Prikazl i osvrti. Prilozi, Sarajevo, XXIV, 25ј26 (1990) ; s. 331-382

ti kratkotrajnija od vijeka djela koje је ргеd nama, i da се preosta­li savjesпi kvalifikovani anariticaгi razloznom kritikom realпo ocije­niti пjegove vrijednosti i odrediti mu zasluzeno mjesto и istol·iograf­skoj literatиri.

Nedim sarac

Povodom objavlji\>anja Istorije Saveza komunista Bosne i Hercegovine (Besjeda па pronюciji knjige s пalшactnim парошепаmа)

Zamoljen sam da иcestvujem svojim pгilogom и radu ovog skи­p.a p11ilгedeпog povodoan pru1blikacije Istorija Saveza komunista Bos­n~ i Н ercegovine. PrJmio sam se te ;poeast·i -и pr.vom гedu za,to sto su veCina иcesnika и izradi ovog Jstorijskog djela moji Ьivsi stиden­ti. Ali misJ.im da sam pozvan da nesto kazem ovom prilikom s obzi­rom па to ·d•a s-aлn: dobaJr dlio SNOje .akt'i:wюst.i p:ooJVetio proЬlemima materijalistickog shvatanja •istorije, postavljajи6i pitaпja kako tге­Ьа osloboditi Marksa od postmarks.istickih prerada i kako ga treba sћvatiti daпas. Umjesto postmarksisticke ideoloske konstrиkcije is~ torije zastup.am ·пovomarks.isticko shvatanje d.storije koje sam izgl-a­divao vise od 30 godiпa.1) Od mene se svakako осеkије da cu iz tog иgla zapoceti svoje izlaganje.

Marksova istorijska misao moze se oznaCiti ovako: Istorijski proces~ civ,iИzacije и epohama ekonomskog forшiтanja drustva smje­тali sи postanku gradaпskog drиstva. Ostvareпje toga procesa, eko­·пomski formiraпo gradaпsko drustvo stvorilo је modernи iпdиstrijи koja ипоsi u modernи civilizaciju priтodпu tezпju razvitka svojstva tl podrustvljeno covjeeaпstvo. Tome daпas dodajemo mi novи misao: Та teпdeпcija koja se и vrijeme pisaпja Teze о Fojerbalш {1845) mogla naslиtitj iz ttgla posmatranja razvoitka evropskog kapitalistic­kog drustva samo kao nova filozofija,2) danas је proces razvHka и

1) Prvi ptlt sam pred шeduпarodnom javnoscu istиpio pгotiv post­marksistickog sћvatanja istorije па medunarodnom kongresu istoricю·a u Rimu 1955. godine и kritici referata koji је podnio sovjetski akademik А. L. Sidrov. Medиtim, obrazlozene zacetke novomarksistickog sћvatanja koje zastupam treba staviti tl moj koreferat о periodizaciji istorije na kongresu istoricara и Stoklюlmu (1960). Iako izgradnja mojih sћvatanja пiје povezana samo sa mojim istupanjima па kogresima istoпcara, ipak se mettasi u tom mom 1·adu povezнju sa пjima. Moze se reci da sam svo­ja sћvatanja dogгadio istиpanjima na kongresн istoricara u Stнtgartн (1985). Vidi .о .tome moj_u ~jigu Zur ·neumarxisf~;>che11 Geschiq.hfsauffas: sung - Beztrage auf Hzstorzkerkongressen, Vortrage und Anfsatze, Nov1 Sad 1987. Za ovogodisnji koпgre.s ist~ricara н Madridtl poslaC! sam rezime primljenoo- referata Anthropologze zwzschen Natur und Geschzchte.

2) Marks veli »novi materija\izam«. ·

378

ћikazi i osvrti Prilozi, Saraje\•O, XXIV, 25/26 (1990) ; s. 331-382

·stvarnom zivotu savгeme!\og ·covjecanstva. Savremeni prirodni i drus­tveni razvitak zahtijeva neodlozno uvodenje nckih elemenata podrиs­·tvljenog covjecanstva. То је иslov za opstanak covjecanstva и sada~­njim okolnostima njegova Z.ivota. То se ne samo moze dokazati »sa tacnoscи priгodnih naиka«, vec ~ ш:: njihovo ttcesce. U пek.im svojim elementima taj је ргосеs jasan svakom covjekи zdrave pameti. Sa­mo је tesko sћvatiti pнni znacaj i dati pravo ime tome procesи sav­remenog razvitka и sadasпjem jos uvijek razjediпjeиom svijetи ko­j,i је tako ZlV·lO milenij.ima i ko}i jos uvijek zjyj и naslijedeniш gra­danskim drLt~tvenim okvirima.

S tim u vezi mora se istaci da danas и svijetu vlada postkapi­talisticka privreda, da na пјсnој podlozi ~zrastajн elementi podrust­vljenog covjecanstva, ali d elementi koji sa ostacima naslijedeпog gradanskog drustva prijete Ьioloskom katasti·ofom savremenom ljнd­skom rodtl.

U takvim okolnostima zastнpam novomarksisticko shvatanje is­torjje, koje ne ostaje na prezivljeliш Maгksovim i Engelsovim devet­naestovjekovnim revolнcionarnim stavovima, kao sto sи, na priш­jer, stavovi и Komиnistickom manifestu, koji imaju samo •istorijsku vr.ijednost. Naprotiv, пovomarksisticko sћvatanje istorije koje zas­tиpam izvlaci Jz istorijskc ropotarпice Marksovc misli koje imaju danas vеси potvrdи 'i vrijednost nego и \1Гijeme kad Sи bile Пapisa­ne. Mislim da sam dokazao da је Marks и mпogo сети, kad se kritic­ki ироtгiјеЫ, шislilac koji dolazi do punog izrazaja l\ ulasktt covje­canstva u XXI vijek. Drugo је pitaпje sto se и neku ruku moze rc­c.i: najveci antimarksisti su bili postmarksisti. Pri tome n e misИm sarno na Ьirokratske otpadпike koji su se kitili marks,istickim per­jem, vec doпekle i na postmarkэiste koje је krasilo licпo postenje. Nije uzalud Marks и svojoim najzrelijiш godinama ljutito odbrusio: »Tout се que је sais, c'cst que је ne suis pas marxiste« (Sve sto znam је to da ја nisam marksist).

Тај uvod је Ьiо potreban, buduci da se spomenuti svjetskoisto­rijski рrоЫешi savremene istoгije prelaшaju и istoriji Saveza komu­nista Jugoslavije. Savгemena istorija Jugoslavije је putem politike nesvrstanosti llcest\rovala u rjesavanju nekЉ kJjllcпiћ proЬlema koji znace USpostavljanje nekih elemenata podГllS1Vljenog COVjecanstva.3)

Savreшena Jugoslav.ija је zapocela rjcsюrati рrоЬlешс postkapitalis­ticke pr.ivrede.4)

~) Uporedi nюј prilog Podrustvljeno covjecanstvo i nes,,rstanost, Na­ucni skup Тito i 11acionalni odnosi, Sveskc Institиta za proucavaпje na­cionalnih odnosa, br. 20, 1987, 65-69.

4) Kad је kod паs uvedcno samoupгavJjanje, ја sam se odu$evio. stavise objavio sаш jedan svoj rcferat na Fakultetu kao clanak pod naslovom Drustveнo upгavljanje i komшzalni sistem kao forma socijalisf.ic­ke demokratije· (Pгegled god. XI, Ьг. 4-5, Sarajevo 1959, 359-371). tlanak је dozivio kritiku koja mi se шezala н pamct. tovjek је rekao otprilike ovako: Sve је to lijepo i kл1sno, ali treba voditi raclma о stepenи raz•

379

Prikazi i osvt·ti Prilozi, Sarajevo, XXIV, 25/26 (1990) ; s. 331-· 382

Moglo Ьi se pomisliti da си sad osиti раlјЬи па to istoriograf­sko djelo §to se n·ije rukovodilo gledistima na savгemenи istorijи ko­je sam izlozio, а narocito sto nije и dгиgој knjjzi па osnovu tih ide­ja krШcki pr.islo istoriji Komиnistickc partije Jнgosla,,ije, оdпоsпо Saveza komнnista Jиgoslavije, na vlasti. То .ы odgovaralo mo}im shva­taпj.ima uloge istorijske naиke и drиstvи danas i njenim mogиcnosti­ma moderne lшmaпisticke istoriografije.s)

AJ,i UV·i1€k imam pred ocima latJi•пsJcu iz•re]щ Timeo lюminem tmius libl'i (Bojim se OOv>je'ka jedlne lcnjJge). То iшam н Yid11.1 ne sашо kad .sи· и pitanju drugi vec kad је r.ijec i о meni licno. То sto zastи­pam tt p1·.ilazu pt·oЬiem.ima istorijslce nauke nacinje proЫem istoriz­ma i e,rolиcionizma, odnosno pitanje raskoraka izmedu njih tt istorij­skoj naиci, а и tom raskorakи krije se i odnos pтirodnog i istorij­skog u istoriji. Marksova misao daje риt za rjesenje toga proЫema. A1i proЬlern n.ije r·ije§en do kraja, da је rijec о »zanatн istoricara«. Јег evolиcionizarn treba da proizlazi iz istorizma, а ne obratno. То nije ·dilema kad је rijec о zavrsenim procesima и ljиdskom razvit­kи, ali је ogromno pitanjc kad је rijec о procesiшa и ljиdskom raz­vitkи koji pred nama tekи.

U tom raskorakи ,jzmedи »Zanata istoгicara« ~ novomarksistic­kog filozofa istor.ije и meni, koji је ttslovljen sadasnjim stanjem is­torijske naиke, dopustite da н ovoj mojoj r.ijcci о djelи о kојещ govorimo bиdern istoricar od zanata.

Nakon риЫikоvапја nekoliko desetina stиdioznih claпaka i mo­пograf.ija koje оЬrаdији pojed·iпe hronoloske Ш pгoЬlcmske segmen­te istorije KPJ-SKJ, pretezno iz ratnog i predratnog razdoЫja, te pojave nekoliko globalnih pregleda .i istoriografskih obrada cjelo­kиpne istorije KPJ-SKJ, sada је, evo, prv1 put kod nas napisana i objavljena istorija jedпog dijela te partije sa podrиcja jedne od sav­rernenih jttgoslovenskih repuЫika - и оvош slucajи Bosnc i Her­cegovjne. Ovaj podatak zaslиzиje paznju, пе radi isticanja izvjesnog prvenstva пеgо kao svjedocanstvo podиzimlj.ivosti i иspjesnih na.sto­jan~a dэtaгicara Boone :i Hercegov>ine, od iko~·љ su vc6ina moj.i uce­пici.

Istoгija Saveza kornип.ista Воsпе i Hercegovine kоји daпas pro­movisemo, и dvije knjige na иkttpno 590 stran.ica stampanog radnog teksta sistematizovanog u 22 poglavlja i podpoglavlja sa proЫem-

vitka proizvodnih snaga. Htio sam mu o~tro odgovoriti da sи proizvodne 'Snage vec odavno narasle kao osnova za socijalisticku demokratiju. То је Ьilo postmarksisticko shvataлje н mome prilazи proЫemima. Tada samo se sjetio cla i istorijski stvoreni шentalitet ljиdi i njihove navike spadaju и proizvodnc snage. Оснtао sam. А to је Ьilo godinн dana pred kongres u Stokholmu. . . .

S) Vidi moje prlloge ла naиcnorn skupи Metodologl]a savremen~ lS­

tol'ije (Saop~tenja sa Okruglog stola odrzanog 17. i 18. decembra 1985. и Institн1·u za savremenн istorijн н Beogradu), Beograd 1987.

380

Prikazi i osvгti Prilozi, Sa1·:-~jcvo, XXIV, 25ј26 (1990) ; s. 331-382

sko-hюnoloski formulisanim пas}oviшa, obL1]1vata citaVO, got0\'0 sto­godisnje, razdob1jc tokom kojega је istoгijsкi ргосеs пastanka i eg­zistiгanja шoderпog rc,·olucioг.arnog 1-adnickog pokгeta prolazio kroz raz1icite faze, i to .nejedпake ,kako 1ро t·l·.ajaпj,Ll .11aJkio jos ,_,ise ро s•·-аш styar nom istorijskom znacajll. S obziroш па zadatu osпovпu temu , tl ovom dјеЈи је teziste stavljeno na politickи oгgan.izacijи - КРЈ­- SKJ, рпо па njenu pгedistorijsku do 1919. godiпe, а potom је пajv·i~e pгostora posvcceпo medш·atnoj, ratпoj ,ј пароkоп poslije•at­n oj ~s!!CJrtiJj-i КРЈ - SKJ do 1984. god·iпe. U tош razкloblju se опа 11e­IЋ\'nomjerno kJ:Cta}a, VГSeCi и posljcdпjih pet dccenija нlogll prYoraz­redпog cinioca н nasoj нkupnoi istoгiji. U ovom djelu stt te istorij­ske faze naznacene i po\тezane u kгctanje koje na bosaпskohcrcego­vackom prostoп1 iша svoja odгedena obiljezja uslo\•ljeпa s jccl;1e s tra­n~ rгiгoctnim осЉkаша i s dнtgc stгane socijalnim, ekoпoшskim, ро· litickim, nacioпaJnim i kultt~rпim osobcnostiшa o''oga pт·ostora tl posшatгanom razdoЫju. Prikaz рој аУ а ј :ЉiYanja kojJ Ј;.ага ktcтisн

SV<tkн Pl'CQCПi.1 etapu i vaznijtt komponentн istorijskc stvaшosti н Bosпi .ј Hcrcegovini, pocev od pгelaza iz XIX и ХХ vijek kuda se rGdao radпicki pokret, ра sve do najno·.rijih dugadaja pocctkoш 80-ih godiпa u koj ima se vidno maпifestuje produЬljavanje koщpJeksпc krjze, pociva па pouzdanoj gre~di koja је crpljena iz Ьrојлiћ arl1i,·­skih iz,,.лa i dгнgе dokumcntac.ije. U istol··ijskн rckoлstгukcijtl i in­terpretaciju ovdje su нgгаdеп.i i najznacajпiji nauc!1i dopгiпosi Ll

djeliшa koja сiпе razпovrsпu i c1osta Ьгојлu oclgovaгajucн li1cl·al.н­гt1. P!·egledno prezeпtiгaпi poctaci, щl kojiћ stl шnogi O\'dje рп•i put upotгcbljeni i uklopljeni н odredcпe cj:~li1~c, obet.bjcduju tekstu Yi­soku iпfoпnativпo-dokншeп tагпи vгijedпost.

Pazlj.ivim citanjeш cita,•og djcl~ doЪija sc dosta \'јеша slika idcjno-pol itickih doшeta i m on.ifi!,acija, visekt-atпih OI"'2:<ШizacionЉ i dгugih unutarpaгtijskЉ promjcпa, staclija birokrati7.ac~je. ra'lkora!;:a .izшedн pгoklanюvanog i prakticnog и dпe,•noj i clt1gorocnoj politici kao i mпogih drugih pojava koje prec\stavljajн bitnc оzпа !.;:е rojcdi­~lih dijelova i ukupпe istorije Saveza komнпist;-o Eosnr.: i Hercego­'vine. Ocevidan је trlld da sc izl1~g1к ноЬiсајспо pнЬJic.isticko poJiti­'zii·aпo kazivanje i pr.ikazivnпjc staпja и КРЈ- SKJ i н dгt~stVtl, йа •se odгzava niyo istorijskЉ 111 ie•·ila p1~ilikom гаzтаtгапја opгedjc1.ie­'nja, nastojanja i dom<1saja КРЈ- SKJ t1 opstim jugoslfJvcnskiтн i 1poscbnim bosanskoћerccgovac kiш гаzтјсгiша.

Svc u SVCШLl шоzе sc izгcCi orsti zak1jш':al> cla sc l\ГOZ C'itavo ·c]jclo kao сп•сnа nit ргоУ1асi Уа1ј~ша ю·!!щш~пtасiја kojom se tгll-

1di pronaC.i odgovor na temcljпo pitanjc kako је i koliko ol·gaгiz:"1cija КРЈ- SKJ u Bosni .i Hcrc-goviпi stvaгno aticala па oblike i toko­·ve drustveпog zivota ll pojediniш reгiodiшa novije i najno\'ijc isto­тije ove zemlje.

Svim korisпiciшa Isto•~ije SK BiH - - kako oпima ko_je ытsta­vamo ll siгu citalackll pubr:!:н, tako ,ј ljudima od stгuke - sigurno 'се mпogo pomoCi rcgistri licпih i geografskih imen:> na kraju svake

381

ћikazi i osvrti Prilozi, Sarajevo, XXIV, 25f26 (1990) ; s. 331-· 382

'knjige. Popisi kor.istenЉ izvora i litcrature пе ukazuju samo па ute­meJjenost ovoga djela, пеgо се sigurno korisпo poslu:l.i ti istraziva­cima koji se bave proucavanjem moderne istorije. Prilikom pomi­njanja dobrЉ strana ovoga djeia ne treba izosta·.,iti kvalitetnu teh­niclш оргсшu; kao i njegovo stampanjc u latinickom i ciriLickom izdanju.

Osnovпe pretenzije Istoгije SK ВiН koje su u predgovoп.t jasno najavljene uglю•nom SLt ostvaгene. Zaista, sto se prace11ja i osvjetlja­vanja zЬivanja i glavnЉ tendencija od najranijih perioda vise pom­jera ka najnov.ijim fazama istorije u rиkopistt su sve rjedi sintetizo­vani pasнsi, duЫje analize i objasnjenja, а prevladllju dcskripcije, reg.istrovanje dogadaja i navodenje statistickih podataka cija doku­mentarna vrijednost i иpecatlj.iYost nюze samo unekoliko nadomjesti­ti manjak pune istoriografske -iпterpгetac.ije. Takode pada и oci da u drugoj knjizi Istorije SK ВiН koja tretiгa posijeratno razdoЬlje od 1945. do 1984. gocline nijc do kгаја razrijesen staгi rnetodoloski ргоЬlеш koj.i se postavio ,ios u izrad.i Istorije Saveza komиnista Jи­gos!avije, kako u pгakt.icnoj obгadi istorijske matcrije uspostaviti пa­ucno zasnovan oclnos izmedll ukupne istorije tog гаzdоЫја i istorije КР- SK BiH и пјој.

Ја nisaш strucan da mogu dati cJelovitu kriticku vc-loгizac.iiu Istoгije SK BiH, LlkljucujuCi i eventualne vece primjedbe <i ospol:a­vanja. То treba prepust.iti шtrednim strucпim prikazima i osvrtima. Nezavisno od toga, s.igurno је da ovo djelo predstavlja koгistan pri­log nasoj istoгiografskoj Jiteгatигi, уес saшim tiш sto osjetno dopu­njaYa ne samo saznanja о visedecenijskoj bogatoj istoriji politicke organizacije koja је njego,,a пasloYna tеша, nego obogacll ie ,ј pred­stavke о odredenim vaznim fenoшeniшa i zЬivanjima и sklopu nase иkирnе novije i najnovije istorije.

Iako sam se ogradio da nisaш dovoljno strucan da dаш konkret­ne primjedbe о ovom djelu, ipak sam dovoljno stпtcan н pitanju kako se pise sin teticko istoriografsko djelo. U tom pogledu imao Ьih jednн pr.imjcdbtt, ali nije ovdje sada momenat da to opS.irnije ela­boriгam. Tim prije sto ta pгimjedba ne opovrgaYa 0110 sto smo rek­li о naнcпim odlikama djela.6)

Misliш da је djelo trebaJo zavrsiti zaldjttckom sta znaci borba i vladavina komunista L1 zemlji Bosпi i HercegovJпi za гazvitak odno-sa medu njenim narodima. ·

Braп~51laJV f>O'rdev

6) Nisam htio и govor\.1 Ьlize oznaciti l\.1 S\roju pгiщiedbLt. Sada је naknadno navodim. Umjesto da se djelo па krajLt svodi na istoriog1-afski zakljucak, na krajн druge knjige, kojom se zavrsava djelo, stoji ova re­cenica: »S obzirom na to da se veliki broj gradana Bosne i Hercegov·ine nalazi na radLt и inostranstnstvu, Lt zadпje vrijeme sc vise paznje pokla­пja poboljsavanju njihovog pravno-socijalnog polozaja tt stгanim zemlja­ma, brizi о drugoj generaciji emigranata, njilюvom infoгmisanju о do­gadaj.ima u zemJji, kao i organizovanom radu na njilюvom povratku, rad­nom angazovanju i zaposJjavanjи u zemJji«.

382