PRINCIPI STVARANJA NEOLOGIZAMA U SRPSKOM JEZIKU Svenka Savi UVOD Stvaranje neologizama, novih ili inoviranih rei, kovanica smatrae se u ovom radu procesom, a ne statinim momentom, jer se na osnovu podataka iz dosadanje domae i strane literature moe zakljuiti da su navedeni termini sluili da oznae razliite take takvog procesa: 1. tek izgovorenu ili napisanu novu re (up. tzv. egologizme u radu I.F. Evstigneeve, 1984)1; 2. tek preuzetu novu re od strane sagovornika bilo da ju je ovaj razumeo, bilo da je aktivno koristi (up. Sornig, 1981); 3. zaivelu re u standardnom jeziku (A.A. Bragina, 1973); 4. ve due vremena upotrebljavanu re u standardnom jeziku (up. irilov, 1983) ili 5. rei koje su bile ili jesu nove u jednoj drutvenoj grupaciji (cf. za srpskohrvatski jezik: T. Sabljak, 1981, za atrovaki; D. Andri, 1976, za argon; D. orevi, 1961, za frajerski govor). Zato termin nova re nije dovoljno jasan ako ga upotrebljavamo za opisane sluajeve od 1 do 5. Jo je nejasniji kad znamo da se termin odnosi na sasvim izmiljenu re, novoskovanu, ili, pak, staru re u sasvim novoj upotrebi. Nemogue je oekivati da svi govorni predstavnici jednog jezika znaju sve rei tog jezika. Otuda postoji velika individualna razlika meu govornicima ta podrazumevaju pod novom reju u svom jeziku. Za svaki pojedinaan jezik neophodno je izgraditi osnovne kategorije za procenjivanje ta je nova re tj. neologizam. Da navedemo samo nekoliko otvorenih pitanja u vezi sa izradom osnovnih kriterija: da li je, na primer, za predstavnike srpskohrvatskog jezika nova i ona re koju govornik nije uo, a koja postoji kao struni termin ve odavno? Koliko dugo se neka re smatra novom u leksikonu datog jezika? Poznata je tvrdnja da u razumevanju jedne rei govornik i sagovornik ne podrazumevaju isti sadraj, bez obzira na to to su rei koje ve dugo postoje u leksikonu i frekventno se koriste. Sa neologizmom stvar je jo kompleksnija gotovo je nemogue pretpostaviti da svi govornici imaju isto znaenje na umu jer je iskustvo sa njima manje. Ovih nekoliko pitanja dovoljni su da pokau kako je kompleksno istraivanje novih rei u jeziku uopte, kako sa metodoloke tako i sa teorijske strane. Ne postoji ni zadovoljavajua definicija neologizama naroito kada se odreuju mehanizmi nastanka novih rei. Razmatraemo ovde definiciju koju daje ameriki psiholingvista Eve Clark (1980) koja smatra da neologizmi nastaju iz komunikacionih potreba da u reniku govornika ispune leksiku prazninu, trenutnu ili stalnu. Trenutna praznina je i ona koja nastaje kada (sa)govornik ne moe da se seti neke rei koja inae postoji u leksikonu datog jezika kojim govori, a stalna je praznina kada za dati pojam ne postoji odgovarajua re u jeziku. Prema ovakvom shvatanju, trenutne i stalne praznine u leksikonu govornika glavni su podsticaj bogaenju kako kod dece tako i kod odraslih. Postoje odreene slabosti i ove definicije, mada je u poreenju sa drugim, sveobuhvatnija. Na primer, za razliku od dece, odrasli predstavnici, u naem sluaju srpskohrvatskog jezika, stvaraju nove rei i kada dobro znaju da u jeziku postoji odreena1

Up. za pesnike neologizme u radu D. Bear, 1983 (za V. Popu); V. Jankovi, 1969 (za L. Kosria) : N. Bogdanovi, 1978 (za G. Todorovi).

1

re za dati pojam, ali novostvorenom reju ele da izraze lini stav prema onome o kome/ emu i kome govore. Pod sumnjom je, nadalje, i miljenje da neologizmi nastaju iskljuivo iz komunikacionih potreba, ako prethodno ne odredimo ta u jeziku smatramo pod komunikacijom (da li, na primer, i unutranji monolog ili tzv. egocentrini govor). U ovom e se radu naporedo upotrebljavati termin nove rei i neologizmi da oznae razumevanje nove rei od strane sagovornika, u ovom sluaju srpskohrvatskog jezika, bez obzira na to da li e ih kasnije ukljuiti u aktivni leksikon. Pod razumevanjem se danas u literaturi razmatraju razliiti sadraji. Ovde emo podrazumevati da je to sposobnost koja je s jedne strane vezana za psiholoke procese, a s druge, za kontekstualne. Polazimo od razumevanja novih rei iz uverenja da nam taj proces moe osvetliti proces stvaranja neologizama od strane govornika, o emu je u dosadanjoj literaturi vie pisano nego o razumevanju. S obzirom na to da ispitujemo razumevanje novih rei prihvatamo i sud da one nastaju iz komunikacionih potreba. Nadalje, razmatrae se ovde samo one nove rei koje su sagraene pomou sloenica ili pomou derivacionih sredstava (sufiksi/prefiksi), a navodi se samo jedan primer nove upotrebe ve znane rei. HIPOTEZE Sprovedeno je empirijsko istraivanje sa uenicima osnovne kole (V VIII razred) i sa grupom odraslih ispitanika s ciljem da se u jednom probnom istraivanju utvrdi ta i kako ispitanici razumeju kod neologizama i da li postoji veza izmeu razumevanja i uzrasta, u ovom sluaju osnovnokolske dece starijih razreda. Iz kompleksne problematike razumevanja nove rei panju smo usmerili na samo dva pitanja: 1. kako ispitanici na osnovu forme pokuavaju da ree znaenje rei; 2. kakav je odnos izmeu forme rei i Konteksta2. Osnovna je hipoteza da derivaciona sredstva kakva su sufiksi i prefiksi, kada su vieznana, mogu biti znaenjski interpretirana u novostvorenim reima tek u irem Kontekstu. UZORAK U ovom se radu saoptavaju rezultati dobijeni anketom grupe odraslih ispitanika (ukupno 21)3. Od 38 novih rei pronaenih u dnevnoj tampi u periodu od godinu dana, za anketu je odabrano samo 10 (up. priloge 1 i 2). Rei su date van konteksta i od ispitanika je traeno da ispiu znaenje datih novih rei. Od ukupno 10 rei 2 su sloenice (aplauzometar, umoutalo), jedna se moe uslovno odrediti kao sloenica (Hrbin) dok su tri stvorene pomou derivacije (brenavljenje, italite, gubita, hotice, krzna, pametarka, sraslica). Za svaki pojedinaan primer procenjuje se razumevanje sa2

Velikim slovom Kontekst oznaava se u ovom radu kontekst uopte, dok se malim slovom precizira koji je tip konteksta u pitanju: reenini, socijalni, kulturni, asocijativni. 3 Ispitana je 21 odrasla osoba, svi radnici Instituta za junoslovenske jezike Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. U obzir su uzeti neologizmi pronaeni u tampi povremenim itanjem u toku jedne godine (od decembra 1982. do decembra 1983). Pregledani su dnevni listovi Dnevnik, Politika, Ekspres politika i nedeljni NIN, Danas, Ilustrovana politika.

2

stanovita funkcionisanja tzv. operacionalnih principa: odreuje se koji je od njih dominantan za razumevanje date nove rei ako u obzir uzmemo znaenja iz ireg Konteksta (cf. prilog 2). OPERACIONALNI PRINCIPI Kada govorimo o nainu stvaranja novih rei neki autori polaze od isto jezikih principa4, dok se drugi vie bave misaonim. Ovaj drugi pristup prihvataju, pre svega, oni koji ovaj problem istrauju sa psiholingvistikog stanovita (cf. E. Clark, 1980; A. Cutler, 1981; K. Sorning, 1981). Ovde emo se vie oslanjati na ovaj drugi, u literaturi nazvanim operacionalnim principima, pod kojima se podrazumeva nain organizovanja i funkcionisanja miljenja u procesu stvaranja i razumevanja rei. Polazi se od ovog nivoa analize da bi se proverilo da li je pogodniji za objanjenje nastanka novih rei uopte, nezavisno od date jezike strukture. Sa liste do sada ponuenih operacionih principa, koja jo nije konana, za ovaj rad je odabrano samo nekoliko, za nae empirijsko istraivanje relevantnih: princip transparentnosti (prozirnosti), princip produktivnosti, princip konvencionalnosti, princip regularnosti. Do sada su autori govorili o ovim principima posmatrajui ta govornik radi kada nove rei stvara (E. Clark, 1980; W. Deutsch i K. Braun, 1984) i to izolovan jedan princip od drugog. ta se deava u procesu razumevanja nove rei, koliko znamo nije detaljnije pisano sa ovog teorijskog stanovita. Vredno naune panje je, onda, proveravanje da li se govornik i sagovornik slue istim operacionim principima kada stvaraju i razumeju nove rei. Isto tako nije detaljnije istraivana interakcija navedenih principa u razumevanju jedne nove rei. U ovom radu pokuae se samo delimino pronai odgovori na ova pitanja. Principom transparentnosti, koji se razliito definie kod razliitih istraivaa (cf. K. Sorning, 1981; A. Cutler, 1981; E. Clark, 1980) pokazuje se da su znaenjski prozirnije one rei ija tvorbena sredstva imaju samo jedno znaenje. Analogno tome, manje je prozirno ono tvorbeno sredstvo koje ima vie znaenja. Na primer, ako jedan sufiks ima samo jedno znaenje bie lake razumljiva novostvorena re od one koja je sainjena pomou sufiksa koji ima vie od jednog znaenja (up. primer broj 7 u naem materijalu). O ovom se principu moe govoriti sa stanovita govornika: za koju formu novostvorene rei se on opredeljuje kada re stvara; odnosno, sa stanovita sagovornika: kakvu novostvorenu re on bolje razume. Kao i kod drugih principa, i ovde govorimo o razliitim stepenicama prozirnosti znaenja rei, tj. o nekoj vrsti skale na kojoj se, s jedne strane, mogu svrstati semantiki potpuno neprozirne rei, i na drugoj, lako prepoznatljive rei. Drugi je princip produktivnosti, o kojem su, kako domai5 tako i strani autori, detaljnije pisali. Pod ovim se principom podrazumeva sposobnost tvorbenog uzorka da se prema njemu stvaraju nove rijei (Priruna gramatika, 1978, 220), ali i frekvencija kojom govornici upotrebljavaju odreena tvorbena sredstva za tvorbu novih rei. Svi se autori slau u tome da postoje stepeni produktivnosti pojedinanih sredstava u tvorbi rei,4

A. Beli (1933, 71 73) navodi da Kod svake rei treba ispitati troje: 1. da li je dobro sagraena prema upotrebi osnove i nastavka; 2. da li dobro predaje znaenje koje se od nje trai; i 3. da li svoju slubu to znaenje vri dobro prema drugim reima. 5 Up. Rosandi, D. i J. Sili (1979, str. 73): Produktivni su sufiksi... oni koji su u suvremenom jeziku aktivni, a neproduktivni... koji su u suvremenom jeziku neaktivni.

3

meutim, u nas jo uvek ne postoji (p)opis takvih sredstava sa stanovita skale produktivnosti. Trei je princip regularnosti kojim se eli pokazati tenja jezikog sistema za doslednom upotrebom postojeih jezikih pravila i izbegavanjem izuzetaka i nepravilnosti. Na primer, u srpskohrvatskom jeziku se moe oekivati da e se nove rei pojaviti u sluajevima kada od nomina agentis enskog roda ne postoji i muki rod (na primer, deca uzrasta od pet godina prema spremaica prave muki rod sprema), ili, pak, da svaka pozitivna forma (bilo da je glagol, prilog ili pridev) ima i svoju negiranu formu (up. na primer br. 5). Principom konvencionalnosti eli se skrenuti panja na dobro znanu injenicu u jeziku da za odreena znaenja postoje odreena tvorbena sredstva, ustaljena i normirana te u tom smislu i konvencionalna ((up. na primer, u Prirunoj gramatici, 1978, 302 303, prefiksna konvencionalna sredstva). Konvencionalna pravila nisu statina, jednom za uvek u jeziku data, ve dinamina, promenljiva u zavisnosti od procesa koji se deavaju u jezikom sistemu kao celini (K. Sorning, 1981). Meutim, i onda kada su konvencionalna sredstva za stvaranje novih rei data, re ipak ne zvui dobro jer tek u interakciji sa drugim principom odmerava se stepen konvencionalnosti nekog drugog tvorbenog sredstva. Kada stvaraju ili razumevaju novostvorene rei, razlika izmeu dece i odraslih upravo je u funkcionisanju ovog operacionalnog principa: deci predkolskog i ranog kolskog uzrasta nisu poznata sva znaenja tvorbenih sredstava pa ih ona pogreno koriste iz nepoznavanja tih znaenja. Odrasli ih, meutim, znaju i namerno kre da bi novostvorenoj rei dali osobni peat. Do sada je u raspravi o novim reima isticano da je od velike vanosti emocionalno stanje govornika, njegov stav prema onome o emu i kome govori, njegova motivacija za govorenje (up. posebno K. Sorning, 1981). Meutim, nije isticano da je potrebno uspostaviti poseban princip, nazovimo ga ovde uslovno afektivnosti koji utie na izvor tvorbenih sredstava. (up. S. Savi, 1983). Srpskohrvatski jezik nudi dosta podataka za uvoenje ovakvog principa: postoje posebna derivaciona sredstva za izraavanje emocionalnog stava govornika (na primer, razliite deminutivne, pejorativne tvorbene mogunosti), o emu za sve slovenske jezike detaljnije pie E. Stankiewicz, 1972). Jasno je da se i kod ovog principa mora govoriti o stupnjevima emocionalnosti (to razliiti sufiksi za deminutive ili augmentative u naem jeziku lepo pokazuju). Na kraju ovog uvodnog izlaganja skreemo panju da bi valjalo modifikovati osnovnu definiciju neologizma koju smo na poetku rada naveli: nove rei nastaju uglavnom iz komunikacionih potreba (ali ne uvek) govornika / sagovornika, da ispune leksiku prazninu koja moe biti trenutna, stalna ili nastala iz afektivnih namera govornika / sagovornika prema onome o emu, kome govori. to se tie opisanih principa, valja naglasiti da njihova lista jo nije konana, i da oni funkcioniu zajedno, te da u datom trenutku jedan od njih biva dominantan za razumevanje date nove rei. Svako se razumevanje odvija u Kontekstu (socijalnom, kulturnom, reenikom) te se dominantnost odreenog principa moe objasniti tek u interakciji Konteksta i skupa prinipa. REZULTATI I DISKUSIJA 1. Novostvorenu re aplauzometar, iz ireg konteksta Aplauzometar je u nekim trenucima, kao u pomenutoj baletskoj taki, pokazao maksimetar, razumeli su

4

svi ispitanici osim jednog. Skoro se svi slau da je u pitanju sprava, naprava, aparat, mera, za merenje, ali se iz odgovora ispitanika vidi da nije podjednako jasno da li aplauza u sali ili popularnosti, neijeg uspeha, a jo je manje bilo razumljivo da li je u pitanju mera jaine, intenziteta ili odobravanja tj. da li su i ove semantike osobine deo ukupnog znaenja date sloenice. Ako se pogleda tvorbena strana ove sloenice vidi se da je sainjena prema produktivnom pravilu za stvaranje sloenica (pomou spojnog vokala o ) sa -metrom (postoje i drugi neologizmi ovog tipa: blesimetar ili parkometar u prilog 2). I ispitanik koji nije upisao znaenje navodi mogu iz delova da rekonstruiem znaenje to objanjava da je znaenjska prozirnost ove rei velika. 2. Za novu re brenavljenje, (iri kontekst Brenavljenje u Sava-centru), tri ispitanika nisu znala da upiu znaenje dok su ga ostali dovodili u vezu sa pevaicom Lepom Brenom. Iz odgovora ispitanika vidi se da znaenje nije sasvim jasno: da li se misli na ponaanje L.B. ili na imitiranje njenog ponaanja izigravati L.B., pevati, igrati kao Brena, blesavljenje na Brenin nain, ili je, pak, u pitanju opta ocena da je to vrsta unda u naoj zabavi. Znaenje je ove rei jo neizdiferencirano, upotrebljeno u malom broju razliitih konteksta, pa je sagovorniku teko da razume ta je neko osnovno znaenje. Za relativno lako razumevanje ove rei na globalnom znaenjskom planu presudan je iri socijalni i kulturni kontekst (injenica da je ta pevaica danas veoma popularna). Oigledno je iz navedenih odgovora da se u nekim sluajevima kao dominantan princip u razumevanju nametnuo princip afektivnosti negativnog stava prema blesavljenju na Brenin nain. Nekoliko je ispitanika navelo da ih brenavljenje podsea na benavljenje (od bena) pa su preko asocijacije dali slino znaenje i novoj rei. Slino se deava i sa drugim reima u ovom istraivanju (o emu e biti vie rei u diskusiji o primeru br. 8). 3. Znaenje rei italite, iz ireg konteksta Skup organizovan u saradnji sa Beogradskim italitem, razumeli su svi ispitanici, ali je vidno da su neki razumeli da se radi o mestu: prostorija, itaonica, prostor namenjen itanju, mesto gde se ita, biblioteka, ili se, pak, radi o ljudima: publici, italakoj publici, krugu italaca, grupi koja ita u tom prostoru. Prevalencija je ipak za znaenje mesta, prostora. Znaenje sufiksa lite je dvoznano, njime se moe oznaiti i mesto i ljudi pa se moglo oekivati da e ispitanici razumeti znaenje ove nove rei opredeljenjem za jedno od dva znaenja kada su re dobili van konteksta. Tek u reeninom kontekstu znaenje ovog sufiksa se realizuje. To je bilo za oekivati jer princip transparentnosti kae ukoliko jedno tvorbeno sredstvo ima vie znaenja transparentnost je manja. 4. Novostvorenu re gubitai (up. i izmai u prilogu 1), iz ireg konteksta Lek za gubitae, razumela je veina ispitanika, osim dvoje. Re je u poslednje vreme frekventna u dnevnoj tampi, pa su je ispitanici verovatno sreli i pre anketiranja. Odgovori su bili: oni koji posluju sa gubitkom (gubicima), oni koji imaju gubitke, koji stvaraju gubitke, oni koji su pretplaeni na gubitke, oni koji uvek, po pravilu gube. Izuzev jednog sluaja, nije

5

eksplicitno navedeno da se radi o ljudima koji gube, ve su to radne organizacije, fabrike, oni, u emu vidimo odraz nae drutvene prakse da se kolektivno radi, odnosno gubi. Veina je ispitanika navodila i bliu odredbu da su to oni koji stalno, uvek, po pravilu gube, to jeste osobina ovog sufiksa a uz nomina atributiva ili nomina agentis. Transparentnost znaenja ove rei bila je velika pre svega zbog toga to se lako mogla dovesti u vezu sa irim drutvenim kontekstom, jer, kako emo pokazati (u primeru 7) sufiks a ima vie moguih znaenja. 5. Novostvorenu re hotice6, iz ireg konteksta Takvu enu e mukarac i hotice i nehotice potovati, nije razumeo relativno velik broj ispitanika (od 21 ukupno 6). Princip transparentnosti je u ovom primeru zadovoljen samo u izvesnom stepenu. Od onih ispitanika koji su re razumeli, veina je rekla da je znaenje smiljeno, namerno (ukupno 8), mada bi radije rekli hotimino a ne hotimice. Jasno je da su za nerazumevanje ove rei presudni bili principi konvencionalnosti i produktivnosti. Prema uobiajenom i produktivnom hotimice / nehotimice, stoji uobiajeno samo nehotice, dok je pozitivna forma retka i neobina. Stvarajui novu re uz doslednu primenu principa regularnosti govornik je dobio posebno neobian oblik uzimajui u obzir inae produktivno pravilo u naem jeziku da se negativan od pozitivnog oblika dobija dodavanjem reca ne-, odnosno obratno. 6. Novostvorenu re Hrbin, iz ireg konteksta Kad me pitaju ta sam po nacionalnosti ja kaem Hrbin, nije razumelo 12 od 21 ispitanika, to je vie od ukupnog broja. etiri je navelo mogue znaenje Hrvat(o)-Srbin, ali bez blie odredbe znaenja te sloenice. Nekoliko ispitanika je dalo i svoj sud o toj sloenici Mogu da prihvatim: Hrvat koji ivi u Srbiji i na neki nain izdao naciju, Zagrepanin koji ivi u Beogradu (Hrvat u Srbiji), kreten koji misli da je jugosloven. Jedan je ispitanik pokuao da odredi etimologiju: zajednika praforma etnicita Srbo-Hrvati (prema Miliu od Mave). Jedan je ispitanik prosudio da je u pitanju neko prezime (re je u testu bila napisana velikim slovom). Moe se konstatovati da u ovom primeru princip transparentnosti nije zadovoljen, jer re nije sainjena prema konvencionalnim pravilima jezika. Uobiajeno je pravilo za pravljenje sloenica da prva re bude kraa od druge, ako je u pitanju sloenica od dve rei. Meutim, pravilo ne precizira koliki je minimum duine jedna morfema, fonema i sl. Pravilo je, barem za sada koliko znamo o sloenicama, veoma fleksibilno kada se procenjuje sa stanovita razumevanja nove rei. U naem sluaju samo jedan glas r koji je zajedniki za obe rei (Hrvat, Srbin) i inicijalno H- bili su nedovoljni za razumevanje izvedene nove rei. Meutim, im smo ispitanicima koji nisu znali znaenje, poeli da izgovaramo iri kontekst: Kad me pitaju ta sam po nacionalnosti... odmah su prepoznali znaenje rei. iri drutveni i reenini kontekst pomogao je u razumevanju rei koja nije sainjena prema konvencionalnim pravilima. Neki su ispitanici znaenje razumeli kroz lini sistem vrednosti pa je afektivni princip bio dominantan u razumevanju. Primer nam pokazuje da se ne moe govoriti o dominantnosti jednog principa u razumevanju kod svih ispitanika, ve samo o6

Re postoji u RMS (knj. IV).

6

potencijalno, ili priblino dominantnom principu jer se mora raunati sa individualnim razlikama u razumevanju kako rei uopte tako i novostvorenih. 7. Da je zooloki termin krzna, iz ireg konteksta Nutrija je zahvalan krzna, prepoznalo je samo troje od svih ispitanika, koji su inae strunjaci za jezik, pa smo smatrali da je za ostali deo ona ipak neologizam. Za veinu ispitanika re je bila razumljiva, ali se na osnovu odgovora moe zakljuiti da nisu svi ispitanici sasvim isto znaenje podrazumevali. Jedni su navodili da se radi o oveku7: odeven u krzno, koji ima mnogo krzna, odnosno trgovci krznom, dok je nekoliko ispitanika shvatilo re u metaforinom znaenju: bogata, ovek koji ima lovu, ili, pak, maljav ovek. Drugi su, meutim, navodili da je u pitanju ivotinja koja ima krzno, ivotinja sa krznom (krznaica), ivotinja ije je telo prekriveno krznom, ili je u pitanju predmet: kaput od krzna, krzneni kaput. Mada se inilo, prema statistikim podacima o razumevanju, da je re lako razumljiva jer su ispitanici znali re krzno i semantike mogunosti sufiksa a. Pokazalo se da je transparentnost znaenja samo delimino ostvarena jer su razliita znaenja sufiksa a (za oznaavanje osobe, ivotinje, predmeta) mogla potpuno da se ostvare tek u irem reeninom kontekstu. U razumevanju rei sa vieznanim sufiksom izvan konteksta izgleda da sagovornik iz ukupnog znanja o datom sufiksu izdvaja jedno koje smatra moguim. 8. Posebno je interesantan neologizam pametarka, iz ireg konteksta Pa neka i ovaj tekst bude izraz potovanja i pozdrav koji upuujem toj pametarki, iako je lino ne poznajem. Bilo je sasvim jasno ispitanicima da se radi o enskoj osobi i pameti, meutim nejasno je bilo da li je u pitanju stvarno pametna osoba, to je u originalnom tekstu umna ena, izuzetno pametna enska osoba to je mali broj ispitanika naveo, ili, pak, pejorativno znaenje (to je veina nudila): osoba koja se pravi pametna, koja deli pamet, koja misli da uvek sve najbolje zna, ena koja pametuje sa malo ironinim prizvukom, pametnica sa malo pejorativnom konotacijom, osoba koja previe pametuje, osoba koja pametari, odnosno koja stalno stavlja neke primedbe. Kako je preovladalo ovo drugo znaenje kod naih ispitanika? Pojedinci su navodili da su pametnica, umnica, mudrica, sasvim osloboene pejorativnosti, i slinog znaenja. Mogue su nekolike pretpostavke. Sufiks arka (up. B. ori, 1981, 112) imaju imenice uliarka, besposliarka pa je pejorativno znaenje kod pametarka shvaeno analogno prema znaenjima ovih rei. Meutim, protivargument ovakvom shvatanju je injenica da postoje rei koje nemaju pejorativnu konotaciju, kao to su atletiarka itd. Druga je pretpostavka da je negativna konotacija rezultat sistema vrednosti ispitanika koji je izgraen prema patrijarhalnim merilima vrednosti ene i njene pameti. Ako bi prva pretpostavka bila tana, onda bismo zakljuili da znaenje nove derivirane rei sagovornici ne razumeju samo na osnovu znaenja delova (u ovom sluaju osnove i sufiksa) ve i na osnovu asocijacija prema slinim reima, o emu do sada nije voeno rauna. Moemo za sada zakljuiti da transparentnost znaenja rei pametarka nije potpuna jer je7

Iz Prirune gramatike (1979, 246) nalazimo obrazloenje za ovaj sufiks: U ostale imenice koje znae muku osobu mogu se ubrojati npr. neke stilski obeleene imenice sa sufiksom a motivirane imenicom.

7

mogua dvoznana interpretacija znaenja sufiksa arka (pozitivna i negativna pejorativnost). Princip konvencionalnosti je delimino zadovoljen (ispitanici su naveli da je bolje pametnica nego pametarka). 9. Neologizam sraslica, iz ireg konteksta Na leima (ene) nose male sraslice koje prirodno obujmljuju majku primer je za re koja postoji u leksikonu srpskohrvatskog jezika (obino se za dva srasla ploda, najee ljive, kae sraslice), ali sa novom upotrebom (dete). Od 21 ispitanika 4 nije uopte upisalo znaenje, veina je panju usredsredila na znaenje srastanja, nekada mislei na ensku osobu: ona koja je srasla; nekada na predmet, neodreen: neto to je sraslo (za neto, sa neim, meusobno), nekada odreen: sraslina, priraslica / priraslina, a nekada je to apstraktno znaenje: spoj, vezanost, deo koji je srastao sa celinom, ili sasvim lingvistiki termin: sloenica (gramatiki). Raznovrsnost u razumevanju ove rei dovodi se u vezu sa raznovrsnou znaenja sufiksa ica, ovoga puta uz glagolsku osnovu (up. o ovom sufiksu u knjizi B. oria, 1982, 20 44). Transparentnost ove rei je mala. 10. Umoutalo, iz ireg konteksta Kugla glumite iz Zagreba sa Poslednjom ljubavnom aferom ili sliko-proizvodom za naa umoutala, kako oni nazivaju sopstveni projekat nije razumelo 6 od 21 ispitanika, a ponuena je izrazito heterogena skala znaenja. Bilo je nejasno ispitanicima kako dve celine u sloenici da dovedu u vezu. Bilo je jasno da se radi o osobi, ali je bilo manje jasno da li je u pitanju neko ko se pravi pametan, misli da je pametan, koji ne pokazuje da je pametan, ili je, pak, pred nama glupak, smetenjak. Tek u irem reeninom kontekstu moglo se preciznije odrediti znaenje. Ukupno gledano konstatujemo veu raznovrsnost u razumevanju sloenica, a manju kod onih novih rei nastalih derivacijom. Zakljuak je u saglasnosti sa onim to znamo o tvorbi rei u srpskohrvatskom jeziku: stvaranje novih rei putem sloenica nije dominantan postupak u naem jeziku, tj. derivacione mogunosti su vee, raznovrsnije i otuda frekventnije. Moglo bi se pretpostaviti da e princip prozirnosti kod sloenica biti tee ostvariv. injenica je da su pravila za stvaranje sloenica u naem jeziku jo uvek veoma fleksibilna te je njihovo razumevanje mogue samo u irem Kontekstu (up. rad B. Salden, 1983, o sloenicama u nemakom i srpskohrvatskom jeziku). ZAKLJUAK Pokazalo se da je kompleksan problem odreivanje dominantnog principa u razumevanju neke nove rei. Ako je princip transparentnosti prihvatljiv i za srpskohrvatski jezik, onako kako ga Klarkova definie, onda ne znai da e i razumevanje nove rei biti automatski ostvareno ono e zavisiti od kompleksne interakcije sa drugim principima i Kontekstom. Ako bismo prihvatili sud da postoje stepeni transparentnosti znaenja novih rei, onda bi na materijal mogao biti organizovan od vie ka manje transparentnom na

8

sledei nain: italite, krznai, aplauzometar, gubitai, brenavljenje, pametarka, sraslica, umoutalo, hotice, Hrbin. LITERATURA Andri, D. (1976), Renik argona, Beograd, BIGZ. Bear, D. (1983), Izvori leksikog bogaenja pesnikog jezika Vaska Pope, Filozofski fakultet, Institut za junoslovenske jezike, Novi Sad (rukopis). Bogdanovi, N. (1978), Gordanino pesmoslovlje, Gradina, Ni, br. 2, 72 76. Clark, E.V. (1980), Lexical innovations: How children learn to create new words, Papers and reports on child language development, Stanford University, Vol. 18, 1 24. Cutler, A. (1981), Degrees of transparency in word formation, Canadian journal of Linguistics, Vol. 26/1, 73 77. irilov, J. (1982), Renik novih rei: izrazi i znaenja nastali u srpskohrvatskom jeziku posle II svetskog rata, Beograd, Narodna knjiga. ori, B. (1982), Mocioni sufiksi u srpskohrvatskom jeziku, Beograd, Filoloki fakultet Beogradskog univerziteta. Deutsch. W. i K. Braun (1984), Can Children be more innovative than adolts: an experimental study of compounding in German, Journal of child language, Cambridge (u tampi). orevi, D. (1961), Frajerski govor u optoj problematici govora, Psiholoki bilten, Beograd, sv. 2 3, 123 158. Evstingeva, I. F. (1984), Okazionalizmi u pismima A. P. ehova, Kontrastivna istraivanja, Filozofski fakultet, Institut za strane jezike, Novi Sad (u tampi). Jankovi, V. (1969), Poetska funkcija kovanica Laze Kostia, Zbornik istorije knjievnosti, Odeljenje literature i jezika. Priruna gramatika (1979), Zavod za jezika, Institut za filologiju i folkloristiku, Zagreb, kolska knjiga. Rosandi, D. i J. Sili (1979), Osnove morfologije i morfostilistike, kolska knjiga, Zagreb. Sabljak, T. (1981), Rjenik atrovakog govora, Zagreb, Globus. Salden, b. (1983), Studien zu deutschen Kompozita mit verbalen Element als erstem Kompositionsglied und ihren serbocroatischen Entsprechungen, Leipzig, Karl-MarxUniversitat, Sektion Theoretische und angewandte Sprachwissenschaft. Savi, S. (1983), Principle of affectivity in lexical innovations by Slavic speaking children, rukopis, Filozofski fakultet, Institut za junoslovenske jezike. Sili, J. i D. Rosandi (1982), Osnove morfologije i morfostilistike, kolska knjiga, Zagreb. Stankiewitcz, E. (1972), Problems of emotive language, T. Sebeok et al. (eds.), Approaches to semiotics, Mouton & Co, The Hague, 239 264. Sorning, K. (1981), Lexical innovation: A study of slang, colloquialisms, and casual speech, Pragmatics Beyond 11/5, Amsterdam, Benjamin B.V. (1984). Zbornik radova Leksikografija i leksikologija, Matica srpska, Novi Sad, str. 161170.

9