Patrijaгh Pajsije (1614-1647) је u takvoj stvarnosti propovijedao filo-zofiju stгpljenja i cekanja. Pokusaju katolicanstva da prodre i u sгpski narod on supro~tstavlja vracanje u krilo pravoslavlj а, tradiciji i iskrenom sluzenju crkvi. Umjetnost Mitrofanovica је bbla u velikoj mjeri odraz kako patrijar-hovih, tako i njegoV'ih licnih nazora. SIJpskom slikarstvu on је obnovio polju-ljane estets:ke norme. Njegove freske i ilkone su svojom otmenom i njeznorn ljepotorn blize snu nego surovosti vremena u kojern је zi.vio.

Monografijom о Georgiju Mitrofanovicu Zdravko Kaj,rnakovic nas је jos vise prЉlizio sa~znanju da smo, i pored teskЊ uslova, na periferiji evro;pske civiHzacije njegovali svoju umjetnost.

Mr Boris Nilevic

Dr Aieksandaт М atkovslci, KREPOSNI.STVO'I10 VO MAKEDOiNIJ А VO VRE-МE NA TURSKOTO VLADEENJK - Le .servage en Macectoine pendant la domination turque. Izd. Institиt za nacionalna istorija. Skopje 1978, str. 411

U izdanju Instituta za nacionalnu istoriju u Skoplju, ovih dana је obja'V-ljen rad dra Aleksandra Matkovskog Kтeposnistvoto vo Makedonija vo vre-me na tuтskoto vladeenje, koji se sastoji od kratkog uvoda, sest delova, ,1·ezimea na francиskom jeziku i registra licnЉ i geografskЉ imena. OЬim rada iznosi 407 stranica.

Na po.cetkи rada primecuje se da Uvod nije formalno iz.dvojen od teksta prvog dela ovog rada. Inace, iako kratak, Uvod upoznaje citaoca s proble-maii'korn koja је predmet aиtorovog proucavanja rpri сети aиtor napominje da ne proucava timarsko-spahijski sistem u celini, vec se zadrza~va samo na krnetSikim odnosima na relaciji spahija-raja-zemlja.

Prvi deo, pod naslovom Kтeposnite odnosi vo Makedonija neposredno ртеd i ро doaganjeto na Turcite obuhvata od 6. do 18. stranice. Pozivajиci se na au~toгitativne istoricare koji su proucavali srednji vek, Matkovski zaklju-cuje da је i pre dolaska Tиraka и Makedonijи i na Balkanи o.snovna masa stanovnistva blla vezana za zemlju i nije smela da је napu.Sta. Posle dolaska Tиraka na Balkan, oni su, u stvari, nastavili da zive и feu,dalizmu, prilago-davajuci s~voj zivot prilikama. Dalje se govori о turs'kom feudal~zmu, koji se karakterise timarsko-s,pahijskim sistemorn, u kojem su, za razliku od klasicne feudalne hijerarblje, sve ~pahije zavisile od sиltana, pri сети је u njegovи klasu Ьiо иkljucen i veliki deo stare balkanske feudalne klase. Do kraja XV1 veka, nasta-vlja autor, definitivno је Ьiо иveden timarsko-spahijski sistern, а stanovnistvo postalo гаја u Makedoniji, i vec је od narednog veka za,poceo O'bratni proces - bezanje гаје sa feиdalnih poseda i rиsenje krnetskih odnosa.

u ·drugom delu rada ~data su ()bjasnjenja sиstine terrnina raja i beraja (str. 19-98). Osvrcuci se na dosadasnj а dostignuca istoriografije u o,bjasnjenjи sustine ovih terrnina, autor iznosi svoje stavove о njirna. Prerna njegovom

53:)

miSljenjи, teгmin гаја oznacava kmeta, odnosno lice vezano za spahijи i za zemljи, nezavisno od pгofesije, od veгske i naгo'dnosne pr1padnosti, i neza-visno od visine poreza koje је placalo, odnosno oznacava lice koje је bblo registrovano и popisnim defterima s ovim statиsom. U za•visnosti od poseda i gospodaгa kojima је pripadala, raja је mogla biti timaгska, гаја zeВJIIleta i raja hasa, а najcesce је Ьiо иpotreЬljavan teг·min эpahijэka гаја.

Dalje, nastavlja аиtог, statиs raje imalo је i stanovnistvo sa Stpecijalnim zadиzenjima, и ·koje su UJbrajani vojnиci, dogandzije, cиredzije, jagdzije, der-bendzije, martolozi, iako sи oni zЉog s-vojЊ zadиzenja imali olaksice и pla-canjи daiЬina, te sи od nekih aиtora smatrani privilegovanian. Konstatиjиci da је jedan deo stanovnistva (slobodnjaci, bezemljasi, hajmani, dosljaci, le-vendi, gигbet-tajfe i dr.) и vreme popisa iziЬegavao da 1bude reg·1strovan и popisniJn bli drиgim finansijskim defteгima, аиtог tvгdi da је taj deo, iako nije figиг·irao и defteгima i nije Ьiо "zakreposcen«, imao statиs raje, i da sи эpecijalna lica (zakupci) s pratnjoon isla iz sela и selo da takvim licima naplate porez. Statиs raje imao је i onaj deo stanovnistva, koji је z.Ьog svo·g nacina zivota tesko mogao da Ьиdе vezan za zem:ljи, kao, na pгimer, V1asi--stocari, koji sи Ьili aslobodeni poreza koji sи placali zavisni seljaci, ali sи placali filиrijи i imali sи drиga vojna zэ:duzenja. I Romi, Jиruci i skitnice, takod.e sи ima.Ji statиs raje - za1kljucuje аиtог. Dalje је objasnjena sиstina gradske raje, odnosno lica koja sи zivela и gradи i koja sи se bavila zanat-stvo.m i trgo·vinom, ali sи Ьila registrovana и popisnim defterima i smatгala sи se kmetskim sve do za·konom odredenog roka kada im је pгestajao statиs raje i .kada sи prelazila u Ьеrаји (sehirli).

Krajem XVIII veka, а narocito pre Tanzimata, kada su kmetski odnosi blli ne samo prevazideni nego sи predstavljali anahroni.zaпn, termin raja izgиЬio је эvој osnovni znacaj »kreposnika«, zakljиcиje dalje аиtог, i on se odnosio samo na nemиslimansko stanovniStvo, а posle zvanicnog Ulkidanja kmet.stva, pored nemuslimana, odnosio se i na cifcijsku raju i na sldЬoona lica koja nisи imala cif,Jik-sahФЬijи.

Zatim se autoг osvг.ce na dosada.Snje objasnjenje sustine termina beraja l iznosi da, ргеmа njegovrun misljenjи, ovim teгminom o.znaceni stanovnici nisu bili k-metovi. U to stanovnistvo sи spadala: slobodna lica, odnosno pгipadnici feudaJne klase, vojnickih redova, klera bez razlDke na relilgiju (ulema, hodze, deгvisi, episkopi, deo svestenika i kalиdeгa), zatim deo gradskog sta-novnistva (tгgovci, zanatlije, gradski proletar1ja1, koji nisи imali status raje), seljaci koji su imali svoje naslede ~bastinи), zatim deo nomada, Vlaha, Jиruka, Roma, razne skitnice, prosjaci i ljudi bez odred.enog mesta borav

Ьila sи degradirana и statиs raje. Pri tome i za prvi i za drugi slи-ёај aиtor daj е vise primera.

Iako и vezi sa znacenjem sиstine term.ina raja i beraja aиtor daje vi!Se primera, cini nam se da i -dalje ostajи odredeni .pro:Ьlemi za diskи:sijи koji и daljim proucavanjima treba da Ьиdи osvetljeni.

Treci deo rada nosi naslov Pricini za Ъeganje па rajata od feudalnite posedi (str. 99-135). Konstatujиci tradicionalnи (}lkrenиtost i vezanost make-donsk()g zemljoradnika za zemlju, aиtor nav01di ra?jloge koji sи ga terali da је napu.sti. Као osnovni, navedeni sи privredni razlozi, и koje sи uJbrajani spa-hijski i drzavni porezi, koj i sи se 1povecali narocito и XVII i XVIII vekи, zatim crkvene dazblne, dugovi raznim vrstama zelenasa (vakиfi, Tиrci, Je-vreji) i razne elementarne nepogode, Щ>idem-ije i dr., kao i razlo:zi polШckog karaktera, и koje sи иbrajani zиlиmi spahija, ajana i drи·gi•h gra·dskioh prvaka, s1.11basa i vojvoda, zattm ratovi i иstanci (navo.deci kao primer velike talase m~gracije posle aиstro-tиrskog rata, Ka11po8eov i NeguЭki иstanak), .kao napadi l'aznih hajdиka, haramija, alЬanskЉ i dr. begova, krdia}ija i dr. Pri tome, aиtor zakljиcиje da sи bekstva iz IPrivrednih razloga delovala и sirim vre-menskim i prostornim I'azmerama, za razlikи od politickih, koja sи Ьila po-vremena i lokarlna, i koja su motivisana zeljom za oslobodenjem od ugnjeta-vanja i verom da се na drugom mestи naci podnosljivije uslove za zivot. То је teralo raju da menja mesto svoga zivljenja, iako kmetsko pravo to nije d()zvoljavalo.

U cetvrtom delu rada objasnjena su bezanja raje s feu·dalnih poseda i pravci njenog kretanja (str. 137-233). Ov.de sи izneti nacini preseljaovanja, koja sи и pocetku Ьila indi·vidualna, а zatim grupna, odnGsno .kolektivna, zatim preseljavanja sa i bez pokиcstva, preseljavanja iz jedne u drиgu kategoriju zemlje i unutar jedne kategorije, sto sи zbog ned0$tatka radne snage podrza-vale one эраЫ.је kod kojih se raja d()seljavala, о сети su dati i primeri. Dalje su navedeni primeri bezanja raje sa ISPecijalniш zadиzenjima (dei'IЬendzije, madendzije, vojnuci, sokolari, orizari i dr.).

GGvoreci о pravci.ma preseljavanja raje, aиtor naglasava da sи to naj-ce.Sce Ьili gradO·Vi U kojima је Ьila zagarantovana veca liёna i imovinska sigиrnost. Kmetovi su preseljavali takode u cifliikcijrska, ·batandzijska i kurudzi-jska sela, sиme i ,planine. Odlazili sи, isto tako, и hajduke i na krajи и sиsedne oЬlasti Makedonije i van granica Osmansko·g Carstva. Napustanje feudalnih poseda od strane raje autor је pravilno okara:kterisao kao jedan od o:Ьlika antifeudalnog otpora. Kaod su ova selenja pGprimala sire razmere, drzavna vlast је preduzimala razne mere za vracanje izЪegle raje. S druge strane, zakljucuje aиtor, masovne migracije govore о dubokoj kri.zi koju је dozivlja-vao timarsko-spahijski sistem u ovom periodu. Ovde zeli·mo da primetimo da se u naslovu cetvrtog, .petog i sestog dela, i u neki·m podnaslovima dalje и tekstu provlaci termin »samovoljno bezanje raje«, iz cega Ьi se mogao d()Ьiti utisark da sи neka preseljavanja Ьila prisilna, а neka dobrovoljna. Medиtim, autor kroz citav rad nedvosmisleno govori о samoinicijativnom i samoovolj-nom bezanju raje. U stvari, spahije nisи imale pravo da terajи raju sa zemlje; na.protiv, spreёavale sи njeno bezanje, sto ј aиtor naglasava.

Dalje autor (}bjasnjava odnos izmedu raje i ;zemlje i pravo n!1 njeno nasledivanje, sto је Ьilo regulisano serijatskim pravom, i сiше је Ыо san

cionisan kmetski polozaj raje. Zat~m је objasnjena иloga popisnih deftera, ёiji је zadatak Ьiо da obe21bede tacnи evidencijи stanovnistva :zЉog sakUJpljanja .POreza, sto је preseljavanjem Ьilo poremeceno. Dalje sи navedene razne eko-nO>mske mere (na.metanje dwplih poreza »cift bozan«, »dwpli иSиr«, »resmi dwhan« i dr.), koji sи imali cilj .da otezajи raji napustanje mesta borarvka, а isto tako sи navedene razne olaksa·vajиce mere da Ьi se raja zadrzala na feиdalnim 1posedima.

U poslednjem delи rada govori se о posledicama bezanja raje (str. 333-371), sto је Ьilo negativno ·ро postojeci timarsko-spahijski sistem, i sto је dovelo do promena и zemljisnim odnosima, do naseljavanja ·makedonskih gradova hriscanski.rn stanovnistvom iz okolnЉ sela, poznatog kao »malkedo-niziranje gradova«, а to је doprinelo Ьиdеnји i makedonske narodnosti, samo-svijesti i dr., ta•ko da је zvani1cno иkidanje kmetstva, и stvari, znacilo sank-cionisanje polozaja koji је nastao и XV!H vekи.

Na krajи, od 372-379. stranice sledi rezime na francиs:kom jezikи, ~atim kratice i registar licni'h i geografskih imena i drиgЉ pojmova.

Iako tekst prate kratki zakljиcci posle svakog pododeljka, pada и oti da na krajи teksta nedostaje иoЬicajeni zakljиcak ili rezime. Isto tako, nedo-staje recnik mnogih reci tиrэkog, arapskog i persijskog porekla, iako su one objasnjene и tekstи. Na krajи, radi vece preci.znosti, magli sи Ьili izdvojeni гegistri licnih od geografskih imena.

s obzirom na proЬlematikи koja је predmet proиcavanja i na cinjenicи da sи prilikom o.Ьra-de oЬilno korisceni originalni tur.ski dokи-menti Ш bitolj-skih s1dzila i mиhime defteri, rad Kтeposnistvoto vo Makedonija vo vтeme na tuтskoto vladeenje predstavlja znacajan doprinos ne samo :makedonskoj nego i balkanskoj istoriogra.fiji, а takode i orijentalistici i is-lamistici иopste.

Milka Zdraveva

GaliЪ Sljivo: KLEK I SUTORINA U МEDUNARODNIM ODNOSIMA 1815-1878, Filozofski fakultet и Beo·gradи, Beograd 1977. godme, (183 str.) .

Ova knjiga је napisana kao magistarska teza kоји је GalЉ Sljivo 1972. godine odbranio na Filozofskom fakиltetи и Beogradи. Lzdao ји је pomenuti fakultet sredstvima Zajednice za usmjereno Olbrazovanje и Tuzli i skolskog centra и Orasjи. Tri g()dine kasnije aиtor је doktorirao na temи »Omer~asa Latas и Bosni i Heгcegovini 1850- 1852. godine«. Knjiga ,pod naslovom Отет-раsа Latas и Bosni i Heтcegovini 1850-1852. izasla је и Sarajevи 1977. godine и iъdanjи »Svjetlosti«. GaliJb Sljivo sada radi kao profesor istorije na Pe·da-goskoj akademiji и Banjoj Lиci.

ProЬlemi aиstrijsko-tиrsko-m1etackih odnosa и XVII i XVIII stoljecи na роdrисји zemljoиza Kleka i Sиtorine koji sи spajali bosanski pasalиk s morem obradi\•ani su dosta iscrpno. Nisи, medиbl.m, obradivan~ p1·oЬ1emi и XIX stoljeeи. Istoricari koji sи obradivali bosanskohercegovackи proslost

588