Pripremanje glavne rasprave (pripremni postupak) poinje posle podnoenja tube sudu i okonava se zakazivanjem roita za glavnu raspravu.Ima za cilj da sud najpre ispita da li postoje procesne pretpostavke i da otkloni nedostatke koji se u tom pogledu pokazuju i da na osnovu izlaganja stranaka konstatuje koje su injenice meu njima sporne i da preduzme sve to je potrebno da se o tim injenicama bez odlaganja na glavnoj raspravi mogu izvesti dokazi.

Da bi se omoguio brz i nesmetan razvoj glavne rasprave!Najpre sud pristupa prethodnom ispitivanju tube ( da li je tuba uredna, da li je sud nadlean i da li su ispunejne druge procesne pretpostavke ako se o njima moe zakljutiti iz samog tubenog podneska).Dostavlja tubu tuenom i poziva stranke na pripremno roite.Poto uje njihove stavove zakazuje roite za glavnu raspravu.

U toku pripremnog postupka odluke donosi predsednik vea (neka procesna pitanja reava vee).Protiv odluke upravljanja postupkom u ovom stadijumu,nije dozvoljena alba.Ne odluuje se meritorno o predmetu spora (izuzetak presuda na osnovu priznanja-odricanja i presuda kojom se zbog izostanka tuenog tubeni zahtev usvaja ili odbija, sudsko poravnanje).Van tih izuzetaka postupak se pre glavne rasprave moe okonati odbacivanjem tube ili njenim povlaenjem.

U ovom stadijumu postupka, sudija pojedinac posebno odluuje o spajanju parnica, ueu umeaa, stupanju prethodnika u parnicu, obezbeenju dokaza, preinaenju tube, obavezi naknade trokova postupka u sluaju povlaenja tube, odreivanje sudskih rokova i njihovo produavanje, zakazivanje rita i njihovo odlaganje, postavljanje privremenog zastupnika, dostavljanje sudskih pismena, mere za ispravljanje podnesaka, urednost punomoja...

Prema tubi i tubenom zahtevu, tueni moe:Da se uzdri od bilo kakvog izjanjenja (presuda zbog proputanja)Da prizna tubeni zahtev (presuda na osnovu priznanja)Da se brani

Osporavanje tubenog zahtevaTueni moe da ospori istinitost jedne ili vie injenica na kojima je zasnovan tubeni zahtevTvrditi da je tubeni zahtev prema injenicama tube neosnovanMaterijalnopravni prigovoriOtvaranje prethodnog pitanja-osporavanje uslovljavajueg odnosa

U formalnom smislu:Podnoenjem odgovora na tubuPodnoenjem protivtube

Prigovori-injenice (injenine tvrdnje) kojima tueni hoe da postigne odbijaje tubenog zahteva-materijalnopravni prigovori.PROCESNOPRAVNIM TUENI OSPORAVA DOPUTENOST TUBE.

Materijalnopravni prigovori:Odbrana injenicom koja je spreila postanak tuioevog pravaOdbrana injenicom usled koje je tuioevo pravo prestalo da postojiOdbrana injenicom na kojoj tuilac zasniva pravo da svojom izjavom uskrati tuiocu inidbu.

Vie prigovora-prednost ima onaj koji se vie od ostalih pokazuje podobnim da dovede do odbijanja tubenog zahteva.

Odbrana povodom prigovora:Tuilac moe da ospori istinitost injenice istaknute prigovoromMoe da istakne pravnu neosnovanost prigovoraReplika-da iznese neku novu injenicu koja prigovor liava dejstvaTueni moe da repliku pokae kao bezuspeno napadno sredstvo ili da iznese dupliku-novu injenicu koja spreava uspeh replike.

Uspena meritorna odbrana dovodi do odbijanja tubenog zahteva presudom.Ako je sud naao da je osnovan prigovor kojim tueni uskrauje svoju inidbu zato to tuilac nije ispunio svoju inidbu prema njemu, niti se pokazuje spremnim da to uini-sud e obavezati tuenog, ali tako da je on duan da ispuni svoju inidbu samo uz istovremeno ispunjenje protivinidbe od strane tuioca.

Procesno pravo ureuje prebijanje koje vri sud na osnovu prigovora (parnine radnje) tuenog kojom on istie da prema tuiocu ima protivpotraivanje koje ispunjava uslove za prebijanje (kompenzaciju) i trai od suda da prebijanje izvri sudskom presudom!

Materijalnopravni uslovi prebijanja su odreeni u ZOO:Uzajamnost potraivanjaIstovrsnost potraivanja ( da oba glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i iste kakvoe)Uzajamna dospelost potraivanja (da su oba dospela)Prebijanje se vri davanjem jednostrane izjave volje i ona dovodi do uzajamnog gaenja potraivanja

Pored ovog prigovora, moe da istie i druga odbrambena sredstva-tada se ne smatra da je preutno prinao tuioevo potraivanje (isto i kad ne upotrebi konkretna sredstav odbrane nego samo ospori tuioevo potraivanje).Ako upotrebi druga sredstva odbrane, prigovor prebijanja ima eventualni karakter-sud o njemu raspravlja i odluuje samo ako se druga sredstva odbrane pokau kao bezuspena.

Prema ZOO, prebijanje se vri jednostranom materijalnopravnom izajvom volje jedne strane upuene drugoj-prestanak potraivanja po ovom osnovu je mogui kada izmeu poverioca i dunika ne tee parnica.Tada se potraivanja gase ex tunc, od momenta ispunjenja zakonskih uslova-saoptenjem poveriocu, izjava postaje neopoziva.

Odbrana u parnici upotrebom prigovora radi prebijanja:Ako je tueni pre ili van parnice (ne pred sudom!) jednostranom izjavom volje saoptenom tuiocu, izvrio prebijanje, MOE DA SE BRANI U PARNICI INJENICOM DA SE TUIOEVO POTRAIVANJE UGASILO TOM IZJAVOM-PRIGOVOR KOJI UKIDA ZAHTEV-BRANI SE PRIGOVOROM DA JE USLED ODREENE INJENICE TUIOEVO PRAVO PRESTALO DA POSTOJI! To je vansudsko ili vanprocesno prebijanje!Zadatak suda je da utvrdi da li je dolo do vansudskog prebijanja, ne i da sam izvri prebijanje-sud usvaja tubeni zahtev ako nije dolo do vasudskog prebijanja, odnosno odbija ga ako utvrdi da je prebijanje izvreno vansudski.

2. Ako je izjava o prebijanju data pred sudom u parnici!Ona predstavlja materijalnopravnu izjavu volje, za koju su u pogledu pretpostavki za valjanost i dejstva merodavne odredbe materijalnog prava, a predstavlja i parninu radnju za koju su merodavne odredbe procesnog prava.U pravnom ivotu to nisu 2 akta-istovremeno i materijalnopravna izjava volje i parnina radnja kojom istie injenicu da se potraivanje tuioca ugasilo i na toj injenici zasniva predlog da zahtev bude odbijen-sudsko ili procesno prebijanje!

Matreijalnopravni prigovor izjavljen nezavisno od parnice sud uzima u obzir (kao i prigovore kojima s eukida zahtev) ako za njega sazna iz procesne grae, a drugi samo ako je tueni IZRIITO preduzeo parninu radnju kojom trai prebijanje od suda.Prebijanje potraivanja van parnice dovodi do prestanka obaveza od momenta kada su se stekli uslovi za prebijanje (ex tunc), a prebijanje izvreno u parnici dovodi do uzajamnog gaenja obaveza od momenta materijalne pravnosnanosti presude.

Prema vladajuem shvatanju u Srbiji, prigovor prebijanja je prvenstveno parnina radnja (sporedno je to je istovremeno i materijalnopravna izjava volje)-2 potraivanja ne gasi tuilac svojom izjavom, ve SUD PRESUDOM.

Prebijanjem preduzetim u parnici se prekida zastarevanje.

Postupak povodom prigovora prebijanjaPovodom prigovora prebijanja poinje da tee parnica o protivpotraivanju-litispendencija-odluka o postojanju (nepostojanju) protivpotraivanja je obuhvaena pravnom snagom presude.Ako tuilac povue tubu, prestaje da tee parnica povodom protivpotraivanja istaknutog radi prebijanja (isto i kad sud odbaci tubu kao nedoputenu)-ovaj prigovor je na granici materijalnopravnog prigovora i protivtubenog zahteva.

2. Moe da bude istaknut do zakljuenja glavne rasprave.3. Da li tueni osporava tubeni zahtev (koristi jo neko sredstvo odbrane)?3.1. Ako su osporeni i tubeni zahtev i protivpotraivanje, treba 1. da se raspravlja o tubenom zahtevu.Ako se on pokae kao neosnovan sud zakljuuje glavnu raspravu i donosi presudu kojom odbija tubeni zahtev.Ako se pokae kao osnovan prelazi se na raspravljanje o protivpotraivanju koje treba da bude obuhvaeno izrekom presude kao postojee ili nepostojee, prema rezultatu raspravljanja.Ako je potraivanje tuioca sporno ( a protivpotraivanje nesporno), raspravlja se o potraivanju tuioca (ako se pokae da je i ono nesporno oba se unose u odluku suda, a ako ne sud odbija tubeni zahtev ne pominjui protivpotraivanje jer nema uzajamnosti potraivanja pa se ne moe vriti kompenzacija).

3.2. Ako je potraivanje tuioca nesporno, a protivpotraivanje sporno, raspravlja se o protivpotraivanju-presuda sadri i odluku o protivpotraivanju.3.3. Ako je pored prigovora radi prebijanja, tueni upotrebio jo neki materijalnopravni prigovor, sud o prigovoru radi prebijanja, raspravlja kao o poslednjem, nezavisno od vremena kada je stavljen-tueni ovim prigovorm istie 1 svoje pravo koje bi mogao da ostvari tubom u parnici.3.4. Ako su oba potraivanja nesporna ili dokazana, meritorna oduka obuhvata oba.

4. U cilju prebijanja, protivpotraivanje moe da bude upotrebljeno i delimino, ali najvie do iznosa tuioevog potraivanja.5. Povodom prigovora radi prebijanja nije doputena replika tuioca.6. Nije doputena delimina presuda.

IZREKA PRESUDE u parnici u kojoj je sud odluivao o protivpotraivanju se sastoji iz tri lana:U 1. se utvruje da potraivanje istaknuto tubenim zahtevom postoji.U 2. se unosi ista konstatacija povodom protivpotraivanja (ako je sud naao da je prigovor radi prebijanja osnovan)3. U tom sluaju, u 3. lanu sud vri prebijanje potraivanja i protivpotraivanja, a potom odbija tubeni zahtev-ako je protivpotraivanjem dostignuto tuioevo potraivanje, to je odbijanje potpuno, a ako nije delimino.

Ako sud nae da protivpotraivanje ne postoji u 2. lan izreke unosi tu konstataciju, a u 3. lanu usvaja tubeni zahtev.

Prigovor u uem smislu (sud ga uzima u obzir samo ako se tueni na njega izriito pozove).Opta pravila o zastarelosti potraivanja su sadrana u ZOO:Zastarelou prestaje pravo da se trai ispunjenje obavezeOna nastupa kada protekne zakonom odreeno vreme u kome je poverilac mogao da trai ispunjenje obavezeSud ne moe da se obazire na zastarelost ako se dunik nije na nju pozvao.

O prigovoru zastarelosti, ne tee parnica, ne unosi se u izreku presude odluka o njemu i nije zahvaena materijalnom pravnosannou.On je ne procesni, ve materijalnopravni prigovor o kome se ne donosi posebna odluka.

lan 359. st. 3 ZPP-a:U albi se ne mogu iznositi prigovor zastarelosti i kompenzacioni prigovor.lan 359. st.1 ZPP-a:U albi se mogu iznositi nove injenice i predlagati novi dokazi samo ako alilac uini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predloiti do zakljuenja glavne rasprave. (dakle nove injenice i prigovori, osim prigovora zastarelosti i prebijanja).

******************************