TELESNA OBOLJENJA I PRIRODNA SMRT U

SUDSKOMEDICINSKOJ PRAKSIOBDUKCIJA, EKSHUMACIJA

Prof. dr Slobodan Savić

POREKLO OŠTEĆENJA ZDRAVLJA

PRIRODNO NASILNO

PRIRODNO OŠTEĆENJE ZDRAVLJA

razvija se spontano

egzogeni uzroci endogeni

OBOLJENJE

PRIRODNA SMRT - MORS NATURALIS

POREKLO OŠTEĆENJA ZDRAVLJA

PRIRODNO NASILNO

NASILNO OŠTEĆENJE ZDRAVLJA

uzroci egzogeni

POVREDA - trauma

NASILNA SMRT - MORS VIOLENTAzades

samoubistvoubistvo

Neka oboljenja se mogu javiti i kao

komplikacije povreda.

gnojni meningitis može nastati

- spontano usled bakterijske infekcije (oboljenje)

- nasilno - kao komplikacija povrede glave sa

prelomom osnove lobanje i uspostavljanjem

komunikacije između spoljašnje sredine i

lobanjske duplje - prodor bakterija u lobanjsku

duplju - traumatsko oboljenje

gnojni meningitis

smrt usled gnojnog

meningitisa kao

komplikacije povrede je

nasilna

RASPOZNAVANJE TELESNOG ZDRAVSTVENOG STANJA I UTVRĐIVANJE POSTOJANJA

TELESNOG OBOLJENJA

SUDSKOMEDICINSKO VEŠTAČENJE

Da li je neka osoba (najčešće okrivljeni) telesno sposoban da učestvuje u sudskom procesu?

Niz hroničnih ili akutnih telesnih oboljenja mogu uzrokovati nesposobnost koja može biti:

- privremena

- trajna

Privremena nesposobnost - posledica nekog novonastalog akutnog oboljenja ili akutnog pogoršanja nekog hroničnog oboljenja (akutna hipertenzivna kriza kod osoba koja dugo boluje od povišenog krvnog pritiska)

Trajna nesposobnost - posledica hroničnih oboljenja i stanja koja ili fizički onemogućavaju osobu da učestvuje u sudskom postupku (teška srčana oboljenja) ili utiču na njegovo psihičko stanje i intelektualnu sposobnost (stanja posle moždanog infarkta)

Veštaci moraju da odgovore sudu na sledeća pitanja:

o kakvom se oboljenju radi

da li ono onemogućava učešće osobe u sudskom procesu

ako onemogućava, da li je to stanje privremeno ili trajno

Primer: Protiv S.A. se vodi krivični postupak

zbog nanošenja lake telesne povrede 28.06.2005.

godine. U toku trajanja krivičnog postupka kod S.A.

je 22.05.2006. godine došlo do naglog pogoršanja

zdravstvenog stanja zbog razvoja infarkta mozga.

Sud je 2008. godine od Instituta za sudsku

medicinu u Beogradu zahtevao sudskomedicinsko

veštačenje - pitanja suda:

- od čega boluje okrivljeni S.A.- da li je sposoban da pristupi na glavni pretres, da

shvati značaj postupka, da prati tok postupka i da iznese adekvatno svoju odbranu

- da li se u budućnosti očekuje poboljašnje zdravstvenog stanja S.A.

komisija lekara veštaka ISM u Bgd: neurolog psihijatar sa subspecijalizacijom iz forenzičke

psihijatrije lekar specijalista sudske medicine

– analiza predmetnih spisa– analiza medicinske dokumentacije– pregled S.A. u njegovom stanu

I Na osnovu podataka iz medicinske dokumentacije i

pregleda izvršenih 29. i 30.10.2008. godine,

ustanovljeno je da je S.A., životnog doba 53 godine,

dana 22.05.2006. dobio masivni infarkt leve

polovine mozga. Usled ovog oboljenja i nastalih

komplikacija postoji potpuna oduzetost govora

(globalna afazija), teško oštećenje intelekta,

oduzetost desne ruke i desne noge, teška slabost

leve noge i diskretna slabost leve ruke, sa

stereotipnim pokretima leve ruke, kakvi se viđaju kod

teških oštećenja moždane kore.

II U vezi sa pitanjem procesne sposobnosti S.A. može se reći da kod njega postoji težak i trajan poremećaj telesnog i duševnog zdravlja (organski duševni poremećaj), zbog čega imenovani nije u stanju da pristupi na glavni pretres, trajno nije sposoban da sarađuje sa svojim pravnim zastupnikom, da shvati značenje aktuelnog sudskog postupka i posledice koje iz njega proizilaze, kao i da rasuđuje i razumno odlučuje u vezi sa istim, tj. imenovani je trajno nesposoban da učestvuje u predmetnom sudskom postupku u svojstvu optuženog i da se koristi svojim zakonskim pravima.

III S obzirom na vreme koje je proteklo od momenta

razvoja infarkta leve polovine mozga, sa sigurnošću

se može zaključiti da je zdravstveno stanje

okrivljenog S.A. trajno narušeno u veoma teškom

stepenu, bez mogućnosti značajnijeg

poboljšanja.

Da li kod neke osobe (najčešće okrivljenog)

postoji ili je postojalo neko telesno oboljenje

koje je od značaja u konkretnom sudskom

postupku?

telesna oboljenja kao sastavni deo krivičnog

dela - lažna medicinska dokumentacija

uticaj telesnog oboljenja na izvršenje

krivičnog dela - infarkt miokarda kod vozača i

saobraćajna nezgoda

sudskomedicinsko veštačenje

- postojanje oboljenja

- stepen izraženosti oboljenja

- utvrditi značaj oboljenja u konkretnom slučaju

PRIMER Muškarac, 48 godina, radnik, u cilju

utvrđivanja radne nesposobnosti i dobijanja novčane

naknade 9.4.1981. podneo komisiji Gradskog

zavoda za antituberkuloznu zaštitu u Beogradu

otpusnu listu o sedmomesečnom lečenju u

jednoj bolnici u Beogradu (od 23.8.1980. do

3.4.1981.). U otpusnoj listi se navodi: "Na radiografiji

rađenoj 28.8.1980. godine u gornjim, srednjim i

delimično donjim partijama pluća trakasto-mrljaste

promene. Ustanovljeno je da se radi o tuberkulozi".

Na datu terapiju kliničko-laboratorijski nalaz se

normalizovao i pacijent je otpušten iz bolnice kao

izlečen. Na osnovu otpusne liste komisija je dala

saglasnost za radnu nesposobnost i naložila da

se pacijent ponovo javi na pregled sa kompletnom

medicinskom dokumentacijom o lečenju. Pri

ponovnom dolasku, 12.8.1981. godine, pacijent je

doneo samo jedan rendgenski snimak, koji je

fascinirao opsežnošću patoloških promena na

plućima.

Kako je na snimku mesto za ime pacijenta bilo

izgrebano i rukom dopisano ime dotičnog,

posumnjalo se da je u pitanju zamena snimka te je

istog dana izvršeno snimanje i nalaz na snimku se

potpuno razlikovao od prethodnog.

Nalaz uredan, bez ostataka TBC + očigledna

razlika u obliku grudnog koša, koji je cilindričan, u

odnosu na bačvast na prvopriloženom snimku.

Komisija je zakazala novi pregled i naglašeno je da

imenovani obavezno ponese medicinsku

dokumentaciju o bolničkom lečenju. No, i u drugom

navratu, 17.12.1981. godine, on nije doneo

dokumentaciju, a tada napravljeni snimak bio je

identičan sa onim načinjenim u avgustu.

Zbog sumnje na korišćenje lažnog RTG snimka,

pokrenut je istražni postupak, u toku koga je iz

klinike za plućne bolesti, u kojoj je navodno bio

hospitalizovan 7 meseci, pribavljen izveštaj u kojem

se navodi da je dotični u toj ustanovi bio samo na

jednom ambulantnom pregledu i da nema

podataka o bolničkom lečenju.

Predmet je upućen na veštačenje u ISM u

Beogradu, gde je formirana komisija koju su

sačinjavali specijalisti sudske medicine i radiolozi

(kliničko-forenzičko veštačenje). Dotični je još

jednom pozvan na pregled i snimak načinjen

22.11.1982. bio je identičan snimcima iz avgusta i

decembra 1981. Nisu postojali znaci preležane

TBC, što je potvrđeno i tomografskim snimkom.

MIŠLJENJE

I Imenovani nije bolovao niti boluje od

postprimarne TBC pluća.

II Radiografije pluća načinjene 12.8.1981.,

17.12.1981. i 22.11.1982. godine su međusobno

identične po nalazu.

III Dostavljena radiografija pluća od 10.8.1980,

godine, sa obostranom masivnom TBC pluća, ne

pripada imenovanom, već nekoj drugoj osobi koja

boluje od teške i dugotrajne TBC pluća.

- NEGIRANO OBOLJENJE -

DA LI JE JOŠ NEKO TREBALO

KRIVIČNO DA ODGOVARA?

PRIMER: Predmet Opštinskog suda u Čačku

K.br.418/98 - Muškarac 38 godina, profesionalni

vozač, 1.3.1995. godine upravljao službenim

putničkim vozilom "Pežo 405", na putu Čačak-

Kraljevo. U vozilu se na mestu suvozača nalazio

njegov direktor. Oko 15:40 sati vozač je iznenada

izgubio kontrolu nad vozilom, skrenuo na levu

kolovoznu traku, zatim na zemljanu bankinu, udario

u zemljani nasip, nakon čega se vozilo više puta

prevrnulo i zaustavilo se pored puta, na krovu.

Prilikom skretanja na levu stranu vozilo je udarilo dva

pešaka koja su se kretala po zemljanoj bankini.

Jedan pešak je lakše povređen, dok je drugi umro na

mestu nezgode. U toku prevrtanja suvozač je ispao

iz vozila i ostao na mestu mrtav.

ISHOD - dve poginule osobe i jedna teško

telesno povređena osoba

krivično delo - teško delo protiv bezbednosti

javnog saobraćaja (čl. 297 KZ RS)

zatvorska kazna od dve do 12 godina

u istražnom i krivičnom postupku treba utvrditi da li je neko kriv za nezgodu i ako jeste, odrediti mu

odgovarajuću kaznu

Šta je sa vozačem?

primljen na lečenje u bolnicu u Čačkuzbog potresa mozga i rane na glavi

Lac-kontuzna rana na glavi Neurolog: commotio cerebri

Lična anamneza: b.o.

NE SEĆA SE PRECIZNO ŠTA SE DESILO

ISTRAŽNI POSTUPAK

Izjava okrivljenog: Kritičnom prilikom vreme je bilo sunčano, put suv, hteo sam da preteknem jedno vozilo. Kada sam krenuo u preticanje, odjednom sam morao da se nakašljem. Da ne bih probudio direktora, koji je spavao, hteo sam prigušeno da se nakašljem i u tom momentu meni je pao mrak na oči, verovatno je došlo do neke blokade u mojoj glavi i više se ničega ne sećam. Prvo čega se sećam je da se ljuljam na pojasevima i da su kola prevrnuta.

U drugoj izjavi navodi - nije se radilo o napadu kašlja, već da se samo jednom nakašljao i tada je izgubio svest.

PRVO VEŠTAČENJE

Veštak, neuropsihijatar, navodi podatke iz literature

da napad kašlja može da izazove gubitak svesti (tzv.

tusigena sinkopa), što je kod okr. moglo da

uzrokuje gubitak kontrole nad vozilom.

ŠTA JE TUSIGENA SINKOPA?

TUSIGENA SINKOPA (udžbenik “Interna medicina”)

– sinkopa može nastati kod bolesnika sa

hroničnim plućnim srcem u trenucima fizičkog

napora i pojačanog intratorakalnog pritiska, jer

bolesnik nije sposoban da poveća srčani minutni

volumen. Slična situacija može se desiti i

bolesnicima sa plućnim emfizemom posle nastupa

paroksizma kašlja (snažni paroksizam tj. napad

kašlja)

Tužilac ne prihvata ovakvo veštačenje i predlaže

sudu da odredi ponovno veštačenje

DRUGO VEŠTAČENJE

komisija od tri neuropsihijatra isključuje

mogućnost sinkope, jer se kod okrivljenog nije

radilo o napadu kašlja, već samo o potrebi da se

nakašlje.

Šta sud može da odluči kad ima dva suprotna

mišljenja?

PRESUDA - vozač proglašen krivim za teško

delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, sa

obrazloženjem da je do nezgode došlo zbog

neprilagođene brzine vozila - kazna zatvora

u trajanju od jedne godine i devet meseci.

Branilac okrivljenog ulaže žalbu na presudu i naknadno dostavlja lekarski nalaz iz oktobra 1994. godine, u kome je kod okrivljenog postavljena dg. hroničnog opstruktivnog brohnitisa, sa insuficijencijom ventilacije mešovitog tipa srednjeg stepena.

Okružni sud u Čačku ukida presudu Opštinskog

suda, sa obrazloženjem da prvostepeni sud nije sa

sigurnošću utvrdio šta je uzrokovalo predmetnu

saobraćajnu nezgodu, odnosno da li je zdravstveno

stanje okrivljenog moglo da bude uzročni faktor.

Zbog suprotnih mišljenja veštaka prvostepeni sud je

predmet uputio na novo veštačenje

Sudskomedicinskom odboru Medicinskog

fakulteta u Beogradu

TREĆE VEŠTAČENJE

utvrditi psihofizičko stanje okrivljenog u momentu saobraćajne nezgode

uticaj njegovog zdravstvenog stanja na nastupanje saobraćajne nezgode

Koji je propust istražnog sudije već u

početku istrage – šta nije isključeno kao

mogući uzrok nezgode?

Da li se može ispraviti?

Da li je sud pravilno izvršio izbor veštaka?

Koga biste vi izabrali?

FORENZIČKO-KLINIČKO VEŠTAČENJE

sudski lekar + pulmolog

U čemu je greška veštaka neuropsihijatara

u toku veštačenja – šta nisu uradili?

Šta biste vi uradili?

PRIBAVITI MEDICINSKU DOKUMENTACIJU

PREGLED OKRIVLJENOG

tražena medicinska dokumentacija o

lečenju pre i posle povređivanja

dobijen zdravstveni karton i karton

plućnog bolesnika

od 1992. godine leči se od hroničnog

opstruktivnog bronhitisa

Spirometrija - insuficijencija ventilacije mešovitog tipa srednjeg stepena

postojanje plućnog oboljenja potvrđeno pregledom od strane članova SM odbora u

novembru 1999.

Da li je okrivljeni pre saobraćajne nezgode imao oboljenje koje je moglo da izazove tusigenu

sinkopu?

DOKAZANO OBOLJENJE - Na osnovu čega?

Da li su 1999. veštaci mogli sa sigurnošću da tvrde (ili isključe) da je okr. u trenutku saobraćajne

nezgode 1995. imao tusigenu sinkopu?

Prema iskazu okrivljenog, da li je verovatno da je imao tusigenu sinkopu?

Zbog čega je još mogao da ima amneziju?

POTVRĐEN MOGUĆI UTICAJ

OBOLJENJA NA IZVRŠENJE

KRIVIČNOG DELA

DEFINITIVNU ODLUKU DONOSI

SUD

specijalisti sudske medicine ne mogu samostalno obavljati veštačenje - ne poseduju adekvatno kliničko znanje o oboljenjima

lekari kliničari odgovarajućih specijalnosti (internisti, neurolozi, neurohirurzi i dr.) mogu samostalno obaviti veštačenje

Najbolji rezultati – forenzičko-kliničko veštačenje

- lekari kliničari - specijalističko znanje

- sudski lekari - poznavanje veštačenja

dobar izbor lekara veštaka od strane suda

kvalitet medicinske dokumentacije

neposredni pregled osobe o čijem se

zdravstvenom stanju raspravlja – ako je

moguće

PRIRODNA SMRT U SM PRAKSI

Postojanje umrlosti u slučajevima prirodne smrti

- pregled leša i utvrđivanje smrti

Razjašnjavanje uzroka nejasne prirodne smrti

- NEZNANA

- SUMNJIVA

- NAPRASNA

NEZNANA PRIRODNA SMRT

uzrok umiranja nepoznat

– umrli bez prisutnika (u stanu, na ulici)

– za života lekarski nepregledani ili

medicinska dokumentacije nije dostupna

– spoljašnji pregled leša ne ukazuje na

uzrok smrti

Mors ignota

odmakle truležne promene

često N.N. identifikacija

SUMNJIVA PRIRODNA SMRT Mors suspecta

slučajevi prirodne smrti kod kojih u početku postoji osnovana sumnja na nasilnu smrt

- KLINIČKI ZNACI I SIMPTOMI BOLESTI

gastrointestinalna simptomatologija

(sumnjivo na trovanje)

veliki spoljašnji krvni izlivi

PRIMER S-107/90 u februaru 1990. godine

oko 730 časova na travnjaku žardinjere na

tramvajskoj stanici kod Veterinarskog

fakulteta prolaznici su zatekli mrtvog N.N.

muškarca. Nije bilo očevidaca umiranja. Na

lešu i u njegovoj okolini na brojnim mestima

nađeni su tragovi krvi različitog oblika i

veličine.

Da li biste posumnjali na

ubistvo?

Gde ima najviše krvi?

Posumnjalo se na ubistvo i leš je prebačen u

ISM na obdukciju. Izvršena je identifikacija -

45 godina, živeo u selu u okolini Beograda.

Obdukcijom je isključeno postojanje bilo

kakvih povreda i zaključeno da se radi o

prirodnoj smrti izazvanoj oboljenjem.

Utvrđeno je da se oko 8 meseci lečio zbog

karcinoma pluća, tog jutra trebalo je da se javi

na kontrolu na Onkološki institut.

bronhogeni karcinom koji je provalio zid krvnog suda i bronha i uzrokovao obilno krvarenje (uzrok smrti - iskrvarenje i aspiracija krvi)

- SUMNJIVE OKOLNOSTI

- prethodna svađa, tuča

- smrt posle lekarske intervencije

uvek sumnjivo na grešku lekara

- ugovor o doživotnom izdržavanju

- "smrt u prisustvu vlasti"

PRIMER S-465/98

Žena 73 godine, živela sama, psihički labilna,

uzimala sedative. Nije se slagala sa bratom,

pa je navodno iz inata sa komšijom sklopila

ugovor o doživotnom izdržavanju u junu 1997.

Po rečima brata, do tada je uvek bila zdrava,

a posle potpisivanja ugovora počela naglo da

propada, mnogo je oslabila.

Komšija je u maju 1998. godine odveo u

bolnicu "Sv. Sava", gde je postavljena dg:

psihoorganski sindrom, hemiparesis spastica, hronična progresivna CVI i predloženo je lečenje u bolnici, ali komšija navodno nije dozvolio i odveo je kući. Brat kaže da je stalno ležala u stanu, da je komšija držao zaključanu i nikom nije dozvoljavao da je obiđe. Nađena je mrtva u stanu 2.6.1998. (oko godinu dana posle sklapanja ugovora) - brat je izrazio sumnju da je otrovana.

KAKO DOKAZATI ILI ISKLJUČITI TROVANJE ?

toksikološki nalaz: negativan

obdukcioni nalaz:

maligni tumor veličine pomorandže u desnom slepoočnom režnju, sa

znacima kompresije mozga

Navodno mu je stavljana kesa na

glavu u toku saslušanja

Toksikološki nalaz: ekstazi

PRIMER D-36/88

Muškarac, 35 godina – otac ga našao mrtvog

u kući 20. januara 1988. Prethodnog dana bio

je priveden na saslušanje u stanicu milicije

zbog neke pronevere u preduzeću, ali kada se

vratio kući nije pominjao da je bio fizički

maltretiran. U početnoj fazi istrage nije bilo

nikakvih podataka o tome da je bolovao od

nekih ozbiljnijih bolesti.

Prilikom pripreme leša za sahranu otac

primetio "neke modre fleke na telu" i

posumnjao da je prilikom saslušanja u miliciji

sin bio tučen i da je umro od navodnih

povreda. Otac insistira da se izvrši SM

obdukcija, što je i učinjeno 26. januara (5

dana posle sahrane).

ŠTA JE PRVO MORALO DA SE URADI?

ekshumiran leš dopremljen na obdukciju

i pored proteklog vremena telo sasvim dobro očuvano (januar – niska temperatura)

spoljašnji nalaz - dobro izražene mrtvačke mrlje (pogrešno protumačene kao krvni podlivi)

NEMA SPOLJAŠNJIH POVREDA

unutrašnji nalaz - mali krvni podliv poglavine u čeonom predelu

Isključene druge povrede i nasilna smrt

SRCE - leva koronarna arterija polazi iz plućnog stabla, izrazito hipoplastična, desna koronarna arterija polazi iz aorte, jako proširena i spiralno izvijugana; difuzna fibroza srčanog mišića - više polja starih, ožiljno izmenjenih infarkta, sa aneurizmom srčanog vrha na mestu ožiljka

Mana od koje se obično umire u ranom detinjstvu.

Smrt je prirodna i nastupila je usled naglog

pogoršanja dugotrajnog i teškog oboljenja

srčanog mišića, a sve kao posledica urođene

anomalije leve venačne arterije.

Naknadno pribavljena medicinska dokumentacija - od pre 20 godina se obraćao lekarima, a tek 1987. na osnovu EHO pregleda posumnjalo se na anomaliju koronarnih arterija (definitivna dijagnoza postavljena na obdukcionom stolu).

U slučajevima sumnjive prirodne smrti za

pouzdano isključivanje nasilne smrti, odnosno

dokazivanje prirodnog porekla smrti, pored

ostalih dokaznih postupaka, neophodno je

blagovremeno i adekvatno obavljanje

sudskomedicinske obdukcije.

Pouzdano utvrđivanje porekla i uzroka smrti

moguće je na osnovu obdukcije, koja predstavlja

postupak utvrđivanja spoljašnjeg nalaza na lešu,

kao i otvaranja telesnih duplji i sečenja organa po

utvrđenom redosledu, u cilju utvrđivanja i

razjašnjavanja uzroka smrti.

Obdukcije se tradicionalno dele na

patološkoanatomske i sudskomedicinske, mada

se ovi termini ne pominju u tekstu zakona

Zakonske odredbe o vršenju obdukcije u

Zakonu o zdravstvenoj zaštiti (ZZZ) - član

222.

Zakoniku o krivičnom postupku (ZKP) -

članovi od 136. do 140.

Član 222. ZZZKao posebna mera utvrđivanja vremena i uzroka smrti umrlih lica vrši se obdukcija. Obdukcija se obavezno vrši:

1) na licu umrlom u zdravstvenoj ustanovi ako nije utvrđen uzrok smrti;

2) na licu umrlom pre isteka 24 sata od početka lečenja u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi;

3) na novorođenčetu koje je umrlo u zdravstvenoj ustanovi odmah nakon rođenja ili tokom lečenja;

4) na zahtev doktora medicine koji je lečio umrlo lice;5) na zahtev doktora medicine određenog za utvrđivanje

uzroka smrti od strane nadležnog organa opštine, odnosno grada;

6) kada je to od posebnog značaja za zaštitu zdravlja građana ili kada to nalažu epidemiološki ili sanitarni razlozi;

7) na zahtev nadležnog suda;8) na zahtev članova uže porodice umrlog lica;9) ako smrt nastupi u toku dijagnostičkog ili terapeutskog

postupka.

Član 136. ZKP

(1) Pregled i obdukcija leša preduzeće se

uvek kad je očigledno ili postoji sumnja da

je smrt određenog lica neposredna ili

posredna posledica krivičnog dela ili je u

vezi sa krivičnim delom. Ako je leš već

zakopan, odrediće se ekshumacija u cilju

njegovog pregleda i obdukcije.

U tački 7 člana 222 ZZZ navodi se da se obdukcija obavezno vrši na zahtev nadležnog suda, a u članu 136 ZKP regulisano je da se pregled i obdukcija leša vrše u slučajevima kad je očigledno ili postoji sumnja da je smrt određenog lica neposredna ili posredna posledica krivičnog dela ili je u vezi sa krivičnim delom.

Ovo su situacije kada se vrši tzv. sudskomedicinska obdukcija koja predstavlja jedan od vidova sudskomedicinskog veštačenja - njeno vršenje određuje organ koji vodi postupak - to je uglavnom istražni sudija, jer se obdukcija po pravilu obavlja u fazi istrage.

Sudskomedicinsku obdukciju zahteva istražni

sudija - u ZKP nisu decidirano navedeni

slučajevi kada je vršenje SM obdukcije

obavezno, već procenu vrši i odluku u svakom

konkretnom slučaju donosi nadležni organ koji

vodi postupak - široka ovlašćenja pri donošenju

odluke.

Član 136. ZKP

(2) Pre preduzimanja pregleda i obdukcije leša, a naročito radi procene da li postoji sumnja da je smrt određenog lica posledica krivičnog dela, organ koji vodi postupak može zatražiti stručno mišljenje lekara koji je izvršio neposredan pregled umrlog lica radi utvrđivanja uzroka i vremena smrti.

Pre preduzimanja pregleda i obdukcije leša, a naročito radi procene da li postoji sumnja da je smrt posledica krivičnog dela, organ koji vodi postupak može zatražiti stručno mišljenje lekara koji je izvršio neposredan pregled umrlog lica radi utvrđivanja uzroka i vremena smrti (čl.136 st.2 ZKP)

Rodbina pokojnog ne može da spreči vršenje SM obdukcije - odluku o storniranju obdukcije može da donese jedino organ koji je tu obdukciju i zahtevao

Lekar ne zahteva SM obdukciju, već ima ulogu

predlagača čiji zadatak je da obavesti

nadležne organe (organe unutrašnjih poslova i

preko njih istražnog sudiju) da se radi o

smrtnom slučaju u kome bi trebalo izvršiti

sudskomedicinsku obdukciju

Члан 220. ЗЗЗДоктор медицине који врши непосредан преглед умрлог лица ради утврђивања узрока и времена смрти, било да је смрт наступила у здравственој установи, приватној пракси или на неком другом месту, дужан је да без одлагања о смртном случају обавести надлежну организациону јединицу министарства надлежног за унутрашње послове ако:

1) није у могућности да утврди идентитет умрлог лица;

2) прегледом умрлог лица утврди повреде или на други начин посумња у насилну смрт;

3) на основу расположивих медицинских чињеница није могуће утврдити узрок смрти.

У случајевима из става 1. овог члана доктор медицине који врши непосредан преглед умрлог лица неће издати потврду о смрти док надлежни суд не донесе одлуку у вези са обдукцијом.

Slučaj iz prakse – selo u okolini Beograda

Sin je prijavio da mu je majka umrla prirodnom smrću.

Po dolasku na lice mesta lekar mrtvozorac zatekao je leš u krevetu, obučen i spremljen za sahranu.

pregled leša

brojni krvni podlivi i

oguljotine na licu

razderine u kosmatom delu glave

obdukcijom utvrđene smrtonosne povrede

glave

Naknadno je u kontejneru za smeđe nađena odeća umrle i posteljina sa brojnim tragovima krvi

sin je priznao ubistvo

Definitivnu odluku i naredbu o vršenju

sudskomedicinske obdukcije donosi istražni

sudija

Pravilno sprovođenje istražnog postupka u smrtnim slučejvima - tesna saradnja između lekara koji je pregledao leš i konstatovao smrt i istražnog sudije koji je nadležan za određivanje sudskomedicinske obdukcije

Patološkoanatomsku (kliničku) obdukciju zahteva lekar koji je lečio pacijenta

Član 137. ZKP Pregled i obdukcija leša van

ustanove i izuzeće lekara koji je lečio umrlog

(1) Kada se veštači van stručne ustanove, leš će pregledati i obducirati jedan, a prema potrebi dva ili više lekara, koji treba da budu sudsko-medicinske struke. Javni tužilac ili istražni sudija u prethodnoj istrazi ili u istrazi, odnosno predsednik veća nakon što je istraga završena ili nakon podizanja neposredne optužnice, rukovodi tim veštačenjem i u zapisnik unosi nalaz i mišljenje veštaka.

Iz teksta ZKP proizilazi da obducenti treba da budu "sudskomedicinske struke", što se u praksi još uvek dosledno ne sprovodi – jer prema ZKP nije obavezujuće

Vršenje SM obdukcije zahteva kompleksno teorijsko i praktično specijalističko znanje

SM obdukcija izvršena od strane lekara koji nisu specijalisti sudske medicine, npr. patologa, (naročito u slučajevima nasilnih smrti) ne ispunjava zahteve koji su navedeni u ZKP – što može imati teške krivično-pravne posledice

Član 137. ZKP Pregled i obdukcija leša van ustanove i izuzeće lekara koji je lečio umrlog

(1) Kada se veštači van stručne ustanove...

(2) Za veštaka se ne može odrediti lekar koji je lečio umrlog. Prilikom obdukcije leša, a radi davanja razjašnjenja o toku i okolnostima bolesti, lekar koji je lečio umrlog može se saslušati kao svedok.

A/ SPOLJAŠNJI NALAZ1. Ženski leš dug 168 cm, životnog doba 51 godinu. Kostura i mišića osrednje razvijenih, uhranjenosti osrednje. Mrtvačka ukočenost dobro izražena u svim zglobovima. Mrtvačke mrlje osrednje izražene u zadnjim delovima tela, pojedinačne i slivene, sivoljubičaste, gube se na pritisak čvrstim predmetom. Koža bledosiva.2. Kosa u korenu većim delom proseda, žućkasto ofarbana, duga do 10 cm. Očni kapci sklopljeni. Vežnjače glatke, providne, srednjekrvne. Rožnjače lako zamućene. Dužice sivkaste. Zenice kružne, jednake, prečnika po 5 mm. Usnice suve, bledoljubičaste. Zubi u donjoj vilici prirodni, nešto lošije negovani, pojedini nedostaju, na njihovim mestima zubne jame su izravnate. U predelu I i III zuba sa leve strane, u gornjoj vilici, u visini korena i prednje strane zuba, nalazi se navlaka od sivobeličastog metala, a u predelu svih zuba u gornjoj vilici sa unutrašnje strane nalazi se podloga od sivobeličastog metala. Sluzokoža usana, desni i usne duplje bez povreda, ravnomerno bledoružičasta. Vrat valjkast, obično pokretljiv. Grudni koš valjkast. Dojke veličine ženske pesnice, na pritisak se iz dojkinih bradavica ne istiskuje sadržaj. Trbuh lako ispod ravni grudnog koša. Kosmatost bručika ženskog tipa, dlake delimično obrijane.3. U međuplećnom predelu, sa središnjim delom na oko 132 cm iznad ravni tabana, 0,5 cm ulevo od zadnje srednje uzdužne linije tela, kao i na 13 cm ispod gornje ivice desnog ramena, nalazi se poprečno postavljena ovalna rana, promera oko 30x20 mm, ravnih i lako krvlju podlivenih ivica i strana, a u središnjem delu rane nalazi se rupičasti defekt tkiva, promera oko 10x8 mm, lako neravnih i krvlju podlivenih ivica i strana, od kojeg se produžava kanal u potkožno meko tkivo. Koža neposredne okoline rane je mrljasto krvlju podlivena, tamnoljubičasta, a u okolini levog poluobima rane, zahvatajući i unutrašnju ivicu leve lopatice, uzdužno, na površini oko 15x5 cm, koža je krvlju podlivena, tamnoljubičasta. 4. U desnom potključnom predelu, na oko 135 cm iznad ravni tabana, 11 cm udesno od prednje srednje uzdužne linije tela, kao i na 10 cm ispod gornje ivice desnog ramena, nalazi se uzdužno položena, ovalna rana, promera oko 25x15 mm, ravnih, lako krvlju podlivenih ivica i strana, a u središnjem delu rane nalazi se rupičasti defekt tkiva, promera oko 11x10 mm, neravnih i krvlju podlivenih ivica i strana, čiji se prostor otvara u potkožno tkivo. 5. U donjoj trećini desne polovine grudnog koša, u prednjoj pazušnoj liniji, nalazi se poprečna rana duga 2 cm, ravnih i lako krvlju podlivenih ivica i strana, koje su međusobno spojene hirurškim šavovima, po čijem uklanjanju se vidi da se rana produžava kanalom kroz potkožno tkivo u grudnu duplju. U predelu unutrašnje trećine desnog rebarnog luka, na 3 cm iznad njegove donje ivice, koža je na dva mesta, u promeru 15x7 mm i 7x5 mm, lišena natkožice, a u središnjem delu ovih površina nalazi se po jedan tačkasti otvor, mrkocrvenkaste boje. Na levoj bočnoj strani vrata, u levom lakatnom pregibu, na nadlanenim stranama šaka i prednjoj strani desne butine nalazi se nekoliko tačkastih otvora, ravnih ivica, koji se kanalima produžavaju u potkožno tkivo. 6. U krsnom predelu nalazi se početni proležanj veličine dinara. 7. U predelu srednje trećine grebena nosa sa leve strane, na 0,3 cm ulevo od prednje srednje uzdužne linije, uzdužan crtast sivobeličast ožiljak, oblika slova "J", čiji je poprečni krak dužine 4 mm, a uzdužni 10 mm.U donjoj desnoj četvrtini prednje strane trbuha kos sivobeličast ožiljak, dug 7 cm, širine do 0,3 cm. 8. U spoljašnjim otvorima nosa i usta nešto mrkocrvenkastog tečnog sadržaja, a u ušima, polnom otvoru i čmaru nema stranog sadržaja.9. Leš je na obdukciju dostavljen bez odeće. 10. Sem opisanih, spolja na lešu nema drugih povreda niti promena.

B/ UNUTRAŠNJI NALAZa/ Glava

11. Tkivo poglavine srednje vlažno, srednjekrvno, a u srednjoj trećini temenog predela sa desne strane, ovalno, u promeru 6x1,5 cm i debljini do 3 mm, krvlju podliveno, mrkocrvenkaste boje. Oba slepoočna mišića ravnomerno ružičaste boje, bez povreda. Krov lobanje ovalan, promera 160x129 mm, debljine od 4 do 7 mm. Tvrda moždanica glatka, sedefasta, u njenim slivovima nešto tečne i mlitavozgrudvane, tamnocrvene krvi. Mozak lako uvećan, spljoštenijih vijuga i suženijih brazdi, mase 1340 g. Meka moždanica glatka, providna, srednjekrvna. Silvijeve jame bez stranog sadržaja. Arterije na osnovici mozga rastegljivog zida, glatke prisnice. Tkivo moždanog mosta, produžene i kičmene moždine, malog i velikog mozga lako natopljeno, vlažno, a na preseku se kora i sivo tkivo moždanih jedara raspoznaju od sredine. Moždane komore obično široke, bez stranog sadržaja, glatkih, srednjekrvnih postava. Po skidanju tvrde moždanice pregledane su kosti krova i osnovice lobanje i na njima nisu ustanovljeni prelomi.

b/ Vrat i grudi12. Jezik mlitav, dobro izraženih limfnih čvorića na korenu. Krajnici vezivom prožeti. U ždrelu i jednjaku po zidovima nešto mrkocrvenkastog sadržaja, sluzokoža glatka, srednjekrvna. U dušniku i glavnim dušnicama mrkoružičast sluzav penušav sadržaj, sluzokoža lako zamućena, otečena, mnogokrvnija. Limfne žlezde ispod račve dušnika veličine pasulja, škriljaste. Režnjevi štitaste žlezde veličine ploda šljive, staklastog preseka, srednjekrvni. Vilača zamenjena masnim tkivom. Podjezična kost i štitasta hrskavica cele, a potkožno meko tkivo leve bočne strane vrata je u visini tačkastih otvora na koži mrljasto krvlju podliveno, mrkocrvenkaste boje.13. Pre otvaranja leša izvršena je proba na prisustvo vazduha u grudnoj duplji, koja je obostrano dala negativan rezultat.U desnoj polovini grudne duplje po zidovima nešto mrkocrvenkastog sadržaja, a u levoj polovini grudne duplje nema stranog sadržaja. Plućna krila slobodna, desno mase 1600 g, a levo 1200 g. Plućnice glatke, providne, mrljasto krvlju podlivene. Na zadnjoj strani gornjeg režnja desnog plućnog krila, na oko 7 cm ispod njegovog vrha i 3 cm upolje od zadnje ivice, nalazi se rupičasta rana, prečnika oko 10 mm, neravnih, zamućenih, krvlju podlivenih i put unutra posuvraćenih ivica i strana; počev od ove rane tkivo pluća je razoreno, krvlju prožeto, mrkocrvene boje u vidu kanala koji se pruža pravcem od nazad unapred, sleva udesno i odozdo naviše, do rupičaste rane na prednjoj strani gornjeg režnja desnog plućnog krila, koja se nalazi na oko 5 cm ispod njegovog vrha i 4 cm upolje od prednje ivice, koja je prečnika oko 12 mm, neravnih, zamućenih, krvlju podlivenih i put upolje izvrnutih ivica i strana. Opisane povrede na desnom plućnom krilu predstavljaju deo kanala rane u međuplećnom predelu, opisane pod tačkom 3 obdukcionog nalaza. Tkivo gornjeg režnja desnog plućnog krila je ucelo čvrsto, bezvazdušno, smeđecrvenkaste boje i na preseku ima izgled tkiva jetre. U ostalim delovima tkivo pluća je slabije vazdušasto, slabije elastično, vlažno, tamnoljubičaste boje, na preseku staklastog sjaja; sa površine preseka spontano se sliva osrednja količina sitnopenušavog sivoružičastog sadržaja, kakav se na pritisak istiskuje i iz dušnica i dušničica. 14. U srčanoj kesi malo bistre, žućkaste tečnosti. Osrčnica i nasrčnica glatke, providne. Masno tkivo ispod nasrčnice osrednje izraženo, sivožute boje. Srce promera 12x9 cm, mase 290g, u njegovim dupljama nalazi se tečna i nešto mlitavozgrudvane, tamnocrvene krvi. Usrčnica glatka, providna. Arterijski otvori i venska ušća prolazni, tankih, glatkih i sklopljivih zalistaka. Debljina zida leve komore do 16 mm, a desne do 4 mm. Srčani mišić na preseku jasne građe, srednjekrvan. Ušća venačnih arterija prolazna za sondu od 3 mm, a one su, kao i aorta, rastegljivog zida, glatke prisnice. Ovalni otvor zatvoren, na mestu Botalovog kanala ožiljak.

c/ Trbuh15. Trbušna duplja bez stranog sadržaja. Zidna i drobna trbušnica glatke, providne. Slezina slobodna, glatke čaure, promera 9x4x3 cm, mase 130 g, na preseku nit se nešto teže raspoznaje, a srž pomalo otire. Jetra slobodna, glatke čaure, promera 21x16x7 cm, mase 1680 g, na preseku lako šarenkastog izgleda, srednjekrvna. U žučnoj kesi malo zelenkaste žuči, sluzokoža somotasta, žučnim bojama prebojena. Gušterača i nadbubrezi odgovarajuće veličine, jasne građe, srednjekrvni. Bubrezi odgovarajuće veličine, levi mase 180 g, desni 200 g, lako skidljivih čaura, glatke površine, srednjekrvni, na preseku se kora raspoznaje od sredine. Sluzokoža bubrežnih karlica glatka, srednjekrvna.

16. Mokraćna bešika prazna, njena sluzokoža obično izraženih nabora, mrljasto krvlju podlivena, srednjekrvna. Materica, jajnici i jajovodi slobodni, odgovarajuće veličine i građe, srednjekrvni.

17. U želucu, po zidovima, nešto mrkocrvenkstog tečnog sadržaja, njegova sluzokoža obično izraženih nabora i na više mesta, od veličine zrna prosa do pšenice, lišena nadsluznice, ogolela podsluznica prekrivena mrkocrvenkastim sadržajem. Crvuljak nedostaje, na njegovom mestu sivobeličast ožiljak. U tankom i debelom crevu zelenkastosmeđ kašast crevni sadržaj, sluzokoža glatka, srednjekrvna.

d/ Kosti18. Pregledane su kosti glave, vrata, trupa i udova i ustanovljeno je sledeće: od rane u međuplećnom predelu, opisane pod tačkom 3 obdukcionog nalaza, produžava se kanal kroz potkožno i mišićno tkivo, koji prolazi kroz grudni deo kičmenog stuba, čiji je deo u predelu kanala izvađen, ispreparisan, otvoren kičmeni kanal i ustanovljeno je sledeće: duž kanala potpuno je nepravilno prelomljen luk IV grudnog pršljena, zahvatajući njegovu celu desnu polovinu i deo leve polovine neposredno uz rtni nastavak, kao i spoljašnja trećina desne polovine tela ovog pršljena, a na njegovoj desnoj bočnoj strani, na oko 1,5 cm udesno od prednje srednje uzdužne linije kičmenog stuba, nalazi se približno kružni defekt, prečnika oko 10 mm, neravnih ivica koje su izvrnute upolje ka desnoj polovini grudne duplje; u predelu ovog defekta porebrica je raskidana, neravnih i krvlju podlivenih ivica; u predelu opisanog kanala tvrda kičmenica nije raskidana, ali je mrljasto krvlju podlivena, mrkocrvene boje, a tkivo kičmene moždine u tom nivou jako natopljeno, nabubrelo, razmekšano, mrljasto nagnječeno, krvlju prožeto, mrkocrvene boje. U predelu I rebra sa desne strane, na oko 6 cm udesno od prednje srednje uzdužne linije, na porebrici se nalazi kružna rana, prečnika 8 mm, neravnih i krvlju podlivenih ivica, a I rebro je u toj visini potpuno nepravilno prelomljeno i prelomni okrajci su usmereni put unapred; počevog od ovog preloma mišićno i potkožno tkivo je razoreno u vidu kanala koji se pruža do rane u desnom potključnom predelu, opisane pod tačkom 4 obdukcionog nalaza, koja predstavlja završni deo kanala rane u međuplećnom predelu, opisane pod tačkom 3 obdukcionog nalaza. Duž opisanog kanala potkožno meko i mišićno tkivo je razoreno, krvlju prožeto, mrkocrvene boje.

19. Izvršena proba difenilaminom i koncentrovanom sumpornom kiselinom na prisustvo nitrata, koji se nalaze u sastavu nesagorelih barutnih čestica, dala je negativan rezultat sa materijalom uzetim iz predela rana u međuplećnom predelu i desnom potključnom predelu, opisanih pod tačkama 3 i 4 obdukcionog nalaza.

20. Uzeti su isečci organa za eventualni mikroskopski pregled.

Član 138. ZKP

(1) U svom mišljenju veštaci će naročito navesti koji je neposredni uzrok smrti, šta je taj uzrok izazvalo i kad je smrt nastupila.

(2) Ako je na lešu nađena kakva povreda, utvrdiće se da li je tu povredu naneo ko drugi, i ako jeste, onda čime, na koji način, koliko vremena pre nego što je smrt nastupila i da li je ona prouzrokovala smrt. Ako je na lešu nađeno više povreda, utvrdiće se da li je svaka povreda naneta istim sredstvom i koja je povreda prouzrokovala smrt, a ako je više povreda smrtonosnih, koja je od njih ili koje su svojim skupnim delovanjem bila uzrok smrti.

Član 138. ZKP

(3) U slučaju iz stava 2. ovog člana naročito će se utvrditi da li je smrt prouzrokovana samom vrstom i opštom prirodom povrede ili zbog ličnog svojstva, ili naročitog stanja organizma povređenog, ili zbog slučajnih okolnosti ili okolnosti pod kojima je povreda naneta. Pored toga, utvrdiće se da li bi blagovremeno pružena pomoć mogla otkloniti smrt.

U tekstu ZKP decidirano je navedeno šta veštaci moraju da utvrde na osnovu izvršene obdukcije, odnosno šta mora da bude navedeno u obdukcionom zapisniku i zaključku:

- identitet leša

- poreklo smrti (prirodno ili nasilno)

- neposredni uzrok smrti, šta je taj uzrok

izazvalo

- vreme nastupanja smrti

ZAKLJUČAK

Smrt je prirodna i nastupila je usled naglog

pogoršanja dugotrajnog i teškog oboljenja srčanog

mišića, a sve kao posledica urođene anomalije leve

venačne arterije.

POREKLO SMRTI

PRIRODNA SMRT - uzrok smrti oboljenje

NASILNA SMRT - uzrok smrti povreda

UZROK SMRTI

razjašnjenje uzroka smrti

UZROK SMRTI

Prirodno ili nasilno telesno oštećenje (oboljenje ili povreda) koje uzrokuje smrt

Jedan uzrok smrti - singularan

Dva ili više uzroka smrti - pluralni uzroci

- međusobno nezavisni - glavni i sporedni

- međusobno zavisni - indirektni (posredni)

i - direktni (neposredni)

Ukoliko na lešu konstatuje jednu ili više povreda, veštak obducent mora da odgovori na sledeća pitanja:

da li su povrede nanesene za vreme života da li su i koja od njih prouzrokovale smrt da li je smrt isključivo prouzrokovana

zadobijenim povredama, što je uslovljeno njihovom vrstom i opštom prirodom ili su na nastupanje smrtnog ishoda uticala i svojstva povređenog (tzv. lična svojstva i naročita stanja organizma), kao i slučajne okolnosti ili okolnosti pod kojima je povreda naneta

da li bi blagovremeno pružena pomoć povređenom mogla sprečiti nastupanje smrtnog ishoda.

ZAKLJUČAK

I Smrt je nasilna i nastupila je usled iskrvarenja iz

rascepa grudnog dela aorte i raskidanih krvnih sudova

oko višestrukih preloma kostiju trupa.

II Rascep grudnog dela aorte, prelomi kostiju, kao i sve

druge opisane spoljašnje i unutrašnje povrede nanesene

su dejstvom tupine zamahnutog mehaničkog oruđa.

III U vreme umiranja postojalo je stanje alkoholisanosti.

NASILNA SMRT – povreda

poreklo

ZADES

SAMOUBISTVO

UBISTVO

Ne može se utvrditi samo na osnovu obdukcije – odluku donosi istražni sudija na

osnovu svih činjenica utvrđenih istragom

Slučaj se prosleđuje tužilaštvu koje podiže optužnicu ukoliko postoji krivično delo

Činjenice utvrđene SM obdukcijom pružaju i mnogo šire mogućnosti zaključivanja u procesu SM veštačenja, kao što su:

rekonstrukcija mehanizma povređivanja u saobraćajnim nesrećama i u drugim slučajevima nasilne smrti (pad, udar ili sudar)

dinamika toka događaja u slučajevima ubistava identifikacija povrednog oruđaprovera tačnosti primenjenih dijagnostičkih i

terapijskih procedura utvrđivanje uticaja lekarske intervencije na

nastupanje smrtnog ishoda i dr.

Član 138. ZKP

(4) Veštak je dužan da obrati pažnju na nađeni biološki trag (krv, pljuvačka, sperma, urin i dr.) i da ga opiše i sačuva za biološko veštačenje ako ono bude određeno.

Lekar obducent je dužan da uoči, opiše (fotografiše), uzme i preda istražnim organima biološke tragove koji mogu poslužuti za identifikaciju osobe koja je nanela povrede i/ili povrednog oruđa

POVREDE

koje su prethodile nastupanju smrti

zaživotne

hropačke (agonalne) povrede

posmrtne

Kinez, 41 godina,

nepoznate

okolnosti o

načinu umiranja.

Kako biste

protumačili nalaz

na vratu?

odsustvo povreda na potkožnom mekom tkivu, mišićima i ostalim strukturama vrata

poreklo smrti prirodno

uzrok smrti koronarna bolest

srca

?

lečenje angine

tradicionalni način lečenja trljanjem kože u Australiji

HROPAČKE POVREDEpad - istureni delovi tela (podlivi, oguljotine

nekad i teže (prelomi lobanje)

IZVEŠTAJ SUP-a Muškarac, 30 godina, četvoro dece

OKOLNOSTI SLUČAJA UKAZIVALE SU NA NASILNU SMRT USLED PADA SA VISINE NA RADNOM

MESTU – MOGUĆA KRIVIČNA ODGOVORNOST POSLODAVCA I PLAĆANJE ODŠTETE

Izveštaj lekara Urgentnog centra

Podaci od rodbine – povremene vrtoglavice, ostalo b.o. – pušio 50 cigareta dnevno

u krvi nije nađen alkoholobdukcioni zaključak o uzroku smrti

agonalne povrede od pada

povrede od reanimacije

30 godina !!!

INFARKT MIOKARDA

SUMNJIVA I NAPRASNA SMRT

Kako su

nastale ove

povrede?

sasušine od

defibrilacije

Kako su nastale ove povrede?

posmrtne povrede od pacova

posmrtne povrede - pitbul terijer

posmrtne povrede na

vratu vešanika

dejstvo mrava i mravlje kiseline

NAPRASNA PRIRODNA SMRT Mors subita

umiranje za srazmerno kratko vreme iz prirodnih uzroka prividno zdravih osoba

SZO - smrt koja nastupa u roku od 24 sata posle pojave simptoma i znakova

NAGLO - BRZO UMIRANJE - od više sekundi ili minuta do nekoliko sati - nema vremena za kliničko dijagnostikovanje uzroka smrti

IZNENADNO (NEOČEKIVANO)PRIVIDNO ZDRAVI

• ne pokazuju postojeće tegobe

• nespecifične tegobe (dijafragmalni infarkt)

• ne osećaju tegobe (aneurizme)

Žena 35 godina, lekar, uvek zdrava, bez

ikakvih akutnih zdravstvenih tegoba,

došla kući sa posla, otišla u svoju sobu

da telefonira, posle nekoliko minuta

ukućani ušli u sobu da je pozovu na

ručak - našli je bez znakova života.

DIJAGNOZA?

Obdukcioni nalaz: rascep aneurizme veličine

zrna graška na srednjoj moždanoj arterije sa

masivnim subarahnoidalnim krvarenjem

SUBARAHNOIDALNA KRVARENJA aneurizme arterija baze mozga mlađe životno doba - asimptomatske

– povod - psihički ili fizički napor (tuča)

brza smrt (trenutna naprasna smrt)

pritisak na

moždano stablo

+

iritativno dejstvo

na vitalne centre

S-157/06 Žena, 52 godine, prividno zdrava, ceo

dan se žalila na jaku glavobolju, iznenada na

pijaci izgubila svest, pala i umrla.

aneurizma veličine većeg lešnika na račvi

bazilarne arterije, sa rascepom na zadnjem zidu i

smrtonosnim subarahnoidalnim krvarenjem

trombozirana aneurizma

SRČANA NAPRASNA SMRT

ISHEMIJSKA (KORONARNA) BOLEST

SRCA – INFARKT MIOKARDA

Šta se dešava kod rupture miokarda?

TAMPONADA SRCA

Žena, 84 g, dijabetičar

dva dana se žalila na povraćanje i

prolive, nekoliko puta dolazila HP,

davali neke injekcije,

na kraju odvedena u UC gde je umrla ubrzo po prijemu bez postavljene

dijagnoze

u srčanoj kesi oko 400 ccm

krvi

infarkt donjeg zida leve komore sa rupturom

miokarda

ožiljavanje (kod preživelih)

SUDSKOMEDICINSKI PROBLEMI

disproporcija između tegoba i nalaza na srcu - ASIMPTOMATSKA ISHEMIJA

SVE MLAĐE OSOBE obolevaju i umiru od koronarne bolesti

podsticajni činioci POVOD SMRTI

činilac koji podstiče štetno delovanje uzroka smrti

fizički i psihički napor – jake emocije – prijatne i neprijatne

– polno opštenje (“slatka smrt”)

– preterano naprezanje u sportu

S-454/03 Naprasna smrt – muškarac, 42 godine, iznenada umro u toku rekreativnog igranja fudbala, 7 dana ranije na fudbalu mu nije bilo dobro, nije išao kod lekara.

uvećanje srca (14x13 cm, 550 g, l. komora do 23 mm); veliki ožiljak zadnjeg i prednjeg zida i međukomorske pregrade sa aneurizmom prednjeg zida

teška ateroskleroza sa krvarenjem u

ateromu i trombom u desnoj koronarki

veliki ožiljak i manja zona svežeg infarkta

podsticajni činioci POVOD SMRTI

fizički i psihički napor

– svađa i/ili tuča – krivično-pravni značaj

M, 66g - 11.05.2002. oko

1850 časova povređen u

tuči na železničkoj stanici

"Pančevački most",

braneći Kineza od grupe

skinhedsa, neposredno po

povređivanju došlo je do

smrtnog ishoda. Smrt na

licu mesta konstatovao je

lekar hitne pomoći u 1920

časova.

Telesne povrede u vidu oguljotina i krvnih podliva kože i potkožnog tkiva – pojedinačno i skupno procenjene LAKE TELESNE POVREDE

Neposredni uzrok smrti – naglo pogoršanje teškog aterosklerotskog oboljenja srca i venačnih arterija (posebno lično svojstvo organizma)

svađa i povređivanje kao povod smrti“homicide by heart attack”

USLOV SMRTI

činilac koji potpomaže štetno delovanje uzroka smrti

FIZIOLOŠKA STANJA

menstruacija, stanje varenja, trudnoća PATOLOŠKA STANJA

napitost, akutne infekcije

Žena, 42 godine, umrla pred kraj šeste trudnoće,obdukcijom je ustanovljeno da je u pitanju blizanačka trudnoća

imala je dijagnostikovanu tešku mitralnu stenozu

UZROK SMRTI infarkt miokarda

USLOV SMRTI stanje varenja

POVOD SMRTI telesno i fizičko naprezanje (tuča, svađa)

MIOKARDITISvirusni

akutni - infiltrati limfocita hronični - fibroza nekroza miocita - dilataciona KMP

SUDSKOMEDICINSKI ZNAČAJ

naprasna smrt može biti prva manifestacija bolesti

čest kod mladih osoba

Pored navedenih kardiovaskularnih oboljenja

i sva druga potencijalno smrtonosna

oboljenja različitih organa i drugih telesnih

struktura mogu dovesti do nejasne prirodne

smrti i stoga postati predmet

sudskomedicinskog veštačenja.

SUDSKOMEDICINSKI PROBLEMI

(1) POREKLO SMRTI – UZROK SMRTI

MORBOZNO ILI TRAUMATSKO

(2) ODNOS POVREDE I OBOLJENJA

(3) LEKARSKA ODGOVORNOST

S-52/09 M, 20 godina

Trenirao košarku, 2006.

postavljena dg. hipertrofičke

kardiomiopatije i zabranjeno

mu je da se bavi sportom.

Pošto je navodno bio bez

tegoba, nastavio je da

trenira košarku pet puta

nedeljno dobio i zvaničnu

dozvolu od kardiologa.

13.01.2009. Iznenada mu je

pozlilo pre treninga i ubrzo

je umro u UC.

KONCENTRIČNA HIPERTROFIČKA

KARDIOMIOPATIJA

srce 13x13 cm, mase 750 g, debljina

zida najveća u predelu

međukomorske pregrade do 25 mm

25 mm

izražena fibroza, pojedinačna i slivena ožiljna polja, najizraženija u predelu septuma i u središnjem sloju

Razjašnjenje slučajeva nejasne prirodne smrti i rešavanje svih SM problema u vezi sa tim slučajevima moguće je samo na osnovu

blagovremeno i adekvatno izvršene

SM obdukcije

LEKAR MORA DA JE PREDLOŽI

A ISTRAŽNI SUDIJA DA NAREDI NJENO VRŠENJE

ekshumacija leša - iskopavanje iz zemlje prethodno zakopanih leševa ili njihovih delova

lat. EX - iz HUMUS - zemlja

SUDSKOMEDICINSKA EKSHUMACIJA

- leševi sahranjeni na groblju- leševi ubijenih zakopani u cilju prikrivanja zločina- masovne grobnice

nije urađena obdukcija

neadekvatno izvršena obdukcija

sumnja na pogrešnu identifikaciju

uzimanje materijala za analize – DNK analiza,

toksikologija

u zavisnosti od faze postupka, ovu vrstu

veštačenja odrediće i njime će rukovoditi istražni

sudija ili predsednik sudećeg veća – nekada na

predlog sudskomedicinskog veštaka

CILJEVI

utvrditi uzrok smrti – povrede, trovanja,

nekada i oboljenja

utvrditi mehanizam povređivanja –

saobraćajne nesreće - nalaz na kostima

utvrditi identitet leša

uzeti materijal za analize – DNK analiza

(očinstvo), toksikologija (metanol)

identifikacija grobnog mesta i pokojnika – pojedinačni slučajevi ili masovne grobnice (Batajnica)

ekshumacija – vađenje sanduka

pregled i obdukcija leša – uz grobno mesto

nalaz na kostima - prelomi

materijal za toksikološku analizu

fotografisanje – celog postupka

sanitarno zbrinjavanje terena

Upotrebljivost nalaza zavisi od toga koliko je

leš očuvan, što je uslovljeno:

- vremenom provedenim u zemlji

- lokalnim uslovima - vlaga, kiselost i dr.

nalaz na mekim tkivima upotrebljiv dok se nisu

razvile destruktivne lešne promene

kosti najotpornije - mogu se i decenijama održati

ekshumiran leš oko dve godine posle sahranjivanja

nalaz nikada nije tako upotrebljiv kao kod blagovremeno izvršene obdukcije

znatno veći troškovi

ne treba izbegavati ekshumaciju ekshumirani ostaci pre SM pregleda

isti skelet posle SM pregleda

Januar 2007 – Smrt dečaka od 2,5 godine, koji je dobio visoku temperaturu, odveden kod lekara i vraćen kući. Sledećeg dana stanje se naglo pogoršalo, dete transportovano u Bgd, gde je ubrzo po prijemu umrlo. Roditelji nisu dozvolili obdukciju i dete je sahranjeno. Posle toga lekari su optuženi za nesavesno lečenje i ispostavilo se da je obdukcija neophodna za utvrđivanje porekla i uzroka smrti.

ekshumacija je

izvršena

7 dana posle

sahrane

ekshumiran leš deteta

difuzna krvarenja po koži celog tela krvarenja u nadbubrezima

meningokokna sepsa