju velikih sila dolo je domira izmeu Crne Gore i Turske u leto 1862. godine.

Knez Nikola je pohvalio Pivljane i pozvao ih na Cetinje u goste. Velikivojvoda Mirko rekao je knezu da su se Pivljani borili kao lafovi i klali Turkekao janjce." Knez Nikola se naroito zahvalio vojvodi arku sa reima: ,,Dok jekue Petrovia u Crnoj Gori, Pivom e upravljati kua Ljeevia, ovu vau

pomo Crna Gora nee nikada zaboraviti". Pivljani su se opet tajno, preko tursketeritorije, vratili svojim kuama u Pivu.

Zakljuivanje nepovoljnog mira izmeu Crne Gore i Turske primljeno je upograninim hercegovakim plemenima sa zabrinutou, ali i sa verom u noveuspehe u daljim borbama, kako se to vidi iz pisma vojvode Luke Vukaloviavojvodi arku Ljeeviu i ustanicima:

Ne bojte se, mila brao moja, to je Crna Gora sa Turcima mir uinila. Danas su midoliisti glasovi od jedne velike sile, koja e nam kroz nekoliko dana i vojsku u pomo poslati.

Znajte, brao moja, da meni od svake strane i sila glasovi dolaze, pak ja znam sve ta se posvijetu radi i znam ko nam je prijatelj a ko dumanin. Do nekoliko dana pisati u vam sveto ete injeti, jer emo danas sjutra iste glasove imati. Sa Turcima nemojte nikakavsavjet initi, a ako kad bude sastanka, iniemo ga zajedno.Septembra 1862. godine, vojvoda Luka Vukalovi" Dokumenat br. XIV.

Povodom ovoga pisma vojvode Luke Vukalovia vojvodi arku Ljeeviu pieAleksa Ivi iz Subotice Tomu Ljeeviu u Mostar sledee:

Seam se da ste mi dali pismo Luke Vukalovia popu arku Ljeeviu koje sam

predao Joci Vujiu iz Sente da ga uva u Biblioteci, koju je zavetao dravi. To je pismopublikovao Vladimir orovij, istoriar, u svojojstudiji o Luki Vukaloviu. Hvala vam nadokumentu, Subotica, 1931 godine".Dokumenat br. 41.

Turci su znali za uee Pivljana u odbrani Crne Gore, ali je izgledalo da senee za to svetiti, poto je zakljuen mir sa Cr-nom Gorom. Meutim, zvaninaturska vlast prepustila je osvetu domaim Turcima, pa je ubrzo krenula vojska iz

Nikia prema Pivi sa tri hiljade janjiara. Pivljani su ih doekali na Zakamenukod Rudinica i potpunopotukli uzevi veliki plen, naroito u oruju. 0 toj turskoj

pogibiji sauvala se i, netampana, narodna pesma:

... Bjete Turci, kukala vam majka,Eto na vas naeg popa arka ...

Drugu tursku vojsku doekae Pivljani na Ravnome prema Gacku savelikim turskim gubicima. Omer-paa je ove neuspehe turske domae vojske-

janjiara pripisivao opravdanoj mrnji Srba Hercegovaca prema domaim


20/28

Turcima, koji su izigravali sultanove reforme i ukidali stare i nove povlastice kojeje centralna turska vlast davala hrianima.

U arhivi porodice Ljeevia ima nekoliko dokumenata iz ovoga vremena,koji donekle osvetljavaju tadanje prilike u Pivi.

Aleksa Ivi iz Gacka pie vojvodi arku i moli da njegovi ljudi lronaunjegova konja koga su mu odveli hajduci iz Pive. Gataki kadija pie vojvodiarku da prikupi novac od Pivljana koji duguje Arslan-agi od kupljenoga ita naekanje u iznosu od 160 groa, a Avdiji Avdiu 14 groa, i da novac poalje

poveriocima. Meu tim dokumentima je izvod iz rauna vojvode arka za 1862,godinu, tu je priznanica Vula Adia za sakupljeni porez u Pivi, i priznanicavojvode arka za njegovu platu kao pivskog kajmekama u iznosu od 800 groa,zatim priznanica na 300 groa isplaenih Simu Gagoviu za prodatu zemlju,

piemo Jovana Foaka u kome se govori o popravci manastirske crkve u Pivi,

pismo serdara Nikole Grgura iz Gacka u kome moli Pivljane da mu poaljuoruja i praha da se brane od Turaka. Dokumenat 42. Arhiv SRSEvo polovine jednog pisma u kome se govori o kupljenju poreza i

otpremanju teftera, po obiaju kako je to i dosada raeno:....posluasmo to je bilo, a ja sam po izlasku oprostio ... a sad dukat uini za svaki

posao i nemojte me zastidjeti, a ti nam doi Komatin-pa-i... i hoe mi biti hairli i nemojsebojati za taj posao tvoj ... i sadek budi carski.... i dae s nama uhariti tefter... pii ioi otvori te mu hizmet uini ko to ree i ko to ti zapovijeda i da si zdravo" ....

Doku-menat br.XV.

Drugo pismo je od Serafima, popu arku, o plati, knjizi i vratima:Gospodinu vojvodi arku Ljeeviu pozdrav. Javljam vi za knjigu od Luke

Lakovia kome sam dao 5 F i molio vas da mu piete ... dao sam Vasu Luiuvrata koje gradio... i pismo sam Stevanu Mravu za platu... va dobroeleiSerafim pozdrav od blagoeleeg. 1863. godine". Dokumenat br. 43.Arhiv SRS.

Donosimo dokumenat ksji su izdali Turci popu Teu Ljeeviu o kupovinizemlje na Goransku od Joka i drugova. . .Dokumepat br. XVI.

Evo i dokumenta koji je izdao arhiepiskom hercegovaki Prokopije o

postavljanju Stevana Tadia iz Smrijena za svetenika u Pivi, na kome se nalazipeat popa arka Ljeevia, a to je njegov prsten sa inicijalima P/LJ. Dokumeptbr. XVII.

Uestali turski napadi, narod u zbegovima, zemlja neobraena, nastala glad,Pivljani zavaeni sa Turcima ne smeju da odlaze na pijace, vojvoda arko sezamerio Turcima zbog uea u borbama u Crnoj Gori i Pivi. Zato Pivljani aljuHadiju njegovom pobratimu Dedagi engiu da kupuje hranu za Pivljane, kako to kazujetedna bujrultija hercegovakog mutesarifa. U njoj se govori o dve stvari: prvo, kako e sedobijati teskere (isprava) za kupovinu ita i, drugo, kako e se sainjavati tefteri o plaanju

pandura od dune mirije i naplaene poreze.Pivskom kodobai popu arku i ostalim kodobaama i narodu. to ste mispremili po Hadiji Soici knjigu da kupujete ito u druge kadilu-ke, kad doeteda uzimate ito u velikoj ste muci, kako smo razumjeli, i da vam nisu paidurskiagaluci i tajin dati, to nam je pop kazao. Od Pivljana koji idu u druge kadiluke na

put im staju stoga to nisu uzimali iz Gacka putne teskere. Koji sada poe udruge kadiluke da kupuje ito ili to dru-go, najpre senet (ispravu) dati gatakommudiru, pa teskere uzeti i u njoj na-pisati sa kakvim e poslom i na koju stranu iida se u teskeru upie, pa onda e gataki mudir i meldiz zato dukat (objavu)dati."Dokumeitbr.XVIII.

Za vae pandure koliko god mjeseci platu uzimaju od ajluka (mesenauplata)tajina vi i Belagatefter uinite, pa poto murleiete i gataki meldiz nekazbatu (izvetaj) sprema, askerskizabit (oficir) murleie, onda e se taj teftevama


21/28

poslati i vama e se proheska(plata)odreditipa e se havala spremiti u Gacku, viete onda dati senat kako ste uzeli za pandurski agaluk tajin, pa e se onda odbititajin jailuk od onoga duga to ste vi miriju duni odbiti, pa odsele va mudir veil

Belata da po UrU^U (R^DU) iio nizamu/vama svaki posao gleda i svia, odseleneka sjedi sve u Pivi i da musesvata prikae kako to trebuje ovamo prikazati inave-sti od vas meni mutesarifu hercegovakome.

1863. godine." Dokumenat br. XIX. Arhiv SR Srbije.

Dosadanjem pivskom mudir-veilu Belagi se nareuje da od sada stalno u Pivi boravi iobavlja poslove na licu mesta, to, izgleda, do tada nije bio sluaj. Verovatno je njegov poloajbio vie formalne prirode, a poslove je obavljao pop arko. Ukoliko se Turcima izmie vlast izruka u Pivi, utoliko vie nastoje da je zadre. Turci su stalno traili naina kako e kazniti popaarka za njegovu pomo Crnogorcima 1862. godine i poraze Turaka uPivi posle toga.Dostavljai iz Pive javili su Dedagi engiu da e pop arko biti na slavi u Mratinju kodporodice Radovia o Mitrovu danu. eta Turaka dola je u Mratinje i opkolila kuu Radovia.

Zvanice i kuna eljad spasili su se begstvom. Na slaviSporazum sa Defted paom reioje pitanje pograninih krajeva i plemena tako to je

za Zupce, Sutorinu i Rudine imenovan za mudira Luka Vukalovi, za Banjane i OputnuRudinu Simo Baevi, za Pivu arko Ljeevi, dosadanji zamenik mudira, dok su Gacko iBilea i ostali pobunjeniki krajevi ostali i dalje pod direktnom turskom upravom. Kad jezakljuen ovaj sporazum, izdata je i bujrultija hercegovakog valije na sva ustanika

plemena, koja mnogo lie na Omer paino Objavljenije. Turci su eleli da ustani-cima jojednom pokau da su njihove namere za sporazumevanje iskrene izda im ukau na sveprivilegije koje im ovim sporazumom daju:

Po nareenju naega svijetloga i estitoga cara, po njegovu merhametucarskom, koji je poznat i uvjerovit svima za stanje u Bosni i Hercegovini, zbogkogaje od visoke strane poslat Omer paa, kao to je objavljeno ... to ste steklicarsku mplost i odbranu i to vam je objavio spomenuti Serasker paa ispredestitoga Padiaha i mi vam dolje navedene stvari opet javljamo:

Prvo, svako selo moe prema potrebi po jednog ili dva muktara birati.Drugo, svaka nahija od probranih glavara moe kodobau birati. Tree,hriani podanici mogu crkve podizati i zvona na njih vjeati. etvrto, zaptije i

mudiri ne smiju po kuama noivati. Peto, sporazum iz 1859. g. o spahijama i

kmetovima izvrie se. esto, vereiju i vojninu kupie samo mudiri i uumetupredavati. Sedmo, u Carigrad slaete svoje ljude koji znaju va jezik. Osmo,dozvoljava vam se slobodna kupovina zemlje.

Deveto, u Pivi se bira za mudira-veila pop arko ea odreenom platom. Deseto,oprataju vam se svi dosadanji dugovi od poreza i danka. Jedanaesto, da gonitehajduke i da zato izaberete buljukbau koji je odan caru.

Nakon sada svekoliki narod s potpunim potovanjem da se bavi i kakvu godmuku i kazivanje ima pravo velikom sudiji doite prikazati mu je i na-stojati da secelom narodu sauva mirnoa, to smo duni carskoj blagodar-nosti i molitve zaovo initi. 1863, godine potpis neitak",Dokumenat br. XX.

Piva je ovim sporazumom dobila svoga mudir-veila (upravitelja) mesto dotadanjegzamenika upravnika, a sa njom su se sada izjednaili Banjani i Zupci, koji takoe dobiesvoje mudire. Turci su, nastojei da se uspostave bolji odnosi, preli preko ranijih razmiricai nesporazuma sa Pivljanina i vojvodom arkom.

Vie puta smo iznosili primer kako je turski baibozuk nsrtao na pivsku samoupravu.Evo sad nasre i na najnovije povlastice koje je centralna vlast dala Pivljanima i ostalimustanicima. Nije prolo ni godina dana posle navedenog pisma- bujrultije hercegovakogmutesarifa, punog obzira prema Pivljanima, a evo jednoga koje je sasvim u suprotnomsmislu.

Popu arku i ostalim prvozvaninicima. Primio sam tvoju knjigu u kojoj


22/28

piete da vam ine zulume koji su doli da kupe desetinu i pitate da li oni inezulume po naoj zapovijesti. Gledajui na glasove koje primamo, pomenutimemuri nisu jo zapoeli svoj posao sabiranja mirije za koju su doli, pa kakomogu nekome initi nepravdu.

Pomenuti memuri su od nas poslati i data im je bujrultija da obave me-murluk u svemu pivskom narodu. Od nae strane poslata je bujrultija da sepokupi desetina po istijem memurima u dva roka i data je zapovijest da od

zemaljskoga prihoda desetu oku uzimaju. U carskijem protokolima je pisano da

je zapalo pivsku nahiju devedeset pet dukata i toliko groa. Ovoliki be-98

del za sve proizvode po selima e da pokupe, to je i za pivski narod velikaolakica, a ovo carsko pravo na svaki nain e se naplatiti. Vi nikakva dobravaemu narodu uimiti ne moete no naplatiti pomenutudesetinu.

Sada je gataki memur Dedaga tamo spremljen a memurluk uinjen kao toje gorje reeno da dasetu oku naplatite i da pivski narod, koji se nalazi uhercegovakoj oblasti, ne moe se razlikovati od ostalog naroda. Ovi posao neduljite da bi po vas sviju dobro bilo, ako bi se ko protivio ovome pismu, svijem

vama pripadae dunost da nered suzbijete i svako silovanje ovamo objavite....U Foi,.... 1864. godine; Mutesarif hercegovaki."Dokumepat br.XXI.

Ovo je prvi put da turska vlast i zvanino ne priznaje pivske povlastice i da Pivljaneprisiljava da plaaju desetinu, koju do-

sti Gacka i Pive. Evo bujrultije hercegovakog kajmekama o postavljanju meldiza u

Pivi.

Prikazuje vam se pripadnicima i narodu u Pivi. Primio sam vae pismo izruka popa arka i razumio da elite i odsele u indatu i carskoj za-povijesti biti iva zahtjev:

Da vam se da sloboda na va zakon.

Dasezabranjuje zaptijama i askeru da besplatno jedu i piju po kuama. Davam se daje vjernost u ivot, ast i imenje.

Za sveto se tie danka, tj. poreza i askerije i ostalih carskih daa i nameta,zapovijedi i drugih meusobnih poslova postavlja se meldiz od pet lica vaph,kako vam je doputeno i ureeno. U zdravlje estitoga cara prikazuje se vama,kao to je zapovijest od velikog carstva da mora svaki narod i podanici imati

slobodu i doputenje carevo kao i ostali podanici i akose drite u indatu i carskojzapovijesti, potvruje vam se i osigurava od velikog carstva veu ast, ivot iimanje. U svjetlosti velikoga cara, zaptije i panduri imaju svoju dobru plau ihranu, kada idu po vaim selima za carske poslove, vi im prikaiti odreena

mjesta i sve ono to im dajete da jedu i oni i njihovi konji moraju da plate pocijeni kakva u tome mjestu vlada. Za meldiz reeni koji je odreen za

sakupljanje poreza, askerije i ostalih nameta, i za svravanje vaih meusobnihodnosa, i za velike sporove priznaete gataki uumet.

Za va meldiz, po vaem zahtjevu postavljaju se: pop Mio Jokanovi,Miroslav Gagovi, Vule Adi, Nikola Adi, Jovan Dombeta, Nikola Kuli iLazar Soica.

Prikazuje se da i od sada budete u carskom indatu i zapovijesti i zato vam

se alje ova bujrultija od strane kajmekama hercegovakog."Dokumepat br.XXII.

Poto je u Pivi uspostavljen meldiz, vojvoda arko je uz njegovu pomoodredio sakupljanje poreza i nizamije. U arhivi porodice Ljeevia sauvan je


23/28

tefter za te dae za 1866. godinu.Dokumepat br. HH.U ovom tefteru nema nekoliko dananjih sela i zaseoka, a sela i zaseoci pod

imenom Crkvice nisu tada bili pod pivskom upravom, iako se javljaju u njenom

sastavu godine 1787, a zatim 1875. tj. posle kupljenja poreza. Od dananjih sela utefteru nema: Budnja, Krivodola, Mramora, Kovaa, Sedlara u upi pivskoj inekoliko sela i zaselaka na pivskoj Planini.

Izvod iz teftera vojvode arka Ljeevia u 1866. godini.Redni

brojSelo i knez sela Broj

domovaporez nizamijg 1 svega

f1

Smrijeno,Stevan Tadi. 9 1090 821 1911

2 Pluine,Obren Maar 7 848 682 15303 Goransko,St. Mianovi 8 945 754 1619

4 Lisina,Vule Adi 4 484 389 8735 Jasen,Trifko Suknovi 5 606 487 10906 Orah Prisojni,Peria Golubovi 4 484 389 8737 Orah Osojni,epan Aprcovi. 4 484 389 8738 Stubica,Jovan Simunovi. 5 606 487 10909 Stabna,urko Tijani 13 1517 1266 124110 MiloeviNi,Ivan oi 7 848 682 153011 Brljevo,Peko Vasovi 6 727 584 171112 Mratinje,ivko Radovi. 23 2787 2241 502813 Zabre,Krsto Jovovi 7 848 682 153014 Stolac,Tanasije Cicmil 4 484 389 87315 Seljani,Drago Vukosavljevi 9 1030 877 196916 Rudinice,Munjica Gutovi. 14 1696 1364 306017 Miljkovac,Kostadin Pejovi 5 606 487 109318 Bukovac,urko Blagojevi. 7 648 682 153019 Brezia,Sava Durutovi 2 242 194 53620 Bezuje, M.Gagovi. 15 1818 1461 327321 DubljeviNi,N. Dubljevi. 7 848 682 153022 Borkovii, S.Deli. 18 2181 1734 391523 Pivni Do,M. Jokanovi 8 969 780 174524 Pie,P. Vukovi 11 1333 1071 240425 Koprivii Do,Vojinovi. 7 848 682 153026 Una,J. Kruni. 12 1454 1169 262327 Kulii,M. Kuli 7 848 682 153028 Trsa,S. Jokanovi. 8 969 780 174929 Nedajno, T.Mazi 11 1333 1071 240430 Crna Gora,R. Daki 16 1939 1558 ,3498

Svega: 263 31560 23670

55230

upa pivska je tada brojala 19 sela sa 143 domainstva, a pivska Planina 11 sela sa120 domainstava, svega 30 sela sa 263 doma-instva. Ako je svako domainstvo imalo

proseno po 15 lanova, ondabiuPivi bilo tada oko 4.000 stanovnika. (Karta Pive oko 1866)U jednoj bujrultiji hercegovakog mutesarifa iz 1865. godine, napisanoj u

prijateljskom tonu, pivski mudir-veil arko Ljee-vi naziva se pivskim vojvodom.

S imenom vojvodi pivskom mudir-veilu popu arku Ljeeviu. UMostaru 13. juna 1865. godine. Primili smo vae pismo i vidjeli da ste se mnogo

obradovali to smo doli u Hercegovinu, a s potvrdom igumana manastiraSerafima i protopopa Tadia. Vidim iz istoga pisma da vi elite u podanostnaega estitoga cara. Svakome je dobro poznato i nije potrebno dokazivati dana estiti car eli i misli da svakoga svoga podanika usrei i da svako dobro


24/28

uiva. Vae dosadanje pogreke i prestupe prata kao milostivi otac svome sinu izato vam mi jemstvujemo i dajemo vam tvrdu vjeru da ako se odsad dobro i

vjerno upravljate prema naem estitom caru, vi etebiti sretni i na svaki nain ese raditi da vam se u svemu udovolji za ovo nae jemstvo i tvrdu vjeru to vamdadosmo. aljemo vam zaftiskog askera mulazima (porunika) Ahmet-agu imitropolitova ovjeka Hristifora da vam za sve prilike prikae i da im svislobodno doete, i vrlo ete nam uiniti kad ovi ljudi vama dou da i vi s njima knama doete. Hercegovaki mutesarif,Dokumeiat br. XXIV.

Bujrultija je odgovor na pismo Pivljana koje su poslali novome mutesarifukao dobrodolicu. Turci ukazuju ast vojvodi aljui mu pozdrav po oficiru, a sanjim, po prvi put, alju i mitropolitova oveka da ih OR o svemu obaveste i

poue. Turci nisu znali koliko su tadanje vladike, Grci-fanarijoti, bili omrznuti unarodu.

Vojvoda arko Ljeevi bio je svega deset godina, od 1858 do 1868.godine. To doba bilo je u Pivi vie nego teko. Narod je bio najee uzbegovima, a po Pivi su bile posejane turske karaule sa posadama, njenim

putevima su stalno prolazili nizam i domai baibozuk u pohodima na Drobnjak iCrnu Goru.

Pravno, u Pivi je administracija i sudska vlast turska, de fakto ona jeistovremeno i crnogorska. I jedni i drugi upravljaju,

Teo Davidovi i Gavrilo opljakagae od popa Kosoria krave, ovce iovnove30 i jo pet volova i zapalie kue i pojate i porobie sve to je u njima

bilo. ivko odnese kabanicu od kostreti i dvije struke nove, potom odnesoe jorobe i otjerae ovaca deset, a Stojan Kovaevi. jalovu kravu, i Dreka Grgurvelikoga vola i koza 20, a oko Radovi sa druinom vola i jalovu kravu i pukumalu ledenicu i teskeru duvana i kuburlije.... Dokumenat br. 47. Arhiv SRS.

Nije jasno zato su hajduci opljakali ovako jednog svetenika i kuu mu zapalili,ukoliko nije bio optuen da je u saradnji saTurcima.

Donosimo pismo Luke Bjelobrka popu arku, u kome se javlja da Pivljani mogunesmetano dolaziti na pijace da kupuju ito.

Pozdrav od mene tvog Anta i Luke Bjelobrka u Pivi asnome jereju popu ivojvodi Ljeeviu.Pope, brate, ako ti je lazum, ita imamo koliko hoe, a ako sepita za cijenu, ito je po pet para, a vi uzimajte i za pare i za ajvan, ito je lijepo iHadija mi je govorio za ito pa mi otpii ili hoete ili neete i izvidi koliko semoe uzeti i za ito spremi odmah, jer je ito gotovo i da si mi zdravo. Dokumenatbr. 48. Arhiv SRS.

U arhivi je i:

List na kome su ispisani izvesni statistiki podaci pivskog stanovnitva, alibez oznake mesta i vremena kad je pisano, gde se mogu da proitaju imena nekihmesta u Pivi kao: Lisina, Goransko, Pluine, Brezna.

Dokumenat br. 49.

Arhiv SRS

Evo jedne potvrde izdate od Filipa Jokanovia iz Pive her-cegovakome vladiciAntoniju 1839. godine:

Znano budi na viem sudu i pravdi kako ja Filip Jokanovi ostajem duanmojemu Gospodinu hercenovakom vladici Gospodinu Antoniju odrukopoljoenja brata mojega groa 900devet stotina

prilog istoriji pive

Documents