P R I R O D N O - M A T E M A T l f i K I F A K U L T E T

H 0 V I S A D

PRIMENA AUDIOVIZUELNIH SREDSTAVA U NASTAVI FIZIKE

U OSNOVNOJ I SREDNJOJ §KOLI

diplomski rad Cedomira Radonica

Nis , jun 1977.godine

S a d r z a j

I 0 audiovizuelnom mediju uopste strana 3

II Sredstva koja se upotrebljavaju u nastavifizike kao audiovizuelni pomocnici ,5

1. Televizija " 5

2. Film " 8

3. Dijafilm " 10

4. Sinhronizacija dijafilma i magnetofonskogsnimka " 12

5. Radio-skola " 13

6. Magnetofon " 14

7. Grafoskop " 14

8. Episkop 15

9. Model! i makete 16

10. Zidna sveska 17

11. Rotoprojektor " 17

Klasifikacija audiovizuelnih sredstava 19

Slektronska ucionica " 20

III Primena audiovizuelnih sredstava u nastavifizike

Metodika i tehnika rada

l.Metodski zahtevi 23

2.Tehnika upotrebe audiovizuelnih sredstava 25

3.0stali metodski zahtevi 26

Film i ogled " 28

Primer koriscenja filma pri obnavljanjupredjenog gradiva 31

Primena filma pri obradi nastavne jedinice:naizmenicna struja 34

Primena filma pri obradi nastavne jedinice:generator i elektromotor jednosraerne struje 36

Primer koriscenja filma kao uvod u nastavnujedinicu 40

Primena grafoskopa u optici 45

Primer primene dijafilma i modela 49

Primena zidne sveske uz ogled 54

Audiovizuelni materijal 58

Litpratura " 60

I 0 audiovizuelnom mediju uopste

IT razvoju obrazovanja za poslednjih trideset

godina znnSa jno mesto ima audiovizuelna tehnika,ci ja je priraena

dosu:l poprimila velike razmore.Pod audiovizuelnom tehnikorn pod-

razuraavamo aiuUovizuelne aparate,raenine i audiovizuelne materi-

jale, ' : . to jeJnim imenom mozemo nazvati audiovizuelna sredstvLi.Ova

n r e d a l v a delinio prema culinui vida i sluha,t , j . na sredstva koja

a n g a ^ u j u culo vida i aredstva koja angaSuju culo sluha.U aredatva

koja ungasuju culo vida ubrajamo graficke mat frijale ( f o tog ra f i j a ,

c r t o J e , r.erae i t.c1. ) , staticke projekcije :di jaf i lm, crtani i drugi

nesni f i lm. 1 ' sredstva koja anga?.uju 5ulo sluha ubrajamo : radio,

gramofonsko ploce i magnetofon .Prava audiovizuelna sredstva BU

f ilm, televizi ja i nagnetoakop, jer naia istovremono daju i sliku i

zvuk koji prati oliku i £>a njom je siuhronizovan.

R a z v o j audiovizuelnih sredstava mozamo posraalra-

U kroz nokoliko atupnjeva koj i su karalcteriaticni Ba glediata obra-

zovanJH.Pre :;vagQ,tu jo p a r a 1 e 1 n a 5 k o 1 a, za t im

a u d i o v i z u e 1 n i p o m o c n i c i , a u d i o v i z u e l -

11 e m o t o d e , a u d i o v i z u e l n i s i s t e r a i ' i

e d u k a t i v n. a t e h n o 1 o g i j a. U naSoj praksi SUB-

rocomo se oa skoro svim pomenutim s tupnjevima,a n^ jv i^e ea prvira

i drugii.i, t. j. sa paralelnom skolora i audiovizuelnim pornoonicima.

Ut ica j audiovizuelnih sredstava (televizijo,

filina i drugih mao-mei?i ja ] , van organizovane akole,nazivamo para-

lelnon Slcolom.Ona aa jv i^e deluje ua decu i o ra lad inu .Njen u t ica j

jo noorganizovan i anar ' ican i zbog toga su Skole obavezne da na-

laai) nac lno kako bi m l a d o pravilno o^ijontisals u njihovom usva-

j f t n j u sadrSine paralelne Skole.V.nogi nastavnici koriste ut icaj

paralelne nkole i u tome imaju dosta uspoha .Medju t im,voce koriS-

cenje ove Nicole je teyko izvodl jivo, jer svi ucenici no mogu da_

pr'vto odre:!jene programe paralelne jkole iz raznih razlog^i'filoga/^X

kori.r;6enje ove nkole prakticno minimaIno i ono se javlja od slu-

ca.ia do alucaja.

Audiovizuelna sredstva se zasad kod nas koriste

l u i j v i T i e kao audiovizuelni pomocnici u tradicionalnora na<5inu izvo-

d j u n j u muitave.Lako se uklapaju u nastavni proces i nastavu mogu

u.'Hniti uapeani jom,; ;de ucenici br2e i celovitije usva ja ju znanjo ,

jor audiovizuelna sredstva obavestavaju,podst icu raavoj mial jenja ,

i:'.!.i :;l va ju voce iuteresovanje,koncontriau vecu paSnju i imaju i dru-

ijo vaapitno-obrazovna vrednost i .Hostavu ievodirao licem okrenutim

u6onioima«Prilikom isvodjenja nastave koristimo audiovizuolno sred-

tr lvo kuo pomocno sre^atvo dn bi svojo izlaganjo potkrepili dokazi-

i.m 11 nedostatku ogleda i direktriog iskustva ucenika iz prirod*.

Audiov izue lne motode su visi oblik kor iacenja

audiovizuelnih sredgt'iv«. i'o n.iima ucenici su u neposrednom dodirn

s;i audiovizuelaim aparatima i mate ri ja lima. Had e obicno u grupi,ili

i.ndivi 1 ua lno . Vr f i e posrnatrnnje prikaza, :'.apisuju podatke i pripre-••

. , iu zakljuoke za diskusiju sa nastavnikoi.i.

Aud iov izue lne raetode su naatale posle audiovi-

zuo ln ih pomocnika i rnavile EO u vromenu izraodju 19^0. i 1960.^od.inc.

r torn O f j r i o d u ,ie uvedena i t e lov iz i j a koja zajedno sa filmom danas

"ini i m a e b o n oMik audiovizuolnog naedija,koji se u znantnoj raeri

razl ikuje od ostalii..

Audiovizuelni eiatomi su u^lavnom talevizijnki

:.; i;; I n '.i. . ' • -; -. liku j«mo obrazovt^i program telovlzijakih Cen tu ra koji u

o!;viiM! nvo j .Mi rodovni!': pro :T:nn* iinaju po nekoliko caaova ;lnovno

1 , ' i . In 3H : ',):ole, odnoimo zn docu "ikolako^1 usrasto. T)ru ! -i ci a •":.<" ra j a

to .ivliija ".fttvorcno ™ \-:r\i '-»-'-jO slttora ao nalozi u j.^noj Skoli,

ill u i c i i u o n ; i i ' f : ; tu i ta !n r;lu".i sa prirn ' r im u v i n e SkolfltPronalaekouiUP 'ii t o , , ; . 6 p i ivvl :;lKto;.:i ^.u dcMli uovu f7 l;.ienzi ju-vronio, pa sc 1.10,311'

'-.orl.iti»ti :.:nir;;ci obraaovnih pro.'jrama.

Edukativaa tehnologija je obrazovanje ucenika

rnitora i , 1 i .v ' . i i r ^ l n o : " rada na obmzovnim masinama.Uoentka u pocotku ,

v ' 1 :.• st'tvnik, poatavl ja i-iu zu. l : > t r , k , r \m uc.enik cam radi trs-5 o o I obave.^tenja od kompju te ra proko telecitaca k u c a n j e n ' n n n je rau ,

i j l i . ino l ; ; \ kod pi j jace maSino»Koiapjuter mu da je podatke preko video-tur ru ina l i J i na ta j na'in u-'ienik dolazi do niza podataka ko je povo-

z u j o u ce l inu ,o ime postiSe odredjeni cilj u vaspitno-obrazovnom pro-

coeu.Liesto gdo se ovako izvodi obrazovni proces je elektronska ucio-

nica sa vije radnih nesta za individualni rad.

II Sredrtva koja se upotroblJavaju u nastavi

fizike kao audiovizuelni pomocnici

1, Televizija

Fosle uvodjenja te luvizi je u Siroku primenu kao

inasovnog sredstva obaveatavan ja i zabave nije proalo ranogo vremena

do urioSenja obrazoynog programa u sadrzaje emisija televizijakih

c o n t n r a . M pocetku su to bile simbolicne taoke programa,a docni je

vi.seoasovni program! koji su danaa veorna bogati raznovrsnira oudr -

? ,E i j ima iz rnznih oblasti nauka i druatvenog z i v o t a , ^ t o veoma uspoi'i-

ao nio ; .o da koristi u obrazovne svrhe naroci to u osnovnira ako''a;:ia.

Ovi pro-;rarni su strucno pripremljeni i kvalitetno izvedani,a imaju

odrod jen i obrazovni nivo za ave gledaoce.U odnosu na klaaicnu nkolu

OVQ ,emisije prods tav l ja ju revoluciju u masovnora ob razovan ju ,

G iljevl obrazovnog prograraa televizi je su t

id i ; jnost,oci{jlednost, ciujnoat ,didnkticnost i celovitost j

- ide jnos t , j e r su pro^rarai radjeni uglavnom

u skladu sa materi jal iot ickim polledom na s v e t j

- ociglednost, jer sadrza j programa ima mnof i tvo

a l ikovi t ih prikaza , o,;;leda, clika i durgo;

L- c u j n o s t , j e r jo glika na ekranu televizora

pracena avukora,reciraa 5' * * • • . > f- ''A

- d idakt icnost , jer je program cadrHnski i po

efikasnoat i u skladu sa di-daktiSkim zahtoviroa;

- celovitost , jor program o b r a d j u j e potpuno

jedan p o j a m , j e d n u po javu ,po tpuno o b j g s n j f l v a procee i u n j e m u BU

dati zakoni posnati u nauci.

U avom programu televizija ima elemente repor-

tage , i n t e rv jua ,komen ta r a .

^inioci televizije

a) Televizi ja u p r ip fe raan ju progr*mn z<i ob razov -

no svi^he anga^uje iskusne a t r u c n j a k e i; raznih oblasti : > r o f o n o r f l

fizike, padagoge,paihologe i dru re.

b) Mogu sc primenit i r>ni:aci sa razi . ih p.tsBtu k o j a

inace a obicnim us lov ima nisu svakom ios tupna.

c) Tolevisicki program! so mogu po potrobi pono- .

viti poiao-'u raagnotockopskog snirn!;a.

d) ,'ikolsk'i telavizijn irna sirok tfaepitno-obrasov-

ni u t i c a j na decu, omladinu, pa :i doneVle n« o d r a r l o ,

e ) Tc loviz i j sk i program irw aa::ioi ;,t-,lr.o v f i e p i t i . t -

- . ! ) , • • ; . ' .ov;io d > i j K t v o i loko ro no 3 o uk lop i t l sri !rur;im r ;ndr" '"> j i ;n^ or-"--

ul i tovuao " M . - o l c i v.-oT.a f.:o l-i'.co prilnr;od,iava u: lovi:::'i, V 'Ot rcb . imT

tiro Hue vnapitnnika,vrste a kola i nastavnih programa.

f) Televiiija najviao deluje na tfecu oanovno-

."ikolukog uzraata zbog svojo dinamike i I'leksibilnostl.

g) Edukativna televizija daje bolja efekte u

s^zaktnira diaciplinama (< jde au nogu6e demonstracije i ociglednosi)

nO£jo u druStvenim naukama,a narocito u onim u kojima se operiae sa

id u .in ma i pojmovima,I i

h) Televizijski program! se mogu primati veoraa

, k v u l i t e t n o i u juko udaljenim meatima,Televizija je bliska realno-

ati. 'Ona je korisna i onima koji su zbo^ bolesti obavezni na kucnu

ne;.u i oniraa koji su u radnora odnosu,ili iz bilo kojih razloga ne

ino,';u da koriste neki drugi oblik obrazovanja«

Obi*azovni program televizije je otvoren i direk-

tan , s3a stro^o odred.ienim vremanom emiaije.On je u izveenom smislu

opnirniji. i avoatraniji od klasione akole.Kao takav zahtava od ,naa

, ni:'. pripreranih radnji koje su neophodne da bi ga koristili u vaspit-

no-obrazovnora procesu.Mosemo ga koristiti diroktno ili preko

iifjto^kopci'.co^ 0nimka.

Telovi'cijekl- aistem radi po aemit

koder precl . 'pri j. dekpd. kor.

Izvor inforraacija su: izlaganje nastavnika taudiovizuelni materijal

i pornooni aparati .Koder je u r e d j a j koji aliku pretvara u elektricne

impulse,a predajnik je u r e d j a j koji ove impulse pretvara u elektro-

nisi^netne talase i omituje Ih u proator.Prijemnik je antona ea dodat-

nim ured jajima,ko ja prima talaae eraioije i upuiuje ih u dek'oder. •

Dokodor je televiaor koji elektricne impulae pretvara u sliku na

ekranu.Koritinik je ;;ledalac.

' .' Za pracenje-eraiei je televizije u uoionici akole

noophodno je iapuniti uslovo koji proizilaze iz pedagoSkih principa,

vidlj.ivoati i cu jnosti, voli21ne okrana tolovizora i aera bezbaclnoeti

or^nna yida od zra5onja Qkrana.Ha'osnovu ovih ualova odredjuje BO

poloza j televizora i polo^aj glodalaca.Televizor treba da buda kod

table ili ispred njo na nekora -poatolju i to na onoj visini koja omo-

Cucuva da prvi1 uoenici vide ^ornji rub ekrana pod uglom n r i jvir5e do

30 u odnosu na horizontalrii pravac.Rastojanje prvog i zadnjeg reda

sodi'ta od televizora zavisi od velicine ekrann.Krajnji ' ucenici sva-

koj roda treba da «vide ekrau pod uglora najviue do 45 u odnosu na

vor t ik ' i lnu ravan poored evkrana norra;.ilnu na njega.Svi pomenuti eleraon-i

t i i d a t i su u aledeiiem prilogu.

GOT

091

on.( U O )

;•>•;,. . u. •" --r. • i

?. Film

Mactavni f i l m ,i«a jedan od na jpraktic'ni j i l . 1 najko-

r i r jni j ih audioviauelnih s r o i s t a v a kojl se koriste u naBtavi . i ; primoni

su f i lnovi bez zvucnog zapisa i x'ilmovi aa zvucniti za pisom.Mogu biti

u crno-beloj tehnici i u boj i .Danas su u proizvodnji proto;uio i'ilmovi

u b o j i , j o r oni vernije i pr l rodui je prikazuju atvarnoat.

Uastavni I'ilmovi mogu biti teraatskoc aadrzuja , ! ;ada

o b r a . l j u j u j adnu nnstavnu celiuu sa vine naetavnih jedinica, tli su

to i'ilmovi Icoji obrad ju ju samo jo::nu nastavnu jodiriicu, jednu pojavu,

jedan po jam,procea , i l i objekat. ,

Filmovi au radjeni u skladu sa obrazovnim pro^1 ra-

in i ma osnovnim i srednjih rikola u£;lavnora,kao i za i'akultetsku nastavu.

Inui t'ilmova koji su tako radjeni da se mogu koristiti i u oenovnoj i

u c r e d j o j ,5koli,IJ proizvodnji filraova ucoetvuju atrucni radnici ra2-

nih zanimanja,al icno kao kod tolevizi jo.Didaktiokoj vrednoati f i lmova

wo poklanja priliona pa?,nja,ali nedovol jno, tako da ima i'ilmova,ko-

jima ukole raspolazu,kQji danas no koriate mnogo u nastavi,

Proma airini f i lmake trake raziikujemo filmove od

16 miliraetara,filmove od 8 milimetara bez zvuka,filmove poznate pod

imenom"super 8",sa zvukom i katetne filmove.

Nastavni f^.lm nam omogudava:

- dinatnicnost i adaptiranost prikazivanjaj

- preciznost filmskog regietrovanjaj

- savladjivanje vremenskog faktora;

- posmatranje raikrostrukturej

- zainteresovanost ucenika;

- celovitost u obradi naatavne jedinicei

- prikazivanje fizickih ogleda koji ae ne mogu

izvesti u skoli}

- prikazivanje elozenih fizickih proceaa koji su

ucenicima nedostupni j

- prikazivanje procesa animiranim filmomi

- prikazivanje kvalitetnih predavanja iz fizike

(poznatih nauSnih radnika) j

- prikazivanje sloSenih aparata i masina u fi-

zickim naucnim institutiina;

- prikazivanje funkcionalniu zavisnoati fiziSkih

velicina (matematicka obrada) ;

- prikazivanje biografija poznatih fiziSara i

njihovih naucnih stvaralaStava i

- prikazivanje primene fizickih zakona u tehnici,

niatar i jnlrioj proizvodnji ,u drugim naukaraa i u zivotu coveka uopate.

Aparat i (kino pro jektori) za prikazivanje filruova

iioraju da odyovaraju f i lmskoj traci.To su projektori za film od 8 ini-

limotara,projektori za film "super 0" ea zvukom,projektori za kaaetne

f i lMovo i projoktori za. film od 16 railiraetara. Vooma ja znacajna toh-

niokp. uaavruonost ovih aparatn.Mnoge akole imaju kino projektoro za

fi.li.i od 16 miliraotara starog tipa,kakav je bio u upotrebi pro 20 go-

d i m . O n i su nopodearxi aa rukovanje i zahtevaju dobru uvezbanoot lica

kojo rukxijo njima.Kino pro jektori novije proizvodnje BU znantno praktic-

uiji.Imaju autoraatako uvod jen jo filma,3to se vrai mnogo krace ne^o kada

ae rue no poatavlja (s tedi ee u vromenu).Pri l ikom pokazivanja film ao

r.!o:;,e /,i,u;;taviti i da se prikaze samo jedan snitaak nekoliko sekuridi.

l.'oSo da jje vn ti i da Be ponovi neki njegov deo ako jo potrobno.Dem

ovih kvaliteta noviji kinoprojektor iraa raanji sum i bolju tonsku ro-

produkci ju»Uz to podesan je da BG na f i lraakoj traci snimi svuk ako jo

t r n k a pripreml Jens 2a to (a l icno kao kod rnagngtot 'ona), : ; ima i mikro ;'on

1,0 jl. .1 moSoifto da komentariaemo sadrSaj filna ako je potrebno i u alu-

o : t j u kada flliA no ma tor.aki y n i M-O k,

kinoprojcktora

Uz upotrobu i'iliaa inoae oe obraditi ok-oro evaka

: ian t , ivn& jedinica u fizici..'.'edjutiin,kao audiovisuelni pomocnik on jo

nnpot roban ako nastavnik mo?,o da korinti ogled ill neko drugo pogod-

ni jo nredstvo. .Tor, slike filma brzo prorai5u,i ma da on kvalitotno

tu-naoi mator i ju , ipak,od nmoStva podataka koje prikaze ucenici ne

zadraavaju sve detaljo»Stoga jo neophodno da prodhodno ocenimo u

kojoj je meri film dobar i kako da ga koriatimo u nastavi.Prodhod-

no pretfledamo ceo film da bi znali njegovu sadrSinu kako bi so opro-

dolili za korisconje colog ili samo dela.U tome polazimo od paihofiz .

10

u/-uo, rni ,uSenika,od didakticke vrednostl filma 1 od ciljeva kojo,

t r o b i da pontigno vi nastnvi.Didakticka vrednost nijo kod svnkog• " i

filrmv dobrn.Ima, i'ilraov?i koji su provazidjeni razvojem drugil} audio-

v i : ; u o l n i h arodstava i raetodo domonstracije u f i2iei , jer se i apar.^i

ogledo u i'izici usavraavaju.Dakle,nastavnik co upotrebitl f i lm

tao o n d u ako noma od^'ovara juoi ojjled i ako film" stvarno doprinosi

" < . h u u naatavi ispunjavaju<5i ono ato se od nje^a ocekujo.

U procesu nastave nastavnik uklapa priraonu I'ilma

J;ao ud roc t j enu razu caaa,dr iEe6i oo raotodskih prinoipa razvpja obr«-

30VUOC pj-oceaa,Kod obrado metodske jodinico koristi ceo film,ill

j e d a u njo.j-ov dao za koji se opredelio ta pri obnavljaaju prodjonoy

. llya i.ioae da koriati ceo film, r

3, Dijafilra

Dijafilra je celuloidna filraska traka'Sirino. 35

ija vise dijapozitiva u crno-belom ili u bpji .Obiono jodan

"l l . i a l ' i lm oluai kao pomodno sradstvo sa obradu jadne .'netoduke jodinine,

do l : nu retki di jaf i lmovi ca torantskim sadrzajem.

U n a n o j prakoi BO koriati di jafilmtska traka, ili

• i i japoai t ivi jednog dijafi lma DmoSteni u di jaramove.?rojektovanjo

vj-aimo di japro jektoropi.Posto je dve vrate.Prvi di japrojektor je fita-

rijo;,' t ipa.Kod njo^;a so traka di iaf i lma poruera rucno,a raogu se pi'o-

j«;l:tov.ati i .po jed in i s^iraci u dijaramovima,Drugi je automatski .Hj ime

rao^emo da prikosn jemo sarao di jnpoz i t lvo .Kod ovih poato je dve vari ,;^n-

to 1. to jodna kod ko jo jo noHatf dijaramova rotacioni i druga ,kod ko je

j •; on t rana la torn i ."3s ra?.liku od prvo verato automatski di japro. joktar

ja r ,n : : tao prakti'iS ni ji ;:bog Inkrreg rukovan ja ,U '^ tode u vremenu, dal jin,"

;-.koj: u p r ^ i y l j a n j a i einbroni^ovane spre^e oa wagnetofonukom trakqn,

"•to K O poRobnn o

Some, di japrojektora . . .. • .

ivanje di jaf i lma vrSitno u zomra^enoj pro-

n tor i ji,!:od jutisa:, posto ji mofjiitdnost da ee to 5ini pri dnevnoj svet-

' r . k o r?o raopolaSo poluprovi In im atakloni koje jo amos teno u

?ainracenu kut i ju ijoalo uvuceno u njuboft Bvetloeti»Dijapro-joktor HO stavlja iaa

stakla u kut i ju i pVokodva ravna o^'ledala uo naatnklu dobija Ilk ua

dljafilraa.

e ipi dijap.za dnevnu svotlost

Film 1 televizija ae oJlikuju dinamikom i obi-

L j i a i uria-iiiaci ja-audltlvnim 1 'vlzueluim efoktiaa.Plane pa5nju cleda-

Is..ca i i:uv,2ivaju vellko interoaovanj 'e i ponokad emocijo i cud j an jo ,1 :. 'r;v:'.liku od nj ih di jaf i l ra avojom projokci JQM, pra<5onom refiima nan-

1 n.ilj; , in) pontiSo takvn Quioclonalno-atraktiviju l;o;aponeutu utxcaja.! i r; ncc .On ima. oisto zjiatiXoljnu i podaticajnu ulogu u procecu

j.. . ! i , i . . i . 'M.x-rucava uSoniku razvoj raiKljon ja i Istra'HvaSko delat-

ao t i ,a nastavhiku da .nastavni procea u^ini moionalnijim,potpu-l i i . i . l r a i iu::po:"nljim od klagicno:; naSina rada.

DljvHfiltaora so mogu prikaaati mnoge yrafiSkoil .uytr . ici jo,ko!;ve bi naa tavnik ortao na tabli. pri klaaicnora -naelnu: • . . L a v o i S i o . j u BQ prikaaati alike maoina,aparata, o b jekata i poznatih

l i :,:i.car;.uKaraktoriBtike dijafilma BU^ i« staticnoat alike;- dobra preglednostj- projekcija jedne alike se mo2e dugo zadrzati,Dijafilm nara omogu6ava- da u^enicima prikazerao kvalitetne grai'ifike

^ . I rza jo , tea tove i alike,- da sa njiia izbegnemo gubljonje vremena na

crtanju ,-rafickih prikaza »- da postignemo veco intereBOvanja ufienika pod-

ativ'uoi ih na aktivno u5eS6e u naetavnora .proqasu,Bljafilm se koristi u 'nastovi kao jadino pomo^no

; i : (1:rLvo,tli kao dodatno oredatvo uz O£le3 ili neko dniGo'i audipvijuol-J I G ci*c!iUitvo,U svakom eluceju nastavnik izlale f»radi,vo i ppveau je ya

pn prikasima na ekranu.Pri torn on mo?,e otajati kod ekr^na i pokazi-yati detaljo pyojokcije,ili pokaaivanje•moSe prepuBtiti ucenieima,

'.' - • ' . ' : • • • . ' ' ' •' . " ' ': '$ ' • \i ih d a to o.ni c i n e *

12

.; 4» Sinhronisaci ja dijafilina, i magnotofonskof; snimka

Vredno jo navesti i ovaj oblik koriSdenja ulike

i vzuka koji u nastavl nenia noku fiiroku primenu,ali pootoji mo cue -

n o u t da kao takav bude koriaden dosta uspocno.Itadi ae vise o doku-

m rl.: mom audlovizuelnom raaterijalu aa lica raesta.lla priner,eko

nai t , avnl ) : 2oli da intervjuiSe neka llca u proizvoduji ,ili u naufi-

uom inetitutuVgde ao vrve f iaicki proceai ,onimanjem na rnasnetofonu,

i pri bom nacini izvestan broj snlmaka kojo kasnije prenosi na di~

jciposi t iv , on moze sinhroniapvati sliku i govor.Na ta j nacin pribli-

z'Avu uoonicima objoktivnu realnoet i cini nastavu realnijom. '

Sinhronizaci ja dijafilraa sa animkora na magnetoi'onu

u ; , t v a i ' u j o BO spregom di japro jektora sa dijataktom i preko njega ea

Be m; i ; ;n&tof onom. '

Soma Sinhronizacije

Ha, gorn jo j olici j o : prikazana Sema

jektor Dl' je kablora poveaan ca dijataktara DT koji se nalazi viz raagno-

i - a . t • • _ • ;.:ietno. traka jo miilo isvxi<5ena se, raafjuqtofona i u istoj vioini

.- , i. • ; vJ. J L - n r ua raa^netuu ylavu dijataktn.Time je sprega dobi jona, Mapo janje

ovo siateraa je iz elelctrifino mrc2e , i2vi ,ZGv dijatakta koji ee napoja

i ; . i ' u j o w is. bateri jo cuvih eleraenata od 9 V.Ako se koristi intorvju

Bftiiaap ua posebnora ^la^notoi'oau ondu tie on sa njega pronosi na njacnoto-

1'an u•.u-uge.Inaoo, wozo ea koriotiti i raikrofon za nopooredno eniraanje

^/ora, ill kao dopuna iutorvjua, ili kao n jo5;pva. zamena,£>inhronizuci ja

, ,, Qaotpji u t o i aa .da ,dok ide , '-ovor,dijaprojektor daje projekciju

iya.raju'403 di japogitiva, ^J to se daljinskira upravl-jac'em DU re^ulir d,

• H: no it ;.l:3.adu r;a intervjuem (govorow) koroandujo prpneno di japj^i-

1 - . • i i ' ' f .Hn ini ju onollko koliko je potrobno.^'a to vremn

J.J, * » •

,. ' tofon bolozi govor i signale za promenu dijapozitivu.• - .

Posle obavljonog onimanja treba vratiti d i jap« . -

z i t i v o i magnatofonsku traku u poSetni poioia'J.Kada so ukl'juci ro~

produkoija cnimka na magne tofonu ,uz~roprodukc i ju govora,;li japrojek-

tor ce radlti autornataki menjajuci dijapozitive pod uticajem oignula ..,

:;n magnetofon^ka trake.Mastavnik mozo da zaustavi. reprodulcci ju ,mo; : fc>

il.-t jo vrati i ponovi,a mo?,e da iskljuci 'zvuk i da daje svoja ob jaau jen ja .

5. Kadio-fikola

Po BVO joj prirodi radio-akola viae ori^ovara nan-

tavi druutvenih nego prirodnih nauka.njen program jo namenjeu uglav-

txorn omiovno-akolskom uzrastu ucenika,a koristi i \ucehicima erednjih

nkola,ulcoliko ga prato,vioo radi osvozayanja znanja,

Emisiga rajio-ikole sa odlikuje tocnia i sazet im

t^ovorom tsa prijatnira 1 pristupacnim glasom.Sadr£aj svake emisjie se

odnosi na jodnn pojani,odnosno pojavu (3to obicno od^ovara jednoj

u5oj nastavnoj jedinici),ili je to' prikaz biosrafskih podataka pozna*

tih naucniku.Prete2no su izabrani delovi fizike u kojiraa ima doota

.poajmova iz jedue naatavne celine»Na primer: u jednoj emisiji radio-

Skolo govorilo se o kl jucanju vodo»C0o .tok emisije je Ii5io na inter--

v j iuJedno lice postavlja pitan'ja fiziearu o _tome na kojoj temperu-:>

turi kljuoa voda,kao i od oega zavisi teraperatura kljucanja.Vizicar

o(l ; ;ovara na pitanja navodoci podatke i uslove pod koj im voda kjj.uca

na ovo j ili onoj toraporaturi i Sirno so i kako meri tacka k l jucan ja . ,

i'itanja ea niSu u vozi kljucanja na vedoj nadraormkoj viaini i u za-

tvoronom audu i.t.d.,a odgovori slede kao predavanje predavaca.

Nesumnjivo da ovakva eraisija,koja traji relativno

krntko (oko 10 mir iuta) ima svoju didakticku vre'-noot.Med jutim,o'va i

bilo koja druga emisija,tiiJ3 dovoljna za potpunija ehvatanjo fizickih

poji i iova, pof;otovu kada se radi o uconiciraa koji prvi put uSe ' f iz iku .

Volil.i bro j tikola iraa kabinete za fiziku i nast.avn.ici ,u tim Skolama

iinuju mo£u»5nosti da primene oglede za prikaaivanje fizi5kih pojava.

Emia i je radio-Skole mo^u se upotrebiti kao dodatno poraocno sredatvo

ua o f . l ' j d j l l i noko drugo audipvizuelno sredstvo (obicno grafi5ki ma-

tGr i. j i t! , t;\odol ili drugo).

Radio-fikolu mogu da koriete ucenici kod kuce f kao

,'; to kor ia te ud5benik,ako raapolaZu kasetnira magnetofonom.Razume BO,

ne mo 2e avaki uc enik raspolagati ovim sredstvoni, ali oni koji ga

imaju mogu da okupe grupu svoiih drugova,koji to neraa.iu,i da ae za-

jednioki njime korj ate,Na§tavnik mo2e ovo imati u vidu i :uputi t i

uconiko na takav nacin koriScenja radio-skblo*

'Da bi mogao da koristi radio-Skolu nastavnik troba

' > : [ ' n l ' p o a n :k>:<ou -A v; i rs r; 3 urnzr?: t r.u;

'.ucmr;oASf od u o I.' uui upload ' o L ' u : i

- . t . tq oq.;. ou;i

otjfpl C3co n^o^. n >ifUM3q.RHU wu i fCo ; ; BU

'oj. y). ivco "5: 14 fq t\9oH*6iCnputtdop BBEO

-uq. n sfi:iiA3q.attu ofo:^ T Z G ^ J O -cmidq.od.au

nn T^T ' ( tqO'ti-Od oiasjd ) tjiuufocj

n uioi tui . 'f^eiao TAo^oD' ns o.r,

iu t (o-[o:{ -Bup-i:aq.:-]&ie.) G3f-cuo..i

- z t na t C l o 8T-T T:-]pTj B.t j i

ir.^rn.^oji.1 eisou ' viL'o^ '

-T..JAH nCBa yndcutd

n ; a or v. u [j I..A o a j • C.T o ? 92 uo p

MO:; [ ' iuv;! fz i i l«u 93 \3fo:-i

'.: nl. ' t-[oj n t ip iAOJd E A o f l

- :) 0 A ii o 0 ;•! J o q. Ti 2 u 0 p u o v,

' ouovco j ;<al) Vii

. . . ; • . , : , , - i ia d OA

••Toy;n.,j u MJnv.'j)*••

-14^'Op n j . U y i i u u lay i 'uo oc.'f J0.y, "j uut i iA 'uL'od UTvy t^ i j B3 fz.oA .n u ' -.a: i y i;i;;

psaod t', ui 'Jto't j u i iUC 'n j^Q t;c ruoAdIc ;z ua n ' i t i ^ u r . ; tuti 'nap uu t [ i ' 'ii;'.;L TO

-;,;; p; H.'iao r . t u p o A a r u a d n •fuiH'u 'p/uu i o n A 2 ]J .UEKJ T TUl 'AJuau t '. . O U A rq.'.'n

:j4nvr[i t;nou PB^[ T pa:[&uod i ' nq .o^ i i i t i i

2Vi es tq .3 ' f j :oy 1 t T;Aq.Sf . )O ,T^ Bl/njp v,;.jc;.:'i.;

^n T T5.aTao3[ on uo ijo^.ou5rti. '; 'ut4vii.' j ,o> ' , • t ; ioi ; i ' [TjBL' tp G S *

• u [ ' O J t " o j liz T^.!3"iao:t uojoiou^i iuj oa up ouo. ' aa sC ;.©A .

;.r;un »g , ' • . - • ' -: f • .

uqo < : z f• t ^ a o t i A r a j ( \ eu|;oqo-[f; xsz x oir i ' .uATpBJlJ "oUoC p

del

o P u .Afc A q. a T uCiT ' J iu fUB nf fOBiftiSSuo n u e o A z f t [ ' O C [ Z o r a B]

JUQ •'..'.Off 3 T U I B . BB ^^J'JOUOJA T3d V.^'fOd OtI \JAO8X?r i pQJOdS

u ri 0"[0 J[y-otp--j oCfsp:o oCun ;.»•?.! jo>t ou^oJTp O A i J ' f i ' . ' A

uj , )

I I

15

> r a t a , k H O nto je prikazan mikroskop sa Setiri i'olija.

Grai'oskop nam omo£ucava:

- pr ikazivanje raznih cr teza-Semaj

- ustedu u .v remenu (da nebl crtali na tabli)}

» kombinaciju vi3e cr tezaj

- pisanje i istovremeno projektovanje napisanogj

- stalnu okrenutoat preraa ucenicima,5ime nam

E J O omogu6ava da smo neprestano u vezi sa njiiaaj

- test i ranje ucenika u cilju provere znanja,

Od prve pojaV8,za rolativno kratko vrerae,^ra-

foakop je brao uaao u Siroku primenu u Skolaraa i u njima je.rado

priml j u u . i i f / . i j u t im,u na§oj praksi.mnoge akole ga ne korlste mak-

slmalno,uglavttoa iz subjektivnih razloga,jar paralelno sa njegovim

uvodjonjera nijo razvijana raetoda njegove pp-imene.Na dru^oj strani

iiaii skola fiiji nastavnici proteruju u koriSdenju grafoskopu.Sluze

ye njime i kad mogu da koriste ogled u naatavi fizike.

Za projaktovanje grafoskopom potrebno je bar

dolimlcno zamrafisnje progtorije,u kojo j se radi,i to onog dela

, r,-Je so nalaai grafoskop i projekcija.•»

O.Cpiskop

Za prikazivanje grafickog materijala iz litera-

turo, foto^raf i ja i raznih neproyidnih ilustracija sluaimo se epi-

okopum.To ja opticki aparat 6iji je rad prikazan na don jo j aemi.

no'

ppojekcija

Svetloani izvor SI snage 650 W oavetljav.a uraet-

nuta i luatraciju.dok konkavno KO i ravno RO ogledal-o doprinose bo-

Ijfcin osvetl javan ju, tako da je ona jako opvet'l jona.Lik «e dobija pro-

joktovanjera pomocu ravnog ogledala RO' i objektiva OJ'i.Uifuzna avot-

loat aa grafickog materijala ( i luot rac i je)odbi ja ue sa ravnofj ogle-

dala i ' iO',3 objektiv avojira sabirniia socivima obrazuje lik koji

L i t varan, i uvefian.J 'a ovu pro jekci ju obavezno je dobro zararaSen,

j o , j o r lik rao5e biti slabo oevetljen baS zbog d i f u z n <

ko j ' r > dotaai «a , predmota, J)aklc,nijo isto kao kod d i j a f i lmn ill

:'T:: f.'o;:l;:op::!;ih fo i l ja .Ovde je priraonjon. pr incip sli5no k'to kod

.rot ••> •••raf cko;: apai'nt'A.

9,-. Mo 1.all. i mskotuJ ' -, <•

'"• •••• -•• ,']?i'.iir.!:i modeli i rn'ikete nara ' o l u " < 3 u ' n o c t r i v i lc.;io t

a) or-i.Tlodun a rodc tva I » ib) nr-1 edua. (domonctra eion-'.'} s redo tvn ,

Uobi^cs j eno jo .da re rnpdelom srai'.tra nx 'odstyo ,ko 1o

nroV; I. ••ivl.r.i kopiju neko.'; u r o d j a j a ( m a r i n e , npar-i ta i drugpj?) .kofiltl

sc> :i');.:ou::;tri ra ill Binulira rad tot(; ured jaja» ' 'od cli su ' ; t>manjoni ,

' i voi': .hi , 111 isto velicin.0- u odnosii nn od^ovaraju6o u rod ja jo .Da bi

Lmali 'Ho bolju d idak t i f iku v ro inos t i f - rad joni su toko da se voSc

c l n b i ' o v l l o t i jvaki njo^'ov deo»Izv«sni delovi su i z rad jen i od pro-

v L : l u o ; : natorljal-a^a noki auviSni isostayljoni, tako da model no !fio-

i - . i i u1:.ti GVO dolovo kao i utvarni u red ja j*

Nekira raoJolirna demonstriramo ' f ia icko pojavo .u

, . J .L : . i ;;;,no p r ikazu jemo rad' tohnickog urodjuja .Prvi raodoli imaju

luu iono-obraaovnu vrednogt,dok drugi obpazovno-tehriicku t!;n priuer:

...oi,.;! Pcl tonovo turbine.Jedna ctranQ atatora jo od proVidnog mato-

riJala,pa iso vidi Peltonov tooak.Kada ao izvodi 0{;led uSenici vide

;:ila:', v o d f j i nje^ovo dojstvo na toSak koj i so okroce.Drufri primer

j ^ - . t i o d o l uilaznog motora.I kod njega je spoljni dao providan tako

.la r;o v id i rotor turbine.Jedan skriveni elcktromotor okrece rotor ,

a s i ja l ice u raodelu sinuliraju paljonje smeae i Ea, rj;orevanjo.lioja

n n u t a r modcla na zidu predstavlja ugijani gas,

Postoje kao raodeli oripinalni urecl ja j i koji ou

van u potr. 'sbq i7.bog noel;onoraicnosti,ili nece t f; drugog, pa ih Skolo

I r o r l o l . o u naatavi f iz iko.Ako su iopravni sluao za demonctraci jo ,a

n k o u iuu kao oci/ilodno afo'latvo,

Za raaliku od raodela makote nara favoj i ra epol jnim

i ^ - l e d o r n i oblikom preds tav l ja ju neki urodjaj , i l i ob jpkat .S luzo

;-;:v.ao l:::io o":i;rlcdno s rodotvo jor se njihova unutrannjos t ne vidi.

I uv. ikote u odnosu na stvarni predniot mogu biti iste vclicincjuma-

j i j aiif , ili uvocane.

Koriatirao i "modole kristalne resetko,;nolokula, pa

i i i t o raa .Gv i oni doneklo potnazu ucenicima da ateknu predstavu o

iii i icrot!trukturi ,ma da rgu ataticni i grubo predstavlja ju realnost.

10* Zidna sveaka

Uporedo ea razvojem kori§6enja, mnogih audiovizuelnih

sredstava doSlo je do upotrebe i zidne aveske0Zidna aveaka je vrlo

jednostavno ocigledno aredatvo za iluatraciju,ali sredatvo koje

noma didakti5ku vrednost kao £ilm,televizija i neki drugi audio-

vizuelni pomocnici» i

Mnoge grafidke iluatracije mogu ae prikazati na

luu-tiji.To su crtezi,Seme,testovi.Hartija na kojoj ae izradjuju

ovo iluctracije je ve6ih dimenzija i to je obic"no bristol ili neka

druga slicnih dimenzija.Na nekoliko listova izradjujerao crte2e,ili

pi3arao testove,odnosno tekstove,koji se odnose na jednu naatavnu

calinu fizike.Sve listove povezujemo metalnim alkama pre5nika oko

50 milimatara.Tim alkama okaSinjemo skup listova o jednu horizon-

talnu aipku (oev) precnika 10 mlliraetara i dovoljne duSine da drzi

aidnu svoaku.Jednim krajem ova 3ipka je ucvrScena u leziStu stega

koja jo priovra6ena na akolskoj tabli u ucionici.

. Zidna sveeka ea svojim

iluetracijama ima skoro i0te di-

dakticke vrednosti kao i grafookop,

B torn razlikom sto se po lietovima

sveske ne piee,a upotrebljava se

pri dnevnoj avetloati-nije potre-

bno zararaSenje.Pored toga pripreraa

crteza i drugog je jednoatavnija

nego kod grafoskopa,a i aama zid-

na sveska je daleko jeftinija,

Jednom pripremljena zidna svoeka

ee koristi neogranigeni broj pu-• .

Primer prikaza zidnom sveskom ^a«

11, Botoprojektor

Rotoprojektor je novo nastavno aredetvo koje 69

kod naa upotreblJava tek nekoliko godina.Sa njim ee aimuliranjeia

prikaauje proces kretanja pomo6u rotoeeme.Rotosema je slika nekog

m-odjaja,objekta ili prirode«Uradjena je na poluprovidnoj ploSl y

bojl.^/a onira tnestima alike,koja predstavljaju puteve kretanja,

oduoano strujanjajnema boja i na tim mestima svetloat mo§o da prodje,

Rotoprojektor je jednoatavan.U njemu se nalaz;i

W>\«

i na ploca u c v r 5 « o N a na osovini u cont ru .Ona ee rao5e okretati oko

hi putn u m l n u t i j U jednorn ill -Irugom emeru, pomo6u elektromotora,

H - i ' H j a l n o od oaovine obrtanja au po luprov i< lne i neprovidne pruge,po-

iv : : j ' . ue ivt i a raen iono ,S t roke oko 10 milimetara nn periferiji ploSo.Iza

plo ' . t ; no n . l a i - i e dve ei jalice kojo eluSe 2a oavet l javanje r o t o a e m e . '

i a l . j tie ir.pro:] ; : r u : n o oioco atovi rotoaema i pusti u rad rotoprojek-

.. j - , I I H :.e;l uhr tua . j ;* . plocie,ri.a Secni ee vldi kretanje svetlih polja

, ' i i i .ov i rna i i t ru jan j a ( k r e t a n ja ) ,nto predatavlja izvestan fizicki procea.

Na slici levo je pr ikazana ,kao

primer,nuklearna eksplozija u atmos-

feri na Zeralji .Kao jedna od posleJica

ove ekaplozije je e tvaranje radioaktivne

praline koju vazduane s t ruje odnoee na

velike udalJenosti .Kretanje radioaktiv-

ne praaine i radioaktivnih Sestica

(molekula i atoma) sirauliraju k re tan ja

svetlih polja na rotoSemi.Ovaj prikaz

prikazujemo u osnovnoj Skoli kada

obrad ,ju jemo nuklearne proceee i navodimo nuklearnu bombu kao jedan

o.l oblika korigcenja nukloarne energije u proslosti u vojne svrhe,

Tom prllikoia,govpre£i o eksplozij i ,objaSnjavarao Stetno dejstvo ra-

d i n a k t i v n i l i ceetica koje na zemlji ugrozavaju biljni i Sivotinjski

; , V i: t.

Na slican nacln kao u pomenutom primeru pokazujerao

rad r.iaktivnih motora ,kretanje vode u prirodi, atru jan je toSnosti i

{; i s jova , jodnosmerni tok stru je( elektricne > i drugo.Ovakvo ilustrova-

njo f izickih pojava nije aasvim objektivno i realno.Medjutira,roto-

nema a v o j o m simulacijom procesa,uz objaanjenje u , toku nastavnog pro-

couu,olakaava ucenicima da ahvate bolje same procese u prirodi i da •

z a p a m t o vazne elemente naetavne gradje fizike,

Sem dosad nabrojanih i prilicno objasnjenih

inidiovizuelnih pomocniks ,koji se koriste u nastavi fizike u tno jo j

akol i^ao^u biti poraenuti i jo§ neki.Od njih treba itstaci magnetnu

tablu i flanelograf koji se koriate pretezno u osnovnoj akoli.

Ova dva aredstva sluze za prikazivanje raznih grai'12kih materijala

izra- ,1 junih na hartij i .koje mnogi nazivaju aplikacijama.il jih pri-'

c v r a t S u j e m o na magnetnoj tabli malim permanentnim magnet !.ma koji su

za lep l jon i na poledjini ;jrafi6kog matorijala.a na flanelografu po-

mocu ; :;laepapira (3rairgla)koja jo tokodje zalepljena na poledjini

m a t o r i j o l a . O v a j materijal obicno samo izradju jemo.

Klasifikaci ja audiovizuelnih pomocnika

Na pocetku prvog poglavlja je bilo roci o podoli

audiovizuelnih sredstava prema culima vida i sluha.S obzirora da neka

srodstva deluju na jedno,a druga na drugo culo.dok neka de lu ju na

oba i3tovremeno,audiovizuelna pomodnike mozerao svrstati u tri jrupe

pronoaa : v ideoprenos ,audioprenos i audiovizuelni prenos.

l . U videoprenoB spadaju : - fo togra f i j a ,- dijafilm,- film (bez tona ) ,- neprovidni grafieki materi jal ,- zidna sveska,- modeli ,- raakete i- aplikacije.

2.U audioprenos spadaju : - radio,- magneto fon i- gramofon,

3.U audiovizuelni prenosspadaju : - film,

- televizija,- magnetoskop i- sinhronizovani ma^natofoncki

snimak sa dijafil^iom,

Didakticke vrednosti audiovizuelnih arodstava

nisu podjednake kod svih.Posle direktnog posmatranja i iekuatva u

prirodi,laboratoriji i u proizvodnom proceeu njihov redosled bi bio

sledeci t

- televizija,- film sa zvukom,- film,- d i j a f i lm ea magnetofonskom e inhronizac i jom,- radio-Skola,- d i j a f i lm boz sinhronizacije,- projekci je grafiSkog materi jala ,- eniraci magnetofoneki i gramofonski,- model,- maketa i- aplikacije.

Pod direktnira iskustvom podrazumevamo iskustvo

kojo uoonik stice u radu sa fizickim aparatima u laboratoriji ,u po-

smat ran ju prirodnih pojava i proizvodnog procesa,kao i ucoScem u

pro izvodnora procesu.Razliku jomo iskustva koja ucenik stice pod ruko-

vodutvom nastovnika i &lucajna koja ucenik sti5e van skole u cvako-

'.laevnom zivotu.

Medijateka

U or^anizaciji rada Skole odred jeno meato i ulogu

im'a medi ja toka .To je p ron tor i j a i sva audiovizuelna srodstva smostona

u n j o j 38. izvetmim usloviraa za rad nastavnika.U nekira akolama to je

PO

P"08torija u kojoj se nalaze sva sredstva 1 u kojoj ee odvija rad

i i onika u grupama ill individualno.U medijateci nsatavnik vrSi

!../i preme za cas.Odabira eredstva i vrSi njlhovu proveru rada.U n jo j

i uconiSka sekcija mladih fizi5ara ima sastanke i razvija aktivnost.

Uc i . i t l c i u evom radu koriste fi lra.dijafi lm,grafoskop i druga sredatva.

Eloktronska ucionica

Elektronaha ucionica pru2a mogu6noat za potpuniju

;.r lmsjnu audiovizuelne tehnologije u vaapitno-obrazovnom proqeau.Ona

JH opremljena potrabnim uredjaj ima za odredjeni oblik rada.Razlikuje-

mo vl . je vrsta elektronakih u5ionica fod kojih treba navest,! ova d v o s

- elektronska uSionica u ko jo j dominira frontalni

ra.J i

- elektronska u5ioniea za individualni rad.

• U prvoj ucSionici se nalazi laboratorijski sto,

.• indni ato, reeaponder sa odredjsnira brojem mesta za slusaoce i

jedan ekran.U n jo j naetavnik u toku rada koristi laboratorijski ato,

« po potrebi preko komandnog stola rukuje aparatima da bi prikazao

projokci ja .Ovakvora ucionicom procea nastave je usavrsen ,tako da nas-

tavnik iraa raaksimalno vreme za frontalni rad ea aluaaocima i raogucnoat

u p o l r o b e velikog broja ilustracija.Reesponderom prikuplja podatke o

. i t ianju uconika.

Druga vrsta elektronske ucionice ee saavim raz-

l l k u j e od prve.Ona ima odredjeni broj radnih mesta za individualni

r«d zavieno od toga za koji uzrast i koju vratu §kole sluH.Svako

ru.hio mesto ima televizor (videoterrainal),svetlosno pero,mikrofon,

o luaal ice i tastaturu za pisanje.Svako radno meeto je povezano sa

kompju te rom koji se nalazi u suaednoj prostoriji.Kompjuter raspo-

In/.e aviai potrebnira snimljenim raaterijalora za projekciju.Hafiin rada

u oviin ucionicaraa se razlikuje* od svih drugih oblika rada.U po^et-

ku ufi tmik jo upu6en na nastavnika koji ne koristi aparate,zat im je

upu.oen na aparate koje mu pokazuje nastavnik i pripreraa se da se njima

alu ,i,a potom radi sara sa aparatima,Prema odredjonom cilju koji mu

jo postavljan ucenik trazi informacije od kompjutera biranjem pomocu

para na ekranu videoterminala,ili kucanjem na telofiitafiu.

mu odmah preko kablova emituje informacije a ufienik ih

prati i izvesne detalje zapisuje.Po potrebi moJe da zatraSi ponav-

Ijanje informacija kako bi bolje upamtio i shvatio aadrSinu i pojmove.

Ovakve u<5ionioe za individualni rad potpuno isklju-•>

6 u j u bilo kakav spoljni ut icaj na u5en'ike.Ucenioi su savim okrenuti

px-ocesu rada.Jedni drugima ne smetaju i jedino su u kontaktu sa nas-

••"com Vada ^e no4- r**^ ' in .M , ' - v n m sistemu rad» nlo^ra v, stavniVa jo

21

i zmenjena .On ,1e or^anizntor ro.da uxenik'i .Vrui pripreraanjo i nkl.inci-

van jo u a i e tom celokupnog audiovizuelnog ma tori j«lu . i ' r ikupl jn proko

kompjutera podatke o zminju ucenika i vr5i analizu njihovog uapehn.

22

CJO

oN)

enoioE-IHO«I.)

HO

HK*

g~-f.jn,M

onj

OOc]bIS7

3o

LI..•f,

nastavne jedinico

nastavnik

pisinena

priprema

inlcustvotohn .a reds tvalitora tura

proces

ucenici r

analiza

?,EMA UKLAPANJA AUDIOVT7.UteLNIH SREDSTAVA U VABPITNO-ODRAZOVHl

PROCES

III Primena audiovizuelnih sredstavau nastavl fizike

Metodika i tehnika rada

l.Metodski zahtevi

Metodski zahtevi i tehnika primene tt*idiovizuelnih

eredstava Sine jednu neraadvojnu celinu.Posmatrati ih odvojeno jo

nomoguoo, jor Sine dijalekti5ko jedinstvo jednog procesa.Sto/ju jo

vathio ietaii elemante koji ulaze kao noophodni ualovi i zahtevi

'&A roalizaciju nastavnih ciJLjeva. Primena audiovizuelnih sredst&va

n i jo eaiaa cebi cilj,ve6 je sastavai deo nactavnih metoda u vaapi- ,

tno-obrazovnom procesu^Na nju trobu, gledati kao na naSin rada kn- •

jim tro,ba fuz koriscenje i drugih nastavnih metoda i oatalih naa-

tavnih sredstava,da se obezbedi racionalan pedagouki procoo,a

t^.iie ostvare mnogobrojni zadaci nastavo.Od ovog atava proizilazi niz

i.iotodakih aahtova koje troba iraati u vidu pri odlucivanju o tomo

kojo 60 BO sredstvo i aa koju raotodsku jedinicu odabrati,kada 6e

i na koji naoin biti upotrobljeno.Od innogih metodckih zaliteva kao

najvasni je istioerao slede6e s

a) Svaki vaapitno-obrazovni proces nora iraati

unnp ro d odrodjeno ciljeve koja on treba da postigno.U realizaciji

uvojih naatavnih planova naatavnik iuia mogudnoeti da kroira obli-

ko radu aa ucenicina,da na osnovu vaspitnorobrazovnih zahtava

oJabere onaj oblik kojim ce potpunije iepuniti svo^ Zadatak,Primena

audlovizuelnih aredetava je jedan od njih.Ona ae vo6 decenijama

ravij.:i. u skolama.Pri izboru audiovizuolnog arodstva nastavnik occ-

nju.le u ko jo j mori jo ono prilagodjeno za nastavni procos i nta

on iroba da ucini da bi uz njogovu upotrebu,i3koristivni maksi-

malno nje^ove vrednogti,bstvario naatavno ciljevo.

b) Audiovizuolno sredotvo no nmo da bude veStacki

nakalernljeno drugim oblicima rada na casu tvec pravilno ukomponovano

tako da cini eastavni doo jedne colino.Audiovizuelno arodstvo ne

sine da potione naetavnikovu rec,niti da i luatruj© samo ono ato je

naa tavn ik voc rokao,audiovizuelno sredstvo mora da podstice procoe

uoenikovog razraialjanja,da izasiva njihovo inter0sovanjo,da cini

2aa dinamicnira,kako bi uSenici posmatrali,dobijali objaSnjenja,

postavljali pitanja,iznalazili resenja i davali odgovoro.

Audiovizuelno sredstvo 60 biti uspeSno upotrebljeno ako uc,c-

nike podstice na saraostalno zakljuSivanje.ako oni samostalno

dolaze do poznatih zakona fizike.U torn cilju nastavnik ee por

Ijati ucenicima zahteve,odnoano zadatak,<ia posmatraju, i f j t rn?,ujr

i samostalno zakljucuju,

c) Audiovizuelni prikazi ne treba dn budu rmvv"e

atraktivni,ni4i sa jakira efektima slike i zruka.Srodstvo no r-n<

da izazove preterano 5ud<jenje i jake emocije,jor ne u torn sluoaju

gubi obrazovni sraiaao i naruaava proces koji iraa odre ' l jono boV vn,

Nastavno sredstvo mora da bude prilagodjeno intelektualnim r;pnt ob-

nostiraa uSenika.Ovo namece obavezu nastavniku da pro o a t ; a , n a komo

co upotrebiti audiovizuelno arodstvo,dobro oceni kakvo ne efekto

ono imati u naatavnom procesu i da,ako je potrebno, priproini n^l : r -

dopunska ob ja3njen in ,

d) Prilikora obrado odredjenc m c t o ' T r - k e je'dihic

. treba dnt i eamo odredjono audiovizuelne prikaze koji pu u v .; L na

njorn, vodeci racuna o vremnnu t ra janja pr ikaza .NG optoroi ' ivn ti foo-

nike . sa, Buvislnim dotaljima i info rmaci jama, vec ekladno pro lp? , i . l iJ e-tf'Ou??

so. j^ffen rfa drug! element.Na primer,ako je neki film teraateltog f r i -

dr-Saja iz njoga izvuoi deo koji je nrvjpotrebniji sa obrfulu meti ! n k n

jedinice,a coo film upotrebiti samo pri obnavljahju gratii v n . ' ( ' ; - i bn

izbegavQ-ti svaku proisvoljnoot i povranpet.

e) Pri obradi motoske jedini-ce naetnvnik m o X o

audioViauelno n r o l s t v o upotrebiti kao poma:':no sraclatvo u?, r ick

fi aiSki of_:;10()»3n njira £;e o',;led ne samo po tv rd ju jo VOG i ob j ' i ';-

n j'nrn, dopunju je, nor ikropl ju je novim cinjenicama* '

f ) Prilikoin priproman.ja casa mntfvr i ik t robn :\r

prnrlvidi koko cp" da oo pono.5a.nrj *asu u t'oku koi*iHcj2n^a " i v i l . o v i -

suolnotf creel £5t.v* , d^ li co tide. r;-ovoriti ,ako r.e govoriti rn.^ ' ' i

r-oyoriti,(H li «'c nt^'.vti kod okran^. kada ctt projekcijo i pok" • ;-

vti niko dota l jo ,i torn nrilikom flbja§n javati, ill c r , r n o : M ? • , i. m

biti posmatray dok -fcr'aji pr ikazivanje i'ilraa,'tolovi5',i jn , ru;l i o^n i n!;n

i Jrusih prika.Bn.On mora da odredi B V O J U ulogu i ponaeanjo \ boku

ovih prikazn.

g) Ho sto-vaik. treba" da ima pripremljon plan pi tnn . ja

kojn 60 pootnvlja'ti ucenicima u toku ca.T<.=i.Pitanja troba da b u d u

kratkatu0raeravajuca i podaticajnn.Ona treba da budu prilagodjeha

i ucenicima i -potrebi da oe didaktiSke vrednosti audiovizuelnli

srodstava makeiraulno iskoris'te.

25

2. Telmika upotrebe audiovizuelnih sredstava

Kada imamo po planu obrada raetodake jedinice

koria6enja i audiovizuelnih aredstava. tada neophodno vrSimo

lehnioka pripreme neposredno pre casa.'J takve tohnicke pripreme

n p a d a j u :

:a) Izbor audiovizuolnih materijala i aparata

i pro v era, r«cla.

b) Odredj ivanje mesta izvodnjenja, Saga.

c) Priprema prostori je°i audiovizuelnih sredstn-

v:i u ii ,]oj aa cus ,

Pripremanja audiovizuelnih sredstava .za Sas

vr:Viino u modijatecigde se ona n a l a z « » T o m prilikom proveravamo is-

r > r , vuon t aredatava i iotovramono i B V O J U umeSnoat u rukovanju

• ' .pur; tima.Proveravarao i kva l i te t plana ca sa ,u tv rd ju j amo aaein

ra ' s , j - o i . ; tupl:e aa naabavn im Bredai,vimai vraimu po potrebi korek-

ni jo "jr.! o rnme caea .

Za mesto i zvodjen ja nastave odredjujemo pro~

n i o r i j u prema audiovizuelnom sredstvu.To moze da bude neka od

Ui ' i ion icu , ili naroc'ito adaptirana i opromljena pr'oatorija, ili fi-

zioki kabinet .Pra casa da jomo nalo'g za pripremu prostorije i

carip.".tav«.ino uceniclraa gde ce BO cas odrzat i . Praktikujemo da na

preJl iodnora Casu kaioino ucenicima ^de 6e biti o'draan naredni caei

j ' i : i iko. :J mno^im akolama postoji trajno reaenjo takvo da je jedna

iu-ostori ja. opreml jena i p o d o j o n a - z a avu 'nastavu fizike ea demon-

atracijama i, upot rebow audiovizuelnih aredstava,

•Rukovanje apairaciraa

Nastavnik je realizator naatavnog programa i on

je t o j koji u svom delovanju objedinjava u sebi dobrog tumaca nas-

tavne raaterije aa spretnim eksperiraentatorora i rukovabcem apara-

linia.Kao takav,a jedna atrane, sigurni je obavlja nastavu,n B dru.^e

vaap i tno de lu je na ucenike ul ivajuci im l jubav prema tshnici ,raz-

vi;jaju/:i kod nj ih aves^ o povezanoati umnog aa manuelnim radora i

podiiuci im tahnicku kulturu.

Ni jo neophodno da iakljucivo nastavnik rukuje

aud iov i^ue ln im aredstvima .On to raoze prepuatiti uceniciina i to t*

proto?;ao onirn ko j i u okviru slobodne aktivnosti,u sekciji"Mladi

f iz icar" ,s teknu iekustvo u rukovanju tim sredstvima.Radeci tako

n:\atavnik j a c > 3 v e z u j e paznju ucenika za predmet, podatiSe njihovu

radoznaloa t i veoe uceace ucenika u procesu naetavo.

Nastavnik treba dobro da poznaje audiovizuelnu

l . . j ! : i i iku, t ipre tan u rukovanju njome i da raoae da vrai male popravke

n p ? t r a t a , i ne earao to ,treba da ovladava tehnikom icr'.uln iiHio-

vizuolnog raatorijala u nedostatku takvih u p roc l a jno j ;nrc?,i.

3. Ostali raeto'lski zahtcvi

a) Kra tko t ra jnos t prelaza na f a z u k o r i o ' o u . j nsredatava

U toku cana nagtnvnik mora vorliti raoum o 'rrntl-

nut i totu mstnvnog prococa,o povezanoati pojodinih fazn < ~ ; n r . T

bi iapunio ova j uclov on ne jos u toku priprome c n o a o b o z b o d i t i

noometan i brz prelaz na upotrebu audiovizuelnog s ro : )n tvo t^ko f]n

se ne prekida nastavni procec, r la se no btvaraju nopot robno pnu / , e

ko je bi oclabile interesovanje ucenika.Zato,nastavna srodntva troba

da budu poetavljena i pripremljona tako da prelazak na n/jihovo ko-

riS6enje ne iziskuje neke possbne pripreme i gubl jenje vromena,

b) Uticaj audiovizuelnih. aparata na u5eniko

Prilikora upotrebe audiovizuelnih eredctava naot.nv-

nik 6e nastojati da audiovizuelni aparati ,koje upot rebl java nn. on-

su,ne skrenu pa?,nju ucenika avojim izglodom, radom i nacinom upo-

trebo.Ua jbol je bi bilo kada bi nastavnik na nokora rani join u n e u

(u modija teci) prikazao avo aparato,kako se oni z o v u , o m m i nln^.n

i kako rado.'i'o bi u izvosnoj mori sadovoljilo radoznalopt voo •i /

broja uconika tako da na drugim cnnovima nebi obi'acali? p < j " :n j \ t'-1

njil). j

c) Akust icnost i vidnost

Naatavnik mora obaveano brinuti o ra?,:.ie;; tn ,iu M ' • : -

nika u u-:ionici u skladu sn' prindom a'udiovizuelnog r j rc 'c tv"! ' .ojo

6e upotrebiti.Ilaznieritaj uconika raora da budo t a k r v cln evil;! u ; >i i i . ; :

inoze dobro da vidi i ou j e cvs prikaze.Slikoviti i zvu'mi pr ikn:• • '

no smeju bit! suviao jaki,niti preslnbi, ..la se ne rno;;;u r r> .zumot i .

Projekcije na ekrnnu rnoraju biti jasne i umorono nvc t le i na ooro-

jdonon odstojanju od ucenika,a zvuk troba da bade umerone j ac ino ,

jasan i ciat.Sve ovo nactavnik podeSava kada vr^i pr iprome ;-,n C:TI

u i s to j prontor i j i ili u nekoj slionoj,bez ucenika, j ) rocon; ju ju. ' i

uta treba dn radi da bi cu jnoa t i vidnost bilo potpunc ,

d) Issrazn jnost, omocionalnost, senslbilnort

I ako BU audiovizuelna crodstva, oncltva kakva ? .M ' ,

r ad jona odrodjonom tehnikora atrucno i po pedagoSko-metodakim )iin-

cipima, ipak, ona ce eve svoje didakticko vre nocti ir ,polji t i on,-::o

uz naotavnikovo ucewoe u turaauenju,uc:nGravonju i organlKdvsnju

vacpitno-obrazovnog procesn.Ako nactavnik pravi-lno nklojxi nud io-

vizuelno aredstvo u nastavni procos,a predhodno pravilno o l n h o r n

r;redstvft,ako potpunijo priprerai uoonike i navikava ih na svoj

rado ,\n juci u vidu i n j ihove pc i l io f i z i ' ko f -p6r ;obno c . ; t l ,

'o uuiniii da uSenici lako fshvat-; ju n ' - r j t ' . v n u m a t o r i . j n ,

u o ^ a v a j u nust lnu po jnva u c^i- ' r ' i i n detal jima, rnzvi jaca Uod

n j ih l jubav proraa fiz ici.l'i':inioe :la uconici oseto sadovo'l , i r tvo

zbog steCenih znanja i interosantno naptave fizike.Prinena n u d i o -

vizuolne tohnologije razvija ked uconika spo^obnost zapazanja i

culnog osocanja sto u velikoj neri pokrece n j ihove unutrn."n,je

snage i usmerava ih ka st icanju novih znanja.

U ovom poglavlju su ilustrovani primeri u p o t r o b e

audiovizuelnih sredstava koja se najvise koriste kao porno-na nrR-1-

stva u nastavi f izike u si ill u ko jo j radim .Dosadasnja iokuotva su

jo5 nepotpuna,al i ee stalno upo tpun ju ju nov im i kriticki co posma-

tra ju.I 'oa tignnti rozultati ce sigurno doprineti da l j em rasvoju r an -

tave fiziko i n a n u w t a n j a tradicionalnih raetoda,sto 6e kor ip t i t i ^i

dim nastavniciraa koji u svom Skolovanju nisu imali mogucnosti da

upoznaju Siroku primenu audiovizuelne tehnologi je u naa tc -v i .

Film i ogled

Nastavni filraovi f izike prikazuju f iz icke poja-

ve ne aarao u prirodi ,u tchnici i u naucnim insti tuting,vec i u la-

born to r i j i prilikora i zvod jen ja ogleda.Za akole koje imaju dobro

opreinl jone kab ine ta ,odnoeno laboratori je za fiziku oni su ekoro

a u v i S n i » A l i , u akolama gde neraa tih uslova filraovi ih donekle nadokna-

d j u j u . ! p a k , n i j e suvisno da ee takvi filmovi upo t reb l Java ju pri ob-_

n a v l j a n j u ;:radiva i u skolama gde se koristi ogled, jer se neki ogle-

Ji ponavljaju u f i lmu,a prikazuje se primena naucnih dostijjnuda u

tohn ic i i d a j u se siri pojmovi o samim f iz ickim pojavama i procesima,

U ovom priraeru obradjona je nastavna jodinica o

i;ner,<;i ji, odnosno: po.iam i pri'roda energi jo.FJ/raora su prikazani ogledi,

•a pos l e f jvakog o^leda nacin prakticnog kor iacenja energije u proiz-

v o d n j i , u uaobraca ju ,u doniacinstvu i uloga energije u pr i rodi .

U^stavna jedinica : Vrste energijo i n jono koriS-

• , ;n j . ; .Obra:1a je pri lngod jeria ucenicima oenovnih Skola.

Ha poca tku , l :no uvod. f i lmom je pr ikazan ?,ivot

po 'Lru ik ih I j ud i \iz vatm k '^o jedinog izvora enervj i je koji je oovok

kor i ; ; t io .Po;5le uvoda pvika^an! nu pri:neri razaih vrsta euor^i jo i

ptr« fcviran jo j e^no vr r le r m e r ^ i j o n di 'uj 'u

Prvi o ; j rle ' prsdntavlja raehanicku-enorr*! ju,EkBp6~

I'imonta tor p r v k - j z v i j o pouaSanje

c e 1 i o ni h kug: 1 i p o d j o^ n-.i k o v«1 i -

\o :.;u obc ' iono konc i inn po 1-

^ jo^nake dua i . i^ . I f s t a n j u rairovanja

nvo ku.";lo vise u ravnoto^noni po loSu j

i medjuBobno r.e d o l i r i i j u u j o l n o i i i

provom aizu.Skeperimantator j > - > 'nu

ku/;li i no h r n j u nir.u i z v o d i iz rn v-

r m t e - n o - ; polo/, n jo i . u i s t - j j . : . ? r - v n c

po;aaranjd kugle jo u ravni n i^a ku/?li.0naf poput kl : i ln ; i , v r i i krotenja

irema r - i v . i v t o f i u o m p o l o ? a j u i nai.. 'ov." i na prvu kul;;u u ni zu aaustavl ja

u o n ku »1;'» n i drujpm l : r n j u ni::a od c ;ka- je do , no isrlc .:, i • to v i , j : L n o / o

koje ,'j •• bila .)rva !:u,\l^ p o d i ; n u t a , a satira t;e v raca i na iati n - i ^ i r i

-n : l u j e n : ni .z ka ; , l i ,pa r . u d n prva ku&la o d o k a i e . i v r^ i i t iU krotan.ic,

. ova j t i ' i o i n k r a j a j o ku ; : . ln vrv ,e k r e t a n j a ko ju ce p . T n a v l j j i j u via ' .

pu t a ,dok f - a t n l o l;u ;lc m i r u j u . O n t . sa^io prenore d o j a t v o knj: i j i! . !:u';li ,

; ; , ' iuti n u c l a u 'cret-'.njn n ' ' e a t v u j u i po J v o . L l i t r i k r - i j n j ? kt.r;lf n V o

::o o i - v i - b i t n o I ve, odnoc- i io , tri !:u;vle na jednora kraju ir. vodu i;: r' vno-

t ; ;no^ polo?.-"'ja. Ogled o o k a z u j e de sv.'-ka kugla,koja d o l o v : . n j o m uu

inr;o k u ; : l o izaa iva promene, raspolaze spogobnoscu da vr.H ra .UTa apo-

sobnost telfe' ^a moz ; . da vrsi rad zove se energi|a.0vakva vrsta energije

HO zove mohanicka energi jn .Kada se telo kre6e raapola^e mohanickom

unorg i jom koju jo,3 aovemo kinot icSkom energi jom,a kada oe nalazi na

n u k o j viaini od zernl je podignuto, odakla mozo da vrni r a d , t a d a ka^omo

da raspolaEe potenci jalncm enc-rr^ljoa.1! toku o^loda narjlanona jo :iako-

n i tost oclraar , js sneiv-ijo 1 p ro tva ran jo kinotiSke anorgi jo u potenci -

jalnu i obrnu to . Pocitepeno sauctavl jan jo ku;;li o b j a a n j o n o Jo prola : , ko . i

e i i o r - ' i i j o na !;-u;':;lQ k o j u ae u.: lur> suU'lura naanatno za; ; revuju i an okolni

v:i".rtuh n !..oi;io SG ku-lo l;ra;'\i.

S lo^eoi p r ikaa ua filinu jo iz toluiiko. r r l ' zazano

Jo :.a M j'.:iu je dobcj log kolja u zemlju tenkim mul jem kojo.f; po i laa ps r-

.: a./', i r ; < ? , > i 3 ' - i t i in so so on t;pu?.ta i udara kolac nabi ja ju ''i /;•;.. D'vlo

eo vi H. u ; ' o t r o b a oncr.'ijo to plot 1103 k ro tnn ja r.e. v r M e n j c raoh: ni5ko:.;

n je i o.-lixl n labo

O CJ O 0

ratoriji p?i vodononi paro:;:.! ;

pokrotnom por ; io l ju je pou tav- .

Ijona »pi r i tu3na IBM pa a izn:". i1

n jo opruvota p,a vodom u^vr ' ' f -

na is a pos tol jo u iskoaenoia p.',-

Io2i» ju. !!pruveta J9 2atvurc:aa

.iacer'. . Ka la se voda :',?.. re jo

. : ; . • - . • ; i j : toplotno;:

boca ' i t ' i v l j o n

i p ro l r l j . :ca ;.npu5ac biv • iii V-ac oa, ^a a j im re p o j a v l j u j e p a r a , a pl'.t-

f ,.- : ;i . poi . icru u s u p r - t n o m ianoru od amora kre tan ja a a pirn a':; , ,To oo-

" u j c la v a d e n G par: vrai rad i sbac ivrn jo ;n EapuSaaa i pomoran j ' . i n

plat ) j \ n ; an ra .cun ccier: i j n toplotno.;; kretanjn ko jo ja nant: . ' " la p u t i m

' • . - , r o v . .u ja vodo i o,:].obad j:ui jo ; v o d o n o pnr . ; ,0vdi5 ao vidi ppotyarinje

aja u peharilSku «nor;-;i ju.

ai p r imer p o k n z n j o d o b i j o u j e homijr,!:c: i;nor i.it'..

b l j en i k&lcijum-karbonat a preliven hloravo-

d n n i c n o n kieellnom,n za t im odnnh :;a-

tvorea zapuSocem.^a nokol iko trenu-

tnkn pojavila ae pona , i zn t im jo ::!.i-m-

3ac isba^on iz grlica boce.O^lod p o k a z u j o

da jo uslod hemi jske reakci ja n boci

nastao gas koji se nakupio toliko da

je stvorio priti.gak koji je tzbacio

z a p u S a o . O a k l e j o v d o je homi jskora

reakcijora dobijena raehanicka ener^i ja ,

i. j. lie mi j ska enerf;ija je pretvorena u mehanicku ener;:iju.

Filraom je zatira ponovo prikazana energija toplotnog

kra tan ja . i l alede^ara primeru pokazano je obrtanje rotora sa lopati-

cami. poraoc-u vadsne pare.Na slici je prikazano de js tvo vodene pare

na toSak 1 istovremeno merenje tem-

perature kj lucanja vode.Ovaj ogled

pokazuje princip koriscenja energije

toplotnog kretanja za pokretanje top-

lotnog raotora.I ovde je demonetrirano

pretvaranje energije toplotnog kre-

tanja u mehanioki rad.

Na slici se vidi zagrovanje

vode u ataklenora sudu.Kroz zapusae je

provucena cev za odvod vodene pare

ka rotoru sa lopaticama i termotnetar.

Rotor je postavljen na atativ u takvora

po loza ju da mlaz vodene pare maze da ga okrece.

'">alji prikazi na filmu au priroda,Sunce i zracenje

koje ono vrai, laparavanje vode u priroc]i,atmosfereko praznjenje i

voJoni tokovi.Sve to ukazu je na razne vrste energijo u-pr i rod i koju

c o \ a k i sarna priroda koristi.U filrau je posebno naglaseno zra50nje

i vrste zracenja kao sto su :radiotalasi,infracrveni zracl,vidljiva

pvetlost ultral jubiSasti zraci,X-2raci t GA),?A-zraci,kao jodan vid prosti«

ranja energije.Sam prikaz na filrau u vezi a ovim je nejaean i zato

f j m o prinudjeni da ucenicima objaenimo ova j deo filma,jer slika ko-

jom au predatavljeni zraci nije razumljiva,

ElektriSna energija jo prikazana ogledom aa elek-

tromotorom jednoamerne struje.Ovira

ogledora j e , t akod je ,p r ikazano pre-

tvaranje onergije jedne vrate u

drugu, t , j .e lektr icne u mehanicku.

Na lici levo je prikazano kolo

jednosraerne elektricno struje

od akumulatora,prekidaca,sija-

lice i elektroraotora.Hn filmu je

pokazan rad olektroraotra rota-

ci jom rotora u jednoia i u drugora Bmeru.Smer se menja kada se promeno

moata pr ikl jucaka kola struje na poloviraa izvora jednoamerne struje.

Poslo ogleda prikazana je primena elektricne

onartf i je u proizvodnji ,u aaobpa^aju i domai5inBtvu,kao i proizvolnja

elektricne energije korigcenjem prirodnih tokova vode.Prikazane su

brano hidroelektrana,dalekovodi i transformatori.

Najzad,pr ikazana je i nuklearba energijn,Prikazana

jo oksplozi ja nuklearne bombe i njena razorna mo6 ,a zatim zracenje

rodioaktivnih supatanci koja se zapaSa aparatima za dotekciju.Ha kraju

N r i k a a i n o kori36enje nuklearne onergije za dobijanje elektri6n'i >

energije,u medicini i t .d. ,kao i zastita od radioaktivnog zracenja

31

Primor ko r i r con ja filmn. pri obipro'! jenof!; f*rad i vn,

Postojo fi lnovi,obicno tomntpkor; orulr-n jn ,!:o,ri.

no ron^u bit! uklopljeni u plan jedno, r case za obrndu jcvlno n n r t " i v n e

jodinice,n. korisni su i mogu biti upo t reb l j en i pri obnavljanju ~n-

divn, i l i kao uvod u obradu neke oblasti f iz ike . Pr i -nor t akvih je f i l m

"Klektroni na dclu",koj i ae moze upotrebi t i u o g n o v n o j i u o ro ' l n . io j

"jkoli, naro5ito u strucnoj fikoli .U mojo j Skoli ga koristimo pri ob-

navljanju predjenog gradiva o eloktricitetu,a istovroraeno i kao nvo'l

u doo fizike o elektricnoj struji.Njegov na- l rza j govori dosto ubrrl-

Ijivo o materijalnosti elektriciteta (ne^a t ivnog) i o enerciji k o j u

mo2e imati.Film traji 14 minuta tako da nastavnik ima dorrta vromona

za ostale oblike rada ea ucenicima.Obicno ga pr ikazujemo u dru r r ;om

delu casa.

Na po5otku filma prikazano je kolo olektri^ne

struje od akumulatora,prekidaca,sijalice i arap9rmetra,a zntmi to

isto kolo sa prikl jucenim elcktr ' ) -

motorom. Jednira i drugira kolom pr.i.-

kazan je rad elektricne B t r u j o , n

prvom slucaju svstlost sijalicr i

merenje amporrae t ron ,a u «.]ru;;nm r i !

elektromotra.Postavlja se pi t an jo

sta to pokroce elokt iomotor ,n u ai-

jalici izaziva ua i j an jo i gvnt los t .

Umesto odgovora f i lmom je prlkriz- inn

stihija u prirodi-orkan sa k i i i on i , ko j i

povija d rvece ,cupa gn , ru? i k rovove

sa kuca i obara elektricne sl.ubovc.

3i

i|i|h—IM*0

'o 1

Ovim so istice gnaga vazduane a t ru je (ve t ra ) i naglasava da se i u

elektricnom kolu iato tako neato krece-struji,nto vrsi rad.'Tn r t ru ja

je lektricna s t ru ja .Nju sacinjavaju elektroni koji so krecu pod dej -

etvom izvora elektricne struje.Da postoji k re tan je e lekt r ic i to ta i

to negativnog noi'T.uje a ledoci

ogled sa ka todnom covLFi lmom jo

prikazan ogled sa ovoni C C V L premn

Semi na slici levo.'J k i a t o d n o j co-

yi se nalaze dve eloktrodo n izmr-

dju njih nesto nir.e s tnk lonn p l n t -

forraa, po k o j o j se mo?,e k r e t n t i

tocak sa lopaticama nnlegnjiu ' i nr

nju svojora osovinora.Kada se cev ukljuci u kolo j ednoBmorno ol«l:iric-ne struje tocak se kotrlja u smoru od negativne ka pozitivnoj p]o";i.

To pokazu je da na njegove lopatice deluju cestice,da te Sestice

V i , , ' t j u raasu,pa prema tome i energiju posto se kre6u.Ako promonlmo

(: r a t r -uje i toSak 6e promoniti amer kotrl jan ja»Poato <5estice koje

i K . 1 u . j u na tocak polazo od ne^ativne elektrod© one moraju biti noga-

• l : l v n ^ , t i to zna5i da su olektroni.U filmu je na taj nncSin pokaisatia

u L o r i julnoot olektricitota,

Na gornji ogled nadovezan je primer iz prakse,

I'Tlaoia jo pokazana ruailaika mod: jedne velike gvoadeno kugle obeaeno

o c o l j . c n o u S o . O n u evojim kre tanjom, poput klatna, rual zid kuiSe.Time

je da to u p o x ^ d j e n j e aa k ra tnn jem elektroua koji , l ;ao i kugla , svo join

onorcl jora kratanja vrao rod. '

Sledoci ogled je taloSonjo bakra Iz kuprieulfata

...] alct i-oli t i t ik im putera.'J stakloni aud eaj rastvorom kupriaulfata stav-

Ijeue au dve 5iste platinsko plo-

oo. Ova ploce su povezarie aa iz- '

vorom jednosmorne strujo proko

aijalice i proktdaoa.Pri propu^-

tanju ctruje u jodnora araeru talo-

£i se bakar na jodnoj ,a pri pro-

pu^ tun ju u dnigoa Bmeru na d r u g o j

olektrodi, i to uvek na ner;ativnoj ,

Ovira ogledora 0e kontatuje da olok-

tricna struja vrsi i hernijski pro-

oca t io i i i ranije pokazano^ raehnnickog i toplotnog dejatva,! ovim oglolom

BO p o i c a a u j a niatori jalnoat elektriciteta.

U na3 t avku , aa t im ,deo filma je posvecen s tut ickom

elektricitetu^pokajtan . je ogled ea malim 0umenira baloriima koji BU mi-

punjeni vodonikom teko da so

izdizu uvis,a vezani au svi-

lonim koncima za nepomiSno

predmete na leboratori jskom

stolu.Baloni eu pribliaoni na

rastojanju oko 20 em u a tan ju

neutralnosti kada njihovi kon-

cani drzac i stojo u vertilcalnora

polo5a ju. Ekeperimentatpr

z i i j c - o('i'lcd i-s. f j ipko'm od plastiano moso«Poele trenjn aipke kr?.nora pri-

n o f i i jo baloniTM stavl jajuci je izraedju njih.f. ipka ih svojira el.'jktri-

c i t o t c n n privlaSi i oni ae posle dodira sa njom o d h i j a j u , j o r au naolektri-

sani e loktr ioi te tom aipke i Ima ju ietoimeni elektricitet pa se odbi jn ju ,

Posle joa nekih opl/eda, sa eipkom prikazan je i ogled

i u ^ o u i v o ' K i , i ipka je predhodno 'naieloktrisana a 'zat im je prinoSena

33

tankora mlazu vodc kojp. curi Iz u ' U ? m p .

Hlaz vodo se povija ka ;)ipki Jto po-

kazuje dajna nju d e l u j o el ok trie! U: i.

U no.:Jim akolnma se ovakv l ogle-

cii pri obradi elektricite bn. retko iz-

vode ,za to ova j doc filrna (pr i obnn,v~

I janju ^radiva) dopun ju jo rnnije or;le~

de koje je nastavnik korisl io u nr\e-

tavi.

i!a kraju filma prikazan je ogled aa katodnorn

covi koja iina ok ran (r,l.il;.« l ovo ) .

Njirae se jos jednom domont ; trlra

elektrinski mlaz,-). l i u ovo;n nlu-

caju se mo5e v idcb i gdo t n j nlaz

pada na ekran.Kads jo cov uk.lju-

cena u kolo a t ru jo na okrnnu so

javlja svotla tacka nu mes tu r;d0

pada^atodni zrak.Gvotlot t u."n-

usled fluoroacenlii je mn to r i j e kojora je ekran proranznn. ii'-ula r,o

k n t o d n . o j C' 'vi pribli2i na;;not,ili oloktromagnot, na s t a jo t r e n u t n o

pomeran je r -vot le tacko na neko dru^-o mesto e k r a n o f u zavienosti ' v i ; 1 : o

d o l n j e n.i;;netno p o l j o . A k o aiu'^no-h na n-_'ki nacin pomeramo i svetla

ta«ka ee potnera po ekranu.Slicno ovome pokazuno je i na eloktrionim

' io l j en .O , T l od ;>m je pokazana osobina katodnof; zraka i JOB j o d n o m dokaz

-h i ,'-'\i ;;.nl: us tvar i eloktroncki snop koji jo nasloktriean.

i'.i i'ilnu :. o napominje da jo ova ooobina katodno,^ zraka iiskoriacena

u rann im olsktronakim uredjaj i raa i u tolevizoru, u komo slika n n o l . a j o

•y\o nvet l ih tacakn koje s tvaraju elektroni padajuci nn okr-m. •

Poolo ogladn d o t o je nekoliko primara u kojiraa se vidi d e j s t v o o]ok-

tronn i kori36enjo njihovo^ cnopa kod ronijenove cevi, le lcvis i j c , u

laboratory ji, zatim njihova struja u raznim elektrionim mnyinarna i

u r ^ d j a j i rna.

Film "Elektroni na delu" pr ikazuje malo o/^lodn

i no ^ovori mAo,;o o e lektr ic i te tu .Medjut im,ogledi sa eloktronira- ' ,

ko j i nu pr ikazani na filrau su vrlo jasni i kva l i t e tn i , t ake do ih

.•jledalac Inko pi-ati.Film jo u celini zanimljiv,a narocito onaj deo

koj i ce odnosi na katodne zrako togled oa tockora i ogle! s<\-

lom tac'ikoa nr okranu ka todne cevi jer pokazuju prisutnost o lc ' - : t ron t ) ,

n j i l iovu macu i or.obine.

Zapazeno je da jo priinena ovog filma u nn.stti

procesu pomO(_;la ucenicima da boljo ohvato prirodu eloktricitetn i

da razumeju fizicke pojave i volidine u obradi e lektrodinnmike.

Primena filma pri" obradl naatavne jedinice»

naizmenic'ka struja* • *

Pri obradi o,ve nastavne jedinice u s redn jo j 3koli

koriotimo se oglecliraa upotrebl Java ju6i model yeneratora naizmonicine

t i t r u j e kakav ae u Skolaraa priMtenju je.Prilikom deraonatraci ja ovim ,

arc U. tvom u£enici uvid ja ju cinjenicu da se obrtanjem rotora i a m e d j u ,

po lo va" magnet^ dobija indukovana elektricna struja, Sto dokazuje ai-

julicfl, vezana u kolu struje sa o-etkicama,ili morni instrument. Ogle-

l i n n r.e pokazuje da je struja naizmeni t fna , da se n jena jac":lna mea ja ,

j to t,<3 narocito vidi po raernorn inatrumentu cija kaza l jka osciluje

ol.o nul tor; podeoka na levu i f l o n n u etranu kada* ee rotor tiporije

okredo.Med jutim,d^ bi ucenici bolje sa^ledali uz rounu vezu i;:medjii

poloy/ i . j . i p rovodnika i rna^netnog f l uksa ,o jedne strano i elf iktrono-

torne n i l o i n > l u k c i j e , n d,ru.r"o stranc,: ie racx/.o ae objasniti jodino

i B ^ m o ogledom . ,,'o?,o ye no'.cuzivati polo^aj rotoi"a-u o d n o c u na polo-

vc :u ' i ; :auta i- , ;o 'voriti -o t p j v>s?,i ,al i to je ocif- lodno pokazivaaje i

I 1 , < , n j 3 ,]c. kol iko bi uocmici shvatili pomonuti oluoi; koj i jo d

je^nacinnma•

F = F cos 9hi . s

13 = Emain«Jt

J;o,-]o- "na iakazuju tu navir:nost.

Ako no us 0;"-lo(io primcni po»tojoi5.i f i lm na . '

i ' i : - L i u , c.l ji jo Gaziy"ElQktromotor i generator',1 uoen ic ima ce bill pru-' ' " , ' 1 'Sena ao.'juanost 3a po tpun i jo alivato no a&rno procee naotf . ^ika riuistna-

' ; i i5at; ; ; t r u j o , v e o i ,pontupne proraona indukci je i aavisnoat riayona

i . i ' l uhov Hie ntru' jo od ma^netnoij; flukca i njocovof; polozaja u odnoau

a:i in: ' i i o L r i G po],ovo, .

Film. "Genera to r i olektromotor" jo toraatekoy oadr-

' • j , i :.iiio ,}c p o t r o b n O j U ovom sluSa ju, prikazoti earao ana,) .dap kpj i

da odnosi- na nai:-,raeniciiu struju.Fili.T je crtani i u boji. tako .da ^

jaano pok i s u j e r.ve vaSno eloraonto u toku procena. Svo jora i l inamikoft ,

ri«k;-;d u;;.porcnitn, a nekad ubrr-anira kratanjoi provodnika u raacnetnon

•pol ju.-objaanjava proccs - ;;.uf;tanka a t r u j o , n jenu pe r iod ionon t 1 usn-

j: ..nn zav i r jnos t pojodinil . fiziokih volicina u Ofj'lod'u.

ila filmu je najpre^ prikn-

zano kretanje provodnika u rna^not-

non polju r.iac;neta , pri cemu jo on

uvek u pravcu norrnalnom na pravac

linija si la pol ja .Ako k r a j e v o

provodnika poveaamo provodnicima

sa mernim inatrumontom i pomora-

mo ga nav i r ie kaznl jka memo,1-- in-

V

3 r<

j s t r u r a o n t a akrece na jednu a t ranu ,a kada ga pomeramo nanize ona

.skreco na dru;:;u atranu.Ovo pokazuje da ae u provodniku javlja ele-

ktricna Htruja i da njer. sraer nije isti pri kretanju provdnika

imniSe i naviSc.Ovom prikazu t iadove^uje sa prikaz u kome je po-

kazana rotacija provodnika savi-

jenog kako allka levo pokazuje.

Krajevi provodnika su u vezi sa

raernim instruraentom.Umesto kreta-

nja provo 'nika gore dole vrili so

obrtanje oko jcdne zamidlj<-)ne oao

(ose siraetrije provocnika) ,nor-

malne na linije alia magnotnog

polja i istovromeno horizontalne.Iz polozaja.kao na alici,rotaci-

joni u &HU3ru rotacije kazaljke na caaovniku,horizontalni delovi pro-

vo.inika seku linije sila magnetnog polja, pri cerau jedan vrai kreta-

n je k r a j severnog pola naviue a drugi kraj ju2nog nnnize ,do polo-

/.aja u korne je ravan provoJnika opet vertikalna.Za to vreme merni

inst rument pokazuje da postoji elektricna struja odredjenog aiaerf . .

(J toku dal jo ro tac i j e ave so ponavlja ,ali u ovom slucaju instrument

pokazuje struju drugog Linera i ako so provodnik okrece i dalje u

istom Dmeru.Daklo,u toku jedne rotacije provodnika javlja ae in-

dukcija dva puta i to u toku 1/2 rotacije jednog sraara,a u toku

druge polovine r ' ac i je struja drugog smera.

Ooi;$ledno je da ne inoiemo

provodnik stalno obrtati oko oce00'

jer jeyvazan nepoaredno sa inatrumen-

torn koji miruje.Da bi imali stalnu

vezu provodnika sa inernim inotru-

mentom.i kad se on okrede stalno

oko svoje ose.potrabno je da ugra-

dimo dva metalna prstena na istoj

osi obrtanja ali izolovana medju-

uobora.Kada aa evakim od njih spojimo krajeve provo'lnika imademo

rotor.Dodatkom raetalnih plocica uz svaki prsten dobijamo prikaz

i;eneratora naizmenicne struje ( principi jelno) .Sada se merni in-

atruraent vezuje sa ovim plociaama koje se inace nazivaju cetkicama.

Prikazima okretanja provodnika oko 030vine film ilustruje induk-

ciju atruje u je'lnom,a zatira u drugora sraeru Sto je pokazano i

strelicama koje so pojavljuju kod cetkica.Sinhronizovano aa obrta-

njem provoInika kaaaljka mornog instruments pokazuje svojim skrfi-

tanjera levo i doono od nultog polozaja da se radi o naizmenicnoj

;.; tru ji, t., j. o atruji kod koje se smer naizmeni£no manja.

Zbog uspcr enog kretanja vid1! se zavisnost'

isaedju .rnagnetnog fluksa i eloktromotorne sile indukci jo f Pokaaano

jo Ja kail kroz povrSinu konturo provodnika prolasi makeimalan

riulca i i in^notnof i polja indukcija no postoji,Ton trenutka je kre- /

banjo nrovO'- lnika . parnleino ;stv linijana oila magnetnog p o l j o » V p c

, j j i . t looej t ronutku : uia^notni i'luka se smanju ja a elektromotoi-na

alia imkilcclJQ pofiinja da rtste^lito jo pokazano iatoyremeuo i

i l l j i i ; ; r amon i ,Por lod icnoa t s t rujo yo vidt iz uporodnog prikazivanja

E . okrotanja ja-ovodnika i odgo-

varaju^e vrednoati ^lektro-

rnotorno. sile indukoije rin'di«r

jaf;ramu,kako jednoij tako i

drugog smerajls ovoga BO

vidi sinusni odnos »t

- . £--le je 33 trenutna vrodnoat

elektromotprtie silo indvikci ie, l:oja semvTL .aovlsi i od u/rl'a 6,15,,, , ** V jjl « , "l.? ™ ijl

jo makeimalna .vrcdnost , oloktro.r:iorno «ile za pdredjenu promenu- mag-

notnog'fluksa,a 9 ugao i zmed ju linija ulla magnotnog polja i uor»-"

i nn, ravaa provodnika,U c°rr*J°J jednacini mozo ao ujriapto u.qla

v-» : ; t ; r:viti proizvod \iglovne br:: ine i vremena',pa ,je S " E ain. CO t,

la F I G vremo t rapuna _ o d . pocatnog po"Lo2aja kada. je ravan provodnika

bila no riiialna ,na -lini je sila nia^netnoc polja*.", .

Glavna karakteriatika ovog filrna je postupnoat

u i i r i l ias ivanju. Iz jednog jodnoatavnog prikaza proizilazi drugi

l ; i > j i se na njega nadovozu jo ,a zatira iz ovog tredi i t ,d.0vakva

i lue t rac i ja oraogucava uceniciraa da po fazama prikazivanja ahvate

! ko n a a t a j o naizmoni£na etruja i da, istovremeno to poveiu aa za-

kouirna Lndukc i jo sto su ucili ranije.

Film prikazuje princip generatora haizraenicne

u L i - u j o k'akav se dana.-! malo koristi.Po njemu je induktor atatpr 1

to permanantni magnet,a indukt je rotor.Kod savreraenih maaina naiz-

raonicno atruje nije tako,pa je potrebno da nastavnik objasni u£a-

nicima da,gledajuci f i lm,ahvate sustinu proizvqdnje naizmeniSne ^tru-

j i ) , a j to ae tiSo konstrukcije goneratora naiameniSne e t ru je ,o njemu c

docuije biti re5i,da im objaani da zakoni indukcije oetaju isti i

l:i.vd ,]o rotor induktor,a etator indukt.Ipak,ovakva kakay j e , f i l m u

prvorn delu oraogu6ava ucenicima da, pored ostaloga,gleda ju6i drugi }

d o o , » h v a t a generator jodnosmerne atruje koji sa yiSe koristi.

Ceo film se moze prikazati nepdsredno kao uvod u

dec clo!:trodinaraike koji se odnosi na elektriSne-raaaine.

rteo fll.".ia"(3onorator i olektro iiotor" korl-

i:U..I;IQ pri. obrudi naytii.vn«j jodinico :princlp gonsratora i elcj..tro-

;v i to rG j c d n o H m o r n o strujo.J, ovaj doo jo crtuui( animlrnni ) i u

I • ' ' i i;:.i ,;o;, tu P J I X . A obju.'m Jen j GIU proco£ju»

PrU..v'z pri ioipa f.oaoratora j o d n o a m u r n o i.rtrujo

- i i j u ;V:i j.;llk'0i':; prlnclpn ^onoratora nHiamontcna nlru j o , k ' , > j i jo

n i": :i (. 11 j-. 1 i c i 1 c.. v o) p v i k o r.i .> j .1

i \ ,I1-1- ' .ova r : 'vcui norwulr.Q H A lii'.ijw

c'ilu la^^notuo!* po ' , ' j ' i , v;vi:.H; ii.i,:; , < ' » •

vn rotficiju uu oola obrt(i , ' ;H I. i « : - 1 j-

l;a iiuiruo.;; i.ntjtvu!.u::nt;i 1*9 cjki'Otiutl

)-,a ^ i idvui straiiu. \'s.o r i roi i ic- ' i ino koi.»

tukio morno..' tnctrurftoatvi .1" kll •'-

a;i jo;- po.V,, oVir t ' i , ju !;: '•/,;. l j j ia.'it rummits. co ukrouuti '.:o iotu utn.aiu.1,

po d v-'i polfiprr,toca,Ka'!a eaiao poluprtitenovo koji :iu E>pojeivi aa kr;i-

;'i< vi.raa provodnika ponerimo to,ko du clao jodan prut en dol)i.':o,'\ ko-

Icktoi- pod uclovora da se polupr f j tenovi so clodiruju.lCllano dirke po~

^—. ... . atav^jamo aa obo otrane V.ako ;.io-

V \ \ Vtazu je nlika lovoj ' ida provo'nik.

obriomo (pre iaa priknzu na plicl)

leva klizna dirk'; u:;ina struju

od dula provodnika koji id;., aoro

( pored sevorno-; pola- mafjncto ),:?.

dacna od d.O^ct provo Ir.ika Uoj i

ido dole ( p o r o l f iU^no^ pola) t

C tko uo u pi'1-.vo luikvi ind\ ikuJG otmja ..rmnonl jlvorr fsnort-i sbnrj pro-

i:igno k n n t r k a t o kra jova orovodnikn su klisnim dirkarap. u spolj.;301,1

, 'onova aa.ao nn jodnu qtrnnu od nulo,1 to zn;voi d:; u epoljn.iem kol\.i ''' . . v

': ,̂ n t r u j a iodv.o,1" enera. Vrndnont napona atrujo porioaii-.no peciluw

p ' j o od nulo do noko raaknimalna

vreduosti. Vreraoncki di jn^ran, jis •

/ \\\\i lovo, pokazu je da t;onoratorI V V V V^i * * *• P* proiavodi pulziraivi«u jodno:;mernuT T 2T0

struju..

Ako rotirajuiSom provodniku

pridruHmo jos jedan takav i po-

• v i i n o ga tnko da nje ,ova ravan budo norraalna na ravan prvor; i2meni6e

38

00 clijif.treitt Btili.iG.3r.da 6orno irnaii kolektor od o<:>tiri plocice,

modjucobno i n o 1 n v till »Prili-

E kom rntcciJT ova <?v provo ' i '

ka -i jar'Tiim ctru.jc ,u r ' p o l , ' m , i n

kolu co inati obi IV; pretift alici

0

/\i\rV\ -»•

2T ru.ro/t prov.cdnikn ,kojl smo !s:i i-ill,pfedstavl.jen ' • r

clanom linijom, r,o..'o ne p61 Is ) ti

jagSroraom provp.'Pomirsn jo u ;oduoexx na njerra r;o 90 rotnoija.VrDmoncikl dijo."T'A"i u tfpo] ,ri,V n

koi«,u7.ov»i obu prove ' n i u ' i , \, predntavl ;je"i .in rn sltoi

0 levo.On pokasnjo - In ,}o sir '

1 jednosmcrnn , da hcnri pi*ekid0.,nll

i !a nijo konatantna»Ukoli)to bi poveonvoli broj prpvo'lnikn r^ornj

littijn^po obliku,bi sa pve viae pribliSavala pravoj lini.ii*

Ka ovora principvi se zasniva rad gonorntom ,]': ino-

smerne siruje,kojira se mohanicki rod pretvara u elcktircinu oner i.,iu

jednosmerne stru^e.

Da bi,obratno,olektricnu onergiju protvori l i M ,

raohanicki rad korintimo no o'lr':,-

tromotorom.Ovdo GO biii prika;-in

princip eloktronotorn, jednosrnernQ

struje.Prikaa se no ra?,likuja nno-

go od prikaza prinoipa general -:i-

ra jodnoamerno etri i . i" .U'nor; l.n i nn -

Ijunivanju iavora provorlnik se

H

R \ I\ NH

:. : • ' . " . ' . : . :-r:::..£:

R, -,."J .?'-!-, A\ a /wl:̂ V.-«j-.Ti -

. • . . ; .. •• - ' •

\

\a no f i lmu jo prikazan

izvor jednfoBtnerno ntrn.io.Pri. ' -0£e ir.medju polovn m:.'.f;no tr .

Da bi objasnili rotaciju provodnika porimritr . i , . i if ioponananje pormanentnog m:M;;no lan-s izmedju polova n a ^ n r i l r - I1-:'..

Noka je magnet n-n u pOloSajjUkako pokazuje Blika,''bog ino'',ri-

aobnog dejstva mngneb n-n i;:vr.'iirotaci ju f t^.ko do rnd polov'i b ' d oH-e-n-S,koko olika pokrr ; - . ' i , io .A ,,o

b i nekako promoni l i ' pole ' • , : po«

lova miicnuta n-n u torn t r fru ' t. ' t i t

on bi se raorao opet okronutl.

3'J

\o ee dogadja i sa provpdnikom izmedju mag-netnih polova.Meka je provod-nik u poloSaju kao na slioilevo.Kada kroz njega propuati-mo jednosmernu struju,tako dautic© kroz gornji njegov dao,aifitiSe kroz donji}8tvori6e eeraagnetno polje ove struje eaeevernim polora na levoj,a ju2-nim polom na desnoj atrani.

Zbog medjuaobne interakcije dva magnetna pol ja dodi co do obrta-

nja provodnika za 180 ,-tako da oe uspoatavi red polova H-s»-n-3«

Ako uroineaimo smer struje u provodniku, promenom kontakata sa iz-

voronijbice rod polova izraenjen (N-n^a-5),pa 6e provodnik opet da

su olcrene.Proraena amera struje u provodniku se moze oatvariti

mehani^ki.Svaki kraj provodnika

spojimo sa jednim poluprstenora, '

slicno kao kod generatora jedno-

sraorne; atru jo.Preko kliznih dir-

ki dovodimo jednosraernu etruju

iz izvora u provodnik i on 6e

Be okretati,kao ijto jo na po-h

cetlcu pokazano.Na ovaj nafiin

i'u promana aruora atruje u provodniku uslediti uvek kad on roti«

ra juc i prolazi polo^aj pri kome je njegova ravnn normalna na pra-

v . i c linija sila nagnetnog polja magneta N-S«Ha ta j naSin je otatvui-

i ' ( iU oloktror.iotor»

Ovim animiranim filmom prikazani su prooesirasSlanjcmi do na j jodnoetavni jih detal ja.Postupno, jedan detalj

jc-, povozon sa drugira,onako kako didakticki principi zahtevaju.

!:u^n0tni polovi raagnetn K-B i n-s eu oznaceni bo jama i to pla«-

vu;,i Boverni pol a crvenora bojom juSni tkao ato je uobicajerio,

Vx'omo t r a j n n j a prikaza, po jodinih promona, je dovoljno clugo tako

> ] ; ; uceuici mogu da zapaze bit:ie Sinjenioe, Sto ee i pokazalo u

Primenjujuci film uspevamo da objaenimo prin-

o.i. [i , , on oral ora i elaktroraotorn . J to , slusimo se i ogledora.Poale

f i l raQjU < l a l j e m radu aa uconicina,do!nonstriramo rad elektroraotora,

!ili.i/i;''i 60 model ora kakav se u 3kolatna kprioti u

40

i'rinor koriScenja filnia kao uvod u nus tavnu oblust

..'a noiotku obrado nastavne oblaa t i ja tomska

i vrukli!'.u'-.v:.i f i a i k a , u or.no vno j i s r edn jo j K k o l i , k o r i a t i m o nno-t

t - .vu i . f a i n : "Ato ;nska ouor^ i ja unutar ntorna" .Film je u b o j i ' a

vroma projekcije jo 13 minuta, tako da nastavniku1 o a t c j e i loata

'romona so obradu nus t avno jo i l in i .ce : prirodna radioakt ivnost ,

:•• , i f j t o . i <'• ,nu u s rodn jo j ikoli .Ucenici ;;a rado px-ina ju, ^ to as

u rr.:iks:i., jor im l l u s t ru j e nojaye tnko. da u d o l j o j ns stavi

mogi LiapQ^nQ :da prato pre,]avanja i st if iu nova snpnja ,Posebno ,on

i;u;: n^ i ih i '^azivn in to re sov^n jo , jor im nastavnu mate r i ju cini

doatupnijora i intorosantnijom.l! jegova primena jc potrebna miro-

c i - t o u oriim ikolama k o j o neraaju nikakve mogxidnosti sa dernon-

n t r a c i j u radioaktivnih pojava.

U ovora primeru bi6e izloSena upotreba filrna

prl obradi povaenute nastavne je'Hnice,ali uz koriacenje dijafil-

i! ia ,oimo iabegavamo cr tanje na tabli,a istovremeno prikazujemo

i l u a t r a c i j o kojo film ne daje .

Ma pocetku filma je prikazan ogled sa maglenora

k o i i i o r o m . U n j o j se vide tragovi putanja radioakt'vnih Sestica koje

i^ini kon%3anzovana vodena para,Magleni"koncici"odjednom naataju ,a

zat im so vodena para polako razilazi.Sa ovom pojavom se u p o r e d j u j e

kondenzaci ja vodene pare oko molekula gasova sagorelog goriva iza

avioria visoko u vazduhu.Avion za aobom ostavlja vidljiv trag i

film ukazu je na to da i u maglenoj komori neato ato je proslo

za eobora trag koji j© takodje vidljiv.

Posle ovih prikaza kondonzacije vodene pare

film dalje prikazuje kako

se 'mo£'u zapaziti tragovi

(Sestica koje emituje radio-

aktivna materija.Prikazano

je stavljanje predraeta sa

radioaktivnom mater i jom u

maglenu komoru.Da bi naa-

tali vidljivi tragovi po-

trebni su izvesni uslovi»

a to su zaaiienost vaz-

.luha vodenom paronr i odgovarajudi pritisak koji je potreban da

bi kondenzacija pare naatala na tragu putanje kojom prolaze ne-

vidljivo ceatioe.

Posle ogleda ea komorora film prikazuje detekciju

sa Gajti 'er-Milerovim brojacera.Ista materija koja je bila u komori

prinejena cevi brojaca ,a odmah zatira je instrumentom prikazana

41

jacina z racenjo ,a cuje ee i zvuk, Tom. prilikora je u filmu prikaza-

no da sa rastojanjem radio-

aktivne materije od G-M bro-

Ja°a detekcija opada,a ako.se

izmed ju 'aktivne materi je i

brojaca stavi neka raasivna

prepreka,ona ee vidno smanjujo ,

ill gubi.

Posle prikuza detekcije Ga jger-Milerovim brojacem

pr ikaanna ^3 scintilaci ja . l fa filrau je prikazano posraatranje ova po-

ja VQ ko je , jo vrSio decak u zararacenoj prostori j i .Sam prizor poem.a-

iranja ja dat animiranim delora filma,

Da u prirodi pcstoji radioaktivno zraoenje u

v o c o j , L 3 i m a n j o j i^eri, pokazano je na filmu raarenjora koje BU vrailas

d va i t i t raSivaSa kreoudi ae po terenu sa atalno ukl juf ienim Qajgep«-

f ' . i l t i rovi ia bro jacem, koji je pokazivao radioaktivnost » N n nokim mos-

t inu K i - a o o n j e jo ja&e,ato ukazu j e na, priautnoat neke ve6e koncjen-

t r a c l j o radioaktivne materi je . ili materi je koja jaoe zraci,

Prodornost zrakova pokazana je oksperimentoia.

i :lel:o od radioaktivno materi je, koja je nn postolje stavljena po-

;ao, 'u atipal jko jStavljeft je metalni predraot (k l juc b rave ) , a izaj .

r. jc'r.ii f oto(.;rafska ploca u crnom omotu«PQato je plooa kratko izlo-

zona :-. r j" jii ju isvr-':-orio jo rai:vij:-mje u eniulaiji i dobijon negativ

predniota, §to d o l r a z u j o d p j a t v o ;-:ra5enja na fotorrra fcki n r4teri j?.l,

Di'u^'i d o o fll.-.a se o.lnoai na voiHacku ralioak-

bivnoiJt ' t-Prikasurio jo y t av l j an jo v ino koniada.motp.inih pro^raota ill

:.. ; . '.' r:i cilinder, catvaranjo'X -bdno.Senje u nuklea'rni reaktor na sra-

'.;njo, 1'oal.e ^ rn - l i on j a vr."eno je i r>^i t ivanje rB.itoak'tivnoati ovih

predmeta r l e t o k t n r o m . V i d e l o so da su ovi pro^met- l jko ji niou- poka-

zivali ni l rakvu rwd ionk t i v r i oa t pre s tavl janja u reaktor, sada aktivni,

Ma k r a j u fi lrnom su prikazani razni primeni ko-

r i - i ^ o u j a ra l ioakti vnosti (u medicini, proizvodn ji i u nnucne sv rhe ) ,

!: 10 i 3 t e tuo de j s tvo zracenja na fiovecije telo. •

Poele prikazano;'; f i 'Jjna na.gp izlaganje,uz upo-

nastavljamo n$. a lede^i nacin:

I ako ••JQ'ZQ uranijurn i torijura znalo mnogo ra-

ni jo u to;iio da BU ti element! radioaktivni aaznalo ee tek kra jera

d o v a t n a o G tog voka,?OBle otkrica X-zrakova 1096.godixie, francuski

t i. ./. i .'; .1 r ; ; .Bocqurel je z a p a z i o da urunijuma ruda deluje na foto-

i - . i ^ l . u p locu boz ikakvog prodhodnog pobudjivanja sli5no kao .5 to

! i . i j u A-/ ,raci koji BU nevidl jivi. Posle ovih otkrica, zaintereso-

,a tu po javu,I!ari ja Curie je istu takvu pojavu otkrila i kod

trebu

42

tori juraovih ruda.Govoreci o Bacquerel-u i M.Curie ietovremeno po-

kazujemo di japozi t ive ovih naucnika pomo<5u dijaprojektora.{Jaime,

pokaz i i jemo nj ihove slike i snimak koji je nacinio Becquerel.

Posle ovih otkrica ni2u se nova.Otkrivene su

novo radioaktivne aupatance i to: poloni jura ,kojeg BU otkrili Cu-

rio i Debierne;radijum,!:oje,r su otkrili supru^nici Curiojakti-

ni ; ju! . i ,ko jeL , je otkrio Dabierne;protakt in i jum,kojeg au otkrili

S o d d y I l ahn i. Mei j tnor .

Zraci ko j e emituju otkriveni elementi nazvani

nu haonora j radioaktivni zraci}elamenti koji su radioaktivni naz-

V'. iil BU imonom: radioaktivni elementi ,a saraa po java ,ko ja so jav-

I ja j iezavoano od spoljnih u t i c a j a , n a z v a n a je imenora: prirodna

r a d i o n k t i v n o n t . T;ne radioaktivnost dali au supruznici Curie.

Veliki okr jper imentator i naucnik to^a vreraena

Uovozelandjanin Krnast Ruther ford (projekci ja slike sa d i ja f i l rna)

jo i ap i t ivao radioalctovrio z r aocn je i otkrio da BU zraci ovog zra-

o o i i j a aloiieni.Ustanovio je da se j av l j a ju tri vrote zrakova,Pro-

pus tanjem zracenja neke radio-

aktivne supstance kroz magne-

tno polje (slika aa di jaf i l raa)

dolazi do razlaganja zrakova na

po2itivne,negativne i neutralne.

Zraci aa pozitivnim elektricite-

tora nazivamo imonom alfa-zraci ,

aa negativnira elektricitetom

beta-zraci,a neutralne garaa-zraci.

Ispit ivanjera je utvrdjeno da BU alfa-zraci cea-

tice a l i cne jozj j ru he l i j uma( 0 He ) , k o j e se sastoji od dva protona{-

i dva neu t rons .One imaju pozitivno naelektrisanje koje ae moze

osna.iiti aa 2e , jer iinaju po dva protono^ maea ovih ceatica jo veca

od mase elektroria oko 8000 puta.Alfa-ceatice emituje jezgro atoma,

k o j o jo ualed nog oxbilnosti bilo sklono radioaktivnom raspadu.Brzi-7

ua kojora alfa-oestica napusta jezgro iznosi oko 2.10 m/s.No,i ako

je br? ina velika i velika masa,njen domet u sredini koja je okru-

iu je nije volikl,Na primer:u vazduhu pri obicnim ualoviraa (15 C i• O

760 mmllg) all'a-cestica radijuma dopire do rastojanja od 3»3B.10 ' m . k

Energija koju je iraala ova cestica pri napuatanju jezgra atoraa

(od nekoliko MeV-a) utrosi se na putu u sudarima sa atomima i

molekuliraa sredine i ona prelazi u toplotu te sredine i utroai

f,K na jon i snc i ju molokula sredine.Eksperimentalno ja utvrdjeno

da a l fo-c stica jonizuje i z m e d j u 30000 i 40000 molekula na putu

4.3

od 0,01 m.Inace,prodornost alfa-cestice kroz te6nu i cvrstu mate-

riju je ananto manja.

Za razliku od alfa-cestica beta-zraci BU cesti-

co najativnog elektriciteta,sa vrlo malom maoom.To an elektroni . i f j ih

izbacijo jezgro atoma,iz iatih razloga,"yocptnom brzinom manjora od

b r x i n e svetloati,ali oko 10 puta vecom od brzine alfa-cestica.Beta-

araci BU prodornij i oko 100 puta u vaaduhu od alfa-cestica,all ira jo

jonizaciona moo znanto manja od jonizacije koju vrae alfa-cestico,

Pri propuStanJu alfa i beta-zrakova kroz magnet-

no, ili olektricno pol je ,nasta je ekretanje jednih na jtjdnu a dru^ih

na drugu stranu.Savijanje putanja ovih cestica zavisi od jaSine

po l j a ,kao i od njihove energije.Znatrio vise skrecu sa svoga prav-

cu bota-oestice,d'ok alfa-5ostice znanto manje zbog toga sto imaju

voliku masu u odnosu na prve.

Priroda gama-zrakova je razliiita od prirode

alfa i bata-zralcova.Gama-zraoi ne skrecu sa pravca prostiranja u

, i . no tnom,odnpsno elektricnom polju,Sto znacl da to niuu naolokri-

t i f . ne cestice,voc elektromagnetni talaai. IspAt-LVanJlem je utvrdjeno

da an oni vooma prodorni (:'Ho i film pokazu jo ) . Frn:liru i kroz d o - ,

b l jo plocc rnotala kroz ko jo pro laze savisno od svoje cne r^ ' i jo, Oara ' i -

::ruci nas te ju pri l ikorn proceea alfa i beta rasps da jezgra a toma.

Ii:iaju vrlo m a i n talaenu d u 2 i n u - r a a u j u od talnsne. duSine X - z r a k a , t o

z n t o iaa.iu vrlo veliku prodornu moo.l 'ad naldju na a tom mogu -la

p ro i zvoJu poku od promena r.a oniotacii ,ili jezgrtv a tom ' : ,

Dal jo na ' ;« i?l.:-a).jo odnoci co mt :if;t«!:ci ju n-

lioa!', t ivnof 2ra3en ja, Podsedsano uoonike na pojcdino do'talje filma i '

r-;;:,;: o v;.! ra mo ra njij im o nac inu k;.iko je filraom ob jusn jena r l e t o k c i j ^ ,

•ca i ' . c l n a i n r ' ^ v o i ' e o de tokc i j i '!a j';'cr-'.!ilerovi>n bro j a ^ o m , "i;irl CMIO;:!

i;.Taoror.i i ponma :.r : n jem scintilaci je«U toku to£ razjovora 3ppun ju jemq

i l i - i pokazu jomo- pro jakci jo <3ija£ilma.,kojima FU pokasane ^ e m b po.jo»

'Hnih dotektora . (Kor in t imo di Jafllra"Radioaktivnoat* ) . 7 n t i m n ' ;vodimo

' ' n 30 d otekci ja radioflkt ivnoati vrsi i porno^.u poltiprovoclnickih ,'

detektora, scintilatora, jonizaciona kornore i dru,i'ih» '

Pomocu Semo(s l ika l evo) o b j n a n j a v a m o

do tekc i j u 'joniz»cionora komororn.

\f~~ Komora je cilindricnor; oblika,od

nap. metala ispunjona ^asom (ar i jonpm sa

i mP- dodatkom C0? ill S H , ) . U . n jo j ae

nalazi raetalna Sipka , izo]ovana od

cilindra,koja slu?.i kao elektroda.Ova .lipka je proko otpornika R

( \

•

3 ;-Hl|l

2

•• —

•i-

n, »-MR i

V

u k o n t u k t u sa ikvorora jednoamerne struje, epo jena sa pozitivnim po-

,, ' * > k . jo ciliridor kompre spojen sa negativnim polora i vrSi ulogu

ud>) , k ondenaa -bo r C^ je prikljucen pafalelno ea otpornikom.Kada u

.i : n i . -aclonu kompru upadne neka radioaktivna cestica vrSi jonizaciju

/,. i . ;;lvara se -vac! broj jonskih parova.Pod uticajem napona nega-•l

l i v n i joni ae kre6u preraa aipki (anodi),a pozitivni presaa zidu ko-

mora» :u taj paoin ae dobija jednosmerna struja koja u epoljnjem

I, (/hi pual kondeuzator C-,,jeij je otpornik R velike otpornoati.Konden-

tor tia brao napuni i kod maksimalne vradnosti potenpi jala.na njerau,

i . i.nje prasnjenje proko otpornika.Za to vrerne na kpndenzatoru C?

i;.j javlja akok potencijala, te ee na taj naSin javlja impula koji sa

odi u olektronski aparat radi njegovog pojaSanja i belezenja

11 -T _ _.,1

—'1

C

11

UI

m •rl

Nagla&avamo u5en\cima da sem ova kombre poatQJe

i drugs za detekciju i merenje .zracenja*

Pomocu sledece §eme objaenjavamo detekciju polu-

provodni5klm detektorom.PoStp eu

ucenici ranije ufiili o poluprovod-

nicima ovom prilikom ob jaan javnmo

.nacin detektovanja.Poluprovodnicka

dioda je od ^germanijuraa ill sili-

ci juma. Povezana je sa izvorom in-

v>j i ' iuo( akceptor sa nagativnim a donor sa pozotivnim polom),Zbog inver

z'nog prikljucka na PM-spoju ce biti pr.oairena oblagt potencijalne ba^-

r i jo ro , iito je potrebno za detekci ju«Napon jednoarnerne struje moze

i od 200 do 2000 V.Kada nukl6arno zraSenje prolazi kroz polupro-

V ' j ' i n i k ono u PN~apoju ob razu je viae pari ,elektron-2upjlina,Pod utica-

j ;m prikl jufienog napona elektroni se kre6u ka donprskom,a supjline

k.i akcoptorc ikom delu,t.j. prema suprrotnim polovima.Zbog toga nae-

t u j o pun jon je kondonzatpra C i pojava impulsa na kondenzatoru G ' . 2a

jodan par elaktron-Supl jina upadna costica u silicijumu utrosi 3,5

,aV,a u ;;irraanijumu 2,8 eV,dok je ,u ,'onizacionp j komori utroaak ener-

i: ;Ljo na jonizaciju gasa snant \o ve6i po jednom .paru jona.Po prestari-

ku d u j u t v a zracenja Pli-spoj prokida a t ruju pa se u poluprovodniku

n . ; | .outav3 - ja prodhodno stanja,kada je d r j t ek to r sposoban da do tek tu je

uovu coaticu.Najkrace vrerae izmodju dve detekcije je u ovora slucaju

roila volicine 10 sek»

Ha kraju isticerao da je usavraeno vieo rnetoda za* "

dotokci ju i mepenje radioaktivnog zracenja, kojima se moze utvrdi t i

vrcta araf ionja pa cak i onergija pojedinih upadnih- zrakova koje

d o t e k t o r dotektuje .

Prlmona g ra foskopa u opt ici

Pri o'nr'idi mnogih nastavnih jodinica u f iz ic i

c r t a n j e s l o ^ o n i h cr toza na tabli predstavl ja veliku teiSkocu

ako nnstavnik radi na stari na x in .Pored to^a ti cr tezi nisu

kvali i.atni ,.': to ne pomade ranogo u envlad jivan ju ^ra r l iva. U da-

l-joiu i a la^an ju bice navedena primena grafoskopa u toku obrade

n a u t a v n o jJeclifcioeiaBtrattpmski durbin.Zu i lustraciju konsti'uk-

c i je Itkova i samo£r durbina sluzimo se, pored ostalog i grafos-

k . i p a k i m foil jama, na koj ima se nalaze cr teH.U praksi se poka-

z'dlo da na o v a j nacin ucenici bolje shvataju opt iku durbina i

u i n a j u ui razl ikuju uloge pojodinih delova kao i durbina u celini.

Za posmatranje jako udal jenih predmeta sluSirao1%

;;e naroc i t im .iptickim. ured ja j ima k o j e nazivamo durbinima,a za po-

ataatranja objekata u vaaioni . s luzimo se astronoraskira d u r b i n i m a i

t o l c i s k o p i m a . ;'u spada jus Keplerov astrononaki durbin, Gali lejev dur-

b i r i , . j u t n o v teleskop, 'Iregori janski teleskop i dru^ji*

Poraocu durbina mo2oap da vidimo udal jene pred-

m e t e pod zna tno vecira vidnim uglom, pa napi ae cini da emo BO pri^

blizili proranetu. Pored to^a predmet nam je u liku avelliji nego

i::id ga p o a m u t r o m o golim okora.

Ovdo ce radi i lustracije biti prikazan sarao

i l o p l e r o v d u r b i n poraocu crteza na grai'oskopskim fo l i jama,uporedo

3 a i z l a j a n j e r a nastavnika.

Kepler je konstruisao cyoj durbin 1609.j^odine

.la bi poama t r ao planote.Konstrukci ja se sastoji od jedne cevi na

cijem jednom kraju se

nalazi objekt iv a na dru-

gom kraju okular^sl ika

levo pr ikazuje crtez na

tjrafoskopskoj f o l i j i ) .

Objektiv je eabirno ahro-

i ti no ' i vo viiliko,--; prodnika i velike ziSne da l j ine ,n okular je

. ; tern .-.-.a !ii r u t h p l ankovek i jn ih sociva i to Rarazdoov tip.

i " t n ) i u p r o u d e r i j a posmatrajrao durbin koj i ae eas-

'i i . ;.uao od ,iv:i aabirna soci va-ob jok t i va i. okula ru, Ob joktiv ima

/oliki p rL- jn i l ; u o d n o r u na oku la r , a . takodje i veliku z iznu d•-;-

1 j inu.O'rcular i t : i f . proenik oko 7 cm i malu i?iznu dalj inu.Oba soci-

i i f . u o j u ' t w i l l ^ • • L i c . a j o s u , u nj ihove unu t ra in je ?,i2e ( i z m e d j u so

. i v ; i ) :,. ; ,-ioV. la ;:•;! j u , ill su vr lo blizu jedna drugoj.Na r . ledeooj

aiici v i : l ::n da o.:, J6-: v i v obrazu je lik udaljenog predmota u zizi

, i l i vr 1 1 i - l i ; i u u j w i t D i;!l;o u raan jeu u odnosu na predmot , s tvaran

i izvraut .Taj lik pomocu okulara vidirao,kao Iupora,uve6an u odnosu na

£ > t v a r a n lik,all ne i u odnosu na objokat,ima^;inaran i izvrnut u

o d n o a u na nje^a.Vidni ugao ^[( u odnosu *u vidni ugao ad, je znat

no voc';i .Sto;;a jo uyecan je lika pomocu durbina vol iko«Iz elike K

vidi la je uve5an je G dato rolacijomi

'o.'inosno p » -~1- ili pribl iznq £lX? • r2

Ovi ma.tematltSkt izrr»zi mogu biti riapioani na iotoj follji na kojo.i

,so nalas i ^ornj^ i 3lika,'tako da - ih naotavnik na raora piiiati aa t n b l i .

Vidni u ^ - a o ^ m o ^ e biti vrlo fnali,ali ,1o odnos

u odnosu na jod in icu , to jo vidni ugao ^ ' aua tno

l l a j z a i l , pokn.au jrruo

konrplotan Uep le roy du ro in pomo-

cu cotiri r.orao na p^^vi- l i - iM

foilja;-afj..?o nu Cot i r i f a z e

prikaziyanja" f j a a t a v x durh iun ,

kona t rukc i j o l ikova" i lz- ; leda

saino-; durb iun d a j e ^ n o B:\:

prikuziraa k o u H t r u k c i j i v l ik >-

va» !.'a'prvo j foli jl ( n'l ika l avo )

nu prika::3a::. t jooiva ( o b j e k t i v

i o l;u lo r^, i. j i h o v :n c- d j u s o b - i

odiios, zajedniSka o; ) t i : ika o;;i ,

polo.';aji ' unutraaujih ':i^\,

Polcasuju^i uSonidlina ovu t;liku

F,OK"

Pravci svetloati i stvaranlik A B

•17

on objaanjava opisuju<5l sve va?,ne detaljs .Zatim preko ovo

istaVljatao drugu'eliku,

na kojo j su nacrtani samo

pravci zrakova svetlosti,

poraocu kojih se prodstavt

Ija stvarni lik predmeta

ispred okulara.pri pokla-

panju druge a erne sa prvom

dobija se nekompletna ali-

ka cele optike durbina.

Sada naatavnik ob ja^n java

dobijeni lik i njegov po-

lozaj i velicinu u odno-

su na predraet i na okular.

Poele ob jaan jonja nastav-

nik stavlja trecu Somu '

1-iroko dni^o Sirne se ranijira prikazima pridruSuje lik koji vidi

posmatrac iza okulara dur-

bina. Na alici levo pr ikazan

je imaginaran lik A ' B | . N a

t recoj foliji prikazani

su sarao oni pravci zraka

svetlosti kojih ni }o bilo

na prvoj i drugoj fol i j i

kao i dru^i lik.

M n j z a d , preko trace

naatavnik stavlja poelod-

n ju ,5e tv r tu f o l i j u , n u ko-

joj ae nslazi prikaz dur-

bina. Kad a se ona stavi pro-

ko predhodno tri dobija aaImaginaran lik

alika durbina z a j e d n o BO

pruvc ina zraka svetloati i likovima na drugoj i t r eoo j fo l i j i .

Zbog tohnil'.o unno?,nv«n ja ovog rada nije bilo

mo^ucn pr . ik^zat i pojodine olemonte prikaza durbina u bo ji . ?!»>d. ju-

t lm. iu i poj . - rd in im fo l i j i ' -n - j su pravci zrakova svetloati prikazaai

a b o j i . t t n k o da ucenici mogu da raspo : 'na ju to pravoe i da uoce

kako obr ' i . :u, iu l lkovo,

J.'a ua redno j at rani pril-razan jo dur'dji on'iko l-i

poele : , tavljanja 5o tv r to f o l l j o .

Poklapanje . fol i ja r:ijo tes!:o cbavi t i ,"vc u u fo-

, ;vo jo^ i iv ico ia / ir iyvra '..fine za '.carton koji na - .T f t fo t ikop

ima odredjono leziate i u toku prikazivanja ne mo2e promeniti evoj

polozaj.Prilikom pri£vrS6ivanja ppjedinih folija unapred je ^ode-

geno dobro poklapanje tako da se gotovo 1 ne primecuje da se prikaz

durbina saatoji od 5etiri odvpjenih prikaza po folijama.

Slicno,kao .Ho je prikazan Keplerov durbirt pri-

kaaani su ; l u g i durbini, teleskop i mikroskop.Noohovo prikaziyanje

vrai na iati naSin kao i kod predhodnog»

49

Primer primene dijafilma

Ovde je prikazana primena di jaf i lma u .obrad i

nao tavna jedinicei model atoma.Uastav.no gradivo izlajemo uz ko-

ri5conje dijafilma "Atom",pokazujuci svaki od dijapozitiva kada

govor imo o onome a ta on prodstavl ja.Poato imamo i model atoma

kor i s t imo i njega.Qvo je primer nastave u s re ln jo j etruenoj skoli.

i'roba naporaenuti da je ,zbog veoma Slovene strukture a toma ,ko ja do

danaa ni je potpuno raz ja^njena, tesko na stari nacin bo l je objaeniti

f j t ruk tu ru , za rasliku od talasnog raodela atoma koji pruza neato

vise.Bice ob jaan jen nacin obrade Raderford-Borovog modela atoma.

Sve do otkri6a ra^ioaktivnosti o strukturi atoma

se ninta nije znalo,sem da on postoj i .Postojale su razne pretpos-

tavke.kao ato jo na primer Dz«Dz.Tomsonova po kojoj je atom lop-

tica naolektrisana pozit ivnim elektricitetom,ravnomerno raspore-

djenira po celoj zapremini^a da/negde u n jo j negativan eloktricitet,

ko j i oBciluje okp ravnoteznog polozaja.

Rezultati ispitivanja radioaktivnosti uputili

BU nmogo naucnike na razmisljanje o strukturi ^toma,koji je odjed-

nom poetao zagonetka zbog svoje osobine da zraci zrakove,ato je uka-

zivalo na to da on raspolaze enargijom.I ovom prilikom su Be poja-

v i l e pradpostavke ( n o v e ) o strukturi atoma,no jedna on njih je bila

najprihvatljivija,jer je bazirana na eksperimentu.Nju je,kao svoju

t o o r i j u , d a o Raderford na osnovu saanauja "koja je stekao pri pooma- •

ti'anju rasojanja alfa ceatica pri prolazu kroz tanak liat raetala.

Govoredi o Raderfordu pokazujemo njegovu foto-

graf i ju ,a zatim nastavljamo,

Godine 1911.Raderford je posraa-

trao scintilaciju radioaktiv-

nog zracenja alfa-5estica

(dijafilra-slika l e v o ) . K r o z ot-

vor prepreke P propustao je

alfa-cestice i torn prilikom

zapazio veliSinu polja i in-»

tenai tu t uvet lucanja na zastoru gde su padale cestice.Kada je iapred

zastora,a iza preproke P , o t a v i o

tanak list zlata (d i ja f i l rn-

slika levo) priraetio je da oe

polje svetlucanja proairilo i

da je intenzitet ne3to opao,

Ha oanovu toga zakl jucio

je da alfa-cestice skredu

sa evofj pravca kre-»

prepreka z a a t »r

o-

©

tanja pr,i .p rp lazu 'k roz list'0 alata (d i jaf i lm-al ika levo) .

o Da bi skrenull sa pravca raora

da nailaze na u t i c a j neke•

aile O'lbijanja kaja ja u ctu-o

nju da im prom'eni pravac !:ro~..

tanja.Ta sila bi mogla da

bude Kulonova sila koja dp^

lujo i'.'.modju dve Seetice• iste vrste'elektriciteta.Poato s© zna da

jo a] fa-oestica pozitivna to c.eotica koja joj monja pravac krotanja

.norn biti takodje pozitlvna.Ha slsdec'oj slici (di jaf i lm) so vidi da

o alfa-Sootica prolazi \\-

voj liniji ne menjaju6i pra-

vac kretanja,5to znaSi da•

na nju ne deluje nikakva

8ila,ili gile koje na nju

* deluju iraaju rezultantu

jodnaku null na moatima gde

ona prolazi.To moze biti

i si.ao u a luoaju kada alfa-ceatica prolazi izmedju dve naelektrieane

coutica na podjednakom odstojanju od .njih»a to znacSl da su te 5ee-

tico dovoljno udal jene jedna od druge da alfa-fiegtica mo2e da pro-

i f j u izmedju njih neometano i bez proraene pravca,Na tredoj alici

(di jaf i lm)koja prikazuje

kretanje alfa-2eatice,vidi

se da kada naidje na pozi- .

tivnu 8esticu direktno me-' * • ' ' • '•• O

nja pravac kretanja za 130

' f- (vra6a se nazad).Raderford je

zapazio da veliki broj alfa-.

Sestica prolazi kroz list

ula ta ,a da so mali broj njih vraia nazad,Sto navodi na zaklju5ak

da jo £;uatina'raeporeda pozitivnih Sestica na koje nailaze alfa-

ioatice tako mala da one prolaze izmedju njih.vinjenica da alfa-

5/-;.jtice rnenjaju pravac kretanja pokazuje da 5estice koje na njih

d t i l u j u moraju imati veliku tuaeu u odnoau na alfa-ceatica^a o^jled

pokazuje da je ta rnasa akoncentrisana u mail proetor,ato jo

H f t d o r f o r d i zakljuSio.

Na osnovu ogleda i rasudjivanja Raderford je do-

;,uo do predpoatavke da ee atom eastoji od jezgra koje je pozitivno

i Ja ae oko njega krecu elektroni po izveonis putanjama.Po njemu

1 iu i n " rrx i e l f lV^^nna v1 • ^^ r ' - .--1 on ova W ? I R • : ; ' ' .^ sir*

i zmed ju Sunca i planeta postoji gravitaciona sila.Qn je avoj modal

utpma naavao imenom dinamicki ill planetarni model atoma.

Kada su fizicari pokuaali da Raderfordovu teo-

riju povozu ea pojavama koje potiou od atoma nisu mogli nista da

uc ine .N0 imo ,Rader fo rdov model ne objasnjava etabilnost atoma nlti

l ie na ofimovu njega m o z e objasniti nacin na koji atom zraSi elek-

troroagnetrio talase.S obzirorn da ae eloktroni kredu oko j e a f j r a - m o -

Vfi da postoji ubrzanje ,a to znaci promenu u kretanju i zraSenje

uloktromagnetnih talasa,a samirn tim gubitak sopstvene enorglje,

Ako jo tako,eloktron bi morao po gubitku evoje energije pasti na

jezgro i a tom u torn sluSaju nije Btabilan,ato JQ u suprotnoeti

isa c injenicama.S drug© strane elektroraagnetni talae bi morao bit!

tnkav da kontinuirano menja talasnu duzinu i to bi pokazala spek-

tralna anal iza .Uedju t im,utvrd jeno je da spektar atomskog zraSenja

oloktroma^netnih talasa nije kontinuiran,ved iraa mnostvo epektralnih

linija koje odgovaraju odredjenim talasnim duzinnma talasa,Dakle,

Hhder i 'ordov model atoraa nije bio potpun,u njemu je neato nedoata-

jalo.

Uvidja juci nedostatke Raderfordove teorije o struk-

turi atoma Nils Bor (Danaki fizicar) je 1913.^odine poatavio dve

hipoteze koje su do.punile Raderfordovu teoriju t objasnilo priro-

du atoraa.

l.Elektroni u atomu se mogu kretati samo po

odrodjenim orbitama koje sudrzavaju odredjene kvantne ualove.

Slektron koji so nalazi na nelcoj od nj ih,nezavieno od 'toga Sto

no kreco ubrzano,ne emituje elektromagnetno zra5enje,to se otuda

tukva stanja atoma (olektrona) omatra ju stacionarnim (stabilnira)

i u takvim etanjima atom (elektron) raspolaze diekrotnom vrednoSdu

euorgi je E 1 f K 0 , E x , . . .i. c. J

2.Svaka promena energije kod atoma (elektrona)

urilod a paorpci je,ili omif i i jo elektromagnetnog zraSenja, i l i usled

a T i d a r a , h i o 5 o da naetupi samo pri prolazu atoraa iz jodnog u drugo

diakrotno ntanje .Pr i tome a t o m omituje,ili apsorbuje ( z racenjo samo'

o i l r e d j o i i a euorgija,a vclioina toga kvaiitnog' a raf ienja hv jedriaka je

j\:".] ici enor^ija atoma u poco tnom E i k ra jn jo jn E Btan ju pi'oraa

relf. o i j i i

• . ^^ Bn- Em, ' jji , • •

< g d e je y frokvencij tx tog monohromatskog .zracenja a h Plankova konstanta,

Iz predn'jeg proizilazi ia) ako jo E > E_ ' atom emituje elektromagnetnoftr m

i ,

b) ako };- R <^ E atom apsorbuje zracenja.

A

I j

r r'

Prys ' jorov's h L j n t o z n nr.'^lr>. jo potvrdu u apektro-

' ropr .koj f i. mi l 21 k o j a ' j e v:?.c' blla rasvi jona u torn v r e m e n u , n dru, :;as

';)o potvrdjena Frank-IIercovini ogledonuStoga so pomonuto Dorovo hi-

potozo '.ioyu Borovi kvnmtni postulati.

; ;»sluvnil; saopatava uSenlcima da 6e o spektral-

uir/i EerijatnaiLajmanovo.jjBalmorovpj i t.d. .^ovoriti nn drugom *asu.,a :.:itim o b j a j n j n v a Frank—ilorcov, o ^ l o d ^ u z . upotrebu d i j a f i lma) .

*•

Na slici jo prikazana

elektronska katodna cev ko-

ja sera ka tode i anode ina i

kolektor oznacen sa G.Ka-

toda i anoda su povez'ane oa

izvorom jednoarnerne strujo

do 70 V ciji napon mo2e

da ee sraanjuje pomocu ot-

pornika R .Anoda i kolektor

imaju posebno kolo aa iz-

vorom od 1 V i galvanometr

vrom (]. Voltmeti'oiu so kontrolise napon izmedju katode i anode i odre-

dju.- jd aa.pon u izvesnim trenutcima ogleda.U cevi je Sivina para pod

j j r i L i u k o i u oko 5 :.imHc i za.^rejana na temperaturi izmedju 1'30 i 100 C.

l i a p o n o i a i z u o l j u katode i anode o*iredjena jo pnergija katodnog zraka,

o d n u j n o elcktrona. Pri kretanju olektroni se sudaraju sa atomima zi-

vo na ko jo naidju, "avifjno od to^a kolika je energija eloktrona u mo--

[iiontu oudara bide sudar olastican, ili noelaatican, Ako je eudar elau-

1;ican oloktron ne predaje onertjiju atomu,a ako je neelastican ta.la

produje onurf j i ju atomu z ive .Utv rd jono je da je svaki sudar elektro-r

na BM a tomom zive elastican ako jo njegova enercija ispod 4 t 9 eV.

' t ada BO on odbija od atoma i evcntualno raenja pravac kretanja,

Ukol iko prodje kroz anodu sticico do kolektora ako savlada razliku \a od 1 V. t . j .ako od momenta prolaska kroz otvor anodo

raspolaSa dovoljnom energijom da stigne do kolektora.Alco neraa dovolj-

no euoi\; iJG vraia se na anodu.Promenom napona izmodju K i A mozerao

podesiti da elektroni stizu na kolektor,3to cemo zapaziti po ^al-

vunoiue Lru koji ce pokazivati s-ve jacu struju U.Jcoliko povedavamo

enor t j i ju elektrona povecanjera napona na katodi i anodi.U jednora

moraontu kada oner^ija elektrona ispred anode doatigne vrednost

od 4,9 oV naut.upioe noelastican sudar, u korae atom Sive prima ener*

/;iju od olektrona, te elektron izgubivai anergiju ne uspava da

p r o d j e kroz otvor anode i da atigne do kolektora,To pqlcazuje i

, ;ril v : tnomotar koji u torn slucaju pokazuje nagli pad ja2ino kolek-

roko [ • > t.iM ju. 'Dal jim povecan jem napona pnovo se javlja kolektorska -

i » t r n , ] , i k o j u postepeno raote t>a porastom napona na K 1 A , /Ho z

!n ,'u.i ; ; m l i r i olaBticni . Knda elektron dostigne ponovo onartf i ju no-

n"l,e fmdar i 4,9 eV nas ta jo noolaat iSan audar.Tako mozemo ici da],je

G;:I povecanjera napona na katocli i anodi i dobiti isto kao ranije,

f ' i t o snaci da so procea pcnavlja pri svakom poraatu energije elek-

romt do 1 , cj eV.To znaci da elektron moze viae puta imati neelaa-

ti-can nudar na putu od ka tode do anode, Da li ce sudar biti elas-

t ic an, ill neelast ican,ne zavisi od elektrona, ve6 od nje^ova ener-

/jije i kvantnih uslova atoina koji prima,ili ne,enertj i ju olektrona,

A t o m ?,ivo pri ma od oloktrona energiju od 4,9 eV (eksperimentalni

roau]. tat ) i oamo tada je audar neelastican.Tada je za 2ivu

E2 - = 4,9 eV

ra?.lika dva energetska atanja .Ovu energiju atom zive moze da erai-

tu je kao el«ktronagnetni ta las»U linijskom spektru zive nadjena

je l inija upektra koja odgovara pomenuto j energiji i talasnojo

od 2537 A.

Najrnanji iznos energlje koju priraa atom zive

( o i l 4,9 oV ) jo kvant energijo.Na alican naSin moze ee izmeriti

ua jman ja. anergija koju pri ma atom vodonika ili nekog drugog ele-

monta*

ovih objasnjenja iatiSemo da je nemogude••12b i l o kako vidati atom, da je njegova veliciaa reda 10 ' ,n,a da jc

~15joa f i ro - ,»roonika re la volicine 10 " m( oko 1000 puta manje od atoina).

Porao«Su di jaf i lma(al ika levo)

pokazujemo model atoma i na-

glasavarao da je to samo apro-

ksimacija Raderford-Borovog

modela atoma. Ob jaanjavamo

prelaz atoma iz ni5eg u

vise ener^etako stanje pod

de ja tvom nekog zra5enja.

Na kraju pokazujemo ucenicima model atoma vo-

donika. Njega predstavl jamo pomocu modela

od jo'dne plaaticne providne lopte na ko jo j

se nalazi kuglica koja predatavlja elek-

tron. Lopta predstavlja ( aprokaimativno )

kreLanje eloktrona.U aredi«ti lopte se

nalazi kugla koja predstavl ja jezgro,

odnosno proton atoma vodonika {elika levo).

Na glican naS£n pokuzujemo modele^rugih

atoma ea dve ili tri lopte i odgovara-

' atoma vodonika ju<His i - - . i l i c a m a na n j ima i u srediStu

54

o

Primena zidne .sveske uz ogled , ,i .'

".Ogled je najefikaanije aredatvo ju na'stavi

I 'e 1 jut im, povez ivan j fe ^lustraci ja u udzbeniku, sa ogledom s c

da se ucanicima olakaa rad 'na udzbeniku,a uz to tr'ajnijt" prikaz

kval i totnih grofickih ilustracija na aainom fiaau mo3e BO posticl

uz pomoo zidno svoskeiU naSoj prake.i nastavnici, crtaju na'tablit

prikaze u vezi ogleda i u tome gybe dosta vremona,a BQffli crtuai

poiiokad vooina lose izgledaju.Zidna sveska u ovom alucaju*" \a o v a n o d o s t a t k ( i , 0 v d e 6a biti p r i k a z a n a ' n j e n a u p o t r o b a u

n a s t a vno jaclinice u s redn jo j fikoli : harrnonijake oacijalcije,

Na poSetku izlaf;,'anja ./;radiva pQka2i;jemo o.^cij,:.-

ci jo tola raaao m koje je pri<5vr,36eno za dve cilindriine opru^o,

Gornja opniga ucvra6ena u 'taoki P

drzi telo,a donja opruga uSvrScena -

u tacki Q noznatno zuteSe (elika

le'vo),U uBlovima van zomljino teXe

obe opruge bi bile podjednako aa-

tegnuts u stanju mirovanja tola,a

pod uticajera zeraljine te5e ^ox'nja

opruga ananto viae i to za teSinu

tela,pod uslovom da BU opruga u

'vertikalnora pravcu.Ovako pricvra6eno

telo mozQ biti upotrebljeno" za dernonatraciju raznih oblika kre-

t o n j u . T o l o raoae da osciluje oko ravno-teznog polo2aja 0 u verti-

Icalnoiu pravcu,po nekoj horizontalnoj krivoj , i l i_ po nekoj "verti-

k n l n o j l : r ivoj*0vakva 'kre tanja au periodska kretanja ili ooci-

lacijo.Poriodsko kretanje u jednom praycu je harjnonijako kretanjo

so ne ravnomern im ubrzanjem.Kada telo izvedeao iz ravnoteznog po-

l o S n j n i puatirap ono ce oacilovati. .Mto je rezultu ju6a aila,- F uvek

uomorena ka ravnoteznora polozaju- 'O oacilovanje 6e biti harmonijcko

a a i la jo u torn slucaju data izrazoin «,

- F = - kx,

; , ; jo U konatanta"koja"zavis i od prirode aile,a x'elcngacija osci

l » c i j e , K o d oacilovanja je ubrzanje zavisno pd raatojanja tela od

i'avnoto?.nog polozaja 0 koje se stalno raenja,pa ubrzanje zaviai po

jednacini :

a = - 4 f2 t/2 x,

gde jo \ t'rokvencija,.a znak minus u jednacini dqlazi usled uaraa-

.• ,ao;; t i ubrzan ja uvek ka ravnoteznom poloSaju,dok vektor pomeranja

(elon^cl je) menja amer -zavisno od oecilaci ja.Sila koja deluj8 >ia

' *

[Ja ;or. i joj slid jopokasana ijlou^acija onc 11: \ i j e ( n n x i • 1 n o;) a v.

telo ja isto take promenljiva jer

zavisi od elongacije x koja se tokoro

oscilacija menja , JJa jve6a elcmgacija jo

amplituda (na jvece o d s t o j a n j o tola od

ravnpte?.no£ p o l o x a j a ) .

Ako za ovaj a l u c a j primeui-

uo drugi Ujutnov zakon imarao (nu ; ; tuv -

nik pokazujo na z idno j K v o s c l ) j

ma - " kx»

g.le je ubrzan je po::n3to,ph vrSimo aarae

nu, i dobijano :

2 v 2- 4# r rajc « - kx, -a 1.2 ovogn dobijamo '•

!:• :•:".:'lnje£ so vidi da je frekvoncija hnntonijul;ih oocilaciju ;;

aerna kororm ,ia konetante k i obrmuto orazmerna koronu iz raace

to It.

Vreme jedne oacilacijo (por iodu) dobi jamo iz

T = ?.,

t vnik

: : . o i i : t.'i

Ovu zavianost fro'.:vqnci j.--,, odnoono poriolo nan-

s.iorie pokkzati o^ledora ako upotrcbi druc© opru,^e ko je i m n . j i

i tela maao m, ,jn,.., , , . . , , ,

Vreaonaki dija,;;rara eloncaci jc , br/.iaa i

2 a t i n , p r o 1 y t :i vl j a .40 ; : ; i

z i d n o j svesci i tow

prilikom vodirao ru/.: ovor

aa uSenicii.ia truzooJ, bd

nj ih -^a pbjagnjavaju

(u vezi or;loda) kako

so r a o n j a j u ovo vel:U;l no,

Ka ia tolo koje o t io i lu je

prilazi kroz ravuoto?.ni

poloSaj u trcnutku t

elon^-aci ja 30 x ~ 0,

bralna jo v ~ v t.;i.inrnaksimalnQ , u u b r a ' n j o

je a - O.Sa vrououora

rast.3 elon^acl ja , br:-; lua

56

opa . la .n ubrzanje in a negnt ivnn smor , j e r se telo udnl java od rnvno-

toi 'no/ i ; polor-a ja , ! 0110 raeto. 'aida jo elongacija makairaalna t n d a jo

b rn ina v ~ 0 ,3 tibrzanje maksinalno..t

i * U prolazu kroz ravnotezni p o l o a a j telo Ima mak-

simaljhu kinetiSkiuenergiju :

a potenci jalnfi jo ravna nul l , dole u polor.eju nujvo6e olongaolje ueiau

kiuotifiku enorjji.iu, ve6 potenci jalnu , ill potenci ja lnam anergi jom raE<

ni elongaci je ha rmonijskih oacilaci ja

okaaujoao uconicina i ekspori.:aontalno, i z r adom ova krive u toku

, I?;,!! a t c > ] . u , k o j e ;'e oaoilovatl, pricvrl^u j.emp p laa l jku( f l o n M B t e r )

u. i i - a ' / c u r .ormalr io na p r r t v f t c oectlovanja.lTa to j atrani i pored picr.ljko

;•, I . \ .: . ,..n Hi/ba harti ju t pric vrJ?cpnu na ravrioj p loo i , t ako (la i'nv:m

l ;u r t i j« j budo p . ' i r a ln lna ua P I ' L I V C O M o3cilovauj. ' , . .f '3.ooU|nn k o j o j - M Ct i

Li rt i j t , .:r.L':vr."; ;^u JCMO ::n k l i " u u !';o,ii BQ mo2£* pomorati po

stolu ua !:orao; Izvodimo o,^l.-;:|,, I to i t olreJjenoia pra v o u . K a ' l u oecilu-

toruo t-::lo i r i vcu 01,10 iz rrtvno'-teanog polo.'aja i pu at l ino, a ca t im plo-

"u si h / ' l i j o n po,';i(!ivj!.io, prlbli:'. no jo*'; : -;ko;;i brsiftem, gisal jka .u

tolcu oacllaci^a P X J G k i ' i vu . .oju n.M..i ' pre.lr,t<.ivl ja d }.'ja;,'x'Lu.i 'clon.-js ci;jo

ovof ; ot:-ci1 o vmja ko jo nam predstavlja harmonij.ske occil : tci jc.

iored jivun jora ovog 'Hj ' \ / ;v ma ca di jti^ramon p r iknzun i rn na z i d n o j

pvoeql koi!.;jt:i In jcno da dija ;ra;a na z i d n o j svcoci a tvarno p ro - ' n t av l j a' ' •

". , v> Sto so dog". d j . ! u t jkn o^lodt: ,

'"Polo /:oj'i oac i lu jo i, tela koja do lu ju na nje<.;a,

I, ko la jc r o 2 u l t u j u c p aila oblika F - - k>:, predota vl ja ju s iy ta r r t

!:oji IK;: z i v M n i o hrmnon.1 Juki oucilator.": jegoya frekvoncija so zove

. , , ) , ) , • tvona f rekvonc i ja,a harmoni jske oacilnci je ,kada JQ rezultujuda

j j i l a oblika F = - kx .o lobodne oecilaci je, jer telo izvadono iz ravno-

to /nog poloza ja vrai oscilacija pod uti^a^era poinenute eile dok ee

dinr ;;e H i l e ne- po ja vl ju ju,

Kada /jovorirao o priraerima oscilatornog krotanja

z i t h t o v u i i i o od u<5enika da n a m , n a osnovu prodhodnog tumacon ja ,opieu ju

x 'Mi ' . ao ot;cil.uc j jo, u cerau ih pomaSorao i dopun ju jerao naaim tumacon jem.

K f i a p r imore n-,vodirao oscilacijc u ravni ,u proatoru ,kru2nc, elip-

,<;;;;jte i d r u ^ a . T o m prLl ikora t r aS in to od uccnika da ka?,u kukvo ailof : •

d o l u j u kod pojodiuih osoilacijo,

Od primera o&cilatornog krotanja objacmjavamo

oscilacije tola koje je okaocmo

u n a k o j tacki iznad t02iSts fkao

3to pr ikazuje alika l evo .Ova j

primer pokazujemo i o^ledoia, a

na z idno j svesci pokazujemo

u^ao skretanja tola od pravca

ravnoteznog polo2a ju .Sem

pome ran ja ob jaan javamo u

brzinu i uglovno ubrzanja .

U : , lovno ubrzanje ja dato jodnacinom:

^ - 4 </r; ! o jo V broj oacilacija u aekundi,a ^ JQ ugao otklona.Ov' iVcvo

u;;lovao u b r z a n j e rnoze i z a z v n t i si la 6iji je moment U,ko ju delu-

jo Lako da tolo dovede u ravnotexni poloeaj. Moment sile je dat

jod aao inom:

M =. - C V ,

;^,lc je G konotanta momenta silo.Poato je kod obrtno0 momenta ka-

r;il:tc3risticna volicina moment inercijo to je II = I ^ , pa je zbojj

ill

odnosno

Odavdo sa dobija;

J A iToL - 4 J/

, -

Gdo BC vidi da EJU moment inerci je i periods uzajamno srazracrne

v o 1 i. ;s i n e .Ovo ae raoze primnniti i na k la tno .Ako su climousi-

jo r,:ale i main masa u o d n o a u na du?.inu konca klatna ,c im3 je ono obc-

S e n o , i m a m o periodu datu j e d n a o i n o m :

T =

• -.\K jo 1 du^.ina klatna, a g zernlj lno ubrzanje .

>8

U radu no ovoj torni koriatilo uii jo du jo ' -p . -Vi -m j

1 .]'.•"HO i3kuatVQ,naro:5ito u Skoli .do sa';i sada u r u d n o m odnoi ju .

Ova v':l:ol:.i ii::a d o a t a dobr 'o our<;'.!ljsa k '>bir ,ot fizike su nokoli-

ko ra:',]i:'iti.h zbirki uSila ::a domonstraci jo. I:;)a i a u d i c v i ^ u o l n a

, : ; ro lb tvu Loja au !:;rae";tona u pro:.toriji ,'jde je bibliotoku i * .,

• i. I \n .Od a u d i o v i z u e l n i h aparata r ikola ima kino pro jeHtore,

; , i O t i j T o n o , o ' j inkopo, - ;ra rn|-;kop.'j, ro to pro jok to r , Ji japro johtore

i. noko .dru/je,a od audiovizuc ln ik natorijala zu Icor iaooujo u

i i;i n i.T- v i f i 7i .': o i mti o 1 c 5 e.: o J

- d i j a f i l m o v e proisvf.dn.1a ,Zora~£ilra r.o reb

IIla tno ,I;.] t o ri ja pa rn o:; - i t ro ja ,A ton,T i t r u j i v;:l,100 .d i jn .L ' i ln ra o - " i v o t u i dolu Hiko] e Tools ,OH prirode 1 tehnika,Fizii'lca opt ima,Trcnjej

- f l lnove i

Svot loct I d c o r O s u o v n i prinolpi i p.dbij.'UlJ€-br1.t:in;;!;o 'proi ' / .vorlnjo u c rno-beloj

Svctlost II d e o : C f o r n a o^lodala-britarir.lro p ro i zvodn je ,u crno-beloj tehnici , p r e v o - d e n j

Illoktroni na de lu-proi i 'vodn ja S A D ( v i bo ji, pj?0vodari|

'".ta- ja e loktr icna strujawpPoizypdnja f J A D , u boji ,prove don 5

A t o m g k a eriorgijn unt i ta r a toma-proizvodnja S A D ,. u bo j i , p revoc lon j

Pi-iroda energi je-proizvodnja S A D , u crno-boloh tehnlaiboz koraentara;

Uagnetna elektricna i gravitaciona polja-prqizvodnjaSAD,u bo j i , p rovoden$

Generator i eloktromotor-proizvodnja SAD,u boji ,p reve \ cn (an imi ran) ;

Elektrodinamika-proi^vodnja SAD,crno rbela tehnika,

preveden;

- grai'oskopske folije proizvodnja Sava-film >

Sabirno aocivo,Hasipanje svetlooti,K-eplerov, ill astronoraski dvogled,Holand8ki,ili Oalilejev dvoglod,t l ikroskop iHagnetno polje z a m l j e

- rotoi ' iome-proizvoilnja is Gavozr i e republ ikal-leuuuiko :

onei'ator j o d n o a m o r n o s t rujo,J jkaplozi ja nukloarne bombe,ueaktivni motor! iKruSerxje v o d e u prirodi.

Cem nave ' ionog ;;kola ima raagnotofonake trako,

pribor .".a zidnu r.vesku, pribor za iz radu ,jrai'oskopskih fr:-

I L j a t t iokol iko modela za [>otrobe nastave.

L i t e r a t u r a

1. Audiovizuelna tehnologija vaspitno-obrazovnog rada

i filmaka kultura

Prolavanja nokih eksperata na seminarima 1972.1 1973.^odine u Ju,j;o8lavi ji.

Izdanje Instituta za istrazivanjo i razvoj obrazovanja-Centar za audiovizuelna sredstva,Beograd 1973«godino

2.1novacija u nastavi i nj ihov pedagoski smisaoPetar Uandid .Sara jevo-Zavod za izdanje udsbenika 1972.,';.

3. Di'.Dra^iSa Ivanovic: 0 nekim ide jn im pitanjima u naetavir iz ikeIzdan j a Zavoda za udzbenike i nastavna srodstva tBeograd1974. ;;odine.

A. C a a t e l l o F.Lavronce : Teach With television A guidtoInstructional TV By.leor^e '.'..riordon-New Jork llostings Ilause 1961.

5. Maaine za poducavanje i paralelno ucenjeZbornik radova c^upe predavaca.Prevod Tihomir VuckovicBeo^rad 1970.godine

G. Inovacijo u obrazovanju i tehnologiji.Zbornik radova namodjunarodnora seminam u Subotici 1971.godineIzdao Savezni zavod za obrazovanje i kulturu 1971.god,

7. Uas tava prirodnih nauka u osnovnoj Skoli.Izla^anje:;rupe struSnjaka na sestodnevnora seminaru u Beogradu19'39. jodinoIzdan je Saveznog zavoda za proucavrmjo skolskih iproi;vetnih pitanja.Beograd"Savreniena skola" 1959. ,od.

8. UJ?.benici i prirucnici za naatavu fizike u osnovnoj is rcd r i jo j jkoii.