JUG OSLOVE N S K E Ž EL EZNICE

ZJŽ br. 284-60/74.

PRIRUČNIKZA RUKOVANJE DIZEL-ELEKTRIČNIM

LOKOMOTIVAMA SERIJA 661 i 664v

DOPUNJENO I PROŠIRENOTREĆE IZDANJE

B E O G R A D1982.

I

Za ovaj priručnik nadležna je Služba za vozna sredstva Zajednica JŽ.

Priručnik je izradio:Dipl. inž. Tomislav KOŽULJ

S t r u č n u r e c e n z i j u o b a v i l i :Dipl. inž. Dragoslav PajićDipl. inž. Miljan RaSovič

Urednik:

Milan Krković

Tiraž 2.000 primeraka

Izdaje: Zavod za novinsko-izdavačku i propagandnu delatnost JŽ11001 BEOGRAD, Nemanjina 6, poštanski pregradak 498.

Štampa: Birografika — Štamparsko preduzeće J224000 SUBOTICA, Put Moše Pijade 72

Na osnovu člana 116. Samoupravnog sporazuma o udruživanju ŽTP-a uZJŽ („Službeni glasnik ZJŽ" br. 6-7/73), člana 52, Statuta ZJŽ („Službeni glasnikZJŽ" br. 1/67, 1/68, 4/68, 4/69, 9/69, 1/70, 5/70 i 8/71) i člana 30 Pravilnika oobjavljivanju propisa i drugih opštih akata koji se odnose na Jugoslovenske zeleznice(„Službeni glasnik ZJŽ" br. 4/72), generalni direktor Zajednice jugoslovenskihželeznica donosi

R E Š E N J E

o izdavanju stručnog priručnika za rukovanjedizel-električnom lokomotivom serije 661

1. Izdaje se Priručnik za rukovanje dizel-električnom lokomotivom serije661 i odobrava se njegova primena na Jugoslovenskim železnicama.

2. Priručnik je pripremila stručna služba Zajednice JŽ.3. Ovo rešenje objaviti u „Službenom glasniku ZJŽ".

ZJŽ br. 284-60/74. ZastupaBeograd, 10. 07. 1974. v. d. generalnog direktora

Zajednice JŽdr Milorad Bibić> s. r.

SADRŽAJ

Strana

Predgovor 13Opšti opis 15Opterećenje lokomotive 15

O d e l j a k 1.OpSti tehnički opis 17Princip rada dizel-električne lokomotive 19

O d e l j a k 2.Namena i opis uređaja za rukovanje lokomotivom 272.1. Komandni sto mašinovođe 272.2. Selektor-ručica 272.3. Ručica za promenu smera vožnje 292.4. Ručica za režim rada motora 302.5. Mehaničko blokiranje na komandnom stolu 312.6. Prekidači na komandnom stolu 322.7. Signalne svetiljke. 332.8. Manometri vazdušne kočnice 332.9. Kočnik automatske vazdušne kočnice 332.10. Kočnik direktne (lokomotivxke) kočnice 332.11. Isključna slavina kočnika (selektor-ventil) 352.12. Uređaj za kontrolu budnosti mašinovođe—budnik 362.13. Kontrolna tabla dizel-motora 402.14. Izolacioni prekidač 412.15. Dugmad za stavljanje u pogon (START) i zaustavljanje (STOP)

dizel-motora 412.16. Automatski prekidači— osigurači 422.17. Ampermetar za kontrolu punjenja baterije 422.18. Prekidač pumpe za grivo i start morora 42

Strana2.19. Dugme za zaustavljanje dizel-motora 442.20. Prebacivač na pomoćni generator—bateriju 442.21. Topivi osigurači i polužni prekidač 44

Tekući pregledi 452.22. Pregled lokomotive u depou pre posedanja 462.23. Primopredaja lokomotive u vozu 51

Rukovanje lokomotivom 512.24. Postupak pre stavljanja u rad dizel-motora 512.25. Pokretanje dizel-motora 532.26. Na šta tereba obratiti pažnju pre stavljanja lokomotive u pokret .. 542.27. Uključenje strujnih kola upravljanja 542.28. Rukovanje lokomotivom bez opterećenja 542.29. Zakvačivanje lokomotive sa vozom i punjenje glavnog vazdušhog voda .. 552.30. Pokretanje voza 552.31. Ubrzanje voza 562.32. Vožnja preko skretnica (ukrštaja) 562.33. Kontrola klizanja točkova 572.34. Automatsko peskarenje pod opterećenjem 572.35. Rukovanje kočnicom 572.36. Sigurnosne mere pre napuštanja lokomotive 572.37. Zaustavljanje rada dizel-motora 582.38. Postupak za vreme niskih temperatura (ispod 0 C) 592.39. Rukovanje lokomotivom pri prevoženju u hladnom stanju 592.40. Vuča u zaprezi 602.41. Vožnja kroz vodu 602.42. Rukovanje elektrodinamičkom kočnicom 602.43. Signalno svetio dinamičke kočnice 622.44. Kontrola obrtanja točkova u toku dejstva dinamičke kočnice 622.45. Autostop uređaj 642.46. Postupak sa autostopom pre polaska lokomotive na vožnju 662.47. Rukovanje autostopom u toku vožnje ... 672.48. Postupak sa autostopom kod vožnje sa zapregom ili potiskivalicom 682.49. Radio-dispečer . . . . . 682.50. Komandna kutija lokomotivskog radio-dispečera 702.51. Postupak mašinovođesa lokomotivskim radio-dispečerom pre polaska

na voz 752.52. Rukovanje sa lokomotivskim radio-dispečerom u toku vožnje . . . . . . 76

O d e l j a k 3 .Mehanička oprema i sistemi . 793.1. Dizel-motor . .. 793.2. Princip rada dizel-motora .. 80

Strana3.3. Ugradnja dizel-motora 823.4. Regulator broja obrtaja dizel-motora (PG) 833.5. Sigurnosni uređaj za prekomerni broj obrtaja dizel-motora 853.6. Poluga za ručno regulisanje količine ubrizganog gorive 853.7. Sistem za hlađenje 863.8. Kontrola nivoa vode za hlađenje 883.9. Zaštita dizel-motora od nestanka vode za hlađenje i visokog pritiska

u karteru 893.10. Punjenje sistema za hlađenje 903.11. Pražnjenje sistema za hlađenje 913.12. Sistem za podmazivanje 913.13. Pritisak ulja za podmazivanje 933.14. Kontrola nivoa ulja 933.15. Dopunjavanje sistema za podmazivanje uljem 953.16. Sistem za gorivo 953.17. Punjenje rezervoara gorivom 963.18. Pokazivač nivoa goriva 973.19. Pumpa za gorivo 973.20. Staklo za proveru protoka goriva 983.21. Prekidači za prekid dovoda goriva i zaustavljanje dizel-motora u slučaju

opasnosti 993.22. Istakanje nečistoće iz rezervoara za gorivo 993.23. Sistem za grejanje goriva u rezervoaru u toku zime 1003.24. Sistem sabijenog vazduha 1023.25. Kompresor 1023.26. Regulacija rada kompresora 1053.27. Ventil za ručno deaktiviranje kompresora 1063.28. Izduvavanje vazduha iz sistema sabijenog vazduha 106

O d e l j a k 4 .Električni deo 109

S i s t e m n i s k o g n a p o n a 1104.1. Baterija 1104.2. Pomoćni generator 1104.3. Regulator napona 1114.4. Kontaktori sopstvene(SF) i baterijske (BF) pobude glavnog generatora.. 1114.5. Glavni baterijski polužni prekidač 1124.6. Relej motora 1124.7. Osigurači 1124.8. Releji 113

S i s t e m v i s o k o g n a p o n a 1134.9. Glavni generator . 114

7

Strana4.10. Vučni elektromortori 1144.11. Kontaktori snage . . . . . . . . . 1154.12. Kontaktori za promenu smera kretanja . 1164.13. Releji Kfoanja točkova u serijskoj sprezi (WSS) . . . . 1174.14. Releji klizanja točkova u paralelnoj sprezi v,WS) .. 1174.15. Relej uzemljenja (GR) 1184.16. Kontaktori slabljenja polja vučnih motora (FS 1, FS 2) — šentovi 1194.17. Releji sprege 1194.18. Kontaktoii dinamičke kočnice BKP 1, BKP 2, BKB 3, BKB 4, BK

(podserija 661-300) 1194.19. Releji dinamičke kočnice (LKP, BR, SFT, BWR) . 1194.20. Regulator dinamičke kočnice DBR ...-.• . 1194.21. Električna struja kola 120422. Strujno kolo pumpe za gorivo . . . . .. * 1204.23. Strujno kolo za pokretanje dizel-motora >. 1214.24. Strujno kolo za punjenje baterije .. 1224.25. Ručice za upravljanje 1224.26. Strujna kola za promenu smera vožnje 1224.27. Strujno kolo upravljanja kontaktorima snage . . . . . . . . . . . . . . 1234.28. Strujno kolo pobude glavnog generatora — 1244.29. Regulacija broja obrtaja dizel-motora 1254.30. Regulacija opterećenja dizel-motora. 1254.31. Regulator opterećenja . 1264.32. Princip rada kontrole klizanja točkova '. 1274.33. Automatsko menjanje sprege . 128

O d e l j a k 5 .Generator pare , 1315.1. Rukovanje generatorom pare OK 4616 i OK 4625 1315.2. Opis rada generatora 1315.3. Postupak pre puštanja u rad 1345.4. Punjenje 1385.5. Puštanje u rad ~... 1385.6. Pomoćni rad (STANDBY) 1395.7. Prelaz sa „pomoćnog rada" na „rad" u putničkom vozu 1405.8. Napomena za rad u toku vožnje 1415.9. Isključivanje generatora pare 1415.10. Zaštita od zamrzavanja generatora pare 141

Odeljak 6.Pronalaženje i otklanjanje najosnovnijih kvarova na putu .. 1436.1. Opšte o kvarovima na lokomotivi 1436.2. Kontrolna sijalica svetli 144

Strana6.3. Alarmno zvono zvoni 1456.4. Sigurnosni uređaj za prekomerni broj obrtaja motora isključio 1466.5. Smetnje u sistemu za gorivo 1466.6. Prekidači za prekid goriva u slučaju opasnosti 1476.7. Kontrola punjenja glavnog voda vazduhom 1476.8. Dizel-motor prešao na prazan hod 1486.9. Dizel-motor stao 1486.10. Dizel-motor se ne pokreće pri startovanju — 1496.11. Pri startovanju, dizel-motor se okreće, ali neće da proradi 1496.12. Motor ne povećava broj obrtaja pri pomeranju ručice za režim rada 1496.13. Motor povećava broj obrtaja, ali lokomotiva ne kreće 1506.14. Baterijski ampermetar pokazuje pražnjenje 1506.15. Opšti problem i postupak 151

Generator pare 1526.16. Opšte o kvarovima generatora pare 1526.17. Isključenje motora i gorionika za vreme rada 1536.18. Motor se okreće, ali gorionik ne radi 1546.19. Nepravilan pritisak u parnom vodu 155

Autos top 1556.20. Smetnje na lokomotivskom autostopu u toku vožnje i postupak 1556.21. Smetnje na pružnim autostop uređajima i postupak 156

Radio-di spečer . . . 1576.22. Smetnje na radio-dispečeru i postupak 157

O d e l j a k 7 .

Lokomotiva serije 664 159Opšti tehnički opis 159

O d e l j a k 8 .Namena i opis uređaja za rukovanje lokomotivom . . . . . . . . . . . . 1658.1. Komandni sto mašinovođe 1658.2. Ručica za promenu smera vožnje 1688.3. Ručica za režim rada dizel-motora 1698.4. Mehaničko blokiranje ručica na komandnom stolu 1698.5. Prekidači na komandnom stolu 1698.6. Signalne svetiljke 1708.7. Manometri vazdušne kočnice , 1708.8. Kočnik automatske vazdušne kočnice 1718.9. Kočnik direktne (lokomotivske) kočnice 1718.10. Isključna slavina kočnika (selektor-ventil) 171

Strana8.11. Prekidač za izbor vrste kočenja 1718.12. Taster za ručno peskarenje 1718.13. Pneumatski taster pištaljke i ručica sirene 1718.14. Uređaj za kontrolu budnosti mašinovode — budnik 172845. Ampermetar za kontrolu jačine struje kroz vučne motore. 1728.16. Kontrolna tabla dizel-motora 1728.17. Izolacioni prekidač 1738.18. Prekidač „pumpa za gorivo i start dizel-motora 1748.19. Dugme za zaustavljanje dizel-motora „STOP" 1748.20. Tipivi i automatski osigurači i polužni baterijski prekidač 174

Tekući pregledi 175R u k o v a n j e l o k o m o t i v o m 175

8.21. Postupak pre stavljanja dizel-motora u rad 1758.22. Pokretanje dizel-motora 1768.23. Na šts treba obratiti pažnju pre stavljanja lokomotive u pokret 1768.24. Uključenje strujnih kola upravljanja 1778.25. Rukovanje lokomotivom bez opterećenja 1778.26. Zakvačivanje lokomotive sa vozom i punjenje glavnog vazdušnog voda 1778.27. Pokretanje voza 1778.28. Automatsko peskarenje pod opterećenjem 1788.29. Rukovanje kočnicom 1788.30. Sigurnosne mere pre napuštanja lokomotive 1788.31. Zaustavljanje rada dizel-motora 1798.32. Postupak za vreme niskih temperatura (ispod 0 C) 1808.33. Rukovanje lokomotivom pri prevoženju u hladnom stanju 1828.34. Vuča u zaprezi i vožnja kroz vodu 183

O d e l j a k 9.Mehanička oprema i sistemi 1859.1. Dizel-motor 1859.2. Sistem za hlađenje 1859.3. Sistem za podmazivanje 1879.4. Sistem za gorivo 1879.5. Sistem sabijenog vazduha 188

OdeljaklO.Električni deo 197

S i s t e m n i s k o g n a p o n a 19810.1. Akumulatorska baterija 19810.2. Pomoćni generator 19810.3. Regulator napona pomoćnog generatora 19810.4. Kontaktori sopstvene(SF) i baterijske(BF) pobude glavnog generatora 200

10

Strana10.5. Glavni baterijski polužni prekidač 20010.6. Relej motora (ER) 200'10.7. Osigurači 20010.8. Releji 203

S i s t e m v i s o k o g n a p o n a 20410.9. Glavni generator 20510.10. Vučni elektromotori 20510.11. Kontaktori snage 20610.12. Kontaktori za promenu smera kretanja 20610.13. Releji klizanja točkova (WS) 20610.14. Relej uzemljenja (GR) 20610.15. Kontaktori slabljenja polja vučnih motora 20710.16. Releji sprege 20710.17. Električna strujna kola 20710.18. Strujno kolo pumpe za gorivo 21110.19. Strujno kolo za pokretanje dizel-motora 21210.20. Strujno kolo za punjenje baterije 21310.21. Ručice za upravljanje 21310.22. Strujno kolo za promenu smera vožnje 21310.23. Strujno kolo upravljanja kontaVtorima snage 21310.24. Strujno kolo pobude glavnog generatora 21410.25. Regulisanje broja obrtaja dizel-motora 21510.26. Regulisanje opterećenja dizel-motora 21510.27. Regulator opterećenja ; 21610.28. Kontrola klizanja točkova 21610.29. Automatsko aktiviranje kontaktora slabljenja polja vučnih motora ora

(FS 1 i FS 2) — šentiranje 217

O d e l j a k 11.Tabele i Seme lokomotiva serija 661 i 664 218

Tablice opterećenja 7A i 7B lokomotive 661 218Tablice opterećenja 7A i 7B lokomotive 664 219Šema br. 1 — Sistem za hlađenje vodom dizel-motora i kompresora

(za sve podserije)Šema br. 2 — šema sistema za podmazivanjeŠema br. 3 — Šema sistema za gorivo

Šema br. 4a — Šema sistema z? hlađenje vodom dizel-motora i kompresora saugrađenim sistemom za grejanje goriva u rezervoaru za gorivokod lokomotiva serije 661-000 i 100

11

Šema br. 4b — Sistem za zagrevanje goriva u rezervoaru pomoću rashladne vodeiz motora ili pare kod lokomotive 661-200

šema br. 5 — Vazdušni sistem lokomotiva serije 661-000;, 100 (sa ugrađenimstatičkim budnikom)

šema br. 6 — Vazdušni sistem lokomotiva serije 661-200, 300 i 400 (sa ugra-đenim „Alertorom")

Šema br. 7 — Kompletna šema delcvanja lokomotive podserije 661-100 (000)(GM broj 8305927)

Šema br. 8 — Kompletna šema delovanja lokomotive podserije 661-200(GM 8381873)

Šema br. 9 — Kompletna šema delovanja lokomotive podserije 661-300 (GM

br. 6944128) — (Lokomotivska fizička šema ima broj 6944128)

Šema br. 10 — Mehanički deo generatora pare OK-4616 i 4625

Šema br. 11 — Električna šema generatora pare (izvedbena i kompletna šema veza)

Šema br. 12 — Tabela brojeva obrtaja i aktiviranje solenoida u PG regulatorudizel-motora 567 C i E lokomotive serije 661

Šema br. 12a— Tabela brojeva obrtaja i aktiviranje solenoida u PG regula-toru dizel-motora 16-645 E na lokomotivi serije 664

Šema br. 13/1— deo I. Električna šema delovanja lokomotive serije 664

Šema br. 13/II — deo II. Električna šema delovanja lokomotive serije 664

Šema br. 14 — Vazdušni sistem lokomotive serije 664

šema br. 15 — Sistem za hlađenje vodom dizel-motora i kompresora lokomoti-ve serije 664

12

PREDGOVOR

trećem izdanju priručnika za rukovanje lokomotivamaserija 661 i 664

Lokomotive serije 661 saobraćaju u našoj zemlji već dve decenije.Kako su nabavljene u više navrata, to je zbog raznih usavršavanja do-lazilo do manjih razlika, što je otežavalo obuku i održavanje. Velikibroj lokomotiva, pomenute razlike medu njima i nedostatak pogodnedokumentacije, nametnuli su potrebu za izdavanjem Priručnika za ruko-vanje lokomotivom serije 661 namenjenog lokomotivskom osoblju, licimakoja se bave održavanjem tih lokomotiva i obuci u školskim centrima.Priručnik koji je izašao 1974. godine sadrži opis svih uređaja ugrađenihna lokomotivi i princip njihovog rada, opis rukovanja lokomotivom, sasvim varijantama, zatim rukovanja generatorom pare, kao i preglednajčešćih kvarova na lokomotiqj, sa načinom njihovog otklanjanja. Pri-ručnik i ranije objavljeni udžbenik „Lokomotiva serije 661 — električnideo" čine jednu celinu, dovoljnu za sticanje znanja i obuku osoblja kojese njome bavi.

Kako je prvo izdanje Priručnika brzo rasprodalo, a potražnja jei dalje postojala izdato je drugo, prerađeno i dopunjeno izdanje. Dopunesu se odnosile na objašnjenja i podatke koji u prvom izdanju nisu dovoljnodobro ili su nepotpuno definisani. Drugo izdanje je bilo nešto pobolj-šano i upotpunjeno prvo izdanje, s tim što je prošireno poglavljima kojasu se odnosila na lokomotivu serije 664.

Kako na JŽ ima veći broj lokomotiva serije 664, koje su skoro isto-vetne sa lokomotivom serije 661, to se ovaj priručnik može primenitii na tu lokomotivu.

Lokomotiva serije 664 ima dizel-motor model 16-645 E. Po spoljnimdimenzijama, rasporedu sastavnih elemenata i izgledu ovaj motor jeistovetan sa motorom 16-567 C ili E na lokomotivama serije 661.

13

Razlike postoje samo u sklopovima snage (veći prečnik cilindrai klipa)) drugačijem broju obrtaja po pozicijama, većoj snazi, uz još nekemanje razlike.

Ostala mehanička oprema (vazdušni sistem, kočnice, postolja itd.)identična je sa lokomotivom serije 661.

Na električnom delu su još manje razlike.Na ovoj lokomotivi postoji samo „paralelna" sprega vučnih motora

i dva šenta, uz skoro potpunu istovetnost električnih mašina.Razlike su uglavnom u izgledu i razmeštaju pojedinih elemenata

za rukovanje i nekih sklopova, što ne predstavlja neku posebnost.Na kraju Priručnika dati su tehnički podaci lokomotive serije 664

i objašnjenja samo onih elemenata za rukovanje koji se razlikuju od ure-đaja lokomotive serije 661. Takođe su date električna šema delovanjai šema vazdušnog sistema lokomotive serije 664 kako bi poslužile oso-blju kod iznalaženja kvarova i obuke.

Prema iznetom, Priručnik se može primeniti na obe lokomotive posvim poglavljima, te je u stvari Priručnik za rukovanje lokomotivomserije 661 i 664.

Treće izdanje ovog Priručnika sadrži poboljšane tekstove prva dvaizdanja. Prošireno je poglavljima za novougrađene uređaje autostopai radiodispečera.

Obzirom da se u nekim vanrednim situacijama može tražiti odmašinovode da odlučuju o opterećenju lokomotiva, data su u ovom izdanjuneophodna objašnjenja i tabele koje će im olakšati odluku.

Pored starih jedinica za merenje odurnih veličina koje su ispisanena lokomotivama i na koje je osoblje navmb, date su (u zagradi) i jedi-nice koje su po međunarodnim i našim propisima sada obavezne.

14

2464LOKOMOTIVA SERIJE 661

O P Š T I O P I S

Priručnik se odnosi na lokomotive svih podserija i to: 661-000,661-100, 661-200, 661-300 i 661-400.

Proizvođač lokomotive je firma „GENERAL MOTORS" USA,kod koje nosi oznaku model G-16.

Lokomotiva je namenjena za vuču svih vrsta teretnih i putničkihvozova. Na nekim lokomotivama ugrađeni su generatori pare proizvod-nje firme „VAPOR" USA, tip OK 4616 ili OK 4625, pomoću kojihje omogućeno grejanje putničkih vozova u zimskom periodu.

Lokomotive navedenih podserija u suštini su iste i međusobnose malo razlikuju. Razlike se uglavnom odnose na način startovanja izaustavljanja dizel-motora, na konstrukciju dizel-motora (model 567 Cili 567 E), zatim postoje razlike u vučnim motorima (D 47 B i D 77 B),između glavnih generatora (D 22 L i D 32 L), kod rezervoara za gorivoi vodu, kao i druge manje izmene. Takođe, jedna podserija (661-300)poseduje elektrodinamičku kočnicu, dok je ostale nemaju. Sve ovo neutiče na poseban tretman podserije u pogledu vučnih osobina i, prematome, za eksploataciju to je u stvari jedna lokomotiva.

OPTEREĆENJE LOKOMOTIVE

Težina voza koji lokomotiva (zavisno od namene) može da vučedata je propisom za svaku relaciju pruge gde se predviđa rad ovelokomotive.

Kako se u nekim vanrednim situacijama može zahtevati od maši-novođe da odlučuje o opterećenju lokomotive, date su u prilogu tabele7A i 7B iz Uputstva JŽ 52, na bazi kojih se određuje težina voza (7Aza pravu horizontalu a 7B za uspon) zavisno od moguće brzine i otporapruge (uspona) izraženog u daN/t.

15

O d e l j a k 1

OPŠTI TEHNIČKI OPIS

Za prenos snage proizvedene pomoću dizel-motora na pogonsketočkove dizel-lokomotiva serije 661 (slika 1.1, 1.2, 1.3. i 1.4.) koristielektrični uređaj. Svrha dizel-motora je da pokreće glavni električnigenerator i vazdušni kompresor, kao i pomoćne uređaje, da bi se pro-izvela električna energija i komprimirani vazduh. Električna energijaproizvedena pomoću glavnog električnog generatora prenosi se prekokablova i odgovarajućih razvodnih sklopki do vučnih elektromotora.

^ 'LJ"***^***^

Slika 1.1 — Izgled lokomotive 661-000, 100 i 200

17

Slika 1.2 — Izgled lokomotive 661-3000 = otpornici dinamičke kočnice

18

Slika 1.3 — Izgled lokomotive 661-400

Tri vučna motora postavljena su u svako obrtno postolje. Vučnimotori su povezani preko zupčanika za osovine po sistemu jedan motorza jednu osovinu, čime se postiže okretanje osovina i točkova lokomo-tive. Električna energija se proizvodi i koristi samo po potrebi. Kadasnaga nije potrebna za pogon točkova, dizel-motor radi na praznomhodu, a broj obrtaja i snaga dizel-motora su uvek pod komandom ma-šinovođe.

PRINCIP RADA DIZEL-ELEKTRIČNE LOKOMOTIVE

1. Pumpu za gorivo pogoni jedan elektromotor koji koristi elek-tričnu struju iz akumulatorske baterije. Ova pumpa prenosi gorivoiz rezervoara smeštenog ispod lokomotive, kroz filter do brizgaljkina glavama cilindera dizel-motora.

2. Dizel-motor se pokreće (startuje) pomoću direktno spojenogglavnog generatora, koji se privremeno koristi kao motor pokretač.Akumulatorška baterija daje električnu struju za pokretanje glavnoggeneratora, te će on pokrenuti i dzel-motor koji će proraditi.

3. Kada dizel-motor radKon daje mahaničku snagu, preko vra-tila i spojki, za direktan pogon cfra električna generatora (glavni i po-moćni), kompresora za vazduh, gh^vnog ventilatora i dva ventilatoraza hlađenje vučnih motora.

4. Glavni generator snabdeva vučne elektromotore lokomotivestrujom visokog napona, čime se postiže vučna sila lokomotive. Po-moćni generator puni akumulatorske baterije i daje struju niskog na-pona za komandne uređaje i električno osvetljenje.

5. Pomoću komandi u upravljačnici uspostavljaju se strujna kolaniskog napona za aktiviranje raznih kontaktora, prekidača i releja uodeljku električne komande, kao i regulatora dizel-motora.

6. Šest vučnih elektromotora nalaze se ispod lokomotive i svakije direktno povezan zupčaničkim prenosom sa pogonskim osovinama.Ovi električni motori su smešteni u. dva obrtna postolja, koja prenosei raspodeljuju težinu lokomotive na pogonske točkove.

7. Ručica za režim rada dizel-motora omogućuje električno ak-tiviranje regulatora montiranog na motoru, koji kontroliše broj obrtajai snagu motora. Preko glavnog generatora mehanička snaga motorapretvara se u električnu koja se tada predaje vučnim elektrb-motorimapreko strujnih kola uspostavljenih pomoću raznih uključnih mehaniza-ma (releja i kontaktora) u odeljku električne komande.

19

8. Regulator opterećenja upotrebljen je da zaštiti dizel-motorod preopterećenja ili nedovoljnog opterećenja i time omogući ujedna-čenu snagu u svakom položaju ručice za režim rada motora.

9. Kompresor sabija vazduh pod pritiskom u rezervoare, koji setada koristi prvenstveno za vazdušne kočnice, kojima rukuje mašinovođapreko pogonskog mehanizma u upravljačnici.

10. Izuzev ručnog okretanja komandi u upravljačnici, rukovanjelokomotivom potpuno je automatsko. Razne naprave za uzbunu i si-gurnost upozoriće mašinovođu ako dođe do ma kakve poteškoće.

Tehnički podaci lokomotive serije 661P r o i z v o đ a č General Motors CoOznaka modela proizvođača G-16Maksimalna snaga za vuču 1342 kW (1800 KS)Maksimalna snaga dizel-motora 1454 kW (1950 KS)Maksimalna snaga dizel-motora na

probnom stolu 1640 kW (2200 KS)Minimalna trajna brzina 17,4 km/hMaksimalna brzina 124 km/hM o d e l d i z e l - m o t o r a :

kod podserije 661-000, 661-100 16-567 Ckod podserije 661-200, 661-300 i400 . . . . 16-567 E

Broj cilindara 16Tip motora „V", 45° između osa cilindraPrečnik cilindra 216mm(8,5")Hod klipa 254mm(10")Stepen kompresije 16:1Ukupna zapremina cilindra 148,841 (9072 cola3)Maksimalni broj obrtaja 835 o/minBroj obrtaja pri praznom hodu 275 o/minBroj obrtaja dizel-motora neophodan

za pokretanje 75—100 o/minK o m p r e s o r

tip WBObroj cilindra 3hlađenje vodeno

20

K a p a c i t e tpri 275 o/min 2,18 m3/minpri 835 o/min 6,65 m3/min

Glavni generator za jednosmernustruju, model D 22 i D 32 L

(D 22 L kod 661-000 i 100, D 32 kod661-200,300,400)...

Snaga generatora D 22 L 1275 KWNominalni napon 600 VTrajna maksimalna struja 2400 APomoćni generator za jednosmernu

struju, model A8 102A1; A8102 A2Snaga 18 KWRadni napon 74 VKapacitet akumulatorske baterije .. 200 AhNapon baterije 64 VDva obrtna postolja sa po tri elektro-

motoraTip elektromotora kod 661-000 i 661-100 D 47 B— konstruktivna snaga 427 KWTip elektromotora kod 661-200, 661-

-300 i 400 D 7 7 B— konstruktivna snaga 534 KWOstvarena snaga u vuči (max) 212 KWP r i b l i ž n e t e ž i n eLokomotiva u službi (potpuno namirena)

661-000 108,71661-100 112,7t661-200 113,71 (248.960 Lbs)661-300 111,71 (244.500 Lbs)661-400 107,91 (237.700 Lbs)

O s o v i n s k i p r i t i s a k l o k o m o t i v a661-000 18,7t/os.661-100 18,6 t/os.661-200 18,8 t/os.661-300 18,5 t/os.661-400 17,9 t/os.

21

S a n d u k l o k o m o t i v e

661-000 28 000 kg661-100,200,300,400 29 700 kg

Obrtna postolja — 2 kom. (sa osovi-nama ali bez vučnih motora) 27 442 kgGlavni generator 7025 kgVučni motori D 47 bez zupčanika 6

komada 16 050 kg

G e n e r a t o r p a r e

OK4616 1920kg(4200Lbs)OK 4625 2500 kg (5500 Lbs)

Z a l i h e

Ulje za podmazivanje 7571 (200 US gal)Voda za hlađenje 795 1(210 US gal)Voda za generator pare

kod 661-000 3028 1 (800 US gal)661-100 i 200 50341 (1350 US gal)

G o r i v o

Kod lok. 661-000 3028 1(800 US gal)661-100 i 200 34001 (900 US gal)661-300 i 400 60461 (1600 US gal)

P e s a k 545 kg-0,34m3(12 kub. st.)

22

Generator pare OK 4616 OK 4625Kapacitet generatora 765 kg/h 1240 kg/hRadni pritisak pare 5 at(5,l bar).. 5at(5,l bar)

Sigurnosni ventili za paru— podešeni da otvore pri 8,4 i 8,7 at 8,4 i 8,7 at

(8,57 i 8,87 bar) (8,57 i 8,87 bar)Potrošnja goriva— puno opterećenje 76 l/h 110 l/h

Radni pritisak vode— pri najmanjem i najvećem opte-

rećenju 16-24,5 at . . . . 16-24,5 at(16,32-24,99 bar) (16,32-24,99 bar)

Sigurnosni ventil za vodu— podešen da otvori pri 38,5 at 38,5 at

(39,27 bar) . . . . (39,27 bar)Regulator pritiska goriva— podešen na 10,5 at 10,5 at

(10,71 bar) (10,71 bar)Regulator pritiska vazduha

za raspršivanje podešen na 2,1 -2,5 at 2,8-3 at(2,14-2,55 bar) (2,86-3,06 bar)

Kontrola pregrejanosti pare— stupa u dejstvo pri 226 °C 226 °C— preporučena podešenost za

Evropu 232 °C 232 °C

Kontrola temperature izduvnih gasova— visoka temperatura

prekidač otvara 482 °C 482 °C— niska temperatura

prekidač zatvara 149 °C 149 °CRelej gašenja— vreme zadržavanja 43-47 s 43-47 s

Broj obrtaja motor-pretvaračapri maksimalnom opterećenju 1750-1800 1750-1800

o/min o/min

23

1. Odbojnikl.Kočno polužje3.3- osov/nsko obrtno postolje4.Gavni rezervoar za vazduh br. /5. // br26.Sanduk sa akumulatorskim baicrijoma7. Rezervoar vode za generator pareS.Otvor za purjenje rezervoarag.Pokaz/vaČ količine gorivo, u rezervoaru

tO. Rezervoar* za gorivoH.Peskami2.Oprema vazdušne kočniceflGenerator pareH.Pomerijivo sedište15. Kočnik

§Orman sa električnom opremomVentilator vučnih motora i obrtnog postolja

l§!Pomoćni generatorf&dlavni eiektro-generator2QPreci$tač vazduha sa uljanim kupatilom

JH.Izduvni kolektorZSp'izeL- motor21Hladr\JQK ulja24JRe2ervaat* vode za hlađenje 32.Reflektor25.Prečistač ulja 33.fiučna kočnica26.ReQulator optcrecetyoL 34.Qrqj lokomotive

(Z7yompresor 35.Čeoni svetlosn'i signal2Q.Vraiilo za pogon ventilatora hladnjaka 56.Truba29.Hladnjak vode 37PoklopacSO.Ventilator hladr\jaka VodedlZupčasti prenosnik za pogon ventilaiora hladnjaka

oooo oooooooo oooo

2

8 9 / 0

SI. 1.4 Raspored sastavnih delova lokomotive serije 661-000

Napomena: Kod podserija 661-100 i 200 rezervoar za vazduh br. 1 smešten je uprostoriju generatora pare a rezervoari za vodu i gorivo su povećani.Kod podserije 661-300 umesto generatora pare smešteni su ventila-tor i otpornici dinamičke kočnice.Kod podserije 661-400 kućište generatora pare je spušteno a pove-ćan rezervoar za gorivo.

Broj obrtaja ventilatora pri maksi-malnom opterećenju 2750-2800 2500-2550

o/min o/minBroj obrtaja troklipne pumpe za vodu

pri maksimalnom opterećenju 970-995 o/min 940-970°/min

Napon napajanja generatora pare .. 74 V 74 V

Jačina struje napajanja 30-40 A 45-55 A

D i m e n z i j e

Razmak od čeonog nosača obrtnogpostolja do ose stožera 2,997 m (9'10")

Razmak između osa stožera obrtnihpostolja 11,272 m (3710")

Razmak između čeonih nosača obrt-nih postolja 17,272m(56'8")

Razmak između krajnjih osovinaobrtnog postolja 3,70 m (12'2")

Maksimalna širina lokomotive 2,819 m(9'3")Ukupna visina 3,960m(13'0")Prečnik novih točkova 1,016 m (40")Rukavac valjkastih osovinskih leža-

jeva 140x245 mm (5Va"x 10")Minimalni prečnik krivine koju loko-

motiva savlađuje (21 ° krivine) 83,5 m (274).

26

O d e l j a k 2

NAMENA I OPIS UREĐAJAZA RUKOVANJE LOKOMOTIVOM

2.1. Komandni sto mašinovođe

Ručice za rukovanje lokomotivom mogu se videti na slici ko-mandnog stola mašinovođe (slike 2.1. i. 2.2.). Postoji pet ručica, i to:selektor-ručica (samo je ima podserija 661-300), ručica za režim radamotora, ručica za promenu smera kretanja, ručica kočnika za automatskukočnicu i ručica kočnika za direktnu (lokomotivsku) kočnicu.

2.2. Selektor-ručica (slika 2.2.)

Selektor-ručica postoji samo kod lokomotive podserije 661-300pošto ova lokomotiva ima ugrađenu elektrodinamičku kočnicu.

Položaj selektor-ručice određuje da li će lokomotiva odavati vučnusilu ili raditi kao dinamička kočnica, a to se vidi na osvetljenom otvoruna komandnom stolu.

Selektor-ručica ima tri položaja:,,B" — za dinamičko kočenje,„OFF" — isključeno,„1" — za vožnju.Položaj „B" koristi se za uspostavljanje električnih kola za dina-

mičko kočenje. Mehanički uređaj u stolu podiže breg na dobošu regu-latora da bi isključio radne i uključio kočione prekidače. Ručica za režimrada motora može se tada slobodno pomeriti radi kontrole sile kočenja.

27

Položaj ,,OFF" koristi se za isključivanje svih komandnih strujnihkola kada je lokomotiva bez nadzora.

Položaj „1" ili položaj za vožnju koristi se za rad lokomotive privuči.

Slika 2.1 — Koman-dni sto mašinovođe661-000, 100, 200 i

400

OD = manometri kočnice;(2) = signalne svetiljke;(3) = operativni prekidač;d) = reostat za pode-šavanje jačine rasvete ustolu i brzinomeru;© = ručica za režim

rada dizel-motora;(0) = pokazivač pozicije

ručice za režim rada;(2) = ručica za smer kre-

tanja;(B) = ručica sirene;(g) = prigušnica pišta-

ljke kočnice;© = ručica za ručno

peskarenje;(0) = papuča statičkog

budnika;© = prekidač za ref-

lektore ;@ = prekidač za izbor

vrste kočenja;@ = registrujući brzi-

nomer „Hasler";© = grejalica na toplu

vodu

Selektor-ručica je snabdevena jednom oprugom koja dozvoljavada se ručica pomera u skokovima i istovremeno opruga osiguravaručicu u pojedinim položajima.

28

Slika 2.2 — Koman-dni sto mašinovođe

661-300

(I) = selektor-ručica;© = ručica kočnika au-

tomatske kočnice;(3) = ručica kočnika di-rektne (lokomotivske) ko-čnice ;(3) — registrujući hidra-ulični brzinomer „Chica-go Pneumatic"

2.3. Ručica za promenu smera vožnje

Ručica za promenu smera vožnje (slika 2.1, 2.2. i 2.3) ima tri polo-žaja: „napred", „neutralni" i „nazad". Postavljanjem ove ručice u po-ložaje „napred" ili „nazad" određuje se pravac kretanja lokomotive.Kada je ručica u neutralnom položaju ,vučna sila se ne proizvodi čaki ako se poveća broj obrtaja dizel-motora.

29

Ručicu pomerati samo kada lokomotiva nije u pokretu.Ručica za promenu smera se može izvaditi iz svog ležišta na ko-

mandnom stolu samo kada se nalazi u neutralnom položaju (srednjem),dok se ručica za režim rada nalazi u položaju ,,IDLEC% a selektor ru-čica u isključnom položaju ,,OFF". Vađenjem ručice za promenu smerablokiraju se ručice ostalih komandi. Stoga je mašinovođa dužan daobavezno izvadi ovu ručicu pri napuštanju lokomotive.Napomena: Kod lokomotiva koje imaju ugrađen autostop uređaj, pomeranjem

ručice u položaj „napred" aktivira se i ovaj uređaj za dati smer kretanja.

UATDAG

MAPREO

Slika 2.3 — Položaj ručice zapromenu smera vožnje

Ručice za promenu smera treba poskidati sa komandnih stolovalokomotiva koje vuku druge lokomotive.

2.4. Ručica za režim rada motora

Ručica za režim rada motora (slika 2.1,2.2 i 2.4) reguliše broj obrta-ja motora pri normalnom radu. Položaj ove ručice vidi se u osvetljenomotvoru iznad nje. Ova ručica ima deset položaja i to:

— „STOP" — stoj,— „IDLE" — prazan hod,— osam položaja za vožnju (1—8).Položaj „STOP" postiže se izvlačenjem ručice u njenom pravcu

a zatim daljim pomeranjem pored „IDLE"-položaja udesno sve dokraja mogućeg hoda. Time će se zaustaviti dizel-motor.

30

Položaj „IDLE" je krajnji položaj pomeranja ručice za režimrada bez izvlačenja iz ležišta. U tom položaju dizel-motor radi na paz-nom hodu sa 275 o/min.

Slika 2.4 — Položaj ručice za režimrada dizel-motora

Broj obrtaja dizel-motora u položaju „1" je isti kao i u položaju„IDLE" i služi za uspostavljanje pojedinih električnih kola.

Ostalih sedam položaja za vožnju, od 2 do 8, povećavaju brojobrtaja dizel-motora za po 80 o/min sve dok se ne postigne maksimalanbroj obrtaja od 835 o/min.

Ručica za režim rada može se prebaciti u položaj „IDLE" jed-nim pokretom u slučaju preke potrebe, ali normalno je treba pomeratipostepeno iz jednog u drugi položaj.

Kod podserije 661-300, koja je opremljena elektrodinamičkomkočnicom, ručica za režim rada postaje komandna ručica kočnice uperiodu kočenja.

2.5. Mehaničko blokiranje na komandnom stolu

Ručice na komandnom stolu su međusobno blokirane, tako da:1. Ručica za promenu smera vožnje može se pomeriti samo ako

je ručica za režim rada u položaju „IDLE". Kod podserije

31

661-300 pomeranje ručice za smer uslovljeno je i položajemselektor-ručice, koja treba da bude u položaju „1" ili „OFF".

2. Ručica za promenu smera može se skinuti sa komandnog stolasamo ako je ručica za režim rada motora u položaju „IDLE"^a kod podserije 661-300 zavisi i od položaja selektor-ručice,koja mora biti u „OFF".

3. Kod podserije 661-300 selektor-ručica može se pomerati između„OFF" i položaja „1" samo ako je ručica za režim rada u „IDLE"ili ,,STOP"-položaju.Selektor-ručica može se postaviti u položaj ,,B"— kočenjesamo ako je ručica za režim rada u položaju „IDLE", a ručicaza promenu smera u položajima „napred" ili „nazad".

4. Ručica za režim rada dizel-motora može se postaviti u položaj,„STOP" kada se ručica za smer nalazi u ma kom položaju. Istoje i kod podserije 661-300, gde takođe ovo pomeranje ručice zarežim rada nije uslovljeno položajem selektor-ručice.

5. Ručica za režim rada motora u položaju, „STOP" blokira pome-ranje ručice za smer.Kod podserije 661—300 selektor-ručica može se pomerati uma koji položaj ako je ručica za smer u položaju „napred"ili „nazad".

2.6. Prekidači na komandnom stolu

Komandna tabla mašinovođe prikazana je na slikama 2.1. i 2.2.Ova tabla sadrži sve prekidače potrebne za rukovanje lokomoti-

vom. Natpisna pločica ispod svakog prekidača označava njegovu funk-ciju. Da bi se dizel-motor stavio u rad i regulisao njegov broj obrtajapomoću ručice za režim rada, prekidač za „kontrolu i pumpu za gorivo"mora biti u uključnom položaju (ON). Da se lokomotiva pokrene,prekidač za pobudu glavnog generatora i prekidač „rad motora" mo-raju biti u uključnom položaju. Kod podserije 661-000 i 100, gde po-stoji „izolacioni prekidač", on takođe mora biti postavljen u položaj„pogon".

Automatski uređaj za peskarenje (ako se želi koristiti) uključujese pomoću prekidača „automatsko peskarenje".

32

2.7. Signalne svetiljke

Signalne svetiljke nalaze se na komandnoj tabli komandnog stolamašinovođe (slika 2.1. i 2.2).

To su: signalne svetiljke releja uzemljenja, upozorenja na preg-rejan motor, klizanje točkova, pneumatski kontrolni prekidač (kojikontroliše dopunjavanje glavnog vazdušnog voda) i kvar generatorapare.

Kod podserija 661-300 svetiljka „kvar generatora parecc koristise za kontrolu jačine struje kroz vučne motore pri dinamičkom ko-čenju.

Kod lokomotiva koje imaju ugrađen autostop uređaj, postavlje-na je posebna kutija sa kontrolnim sijalicama koje signaliziraju po-jedine faze rada ovog uređaja.

2.8. Manometri vazdušne kočnice

Manometri prikazani na slici 2.1. i 2.2. su standardni, izuzev štoimaju duplu skalu za označavanje pritiska u PSI (Lib/inč2)i at (kp/cm2). Namena svakog manometra jasno je naznačena napločici iznad njega.

2.9. Kočnik automatske vazdušne kočnicetip kočnika 26 C (slika 2.5)

Kočnik automatske kočnice je samopodesiv. Ručica kočnika imašest položaja (slika 2.6):

— I položaj — punjenje, vožnja i potpuno otkočivanje— II položaj — minimalno kočenje— III položaj — postepeno kočenje i otkočivanje— IV položaj — prigušni— V položaj — vađenje ručice i zaprežni— VI položaj — brzo kočenje.U slučaju više spregnutih lokomotiva, ručice automatskih kočnika

vučnih lokomotiva osim čeone treba da se postave u položaj V za vađenjeručice.

2.10. Kočnik direktne (lokomotivske) kočnice (slika 2.5)

Kočnik direktne kočnice je takođe samopodesivog tipa. Imadva položaja: otkočeno i postepeno kočenje i otkočivanje. Izmeđudve krajnje tačke, otkočeno i puno kočenje, kretanje ručice preko ovog

3 33

sektora daje proporcionalno povećanje ili smanjenje pritiska u kočio-nom cilindru. Pritiskanje ručice ovog kočnika nadole prouzrokujebrzo otkočivanjc kočnice lokomotive ukoliko je bila aktivirana pro-dužnom (automatskom) kočnicom.

Slika 2.5 — Kočnici vazdušne kočnice0 = kočnik automatske (produžne) kočnice;(2) = kočnik direktne (lokomotivske) kočnice;

= isključna slavina kočnika (selektor ventil);= prekidač za izbor vrste kočenja;= regulator za podešavanje pritiska u glavnom

vodu voza.

34

Pri sprezanju više lokomotiva, vozne lokomotive i potiskivalice,tj. one koje nisu čeone, treba da imaju ručice produžne kočnice postav-ljene u peti položaj, lokomotivske u prvi, a isključnu slavinu (selektor),u položaj „isključeno".

Slika 2.6 — Položaj ru-čice kočnika produžne

kočnice

2.11. Isključna slavina kočnika (selektor-ventil)(slika 2.7)

Isključna slavina kočnika (selektor-ventil) smeštena je na postoljukočnika automatske kočnice (slika 2.5).

Ručica isključne slavine kočnika ima tri položaja: ISKLJU-ČENO (CUT-OUT), UKLJUČENO (PUTNIČKI-PASS) I TE-RETNI (FRT). Da bi se ručica postavila u željeni položaj, potrebno jenajpre utisnuti ručicu unutra i potom je okrenuti prema željenom po-ložaju.

3* 35

Kod nas se koriste samo dva položaja: ISKLJUČENO (CUT--OUT) i UKLJUČENO (PUTNIČKI-PASS). Srednji položaj ručiceTERETNI (ERT) služi za kočnice koje imaju jednostepeno otkoči-vanje. Kako kod nas ima veoma malo vagona sa ovakvom kočnicom,to je ova) položaj zabranjen za upotrebu.

Slika 2.7 — Isključna slavinakočnika (selektor ventil) — po-stavljena u položaj „uključeno" —

putnički

Pri vuči vozova sa dve lokomotive i potiskivalicom ručice isklju-čnih slavina kočnika treba da su postavljene:

— kod zaprežne (čeone) lokomotive u položaj UKLJUČENO(PUTNIČKI-PASS);

— kod vozne lokomotive i potiskivalice u položaj ISKLJUČENO(CUT-OUT).

2.12. Uređaj za kontrolu budnosti mašinovođe — budnik

S t a t i č k i b u d n i k

Ovaj tip budnika zahteva od mašinovođe da stalno drži pritisnutupedalu koja se nalazi na podu ispred komandnog stola (slika 2.1).Pritiskivan je pedale nije potrebno jedino kada je lokomotiva zaustav-ljena, a kočnice aktivirane (pritisak 2.1 at i više u kočionom cilindru).Ukoliko voz nije ukočen, a nožna pedala se otpusti, nastupiće brzokočenje uz piskav zvuk opomene.

36

R i t m i č k i b u d n i k

Postoje dva tipa ugrađenih ritmičkih elektronskih budnika,„Alertor" (slika 2.8) i „Elektroproizvod" (slika 2.9), koji omogućava-ju mašinovođi izbor dva načina deaktiviranja: kod lokomotiva sa „Aler-torom" mašinovođa je dužan da u toku 20 sekundi dodirne neki metalnipredmet u kabini (kočnik, oplatu, itd.), ili ako ga je držao, da ga kratko-trajno pusti, na što će se budnik deaktivirati i otpočeti novi ciklus akti-viranja za isti period vremena. Ukoliko mašinovođa iz bilo kog razloga tone učini (posle navršenih 20 sekundi) aktiviraće se alarmni piskav ipromenljiv zvučni signal upozorenja i žmigajuće crveno svetio. Akomašinovođa u toku narednih 10 sekundi od početka ovih opomena neizvrši deaktiviranje uređaja, nastupiće brzo kočenje.

Slika 2.8 — Elektronski budnik „Alertor"(D = kutija alertora; © = alarmna kutija; (S) = signalna lampa; (D = dugme za deaktiviranje;

© = prekidač za izbor komandnog stola

Uređaj se može deaktivirati i pomoću dugmeta na alarmnoj kutijiovog uređaja, montiranoj na kočniku.

Komandni sto sa kojeg će se rukovati budnikom bira se pomoćuprekidača montiranog pri tavanici kabine.

Budnik Alertor se automatski isključuje pri kočenju lokomotivekada pritisak u kočnim cilindrima dostigne 1,76 at (1,78 bar).

Pri stajanju, aktiviranjem lokomotivske kočnice, isključuje sebudnik.

37

Kod drugog tipa budnika — „Elektroproizvod" domaće proizvod-nje, deaktiviranje se vrši samo pomoću tastera za ruku (slika 2.10) ipedale za nogu (slika 2.11), montiranih kod svakog komandnog stola.

Slika 2.9 — Elektronski budnik „Elektroproizvod0 = kutija budnika; (2) = signalna lampa

cc

Slika 2.10 — Taster za rukubudnika „Elektroproizvod"

38

Vremena aktiviranja su sledeća:— u otpuštenom položaju tastera posle 2,5 sekunde javlja se zvučni

signal opomene;— u pritisnutom položaju nakon 30 sekundi javlja se opominjući

signal, prvo svetlosni u trajanju 2,5 sekundi, pa zvučni istogtrajanja, posle čega nastupa brzo kočenje.

Slika 2.11 — T a -ster za nogu bud-nika „Elektropro-

izvod"

(D = taster za nogubudnika

Mašino vođa drži stalno pritisnuti taster te nakon približno 30sekundi (ili u momentu opomene) kratkotrajno ga otpusti i potomponovo piritisne. Ukoliko je taster bio otpušten u momentu opomene,treba ga odmah pritisnuti.

Pri brzini kretanja manjoj od 20 km/h ili stajanju, budnik Ele-ktroproizvod se automatski isključuje.

Postupak pri stupanju budnika u dejstvo

Ako nepažnjom mašinovođe budnik stupi u dejstvo i voz se zakoči,da bi se budnik deaktivirao, treba uraditi sledeće:

Kod statičkog budnika najpre pritisnuti papuču (pedalu) bud-nika, a potom ručicu kočnika produžne kočnice postaviti u IV polo-žaj — prigušni, pomoću koga se vazduh iz glavnog rezervoara dovodiu uređaj životne kontrole (pneumatski deo.) Pri tome će se spustiti klipu njemu, zatvoriti izlaz u atmosferu i uređaj će se ponovo napunitivazduhom, te će doći do otkočivanja.

39

Po deaktiviranju ručicu kočnika vratiti u I položaj i nastaviti vož-nju.

Kod „Alertora" izvršiti deaktiviranje budnika na već opisaninačin (dodirom metalne oplate ili pritiskom na dugme alarmne ku-tije), a zatim ručicu kočnika produžne kočnice postaviti takođe uIV položaj. Po izvršenom deaktiviranju vratiti ručicu u I položaj.

Kod „Elektroproizvoda" razlikujemo dva slučaja:Kod nekih budnika postoji ugrađen poseban taster ("može da

bude i plombiran), kojeg treba kratkotrajno pritisnuti, pa tek ondaprebaciti ručicu kočnika u IV položaj.

Kod budnika koji nemaju ovaj taster deaktiviranje se vrši na većopisani način, pritiskanjem odnosno otpuštanjem ručnog tastera bud-nika ili pedale, a potom postavljanjem ručice kočnika u IV položaj.

Po deaktiviranju kočnice ručicu kočnika vratiti u I položaj.

2.13. Kontrolna tabla dizel-motora

Kod podserija 661-000 i 100 ova tabla ima izgled kao na slici2.12. Smeštena je pozadi mašinovođe, na zidu ormara sa relejima.

Na njoj se nalazi: dugme za pokretanje dizel-motora „START",dugme za zaustavljanje dizel-motora „STOP", izolacioni prekidač,ampermetar za kontrolu punjenja akumulatorske baterije i razni auto-matski osigurači za zaštitu komandnih strujnih kola.

Slika 2.12 —Kontrolna tabladizel-motora661-000 i 100

= izolacioni pre-kidač ;

= dugme za„START";

= dugme za za-ustavljanje(STOP)dizel-motora;

= automatski pre-kidači-osigurači;

= ampermetar zakontrolu pu-njenja baterije

40

Kod podserije 661-200, 300 i 400 izgled ove table je drugačijii dat je na slici 2.13. Smeštena je na zidu ormara sa relejima, pri tava-nici. Na ovoj kontrolnoj tabli su:

— ampermetar za kontrolu punjenja baterija,— prekidač „pumpa za gorivo i start dizel-motora"— dugme za zaustavljanje dizel-motora „STOP",— prebacivač „pomoćni generator—baterija".

2.14. Izolacioni prekidač

Izolacioni prekidač postoji samo kod podserija 661-000 i 661-100.

Ovaj prekidač ima dva položaja, i to:— stavljanje u pogon dizel-motora „START" (ručica u verti-

kalnom položaju),— vožnja — „RUN" (ručica u horizontalnom položaju).

U položaju prekidača za stavljanje u pogon „START" uključena susamo komandna strujna kola koja učestvuju u pokretanju dizel-motoraa dizel-motor može da radi samo na praznom hodu. Dizel-motor nereaguje na komandu ručice za režim rada. Kontaktori snage neće sezatvoriti kada se komandne ručice pokrenu.

Dugmad za „START" i „STOP" dizel-motora dejstvuju samokada je izolacioni prekidač u položaju „START".

Izolacioni prekidač mora biti u položaju „pogon-vožnja" da bilokomotiva mogla da razvije snagu.

2.15. Dugmad za stavljanje u pogon (START)i zaustavljanje (STOP) dizel-motora

Kod podserije 661—000 i 100 dugmad za stavljanje u pogon i zazaustavljanje dizel-motora postavljena na kontrolnoj tabli dizel-motora,mogu se aktivirati samo ako se izolacioni prekidač nalazi u položajustavljanja u pogon (START). Prilikom puštanja u rad dizel-motoradugme određeno za to treba utisnuti i tako držati sve dok dizel-motorne počne da radi, ali ne duže od 15 sekundi. Da bi se dizel-motor zausta-vio, dugme za zaustavljanje treba utisnuti i tako držati sve dok dizel-

41

-motor ne prestane da radi. Ova radnja ne ograničava vreme trajanja,a izolacioni prekidač mora biti u položaju stavljanja u pogon (START)

I kod ovih podserija dugme za zaustavljanje dizel-motora STOPosposobiće se tako da dejstvuje kao kod podserija 661-200, 300 i 400,tj. kratkotrajno.

2.16. Automatski prekidači—osigurači

Na kontrolnoj tabli prekidači su postavljeni do izolacionog pre-kidača i dugmadi za stavljanje u pogon i zaustavljanje dizel-motora(slika 2.12). Kod podserije 661-200, 300 i 400 smešteni su na tablisa relejima u razvodnom ormaru. Kod ovih podserija dodati su jošautomati za budnik i kod podserije 661-400 automat za brzinomer.

Takođe su naknadno ugrađeni automati „autostop" i „radio--dispečer" ukoliko su ugrađeni ovi uređaji.

Automatski prekidači-osigurači namenjeni su zaštiti sledećih struj-nih kola:

1. za spoljne svetiljke2. za unutrašnje svetiljke3. za osvetljenje manometra4. za čeone svetiljke5. za lokalnu komandu6. za strujna kola komande7. za pumpu za gorivo.8. za budnik, brzinomer, autostop i radio dispečer.

2.17. Ampermetar za kontrolu punjenja baterije

Ampermetar za kontrolu punjenja baterije, prikazan na slikama2.12. i 2.13. pokazuje punjenje i pražnjenje akumulatorske baterijelokomotive. Kada dizel-motor radi, treba da pokazuje nulu ili malopunjenje (zeleno polje).

2.18. Prekidač pumpe za gorivo i start motora

Postoji samo kod podserija 661-200, 300 i 400.Ima tri položaja. Postavljanjem ručice prekidača u levi položaj

pušta se u pogon pumpa za gorivo. Prekidač treba držati u ovom po-

42

ložaju nekoliko sekundi (dok se ne napuni instalacija za gorivo — ča-šica za kontrolu goriva je puna, slika 2.14).

Slika 2.13 — Kontrolna tabla dizel-motora 661-200, 300 i 400

0 = ampermetar za kontrolu punjenja baterija; © = prekidač „pumpa za gorivo i start motora";(B) = taster za zaustavljanje motora; (D = prekidač—prebacivač za napajanje pumpe za gorivo

u slučaju kvara pomoćnog generatora

Slika 2.14 — Puštanje u rad pumpe za gorivo

Prebacivanjem ručice u desni krajnji položaj startuje se dizel-mo-tor (slika 2.15).

43

Po izvršenom startovanju prekidač se otpusti i sam se vraća usrednji položaj, gde trajno ostaje.

2.19. Dugme za zaustavljanje dizel-motora

Kod podserije 661-200, 300 i 400 ovo dugme na kontrolnoj tablidizel-motora koristi se pri zaustavljanju dizel-motora. Ovde trebasamo kratkotrajno pritisnuti i otpustiti dugme, a uređaj povezan sa njimzaustaviće dizel-motor. Znači, tu nije potrebno trajno pritiskanjedugmeta dok motor ne stane kao kod prve dve podserije.

Slika 2.15 — Start dizel-motora

2.20 Prebacivač na pomoćni generator—bateriju

Postoji kod podserija 661-200, 300 i 400. Služi da omogući na-pajanje motora pumpe za gorivo iz akumulatorske baterije u slučajukvara pomoćnog generatora.

U normalnim uslovima stalno treba da stoji u položaju, „normalnipogon". U slučaju kvara prekidač pomoćnog generatora treba pre-baciti u položaj „pomoćni pogon".

2.21. Topivi osigurači i polužni prekidač

Slike 2.16, 2.17. i 2.18. prikazuju topive osigurače i polužni pre-kidač baterije kod podserija 661-000-100 i 661-200-300-400.

44

Pre startovanja dizel-motora, baterijski prekidač mora biti podignut--zatvoren i svi topivi osigurači provereni i utisnuti u odgovarajuće le-žište. Ovakvo stanje ostaje za sve vreme rada dizel motora i lokomotive.

Napomena: Kod lokomotiva koje imaju ugrađen autostop i radiodispečer u električnom ormaru su smešteni i automatski prekidači--osigurači „autostop" i „radiodispečer" koji služe za uključenje i na-pajanje ovih uređaja.

£ i-

Slika 2.16 — Električniormar 661-000 i 100

(leva polovina)

CD = topivi osigurači;(2) = polužni baterijski pre-

kidač ;(3) = sijalica za kontrolu

osigurača i rasvetu;($) = relej tranzicije T R ;© = relej pobude S F ;(g) = pomoćni releji;(2) = automatski osigurač bu-

dnika

TEKUĆI PREGLEDI

Uspešan rad lokomotive ne zavisi samo od redovnih tekućihpregleda osoblja koje vrši održavanje ,̂ već i od stručnosti osoblja kojerukuje lokomotivom.

Prilikom pripreme lokomotive za službu, treba obaviti sledećetekuće preglede:

45

2.22. Pregled lokomotive u depou pre p ose danja

Mehanički deo

1. Pregledati izveštaj mašinovođe o eventualnim neispravnostimai otkloniti ih.

2. Proveriti nivo ulja i po potrebi doliti, i to kod:— dizel-motora (uz kontrolu pritiska ulja),— kompresora,— regulatora broja obrtaja,

Slika 2.17 — Električniormar 661-000 i 100

(desna polovina)

(D = releji klizanja;(£) — relej uzemljenja GR;(0) = pomoćni relej;(D = vremenski relej peska-

renja T D S ;© = topivi osigurač-grejali-

ca kabine;© = otpornici za podeša-

vanje relej a tranzicije

46

— brzinomera,— prečistača duvaljki,— reduktora ventilatora.

3. Proveriti rad u pogledu abnormalne lupe, šumova i curenjakod:— dizel-motora (izduvni gasovi),— kompresora,— reduktora i glavnog ventilatora,— ventilatora vučnih motora.

Slika 2.18 — Električni ormar 661-200, 300 i 400

automatski osigurači; © — topivi osigurači i polužni baterijski prekidač; © = otporniciza podešavanje releja tranzicije; (§) — razne usmerače i otpornici

4. Proveriti uključenje glavnog ventilatora, žaluzina i zvona.

5. Proveriti temperaturu i nivo vode za hlađenje.

6. Vizuelno pregledati donji stroj vozila, i to:— ram obrtnih postolja sa oprugama,— točkove,

47

kočiono polužje i kočne papuče — podešenost (slika 2.19),osovinske sklopove,zupčaničke kutije,harmonike za hlađenje vučnih motora,poklopce vučnih motora,vučnu i odbojnu spremu.

Slika 2.19 —• Pregled donjeg stroja lokomotive i podešenost papuča

7. Proveriti snabdevenost vozila:— peskom,— gorivom,— vodom za grejanje (sezona grejanja),— vatrogasnim aparatima (sa plombama),— inventarom.

8. Proveriti ispravnost rada produžne i lokomotivske kočnice, uzkontrolu rada manometara.

9. Proveriti ispravnost sirene, brisača stakla, kalorifera, peskara.

10. Izduvati glavne rezervoare za vazduh.

48

Električni deo

11. Proveriti rad električnih mašina u pogledu abnormalne lupe,šumova i mirisa.

12. Proveriti osvetljenje lokomotive.

13. Proveriti punjenje baterije.

14. Proveriti ispravnost budnika i električnog brzinomera.

15. Proveriti stanje kontaktora i releja.

16. Proveriti rezervne osigurače i sijalice.

Slika 2.20 —- Kontrolaprotoka goriva

® = staklo za kontrolu pro-toka goriva u dizel-motoru(mora biti napunjeno i bezmehurića);(2) = staklo za kontrolu za-pušenosti finih prečistača zagorivo (mora biti prazno);(3) = kućište za smeštaj finih

prečistača za gorivo;(3) = slavina za ispuštanje

49

Dinamička kočnica

17. Proveriti prekopčavanje za dinamičko kočenje.

Generator pare (sezona grejanja)

18. Proveriti ispravnost rada generatora— izduvni generator.

Autostop uređaj

19. Proveriti ispravnost autostop uređaja (ako je ugrađen).

Slika 2.21 — Raspored elemenata kočnice (prostor generatora pare)

(D = elektromagnetni ventili za peskarenje; ® = elektromagnetni ventili kočnice; (g> = pneu-matski prekidači; <3) = ŽIV-KO; © = prenosač; (g) = rasporednik; © = električno zvono;(g) = slavina sa prečistačem za vazduh na glavnom vodu iz rezervoara; (§) = slavina za ispuš-

tanje taloga; (|<) = slavina za prevoz hladne lokomotive

Radio-dispečer

20. Proveriti ispravnost radio-dispečera (ako je ugrađen).

Opsti deo lokomotive

21. Očistiti oplatu lokomotive spolja i kabinu mašino vođe.

50

2.23. Primopredaja lokomotive u vozu

1. Usmeno saopštenje stanja rada lokomotive.2. Provera nivoa ulja uz kontrolu rada:

— dizel-motora (uz kontrolu pritiska),— kompresora,—• regulatora broja obrtaja,— brzinomera,— prečistača duvaljki.

3. Provera uključenja, uz kontrolu rada:— glavnog ventilatora,— žaluzina,— alarmnog zvona.

4. Proveriti temperaturu i nivo vode za hlađenje.5. Vizuelno pregledati postolje lokomotive.6. Proveriti snabdevenost vozila:

— gorivom,— vodom za grejanje,— vatrogasnim aparatima.

7. Proveriti ispravnost rada produžne i lokomotivske kočnice;provera rada peskara.

8. Izduvati glavne rezervoare.9. Proveriti rad električnih mašina u pogledu buke i šumova.

10. Proveriti osvetljenje lokomotive.11. Proveriti punjenje baterija.12. Proveriti prekopčavanje za dinamičko kočenje (661-300).13. Proveriti ispravnost generatora pare (izduvati ga).14. Očistiti kabinu mašinovođe.

RUKOVANJE LOKOMOTIVOM

2.24. Postupak pre stavljanja u rad dizel-motora

Treba obaviti sledeće postupke prilikom stavljanja u rad dizel--motora ukoliko nije radio duže vreme:

1. Kada se lokomotiva ne kreće, postaviti kočnik direktne (lo-komotivske) kočnice u položaj punog kočenja.

A* 51

2. Proveriti položaj svih ventila i ispušnih slavina na sistemuza hlađenje, podmazivanje i rezervoarima za vazduh.

3. Proveriti nivo vode za hlađenje dizel-motora.4. Proveriti stanje ulja:

a) dizel-motora, -LOCOHOtb) regulatora dizel-motora,c) kompresora, -/t -~?d) reduktora za pogon ventilatora,e) prečistača ROOT-duvaljki (slika 2.22).

Slika 2.22 — Kontrola nivoa ulja u prečištačima Root (Rut) duvaljki

5. Kod podserija 661-000 i 100 postaviti izolacioni prekidač upoložaj START.

6. U odeljku ormara svi topivi osigurači moraju biti u svojimsedištima, polužni baterijski prekidač mora biti zatvoren, a automatskiprekidač-osigurači komandnih strujnih kola podignut (ON). Kod pod-serije 661-200, 300 i 400 oni se nalaze u ovom ormaru, dok su kod pod-serije 661-000 i 100 smešteni na kontrolnoj tabli motora.

7. Ručica za promenu smjera vožnje mora biti u srednjem polo-žaju, a ručica za režim rada motora u IDLE-položaju.

52

8. Na komandnom stolu mašinovode prekidač „kontrola i pumpaza gorivo" i prekidač „rad motora" postaviti u uključeni položaj (ON).

9. Proveriti da li su čepovi na otvorima za ispitivanje cilindara(dekompresioni vijci) zatvoreni (slika 3.1a i 3.1b).

2.25. Pokretanje dizel-motora

Po završenom postupku iz prethodne tačke dizel-motor se možepustiti u rad na sledeći naćin:

1. Proveriti proticanje goriva kroz kontrolno staklo na prečistačugoriva postavljeno na boku prednjeg dela dizel-motora (slika 2.20).

2. Proveriti položaj isključne ručice za kontrolu maksimalno doz-voljenog broja obrtaja dizel-motora (slika 3.5).

3. Proveriti položaj dugmeta isključnog mehanizma za slučajpada pritiska ulja ispod minimalnog, na PG-regulatoru, uređaja zakontrolu nestanka vode za hlađenje i natpritiska u karteru (slike 3.4.i 3.6).

4. Kod podserija 661-000 i 100: sa izolacionim prekidačem upoložaju pokretanja „START", utisnuti dugme „START" za stavljanjedizel-motora u pogon i držati ga sve dok dizel-motor ne počne nor-malno da radi (ali ne duže od 15 sekundi).

Kod podserije 661-200, 300 i 400: prekidač „pumpa za gorivo istart motora" postaviti najpre u levi položaj da bi se aktivirala pumpaza gorivo i napunila sistem za gorivo (puna čaša za kontrolu protokagoriva), a zatim prebaciti na desno i držati dok motor ne proradi (aline duže od 15 sekundi).

Ukoliko motor ne počne da radi, sačekati desetak sekundi i po-novo pokušati pokretanje.

5. Pošto dizel-motor počne da radi, proveriti pritisak ulja zapodmazivanje, nivo ulja u karteru i nivo ulja u PG-regulatoru.

6. Lokomotivu ne treba pokretati sve dok dizel-motor ne do-stigne normalnu temperaturu (zelena boja na termometru za kontrolurashladne vode).

Napomena: Ukoliko u momentu startovanja dođe do iskakanja dugmeta za kontrolunestanka vode, pritisnuti dugme i držati ga tako do 5 s ako je potrebno.Pokretanje hladnog motora pri spoljnoj temperaturi 0°C ili nižoj,znatno je otežano i treba izvršiti predgrevanje.

53

2.26. Na Sta treba obratiti pažnjupre stavljanja lokomotive u pokret

1. Nikad ne stavljati lokomotivu u pokret sopstvenom snagombez prethodnog proveravanja da li se kočione papuče pravilno akti-viraju i otpuštaju.

2. Proveriti pritisak vazduha u glavnom rezervoaru.3. Ručnu kočnicu popustiti i ukloniti sva eventualna blokiranja.4. Temperatura vode za hlađenje dizel-motora treba da je u

oblasti zelenog polja na kontrolnom termometru.

2.27. Uključenje strujnih kola upravljanja

Da bi se omogućilo povećanje broja obrtaja dizel-motora i uklju-čivanje ostalih strujnih kola upravljanja, treba uraditi sledeće:

1. Prebaciti „izolacioni prekidač" u položaj RUN— kod podserija 661-000 i 100 gde je ugrađen.

2. Zatvoriti prekidač na komandnom stolu „rad motora"— kod svih podserija.

2.28. Rukovanje lokomotivom bez opterećenja

Posle uključenja strujnih kola upravljanja treba postupiti nasledeći način:

1. Postaviti prekidač „pobuda generatora" na komandnom stoluu uključni položaj.

2. Utisnuti ručicu za promenu smjera vožnje u njeno ležište ipostaviti je u željeni položaj. Ova ručica se srne pomerati samo kadalokomotiva stoji.

3. Kod podserije 661-300 selektor-ručicu prebaciti u položaj „I".

4. Otkočiti lokomotivu.

5. Da bi se lokomotiva pokrenula, postepeno pomerati ručicuza režim rada dizel-motora u prvi, drugi i više položaje, prema po-trebi brzine kretanja.

54

2.29. Zakvači van je lokomotive sa vozom i punjenjeglavnog vazdušnog voda

Posle zakvačivanja lokomotive sa vozom proveriti da li su kvačilapravilno spojena i zategnuta; takođe izvršiti proveru ispravnosti spa-janja vazdušnog voda.

Da bi se izvršilo punjenje vazdušnog voda voza, treba postupitina sledeći način:

1. Prekidač „pobuda generatora" postaviti u isključni položaj.2. Ručicu za promenu smera vožnje postaviti u neutralni položaj.3. Isključnu slavinu kočnika postaviti u položaj „uključeno".4. Ručicu produžne kočnice postaviti u I-položaj (punjenje, vožnja

i potpuno otkočivanje). Za vreme punjenja glavnog voda svetlećesijalica na komandnom stolu uz piskav ton.

5. Kad pritisak u glavnom rezervoaru padne na vrednost koja jepribližna pritisku u glavnom vodu, a da bi se ubrzalo punjenje glavnogrezervoara sabijenim vazduhom, isključnu slavinu kočnika postaviti upoložaj „isključeno" a ručicu za režim rada motora u četvrti ili petipoložaj.

Ovaj postupak ponavljati sve dok se glavni vod napuni.6. Prekidač za izbor vrste kočenja (slika 2.5) postaviti u željeni

položaj: „putnički jako", „putnički slabo" ili teretni slabo". Pomoćuovog prekidača omogućava se lokomotivi da može kočiti po uslovimaza kočenje brzog, putničkog ili teretnog voza.

2.30. Pokretanje voza

Pokretanje voza zavisi od vrste, dužine i težine voza, uspona,vremenskih uslova i pritegnutosti kvačila voza. Kako lokomotiva imaveliku polaznu vučnu silu, važno je da kočnice voza budu potpunootkočene u momentu polaska.

Lokomotiva serija 661 konstruisana je tako da ima relativno brzo,ali ipak postupno povećanje vučne sile.

Kada je sve spremno za pokretanje voza, treba postupiti nasledeći način:

1. Selektor-ručicu (kod podserije 661-300) staviti u položaj vožnje,pa zatim ručicu za promenu smjera kretanja postaviti u željeni smervožnje.

2. Otkočiti vazdušne kočnice.

55

3. Postaviti ručicu za režim rada motora u položaj br. 1 ili 2,sa pauzom od jedne do dve sekunde između svakog pomeranja ručice.Na lako polaznom terenu lokomotiva će povući voz, ali kao to ne po-stigne sa ručicom režima rada u poziciji 1 ili 2, treba je postaviti upoziciju 3, ili još višu, sve dok se ne dođe do pokretanja. Iskustvo izahtevi vožnje odrediće najbolji način pokretanja voza iz mesta.

4. Pošto se voz pokrene, ručicu za režim rada pomerati u višepozicije sve dok se ne postigne željeno ubrzanje.Napomena: Pri pokretanju često dolazi do klizanja točkova, na što će se paliti

signalna svetiljka na komandnom stolu. Tada ručicu za režim radatreba vratiti za jedan podeok i klizanje će prestati. Po potrebikoristiti pesak da spreči klizanje točkova (ručno peskarenje) ili uk-ljučiti prekidač za automatsko peskarenje. Tek kada se klizanje smiripomerati ručicu za režim rada u više pozicije.

Iako pri pokretanju iz mesta obično nije potrebno zatezati voz,pojaviće se slučajevi gde je to poželjno učiniti, pošto se prethodnoproveri da li su sve kočnice u vozu otpuštene. Težak voz treba po-kretati iz mesta sa ručicom za režim rada u najnižoj mogućoj poziciji,pri čemu se mora voditi računa da se brzina lokomotive održava naminimumu sve dok se voz ne zategne. Ponekad je preporučljivo dase ručica za režim rada motora vrati za jednu ili dve pozicije u mo-mentu pokretanja lokomotive, da bi se izbegle neželjene oscilacijevoza. Mašinovođa mora oceniti veličinu ubrzanja i uslove pod kojimavoz kreće iz mesta.

Kada se lokomotiva dovoljno pomerila da se voz zategne, ručica zarežim rada može se pomerati u više pozicija. Ravnomerno ubrzanjepostiže se pomeranjem unapred ručice za režim rada, poziciju popoziciju, ali ne suviše brzo jer bi došlo do klizanja točkova.

2.31. Ubrzanje voza

Kada ručica za režim rada dođe u osmu poziciju, voz će dobijatiodređeno ubrzanje automatski bez učešća mašinovođe, s tim što ćeovaj paziti da ne prekorači određenu brzinu, i u datom momentu vratitiručicu za režim rada u nižu poziciju.

2.32. Vožnja preko skretnica (ukrštaja)

Prilikom prelaska lokomotive preko skretnica, ručicu za režimrada motora treba vratiti najmanje u petu poziciju i ostaviti je u tompoložaju sve dok točkovi lokomotive ne pređu preko njih. Ovim ćese smanjiti varničenje između četkica i komutatora vučnih motora.

56

2.33. Kontrola klizanja točkova

Kada točkovi jedne osovine počnu da klize, odmah će zasvetlitikontrolna lampa. Čim dođe do klizanja, automatski se smanjuje snagalokomotive, što se odražava na smanjenje sile koja se ostvaruje na obodutočka, čime se sprečava dalje klizanje. Po prestanku klizanja auto-matski se ponovo uspostavlja normalna vučna sila.

Obično nije potrebno vraćati unatrag ručicu za režim rada umomentu kada počne klizanje točkova. Ručno peskarenje se možeupotrebiti da se spreči ponovno klizanje točkova, do kojeg može doćikod vrlo lošeg stanja šina u pogledu adhezije.

2.34. Automatsko peskarenje pod opterećenjem

Lokomotive serije 661 opremljene su uređajem za automatskopeskarenje, čime se sprečava klizanje točkova. Posipanje šina peskomvrši se automatski u momentu aktiviranja releja za klizanje točkova;u isto vreme se smanjuje i odavanje snage glavnog generatora.

Trajanje peskarenja posle početka klizanja točkova kontroliševremenski relej peskarenja (TDS). Prekidačem na komandnom stolumašinovođa uključuje ili isključuje automatsko peskarenje.

Uključenjem prekidača za automatsko peskarenje retko je po-trebno vraćanje ručice za režim rada na niže pozicije da bi se izbegloponavljanje klizanja točkova. Ručnim peskarenjem na pojednim deo-nicama mašinovođa deluje preventivno da do klizanje točkova ne dođe.

2.35. Rukovanje kočnicom

Kada se pojavi potreba za kočenjem voza, ručica za režim radamotora mora se najpre vratiti u položaj „IDLE", pa tek onda ručicavazdušne kočnice može da se pomera u položaj kočenja.

2.36. Sigurnosne mere pre napuštanja lokomotive

1. Ručicu z;a režim rada motora vratiti u početni položaj „IDLE".2. Ručicu za promenu smera vožnje postaviti u neutralni položaj

i izvaditi je.3. Kod podserije 661-300 selektor-ručicu postaviti u isključni

položaj (OFF), a zatim ručicu za promenu smera vožnje izvatiti izkomandnog stola.

57

4. Kod podserija 661-000 i 100 izolacioni prekidač postaviti upoložaj „START", a zatim dugme za zaustavljanje dizel-motora„STOP" utisnuti i držati ga tako sve dok se dizel-motor ne zaustavi.

Kod podserija 661-200, 300 i 400 treba samo kratkotrajno priti-snuti taster „STOP", posle čega će se motor zaustaviti.

5. Sve prekidače na komandnom stolu mašinovođe i automatskeosigurače u električnom ormaru postaviti u isključni položaj OFF(nadole).

6. Otvoriti polužni prekidač baterije, koji se nalazi u ormaru sasklopkama.

7. Zategnuti ručnu mehaničku kočnicu lokomotive.8. Ako lokomotiva stoji na otvorenom prostoru, a postoji opas-

nost od jake kiše ili nevremena, treba pokriti otvor izduvnih cevi.9. Pri niskim temperaturama, u sistemu vode za hlađenje predu-

zeti potrebne mere protiv smrzavanja.

2.37. Zaustavljanje rada dizel-motora

Postoje tri načina zaustavljanja rada dizel-motora:— n o r m a l n o ,— za v r e m e vožnje,— u s l u č a j u o p a s n o s t i .Normalno zaustavljanje rada dizel-motora primenjuje se kada

lokomotiva stoji u mestu ili je garirana. U ovakvom slučaju delujese preko dugmeta „STOP" na kontrolnoj tabli dizel-motora, na načinkoji je već opisan.

Za vreme vožnje, kada se ukaže potreba, dizel-motor se možezaustaviti pomoću ručice za režim rada motora ako se ona prebacina polazni položaj „IDLE", zatim povuče sebi i malo gurne udesno,u položaj „STOP".

U slučaju opasnosti, a kada lokomotiva stoji u mestu, dizel--motor se može zaustaviti pomoću prekidača na boku lokomotive.Podigne se pločica (slika 3.17) i pritisne dugme (prekidač). Kod pod-serija 661-000 i 100 dizel-motor će se zaustaviti tek kad se utroši gorivou instalaciji. Aktiviranjem bočnih prekidača kod pomenutih podserija,samo se prekida rad pumpe za gorivo. U okviru obima rada GR oviprekidači će se osposobiti i za zaustavljanje dizel-motora.

Kod podserija 611-200, 300 i 400 ugrađeni su odgovarajući tasteri,čijim kratkotrajnim pritiskanjem brzo dolazi do zaustavljanja motora.

58

2.38. Postupak za vreme niskih temperatura(ispod 0°C)

Za vreme niskih temperatura moraju se preduzeti naročite mereda se voda u lokomotivi ne smrzne kada ona iz bilo kojeg razloga neradi.

Za vreme niskih temperatura, kada ne postoji mogućnost zagre-vanja, treba uraditi sledeće:

1. Kod sistema za hlađenje dizel-motora:— ispustiti vodu iz sistema (otvara se slavina smeštena u ni-

vou frema lokomotive do prednjeg kraja motora si. 3.18);— izvaditi cevasti čep na dnu desnog kućišta pumpe za vodu;— na vodu grejača kabine odviti (ključem od 16 mm) čep i

ventil;— izduvati vazduhom vodove grejača kabine i vodove gre-

jača goriva u rezervoaru za gorivo.2. Kod sistema za vazduh lokomotive:

— otvoriti leptirastu navrtku na nosaču kočnika te ispustititalog;

— ispustiti vodeni talog iz filtera (odvajača vode) na voduvazduha za spojnicu ventilatora i pokretačima žaluzina;

— izduvati glavne rezervoare (ispod frema lokomotive i uprostoriji generatora pare);

— ispustiti vodu iz međuhladnjaka kompresora.

2.39. Rukovanje lokomotivom pri prevoženju u hladnom stanju

1. Ručicu kočnika direktne (lokomotivske) kočnice postaviti upoložaj otkočeno, a ručicu automatske (produžne) kočnice u položajV za vađenje ručice i zaprežni.

2. Selektor-ventil postaviti u položaj ISKLJUČENO (CUT--OUT).

3. Postaviti slavinu u prostoriji parnog generatora u položaj zavožnju hladnom lokomotivom (slika 2.21).

4. Izvaditi ručicu za promenu smera vožnje.5. Staviti izolacioni prekidač u položaj stavljanja u pogon

(„START") kod podserija 661-000 i 100.6. Svi prekidači na komandnom stolu i kontrolnoj tabli moraju

biti isključeni.

59

Napomena: Ako je potrebno da za vreme prevlačenja lokomotive dizel-motor radina praznom hodu, automatski prekidači strujnog kola za „kontrolu",„lokalnu kontrolu" i „pumpu za gorivo" moraju biti uključeni; istotako i prekidači „kontrola" i „pumpa za gorivo" na komandnom stolui glavni baterijski prekidač moraju biti zatvoreni. Pri prevoženju uhladnom stanju lokomotiva može kočiti sa 2,8 at max (2,86 bara).

2.40. Vuča u zaprezi

Pre početka vuče u zaprezi, na drugoj voznoj lokomotivi ili potiskiva-li ci isključiti automatsku kočnicu preko kočnika automatske (produžne)kočnice, postavljanjem selektor-ventila u položaj ISKLJUČENO(CUT-OUT), a ručicu kočnika automatske kočnice postaviti upeti položaj. Ručicu kočnika direktne kočnice postaviti u otkočen po-ložaj. Ručicom za režim rada rukuje se posebno za svaku lokomotivu,dok se kočnicom rukuje samo sa čeone lokomotive. Mašinovođa druge(vozne) lokomotive, u slučaju opasnosti, može aktivirati kočnicu po-moću kočnika automatske kočnice prebacujući ga u položaj brzogkočenja. Takođe može otkočiti kočnicu lokomotive pritiskajući nadoleručicu lokomotivske kočnice.

Ako su lokomotive različitih maksimalnih brzina, smeju vozitiu sprezi manjom maksimalnom brzinom.

2.41. Vožnja kroz vodu

Lokomotiva ni pod kojim uslovima ne srne preći kroz vodu tolikoduboku da ona prodre u vučne motore kroz otvore za hlađenje. Pri-likom prolaska kroz vodu uvek treba voziti malom brzinom — ko-rakom (3—5 km/h).

Voda dublja od 8 cm iznad gornje ivice šine može prouzrokovatikvar na vučnim motorima.

2.42. Rukovanje elektrodinamičfcom kočnicom

Lokomotive podserije 661-300 raspolažu i elektrodinamikomkočnicom.

Elektrodinamička kočnica je uređaj namenjen za pretvaranjejednog dela proizvedene snage glavnog generatora i žive sile voza uefektivnu usporavajuću silu. Ovo se postiže električnim putem, pret-varenjem vučnih elektromotora u generatore. Iako se dinamička koč-

60

nica ne može koristiti kao zamena direktne (lokomotivske) kočnice,usporavanje voza slično je kao kod primene lokomotivske kočnice,posto deluje samo na lokomotivu.

Postupak rukovanja dinamičkom kočnicom je sledeći:1. Ručica smera vožnje mora biti postavljena u položaj koji od-

govara kretanju lokomotive.2. Ručice za režim rada mora biti postavljena u položaj „IDLE"

(prazan hod).3. Selektor-ručicu prebaciti iz položaja „ I " u položaj ,,OFF",

a zatim pauzirati nekoliko sekundi pre prebacivanja u položaj ,,B".4. Selektor-ručicu prebaciti u položaj „B". U položaju „B" strujna

kola dinamičkog kočenja su delimično uspostavljena i, zavisno odbrzine voza, može se postići dovoljna kočna sila da se voz sabije. Uovom položaju selektor-ručice kočni kontaktori se prekopčaju za ko-čenje (Brake).

Aktiviranjem kontaktora u položaj kočenja odvajaju se namotajirotora vučnih motora od namotaja magnetnog polja elektromotorai vezuju za rešetkaste otpornike dinamičke kočnice. Namotaji elektro-magnetskih polja vučnih elektromotora se spajaju u seriju sa glavnimgeneratorom lokomotive.

5. Pošto se voz sabije, ručica za režim rada motora može se po-meriti unapred da bi se pojačalo kočiono dejstvo. Broj obrtaja dizel--motora se povećava sa 275 o/min na 435 o/min čim se ručica za režimrada pomeri iz položaja „IDLE".

6. Struja kočenja je automatski ograničena regulatorom dina-mičke kočnice bez obzira na brzinu lokomotive ili položaj ručice zarežim rada.

7. Ako je potrebno maksimalno kočenje, ručicu za režim radatreba pomeriti u njen maksimalni položaj. Ručicu treba uvek poste-peno pomerati da bi se sprečio nagli porast jačine struje, preko maksimal-no dozvoljene struje kočenja. Opšte uzev, ako se ručica postepenopomera unapred sve do svog maksimalnog položaja, regulator kočniceograničiće struju na maksimalno dozvoljenu veličinu bez stavljanja udejstvo signalnog uređaja za kontrolu kočenja. Međutim, ako se sig-nalno svetio kočnice upali, dalje pomeranje ručice unapred treba pre-kinuti sve dok se signalno svetio ne ugasi.

Ako se signalno svetio ne ugasi posle nekoliko sekundni, ručicutreba vraćati prema položaju minimalnog kočenja da bi se smanjilastruja kočenja, sve dok se signalno svetio ne ugasi. Pošto se signalno

61

svetio ugasi, ručica za režim rada može se opet postepeno pomeratiunapred prema položaju maksimalnog kočenja. Ako se signalno svetioopet pojavi, ni pod kojim okolnostima ne srne se dozvoliti da takoostane. U takvom slučaju ručica se ne srne pomerati preko položajapri kojem se signalno svetio pali.

8. Kada je potrebno, produžna vazdušna kočnica voza može seupotrebiti u zajednici sa dinamičkom kočnicom. Električno blokiranje ustrujnom kolu dinamičke kočnice sprečava istovremenu primenu vazduš-ne kočnice lokomotive. Ukoliko se brzina voza smanji ispod 10 km/h,dinamička kočnica postaje manje efikasna. Kada se brzina dalje smanji,treba sasvim otpustiti dinamičku kočnicu pomeranjem ručice za režimrada u položaj „IDLE", a selektor-ručicu u položaj „OFF", ili „I",dok istovremeno treba aktivirati lokomotivsku kočnicu da se sprečinaglo istrčavanje lokomotive.

Napomena: Najefikasnija upotreba dinamičke kočnice je pri brzinama između 20i 40 km/h. Na padovima se ne srne dozvoliti da se brzina poveća nepa-žljivim rukovanjem kočnicom. Dinamička kočnica je najkorisnija nadugim padovima.

2.43. Signalno svetio dinamičke kočnice

Signalno svetio na komandnoj tabli mašinovođe upozorava nasuviše jaku struju kičenja, koja se javlja povremeno, pošto regulatorstruje dinamičke kočnice automatski reducira struju kočenja na maksi-malno dozvoljenu vrednost.

2.44. Kontrola obrtanja točkova u toku dejstvadinamičke kočnice

Releji koji kontrolišu klizanje točkova za vreme vuče takođe sekoriste za vreme dinamičkog kočenja, pri tendenciji jedne osovineda se okreće manjim brojem obrtaja usled lošeg stanja šine.

Kada jedna osovina počne da se okreće sporije od druge, smanjujese sila kočenja vučnih motora koji su u sprezi. Pobuđivanje baterijskogpolja glavnog generatora, automatski se smanjuje. Kada se sila kočenjavučnih motora smanji, i tendencija osovine da se sporije okreće je otklo-njena. Pošto ova osovina ponovo dostigne normalan broj obrtaja,sila kočenja vučnih motora se vraća (poveća se) na potrebnu vrednost.Pesak se takođe upotrebljava kada dođe do smanjivanja sile kočenjavučnih motora.

62

gis&ss^spsp^

2.23 —Kutija autostopa sa podignutim poklopcem ® = prekiopnik za izborrežima vožnje

A i ̂ ^^VtUjiH^uuT^ •^ui i\Uu>\ti^V« ̂ ̂ ^^VvVui jy. ur* ̂ i \ \ ^ ' " ̂ V '̂ * i \Vv*^^ Vi*̂ iiHiUiuUilUiiUluiildUiUiV'

SI. 2.24—Lokomotivska prijemna glava autostopa

63

2.45. Autostop ureda) (tip 1-60)

Autostop uređaj služi za povećanje bezbednosti željezničkog isaobraćaja u slučajevima kada mašinovoda ne primeti ili ne preduzmeodgovarajuće mere za smanjenje brzine ispred signalnog znaka „Ogra-ničena brzina", odnosno za zaustavljanje voza ispred signalnog znaka„Stoj".

Ispravan autostop mora biti uključen.Autostop reaguje na pružne signalne balize sledećih frekfencija:

500 Hz, 1000 Hz i 2000 Hz. Prijem signala vrši se preko lokomotivskeprijemne glave smeštene na obe bočne strane lokomotive.

Rukovanje autostopom vrši se preko preklopnika za izbor režimavožnje, tri tastera (prekidača), tri signalne sijalice ugrađene na koman-dnom stolu mašinovođe, kao i posrednim komponentama: automatskimosiguračem-prekidačem „autostop" i slavinom autostopa.

1. P r e k l o p n i k za i z b o r r e ž i m a v o ž n j e (si. br. 2.23)Ugrađen je na kutiji autostopa koja je smeštena u prostoriji glav-

nog ventilatora dizel motora. Režim vožnje se određuje prema maksi-malnoj brzini voza (lokomotive), prebacivanjem preklopnika u jedan odtri željena položaja prema sledećoj tabeli:

Režimvožnje

1

2

3

Brzina voza(km/h)

100—124

80—100

0—80

Vreme Granična brzina poslesmanjenja prolaska balizebrzine (sec) 1000/2000 Hz 500 Hz

20

26

34

90 km/h 65 km/h

65 km/h 50 km/h

50 km/h 40 km/h

— Režim 1 (gornji položaj) koristi se kod brzine kretanja vozapreko 100 km/h. Ovaj režim obavezuje mašinovođu da posle prolaskasignala „Ograničena brzina" sa aktiviranom pružnom baliziom od 1000Hz, smanji brzinu voza (lokomotive) u toku narednih 20 sec. ispod „gra-nične brzine" od 90 km/h i dalje nastavi smanjenje brzine do ispod65 km/h pri prolasku pored aktivne balize 500 Hz. Ova baliza ima za-datak dopunske provere brzine kretanja voza na udaljenosti 150 — 250metara ispred ulaznog signala koji pokazuje signalni znak „Stoj" ilisignalni znak „Ograničena brzina".

Ako su brzine vožnje veće, bilo u periodu vremenske kontrolebrzine, bilo kod prolaska balize 500 Hz, nastupiće prisilno kočenje.

64

— Režim 2 (srednji položaj) po istom principu koristi se za brzinekretanja voza između 80 i 100 km/h i obavezuju mašinovođu da posleprolaska aktivne balize od 1000 Hz u toku narednih 26 sekundi smanjibrzinu kretanja ispod granične brzine od 65 km/h i dalje nastavi smanje-nje do ispod 50 km/h pri prolasku balize od 500 Hz.

— Resim 3 (donji položaj) koristi se za brzine kretanja voza do80 km/h. Analogno prethodno datim objašnjenjima, posle 34 sekundeod prolaska aktivirane balize 1000 Hz, mora se brzina smanjiti ispod50 km/h i dalje smanjivati do ispod 40 km/h.

2 . S i g n a l n e s i j a l i c e a u t o s t o p a

Na komandnim stolovima mašinovođe ugrađene su posebne ku-tije sa tri signalne sijalice (dve plave i jedna žuta), koje služe za indika-ciju rada autostopa.

Prebacivanjem preklopnika za izbor režima rada autostopa upoložaj 1, automatski se pale plave signalne sijalice br. 1 i broj 2 (po-smatrajući redosledom sa leva na desno).

Kod režima rada 2, pali se samo plava sijalica broj 1, a pri postav-ljanju preklopnika u režim 3, pali se samo plava sijalica br. 2.

Žuta signalna sijalica broj 3 služi za vizuelno upozorenje mašino-vođe na budnost. Pali se samo na pritisak tastera „Budnost".

3. T a s t e r i za r u k o v a n j e a u t o s t o p o m u t o k u v o ž n j e

Ispod prednjeg prozora u kabini mašinovođe ugrađene su u poseb-noj kutiji tri tastera-prekidača koji služe za rukovanje autostopom u tokuvožnje i to:

— Taster „Vožnja po nalogu" sa mogućnošću zabravljenja— Taster „Razrešenje"— Taster „Budnost"

4. A u t o m a t s k i o s i g u r a č i s l a v i n aNapajanje autostopa strujom niskog napona vrši se preko auto-

matskog osigurača-prekidača „autostop", smeštenog u električnom orma-ru lokomotive.

Povezivanje autostopom sa glavnim vazdušnim vodom voza (loko-motive) ostvareno je preko posebne slavine za ručno prebacivanje sadva položaja: „uključeno" (dole) i „isključeno" (gore).

Slavina je zajedno sa kutijom autostopa smeštena u prostorji glav-nog ventilatora.

5 65

5 . R e g i s t r a c i j a r a d a a u t o s t o p an a l o k o m o t i v i u t o k u v o ž n j e

Rukovanje autostopom u toku vožnje u svim fazama rada, uklju-čenje i isključenje, registruje se posebnim znacima na traci registrujućegbrzinomera „Hasler". Na taj način je omogućena naknadna kontrolarada autostopa u svim fazama rada i pravilnost postupka mašinovode.

2.46. Postupak sa autostopom pre polaska lokomotivena vožnju

Pred polazak lokomotive na vožnju, postupiti na sledeći način:

1. Preklopnik za režim vožnje prebaciti u željeni položaj.

2. Proveriti da li je slavina za povezivanje sa glavnim vazdušnimvodom postavljena u položaj „uključeno".

3. Postaviti automatski osigurač „autostop" u položaj „uključeno."

4. Prebaciti ručicu za smer vožnje lokomotive u položaj FOR--napred radi Uključenja pored ostalog i strujnog kola za napa-janje autostopa.

5. Proveriti na komandnim stolovima da li se pale odgovarajućesignalne sijalice autostopa.

6. Ukoliko se kod uključenja autostopa ne upale odgovarajućeplave signalne sijalice, proveriti ispravnost prebacivanja prek-lopnika režima vožnje u drugi položaj ili proveriti ispravnostsijalica metodom zamene.Ukoliko provera pokaže i dalje neispravnost, oglasiti defektautostopa.

7. Kod ispravnog autostopa, pokrenuti lokomotivu do mestaprovere aktiviranja autostopa, vožnjom preko ugrađene aktivi-rane pružne balize 2000 Hz i prekontrolisati stupanje u dejstvokočnog sistema lokomotive.Mesto ugrađene balize nalazi se na izlazu iz depoa i mora bitividno i propisno obeleženo.

8. Ukoliko provera potvrdi ispravnost rada uređaja, lokomotivaje sposobna za vožnju a u protivnom, oglasiti defekt.

66

2.47. Rukovanje autostopom u toku vožnje

Rukovanje autostopom u toku vožnje svodi se na pritiskanjeugrađenih tastera autostopa prema sledećem redosledu:

1. Taster „Budnost" mašinovođa mora pritisnuti u roku od 4 se-kunde po prolasku lokomotive pored signala kojim se signališeograničenje ili smanjenje brzine.

Pritiskom na taster „Budnost" javlja se zvučni signal izasvetli žuta signalna sijalica autostopa. Zvučni signal prestajeotpuštanjem tastera budnosti. Kontrolna sijalica svetli sve dokse ne izvrši vremenska provera brzine, nakon čega se gasi.

Pritiskom na taster „Budnost" mašinovođa potvrđuje da jeuočio signalni znak pri kojem je aktivirana pružna baliza od1000 Hz te time privremeno odlaže delovanje autostopa na koč-nicu lokomotive.

Ukoliko mašinovođa u vremenskom intervalu predviđenimza režim rada u koji je autostop postavljen ne smanji brzinukretanja lokomotive ispod „granične brzine", autostop će otvo-riti glavni vazdušni vod i izvršiti kočenje lokomotive (voza).

2. Taster „Vožnja po nalogu" mašinovođa koristi ako je glavnistanični ili pružni signal u kvaru, ne osvetljen ili pokazuje si-gnalni znak „Stoj" a treba ga izuzetno proći po odredbama Pravil-nika 61 i 62. Pritiskanjem ovog tastera uključuje se zvučni sig-nal opomene i ujedno sprečava prinudno kočenje.

Otpuštanjem ovog tastera, autostop se dovodi u osnovno(prvobitno) stanje.

U slučaju da voz ulazi ili izlazi iz stanice na signalni znak„Oprezan ulazak ili izlazak iz stanice"(znaci broj 12a,i 12b),mašinovođa je dužan da bez posebnog naređenja pritisne ovajtaster.U svim ostalim slučajevima, upotreba ovog tastera je zabranje-na.

Napomena: Taster „Vožnja po nalogu" može se blokirati u položaju „uključeno"i dok je u tom položaju, aktivirane pružne balize 2 000 Hz nemajunikakvog uticaja na autostop uređaj. Pri tome zvučni signal opomeneautostopa ostaje neprekidno uključen sve dok traje blokada ovog tastera.

3. Prisilno automatsko kočenje autostop zavodi se u sledećim slu-čajevima:a. Ako taster „Budnost" nije poslužen u vremenu od 4 sekunde

nakon prolaska lokomotive pored signala sa signalnim znakom„Ograničena brzina".

5* 67

b. Kod prolaska lokomotive preko aktivirane pružne balize2000 Hz, odnosno pored glavnog signala sa signalnim zna-kom „Stoj", signala za „Oprezan ulazak ili izlazak iz stanice"(signali broj 12 a i 12 b) ako nije pritisnut taster „Vožnja ponalogu", odnosno pored neosvetljenog glavnog signala.

c. Ako nakon posluživanja tastera „Budnost" brzina voza nebude smanjena za određeno vreme ispod „Granične brzine"određene položajem peklopnika za režim vožnje.

d. Kod prolaska lokomotive preko aktivirane pružne balize od500 Hz, kada brzina nije svedena ispod vrednosti određenepoložajem preklopnika za režim vožnje.

Napomena: U momenu kada nastupi prisilno kočenje, mašino vođa je dužan dapostavi koćnik produžne kočnice u položaj brzog kočenja.

4. Taster „Razrešenje" koristi se pri deaktiviranju autostopaukoliko dođe do prinudnog kočenja. Zakočenjem lokomotive,aktivira se i zvučni signal.

Pritiskom (uključenjem) tastera „Razrešenje" uređaj sedeaktivira i dovodi u prvobitno stanje nakon 5—7 sekundiposle pražnjenja glavnog vazdužnog voda.

2.48. Postupak sa autostopom kod vožnje sa zapregomili potiskivalicom

Kod vožnje sa zapregom, autostop u voznoj lokomotivi treba isklju-čiti a u čeonoj uključiti.

Ako je autostop čeone lokomotive u kvaru, izvršiti izmenu mestalokomotiva.

Kod potiskivalice autostop uređaj mora biti isključen bez obziradali je u službi zakvačena sa vozom ili otkvačena.

2.49. Radio-dispečer

Radio-dispečerski (RD) sistem omogućava neprekidnu radio-vezu govorom ili nalozima u obliku signala između dispečerskog cen-tra i lokomotive (voza) u pokretu, unutar zatvorenih dispečerskih otse-ka glavnih pruga.

Svakom dispečerskom centru pripada u prošeku oko 100 kmdužine pruge.

68

Radio-saobraćaj se odvija u punom dupleksu, koji omogućujeistovremeni prijem i predaju govornih i signalnih informacija.

Prenosna frekvencija sistema je 460 MHz.Radio-kanal za svako područje ubeležen je u red vožnje za pruge

gde je postavljen ovaj sistem ili je to posebno regulisano.Svaki razgovor sa radio-dispečerskim centrom snima se na magne-

tofonsku traku u tom centru.U vanrednim situacijama dispečerski centar može da se obrati

svim lokomotivama na svom području, da izvrži saopštenje putnicimau putničkom vozu, a mašinovođi je omogućen poziv nekog telefonskogbroja u gradu ili željezničkoj ustanovi.

Lokomotivski radio-dispečer sastoji se iz sledećih elemenata:1. Antene, postavljene na krovu lokomotive za primopredaju

radio-signala;2. Primopredajnog uređaja sa niskofrekventnim delom, koji služi

za prijem i predaju svih informacija;3. Komandne kutije pomoću koje se vrši rukovanje sa radio-dis-

pečerom u lokomotivi;4. Mikrotelefonske (MT) kombinacije za primopredaju govor-

nih informacija;5. Zvučnika za prijem svih informacija koje dolaze iz radio-dis-

pečerskog centra;6. Napojnog uređaja, koji pretvara napon baterije lokomotive u

konstantni napon od 24 V potreban radio-dispečeru lokomotive.Za rukovanje radio-dispečerom na lokomotivi, najvažnija je ko-mandna kutija.

2.50. Komandna kutija lokomotivskog radio-dispečera

Izgled komandne kutije dat je na slici 2.25.Ugrađena je na posebnom držaču u kabini mašinovođe tako da se

sa njom može rukovati sa oba komandna stola.

1. R e ž i m r a d a r a d i o - d i s p e č e r aDa bi se uključio radio-dispečer na lokomotivi, pored podizanja

(uključenja) automatskog prekidača „radio-dispečer" u električnom orma-ru čime se uključuje komandna kutija, potrebno je pritisnuti jedan od4 tastera A, B, C, D upisanih belom bojom na plavoj podlozi, čime seomogućuje sledeći režim rada:

— Taster „A" daje uređaju najveće mogućnoti rada:

70

Omogućava prenos govornih poruka u punom dupleksu i signalnihnaloga između mašinovođe i radio-dispečerskog centra, kao i sa drugimželezničkim organima.

Prilikom govora nije potrebno pritiskati taster na rukohvatu mi-krotelefonske kombinacije, obzirom da se istovremeno može govoritii slušati.

Ova vrsta rada se najčešće koristi.— Taster „B" omogućava uspostavljanje samo govorne veze tako-

de u dupleksu između mašinovođe i radio-dispečerskog centra i posre-dno sa drugim željezničkim organima.

U toku razgovora nije potrebno pritiskati taster na mikrotelefon-skoj kombinaciji, obzirom da se istovremeno može govoriti i slušati.

— Taster ,,C" isključuje lokomotivu iz radio-dispečerskog sis-tema i omogućava samo govornu vezu u simpleksu u lokalnoj mreži.

Prilikom govora obavezno se pritišće taster mikrotelefonske kom-binacije, a kod slušanja mora se otpustiti.

— Taster „D" omogućava prenos podataka na računare i ne moguse ostvariti govorne veze.

Ovaj taster se ne upotrebljava.

2 . I z b o r k a n a l a

Radio-kanal, na kome lokomotivski dispečer radi na nekoj deoni-ci, postavlja se na dvobrojnom brojčaniku u levom gornjem uglu.

Broj radio-kanala koji treba postaviti ubeležen je za svaki deopruge u knjižici reda vožnje ili je to regulisano na drugi način.

Prilikom napuštanja jedne dispečerske deonice i prelaska u drugu,ručno se mora postaviti novi broj radio-kanala.

3 . I d e n t i f i k a c i j a s i g n a l n i h n a l o g a

Postoji 8 polja sa odgovarajućim simbolima koji se iz radio-dispe-čerskog centra mogu aktivirati.

Da je izdat neki nalog upozorava paljenje sijalice na odgovarajućemtasteru i kratkotrajni zvučni signal.

— Nalog 1 (slušalica) znači: „Javi se na telefon".To je znak da saobraćajni dispečer želi razgovor sa mašinovođom.— Nalog 2 (A) znači: „Vozi brže".

71

Daje se mašinovođi nalog da vozi brže. Ovaj nalog se obično izdajena prugama opremljenim telekomandom, gde saobraćajni dispečerima uvid u kretanje voza.

— Nalog 3 ( V) znači: „Vozi sporije".— Nalog 4 (g) znači: „Popusti kočnice".Ovim nalogom se upozorava mašinovođa da u vozu postoje zako-

čena kola. Ovakvu informaciju dostavljaju dispečeru otpravnici ilimašinovođe prolazećeg voza.

— Nalog 5 (PN) znači: „Očekuj posebno naređenje".Ovaj nalog se izdaje mašinovođi ako se uskoro očekuje zaustavlja-

nje a da to nije predviđeno ili slično, posle čega sledi govorna informaci-ja.

— Nalog 6(X) znači: „Očekuj ukrštanje ili izuzetno zaustavlja-nje".

Daje se radi vanrednog ukrštanja ili zaustavljanja.— Nalog 7 (Km) znači: „Javi svoj položaj".Daje se mašinovođi radi određivanja što tačnijeg mesta voza

„kilometra" radi boljeg planiranja ukrštanja ili sličnog.— Nalog 8 (0 0) znači: „Zaustavi odmah — daljnja vožnja zabra-

njena".Daje se mašinovođi kada mora odmah i neodložno zaustaviti voz

posle čega sledi objašnjenje.Ova komanda se može povezati sa budnikom i na taj način automat-

ski omogućiti zakočenje voza bez učešća mašinovođe. Povezivanje ćese naknadno izvršiti.

— Nalog 9 (bez simbola-pojavljuje se broj 9) znači: „Uključiozvučenje u vozu".

Daje se mašinovođi kada saobraćajni dispečer želi direktno da sa-opšti informaciju putnicima.

Mašinovođa je dužan da pritisne taster sa ucrtanim zvučnikom,odmah po dobijanju ovog naloga.

Ovaj nalog se primenjuje samo kod vozova gde je izvršeno posebnopovezivanje i ozvučenje.

— Nalog 10 (bez simbola) znači: Rezervni nalog za naknadne po-trebe.

Napomena: Ispod reda se nalozima postoje i dva pokazivača naloga, od kojih ćedesni pokazivati broj datog naloga od 1—8 koji je tog trenutka dat.

72

4. B r o j v o z a

To je brojčanik sa šest cifara. Podešava se ručno. Broj se upisujeprema knjižici reda vožnje za voz koji dotična lokomotiva vuče.Napomena: Najpre treba pomeriti u desno polugu za blokiranje brojčanika, po-

staviti broj voza i vratiti u levo polugu radi mehaničke blokade broj-čanika. Broj voza služi za identifikaciju.

5 . T a s t e r i s a p o s e b n o m n a m e n o m

Ispod tastera za režim rada radio-dispečera, postavljen je red tas-tera (5 komada) sa posebnom namenom:

— Taster „Bela slušalica na crvenoj podlozi".Upotrebljava se kod režima rada A i B kada je radio-kanal zauzet

nekim drugim razgovorom, a postoji potreba za hitnom porukom.— Taster „Precrtana narandžasta slušalica na crnom polju".

Pokazuje nepostojanje radio-signala.Osvetli se narandžastom bojom ako nestane radio-signala(ako se ne namesti pravilan radio-kanal ili je pružna radio-stanica u kvaru.)Ovaj taster takođe služi za proveru ispravnosti svih sijalicana komandnoj kutiji radio-dispečera. Kada se pritisne, svesijalice moraju zasvetleti.

— Taster „Lok-Lok".Koristi se za međusobno spajanje lokomotiva kablom ako radeu zaprezi ili sa potiskivanjem.Taster se ne koristi.

— Taster „Sijalica" — „Dnevna/noćna rasveta".Daje mogućnost dobijanja jačeg i slabijeg osvetljenja tastera.Pritiskanjem se dobija jače svetio, pogodnije za dnevno kori-šćenje i obratno (otpuštanjem) slabije svetio za rad noću.

— Taster „Zvučnik" znači: „Uključi zvučnike u vozu".Ovim tasterom se provodi nalog broj 9 radi direktnog obraća-nja saobraćajnog dispečera putnicima u vozu.

6 . T a s t e r i z a j a v l j a n j e m a š i n o v o d er a d i o - d i s p e č e r s k o m c e n t r u

Postoji dva reda ovih tastera „JAVLJANJE" (2 x 6) sa simbolimanaznačenim na svakom:

— Taster „START".Obavezno se pritišće kod slanja bilo koje poruke sa lokomotiveu radio-dispečerski centar.

73

Ako se poruka ispravno šalje, na tasteru „START" i tasterusa odabranim simbolom javljanja, pojavljuje se kratkotrajnasvetlost, koja se po prenesenoj poruci gasi.Ako prenos ne ide u redu, goreće stalna svetlost.Ako se pritisne samo taster javljanja, startni taster će žmigatii upozoriti da treba i njega pritisnuti.

Napomena: Ako nakon pritiskanja tastera saopštenja ,,START"-a obe svetiljkesvetle dugotrajno, znači:— Radio-kanal je zauzet, uređaj čeka da se kanal oslobodi i da auto-

matski pošalje upućeno saopštenje. Nakon uspešnog prenosa gasese obe sijalice.Ako nakon pritiskanja tastera saopštenja i ,,START"-a obe sijalicesvetle oko 5 sekundi, pa se ugasi taster saopštenja, a „START"počinje žmigati, znači:

— Saopštenje nije moglo biti preuzeto zbog radio-smetnji. Ponovitiodašiljanje poruke.

— Taster „Slušalica" znači: „Želim razgovor".Mašinovođa pritišće ovaj taster i taster „START" kada imaporuku koju treba govorom da saopšti radio-dispečerskomcentru ili kada želi da se informiše.

— Taster „Signal" znači: „Stojim pred signalom".Mašinovođa sa ovim tasterom daje do znanja radio-dispečerskomcentru da stoji pred signalom i da očekuje dalje naloge.

— Taster „ŽAT" znači: „Posredovanje veze".Ovaj taster i naravno taster „START" mašinovođa pritišćekada želi da saopšti neku informaciju otpravniku duž prugeili osoblju za održavanje lokomotiva. Kada se dispečer javi,mašinovođa zahteva povezivanje sa željenom osobom (npr.nadzornikom lokomotiva).

— Taster „Točak na uzbrdici sa strelicom" znači: „Teškoćeu vuči ili duža vožnja".Mašinovođa pritišće ovaj taster (i taster „START") kada želida stavi do znanja dispečeru o teškoćama u vuči voza, što značida predstoji zaustavljanje u narednoj stanici i da treba pripre-miti kolosek.

— Taster „Oko" znači: „Neispravnost na drugim vozu ili pruzi".Ovo saopštenje se koristi ukoliko mašinovođa primeti nekenepravilnosti na susednom vozu ili postrojenjima na pruziradi preduzimanja odgovarajućih mera.

— Taster „GAŠ" znači: „Gašenje poruka koje su ostale utisnutena tabli komandne kutije".

74

Pritiskanjem ovog tastera svi se nalozi brišu.— Taster „TEST" znači: „Provera radio-veze sa radio-dispečer-

skom centralom".Pritiskanjem ovog tastera on se pali, a taster „START" po-činje žmigati. Pritiskanjem i tastera „START" oba će poka-zivati trajno svetio u trajanju 30 sekundi, posle čega se gase.

— Taster „POTV" znači: „Ručna potvrda".Služi da bi dispečer u radio-dispečerskom centru bio obaveštenod mašinovođe da je primljen nalog 2—9 razumeo i da će gaizvršiti.

— Taster „C" znači: „Prijava radio-dispečerskom centru".Kada je lokomotiva spremna da izađe na voz i radio-dispečerproveren, mašinovoda pritiskom tastera „C" daje do znanjadispečeru da je spreman za izlazak na voz i očekuje dalje naloge.

— Taster „Krug crvene boje" znači: „Opasnost na svom vozu".Mašinovoda pritišće ovaj taster (i taster „START") ako je pri-metio bilo kakvu opasnost na svom vozu: požar, iskliznuće kola,raskinuće, odignut krov, poremećaj tovara i slično. Dispečerje dužan da preduzme odgovarajuće mere radi osiguranja vož-nje ostalih vozova.

— Taster „Nepravilna crvena zvezda" znači: „Zaustavi sve vozo-ve".Mašinovoda pritišće ovaj taster (i taster „START") ako jeuočio opasnost koja može ugroziti više vozova.Dispečer je dužan da zaustavi sve vozove, dok se ne otkloniopasnost.

2.51. Postupak mašinovođe sa lokomotivskimradio-dispečerom pre polaska na voz

Da bi se lokomotivski radio-dispečer uključio i proverio za rad,postupiti na sledeći način:

— Zatvoriti automatski prekidač za napajanje „Radio-dispečer",— Postaviti broj voza.— Postaviti propisani radio-kanal.— Pritisnuti jedan od tastera za režim rada (A, B, C).— Prema dobu dana pritisnuti taster sa simbolom sijalice (osve-

tlenje dan/noć).— Pritisnuti taster sa simbolom „Precrtana slušalica" radi provere

ispravnosti svih sijalica.

75

— Prijaviti lokomotivu radio-dispečerskom centru:U režimu rada „A", pritisnuti taster „C" i taster „START".

Napomena: Kada se lokomotiva isključuje iz saobraćaja obavezno isključiti *automatski prekidač „Radio-dispečer", jer bi u protivnom primo-predajnik ostao stalno uključen.

2.52. Rukovanje sa lokomotivskim radio-dispečeromu toku vožnje

Rukovanje sa lokomotivskim radio-dispečerom u toku vožnjeodvija se na sledeći način:

1. Mašinovoda želi razgovor sa radio-dispečerskim (RD) centrom:— Pritisnuti taster javljanja sa simbolom slušalice.

Kada taj taster zasvetli, a taster „START" počne žmigati:— Pritisnuti i taster „START".Tada oba tastera kratko zasvetle i ugase se, što je znak da jesaopštenje uredno predato.Pričekati javljanje RD centra, kada se začuje zvučni signal iosvetli pokazivač naloga i broj naloga.

2. Mašinovoda želi neki ŽAT telefonski broj:— Pritisnuti taster javljanja sa oznakom „ŽAT" i zatim taster

„START".Oba tastera kratko zasvetle i ugase se.— Pričekati javljanje RD centra.

3. Mašinovoda upućuje „Interventni poziv":— Pritisnuti taster „Interventni poziv", podignuti mikro-

telefonsku (MT) slušalicu i izgovoriti: „Interventni poziv,voz broj _ _ _ _ _ " .

Taster svetli crveno, a u slušalici se začuje karakterističan ton.— RD centar se javlja, a taster gasi.Po obavljenom razgovoru, odložiti MT kombinaciju na mesto.

4. RD centar želi razgovor sa mašinovođom:— Čuje se karakteristični ton u zvučniku.Svetli pokazivač naloga 1.— Uzeti MT kombinaciju i govoriti, a zatim je vratiti na

mesto.

5. RD centar daje mašinovođi jedan od naloga 2—8:— Čuje se karakterističan ton u zvučnikuPali se jedan od pokazivača.

. —• Potvrditi prijem naloga pritiskom na tastere „POTV" i„START".

— Tasterom „GAŠ" ugasiti osvetlenje primljenog naloga.6. Određivanje režima rada ,,B" i postupak.

Kod ovog režima koristi se samo govorna veza.— Nameštanje broja voza nije potrebno.— Postaviti broj radio-kanala prema knjižici reda vožnje ili

ako je to drugačije rešeno.— Pritisnuti taster „B".— MT-kombinacijom obaviti probni razgovor sa RD centrom.

Napomena: Nameštanje radio-kanala i obavljanje probnog razgovora izvršitiobavezno i pri prelasku u novu RD deonicu.

a) Mašinovođa želi razgovor sa centrom:— Podignuti MT kombinaciju.— Pritisnuti taster javljanja sa simbolom slušalice (ostaje

tamna).U slušalici se čuje karakterističan ton.Obaviti razgovor.— Ukoliko nema karakterističnog tona, znači da je kanal

\ zauzet.Odložiti MT kombinaciju.Sačekati zvuk iz zvučnika.— Po dobijanju zvuka iz zvučnika, ponoviti poziv.Po završenom razgovoru odložiti slušalicu na mesto.

b) Mašinovođa želi povezivanje sa nekim telefonskim brojem ŽAT:— Podignuti MT kombinaciju.— Pritisnuti taster javljanja sa slušalicom.— Zatražiti željeni broj ŽAT.— Po obaveštenju RD centrale, otpočeti razgovor.

c) Mašinovođa želi da javi saopštenje RD centrali.— Pozvati RD centralu na opisani način.— Izgovoriti saopštenje koje se daje.

77

d) Mašinovođa šalje interventni poziv.Postupak isti kao u režimu rada A.

e) RD centar želi razgovor sa mašinovođom.Svaki poziv upućen od RD čuje se u zvučniku svih lokomotiva.— Javlja se samo pozvani mašinovođa podizanjem MT kombi-

nacije.— Pritišće taster javljanja sa simbolom slušalice (on ne svetli).

7. Izbor režima rada „C".To je rad u lokalnoj mreži sa simpleksnim načinom govora(pritišće se taster na MT kombinaciji kada se govori, a otpuštakada se sluša).— Pritisnuti taster ,,C".— Namestiti radio-kanal lokalne mreže iz reda vožnje ili na

osnovu posebnog podatka.— Osluhnuti da li neko govori.— Ako se ne čuje razgovor pritisnuti taster MT kombinacije

i pozvati željeno lice.Primer: „Pregledač kola javi se — prijem".

— Otpustiti taster MT kombinacije i sačekati odgovor.8. Učesnik lokalne službe želi razgovor sa mašinovođom u režimu

— U zvučniku se čuje poziv: „Mašinovođa voza broj ,javi se podstanici I—prijem".

— Podići slušalicu, pritisnuti taster na MT kombinaciji iizgovoriti: „Ovde mašinovođa voza broj , slušamvas—prijem".Otpustiti taster MT kombinacije.

Napomena: Kod rada u režimu ,,C" svi učesnici nameštenog kanala čuju se me-đusobno, te mora postojati velika disciplina u razgovoru.

78

O d e 1 j a k 3

MEHANIČKA OPREMA I SISTEMI

3.1. Dizel-motor

Glavni pogon lokomotive serije 661 čini dizel-motor model 567 Ci E tvornice General Motors, prikazan na slikama 3.1a i 3.1b. Ovajdizel-motor je dvotaktni u „Vcc-izvedbi.

Ispiranje cilindara vrše dve „Root" duvaljke za vazduh sa zup-častim pogonom, smeštene na zadnjem kraju dizel-motora.

<D

Slika 3.1a — Izgled dizel-motora 567 C i E3 prednji deo

• regulator motora (PG); (£) = pumpe za vodu; (3) = pumpa ulja zapodmazivanje i hlađenje klipova; (§) = pumpa za prečišćavanje ulja; © = ku-ćište prečistača ulja (cediljaka); (0) = ručica za ručno dodavanje goriva;(X) — uređaj za zaštitu motora od nestanka vode i natpritiska u karteru

79

Dizel-motor daje 1800 KS (1342 KW) glavnom električnom gene-ratoru pod punim opterećenjem i maksimalnim brojem obrtaja (835o/min).

Slika 3.1b — Izgled dizel-motora 567 C i E, zadnji deo

(g) = prečistači za vazduh Rootovih duvaljki sa oknom za kontrolu nivoa ulja; (§) = Rootoveduvaljke; (£<) = spojka za pričvršćenje rotora glavnog generatora; @ = izduvni lonci; © = de-kompresioni ventili; @ = poklopci na vazdušnoj komori motora; 0 = poklopci na karteru motora

3.2. Princip rada dizel-motora

Kod četvorotaktnih dizel-motora za izvršenje jednog radnog cik-lusa, koji se sastoji iz: usisivanja, sabijanja, sagorevanja (radni hod)i izduvavanja, potrebna su četiri hoda klipa.

Radilica će napraviti dva obrtaja po cilindru za svaki radni hodklipa. Za vreme usisivanja i izduvavanja klip radi kao kompresor,za čiji je rad potrebna određena snaga.

Kod dvotaktnih dizel-motora, kao što je i model 567 C i E, pot-rebna su samo dva hoda klipa za jedan ciklus rada motora. Usisivanjei izduvavanje obavi se za vreme jednog dela radnog hoda, odnosnohoda sabijanja klipa. Svaki radni hod klipa predaje snažni impulsradilici. Zato jedan dvotaktni motor ima dva puta više radnih impulsaod jednog četvorotaktnog dizel-motora, kod istog broja cilindara ipri istom broju obrtaja.

Pošto kod dvotaktnog dizel-motora klip ne treba da radi kao vazdu-šna pumpa, to je potreban spoljnji uređaj za snabdevanje motora

80

vazduhom. Za ovu svrhu upotrebljava se specijalno konstruisanaduvaljka za veliku količinu vazduha niskog pritiska (Rutova duvaljka).

Duvaljka ubacuje vazduh u cilindar kroz otvore u zidu košuljicecilindra, puni cilindar čistim vazduhom i u isto vreme izbacuje pro-dukt sagorevanja cilindra.

Ciklus rada dvotaktnog dizel-motora i rad duvaljke za vazduhprikazani su na slici 3.2. i objašnjeni u narednim tačkama.

Slika 3.2 pod a. —Na donjem kraju hodaklip otkriva red otvora ukošuljici cilindra, upu-štajući vazduh za ispira-nje cilindra. Ovaj tokvazduha kroz otvore iizduvne ventile ostva-ruje potpuno ispiranje,ostavljajući cilindar punčistog vazduha, kadaklip pokrije ulazne otvo-re pri svom hodu nagoreslika 3.2 pod b. —Pri daljem kretanju kli-pa nagore izduvni venti-li se zatvore i vazduh sekomprimirana oko jed-nu šestinu svoje početnezapremine, tj. na priti-sak od oko 42,2 kg/cm2

(43 bara). Kada se va-zduh komprimira do o-vog stepena, zagreje sedo približno 588 °C.Ovako visok stepenkompresije održava sepri svim opterećenjimai brojevima obrtajadizel-motora.

C D

četvorotaktni ciklus rada

dva obrtaja radilice

dvotaktni ciklus radaSlika 3.2 — Ciklus rada dizel-motora

Slika 3.2. pod c. — Neposredno pre nego što klip dospe do gornjemrtve tačke svog hoda, gorivo raspršeno visokim pritiskom bude ubriz-gano u komoru sagorevanja. Gorivo se zapali zbog visoke temperaturevazduha brzo proizvodeći visok pritisak, koji delujenaklip i potiskujega nadole (radni hod klipa).

81

Slika 3.2. pod d. — Pre nego što klip dospe na kraj svog rad-nog hoda izduvni ventili se otvore i ispuste gasove u atmosferu.Klip tada otkriva ulazne otvore za vazduh. Za to vreme izduvnigasovi su se proširili do te mere da je pritisak u cilindru niži negou vazdušnoj komori.

Ovaj ciklus rada se tada ponavlja.

3.3 Ugradnja dizel-motora

Prednji i zadnji kraj dizel-motora aznačeni su kao na slici 3.3,što će služiti za indentifikaciju relativnog položaja cilindara, krajevai strana dizel-motora.

Regulator, pumpe za vodu i pumpe za ulje nalaze se na prednjemkraju ili na kraju sa pomoćnim uređajima. Duvaljke za vazduh, sepa-rator ulja i glavni i pomoćni generator postavljeni su na zadnjem kraju.Dizel-motor je zadnjim krajem okrenut prema kraćem kraju lokomotive.

prednji kraj

82

3.4. Regulator broja obrtaja dizel-motora (PG)

Regulator (slika 3.4a i 3.4b) na prednjem kraju dizel-motora imaulogu da reguliše broj obrtaja dizel-motora, koji je određen položajemručice za režim rada na komandnom stolu. Broj obrtaja dizel-motorareguliše se pomoću ručice za režim rada od 275 o/min, u poziciji „IDLE"do 835 o/min u 8 poziciji (vidi tabelu na kraju Priručnika).

Slika 3.4a — Regulatordizel-motora (PG)

Cl) = poklopac za dolivanjeulja;

(Z) = priključak za dolazakulja iz motora ka ventiluupravljanja;(3) = priključak za povraćajulja za podmazivanje dizel--motora od ventila upravljanja(3) = poluga sa tablicom zapokazivanje količine ubriz-gavanja goriva u dizel-motor;(5) = kompenzacioni igličasti

ventil;(g) = priključak za krilnupumpu regulatora optereće-nja — povećanje pobudegeneratora;CD = pokazno staklo nivoaulja za podmazivanje PGregulatora;(S) = priključak za krilnupumpu regulatora opterećenja— smanjivanje pobude gene-ratora;(9) = dugme uređaja za za-štitu dizel-motora od niskogpritiska ulja za podmazivanjei visokog potpritiska pumpeza ulje

Zahtevi raznih položaja ručice za režim rada prenose se na elek-trohidraulični regulator preko strujnih kola. Regulator je spojen prekopoluga za komandne osovine pumpi-brizgaljki na svakoj strani dizel--motora. Regulisanjem položaja zupčastih poluga pumpi-brizgaljki, itime količine ubrizganog goriva u svaki cilindar, reguliše se broj obr-

6* 83

taja i snaga dizel-motora. Regulator ima zadatak da obezbedi obrtanjedizel-motora odgovarajućim brojem obrtaja, zavisno od položaja ukome se nalazi ručica za režim rada, bez obzira na potrebnu količinugoriva u odnosu na opterećenje motora.

Slika 3.4b

@ = višepolna utičnica ka-bla;

(OD = priključak za kontrolupritiska ulja za podmazivanjemotora;@ = zavrtanj za podešava-nje dijafragme za potpritisak;@ = priključak za pumpu

za podmazivanje mo-tora;

@ = odušni čep;@ = slavina za ispust ulja

iz regulatora:@ = priključna osovina;O = osovina za priključak

poluga pumpi-brizgalj-ki

Naprava nazvana regulator opterećenja (slika~3.16 i 4.8) funk-cioniše u zavisnosti od regulatora broja obrtaja tako što zavisno odopterećenja ili rasterećenja lokomotive dozvoljava ubrizgavanje onekoličine goriva u cilindre koja omogućuje da broj obrtaja dizel-motoraostane isti, tj. onaj koji je definisan položajem ručice za režim rada.Znači, bez obzira na opterećenje, za svaki položaj ručice za režim radabroj obrtaja motora je stalan.

Naprava za kontrolisanje niskog pritiska ulja, ugrađena u regu-latoru, štiti dizel-motor od niskog pritiska ulja ili visokog potpritiska

84

na usisnoj strani pumpe ulja za podmazivanje motora. Ako dođe dosmetnje sa podmazivanjem, regulator će odmah zaustaviti rad dizel--motora, a signalno zvono na lokomotivi počeće da zvoni.

Kada naprava za kontrolu niskog pristika ulja zaustavi rad dizel--motora, signalno dugme iskoči iz kućišta regulatora i pokaže crvenutraku oko drške dugmeta. Ovo dugme mora se ručno utisnuti natrag(ponovo postaviti) da bi se zaustavilo signalno zvono. Ovo se najčešćedešava u momentu startovanja dizel-motora, kada je ulje još hladno.

Ako se rad dizel-motora zaustavi pomoću naprave za kontroluniskog pritiska ulja, signalno dugme mora se vratiti u svoj normalnipoložaj pre nego što se dizel-motor ponovo startuje. Kada se dizel--motor stavi u pogon i radi na praznom hodu, regulator će ponovozaustaviti dizel-motor posle približno 40 sekundi ako još uvek postojiuzrok prvobitnog zaustavljanja rada dizel-motora. Dizel-motor ne trebadalje stavljati ̂ i pogon ako regulator produži sa isključivanjem. Ukolikose pokuša sa radom dizel-motora iznad broja obrtaja praznog hodaza vreme trajanja zastoja, regulator će odmah zaustaviti dizel-motorako pritisak ulja i usisavanje nisu ispravni.

Ova naprava za kontrolu niskog pritiska ulja za podmazivanje,povezana je sa uređajem za zaštitu dizel-motora od nestanka vodeza hlađenje i nadpritiska u karteru. Aktiviranje ovih uređaja, prouzro-kovaće aktiviranje zaštitne naprave u PG regulatoru.

3.5« Sigurnosni uređaj za prekomerni broj obrtaja dizel-motora

. »Ova naprava postavljena je na gornjem prednjem kraju dizel--motora i zaustaviće ga čim se prekorači približno 910 o/min. Kadase ova naprava isključi, mora se ručno uključiti (povlačenjem ručicenalevo sve dok ne uključi) pre nego što se dizel-motor ponovo staviu rad (vidi sliku 3.5).

3.6. Poluga za ručno regulisanje količine ubrizganog goriva

Ova poluga je postavljena na kraju komandne osovine pumpi--brizgaljki na levom prednjem kraju dizel-motora, kao što je to pri-kazano na slici 3.6.

Ova poluga može se upotrebiti za ručno zaustavljanje dizel-motoraili za svođenje broja obrtaja dizel-motora na prazan hod. Poluga setakođe koristi za lakše pokretanje hladnog dizel-motora.

Slika 3.5 — Ručica si-gurnosnog uređaja zaprekomcrni broj obrtajadizel-motora—normalni

položaj

3.7. Sistem za hlađenje (šema br. 1)

Voda cirkuliše kroz sistem za hlađenje dizel-motora pomoćudve centrifugalne pumpe postavljene na prednjem kraju dizel-motora.

Kao što se vidi iz šema sistema za hlađenje br. 1. voda se crpeiz rezervoara vode za hlađenje pomoću dve pumpe, zatim se jednimvodom potiskuje pomoću istih pumpi kroz dizel-motor u hladnjak,gde se hladi, a zatim vraća u rezervoar za vodu i hladnjak za ulje.Drugim vodom pumpe za vodu potiskuju vodu kroz kompresor, izme-njivač toplote i grejalicu u kabini (kada je uključena) do rezervoaravode za hlađenje.

Hladnjak se sastoji iz dva reda od po pet sekcija. Ventilator zahlađenje, sa mehaničkim pogonom preko uređaja za povećanje brojaobrtaja (reduktor, slika 3.7), postavljen" je ispod hladnjaka.

86

Slika 3.6 — Prednji krajdizel-motora

0 — regulator dizel-rnotora(PG);

© = ručica za ručno regu-lisanje količine ubrizganoggoriva u dizel-motor;® = ručica sigurnosnog ure-đaja za prekomerni brojobrtaja dizel-motora;d) — zaštita dizel-motora odnestanka vode za hlađenje ivisokog potpritiska u karteru;© — manometar za kontrolupritiska ulja za podmazivanjemotora

Slika 3.7 — Uređaj zapovećanje broja obrtajaventilatora dizel-motora

— reduktor

0 — staklo za kontrolunivoa ulja u ređuktoru;

(2) —• otvor za dolivanje uljau reduktor

87

Jedna vazdušna spojka uključuje i isključuje ventilator po komanditemperaturnih kontrolnih prekidača (termostata). Kada ventilator radi,vazduh se potiskuje nagore kroz hladnjak i izlazi kroz krov hladnjaka.

Otvori za ulaz vazduha za ventilator nalaze se na bočnim stranamalokomotive. Žaluzine postavljene preko ulaza za vazduh regulišukoličinu vazduha koja se usisava u prostoriju ventilatora. Rad žalu-zina reguliše se pomoću elektropneumatskih ventila, koji se uklju-čuju preko temperaturnih kontrolnih prekidača (termostata).

Temperaturni kontrolni prekidači (osetljivi na promene tempe-rature), postavljeni u izlaznoj cevi za hlađenje (između motora i hlad-njaka), regulišu rad ventilatora i žaluzina na sledeći način:

K a d a t e m p e r a t u r a v o d e r a s t e :1. kod temperature vode 170°±l°F ili 76,6±0,55°C zatvara se

kontakt termostata TA te se elektromagnetni ventil ventilatora akti-vira, i propusti vazduh u pneumatsku spojku ventilatora koja se uključii ventilator počne da radi;

2. kod temperature vode 180°±l°F m 82,2±0,55°C zatvara sekontakt termostata TB te se elektromagnetni ventil žaluzina aktivirai otvara žaluzine s obe strane lokomotive.

K a d a t e m p e r a t u r a v o d e o p a d a :1. kod temperature vode 170±2oF ili 76,6itl,loC otvara se kon-

takt termostata TB, elektromagnetni ventil žaluzina se dezaktivirazbog čega se žaluzine zatvore;

2. kod temperature vode 160°±2°F ili 71,1±1,1°C otvara sekontakt termostata TA, elektromagnetni ventil ventilatora se deakti-vira te se spojka ventilatora isključi i ventilator prestane da radi.

3. termostat ETS za kontrolu i alarmiranje pregrejanosti dizel--motora zatvara svoje kontakte (pali se crvena sijalica i uključuje zvono)pri 97,7°C, a otvara pri 93,9°C.

3.8. Kontrola nivoa vode za hlađenje

Granice nivoa vode obeležene su na rezervoaru za vodu do stak-la vodomera (slika 3.8). One pokazuju minimalni i maksimalni nivovode kada dizel-motor radi ili kada ne radi. Ne treba dozvoliti dadizel-motor radi ako je nivo vode ispod oznake minimuma. Stalnoopadanje nivoa vode ukazuje da postoji propuštanje, o čemu trebaobavestiti radionicu.

3.9. Zaštita dizel-motora od nestanka vode za hlađenjei visokog pritiska u karteru

Na prednjem delu dizel-motora, sa desne strane, lokomotive pod-serije 661-200, 200 i 400 imaju ugrađen uređaj za zaštitu motora odnaglog nestanka vode za hlađenje (plavo dugme) i natpritiska u karteru(crveno dugme, slika 3.9). Uređaj je povezan sa ranije opisanom za-štitom od niskog pritiska ulja za podmazivanje dizel-motora, ugra-đenom u PG regulatoru.

Slika 3.8 — Kontrolanivoa vode za hlađenje(vodokazno staklo) dizel-

-motora

® = ručica slavine za ispu-štanje vode iz pokazivača;(2) = pokazivač nivoa vodeza hlađenje dizel-motora;(H) = manometar za kontrolupritiska ulja za podmazivanjedizel-motora;(3) = pokazivač temperaturevode za hlađenje dizel-motora

Kada iz bilo kog razloga dođe do nestanka vode za hlađenje ilise pojavi natpritisak u karteru dizel-motora, iskočićc plavo odnosnocrveno dugme, a motor će se zaustaviti.

89

Posle otklanjanja uzroka uređaj se deaktivira jednostavnim utis-kivanjem dugmeta koje je iskočilo.

Ispod uređaja smeštena je ispitna slavina, koja m o r a biti u ver-tikalnom položaju. U horizontalnom položaju služi za ispitivanje is-pravnosti samog zaštitnog uređaja.

Slika 3.9 — Uređaj zazaštitu dizel-motora odnestanka vode za hlađe-nje i natpritiska u karteru

(1) = deo za kontrolu vodeCplavo dugme);

(|) = deo za kontrolu nat-pritiska u karteru;

(3) = ispitna slavina uređaja

3.10. Punjenje sistema za hlađenje

Sistem za hlađenje puni se omekšanom vodom (sa dodatkomhemijskog jedinjenja za sprečavanje korozije) kroz cevi za punjenjesmeštene ispod rama s obe strane lokomotive, blizu drugog postoljaili kroz odušnu cev na krovu lokomotive.

90

1. Postupak za punjenje vodom sistema za hlađenje je sledeći:— zaustaviti rad dizel-motora;—• otvoriti ventil za nivo vode;— polako dodavati vodu sve dok ne počne da teče kroz pre-

livnu cev;— zatvoriti doticanje vode;— zatvoriti ventil za nivo vode.

2. Kada se puni suv ili skoro suv dizel-motor, potreban je sle-deći postupak:— stanovati dizel-motor i pustiti da radi na praznom hodu

nekoliko minuta. Time će se isterati vazduh iz sistema zahlađenje;

— dizel-motor zaustaviti i otvoriti ventil za nivo vode;— dodavati vodu sve dok ne dospe do ventila za nivo vode;— zaustaviti doticanje vode;— zatvoriti ventil za nivo vode.

Ako se isprazni sistem za hlađenje zagrejanog dizel-motora, onse ne srne odmah ponovo napuniti hladnom vodom. Nagla promenatemperature može oštetiti košuljice i glave cilindara.

Ne treba prepunjavati sistem za hlađenje jer se tako razblažujeantikorodirajući rastvor u sistemu.

Ako se mora naliti voda koja nije dobro pripremljena, mašino-vođa treba da obavesti radionicu da bi se u sistem dodala potrebnakoličina antikorodirajućeg rastvora.

3.11. Pražnjenje sistema za hlađenje

Ceo sistem može se isprazniti kroz istakajući ventil smešten nanivou poda ispred dizel-motora, izuzev vode koja ostane u pumpi zavodu sa desne strane dizel-motora. Da bi se i ova voda ispustila, trebaotvoriti ventil za istakanje koji se nalazi na dnu kućišta pumpe.

3.12. Sistem za podmazivanje (šema br. 2)

Šema br. 2 sistema za podmazivanje prikazuje ovaj sistem. Po-moću pumpe, koja koristi isto ulje za hlađenje klipova i za podmazi-vanje motora, ulje pod pritiskom potiskuje se kroz dizel-motor radipodmazivanja motora i hlađenja klipova. Po prolasku kroz dizel-motorulje odlazi u sakupljač ulja (karter). Pumpa za prečišćavanje ulja crpeulje iz sakupljača kroz jednu cediljku i potiskuje ga kroz hladnjakza ulje i prečistač „Mishiana". Iz prečistača ulje se dovodi u komoru

91

cediljke za ulje, odakle ponovo cirkuliše pomoću pumpe za hlađenjeklipova i podmazivanje motora. Pošto pumpa za prečišćavanje uljadaje veću količinu ulja u cediljku nego što je potrebno pumpi za pod-mazivanje motora i hlađenje klipova, to se višak vraća u sakupljač ulja.

Odušni ventili su postavljeni na tri važna mesta u sistemu za pod-mazivanje, i to:

1. Jedan odušni ventil 60 PSI (4,2 at, 4,28 bar) spojen je na izlaz-noj strani pumpe za prečišćavanje ulja. Kada se ovaj ventil otvori,prestaje pritisak ulja na jezgro hladnjaka ulja i ulje propušta poredhladnjaka ulja i prečistača u komoru cediljke. Kroz stakleni prozor-čić, postavljen u prelivnom vodu, omogućuje se uočavanje proti-canja ulja kada se ovaj ventil otvori (slika 3.10).

2. Drugi odušni ventil ugrađen je u prečistač „Mishiana" daomogući prolaz suvišnog ulja u komoru cediljke ako kapacitet ele-menata prečistača ne zadovoljava.

Slika 3.10

0 = kućište „Mishiana"prečistača ulja za podmazi-vanje dizel-motora;(2) = pokazno staklo za kon-trolu zapušenosti „Mishiana"prečistača ulja;(3) = odušni ventil 60 PSI

(4,2 KP/cm2);(D -= termostati

92

3. Treći odušni ventil, ugrađen na levoj strani dizel-motora, gdese nalaze pomoćni uređaji, postavljen je na izlaznoj strani pumpe zaulje. Svrha ovog ventila je da ograniči maksimalni pritisak mazivakoje ulazi u dizel-motor na približno 60 PSI (4,2 at, 4,28 bar).

3.13. Pritisak ulja za podmazivanje

Za vreme rada dizel-motora mora se stalno održavati dozvoljenpritisak ulja. Po puštanju u rad dizel-motora i pri radu na praznopritisak ulja se skoro odmah povećava. U slučaju hladnog ulja pri-tisak se može popeti do podešene granične vrednosti sigurnosnogventila.

Pritisak ulja se ne može podešavati. Veličina radnog pritiska od-ređena je sledećim faktorima: tolerancijama na sklopovima, tem-peraturom ulja, razređenošću ulja i brojem obrtaja dizel-motora.Prema tome, ne može se precizno dati radni pritisak ulja za podma-zivanje. Međutim, obično se ovaj pritisak kreće od 6 do 8 PSI (0,42do 0,56 kg/cm2) (0,43—0,57 bar) pri radu na praznom hodu od 275o/min i 50 do 55 PSI (3,51 do 3,86 kg/cm2) (3,57-3,94 bar) pri ma-ksimalnom broju obrtaja od 835 o/min. Manometar za ulje, slika 3.8,montiran je na zidu hladnjaka za ulje. Minimalni pritisak ulja priradu motora na praznom hodu je 6 PSI (0,42 kg/cm2) a pri punombroju obrtaja je 20 PSI (1,40 at, 1,43 bar).

Radni pritisci iznad ovih minimuma biće potpuno zadovolja-vajući.

Isključn& naprava za niski pritisak ulja, ugrađena u PG-regulator,štiti dizel-motor od niskog pritiska ulja ili visokog potpritiska na usis-noj strani pumpe za ulje. U slučaju nedovoljnog pritiska ulja isključnanaprava će automatski zaštititi dizel-motor time što će ga zaustaviti.

3.14. Kontrola nivao ulja

Nivo ulja treba proveriti kada je dizel-motor zagrejan i radi napraznom hodu („IDLE"). Merač nivoa treba da pokaže nivo mazivaizmeđu oznaka „nisko" i „puno" (slika 3.11). Radi boljeg korišćenjaulja ucrtane su i dve nove oznake (između prve dve), kojih se trebadržati pri kontroli ulja.

Kada dizel-motor zaustavi, ulje iz prečistača i hladnjaka oce-diće se natrag u sakupljač ulja. Ako se nivo ulja proverava kada jedizel-motor zaustavljen, probni štap će pokazati nivo iznad oznaka„puno".

93

Slika 3.11 — Merač nivoa ulja zapodmazivanje dizel-motora

Slika 3.12 — Prečistači ulja za pod-mazivanje motora

— Procedivač pumpe ulja za podmazivanje ihlađenje dizel-motora (četvrtasti poklopac);— prečistači pumpe za prečišćavanje ulja(okrugli poklopac)

94

3.15. Dopunjavanje sistema za podmazivanje uljeni

Ulje se može dodavati kada dizel-motor radi ili kada je zaustav-ljen. Ako se ulje dodaje kada motor radi, obavezno se sipa kroz otvorsa četvrtastim poklopcem (slika 3.12. i 3.13), na vrhu kućišta proce-divača, koje je pričvršćeno za desni prednji kraj dizel-motora.1 Akobi se okrugli poklopac skinuo sa boka dizel-motora kada motor radivruće ulje pod pritiskom biće izbačeno kroz otvor i može naneti oztedeosoblju.

Slika 3.13 — Do-davanje ulja dizel-

-motoru

I stapajući ventil pro-cedivača otvoriti SA-MO u slučaju ista-kanja sakupljača uljadizel-motora (kartera)

Kada motor miruje, ulje se može dopuniti i kroz bočne okrugleotvore na dizel-motoru.

Ulje koje se u ovu svrhu koristi posebne ja oznake i izrade, tenjegovu upotrebu mora odobriti stručna služba JŽ.

3.16. Sistem za gorivo (šema br. 3)

Šema br. 3 prikazuje sistem za napajanje gorivom. Gorivo sepovlači iz rezervoara za gorivo kroz usisnu stranu dvojnog prečistačaza gorivo pomoću jedne zupčaste pumpe na elektromotorni pogon.Iz pumpe gorivo se potiskuje kroz stranu pod pritiskom (potisna strana)dvojnog prečistača za gorivo, dodatnog „Mishiana"-prečistača i pre-čistača (papirni ili bronzani) montiranih na dizel-motoru. Po prolazukroz fini prečistač sa dva elementa, montiran na dizel-motoru, gorivo

95

ide u brizgaljke. Višak goriva koje brizgaljke ne iskoriste vraća se urezervoar za gorivo kroz kontrolnu staklenu čašicu postavljenu nakućištu dvostrukog prečistača. Jedan otvor ograničava tok gorivakroz staklenu kontrolnu čašicu i prouzrokuje mali kontrapritisak go-riva na brizgaljki. Održavanjem ovog kontrapritiska osigurano jestalno snabdevanje brzigaljki gorivom sve dok pumpa za gorivo radi.

Normalno, pumpa za gorivo daje više goriva dizel-motoru negošto sagori u cilindrima. Višak goriva koji cirkuliše kroz brizgaljkehladi i podmazuje fine radne delove brizgaljki. Zbog toga nikad netreba dozvoliti da dizel-motor radi bez dovoljnog protoka goriva,vidljivog u kontrolnoj staklenoj cevi.

Sigurnosni ventil ugrađen u kućište dvojnog prečistača na mo-toru podešen je da otvori i propusti gorivo u drugu kontrolnu stak-lenu čašicu (koja je normalno uvek prazna) ako se zapuše umecifinih prečistača ispod kontrolnih čašica. Znači, kada je delimično napu-njena i druga čašica, dvojni umeci su zapušeni (slika 2.20).

3.17. Punjenje rezervoara gorivom

Rezervoar za gorivo može se puniti s obe strane lokomotive.Jedna kratka staklena cev za kontrolu nivoa goriva postavljena je dosvakog otvora za punjenje (slika 3.14. i 3.15). Ova kontrolna cev po-

Slika 3.14 — Kontrola nivoa (napunje-nosti) gorivom — otvor sa poklopcem

za dodavanje goriva

96

kazuje nivo goriva do oko 11 cm ispod vrha rezervoara i treba je kon-trolisati za vreme punjenja da bi se izbeglo prepunjavanje.

Gorivom se ne srne manipulisati u blizini otvorenog plamena.

Slika 3.15 — Rezervoari za gorivo i vodu

pokazivač napunjenosti rezervoara; (2) = otvor sa poklopcem za punjenje gorivom;pokazivač nivoa goriva; (<£) = otvor sa poklopcem za dodavanje vode u rezervoar

generatora pare; © = pokazivač napunjenosti vodom za generator pare.

3.18. Pokazivač nivoa goriva

Pokazivač nivoa goriva za ćelu visinu rezervoara, kao što se vidina slici 3.15, nalazi se s obe strane prednjeg kraja rezervoara za gorivo.Otvaranjem slavine na dnu pokazivača može se tačno čitati nivo gorivana pokazivaču.

3.19. Pumpa za gorivo

Pumpu za gorivo pokreće jedan poseban elektromotor jedno-smerne struje preko elastične spojke. Pumpa je montirana na pro-dužnom nosaču opreme na lokomotivi (slika 3.16.)

97

Da bi pumpa za gorivo mogla da radi, potrebno je da prekidačkontrolnog strujnog kola (automat 30 A) i prekidač za kontrolu i pum-pu za gorivo na komandnom stolu budu ukjučeni.

Slika 3.16

(J) = motor i pumpa za gorivo;(D = regulator opterećenja;<S> = hladnjak ulja za podmazivanje i rezer-

voar vode za hlađenje

3.20. Staklo za proveru protoka goriva

Dva stakla za vizuelnu proveru protoka goriva (slika 2.20) po-stavljena su na kućištu dvojnog prečistača montiranog na dizel-motoru.

Za ispravan rad dizel-motora tok goriva treba da je kontinualan,bez mehurića, što se vidi na staklu za kontrolu koje je bliže dizel--motoru i koje u daljem tekstu nazivamo „staklo za kontrolu povrat-nog toka goriva".

Prečistač montiran na dizel-motoru takođe ima sigurnosni ven-til i „staklo za kontrolu", koje je tokom normalnog rada prazno. Kadase u njemu pojavi malo deblji mlaz goriva, to je znak da je odušni ventil,otvoren. Gorivo će prolaziti kroz „staklo za kontrolu" i odušni ventil,zatim će mimoići dizel-motor i vratiti se u rezervoar za gorivo, što jeznak da su zapušeni elementi dvojnog prečistača na dizel-motoru.U tom slučaju motor se ne srne pustiti da radi dok se elementi pre-čistača (bronzani ili papirni) ne izmene, u protivnom oštetile bi sebrizgaljke.

98

3.21. Prekidači za prekid dovoda goriva i zaustavljanjedizel-motora u slučaju opasnosti

U slučaju opasnosti na podserijama 661-000 i 100 dotok gorivaprema dizel-motoru može se zaustaviti pritiskanjem na dugme zaisključenje (OFF) ma kog isključnog prekidača goriva.

Kod podserija 661-200, 300 i 400 isključivanjem ovih prekidačadoći će i do zaustavljanja dizel-motora.

Napomena: U okviru GR kod podserija 661-000 i 100 ovi prekidači će se ospo-sobiti i za zaustavljanje dizel-motora.

Prekidači su postavljeni s obe strane lokomotive (slika 3.17).

Slika 3.17 — Prekidač za slučaj opasnosti (podigni zaštitnu pločicu i pritisni dugme)

3.22. Istakanfe nečistoće iz rezervoara za gorivo

Veća količina vode u sistemu za gorivo može oštetiti brizgaljke.Zato je predviđena mogućnost istakanja sakupljene vode iz rezervoaraza gorivo vađenjem čepa na sakupljaču.

7* 99

3.23. Sistem za grejanje goriva u rezervoaruu toku zime

a) Podserije 661-000 i 100 (šema br. 4a)

Neke lokomotive opremljene su uređajima za dodatno zagreva-nje goriva u rezervoaru toplom vodom iz dizel-motora ili parom izparnog voda lokomotive. Ovi uređaji ugrađeni su posle odluke o upo-trebi goriva D-2 na mreži JŽ. Uređaj se sastoji iz priključnih slavina

Slika 3.18 — Ručni ventili u sistemu za grejanje goriva u rezervoaru kod lokomotiva661-000 i 100

= ventil br. 1; (D — ventil br. 2; ® = ventil br. 3; (D = ventil br. 4;ventil; (g) = ventil za vodu;

= narandžasti

i spiralne cevi, smeštene u rezervoaru za gorivo, kroz koju može pro-ticati topla voda iz dizel-motora ili para iz parnog voda. Kod korišće-nja jednog ili drugog načina zagrevanja, slavine jednog sistema otvoriti,a drugog zatvoriti. Lokomotive koje nemaju generator pare nemaju nimogućnost grejanja goriva parom.

1. Grejanje toplom vodom iz dizel-motora primenjuje se pri spolj-njoj temperaturi od —5 °C do —10 °C (slika 3.18).

100

P o s t u p a k :— zatvoriti slavine br. 2, br. 3 i slavinu za upuštanje pare u

sistem za grejanje goriva (narandžasta),— otvoriti slavine br. 1 i br. 4.

Vizuelno proveriti na izlaznoj cevi da voda ne kaplje.

2 . G r e j a n j e p a r o mPrimenjuje se pri spoljnim temperaturama manjim od —10 °C.

P o s t u p ak:— zatvoriti slavine br. 1, br. 2 i br. 4,— otvoriti slavinu br. 3 i slavinu za upuštanje pare (narandžasta).

Paziti da se gorivo ne pregreje. Kontrolisati dodirom ruke zidrezervoara. Ako se ruka ne može držati trajno (50 °C), isključiti gre-janje parom, a uključiti grejanje toplom vodom.

3 . I z d u v a v a n j e v o d e i z g r e j a č a r e z e r v o a r aPrimenjuje se radi zaštite cevi od zamrzavanja vode kada loko-

motiva ne radi.

P o s t u p a k :— zatvoriti slavine br. 1, br. 4 i slavinu za upuštanje pare

(narandžasta),— otvoriti slavine br. 2 i br. 3.

Priključiti crevo za vazduh na slavinu regulatora pritiska i otva-ranjem slavine upustiti vazduh preko priključne cevi i slavine br. 2u sistem, te ga produvati.

b) Podserije 661-200, 300 i 400 {Srna br. 46)Kod ovih podserija koje nemaju generator pare, uređaj je znatno

jednostavniji. Rezervoar za gorivo greje se toplom vodom stalno bezuticaja mašinovode, jer za to ne postoje ugrađene slavine.

Kod lokomotiva ovih podserija koje imaju ugrađen generatorpare, ili se para preuzima iz parnog voda voza, rezervoar se možegrejati i parom preko za to ugrađene narandžaste slavine, koju trebaotvoriti, a kada prestane potreba grejanja parom, treba je zatvoriti itada sistem automatski prelazi na grejanje toplom vodom.

Napomena: Zbog raznih mana i nekorisnosti grejanje rezervoara parom nije pre-poručljivo.

101

3.24. Sistem sabijenog vazduha (šema br. 5 i br. 6)

Sabijeni (komprimirani) vazduh koristi se na dizcl-lokomotiviza rad vazdušiiih kočnica i peskara, a takode i za rad mnogih drugihuređaja, kao što su: spojka ventilatora hladnjaka, sirena, brisači stakla,pokretanje žaluzina i generatora pare. Većina od ovih uređaja kontro-lisani su elektropneumatskim ventilima, što znači da je tok vazduhakroz ove ventile kontrolisan komandnim strujnim kolima na lokomo-tivi.

Svaka lokomotiva je opremljena jednim trocilindričnim dvoste-penim kompresorom, hlađenim vodom (slike 3.19, 3.20a i b, 3.21).Dizel-motor pokreće kompresor preko vratila i elastične spojke.

Slika 3.19.

izmenjivač toplote, predgrevanje goriva; (2) = ventil rasterećenja kompresora;ventil na hladnjaku kompresora

= odušni

3.25. Kompresor

Kompresor se sastoji iz dva cilindra niskog pritiska i jednog ci-lindra visokog pritiska. Klipovi sva tri cilindra dobijaju pogon odjedne zajedničke radilice. Dva cilindra niskog pritiska su pod uglomprema vertikalnom cilindru visokog pritiska.

102

Sabijeni vazduh iz cilindra niskog pritiska ide u međuhladnjakda se rashladi pre ulaska u cilindar visokog pritiska. Međuhladnjakima manometar i sigurnosni ventil. Manometar normalno pokazuje3 kg/cm2 (3,06 bar) kada je kompresor u radu (opterećen); sigurnosniventil međuhladnjaka podešen je na 3,5 kp/cm2 (3,57 bar). Ako se po-javi znatnije odstupanje u pokazivanju manometra, treba to saopstitiosoblju depoa.

^ ? ^ ^

Slika 3.20a — Kompresor WBO

(D = cilindar visokog pritiska; (2) = cilindar niskog pritiska; ® = kućište prečistača za vazduhkompresora; (3) = hladnjak kompresora; © = odušni ventil kompresora; (§) = manometar za

kontrolu pritiska vazduha u hladnjaku (ugrađen kod podserije 661-000 i 100);

Kondenzat i ulje sakupljaju se u sakupljaču na dnu razvodnikameđuhladnjaka, koje je potrebno ispustiti pri smeni osoblja i period-nim pregledima. U ovu svrhu postoje dve ispušne slavine na dnu raz-vodnika. Prilikom ispuštanja taloga iz međuhladnjaka rukom isprobatisigurnosni ventil međuhladnjaka i uveriti se da je slobodan.

103

Slika 3.20b — Kompre-sor ugrađen u lokomo-

tivu

(2) = ventili rasterećenja kom-presora ;

(g) = ventilator za hlađenjevučnih motora;

(DD = elektromagnetni ventiliza otvaranje žaluzina i uklju-čivanje ventilatora;® = kućište dodatnog ,,Mi-shiana"-prečistača za gorivo

Slika 3.21

(X) = pokazivač napunjenostiuljem za podmazivanje kom-presora;© = otvor za dodavanje uljala podmazivanje u kompresor

104

Kompresor ima sopstvenu pumpu za ulje (mazivo) i sistem pod-mazivanja pod pritiskom. Kontrola nivoa ulja u kompresoru vrši sepomoću pokazivača montiranog na njemu.

3.26. Regulacija rada kompresora

Kompresor je direktno spojen sa dizel-motorom i radi (madastalno ne pumpa vazduh) kad god radi dizel-motor. Po jedan klipza rasterećenje postavljen je u glavi svakog cilindra visokog i nis-kog pritiska, čija je funkcija da spreči dalje komprimiranje. Rastere-ćivači to postižu držanjem usisnih ventila na cilindrima visokog i niskogpritiska u otvorenom položaju. Kada se prekine dovod vazduha kojipokreće rasterećivač, mehanizam rasterećivača oslobađa usisne ven-tile i kompresor produžava rad. Pritisak vazduha iz glavnog rezer-voara koristi se za pokretanje ventila rasterećivača.

Rad kompresora reguliše pneumatski regulator (slika 3.22). Ka-da pritisak vazduha u glavnom rezervoaru dostigne 8,4 kp/cm2 (8,57 bar)regulator isključuje kompresor upuštanjem komprimiranog vazduhau klipove (ventile) za rasterećenje. Komprimirani vazduh upušten

Slika 3.22

(D = regulator kompresora;© = slavina za ispuštanje

taloga iz regulatora;(B) = manometar za pokazi-vanje pritiska vazduha uglavnom rezervoaru;(3) = troputi ventil za isk-ljučenje rada kompresora;© = hladnjak ulja za pod-mazivanje dizel-motora

u ventile za rasterećenje držače usisne ventile u otvorenom položajui time sprečiti dalje komprimiranje vazduha. Kompresor ostaje ras-terećen sve dok pritisak u glavnom rezervoaru ne spadne na 7,7 kp/cm2

(7,85 bar), kada regulator uključuje kompresor prekidanjem dovodakomprimiranog vazduha u ventile za rasterećenje.

105

3.27. Ventil za ručno deaktiviranje kompresora

U slučaju potrebe da se kompresor stalno drži rasterećen, postav-ljen je jedan troputi ventil-slavina. Oznaka T na ventilu pokazuje ukom smeru sabijeni vazduh prolazi kroz ventil. Ventil je normalnopostavljen tako da usmeruje tok sabijenog vazduha prema ventilimaza rasterećenje, kroz regulator rada kompresora. Pri ručnoj regulacijirada ovaj ventil — slavinu treba postaviti u položaj da sprovede sabi-jeni vazduh iz glavnog rezervoara u ventile za rasterećenje, mimoregulatora rada kompresora, te će kompresor prestati da sabija vazduh.

U slučaju kvara regulatora, na ovaj način može se ručno reguli-sati rad kompresora.

3.28. Izduvavanje vazduha iz sistemasabijenog vazduha

Sistem sabijenog vazduha treba povremeno izduvavati, da sespreči unošenje vlage. Koliko često ovo treba obavljati zavisi od lokal-nih uslova rada i godišnjeg doba, a obavezno kod svake smene osobljai pri periodnim pregledima (slike 3.23 i 3.24a i 3.24b).

Slika 3.23 — Slavina za izđuvavanjerezervoara za vazduh

106

Slika 3.24a — Slavinaza ispuštanje taloga izkomore za vazduh dizel-

-motora

Slika 3.24b

Napomena: Na lokomotivama novije izrade ova slavina je izmenjena. Ubačen jeokrugli poluautomatski ventil koji se otvara pritiskom odozgo nadolea potom se sam zatvara (slika 3.24b). Takođe postoji varijanta bez slavinegde se automatski vrši ispuštanje taloga (kod motora 567 E).

107

O d e l j a k 4

ELEKTRIČNI DEO

Ručicom za režim rada motora, postavljenom u ma koju poziciju,određuje se koja će snaga dizel-motora biti prenesena direktno spoje-nom glavnom generatoru. U generatoru se snaga motora pretvara u elek-tričnu energiju, koja se tada provodi do vučnih motora smeštenih upostoljima.

Lokomotiva je tako konstruisana da u granicama jačine struje inapona glavnog generatora (za određenu poziciju ručice za režimrada), električna snaga koja se dovodi vučnim motorima ostaje istabez obzira na brzinu lokomotive.

Električni deo dizel-električne lokomotive može se podeliti udva odvojena sistema:

1. sistem niskog napona 64—75 V,2. sistem visokog napona 600 V nominalno.

Sistem niskog napona sastoji se od strujnih kola upravljanja,koja regulišu tok struje u sistemu visokog napona, strujnih kola lo-komotivskog osvetljenja, pomoćnih uređaja, kao npr. pumpe za gorivo,grejača kabine, baterijskog i otočnog polja glavnog generatora, kon-trole temperature motora i alarmnog sistema, kao i strujnog kola zapunjenje baterije.

Sistem visokog napona služi neposredno za kretanje ili usporava-nje lokomotive ako se upotrebljava dinamičko kočenje.

U cilju boljeg razumevanja uređaja opisanih u ovom odeljku,preporučuje se prethodno upoznavanje električnih uređaja, šema de-lovanja kao i objašnjenja skraćenica. Ovo je detaljno objašnjeno u udžbe-niku „Lokomotiva serije 661-električni deo".

109

SISTEM NISKOG NAPONA

Potrebna energija za sistem niskog napona dobija se iz baterije(kada dizel-motor ne radi) ili od pomoćnog generatora (kada dizel--motor radi).

4.1. Baterija

Baterija od 48 ćelije, 64 V, služi za pokretanje (startovanje) dizel--motora. Odeljci za bateriju (baterijski sanduci) smešteni su ispodrama lokomotive, pored rezervoara za gorivo, i to po jedan sa svakestrane lokomotive. Svaki odeljak je sa 24 ćelija (slika 4.1.) Za vremerada dizel-motora pomoćni generator puni baterju i daje potrebnustruju niskog napona.

Slika 4.1 — Akumulatorska baterija (otvoren gornji deo bočnog poklopca)

4.2. Pomoćni generator (slika 4.2)

Pomoćni generator od 18 kW dobija pogon direktno od zadnjezupčaničke razvodne kutije motora preko osovine i elastične spojke.Pomoćni generator proizvodi jednosmernu struju 74 V za punjenje

110

baterije i snabdeva strujna kola niskog napona za osvetljenje, uprav-ljanje, pobudu baterijskog polja glavnog generatora, pumpe za go-rivo, grejalice u kabini i generator pare.

Slika 4.2 — Pomoćni generator

4.3. Regulator napona (slika 4.5)

Regulator napona je smešten u levom zadnjem delu električnogodeljka. On održava stalan izlazni napon pomoćnog generatora napribližno 74 V bez obzira na broj obrtaja motora.

Regulator napona održava napon pomoćnog generatora regula-cijom pobude pomoćnog generatora. Napon pomoćnog generatorateži povećanju, sa povećanjem broja obrtaja motora. Regulator naponatada delu je na smanjenje struje pobude pomoćnog generatora.

4.4. Kontaktori sopstvene (SF) i baterijske (BF)pobude glavnog generatora

Ovi kontaktori su električne naprave koje, kada kroz njih prolazielektrična struja, zatvaraju strujne krugove pobude glavnog genera-tora da bi on proizvodio električnu energiju. Generator neće davatinikakvu snagu ako ovi kontaktori nisu aktivirani.

111

4.5. Glavni baterijski polužni prekidač

Ovaj prekidač, kada je uključen, vezuje bateriju sa strujnim ko-lima niskog napona. Kod pokretanja dizel-motora i za vreme nor-malnog rada lokomotive glavni baterijski prekidač mora biti uključen.

4.6. Relej motora

Postoji jedino kod podserija 661-000 i 100.Relej motora (ER) pomoću svojih kontakata uspostavlja strujna

kola do solenoida A, B i C u PG regulatoru motora. Relej motoramora biti aktiviran da bi mašinovođa mogao povećavati broj obrtajamotora.

4.7. Osigurači

Osigurači su električne zaštitne naprave koje štite električne ure-đaje od oštećenja prouzrokovanih kratkom vezom provodnika ili stru-jnih preopterećenja.

U električnom ormaru nalaze se sledeći topivi osigurači:

amperaža naziv

100 generator pare80 baterijsko polje

250 pomoćni generator30 pobuda pomoćnog generatora30 upravljanje (kod 661-000 i 100)30 osvetljenje (kod 661-000 i 100)

400 pokretanje (start).

U električnom ormaru kod podserija 661-200, 300 i 400 smeštenisu i sledeći automatski osigurači - prekidači (si. 2.18):

30 A control 30 A reflektor30 A local control 15 A pumpa za gorivo30 A svetio 2 A alertor-budnik

Napomena: Kod lokomotiva koje imaju ugrađen autostop i radio dispečer u elek-tričnom ormaru smešteni su i automatski osigurači-prekidači „autostop"i „radio dispečer".

112

4.8. Releji

Releji su električne naprave koje služe da pomoću svojih konta-kata uspostave (povezu) razna strujna kola ili da ih isključe. Prekonjih je omogućeno istovremeno delovanje na nekoliko strujnih kola.

SISTEM VISOKOG NAPONA

Glavni delovi sistema visokog napona su: glavni generator, vučnimotori, kontaktori snage, kontaktori za promenu smera kretanja,releji klizanja točkova, relej uzemljenja, kontaktori za slabljenje polja(šentovi) i releji sprege. Kod lokomotive sa dinamičkom kočnicommogu se kao sistem visokog napona smatrati i kontaktori kočenja,rešetkasti otpornici kočnice i motor ventilatora otpornika kočnice.

Slika 4.3 — Glavni ge-nerator

Kontrola stanja komutatorai četkica glavnog generatora(skinut poklopac)

8 113

4.9. Glavni generator (slika 4.3)

Glavni generator je specijalno konstruisani generator konstantnesnage. Određena količina mehaničke energije proizvešće određenukoličinu električne energije. Kako je snaga u vatima proizvod napona(volti) i struje (amperi), očigledno je da kod generatora konstantnesnage struja opada kada napon raste i obratno, kada napon opadastruja raste.

Napon glavnog generatora je nominalno 600 V, ali se menja sauslovima rada. Izlazni napon generatora zavisi od jačine pobude glav-nog generatora i brzine obrtanja rotora.

Glavni generator ima šest namotaja za pobudu (polja): polje zastart, baterijsko polje, otočno polje, diferencijalno, kompenzacionoi' komutaciono polje. Pobudni namotaji za start koriste se samo kadaglavni generator služi kao motor za pokretanje dizel-motora. U tokurada lokomotive pobudu glavnog generatora daju otočno i baterijskopolje.

Baterijsko polje daje početnu pobudu glavnom generatoru. Toje polje strane pobude jer je napajano iz baterije nezavisno od genera-tora. Struja koja teče kroz namotaje baterijskog polja menja se poddejstvom regulatora opterećenja. Menjanjem jačine baterijskog poljapodešava se izlazna snaga glavnog generatora. Kontaktor (BF) baterijskogpolja otvara ili zatvara strujna kola bateriskog polja.

Glavni generator ima i sopstvenu pobudu pomoću otočnog polja.Otočno polje je visokonaponsko i njegova pobuda se menja sa naponomglavnog generatora. Kontaktor (SF) otočnog polja otvara ili zatvarastrujno kolo otočnog polja.

Diferencijalno, kompenzaciono i komutaciono polje su stalnouključeni a služe da daju generatoru željene karakteristike i ispravnukomutaciju.

4.10, Vučni elektromotori (slika 4.4)

Vučni motori su motori za jednosmernu struju sa serijskom po-budom. Preko zupčanika vezani su za pogonske osovine lokomotive.Maksimalna dozvoljena brzina obrtanja osovina (brzina lokomotive)ograničena je sigurnosnom rotacionom brzinom rotora, odakle pro-ističe i potreba za zupčastim prenosom određenog odnosa zubaca.

114

Kod ovih lokomotiva postoje dva prenosna odnosa:661-000 Vmax= 114 km/h prenosni odnos 61/16

661-1003200,300?400 Vmax=124 km/h prenosni odnos 60/17(i kod prve podserije biće ugrađeni zupčanici za brzine 124 km/h).

Slika 4.4 — Vučni motor

O = ulaz vazduha za hlađenje; (g) = poklopac za kontrolu komutatora; ® = ušica za dizanje;<3) = otvori za kontrolu mazalice; © = mazalica kliznih ležišta; (P>) = otvori za dodavanje ulja;(2) = priključni kablovi; (g) = spojnice kablova; (0) = kabel uzemljenja; (f<) = držač kućištazupčanika; (|D = prelivni deo; (i|) = otvor za klizni ležaj; (i$ — izlaz vazduha za hlađenje;

(|$ — držač kablova; ({§ — pločica sa podacima o motoru; (® = držač zupčaničke kutije;

4.11. Kontaktori snage (slika 4.5)

Kontaktori snage su jednopolne naprave kojima se upravlja elek-tričnim putem, a koriste se za povezivanje vučnih motora sa glavnimgeneratorom. Za ostvarenje raznih sprega vučnih motora upotreb-ljavaju se i različite kombinacije kontaktom snage (S 23, S 45, P 14P 25, P 36).

8* 115

Slika 4.5 — Električniormar (zadnji deo kod

661-200)

0 = kontaktori snage;© = kontaktori šentiranja;(3) = regulator pomoćnog

generatora;(J) == otpornici pobude glav-

nog generatora

4.12. Kontaktori za promenu smera kretanja(slika 4.6)

Postavljanjem ručice za promenu smera kretanja u položaj „na-pred" ili „nazad" aktiviraće se relej za vožnju napred FOR, ili relejza vožnju nazad RER. Ovi releji zatvaraju strujna kola do svojih od-govarajućih kontaktora, koji određuju smer toka struje kroz namotajepolja vučnih motora, što uslovljava smer obrtanja rotora motora, atime i smer kretanja lokomotive.

Kontaktori za promenu smera kretanja lokomotive su električnidvopolni prekidači. Kontaktori za kretanje napred označeni su saRVF, a kontaktori za kretanje natrag RVR.

116

L

Slika 4.6 — Električni ormar (prednji deo 661-200)

OD = kontaktor za promenu smera kretanja; <2) = releji tranzicije; (3) = regulator jačine strujei otpornik za podešavanje brzinomera „Hasler"; (D = kontaktor za startovanje GS; © = silici-

jumske usmerače u strujnom kolu punjenja baterija

4.13. Releji klizanja točkova u serijskoj sprezi(WSS)

Releji klizanja točkova su takozvani releji sa prolaznim kablom.Releji rade na principu razlike jačine struje u kablovima koji

prolaze kroz jezgra releja na svom putu prema vučnim motorima.Ovi kablovi su tako podešeni da normalan tok struje kroz njih stvarajednaka magnetska polja suprotnih pravaca, te im se dejstva poniš-tavaju. Kada se ravnoteža strujnih tokova poremeti zbog klizanjatočkova, rezultirajuće magnetno polje aktivira relej.

4.14. Releji klizanja točkova u paralelnoj sprezi(WS) (slika 4.7)

Ovi releji rade na principu razlike potencijala na krajevima nje-govih namotaja. Kada nema klizanja točkova, strujna kola koja sa-činjavaju po jedan isti otpornik i rotor vučnog motora potpuno suista, te će i potencijali na krajevima releja biti isti. Ukoliko nastaneklizanje točkova, porcmetiće se ova ravnoteža, i doći će do razlikepotencijala na krajevima releja, što će dovesti do njegovog aktiviranja.

117

Slika 4.7 — Električniorman (prednji deo 661-

-200)

(X) — releji klizanja u paralel-noj sprezi;

(H) =--= vremenski releji zašentiranje FSD i peskarenjeT D S ;<3) = razni pomoćni releji(„FPC", ,,RER" i SR);(D = relej uzemljenja (GR);© — relej tranzicije;

4.15. Relej uzemljenja (GR) (slika 4.7)

Uloga releja uzemljenja je da automatski rastereti glavni generator,odnosno isključi napon ako sistem visokog napona dođe u vezusa zemljom. Veza sa zemljom može se defmisati kao nepoželjno stanje(proboj izolacije, varničenje, prljavština) u kome jedan deo sistema vi-sokog napona (i niskog napona samo u momentu startovanja) dođeu dodir sa postoljem ili sandukom lokomotive.

Kod lokomotive serije 661-200, 300 i 400 prilikom aktiviranjareleja GR ostaće uključeni i kontaktori šentiranja FSl i FS2 ukolikosu bili uključeni, radi njihove zaštite. Deaktiviranjem releja GR, oslo-bodiće se i kontaktori šentiranja.

118

4.16. Kontaktori slabljenja polja vučnih motora(FS 1, FS 2)—šentovi (slika 4.5)

Kontaktori slabljenja polja vučnih motora smešteni su u zadnjemdelu električnog odeljka. Upotrebljavaju se za slabljenje (šentovanje)polja vučnih motora na taj način što paralelno namotajima polja uključepo jedan otpornik, te tako smanje jačinu struje koja proriče kroz na-motaje polja (pobude) vučnih motora, a time se smanjuje i pobuda.

4.17. Releji sprege (slika 4.6)

Releji sprege nose oznaku PTR, FSR1 i FSR2.Njihova uloga je da promene spregu vučnih motora sa genera-

torom (iz „serije" u „paralelu") s ciljem da se od glavnog generatoradobije puna snaga u opsegu njegove nominalne struje i napona u tokuubrzanja i obratno (iz „paralele" u „seriju") u toku usporenja, i toautomatski.

4.18. Kontaktori dinamičke kočnice BKP 1, BKP 2,BKB 3, BKB 4, BK (podserija 661-300)

Iste su izvedbe kao i ostali kontaktori snage.Služe da prevežu vučne motore i glavni generator sa rešetkastim

otpornikom kočnice i pomoćnim uređajima potrebnim za dinamičkokočenje, kao i da isključe neka druga strujna kola.

Kada lokomotiva vuče, aktivirani su kontaktori BKP 1 i BKP 2.Kada se aktivira dinamička kočnica, aktiviraju se kontaktori BKB 3,

BKB 4, i BK.

4.19. Releji dinamičke kočnice (LRP, BR, SFT, BWR)(podserija 661-300)

Služe za uspostavljanje strujnih kola, za kontrolu i dinamičko kočenje.Relej LRP reguliše visinu sile dinamičke kočnice.Releji BR i SFT služe za prevezivanje strujnih kola.Relej BWR služi za kontrolu jačine struje kočenja.

4.20. Regulator dinamičke kočnice DBR(podserija 661-300)

Deluje na otočnu pobudu glavnog generatora, koji pri dinamičkomkočenju pobuđuje namotaje za pobudu vučnih motora. Kada jačinastruje kroz rešetkaste otpornike dostigne određenu vrednost, aktiviraće

119

se regulator i smanjiće pobudu polja glavnog generatora. Na taj načinsmanjiće se pobuda vučnih motora, što će prouzrokovati smanjenjejačine struje kroz rešetkaste otpornike kočnice.

4.21. Električna strujna kola (šeme br. 7, 8, 9)

Električna strujna kola sastoje se od izvora struje (baterija, po-moćni generator, glavni generator), potrošača (motori, releji, kontak-tori, otpornici) i kablova, koji ih preko prekidača i osigurača međusobnopovezuju u jedan zatvoren strujni krug. Struja teče kroz njega odizvora ka potrošaču, i to smerom pozitivan pol —• strujno kolo —negativni pol. Tada se i potrošač aktivira i obavlja radnju za koju jenamenjen.

Ukoliko, iz bilo kog razloga, dođe do prekida strujnog kola (otvorise prekidač, deaktivira se kontaktor i relej, pregori osigurač ili seprekine kabl), prestaće da teče struja, te će prestati da funkcionišei potrošač struje tog strujnog kola.

Kod svake podserije postoji razlika u strujnim kolima. Neka seveoma razlikuju, tako da se može reći da su funkcionalno izvedenana sasvim drugačiji način. Kod nekih strujnih kola razlike su mini-malne, dok kod ostalih praktično nema nikakvih razlika — identična su.

Razlike strujnih kola su najveće kod niskonaponskog dela, doksu kod visokonaponskog dela minimalne, te se ova strujna kola mogusmatrati identičnim. Najveće razlike među podserijama su kod struj-nih kola za start i zaustavljanje dizel-motora, strujnih kola za doda-vanje goriva motoru i strujnog kola pumpe za gorivo.

Strujna kola podserije 661-300 su uopšte najsloženija zbog ugra-đene dinamičke kočnice sa kojom su funkcionalno povezana.

Razmatranje svakog strujnog kola posebno za svaku podserijuveoma je obiman posao, a to i nije cilj ovog priručnika. Stoga ćemokod važnijih strujnih kola samo nabrojati elemente koji u njima učestvu-ju kako bi se dobila jasnija slika kod iznalaženja eventualnih kvarovadok će neka strujna kola biti prikazana u potpunosti.

4.22. Strujno kolo pumpe za gorivo

Da bi se zatvorio strujni krug pumpe za gorivo, potrebno je za-tvoriti :

— glavni baterijski polužni prekidač;— automatski osigurač pumpe za gorivo (kod podserija 661-000

i 100 nalazi se na kontrolnoj tabli, dok je kod podserija 661-200300 i 400 smešten u električnom ormaru);

120

— prekidač „kontrola i pumpa za gorivo" na komandnom stolu;— dva prekidača za zaustavljanje goriva na bokovima lokomotive

(kod podserija 661-200, 300, 400 ovim prekidačima se zaustavljai dizel-motor).

Kod podserija 661-000 i 100 aktiviraće se odmah relej pumpeza gorivo FPC, preko čijih će kontakta početi napajanje motora pumpeza gorivo i ova će proraditi. Kod podserija 661-200, 300 i 400 pumpaza gorivo proradiće tek kada se i prekidač za start okrene ulevo, jerse relej FPC i motor pumpe za gorivo napajaju preko njegovih kon-takata.

4.23. Strujno kolo za pokretanje dizel-motora

Ovo strujno kolo obrazuje sledeći uređaji:— baterija lokomotive,— glavni baterijski polužni pekidač, .— topljivi osigurač od 400 A,— kontaktor GS za startovanje,— glavni generator, koji u toku pokretanja radi kao redni motor

pomoću svog pobudnog namotaja, koji se uključuje samo utoku pokretanja.

Pored ovog strujnog kola deluje i pomoćno strujno kolo, kojeomogućuje aktiviranje kontaktora GS. Sastoji se iz sledećih elemenata:kod podserije 661-000 i 100:

— glavni baterijski prekidač,— automatski prekidač „kontrola",— prekidač na komandnom stolu „kontrola i pumpa za gorivo"— kontakti izolacionog prekidača postavljenog u položaj start,— dugme za start,— namotaji kontaktora GS,— topljivi osigurač 30 A u električnom ormaru;

kod podserija 661-200, 300 i 400:— glavni baterijski polužni prekidač,— automatski osigurač „kontrola i pumpa za gorivo",— prekidač na komandnom stolu „kontrola i pumpa za gorivo",

121

— kontakti „ručice za smer kretanja" (moraju biti u neutralnompoložaju),

— kontakt prekidača za start postavljen udesno,— pobudni namotaj kontaktora GS.

4.24. Strujno kolo za punjenje baterije

Ovo strujno kolo obrazuju:— pomoćni generator sa regulatorom,— silicijumski usmerači (omogućuju samo tok struje od pomoćnog

generatora ka bateriji),— otpornik 0,552 oma,— šent ampermetra za kontrolu punjenja baterije,— glavni polužni prekidač,— akumulatorske baterije.

4.25. Ručice za upravljanje

U komandnom stolu ugrađene su ručice za upravljanje, i to:selektorska ručica, ručica za režim rada motora i ručica za promenusmera. Pomeranjem ovih ručica otvaraju se ili zatvaraju prekidačismešteni u komandnom stolu mašinovođe, čime se otvaraju ili zatvarajustrujna kola preko kojih se aktiviraju ili deaktiviraju releji i kontaktori.

4.26. Strujna kola za promenu smera vožnje

Pomeranjem ručice za smer vožnje u željeni položaj — napredFOR ili nazad RER aktiviraće se odgovarajući releji — FOR ili RERPreko kontakta ovih releja aktiviraće se odgovarajući kontaktori zasmer, i to za:

NAPRED — RVF 14 i RVF 2NAZAD — RVR 36 i RVR 5.Ovi kontaktori povezaće pobudne namotaje vučnih motora tako

da kroz njih protiče struja onim smerom koji omogućuje željeni pra-vac kretanja.

Napomena: Automatski osigurači i polužni prekidač baterije preko kojih se na-pajaju ova strujna kola, uključeni su u toku prethodnih postupaka.

122

4.27. Strujno kolo upravljanja kontaktorima snage

Napaja se preko automatskog osigurača 30 A Local Control.Strujno kolo se ostvaruje preko pomoćnih kontakata sledećih

releja:Kod podserija 661-000 i 100:— releji FOR ili RER (zavisi od smera kretanja),— kontaktori RVF 2 i RVF 14 Ili RVR 36 i RVR 5,— izolacioni prekidač,— kontaktor za start GS,— kontaktori snage P 14, P25 i P36za rad u „paralelnoj sprezi",— kontaktori snage S 23 i S 45 za rad u „serijskoj sprezi".Pri izvršenoj promeni sprege vučnih motora isključuju se kon-

taktori S 23 i S 45, a uključuju kontaktori P 25, P 36, P 14 i to prekosledećih releja (pored već gore pomenutih):

p r v i m k o l o m :— preko isključenog kontaktora S 45,— releja tranzicije TR do kontaktora P 36 i P 14;d r u g i m k o l o m :— preko releja TR,— releja sprege FSR 1 do kontaktora snage P 25.

Po uključenju ovih kontaktora za rad u paraleli, uključiće i nji-hovi paralelni kontakti radi samopodržavanja.

Kod podserija 661-200 i 400 sve je isto, izuzev što je izostavljenizolacioni prekidač.

Kod podserija 661-300 strujno kolo za aktiviranje kontaktorasnage obrazuju svi već navedeni elementi kod podserije 661-200, stim što ovde učestvuju još relej BR i kontaktor snage BKP 2.

Kod ove podserije u ostvarivanju strujnih kola snage, pored većnavedenih kontaktora, učestvuju i kontaktori BKP 1 i BKP 2. Oniuvek moraju biti aktivirani kada lokomotiva vuče voz, bez obzirana spregu vučnih motora. Napajaju se strujom preko istog automat-skog osigurača 30 A Local Control, a potom preko pomoćnih kontakatakontaktora za dinamičko kočenje BKB 3 i BKB 4 direktno sa sopstve-nim namotajima za pobudu.

Kontaktori BKB 3 i BKB 4 aktiviraju se samo u toku primenedinamičke kočnice. Čim se oni aktiviraju, kontaktori BKP 1 i BKP 2moraju se deaktivirati.

123

4.28. Strujno kolo pobude glavnog generatora

Ovo strujno kolo ostvaruje se preko sledećih elemenata:Kod podserija 661-000 i 100:— automatski strujni zaštitnik „kontrola", 30 A,—• prekidač „kontrola i pumpa za gorivo" na komandnom stolu,— ručica za režim rada u pozicijama 1—8,— ručica za smer kretanja postavljena u pozicije NAPRED i

NATRAG,—• prekidač „polje generatora" na komandnom stolu,—• kontakti izolacionog prekidača u položaju VOŽNJA,— kontakti releja uzemljenja GR,— kontakti releja tranzicije TR,—• pomoćni kontakti kontaktora S 45,— kontakti releja klizanja WS 14, WS 5,— do namotaja kontaktora sopstvene pobude SF.Aktiviranjem ovog kontaktora aktiviraće se i kontaktor baterijske

pobude BF preko pomoćnih kontakata SF i releja WS 5.Kada lokomotiva vozi u paralelnoj sprezi, u aktiviranju kontak-

tora SF učestvuju i pomoćni kontakti kontaktora P 25 i P 14 (dokse kontaktor S 45 isključuje).

Kod podserija 661-200, 300 i 400:— prekidač na komandnom stolu „kontrola i pumpa za gorivo",— kontakt releja PCR za kontrolu pritiska vazduha u glavnom

vodu,— ručica za režim rada postavljena u pozicije 1—8 (samo na

jednom komandnom stolu),— prekidač „polje generatora" na komandnom stolu.Sada se strujno kolo dalje prenosi preko kontakta releja, kao i

kod prethodne serije:— kontakt releja GR za uzemljenje,— kontakt releja TR —• tranzicija,— pomoćni kontakti kontaktora S 45, P 25, P 14— kontakti releja klizanja WS 36, WS 14, WS 5,— namotaj releja SF za sopstvenu pobudu glavnog generatora.Aktiviranjem ovog releja, preko njegovih pomoćnih kontakata

aktivira se relej baterijske pobude BF.

124

4.29. Regulacija broja obrtaja dizel-motora

Ručica za režim rada na upravljačnici ima deset položaja: STOJ,PRAZAN HOD - IDLE, OSAM POZICIJA ZA DODAVANJEGORIVA MOTORU, 1—8. Svaki stupanj ručice od položaja 2 do 8povećava broj obrtaja motora za 80 o/min.

Pokretanjem ručice za režim rada otvaraju se ili zatvaraju valj-kasti prekidači upravijačnice u raznim kombinacijama, zavisno odpoložaja ručice. Preko ovih prekidača, aktiviraju se u raznim kom-binacijama četiri elektromagneta smestena u PG-regulatoru. Za svakupoziciju ručice ostvaruje se određen broj obrtaja dizel-motora.

Kod podserija 661-000 i 100 kao posrednik između ručice zarežim rada i elektromotora u PG-regulatoru postoji relej ER, dok jekod podserija 661-200, 300 i 400 on izostavljen.

Broj obrtaja dizel-motora ne može se povećavati dok traje pu-njenje glavnog vazdušnog voda voza. Ovo se sprečava pomoću pneu-matskog prekidača PCS, smeštenog u sistemu kočnica, i pratećegreleja PCR. Aktiviranje ovog releja, pa time i mogućnost napajanjastrujom ventila u PG-regulatoru moguće je tek kada se postigne pri-tisak u glavnom vodu voza od 5 at (5,1 bar).

4.30. Regulacija opterećenja dizel-motora

Snaga koju daje dizel-motor određena je količinom potrošnjegoriva. To znači, ako je potrebna veća snaga, mora se utrošiti i višegoriva. Kada je motor opterećen, onda je za svaki položaj ručice zarežim rada tačno određena količina potrošnje goriva ili proizvedenasnaga. Da bi se održao konstantan broj obrtaja kod svakog položajaručice za režim rada, regulator mora povećati ili smanjiti opterećenjetako da je količina goriva tačno odmerena za dobijanje zahtevanesnage u tom položaju ručice. Opterećenje dizel-motora podešava sepomoću PG-regulatora, koji preko hidrauličnog sistema reguliše po-ložaj otpornika regulatora opterećenja i na taj način podešava jačinubaterijskog polja glavnog generatora, a time izlaznu snagu glavnoggeneratora i dizel-motora.

Ako je motoru za održavanje postavljenog broja obrtaja (ručicaza režim rada postavljena u neku poziciju) potrebna veća količinagoriva nego što je to unapred određeno, pokreće se automatski ručicačetkice regulatora opterećenja, koja smanjuje jačinu baterijskog poljaglavnog generatora, a tim i opterećenje dizel-motora.

125

Suprotno, ako je za održavanje postavljenog broja obrtaja dizel--motora potrebno manje goriva nego što je to unapred određenoregulator opterećenja povećava jačinu baterijskog polja, a time i op-terećenje motora.

Slika 4.8 — Re-gulator optereće-nja dizel-motora

Okno za kontrolu ra-da i stanja četkice i

komutatora

4.31. Regulator opterećenja (slika 4.8)

U suštini, regulator opterećenja je reostat (promenljivi otpornik)koji radi mehanički, a vezan je električno na red sa baterijskim namo-tajem glavnog generatora. Regulator opterećenja je posebna jedinica,

126

koja se sastoji od jednog hidrauličnog motora krihstog tipa, vezanogzajedničkom osovinom sa ručicom koja se pokreće i koja nosi čet-kicu slično komutatoru. Pritisak motornog ulja pokreće krilastu lopaticui ručicu reostata, menjajući tako njen položaj. Pritisak ulja deluje najednu ili drugu stranu, već prema tome kako to određuje razvodniventil regulatora opterećenja,.koji se nalazi u sklopu PG regulatoramotora. 7

U sklopu regulatora motora takođe se nalazi i jedan solenoidrasterećenja ORS, koji pod izvesnim uslovima obustavlja normalnodelovanje razvodnog ventila regulatora opterećenja. Kada kroz QRSprolazi struja, pomera se regulator opterećenja u položaj najslabijegpolja. Najslabije polje odgovara minimalnom naponu glavnog generatora.Može se, prema tome reći, da eiektromagnetni ventil (solenoid) raste^rećenja ORS, kada je napajan strujom, rasterećuje motor.

Solenoid rasterećenja ORS napaja se strujom za vreme promenesprege vučnih motora, za vreme većeg proklizavanja i pri vraćanjuručice za režim rada u položaj „IDLE".

4.32. Princip rada kontrole klizanja točkova

Sistem za kontrolu klizanja točkova stupa u dejstvo u momentukada nastane klizanje točkova jedne osovine. Releji rade na principurazlike protoka struje kod „serijske sprege" vučnih motora i prin-cipu razlike potencijala kod „paralelne sprege^ vučnih motora. Relejisu smešteni u električnom ormaru.

Kod prvog slučaja releji WCR i WSS rade na principu razlikejačina struja u kablovima koji prolaze kroz jezgro releja na svom putuprema vučnim motorima. Kablovi su tako podešeni da normalan tokstruje kroz njih stvara jednaka magnetska polja suprotnih pravaca.Na taj način se magnetsko polje proizvedeno strujnim tokom u jed-nom kablu poništava magnetskim poljem proizvedenim strujnim tb6-kom u drugom kablu. Kada se ravnoteža strujnih tokova poremetizbog klizanja točkova, tada rezultirajuće magnetsko polje aktivira relejklizanja točkova. -

Kod manjeg klizanja aktiviraće se relej WGR, koji će uključitivremenski relej T D S te će početi peskarenje u toku 5—-8 sekundi.Ukoliko nastupi jače klizanje, uključiće se i relej WSS, koji će poredaktiviranog vremenskog releja TDS i peskare uključiti kontrolnusijalicu na komandnom stolu i isključiti kontaktor BF baterijskog poljaglavnog generatora. Otvaranjem ovog kontaktora prekinuće se ba-terijska pobuda glavnog generatora, a time će i solenoid ORS u PG--regulatoru biti aktiviran. Zbog toga će regulator opterećenja početi

127

da se pomera prema položaju minimalnog polja, tj. minimalne pobude.Zbog smanjenja snage lokomotive prestaće i klizanje točkova, a relejklizanja će se isključiti. Pošto se snaga lokomotive smanjila na nižuvrednost od one pri kojoj je nastupilo klizanje, ona će ponovo početi,da raste do veličine određene položajem ručice za režim rada motora.Ovo će obično obustaviti klizanje točkova i neće biti potrebno damašinovođa reducira snagu ručicom za režim rada.

Pri vožnji lokomotive u paralelnoj sprezi vučnih motora, u slu-čaju klizanja aktiviraće se jedan od releja WS 5, WS 14 ili WS 36,što zavisi od toga koja je od po dve uporedne osovine zaklizala. Tadaće se pored obaveznog paljenja kontrolne sijalice na komandnomstolu i aktiviranja vremenskog releja za peskarenje T D S isključiti,i kontaktori pobude SF i BF, a uključiti solenoid za rasterećenje ORS.Kada prestane klizanje točkova, sve će se opet normalizovati kao štoje prethodno objašnjeno.

4.33* Automatsko menjanje sprege

Izraz „sprega" primenjuje se za vezu između vučnih motora iglavnog generatora u cilju dobijanja pune snage glavnog generatora,a u granicama njegovog opsega struje i napona.

Kod dizel-električne lokomotive maksimalna dozvoljena brzinauslovljena je dozvoljenim brojem obrtaja rotora vučnih motora. Mi-nimalna trajna brzina uslovljena je jačinom struje koju mogu izdržatielektrični uređaji bez oštećenja. Da bi se dobila puna raspoloživasnaga između ovih krajnosti, potrebno je automatsko menjanje sprege.

Automatsko menjanje sprege može se posmatrati i na drugi način.To je postupak savlađivanja protuelektromotorne sile proizvedene uvučnim motorima. Protuelektromotorna sila ili protunapon moraju sepodesiti tako da ne budu suviše visoki kod velikih brzina, niti suvišeniski kod malih brzina.

U stanju mirovanja rotori vučnih motora ne pružaju, praktično,nikakav otpor dovodu struje iz glavnog generatora. Međutim, sa po-većanjem brzine lokomotive povećava se i protuelektromotorna silavučnih motora, te se napon glavnog generatora mora povećati da bise savladala protuelektromotorna sila i motori mogli napajati strujom.Ova pojava će se javljati u ćelom opsegu rada glavnog generatora.Ako bi se maksimalna snaga glavnog generatora prekoračila,izlazna snaga glavnog generatora i dizel-motora bi se smanjila. Dabi se sprečio ovaj gubitak snage, menjaju se strujna kola između vu-čnih motora i glavnog generatora, čime se izbegava smanjenje i gu-bitak snage.

128

Kada se već pomenuti uređaji za upravljanje lokomotivom staveu položaj za rad, kontaktori S 23 i S 45 bivaju aktivirani i automatskipovezuju vučne motore u dve grupe od po tri vučna motora vezanana red. Obe ove grupe vezane su paralelno za glavni generator, čimese uspostavlja prva sprega. Sa porastom brzine lokomotive u prvojsprezi napon glavnog generatora raste do vrednosti na kojoj se uklju-čuju releji PTR i FSR 1, koji tada isključuju releje SF i BF. Čimnapon glavnog generatora opadne, isključuje se FSR 1 i dopušta kon-taktom P 25 da se uključi. Kada se uključi kontaktor P 25, isključujuse kontaktori S 45 i S 23, a uključuju P 36 i P 14. Zatvorivši se, kon-taktori P 25 i P 14 uključuju SF i BF. Napon glavnog generatora sesada povećava i brzina lokomotive raste sa vezom vučnih motora uparaleli, i tako nastaje druga sprega.

Sa porastom brzine lokomotive ponavlja se ranije opisani porastprotuelektromotorne sile i napona glavnog generatora, a strujna kolase ponovo menjaju da bi se sprečilo smanjenje snage. Ovog puta za-tvaranjem kontaktora FS 1 uspostavlja se otočna veza (šent) paralelnapolju svakog vučnog motora i tako se uspostavlja treća sprega, tako-zvano prvo šentiranje.

Slabljenjem (šentovanjem) polja vučnih motora smanjiće se protu-elektromotorna sila vučnih motora.

Sa daljim porastom brzine lokomotive protuelektromotorna silai napon glavnog generatora se opet povećavaju, te je potrebno da seuspostavi drugi stepen slabljenja polja uključenjem kontaktora FS 2na komandu releja FSR 2 kako bi se održala puna snaga lokomotive.

Pri smanjenju brzine lokomotive napon generatora opada, do-pušta isključenje FSR 2—FS 2 i vraća se od četvrte sprege na drugu,a PTR od druge na prvu spregu. Lokomotiva je sada u strujnom kolumale brzine, a velike vučne sile.

U ma kom vremenu u toku rada lokomotive sistem upravljanjasprega će automatski prebaciti vezu iz jedne sprege u drugu, bilonaviše bilo naniže, zavisno od brzine lokomotive.

129

O d e l j a k 6

PRONALAŽENJE I OTKLANJANJE NAJOSNOVNIJIHKVAROVA NA PUTU

Ovaj odeljak sadrži pregled kvarova koji se najčešće javljaju zavreme vožnje, a mogu se brzo otkloniti i tako izbeći mnoga nepotrebnazakašnjenja. Ovde su obrađeni samo osnovni kvarovi na lokomotivi,dok su smetnje na generatoru pare objašnjene detaljnije zbog tendenciječešćih kvarova ovih uređaja i mogućnosti otklanjanja grešaka.

Pomenute su i neke osnovne smetnje koje mogu nastupiti u auto-stop uređaju i radio dispečeru.

6.1. Opšte o kvarovima na lokomotivi

Mnoge sigurnosne naprave na lokomotivi automatski štita uređaju slučaju greške pri radu pojedinih sastavnih delova. Ova zaštita seobično ostvaruje rasterećenjem ili sprečavanjem opterećenja dizel--motora, tako da lokomotiva gubi svoju vučnu silu. Lokomotiva možeizgubiti svoju vučnu silu bilo da dizel-motor nastavlja da radi, bilo dase rad dizel-motora obustavi. Izuzetak je kod alarma zbog pregreja-nosti dizel-motora, kada se ne smanjuje opterećenje generatora nitibroj obrtaja dizel-motora. Na kraju ovog odeljka dat je pregled utvr-đivanja kvarova, gde su opisani mogući uzroci grešaka kod iznenadnoggubitka snage lokomotive, bilo za vreme dok dizel-motor radi ili kadase zaustavi.

Lokacije i vrste kvara često su označene alarmnim zvonom ijednom ili više kontrolnih sijalica na komandnom stolu.

Svi strujni zaštitni (automatski osigurači) prekidači, smešteni bilona kontrolnoj tabli (661-000 i 100) ili u električnom ormaru (661-200,

143

300 i 400), izrađeni su za 30 A, osim zaštitnika za svetiljke i pumpeza gorivo. Uključeni (zatvoreni) su kada su u položaju „gore" (ON) aisključeni — otvoreni kada su u položaju „dole" (OFF).

Ako se strujni zaštitnik (automatski osigurač) zbog preopterećenjaisključi, ponovo isključenje će se izvršiti prethodnim stavljanjem za-štitnika u položaj „isključeno", a potom u položaj „uključeno".

6.2« Kontrolna sijalica svetli I

Dalje navedene kontrolne sijalice smeštene na komandnom stoluobeležene su natpisnim pločicama, i to:

1. motor pregrejan — pali se pri temperaturi vode za hlađenjemotora 97,7 ° C (208 ° F), a gasi se kod93,7° C (200 °F);

2. relej uzemljenja — ukazuje na odvod struje prema masi loko-motive;

3. pneumatski prekidač upravljanja otvoren (PCR) — otvara se kod2,81 kg/cm2 (2,86 bar) (40 PSI), zatvarase kod 1,4 kg/cm2 (1,43 bar) (20 PSI);

4. klizanje točkova — pokazuje klizanje jedne osovine lokomo-tive;

5. generator pare isključen — ukazuje na prestanak rada genera-tora pare.

Paljenje kontrolne sijalice za pregrejan motor, releja uzemljenjaili generatora pare praćeno je i zvonjenjem alarmnog zvona. Alarmnozvono zvoni i u slučaju niskog pritiska ulja, ali se pri tome ne pali ni-kakva signalna sijalica.

Kada signalna sijalica za kontrolu klizanja točkova neprestanosvetli, to znači da je jedna osovina blokirana. Ako se ovo desi, trebazaustaviti voz i ponovo ga lagano pokrenuti; za to vreme treba nekospolja da posmatra da li se svi točkovi okreću. Ako se ma koji od toč-kova ne pokreće, lokomotivu ne treba pokretati (oglasiti defekt) m

Ako se u toku vožnje u „paraleli" stalno aktivira klizanje a osovinesu ispravne, isključiti relej WS 5 i nastaviti vožnju do depoa. Ukolikose ovim isključenjem ne otkloni uzrok, oglasiti defekt.

Ako se sijalica „klizanje" upali u momentu šentiranja, razlog suzaprljani glavni kontakti kontaktora šenta koji je uključio (FS 1 ili FS 2).Očistiti ih i nastaviti vožnju.

144

6.3. Alarmno zvono zvoni

Postoje tri signalne sijalice, od kojih jedna ili sve mogu pokazivatiuzrok alarma. To su signalna sijalica releja uzemljenja, signalna sija-lica alarma pregrejanog motora i signalna sijalica kontrole rada gene-ratora pare.

Relef uzemljenja. Kada se relej uzemljenja aktivira, lokomotivaće izgubiti snagu, a broj obrtaja motora svcšće se na „prazan hod".

Ako se relej uzemljenja aktivira u momentu startovanja dizel--motora, znak je da instalacija niskog napona lokomotive ima vezusa masom. Deaktivirati relej i nastaviti vožnju.

Ako se ručica za režim rada nalazi u 5. ili 6. poziciji u momentuaktiviranja releja uzemljenja, motor će stati kod podserija 661-000i 100.

Da bi se aktivirani relej uzemljenja ponovo uključio za normalnirad, treba najpre ručicu za režim rada staviti u položaj „prazan hod",„IDLE", a potom prekidač releja uzemljenja na komandnom stolu upoložaj „uključeno". Ako se relej uzemljenja i dalje aktivira, nekolikoputa ponoviti postupak uključenja, pa ako se to ne može ostvariti,oglasiti lokomotivu defektnom ili postupiti po uputstvu stručne službe,

Pregrejan motor. Ova sijalica pokazuje da je temperatura vodeza hlađenje u dizel-motoru iznad one koja obezbeđuje ispravan rad(93,7 ° C — 97,7 ° C ili 200—208 ° F). Alarm za pregrejan motor nezaustavlja dizel-motor, niti smanjuje broj obrtaja, niti snagu. Alarmnozvono će prestati da zvoni tek kada temperatura ponovo postane nor-malna.

Da bi se otklonila smetnja, treba uraditi sledeće:1. proveriti da li je prekidač „kontrola i pumpa za gorivo" uklju-

čen;2. proveriti na pokaznom termometru temperaturu i na vodo-

kaznom staklu nivo vode za hlađenje;3. proveriti da li se aktiviraju žaluzine i glavni ventilator za hlađe-

nje.Ako se ne može brzo utvrditi uzrok alarma za pregrejan motor,

a vode ima dovoljno, ručicu za režim rada treba staviti na ,,prazanhod" i čekati da se voda ohladi do granice kada se zvono isključuje.

Nizak pritisak ulja. Ako alarmno zvono zvoni a signalne sija-lice ne svetle, razlog može biti nizak pritisak ulja. U ovom slučajudizel-motor će stati, a dugme niskog pritiska na PG-regulatoru ćeiskočiti pokazujući crvenu traku (slika 3.4).

10 145

Za ponovno uspostavljanje normalnog stanja treba utisnuti dugmeniskog pritiska ulja za podmazivanje. Zatim proveriti nivo ulja dizel--motora i ako je u dozvoljenim granicama, motor pustiti u rad i proveritina manometru pritisak. Motor ne treba ponovo puštati u rad akodugme niskog pritiska produžuje da zaustavlja motor.

Nestanak vođe za hlađenje i natpritišak u karteru« Iska-kanje dugmeta na PG-regulatoru može prouzrokovati i natpritišak ukarteru dizel-motora ili nizak pritisak (nestanak) vode za hlađenje,što se može utvrditi iskakanjem odgovarajućeg dugmeta na detekto-ru (slika 3.9).

6.4. Sigurnosni uređaj za prekomerni broj obrtaja motoraisključio

Ako bi broj obrtaja motora prešao 910 o/min., sigurnosni uređajza prekomerni broj obrtaja motora (slika 3.5), smešten na prednjemkraju dizel-motora, dejstvovace i zaustavice motor tako što će sprečitibrizgaljke da ubacuju gorivo u cilindre. Pre nego što bi se motor mogaoponovo pokrenuti, ručica ovog uređaja mora se vratiti u prvobitnipoložaj.

6.5. Smetnje u sistemu za gorivo

Za ispravan rad motora mora biti obezbeđen pravilan tok goriva.Gorivo mora biti čisto, bez vazdušnih mehurića, što se može videtiu pokaznom staklu povratnog goriva, smeštenom na kućištu finogprečistača za gorivo.

Ako gorivo ne protiče kroz kokazano staklo, treba pregledatimotor pumpe za gorivo.

Ako motor ne radi, treba proveriti sledeće:1. da li su uključeni zaštitni strujni prekidači „kontrola" i „pumpa

za gorivo" na kontrolnoj tabli;2. da li je uključen prekidač „kontrola i pumpa za gorivo" na

komandnom stolu mašino vođe;3. da li je polužni baterijski prekidač uključen;4. da li su uključeni prekidači za zaustavljanje pumpe za gorivo

dizel-motora kod podserija 661-000 i 100, odnosno prekidačiza zaustavljanje pumpe i dizel-motora kod podserija 661-200,300 i 400;

5. da nisu labave električne veze ili prljave četkice motora pumpeza gorivo.

6. da li se aktivirao kontaktor FPC.

146

Ako pumpa za gorivo radi, ali gorivo ne teče, treba proveriti sle-deće:

1. dovod goriva;2. propuštanje zbog nezaptivenosti u usisnim cevima, jer će se

pokazati vazdušni mehurići u pokaznom staklu za gorivo;3. da nije zapušena usisna strana dvojnog prečistača za gorivo i

dvojni prečistač;4. da nije negde prekinut vod za gorivo;5. da nije elastična spojka između motora i pumpe za gorivo.

6.6. Prekidači za prekid goriva u slučaju opasnosti

Kod podserija 661-000 i 100 pritiskom na dugme „isključeno"(OFF), koje je ugrađeno na bokovima lokomotive, obustaviće se radpumpe za gorivo. Pri ovome ne treba dozvoliti da se motor sam ugasizbog nedostatka goriva, nego ga treba ručno zaustaviti. Ovo dugmebiće osposobljeno i za zaustavljanje dizel-motora.

Kod podserija 661-200, 300 i 400 pritiskom na pomenuto dugme,pored prestanka rada pumpe za gorivo, zaustaviće se i dizel-motor.

6.7« Kontrola punjenja glavnog voda vazduhom

Kontrolna sijalica pneumatskog prekidača (PCS) na komandnomstolu mora biti ugašena ako je prekidač uključen. Ako se prekidačPCS isključi, kontrolna sijalica će se upaliti, alarmno zvono neće zvo-niti> a dizel-motor će se svesti na prazan hod.

Ukoliko je ručica za režim rada bila u 5. ili 6. poziciji, zaustavićese i dizel-motor samo kod podserija 661-000 i 100.

Radi ponovnog uključenja prekidača za kontrolu punjenja glav-nog voda treba uraditi sledeće:

1. Postaviti ručicu za režim rada u položaj „prazan hod" („IDLE")2. Ručicu produžne (automatske) kočnice staviti u IV položaj —

prigušni.3. Deaktivirati budnik ili autostop ako je bio aktiviran.4. Pričekati dok se prekidač PCS uključi, tj. kada se kontrolna

sijalica ugasi.Tada ručicu kočnika vratiti u I položaj — vožnja, kada semože nastaviti vožnja.

10* 147

5. Ukoliko budnik ili autostop nije aktiviran (došlo je do prekidavoznog voda), ručicu podužne kočnice postaviti u I položaj iizvršiti punjenje voda, pošto se prethodno spoji vazdušni vodvoza.

6.8. Dizel-motor prešao na prazan hod

Razlog ovome može biti:1. relej uzemljenja aktivirao;2. prekidač kontrole punjenja glavnog voda isključen;3. prekidač „kontrola i pumpa za gorivo" na komandnom stolu

isključen;4. prekidač „rad dizel motora" na komandnom stolu isključen;5. kod podserija 661-000 i 100 izolacioni prekidač u položaju

„START".

6.9. Dizel-motor stao

Razlog može biti:1. ručica za režim rada u položaju „STOP";2. dugme niskog pritiska ulja na regulatoru iskočilo;3. sigurnosni uređaj za prekomerni broj obrtaja isključio;4. dugme uređaja za kontrolu nestanka vode ili natpritiska u

karteru iskočilo;5. relej uzemljenja se aktivirao pri položaju ručice za režim rada

u 5. ili 6. poziciji kod podserija 661-000 i 100;6. zaštitni strujni prekidač pumpe za gorivo isključen;7. zaštitni strujni prekidač „kontrola" isključen;8. jedan od prekidača za prekid goriva u slučaju opasnosti is-

ključen;9. neispravan topivi osigurač „kontrola" kod podserija 661-000

i 100;10. prekidač „rad dizel-motora" na komandnom stolu mašino-

vode pomeren u isključen položaj pri položaju ručice zarežim rada u 5. ili 6. poziciji kod podserija 661-000 i 100;

11. zaliha goriva iscrpljena.

148

6.10. Dizel-motor se ne pokreće pri star tova nj u

1. Proveriti da li je prekidač „kontrola i pumpa za gorivo" u polo-žaju „uključeno" (ON).

2. Kod podserija 661-000 i 100 proveriti da li je izolacioni pre-kidač u položaju „START".

3. Strujni automatski osigurači moraju biti u položaju „uključeno"(ON).

4. Glavni baterijski prekidač mora biti zatvoren.5. Proveriti ispravnost osigurača od 400 A.6. Proveriti ispravnost osigurača „kontrola" od 30 A.7. Proveriti aktiviranje kontaktora GS.8. Proveriti napunjenost baterija. Ako se ugasi svetio u momentu

starta a motor ne može da se pokrene, baterije su prazne.

6.11. Pri star to van ju dizel-motor se okreće,ali neće da proradi

1. Dugme niskog pritiska ulja mora biti utisnuto.2. Sigurnosni uređaj za prekomerni broj obrtaja dizel-motora

mora biti uključen.3. Strujni zaštitnik pumpe za gorivo mora biti uključen.4. Prekidači za slučaj opasnosti moraju biti uključeni.5. Proveriti dovoljnu snabdevenost goriva.6. Da li je ručica za režim rada u položaju „STOJ".7. U PG-regulatoru ima malo ulja.

6.12. Motor ne povećava brof obrtaja pri pomeranju ručiceza režim rada

1. Prekidač „rad dizel-motora" na komandnom stolu mora bitiuključen.

2. Kod podserija 661-000 i 100 izolacioni prekidač mora biti upoložaju vožnje.

3. Prekidač pneumatske kontrole mora biti zatvoren (ne svetlisignalna sijalica).

4. Relej uzemljenja mora biti deaktiviran.5. Strujni automatski zaštitnik „kontrola" mora biti uključen.

149

6. Proveriti ispravnost topivog osigurača „kontrola" 30 A.7. Prekidač „kontrola i pumpa za gorivo" na komandnom stolu

mora biti uključen.8. Strujni automatski zaštitnik pumpe za gorivo mora biti uk-

ljučen.

6.13. Motor povećava broj obrtaja, ali lokomotiva ne kreće

1. Ručica za promenu smera vožnje mora biti u položaju „NA-PRED" ili „NAZAD".

2. Prekidač „polje generatora" mora biti uključen.3. Ručice pritvrdne i vazdušne kočnice moraju biti otpuštene.4. Osigurač baterijskog polja od 80 A mora biti ispravan, uključeni

kontaktori BF i SF i relej ER.5. Strujni automatski zaštitnik „lokalna kontrola" mora biti uk-

ljučen.6. Da li su uključeni kontatkori RVF 14 i RVF 2 za smer kretanja

„napred", ili RVR 5 i RVR 36 za smer kretanja „nazad".

Napomena: — Ukoliko se bilo koji kontaktor smera ne može uključiti, proveritinajpre na njima ugrađene otpornike od 50 (75) O (da nije pukao iliu prekidu) preko kojih se trajno napaja sopstveni namotaj kontaktora(ovaj otpornik u radu mora biti topao).— Ukoliko se u momentu prebacivanja ručice za smer bilo koji odpomenutih kontaktora kratkotrajno aktivira i potom deaktivira, razlogsu prekinuti otpornik od 50 0, ili prekid veze na sopstvenom pomoćnomkontaktu za podržavanje.— Ukoliko se namotaj kontaktora jako greje, a otpornik od 50 Cl jehladan, zalepljeni su pomoćni kontakti na kontaktoru.— Ukoliko su kontaktori za smer i njihovi kontakti u redu, greška jeu kontaktorima snage, treba proveriti njihovo aktiviranje.

6.14. Baterijski ampermetar pokazuje pražnjenje

1. Kontaktor BC u električnom ormaru mora biti uključen (ovajkontaktor je na skoro svim lokomotivama zamenjen silici-jumskim usmeračama).

2. Osigurač pomoćnog generatora od 250 A mora biti ispravan.3. Osigurač pomoćnog generatora od 30 A mora biti ispravan.4. Ne radi pomoćni generator — kod podserija 661-200, 300 i 400

prebacivač na kontrolnoj tabli prebaciti u položaj „pomoćnipogon" da bi pumpa za gorivo mogla da radi.

150

5. U momentu zaustavljanja dizel-motora izgoreo osigurač od250 A. Uzrok su probijene silicijumske usmerače za punjenjebaterije. Startovanje motora u tom slučaju vrši se bez osiguračaod 250 A. Kad motor proradi, utisnuti ispravan osigurač od250 A i nastaviti vožnju. Ako treba ponovo zaustaviti motor,prvo izvaditi osigurač od 250 A i onda ga normalno zaustaviti.

Napomena: Poznavanjem redosleda ukopčavanja pojedinih strujnih kola omogućavase brzo iznalaženje i složenijih kvarova, putem kontrole da li su po-jedini releji i kontaktori uključeni ili ne. Preporučuje se mašino vodamada složenije ili nepoznate kvarove prepuste stručnoj službi u depou.

6.15. Opšti problem i postupak

Često se u toku vožnje pojave nenormalnosti u radu dizel-motoraili nekog drugog uređaja na lokomotivi, koje nekad nisu registrovanenikakvim signalnim uređajem, ali su dokaz da nešto nije u redu. Ma-šinovođe su u ovakvoj situaciji često u nedoumici da li da nastavevožnju ili da oglase defekt lokomotive.

Da bi se donekle definisale ovakve pojave i izbegla neodlučnostlokomotivskog osoblja, dajemo pregled najčešćih pojava, sa određenimodlukama:

1. Crni izduvni gas izlazi iz auspuha dizel-motora.Lokomotiva može da nastavi vožnju do depoa. Obavestitistručno osoblje o toj pojavi.

2. Ulje ili vatra izlazi iz auspuha dizel-motora.Zaustaviti motor i oglasiti defekt lokomotive.

3. Dim u kućištu motora — dolazi iz dizel-motora.Zaustaviti motor, da bi se izbegla mogućnost ozlede, sačekatida se pojava malo smiri, pa tek onda skidanjem poklopca sakartera i vazdušne komore motora utvrditi uzrok. Ako se onne može pronaći, oprezno ponoviti postupak. U ovakvimsituacijama najčešće treba oglasiti defekt, ako je uzrok pre-grevanje ulja ili neki drugi teži slučaj.

4. Dugme za kontrolu niskog pritiska ulja na PG-regulatorustalno iskače, zaustavlja dizel-motor i uključuje zvono.Uzrok može biti: nizak pritisak ulja za podmazivanje dizel--motora, natpritisak u karteru dizel-motora ili nizak pritisakvode za hlađenje.— Ako je zaustavljanje dizel-motora prouzrokovao nizak

pritisak ulja za podmazivanje ili natpritisak u karteru, netreba više pokretati motor i oglasiti defekt.

151

— Ako je zaustavljanje prouzrokovao nizak pritisak vode zahlađenje, može se nastaviti vožnja sa ručicom za režimrada motora u nižim pozicijama, pod uslovom da dugmeza kontrolu niskog pritiska vode ostane utisnuto poslestartovanja motora.

i-

5. Abnormalni zvuk.Pronaći uzrok, pokušati sa radom u nižim pozicijama ručiceza režim rada dizel-motora.Ako je uzrok opasan za rad lokomotive (otpala pečurka ventilau dizel-motoru), ili ako se uzrok ne može odrediti, da bi sesprečilo moguće oštećenje, zaustaviti motor i oglasiti defekt.

6. Dekompresioni ventil cilindra na dizel-motoru propušta.Ne treba dozvoliti rad dizel-motora sa ventilom koji propuštaili duva — zategnuti ga i nastaviti vožnju.

7. Propuštaju sigurnosni ventili na hladnjaku kompresora iliglavnom rezervoaru za vazduh.Nastaviti vožnju do depoa.

8. Uređaj za kontrolu prekomernog broja obrtaja stalno izbacuje.Pokušati vožnju u nižim pozicijama ručice za režim rada mo-tora, pa ako ni to nije moguće, oglasiti defekt lokomotive.

9. Uočljiv gubitak snage lokomotive, bez upozorenja signalizacije.Ukoliko se ne može odrediti uzrok po ranije navedenim in-strukcijama (kontrola pobude generatora, ispravnost otpornikaparalelnog — sopstvenog polja glavnog generatora, proticanjegoriva), nastaviti vožnju do naredne stanice. Obavestiti osobljedepoa.

GENERATOR PARE

6.16. Opšte o kvarovima generatora pare

Ako isključi jedan od zaštitnih uređaja (relej preopterećenja,prekidač za izduvavanje spirale (2), kontakti za visoku ili nisku tem-peraturu, relej gašenja, kontakti prekidača za isključenje vazduha),prestaće da radi generator pare, uz upozorenje alarmnog zvona ipaljenje kontrolne sijalice „generator isključen" na komandnom stolu.

152

Ovi zaštitni uređaji su ujedno i glavni putokaz za iznalaženjegreške (kvara) koja je zastoj prouzrokovala.

Navešćemo karakteristične uzroke zastoja rada generatora pare inačin pronalaženja greške, kao i njeno otklanjanje.

6.17. Isključenje motora i gorionika za vreme rada

1. Pregoreli (izbacili) osigurači. Neće se čuti alarmno zvono, asijalica na komandnom stolu će se ugasiti. Ispitati glavni osi-gurač, koji se nalazi u električnom ormaru lokomotive, i osi-gurače generatora, koji su u električnom ormaru generatora.Ispitivanje izvršiti na za to predviđenim kontaktima za ispiti-vanje u ormaru.

2. Ako je izbacilo dugme releja preopterećenja, čuće se alarmnozvono, a sijalica na komandnom stolu ostaće upaljena.Okrenuti kontrolni prekidač u položaj „isključeno". Prekon-trolisati ventilator — duvaljku, ležišta pumpe za vodu i even-tualnu pregrejanost pumpe za gorivo. Takođe proveriti zateg-nutost remenja. Posle ovih pregleda pritisnuti dugme za preop-terećenje i uključiti generator.

3. Proveriti utisnutost dugmeta na kućištu kontakta za kontroluvisoke i niske temperature gasova.Ukoliko su kontakti visoke temperature gasova otvoreni, čućese alarmno zvono, a kontrolne sijalice će svetleti. Okrenutikontrolni prekidač u „isključeno". Otvoriti izduvni ventil (12)izdvajača i isprazniti izdvajač (221). Zatvoriti izduvni ventilizdvajača, pritisnuti dugme za ponovno isključenje kontaktakontrole visoke temperature, ponovo napuniti spirale vodomi pustiti u rad generator pare.

4. Ventil (2) za izduvavanje spirale delimično otvoren. Čuje sesignalno zvono, a sijalica na komandnom stolu ostaje upaljena.Okrenuti kontrolni prekidač u „isključeno", a zatim proveritida li je papuča ovog ventila zabravljena, i zatim generatorponovo pustiti u rad.

5. Dugme za kontrolu pregrejanosti pare izbacilo. Čuje se sig-nalno zvono i sijalica na komandnom stolu svetli.Otvoriti ispušni ventil izdvajača (12) i okrenuti kontrolni pre-kidač na „punjenje". Kada voda počne da ističe iz otvorenogventila, isključiti kontrolni prekidač, zatvoriti ventil, pritisnutidugme za kontrolu pregrejane pare i pustiti generator u rad.

153

6.18. Motor se okreće, ali gorionik ne radii

Ako se plamen ne upali, kontakti niske temperature neće se zat-voriti i posle 45 sekundi. Relej gašenja će otvoriti strujno kolo za isklju-čenje generatora pare. Ćuće se alarmno zvono i sijalica na komandnomstolu će svetleti. Okrenuti kontrolni prekidač u „isključeno" i proveritisledeće:

1. GifSka u paljenju. Ne vidi se varnica kroz kontrolno staklo ilije malog inteiižiteta. Proveriti da li su elektrode na svećicamačiste i pravilno razmaknute. Prekontrolisati osigurače paljenja.Proveriti kablove i veze, te ih zategnuti ili zameniti po potrebi.

2. Nizak pritisak vazduha za raspršivanje. Prekidač za vazduh(101) otvara se usled niskog pritiska i prekida strujno kolo premaelektromagnetnom ventilu za gorivo (104), koje zbog toga pre-kida tok goriva prema glavi brizgaljke (105).Proveriti da li je u potpunosti otvoren ventil za protok vazduha(1.) Očistiti prečistač vazduha u vodu vazduha za raspršivanjei ispustiti talog iz regulatora pritiska vazduha (100).Ako je pritisak vazduha nizak, okrenuti zavrtanj za podešavanjena regulatoru da bi se povećao pritisak.

3. Nizak pritisak u regulatoru pritiska goriva (208).Ručicu na filteru za gorivo usisnog voda (206) okrenuti neko-liko puta. Nezaptivenost usisnog voda može prouzrokovati sporopovećanje pritiska u regulatoru.Staviti kontrolni prekidač na „punjenje" da se ispuni vod zagorivo i dovede pritisak na normalu.

4. Nizak pritisak u brizgaljki za gorivo (207). Smanjen protok vodeprouzrokuje smanjeno priticanje goriva u brizgaljku. od servo-regulatora (108). Ako se dovod vode potpuno zaustavi, kulisaservoregulatora će se spustiti dovoljno nisko da isključi pre-kidač na njemu, što će prouzrokovati deaktiviranje elektro-magnetnog ventila za gorivo (104), koji će zaustaviti protokgoriva.Proveriti da li je remenje pumpe dovoljno zategnuto, da li jezatvoren ventil pumpe za vodu (18), pritegnutost poklopcarezervoara za omekšavanje vode, da li je potpuno otvoren tro-kraki ventil (17) i zatvorenost ventila 20 i 22.Nekoliko puta otvoriti i zatvoriti ručicu regulatora vode (111)da bi se regulator oslobodio eventualnih taloga. Ako manometarza vodu (229) još uvek pokazuje nizak pritisak, zatvoriti isključni

154

ventil (19) regulatora, koji će zatvoriti pomoćni povratni vod zavodu i omogućiti da sva primljena voda teče prema servoregu-latoru. Generator pare će odmah početi da radi ako je regulatorza vodu prouzrokovao prekid rada.Dalje ručno regulisati pritisak pare u parnom vodu pomoćuventila (8).Visoka temperatura ulazne vode ili nezaptiveni spojevi vodaza vodu mogu prouzrokovati da pumpa za vodu (230) usisavavazduh ili paru. Ovo stanje pokazuje jako kolebanje servo-regulatora ili kazaljke na manometru za vodu.Zategnuti nezaptivene spojeve u dovodu za vodu i napuniti vodotvaranjem kontrolnog ventila (18) na pumpi za vodu. Pustitida voda ističe iz ovog ventila sve dok ne poteče čista voda, bezmehurića pare ili vazduha.

6.19. Nepravilan pritisak u parnom vodu

1. Gorionik se pali i gasi. Nedovoljan dotok vode prouzrokujepregrejavanje generatora; zapušenost spirala odozgo od čađiizduvnih gasova takođe prouzrokuje pregrejanost.Uređaj za kontrolu pregrejanosti pare (110) će se aktiviratida zaštiti spirale, isključiće generator i uključiti alarmno zvonoi kontrolnu sijalicu.Proveriti uzrok nestanka vode na već opisani način i ponovopravilno napuniti generator vodom; izduvati parom ili vazdu-hom pod pritiskom spolja spirale generatora.

2. Sigurnosni ventili duvaju. Isključiti generator pare, snizitipritisak u voznom vodu podešavanjem ručice regulatora zavodu (111) i ponovo pustiti generator u rad. Ako sigurnosniventili i dalje duvaju, zatvoriti isključni ventil (19) regulatoraza vodu i ručno regulisati pritisak pare u voznom vodu pomoćuventila (8).

AUTOSTOP

6.20. Smetnje na lokomotivskom autostopuu toku vožnje i postupak

1. Smetnje kod kojih autostop u toku vožnje ostaje uključen.* — Ako se ugasi plava kontrolna sijalica u toku vožnje, nastaviti

vožnju do prve stanice i izvršiti proveru ispravnosti sijalica,automatskog osigurača i slavine autostop.

155

— Kod jednog prisilnog kočenja b^z poznatog uzroka.— Kod prisilnog kočenja odmah kod uključenja. *— Kod utvrđenih kvarova na registrujućem brzinomeru.— Kod prisilnog kočenja koji nastaje i ako je postignuta odgo-

varajuća brzina u tački vremenske kontrole brzine.2. Smetnje kod kojih se autostop isključuje:

Autostop se pomoću automatskog osigurača „Autostop" isklju-čuje u sledećim slučajevima:— Obavljanja manevre voznom lokomotivom na skretničkom

području 30 minuta i više.— Kod višestrukog ponavljanja prisilnog kočenja čiji uzroci

nisu poznati.— Ako se pomoću tastera „Razrešenje" ne može razrešiti pri-

silno kočenje.3. Trajno delovanje prisilnog kočenja:

Ako lokomotiva stane tako da lokomotivska prijemna glava budetačno iznad aktivirane pružne balize 2000 Hz, nastupa trajnoprisilno kočenje.U takvom slučaju mašinovoda je obavezan da:— Isključi lokomotivski autostop prebacivanjem ručice za

smer u srednji položaj i zatvori slavinu autostopa.— Izvrši otkočivanje lokomotive na već poznati način.— Izvrši pokretanje lokomotive sa aktivirane balize.— Ponovo uključi lokomotivski autostop i pritisne taster

„Razrešenje".4. Postupak kod smetnji :

U slučaju ispravnog i jednoobraznog postupka u slučaju smetnjina autostopu, uraditi sledeće:— Obavestiti saobraćajnog dispečera radio dispečerom ako

je ugrađen ili nastaviti vožnju do prve stanice i obavestitiotpravnika o nepravilnostima.

— Ispuniti obrazac LO-9 iz Upustva 236 o smetnji i predati gaobližnjem depou ako isti raspolaže sa servisom za autostopili u protivnom, matičnom depou.

6.21. Smetnje na pružnim autostop uređajima i postupak

Kada se primeti oštećenje pružnih autostop uređaja (balize 500 Hz,1000 Hz i 2000 Hz) postupiti na sledeći način:1. Mašinovoda je utvrdio da nije delovala jedna pružna baliza

(žuti pokazivač ne svetli uprkos posluživanja tastera „Budnost"):

156

— Obavestiti radio dispečerom (ako je ugrađen) saobraćajnogdispečera ili zaustaviti voz u prvoj stanici i usmeno obavestitiotpravnika.

2. Došlo je do prisilnog kočenja, mada je brzina voza bila u pro-pisanim granicama u momentu prolaska pokraj glavnog signalakoji pokazuje signalni znak „Slobodno" ili na otseku vremenskekontrole brzine:— Utvrditi po mogućnosti uzrok.— Obavestiti saobraćajnog dispečera ili otpravnika vozova u

narednoj stanici.— Voziti oprezno do narednog glavnog signala, radi mogućnosti

eventualnog zaustavljanja ispred istog.

RADIO-DISPEČER

6.22. Smetnje na radio-dispečeru i postupak

1. Pokazivač smetnji („precrtana slušalica") svetli žuto, što ukazujeda je veza sa RD centrom prekinuta.Mogući uzroci:— Nije namešten pravi radio kanal.— Trenutno se lokomotiva nalazi na delu pruge gde je mali

radio-signal. Ako je lokomotiva u pokretu smetnja će brzonestati, a ako stoji u staničnom prostoru, pokušati sa malimpomeranjem lokomotive.

— Jedna od pružnih radio-stanica je ispala iz pogona. Nastav-ljanjem vožnje, smetnja će nestati kada lokomotiva dođe uradio-polje sledeće pružne radio-stanice.

— Ako je tokom vožnje ovaj taster stalno osvetljen, znači daje lokomotivski radio-dispečer neispravan, i zatražiti zamenuili opravku.

2. Ispitivanje sijalica na komandnoj kutiji:— Pojedino polje nije osvetljeno, zameniti sijalice.— Rad uređaja je moguć ako je ispravan brojčani pokazivač.

3. Nije moguća provera veze tasterom „TEST":— Tasteri „TEST" i „START" svetle trajno.Ukoliko se polja dva RD centra na tom delu pruge preklapaju,pokušati podesiti uređaj na drugi centar.Ako uređaj radi, znači da prvi RD centar ima smetnji. Akonije uspela ova veza, verovatno je lokomotivski uređaj neispravan.

157

4. Saopštenje prema RD centru nije moguće:Taster javljanja i taster „START" stalno svetle:— To je znak da je radio-kanal zauzet nekim razgovorom.

Pričekati gašenje oba tastera.— Nakon 5 sekundi ugasi se taster javljanja, a taster „START"

počne žmigati:Saopštenje momentalno nije moguće preneti.Ponoviti postupak.Ako je lokomotiva u pokretu, a veza se ne može uspostaviti nisa drugim pokušajem, zahtevati zamenu uređaja.

5. Pokazivač naloga sa simbolom ne svetli.Brojčani pokazivač pokazuje broj naloga.Rad je moguć.Ispitati sijalice i izvršiti zamenu.

6. Razgovor sa RD centrom nije moguć.Pritisnuti taster interventnog poziva i pokušati razgovor.Ako kod daljnje vožnje uređaj proradi, znači da je greška bilana pružnom delu.Ako je vezu nemoguće ostvariti i u narednoj RD deonici, zatra-žiti izmenu RD uređaja na lokomotivi.

158