privredno ii komisija - sa stecajem.doc

8/18/2019 Privredno II komisija - sa stecajem.doc

1/56

PRIVREDNO II ODBOR SREDJENA PITANJA

PRIVREDNO

1. Prokura

Prokura je poslovno punomoćje kojim društvo ovlašćuje jedno ili više fzičkih lica da u njegovo

ime i za njegov račun zaključuju pravne poslove i preduzimaju druge pravne radnje.Izuzetno,prokura se može izdati i samo za ogranak društva.Prokura je neprenosiva i prokurista ne možedati punomoćje za zastupanje drugom licu.Prokura se izdaje odlukom ortaka, komanditora ikomplementara, odnosno skupštine, ako osnivačkim aktom odnosno statutom nije drugačijeodređeno.Prokurista se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.Preduzetnik izdaje prokuru lično i ne može preneti ovlašćenje za izdavanje prokure na drugo lice.Prokurista je prilikom potpisivanja dokumenata u ime društva dužan da uz svoj potpis navedesvoju unkciju u društvu, ali to nije ormalin uslov za validnost potpisanog dokumenta.

2. Vrste prokure

Prokura može !iti pojedinačna ili zajednička prokura.

". #ko je prokura izdata za dva ili više lica !ez naznake da se radi o zajedničkoj prokuri, svakiprokurista postupa samostalno.$. #ko je prokura izdata kao zajednička prokura, pravni poslovi koje zaključuju ili pravne

radnje koje preduzimaju prokuristi punovažni su uz izričitu saglasnost svih prokurista, osimako je u prokuri navedeno da je za punovažnost dovoljna saglasnost tačno određenog!roja prokurista. %aglasnost može !iti data kao prethodna ili naknadna. Izjava volje ilipravna radnja učinjena prema jednom prokuristi ima pravno dejstvo kao da je učinjenaprema svim prokuristima.

3. Šta ne može a ra! prokure "potp!tan#e$

Prokurista ne može !ez pose!nog ovlašćenja da&

"' zaključuje pravne poslove i preduzima pravne radnje u vezi sa sticanjem, otuđenjem iliopterećenjem nepokretnosti i udela i akcija koje društvo poseduje u drugim pravnim licima($' preuzima menične o!aveze i o!aveze jemstva()' zaključuje ugovore o zajmu i kreditu(*' zastupa društvo u sudskim postupcima ili pred ar!itražom.+graničenja prokure koja nisu izričito predviđena ovim zakonom nemaju dejstvo prema trećimlicima. Izuzetno, dozvoljeno je ograničiti ovlašćenja prokuriste supotpisom zakonskog zastupnikadruštva ili drugog prokuriste zajednička prokura'.Prokurista ne može !ez pose!nog ovlašćenja nastupati kao druga ugovorna strana i sa društvomzaključivati ugovore u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime a za račun drugog lica, niti u ime i zaračun drugog lica. +vlašćenje se daje odlukom ortaka, komplementara, odnosno skupštine, osimako je osnivačkim aktom, odnosno statutom drugačije određeno.

%. O&o'ornost prokur!ste

Prokurista odgovara za štetu koju nanesu društvu prekoračenjem granica svojih ovlašćenja.Izuzetno, neće odgovarati za štetu ako su postupala u skladu sa odlukom nadležnog organadruštva, odnosno ako su njegove radnje naknadno odo!rene od strane tog organa.

(. Prestanak prokure

1-()


2/56

ruštvo može opozvati prokuru u svako do!a. ruštvo ne može da se odrekne prava da opozoveprokuru, niti se to pravo na !ilo koji način može ograničiti ili usloviti. Prokurista može otkazatiprokuru u svako do!a, uz o!avezu da u narednih )/ dana računajući od dana dostave otkazadruštvu zaključuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje ako je to potre!no radiiz!egavanja nastanka štete za društvo.

). Ak*!#e

#kcije su hartije od vrednosti koje izdaje akcionarsko društvo, a izdaju se u dematerijalizovanojormi i glase na ime. +ne su istovremeno deo osnovnog kapitala I daju članska prava, I nedeljivesu. Imaju određenu nominalnu ili računovodstvenu vrednost.#kcionarom se u odnosu prema akcionarskom društvu i trećim licima smatra lice koje je kaozakoniti imalac akcije upisano u 0entralni registar, a dan upisa u 0entralni registar jeste dansticanja akcije.#kcionarsko društvo može izdavati sledeće vrste akcija& o!ične i preerencijalne akcije.1 okviru svake vrste akcija, akcije koje daju ista prava čine jednu klasu akcija. %ve o!ične akciječine uvek jednu klasu akcija.ruštvo može izdavati akcije sa ili !ez nominalne vrednosti. #ko društvo izdaje akcije sanominalnom vrednošću, sve akcije iste klase moraju imati istu nominalnu vrednost, a ako izdajeakcije !ez nominalne vrednosti, sve akcije društva moraju !iti !ez nominalne vrednosti.

+. Po#am, pr!roa ! 'rste ak*!#a 2 prethodno pitanje

-. Trž!na 'renost ak*!#a /

3ržišna vrednost akcija javnog akcionarskog društva utvrđuje se kao ponderisana prosečna cenaostvarena na regulisanom tržištu kapitala, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platormi, u smisluzakona kojim se uređuje tržište kapitala, u periodu od šest meseci koji prethodi danu donošenjaodluke kojom se utvrđuje tržišna vrednost akcija, pod uslovom da je u tom periodu ostvarenio!im prometa akcijama te klase na tržištu kapitala predstavljao najmanje /,45 ukupnog !rojaizdatih akcija te klase, i da je najmanje u tri meseca tog perioda ostvareni o!im prometa iznosionajmanje /,/45 ukupnog !roja izdatih akcija te klase na mesečnom nivou. Izuzetno, tržišnavrednost akcija javnog akcionarskog društva može se utvrditi putem procene pod uslovom datako utvrđenu tržišnu cenu prihvati skupština na osnovu o!razloženog predloga od!ora direktora,odnosno nadzornog od!ora ako je upravljanje društvom dvodomno u kome se mora navesti ivrednost tih akcija.

3ržišna vrednost akcija javnog akcionarskog društva utvrđuje se putem procene ako je ispunjen jedan od sledećih uslova&"' ako nije ostvaren o!im prometa gore naveden($' u slučaju izdavanja akcija nove klase.

3ržišna vrednost akcija koja je utvrđena odnosno procenjena važe tri meseca od dana utvrđivanjatržišne vrednosti, odnosno od dana na koji je procena izvršena, i u o!a slučaja moraju !iti važećena dan donošenja odgovarajuće odluke skupštine ako se tržišna vrednost utvrđuje za potre!edonošenja te odluke.

3ržišna vrednost akcija društva koje nije javno akcionarsko društvo utvrđuje se procenom.0. Nom!nana 'renost ak*!#a

6ominalna vrednost akcije je vrednost koja je kao takva utvrđena odlukom o izdavanju akcija.%ve akcije iste klase imaju istu nominalnu vrednost. 6ominalna vrednost jedne akcije ne može!iti niža od "// dinara. 6ominalna vrednost preerencijalnih akcija društva ne može !iti niža odnominalne vrednosti o!ičnih akcija tog društva.

1. Em!s!ona 'renost "*ena$ ak*!#a

2-()


3/56

7misiona cena je vrednost po kojoj se izdaju akcije i utvrđuje se odlukom o izdavanju akcija.+dluku o izdavanju akcija donosi skupština, osim u slučaju izdavanja odo!renih akcija kada tuodluku donosi od!or direktora, odnosno nadzorni od!or ako je upravljanje društvom dvodomno.#ko odluku donosi skupština, tom odlukom može se utvrditi raspon emisione cene uz ovlašćenjeod!oru direktora, odnosno nadzornom od!oru ako je upravljanje društvom dvodomno dapose!nom odlukom utvrdi emisionu cenu u okviru tog raspona.7misiona cena ne može !iti niža od utvrđene tržišne vrednosti, osim u slučaju kada se akcijeizdaju u postupku javne ponude u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala kojomakcionarsko društvo postaje javno akcionarsko društvo. 7misiona cena ne može !iti niža odnominalne vrednosti akcije, odnosno računovodstvene vrednosti kod akcija !ez nominalnevrednosti. 8ada je emisiona cena po kojoj se izdaju akcije veća od njihove nominalne iliračunovodstvene vrednosti, razlika između te dve vrednosti predstavlja emisionu premiju.ruštvo može odlukom o emisiji odrediti i popust na emisionu cenu, s tim da cena sa popustomne može !iti manja od nominalne vrednosti akcije, odnosno od računovodstvene vrednosti kodakcija !ez nominalne vrednosti&"' kod javne ponude, investicionom društvu koje pruža usluge pokroviteljstva u postupku te

javne ponude akcija sa o!avezom otkupa u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala($' kod ponude koja nije javna ponuda, postojećim akcionarima radi ostvarivanja prava prečegupisa akcija, ako statutom nije isključena mogućnost ostvarivanja ovog prava pod povlašćenimuslovima, pri čemu taj popust ne može !iti veći od "/5 emisione cene.

11. Vrste ak*!#a 2 pitanje 9, "$ I "4

12. Preeren*!#ane ak*!#e

Preerencijalna akcija je akcija koja imaocu daje jedno ili više povlašćenih prava utvrđenihstatutom i odlukom o izdavanju, kao što su&"' pravo na dividendu u unapred utvrđenom novčanom iznosu ili u procentu od njene nominalnevrednosti, koja se isplaćuje prioritetno u odnosu na imaoce o!ičnih akcija($' pravo da mu se neisplaćena dividenda kumulira i isplati pre isplate dividendi imaocima o!ičnihakcija kumulativna preerencijalna akcija'()' pravo da participira u dividendi koja pripada imaocima o!ičnih akcija, u svim slučajevimaisplate dividende imaocima o!ičnih akcija ili po ispunjenju određenih uslova participativnapreerencijalna akcija'(*' pravo prvenstva naplate iz likvidacionog ostatka ili stečajne mase u odnosu na imaoce o!ičnihakcija(4' pravo pretvaranja tih akcija u o!ične akcije ili u drugu klasu preerencijalnih akcija zamenljivepreerencijalne akcije'(9' pravo prodaje tih akcija akcionarskom društvu po unapred utvrđenoj ceni ili pod drugimuslovima.1kupna nominalna vrednost izdatih i odo!renih preerencijalnih akcija ne može !iti veća od 4/5osnovnog kapitala društva. #kcionar sa preerencijalnim akcijama ima pravo učešća u raduskupštine, !ez prava glasa, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. #kcionar sa

preerencijalnim akcijama ima pravo prečeg sticanja akcija iste klase iz novih emisija.#kcionar sa preerencijalnim akcijama ima ista prava kao i akcionar sa o!ičnim akcijama upogledu pristupa aktima i dokumentima društva.+dlukom skupštine o izdavanju preerencijalnih akcija može se predvideti da društvo imao!avezu i-ili pravo na njihov otkup pod uslovima iz te odluke, ako su izdavanje ovakvih akcija iuslovi i način sprovođenja njihovog otkupa utvrđeni statutom. ruštvo može otkupiti akcije podsledećim uslovima&"' da su akcije u celosti uplaćene($' da se isplata cene za akcije vrši isključivo iz rezervi ormiranih za ove namene()' da je ispunjen uslov upisanog osnovnog kapitala, zakonskih I statutarnih rezervi

3-()


4/56

13. Em!s!ona prem!#a

7misiona cena ne može !iti niža od utvrđene tržišne vrednosti, osim u slučaju kada se akcijeizdaju u postupku javne ponude u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala kojomakcionarsko društvo postaje javno akcionarsko društvo. 7misiona cena ne može !iti niža odnominalne vrednosti akcije, odnosno računovodstvene vrednosti kod akcija !ez nominalnevrednosti. 8ada je emisiona cena po kojoj se izdaju akcije veća od njihove nominalne iliračunovodstvene vrednosti, razlika između te dve vrednosti predstavlja emisionu premiju.

1%. Šta su o4!5ne ak*!#e 2 pitanje "4

1(. O4!5ne ! e!m!5no upa6ene ak*!#e

+!ična akcija je akcija koja imaocu daje&"' pravo učešća i glasanja na skupštini, tako da jedna akcija uvek daje pravo na jedan glas($' pravo na isplatu dividende()' pravo učešća u raspodeli likvidacionog ostatka ili stečajne mase u skladu sa zakonom kojim seuređuje stečaj(*' pravo prečeg sticanja o!ičnih akcija, i drugih fnansijskih instrumenata zamenljivih za o!ičneakcije, iz novih emisija(4' druga prava u skladu sa ovim zakonom i statutom.+!ične akcije ne mogu se pretvoriti u preerencijalne akcije ili druge fnansijske instrumente.elimično uplaćene akcije su o!ične akcije po osnovu kojih akcionar nije izvršio u celosti o!avezuuplate odnosno unosa uloga u društvo. #kcionar vrši prava po osnovu delimično uplaćenih akcijasrazmerno uplaćenom, odnosno unetom ulogu, ako statutom nije drugačije određeno. #kcionardelimično uplaćenih akcija javnog akcionarskog društva ne može, pre uplate odnosno unosauloga po osnovu tih akcija u celosti u društvo&"' te akcije prenositi ili njima na !ilo koji način raspolagati($' ostvarivati pravo glasa po osnovu tih akcija.

1). Spa#an#e ! eo4a "poea$ ak*!#a

#kcionarsko društvo može odlukom skupštine&"' svaku akciju jedne klase podeliti na dve ili više akcija te klase, uz istovremeno smanjenjenjihove nominalne vrednosti tako da osnovni kapital društva ostane nepromenjen($' spojiti dve ili više akcija jedne klase u jednu akciju te klase, uz istovremeno povećanje njenenominalne vrednosti tako da osnovni kapital društva ostane nepromenjen.ruštvo je u o!avezi da u slučaju podele ili spajanja akcija istovremeno izmeni statut. #ko !i kaorezultat spajanja ili podele akcija pojedinim akcionarima preostao deo akcije, ti akcionari imajupravo da od društva pisanim putem u roku od )/ dana od dana donošenja odluke o podeli ilispajanju akcija zahtevaju da dokupe nedostajući deo akcije kako !i stekli jednu celu akciju ili da!udu isplaćeni od strane društva za deo akcije koji !i im preostao.#ko je akcionar zahtevao da dokupi nedostajući deo akcije kako !i stekao jednu celu akciju, u

o!avezi je da u istom roku uplati društvu tržišnu vrednost nedostajućeg dela akcije. #ko jeakcionar zahtevao da !ude isplaćen od strane društva za deo akcije koji !i mu preostao, društvo je u o!avezi da mu u daljem roku od )/ dana od dana prijema tog zahteva isplati taj deo akcijepo tržišnoj vrednosti.#ko na ovaj način dolazi do povećanja osnovnog kapitala, odnosno do smanjenja osnovnogkapitala, a koje u o!a slučaja ne prelazi "5 osnovnog kapitala, društvo nije u o!avezi da primeniodred!e ovog zakona o povećanju, odnosno smanjenju osnovnog kapitala, osim odreda!a oregistraciji tih promena u skladu sa zakonom o registraciji.#ko je društvo izdalo fnansijske instrumente koji se mogu zameniti za o!ične akcije, u o!avezi jeda istovremeno donese i odluku, odnosno preduzme drugu radnju koja će o!ez!editi da prava

%-()


5/56

imalaca tih fnansijskih instrumenata ostanu nepromenjena. #ko društvo to ne učini, svaki imalacfnansijskog instrumenta može tuž!om nadležnom sudu tražiti da se odluka stavi van snage.

3už!a se može podneti u roku od )/ dana od dana donošenja odluke.

1+. Ak*!#e sa '!e 'asn!ka

#kcija može pripadati većem !roju lica. %uvlasništvo na akciji stiče se na osnovu&"' zakona nasleđivanje i slično'($' ugovora poklon, kupoprodaja idealnog dela akcije i slično'()' statusnih promena društva.%uvlasnici akcije smatraju se jednim akcionarom u odnosu prema društvu i solidarno suodgovorni prema društvu za o!aveze koje imaju po osnovu akcije. %uvlasnici akcije ostvarujupravo glasa i pravo na pristup aktima i dokumentima društva samo preko zajedničkogpunomoćnika koji se određuje sporazumom svih suvlasnika. Potpisi suvlasnika na sporazumu opostavljanju zajedničkog punomoćnika overavaju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje overapotpisa. %uvlasnici akcije o određivanju zajedničkog punomoćnika o!aveštavaju društvo i upisujuzajedničkog punomoćnika u 0entralni registar. Pravne radnje preduzete prema zajedničkompunomoćniku imaju dejstvo kao da su preduzete prema svim suvlasnicima.

o dana upisa zajedničkog punomoćnika u 0entralni registar&"' pravne radnje koje su preduzete prema jednom suvlasniku imaju dejstvo prema svimsuvlasnicima($' akcija na kojoj postoji suvlasništvo ne daje pravo glasa i neće se računati u kvorum zaodržavanje skupštine.

1-. Osn!'a5k! akt pr!'reno& rut'a

+snivački akt je konstitutivni akt društva koji ima ormu odluke o osnivanju ako društvo osniva jedno lice ili ugovora o osnivanju ako društvo osniva više lica. Prilikom osnivanja društva, potpisina osnivačkom aktu overavaju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa. 1ortačkom društvu, komanditnom društvu i društvu s ograničenom odgovornošću osnivačkimaktom se uređuje upravljanje društvom i druga pitanja u skladu sa ovim zakonom za svakupojedinu pravnu ormu društva. #kcionarsko društvo pored osnivačkog akta ima i statut kojim seuređuje upravljanje društvom i druga pitanja u skladu sa ovim zakonom, ako pose!nim zakonomnije drugačije propisano. :ice koje naknadno pristupi društvu osnivački akt društva, odnosnostatut društva o!avezuje od dana sticanja svojstva člana društva u skladu sa ovim zakonom.+snivački akt i statut sačinjavaju se u pisanoj ormi i registruju se u skladu sa zakonom oregistraciji.+snivački akt ortačkog društva, komanditnog društva i društva s ograničenom odgovornošćumenja se odlukom ortaka, komanditora i komplementara, odnosno skupštine, u skladu sa ovimzakonom. +dluku o izmeni potpisuju članovi društva koji su za nju glasali, a ta odluka overava se

u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa, ako je to predviđeno osnivačkim aktom iako je ta o!aveza registrovana u skladu sa zakonom o registraciji. +snivački akt akcionarskogdruštva ne menja se.%tatut akcionarskog društva menja se odlukom skupštine, odnosno drugog organa određenogovim zakonom, u skladu sa odred!ama ovog zakona.;akonski zastupnik društva je u o!avezi da nakon svake izmene osnivačkog akta, odnosnostatuta sačini i potpiše prečišćeni tekst tih dokumenata. Izmene osnivačkog akta i statuta, kao iprečišćeni tekstovi tih dokumenata nakon svake takve izmene, registruju se u skladu sa zakonomo registraciji.

(-()


6/56

egistar privrednih su!jekata($' >egistar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima(

)' >egistar fnansijskog lizinga(*' >egistar javnih glasila(4' >egistar udruženja(9' >egistar stranih udruženja(?' >egistar komora(@' >egistar stečajnih masa(A' >egistar zaduž!ina i ondacija("/' >egistar sudskih za!rana(

22. Re&!starsk! uožak

)-()


7/56


8/56


9/56

kojim se uređuju poštanske usluge !ila !ezuspešna, smatraće se da je dostava te pošiljke urednoizvršena istekom roka od osam dana od dana drugog slanja te pošiljke, pod uslovom da je izmeđuta dva slanja proteklo najmanje "4 dana. ostava pismena u sudskom, upravnom, poreskom idrugim postupcima vrši se u skladu sa pose!nim zakonima. ruštvo može da ima adresu zaprijem elektronske pošte, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji. 1rednostdostavljanja elektronskog dokumenta društvu određuje se u skladu sa zakonom koji uređujeelektronski dokument.

3. Poso'no !me pr!'reno& rut'a

Privredno društvo posluje i učestvuje u pravnom prometu pod poslovnim imenom koje jeregistrovalo u skladu sa zakonom o registraciji. Poslovno ime o!avezno sadrži naziv, pravnuormu i mesto u kome je sedište društva. 6aziv je karakteristični deo poslovnog imena po komese to društvo razlikuje od drugih društava.Pravna orma se u poslovnom imenu označava na sledeći način&"' za ortačko društvo& Eortačko društvoE ili skraćenicom Eo.d.E ili EodE.$' za komanditno društvo& Ekomanditno društvoE ili skraćenicom Ek.d.E ili EkdE.)' za društvo s ograničenom odgovornošću& Edruštvo s ograničenom odgovornošćuE iliskraćenicom Ed.o.o.E ili EdooE.*' za akcionarsko društvo& Eakcionarsko društvoE ili skraćenicom Ea.d.E ili EadE.1z poslovno ime privrednog društva u postupku likvidacije dodaje se oznaka Eu likvidacijiE.Poslovno ime može da sadrži i opis predmeta poslovanja društva. Poslovno ime sadrži i drugeelemente ako je to propisano zakonom.ruštvo može u poslovanju, pored poslovnog imena, da koristi i skraćeno poslovno ime, pod istimuslovima pod kojima koristi poslovno ime. %kraćeno poslovno ime o!avezno sadrži naziv i pravnuormu i registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.Poslovno ime društva je na srpskom jeziku, na ćiriličkom ili latiničkom pismu. Izuzetno, nazivdruštva može !iti na stranom jeziku ili može da sadrži pojedine strane reči ili karaktere, nalatiničkom pismu engleskog jezika, kao i arapske ili rimske !rojeve. ruštvo može u poslovanjukoristiti prevod poslovnog imena ili prevod skraćenog poslovnog imena na jeziku nacionalnemanjine ili stranom jeziku, pri čemu se naziv ne prevodi. Prevod poslovnog imena registruje se uskladu sa zakonom o registraciji.

31. O&ran!5en#e u po&eu poso'no& !mena

Poslovno ime društva ne može !iti takvo da&"' vređa javni moral($' može izazvati za!ludu u pogledu pravne orme društva()' može izazvati za!ludu u pogledu pretežne delatnosti društva.Poslovno ime koje ne ispunjava navedene uslove ne može se registrovati u registru privrednihsu!jekata. 1 slučaju da ime vređa javni moral, repu!lički javni pravo!ranilac može tuž!omnadležnom sudu protiv društva koje vrši tu povredu zahtevati promenu naziva društvaprekršioca. Postupak po tuž!i je hitan. Presudu kojom se nalaže promena naziva društvaprekršioca sud po pravnosnažnosti dostavlja registru privrednih su!jekata radi registracije. #ko

društvo prekršilac u roku od )/ dana od pravnosnažnosti presude ne izvrši promenu naziva,registar privrednih su!jekata po služ!enoj dužnosti pokreće postupak prinudne likvidacije društvaprekršioca.6aziv društva ne može se preneti na drugo društvo, osim kao posledica statusne promene u kojojtaj naziv preuzima društvo sticalac od društva prenosioca koje statusnom promenom prestaje dapostoji. #ko pravno lice član privrednog društva čiji je naziv sadržan u nazivu društva prestane da!ude član tog društva, naziv tog društva može nastaviti da sadrži taj naziv samo uz saglasnosttog lica. 6aziv društva ne sme !iti istovetan nazivu drugog društva. 6aziv društva mora serazlikovati od naziva drugog pravnog lica tako da ne izaziva za!ludu o identitetu sa drugim

0-()


10/56

društvom. 1 slučaju povrede ovih odreda!a zainteresovano lice može tuž!om protiv društva kojevrši tu povredu zahtevati&"' promenu naziva društva prekršioca i-ili$' naknadu nastale štete.

3už!a se može podneti u roku od tri godine od dana registracije naziva društva prekršioca uskladu sa zakonom o registraciji. Postupak po tuž!i je hitan. Presudu kojom se nalaže promenanaziva društva prekršioca sud po pravnosnažnosti dostavlja registru privrednih su!jekata radiregistracije. #ko društvo prekršilac u roku od )/ dana od pravnosnažnosti presude ne izvršipromenu naziva, registar privrednih su!jekata po služ!enoj dužnosti pokreće postupak prinudnelikvidacije društva prekršioca.Poslovno ime društva može da sadrži naziv >epu!like %r!ije ili njene teritorijalne jedinice iautonomne pokrajine, uz prethodnu saglasnost nadležnog organa, u skladu sa zakonom.Poslovno ime društva može da sadrži naziv strane države ili međunarodne organizacije, uzsaglasnost nadležnog organa te države ili međunarodne organizacije.Poslovno ime društva može da sadrži lično ime fzičkog lica uz njegovu saglasnost, a ako je to liceumrlo uz saglasnost njegovih zakonskih naslednika. #ko član privrednog društva čije je lično imesadržano u nazivu društva prestane da !ude član tog društva, naziv tog društva može nastavitida sadrži to lično ime samo uz saglasnost tog lica, a ako je to lice umrlo uz saglasnost njegovihzakonskih naslednika.

32. Pra'ne orme pr!'reno& rut'a 2 pitanje $@

33. Imo'!na pr!'reno& rut'a

Imovinu društva u smislu ovog zakona čine stvari i prava u vlasništvu društva, kao i druga pravadruštva. 6eto imovina kapital' društva u smislu ovog zakona jeste razlika između vrednostiimovine i o!aveza društva. +snovni registrovani' kapital društva je novčana vrednost upisanihuloga članova društva u društvo koja je registrovana u skladu sa zakonom o registraciji. 1lozi udruštvo mogu da !udu novčani i nenovčani i izražavaju se u dinarima. #ko se uplata novčanoguloga vrši u stranoj valuti u skladu sa zakonom koji uređuje devizno poslovanje, dinarskaprotivvrednost uloga o!računava se po srednjem kursu 6arodne !anke %r!ije na dan uplateuloga. 6enovčani ulozi mogu !iti u stvarima i pravima, ako ovim zakonom za pojedine ormedruštava nije drugačije određeno.:ica koja su osnivačkim aktom ili na drugi način preuzela o!avezu da uplate odnosno unesu udruštvo određeni ulog odgovaraju društvu za izvršenje te o!aveze i u o!avezi su da naknadeštetu koja mu je prouzrokovana propuštanjem ili kašnjenjem izvršenja te o!aveze. 6ovčani inenovčani ulog prilikom osnivanja društva ili povećanja osnovnog kapitala mora se uplatiti,odnosno uneti u roku određenom u osnivačkom aktu, odnosno odluci o povećanju kapitala, s timda se taj rok računa od dana donošenja osnivačkog akta, odnosno odluke o povećanju kapitala ine može !iti duži od&"' u slučaju povećanja kapitala akcionarskog društva koje je javno društvo po osnovu uspešnoizvršene javne ponude akcija, ili čije su akcije uključene u trgovanje na regulisanom tržištu,odnosno na multilateralnoj trgovačkoj platormi, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitalau daljem tekstu& javno akcionarsko društvo' novčanim ulogom putem javne ponude F odmah po

okončanju roka za upis akcija, u skladu sa zakonom koji uređuje tržište kapitala, a u ostalimslučajevima dve godine($' pet godina za ostala društva osim u slučaju kada se akcije izdaju u postupku javne ponude usmislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala kojom akcionarsko društvo postaje javnoakcionarsko društvo, kada se ulog mora uplatiti odmah po okončanju roka za upis akcija.ruštvo ne može da oslo!odi lica o!aveze da uplate odnosno unesu ulog u društvo, osim upostupku smanjenja kapitala uz primenu pravila o zaštiti poverilaca.Izuzetno, jednoglasnom odlukom ortaka, komplementara, odnosno skupštine, osim ako jedrugačija većina, ali ne manja od o!ične većine glasova svih članova društva, predviđena

1-()


11/56

osnivačkim aktom, odnosno statutom, može se o!aveza lica uz njegovu saglasnost zamenitidrugom o!avezom i to&"' o!aveza na uplatu novčanog uloga u društvo o!avezom na unos nenovčanog uloga istevrednosti, osim u slučaju javne ponude akcija($' o!aveza na unos nenovčanog uloga u društvo o!avezom na uplatu novčanog uloga istevrednosti()' o!aveza na unos jednog nenovčanog uloga u društvo o!avezom na unos drugog nenovčanoguloga iste vrednosti.Posledice preuzimanja o!aveze na uplatu, odnosno unos uloga1lozi koji su uplaćeni, odnosno uneti u društvo postaju imovina društva.+snivačkim aktom, odnosno statutom u slučaju akcionarskog društva može se predvideti io!aveza plaćanja ugovorne kazne za slučaj ne!lagovremenog izvršenja, odnosno neizvršenjao!aveze unošenja uloga kada je u pitanju nenovčani ulog. 1 slučaju da član društva propusti daizvrši svoju o!avezu, društvo može da ga pozove pisanim putem da tu o!avezu izvrši unaknadnom roku koji ne može !iti kraći od )/ dana od dana slanja tog poziva. Izuzetno, javnoakcionarsko društvo je dužno da uputi poziv iz u roku od A/ dana od dana isteka roka za izvršenjeo!aveze člana društva, ako kraći rok nije određen osnivačkim aktom, odnosno statutom.

3%. Su4#ekt!'!tet pr!'reno& rut'a

2(. Pro4!#an#e pra'ne !5nost!8omanditor, član društva s ograničenom odgovornošću i akcionar, kao i zakonski zastupnik toglica ako je ono poslovno nesposo!no fzičko lice, koji zloupotre!i pravilo o ograničenojodgovornosti odgovara za o!aveze društva. %matraće se da postoji zloupotre!a naročito ako tolice&"' upotre!i društvo za postizanje cilja koji mu je inače za!ranjen($' koristi imovinu društva ili njome raspolaže kao da je njegova lična imovina()' koristi društvo ili njegovu imovinu u cilju oštećenja poverilaca društva(*' radi sticanja koristi za se!e ili treća lica umanji imovinu društva, iako je znalo ili moralo znatida društvo neće moći da izvršava svoje o!aveze.Poverilac društva može podneti tuž!u protiv lica koje zloupotre!i pravilo o ograničenojodgovornosti društva nadležnom sudu prema sedištu društva u roku od šest meseci od danasaznanja za zloupotre!u, a najkasnije u roku od pet godina od dana zloupotre!e. 1 slučaju dapotraživanje poverioca nije dospelo u trenutku saznanja za zloupotre!u, rok od šest mesecipočinje da teče od dana dospeća potraživanja.

2). Orta5ko rut'o

+rtačko društvo je društvo dva ili više ortaka koji su neograničeno solidarno odgovornicelokupnom svojom imovinom za o!aveze društva. #ko ugovor o osnivanju društva ili drugiugovor između ortaka sadrži odred!u o ograničenju odgovornosti ortaka prema trećim licima, taodred!a nema pravno dejstvo.1govor o osnivanju ortačkog društva sadrži naročito&"' ime, jedinstveni matični !roj i pre!ivalište ortaka koji je domaće fzičko lice, odnosno ime, !roj

pasoša ili drugi identifkacioni !roj i pre!ivalište ortaka koji je strano fzičko lice, odnosnoposlovno ime, matični !roj i sedište ortaka koji je domaće pravno lice, odnosno poslovno ime,!roj registracije ili drugi identifkacioni !roj i sedište ortaka koji je strano pravno lice($' poslovno ime i sedište društva()' pretežnu delatnost društva(*' označenje vrste i vrednosti uloga svakog ortaka.1govor o osnivanju može da sadrži i druge elemente od značaja za društvo i ortake. Izmene idopune ugovora o osnivanju društva vrše se jednoglasnom odlukom svih ortaka društva, akougovorom o osnivanju nije drugačije određeno.1govor ortaka kojim se regulišu njihovi međuso!ni odnosi zaključuju svi ortaci društva.

11-()


12/56

+rtaci u društvo unose uloge jednake vrednosti, ako ugovorom o osnivanju nije drugačijeodređeno. Izuzetno, nenovčani ulog ortaka može !iti i u radu i uslugama. +rtaci stiču udele udruštvu srazmerne svojim ulozima u društvo, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.+rtak nije dužan da poveća ulog iznad iznosa određenog ugovorom o osnivanju, ako ugovorom oosnivanju nije drugačije određeno. +rtak ne može smanjiti svoj ulog !ez saglasnosti svih ostalihortaka.1deo se prenosi pisanim ugovorom zaključenim između prenosioca i sticaoca, kao i na druginačin propisan zakonom. Potpisi na ugovoru overavaju se u skladu sa zakonom koji uređuje overupotpisa. %ticalac udela stiče udeo danom registracije prenosa udela u skladu sa zakonom oregistraciji. Prenos udela između ortaka je slo!odan, ako ugovorom o osnivanju nije drugačijeodređeno. #ko ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno, ortak ne može !ez saglasnostiostalih ortaka&"' preneti svoj udeo trećem licu, što o!uhvata i unos tog udela kao nenovčanog uloga u drugoprivredno društvo($' dati svoj udeo u zalogu trećem licu.#ko ortaci ne daju saglasnost na prenos udela trećem licu, ortak kome je saglasnost za prenosudela uskraćena može istupiti iz društva. Prenosilac udela i sticalac udela odgovarajuneograničeno solidarno za sve o!aveze prenosioca udela prema društvu na dan registracijeprenosa udela u skladu sa zakonom o registraciji, osim ako se svi ortaci ne sporazumejudrugačije. ;ahtev društva zastareva u roku od tri godine od dana registracije prenosa udela uskladu sa zakonom o registraciji.+rtačko društvo prestaje !risanjem iz registra privrednih su!jekata u slučaju&"' likvidacije društva usled&"' isteka vremena na koje je osnovano($' odluke ortaka()' sudske odluke(*' otvaranja stečaja nad ortakom koji je pravno lice, ako ugovorom o osnivanju nije drugačijeodređeno(4' ako je u društvu ostao samo jedan ortak, a u roku od tri meseca od dana kada je u društvuostao jedan ortak društvu ne pristupi novi ortak(9' nastupanja !ilo kojeg drugog razloga određenog ugovorom o osnivanju.$' zaključenja stečaja društva()' statusne promene.%vojstvo ortaka u ortačkom društvu prestaje u slučaju&"' smrti ortaka($' !risanja ortaka koji je pravno lice iz nadležnog registra, kao posledice likvidacije ili zaključenjastečaja()' istupanja ortaka(*' isključenja ortaka(4' u drugim slučajevima određenim ugovorom o osnivanju.

2+. Pra'a ortaka

+rtak ima pravo na naknadu od društva svih troškova koje je imao u vezi sa poslovanjem

ortačkog društva, a koji su s o!zirom na okolnosti slučaja !ili neophodni.o!it društva se raspodeljuje između ortaka na jednake delove, ako ugovorom o osnivanju nijedrugačije određeno.+rtak ovlašćen za poslovođenje o!avezan je da&"' o!aveštava sve druge ortake o poslovanju društva($' na zahtev drugog ortaka društva pruži inormacije o poslovanju društva( i)' preda fnansijske izveštaje i drugu dokumentaciju na uvid svim ortacima.+rtak ima pravo da se lično inormiše o stanju i poslovanju društva, kao i na pristup i kopiranjeposlovnih knjiga i druge dokumentacije društva, o svom trošku. 6a ostvarivanje prava ortaka napristup i kopiranje knjiga i druge dokumentacije društva sudskim putem shodno se primenjuju

12-()


13/56

odred!e ovog zakona o ostvarivanju prava na inormisanje člana društva s ograničenomodgovornošću.%vaki ortak ima ovlašćenje za o!avljanje radnji u redovnom poslovanju društva poslovođenje'.>adnje koje ne spadaju u redovno poslovanje društva nisu o!uhvaćene ovlašćenjem naposlovođenje i mogu se o!avljati samo uz saglasnost svih ortaka, ako ugovorom o osnivanju nijedrugačije određeno. Izuzetno, ako je ugovorom o osnivanju ili ugovorom ortaka određeno da su

jedan ili više ortaka ovlašćeni za poslovođenje, ostali ortaci nemaju ovlašćenje za poslovođenje.#ko ovlašćenje za poslovođenje ima više ortaka, svaki ortak je ovlašćen da postupa samostalno,ali se drugi ortak ovlašćen za poslovođenje može usprotiviti preduzimanju određene radnje ukom slučaju ta radnja ne može !iti preduzeta. #ko je ugovorom o osnivanju određeno da ortaciovlašćeni za poslovođenje postupaju zajedno&"' za preduzimanje svake radnje potre!na je saglasnost svih ortaka ovlašćenih za poslovođenje,osim ako !i nepreduzimanje radnje usled nedostupnosti nekog od ortaka moglo prouzrokovatištetu društvu($' svaki ortak je dužan da postupa po instrukcijama svakog od ostalih ortaka ovlašćenih zaposlovođenje. #ko ortak smatra da instrukcije drugog ortaka nisu primerene, o tome o!aveštavasve ortake ovlašćene za poslovođenje radi zajedničkog odlučivanja, osim ako !i odlaganje radnjeprouzrokovalo štetu društvu, kada može postupati samostalno, o čemu je dužan da !ez odlaganjao!avesti sve ostale ortake ovlašćene za poslovođenje. +rtak ovlašćen na poslovođenje možepreneti svoje ovlašćenje na poslovođenje na treće lice ili drugog ortaka, ako se sa tim saglase sviortaci društva. +rtak koji prenese ovlašćenje na poslovođenje na treće lice odgovara za radnjetog lica u vršenju poslovođenja kao da ih je sam preduzeo. +rtak ovlašćen za poslovođenje možeotkazati ovlašćenje za poslovođenje ako za to postoji opravdan razlog. 1 tom slučaju, ortakpisanim putem !lagovremeno o!aveštava sve ostale ortake društva o nameri da otkažeovlašćenje za poslovođenje, kako !i omogućio ostalim ortacima da preduzmu ili organizujupreduzimanje radnji iz redovnog poslovanja društva. #ko ortak otkaže ovlašćenje za poslovođenjesuprotno navedenim pravilima, dužan je da društvu nadoknadi time prouzrokovanu štetu.+vlašćenje za poslovođenje ortaka može se oduzeti odlukom nadležnog suda po tuž!i društva ilisvakog od ortaka ako se utvrdi da za to postoje opravdani razlozi, a naročito&"' nesposo!nost ortaka da pravilno vodi poslove društva($' teža povreda dužnosti prema društvu.

2-. O4a'e:e ortaka

+rtaci su odgovorni za o!aveze društva neograničeno I solidarno, ličnom imovinom.:ice koje posle osnivanja društva stekne svojstvo ortaka odgovara za o!aveze društva kao ipostojeći ortaci, uključujući i o!aveze nastale pre njegovog pristupanja društvu. +dred!eugovora o osnivanju kojima je suprotno dogovoreno nemaju pravno dejstvo prema trećim licima.

20. Ak*!onarsko rut'o

#kcionarsko društvo je društvo čiji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili višeakcionara koji ne odgovaraju za o!aveze društva. #kcionarsko društvo odgovara za svojeo!aveze celokupnom imovinom.

%tatut akcionarskog društva sadrži naročito&"' poslovno ime i sedište društva($' pretežnu delatnost društva()' podatke o visini upisanog i uplaćenog osnovnog kapitala, kao i podatke o !roju i ukupnojnominalnoj vrednosti odo!renih akcija, ako postoje(*' !itne elemente izdatih akcija svake vrste i klase u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržištekapitala, a kod akcija koje nemaju nominalnu vrednost i iznos dela osnovnog kapitala za koji suone izdate, odnosno računovodstvenu vrednost, uključujući i eventualne o!aveze, ograničenja iprivilegije vezane za svaku klasu akcija(4' vrste i klase akcija i drugih hartija od vrednosti koje je društvo ovlašćeno da izda(

13-()


14/56

9' pose!ne uslovi za prenos akcija, ako postoje(?' postupak sazivanja skupštine(@' određivanje organa društva i njihovog delokruga, !roja njihovih članova, !liže uređivanjenačina imenovanja i opoziva tih članova, kao i načina odlučivanja tih organa(A' druga pitanja za koja je ovim ili pose!nim zakonom određeno da ih sadrži statut akcionarskogdruštva.ruštvo je dužno da najmanje jednom godišnje izvrši izmene i dopune statuta radi usklađivanjapodataka, ako je u prethodnoj godini došlo do promene tih podataka.%tatut, kao i njegove izmene i dopune, donosi skupština o!ičnom većinom glasova svih akcionarasa pravom glasa, osim ako je veća većina predviđena statutom. Prvi statut društva donoseakcionari koji osnivaju društvo, i može sadržati i odred!u kojom se imenuju direktori, odnosnočlanovi nadzornog od!ora.#kcionari koji osnivaju društvo potpisuju osnivački akt društva. Potpisi na osnivačkom aktuoveravaju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa. #kcionari koji osnivaju društvoprilikom osnivanja društva potpisuju i prvi statut društva.+snivački akt sadrži&"' ime, jedinstveni matični !roj i pre!ivalište akcionara koji je domaće fzičko lice, odnosno ime,!roj pasoša ili drugi identifkacioni !roj i pre!ivalište akcionara koji je strano fzičko lice, odnosnoposlovno ime, matični !roj i sedište akcionara koji je domaće pravno lice, odnosno poslovno ime,!roj registracije ili drugi identifkacioni !roj i sedište akcionara koji je strano pravno lice($' poslovno ime i sedište društva()' pretežnu delatnost društva(*' ukupan iznos novčanog uloga, odnosno novčanu vrednost i opis nenovčanog uloga svakog odakcionara koji osnivaju društvo, rok uplate, odnosno unosa uloga(4' podatke o akcijama koje upisuje svaki akcionar koji osniva društvo i to& !roj akcija, njihovuvrstu i klasu, njihovu nominalnu vrednost, odnosno kod akcija !ez nominalne vrednost deoosnovnog kapitala za koji su one izdate( i9' izjavu osnivača da osnivaju akcionarsko društvo i preuzimaju o!avezu uplate odnosno unosauloga po osnovu upisanih akcija.1pisane akcije koje se u skladu sa osnivačkim aktom uplaćuju u novcu uplaćuju se preregistracije osnivanja društva na privremeni račun otvoren kod poslovne !anke u >epu!lici %r!iji.Pre registracije društva akcionari koji osnivaju društvo dužni su da uplate, odnosno unesu ulogekoji predstavljaju najmanje $45 osnovnog kapitala, pri čemu uplaćeni iznos novčanog delaosnovnog kapitala ne može !iti niži od iznosa minimalnog osnovnog kapitala u iznosu od).///./// dinara.Prvim statutom može se odrediti da društvo snosi određene stvarno nastale troškove po osnovuosnivanja društva, ili da akcionari koji osnivaju društvo imaju pravo na naknadu tih troškova oddruštva, u kom slučaju se utvrđuje najviši iznos tih troškova.1pravljanje društvom može !iti organizovano kao jednodomno ili dvodomno.1 slučaju jednodomnog upravljanja, organi društva su&"' skupština($' jedan ili više direktora(1 slučaju dvodomnog upravljanja, organi društva su&"' skupština(

$' nadzorni od!or()' jedan ili više direktora.1 jednočlanom društvu unkciju skupštine vrši jedini član društva. 8ada je jedini član društvapravno lice osnivačkim aktom može se odrediti organ tog člana društva koji u ime tog člana vršiunkciju skupštine, a u odsustvu takve odred!e smatra se da je to registrovani zastupnik togčlana

3. Osn!'a5k! akt ak*!onarsko& rut'a 2 isto kao prethodno

31. ;at'oreno ak*!onarsko rut'o

1%-()


15/56

;atvoreno ad ima sledeća o!eležja&F ne može javnom ponudom, ni na !ilo koji drugi javni način izdavati akcije na tržištu hartija odvrednostiF nije pod nadzorom 8omisije za hovF nije u o!avezi da izveštava javnost I 8omisiju za hov o važnijim poslovnim događajima,fnansijskim izveštajima, izveštajima o poslovanju I izveštajima revizoraF može izdavati akcije samo njegovim akcionarima ili proesionalnim investitorima I zaposlenima,u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hov I drugih fnansijskih instrumenataF može statutom utvrditi ograničenja prometa svojih akcija

32. Ot'oreno ak*!onarsko rut'o

+tvoreno ad ima sledeća o!eležja&F može javnom ponudom ili na !ilo koji drugi javni način izdavati akcije na tržištu hartija odvrednostiF pod nadzorom je 8omisije za hovF ima o!avezu da izveštava javnost, 8omisiju za hov i #P> o važnijim poslovnim događajima,fnansijskim izveštajima, izveštajima o poslovanju I izveštajima revizoraF može imati neograničeni !roj akcionaraF ne može statutom utvrditi ograničenja prometa svojih akcija

+tvoreno ad može svoje akcije kotirati na regulisanim ili neregulisanim tržištima.+snivaju se sukcesivno, u više aza&

". ;aključenje ugovora o osnivanju$. 1pis, uplata ili unošenje uloga I preuzimanje dela akcija od samih osnivača). +do!renje prospekta od strane 8omisije za hov I o!javljivanje javne ponude za upis I otkup

akcija od strane trećih lica*. 1pis I uplata akcija ili unošenje uloga po javnoj ponudi4. 1pis I otkup eventualnih neupisanih akcija od strane osnivača9. 7ventualni postupak sa neupisanim viškom akcija?. +!aveštavanje 8omisije hov o uspešnosti emisije radi upisa u registar emisije akcija@. Imenovanje organa društva od strane osnivačaA. Podnošenje prijave za registraciju"/.+!javljivanje registracije

33. O&o'ornost ak*!ono& rut'a

3%.


16/56

Pored opštih elemenata, ugovor o osnivanju komanditnog društva o!avezno sadrži i oznaku koji je član društva komplementar, a koji je komanditor.6a uloge i udele komplementara u društvu I na njihov prenos, shodno se primenjuju odred!e oulozima i udelima ortaka.

3(. Prestanak statusa 5ana koman!tno& rut'a

8omanditno društvo ne prestaje u slučaju smrti komanditora, odnosno prestanka komanditorakoji je pravno lice. 1 tom slučaju, naslednici komanditora stupaju na njegovo mesto odnosnopravni sled!enici, ako je u pitanju pravno lice. #ko iz komanditnog društva istupe svikomplementari, a najmanje jedan novi komplementar nije primljen u roku od šest meseci oddana istupanja poslednjeg komplementara, komanditori mogu u tom roku doneti jednoglasnoodluku o promeni pravne orme u društvo s ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo, uskladu sa ovim zakonom. 1 tom slučaju, ako komanditori ne donesu odluku o promeni pravneorme u roku propisanom u tom stavu pokreće se postupak prinudne likvidacije društva. #ko izkomanditnog društva istupe svi komanditori, a najmanje jedan novi komanditor nije primljen uroku od tri meseca od dana istupanja poslednjeg komanditora, komplementari mogu u tom rokudoneti jednoglasno odluku o promeni pravne orme u ortačko društvo, a u slučaju da je preostaosamo jedan komplementar on može odlučiti i da postane preduzetnik, u skladu sa ovim zakonom.#ko komplementari ne donesu ovu odluku u roku propisanom, pokreće se postupak prinudnelikvidacije društva.

3). Prestanak koman!tno& rut'a

%hodno se primenjuju odred!e za od.

3+.


17/56

oslo!ađa u celosti ili delimično o!aveze uplate svoga uloga ili mu se ta o!aveza odlaže, !ezdejstva je prema poveriocima društva. 8omanditor odgovara kao komplementar prema trećimlicima ako je njegovo ime, uz njegovu saglasnost, uneto u poslovno ime komanditnog društva.

3-. Pra'a koman!tora F gore30. Pra'a kompementara F gore%. O&o'ornost kompementara I koman!tora F gore

%1. Vo8en#e poso'a u koman!tnom rut'u

8omlementari vode poslove društva i zastupaju ga. 8omanditori ne mogu voditi poslove društvaniti ga zastupati. Izuzetno, komanditor se može usprotiviti samo preduzimanju radnji ilizaključenju poslova od strane komplementara koji su van redovnog poslovanja društva, u komslučaju komplementar ne može preduzeti tu radnju odnosno zaključiti taj posao. 8omanditoru semože dati prokura odlukom svih komplementara.

%2. Preu:etn!k

Preduzetnik je poslovno sposo!no fzičko lice koje o!avlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda ikoje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji. Gizičko lice upisano u pose!anregistar, koje o!avlja delatnost slo!odne proesije, uređenu pose!nim propisom, smatra sepreduzetnikom u smislu ovog zakona ako je tim propisom to određeno. Individualnipoljoprivrednik nije preduzetnik u smislu ovog zakona, osim ako pose!nim zakonom nijedrugačije uređeno. Preduzetnik se registruje na neodređeno ili na određeno vreme.Preduzetnik za sve o!aveze nastale u vezi sa o!avljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnomsvojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa o!avljanjem delatnosti.+dgovornost za o!aveze ne prestaje !risanjem preduzetnika iz registra.Preduzetnik o!avlja delatnost pod poslovnim imenom. Poslovno ime preduzetnika o!aveznosadrži ime i prezime preduzetnika, opis pretežne delatnosti, oznaku EpreduzetnikE ili EprE isedište. Poslovno ime može da sadrži i pose!an naziv kao i oznake kojima se !liže određujepredmet poslovanja preduzetnika. Poslovno ime preduzetnika mora da se razlikuje od nazivadrugog preduzetnika tako da ne izaziva za!ludu o identitetu sa drugim preduzetnikom, odnosnoza!ludu u pogledu predmeta poslovanja preduzetnika. Poslovno ime preduzetnika registruje se uskladu sa zakonom o registraciji. %edište preduzetnika je mesto iz koga upravlja o!avljanjemdelatnosti. Preduzetnik može o!avljati delatnost i izvan sedišta, u skladu sa zakonom izdvojenomesto'. Izdvojeno mesto registruje se u skladu sa zakonom o registraciji. Preduzetnik može dao!avlja sve delatnosti koje nisu zakonom za!ranjene za koje ispunjava propisane uslove,uključujući i stare i umetničke zanate i poslove domaće radinosti. Cinistar nadležan za posloveprivrede !liže određuje poslove koji se u smislu ovog zakona smatraju starim i umetničkimzanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, način sertifkovanja istih i vođenje pose!neevidencije izdatih sertifkata.Preduzetnik može pisanim ovlašćenjem poveriti poslovođenje poslovno sposo!nom fzičkom licu.Poslovođa mora !iti u radnom odnosu kod preduzetnika.Izuzetno, ako je preduzetnik izopravdanih razloga privremeno odsutan !olest, školovanje, iz!or na unkciju i sl.', a nema

zaposlenog poslovođu, on može opšte poslovođenje poveriti članu svog porodičnog domaćinstvaza vreme tog odsustva, !ez o!aveze da ga zaposli. Poslovođa ima svojstvo zakonskog zastupnikau skladu sa ovim zakonom. Izuzetno, član porodičnog domaćinstva preduzetnika može raditi kodtog preduzetnika !ez zasnivanja radnog odnosa&"' povremeno tokom dana i to isključivo u sedištu, ako je njegovo prisustvo neophodno z!ogprirode delatnosti preduzetnika da se trgovačka radnja preduzetnika ne !i zatvarala tokomradnog vremena, da !i se utovarila ro!a, da !i se očistio poslovni prostor i sl.'($' privremeno tokom osposo!ljavanja za o!avljanje delatnosti starih i umetničkih zanata,odnosno poslova domaće radinosti, ako preduzetnik o!avlja tu delatnost()' u vreme kada preduzetnik koristi godišnji odmor u skladu sa zakonom.

1+-()


18/56

Preduzetnik je u o!avezi da o periodu prekida o!avljanja delatnosti istakne o!aveštenje namestu u kome o!avlja delatnost. Prekid o!avljanja delatnosti se registruje u skladu sa zakonom oregistraciji i ne može se utvrđivati retroaktivno.

%3. Prestanak "&u4!tak$ s'o#st'a preu:etn!ka

Preduzetnik gu!i svojstvo preduzetnika !risanjem iz registra privrednih su!jekata.=risanjepreduzetnika iz registra vrši se z!og prestanka o!avljanja delatnosti. Preduzetnik prestaje sao!avljanjem delatnosti odjavom ili po sili zakona.Preduzetnik prestaje sa radom po sili zakona u sledećim slučajevima&"' smrću ili trajnim gu!itkom poslovne sposo!nosti($' istekom vremena, ako je o!avljanje delatnosti registrovano na određeno vreme()' ako mu je poslovni račun u !lokadi duže od dve godine, na osnovu zahteva za !risanjepreduzetnika iz registra koji podnese 6arodna !anka %r!ije ili Poreska uprava(*' ako je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije preduzetnika(4' ako mu je pravnosnažnom presudom, izvršnom odlukom nadležnog organa ili suda častikomore u koju je učlanjen izrečena mera za!rane o!avljanja delatnosti(9' u slučaju prestanka važenja odo!renja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa?' u drugim slučajevima propisanim zakonom.1 slučaju smrti ili gu!itka poslovne sposo!nosti preduzetnika, naslednik, odnosno član njegovogporodičnog domaćinstva !račni drug, deca, usvojenici i roditelji' koji je pri tom i sam poslovnosposo!no fzičko lice može nastaviti o!avljanje delatnosti na osnovu rešenja o nasleđivanju ilimeđuso!nog sporazuma o nastavku o!avljanja delatnosti, koji potpisuju svi naslednici, odnosnočlanovi porodičnog domaćinstva. +n je dužan je da u roku od )/ dana od dana smrtipreduzetnika prijavi nastavak o!avljanja delatnosti registru u skladu sa zakonom o registraciji.Poslovno sposo!ni naslednik može nastaviti o!avljanje delatnosti preduzetnika i za životapreduzetnika ako to pravo vrši na osnovu raspodele zaostavštine za života u skladu sa propisimakojima se uređuje nasleđivanje.Preduzetnik može doneti odluku o nastavku o!avljanja delatnosti u ormi privrednog društva, pričemu se shodno primenjuju odred!e ovog zakona o osnivanju date orme društva.6akon gu!itka svojstva preduzetnika, to fzičko lice ostaje odgovorno celokupnom svojomimovinom za sve o!aveze nastale u vezi sa o!avljanjem delatnosti do trenutka !risanjapreduzetnika iz registra.

%%. DOO

ruštvo s ograničenom odgovornošću je društvo u kome jedan ili više članova društva imajuudele u osnovnom kapitalu društva, s tim da članovi društva ne odgovaraju za o!aveze društva.


19/56

o dana dostavljanja društvu o!aveštenja o imenovanju zajedničkog punomoćnika&"' udeo suvlasnika neće se računati za potre!e glasanja i utvrđivanja kvoruma na skupštiničlanova društva($' pravne radnje koje društvo preduzme prema jednom suvlasniku imaju dejstvo prema svimsuvlasnicima.Prenos udela je slo!odan, osim ako je ovim zakonom ili osnivačkim aktom drugačije određeno.


20/56


21/56

(1.


22/56

Jedan ili više akcionara koji poseduju najmanje 45 akcija sa pravom glasa može od!orudirektora, odnosno nadzornom od!oru ako je upravljanje društvom dvodomno predložiti dodatnetačke za dnevni red sednice o kojima predlažu da se raspravlja, kao i dodatne tačke o kojima sepredlaže da skupština donese odluku, pod uslovom da o!razlože taj predlog ili da dostave tekstodluke koju predlažu. Predlog se daje pisanim putem, uz navođenje podataka o podnosiocimazahteva, a može se uputiti društvu najkasnije $/ dana pre dana održavanja redovne sedniceskupštine, odnosno deset dana pre održavanja vanredne sednice skupštine. #ko od!or direktora,odnosno nadzorni od!or ako je upravljanje društvom dvodomno, u roku od tri dana od danaprijema predloga, podnosilac predloga ima pravo da u daljem roku od tri dana zahteva danadležni sud u vanparničnom postupku naloži društvu da predložene tačke stavi na dnevni redskupštine. +dlukom kojom usvaja zahtev sud određuje nove tačke dnevnog reda i odluku odmah,a najkasnije narednog radnog dana, dostavlja društvu koje je dužno da tu odluku !ez odlaganjadostavi akcionarima koji imaju pravo na učešće u radu skupštine.#ko se redovna sednica ne održi u roku propisanom ovim zakonom, akcionar koji ima pravo naučešće u radu skupštine, direktor ili član nadzornog od!ora ako je upravljanje društvomdvodomno može u roku od tri meseca od isteka roka za održavanje redovne sednice zahtevati dasud u vanparničnom postupku naloži održavanje te sednice.#ko od!or direktora, odnosno nadzorni od!or ako je upravljanje društvom dvodomno, propusti dadonese odluku po zahtevu akcionara za sazivanje vanredne sednice u roku od osam dana oddana prijema zahteva, odnosno ako u tom roku od!ije zahtev, i o tome u istom roku ne o!avestipodnosioca zahteva, kao i ako se vanredna sednica ne održi u roku od )/ dana od dana prijemazahteva, svaki podnosilac zahteva može u daljem roku od )/ dana zahtevati da sud uvanparničnom postupku naloži održavanje te sednice.Individualna tuž!a


23/56

Pravo na otkup akcija i isplatu ima i akcionar koji nije prisustvovao sednici skupštine na kojoj seodlučuje o navedenim pitanjima. #kcionar koji zatraži od društva da od njega otkupi akcije nemože osporavati odluku društva na kojoj zasniva to svoje pravo.ruštvo je u o!avezi da u roku od 9/ dana od podnošenja zahteva nesaglasnom akcionaru isplativrednost akcija koje su predmet zahteva, koja je jednaka najvišoj tržišnoj vrednosti.6esaglasni akcionar može tuž!om nadležnom sudu protiv društva tražiti isplatu&

3už!a iz stava ". ovog člana se podnosi najkasnije u roku od )/ dana od dana izvršene isplate,odnosno isteka roka za tu isplatu ako isplata nije izvršena.

=ENI>A I >E<

1. Ser!#ske 9art!#e o 'renost!

Prema načinu izdavanja, postoje hov koje se izdaju pojedinačno, I u seriji. 1 seriji se izdaju&akcije, o!veznice, zapisi, certifkati. Cogu se izdavati javnim I nejavnim putem,

2. Ro4ne 9art!#e o 'renost!

Prema karakteru potraživanja, hov se dele na novčane I ro!ne. >o!ne su one koje se odnose napotraživanje u ro!i& konosman, skladišnica, prenosivi tovarni list, komercijalni zapis kada glasi naro!u.

3. ?e&!t!ma*!one !spra'e:egitimacioni papiri su pismene isprave koje sadrže određenu o!avezu za njihovog izdavaoca, au kojima nije označen poverilac, niti iz njih ili okolnosti u kojima su izdate proizilazi da se moguustupiti drugome, a na koje se shodno primenjuju odred!e o hov. 1 ove papire spadaju železničkekarte, pozorišne I druge ulaznice, !onove I slične isprave. >azlika od hov& 6ačelo inkorporacijenije u tolikoj meri izraženo, ne odlikuje ih negocija!ilnost, jer one po svojoj prirodi I nisunamenjene za opticaj I imaju legitimacionu unkciju, jer svaki imalac je ormalno ovlašćen dazahteva izvršenje činid!e, a ova unkcija je primarna, dok je kod hov negocija!ilnost primarna.:egitimacioni znaci su gardero!ni ili slični znaci, koji se sastoje iz komada hartije, metala ilidrugog materijala, na kojima je o!ično utisnut neki !roj ili naveden !roj predatih predmeta, a kojio!ično ne sadrži nešto određeno o o!avezi njihovog izdavaoca, služi samo da pokažu ko jepoverilac u o!ligacionom odnosu prilikom čijeg nastanka su izdati. Izdavalac legitimacionogznaka oslo!ađa se o!aveza kad je u do!roj veri izvrši donosiocu, ali za donosioca ne važipretpostavka da je on pravi poverilac ili da je ovlašćen zahtevati istpunjenje, te je u slučaju sporadužan dokazati to svoje svojstvo. Poverilac može zahtevati ispunjenje o!aveze iako je izgu!iolegitimacioni znak. 1 pogledu ostalog, u svakom pojedinom slučaju tre!a da se držati zajedničkevolje izdavaoca i primaoca znaka, kao i onoga što je uo!ičajeno.

%. Ska!n!*a

%kladištar koji je na osnovu zakona ovlašćen da za ro!u primljenu na uskladištenje izdaskladišnicu dužan ju je izdati ostavodavcu na njegov zahtev.%kladišnica se sastoji iz priznanice i založnice.Priznanica i založnica sadrže podatke& naziv, odnosno ime i zanimanje ostavodavca, njegovosedište, odnosno pre!ivalište, naziv i sedište skladištara, datum i !roj skladišnice, mesto gde seskladište nalazi, vrstu, prirodu i količinu ro!e, navod o tome do koga iznosa je ro!a osigurana,kao i ostale podatke potre!ne za raspoznavanje ro!e i određivanje njene vrednosti. Priznanica izaložnica moraju se pozivati jedna na drugu.%kladišnica za delove ro!e

23-()


24/56

"' +stavodavac može zahtevati da skladištar podeli ro!u na određene delove i da mu za svakideo izda zase!nu skladišnicu.$' #ko je već do!io skladišnicu za celu količiu ro!e, on može zahtevati da skladištar podeli ro!una određene delove i da mu, u zamenu za skladišnicu koju je do!io, izda pose!ne skladišnice zasvaki pojedini deo.)' +stavodavac može zahtevati da mu skladištar izda skladišnicu samo za jedan deo zamenljivero!e koji je ostavio kod njega.Prava imaoca skladišnice"' Imalac skladišnice ima pravo zahtevati da mu se preda ro!a označena u njoj.$' +n može raspolagati ro!om označenom u skladišnici prenošenjem skladišnice.Prenošenje priznanice i založnice"' Priznanica i založnica mogu se prenositi indosamentom, zajedno ili odvojeno.$' Prilikom svakog prenosa na njima mora !iti u!eležen datum.)' 6a zahtev prijemnika priznanice ili založnice, prenos na njega prepisaće se u registarskladišta, gde će se u!eležiti i njegovo sedište odnosno pre!ivalište.Pravo imaoca priznanice"' Prenos priznanice !ez založnice daje prijemniku pravo da zahteva da mu se preda ro!a samoako isplati imaocu založnice, ili položi skladištaru za imaoca založnice, iznos koji tre!a da mu!ude isplaćen na dan dospelosti potraživanja.$' Imalac priznanice !ez založnice može zahtevati da se ro!a proda, ako se postignutom cenommože isplatiti iznos na koji ima pravo imalac založnice, s tim da se ostvareni višak preda njemu.)' 8ad se radi o zamenljivim stvarima, imalac priznanice !ez založnice može zahtevati da muskladištar preda jedan deo ro!e pod uslovom da položi skladištaru za račun imaoca založniceodgovarajući iznos u novcu.Prava imaoca založnicePrenos založnice !ez priznanice daje prijemniku pravo zaloge na ro!i. Prilikom prvog prenosa, nazaložnici moraju !iti u!eleženi naziv odnosno ime i zanimanje poverioca, njegovo poslovnosedište, odnosno pre!ivalište, iznos njegovog potraživanja računajući i kamate, i datumdospevanja. Prvi prijemnik založnice dužan je !ez odlaganja prijaviti skladištaru da je na njegaizvršen prenos založnice, a skladište je dužno prepisati taj prenos u svoj registar i na samojzaložnici za!eležiti da je ovaj prepis izvršen. =ez o!avljanja navedenih radnji, založnica se nemože dalje prenositi indosamentom. ;aložnica koja ne sadrži iznos potraživanja založnogpoverioca, o!avezuje u korist založnog poverioca celokupnu vrednost stvari navedenu u njoj.Protest z!og neisplate i prodaje ro!eImalac založnice !ez priznanice, kome ne !ude isplaćeno u roku potraživanje o!ez!eđenozaložnicom, dužan je, pod pretnjom gu!itka prava da zahteva isplatu od prenosilaca, podićiprotest prema ;akonu o menici. Imalac založnice koji je podigao protest može po proteku osamdana od dospelosti potraživanja zahtevati prodaju založene ro!e, a isto pravo pripada iprenosiocu koji je isplatio imaocu založnice potraživanje o!ez!eđeno založnicom. +d iznosapostignutog prodajom izdvaja se potre!na svota za podmirenje troškova prodaje, potraživanjaskladištara iz ugovora o uskladištenju i ostalih njegovih potraživanja nastalih u vezi saostavljenom ro!om, zatim se isplaćuje o!ez!eđeno potraživanje imaoca založnice, a ostatakpripada imaocu priznanice.;ahtev isplate od prenosilaca založnice

Imalac založnice može zahtevati isplatu od prenosioca tek ako nije mogao postići potpunonamirenje prodajom založene ro!e. +vaj zahtev mora !iti podignut u roku određenom u ;akonu omenici za zahtev prema indosantima, i taj rok počinje teći od dana kad je izvršena prodaja ro!e.Imalac založnice gu!i pravo da zahteva isplatu od prenosilaca ako ne !ude zahtevao prodajuro!e najdalje u roku od mesec dana od protesta.

(.


25/56

ro!u koja je u njoj označena, radi prevoza na određenoj relaciji I izdavanja u luci opredeljenjanjenom zakonitom imaocu. 3eretnicom !rodar potvrđuje da je primio na prevoz ro!u, ona nijeugovor o prevozu, ali je dokaz o tom ugovoru, I njom se !rodar o!avezuje da preda teretovlašćenom licu. Izdavanje teretnice je o!aveza !rodara samo ako je to krcatelj zahtevao. +na seredovno izdaje kod pomorskog vozarskog ugovora, a ređe kod !rodarskog. #ko krcatelj nezahteva izdavanje teretnice, !rodar će mu izdati tzv časničku potvrdu. 1 unutrašnjoj plovid!imože doći I do izdavanja tovarnog lista koji nije hov.Drste&

". Hukrcano 2 nakon ukrcaja ro!e, redovan o!lik I Hprimljeno na ukrcaj$.


26/56

). trasirana sopstvena menica po sopstvenoj nared!i gde daje nalog samoj se!i da se!i platisvotu po dospelosti

Izdavanje je po pravilu prva menična radnja. 6akon toga sledi akceptiranje menice.Imalac trasirane menice, kao i onaj koji je samo drži, može je, sve do dospelosti, podneti naakceptiranje trasatu u mestu njegovog pre!ivanja. 1 svakoj trasiranoj menici trasant može danaredi da se ona podnese na akceptiranje, naznačujući ili ne naznačujući za to rok. Cenicatrasirana na određeno vreme po viđenju mora se podneti na akceptiranje u roku od jedne godineod dana izdanja. 3rasant može ovaj rok skratiti ili odrediti duži. 3rasat može zahtevati da mu semenica podnese još jedanput sutradan posle prvog podnošenja na akceptiranje. ;ainteresovanalica mogu se pozivati na to da ovaj zahtev nije ispunjen samo onda kad je taj zahtev za!eležen uprotestu. #kcept se piše na samoj menici. Izražava se rečju EpriznajemE, EprimljenaE,EprihvaćenaE, ili kojom drugom rečju koja to isto znači( akcept potpisuje trasat. 8ao akcept vredi isam trasatov potpis kad je stavljen na licu menice. #kcept mora !iti !ezuslovan, ali trasat možeda ga ograniči na jedan deo menične svote. #kceptom se trasat o!avezuje da menicu plati odospelosti.Isplata menice može se za celu meničnu svotu ili za izvestan njen deo o!ez!editi avalommeničnim jemstvom'. +vo o!ez!eđenje može dati treće lice ili čak i neko od potpisnika menice.#val se daje na menici ili na alonžu i potpisuje ga avalista. #val se izražava rečima Eper avalE,Ekao jemacE, Ekao porukE, ili ma kojim drugim izrazom koji to isto znači. ;a davanje avaladovoljan je potpis na licu menice, osim ako je u pitanju potpis trasata ili trasanta. Iz avala tre!ada se vidi za koga je dat. #ko se to ne vidi, važi kao da je dat za trasanta. #valista odgovaraonako kako odgovara onaj za koga jemči.

3rasant, indosant ili avalista mogu u menici naznačiti lice koje će po potre!i da akceptira ili daplati intervenient'. Intervenient može menicu pod niže potpisanim uslovima, da akceptira ili platiza ma koga o!veznika protiv koga se može vršiti regres. Intervenient može !iti treće lice, pa itrasat ili ma ko od o!vezanih po menici, izuzimajući akceptanta.Intervenient je dužan da u roku od dva radna dana izvesti o svojoj intervenciji onoga za koga jeposredovao. #ko prekorači ovaj rok, odgovara do visine menične svote za štetu koja nastaneusled tog prekoračenja.

-. I:a'an#e men!*e

Izdavanje trasirane menice predstavlja takvu meničnu radnju kojom izdavalac menice jednostranom izjavom volje, uz upućivanje naloga trasatu da u vreme dospelosti plati remitentuili licu po njegovoj nared!i označeni menični iznos, samostalno preuzima meničnu o!avezustavljanjem svog potpisa na menici. 6a taj način trasant stupa u meničnopravni odnos I postajemenični dužnik prema svim licima na koje se ta menica prenese. Cože da je izda svako poslovnosposo!no lice, a nije neophodno da postoji pokriće u trenutku izdavanja, ali !i tre!alo da postoji utrenutku dospelosti.

3rasirana menica sadrži&"' označenje da je menica, napisano u samom slogu isprave, na jeziku na kome je onasastavljena($' !ezuslovni uput da se plati određena svota novca()' ime onoga koji tre!a da plati trasat'(

*' označenje dospelosti(4' mesto gde plaćanje tre!a da se izvrši(9' ime onoga kome se ili po čijoj se nared!i mora platiti remitent'(?' označenje dana i mesta izdanja menice(@' potpis onoga koji je izdao menicu trasant'.Cenica se može izdati&F po viđenju(F na određeno vreme po viđenju(F na određeno vreme od dana izdanja(F na određeni dan.

2)-()


27/56

0. Sopst'ena "soo$ men!*a

%opstvena menica je menica u kojoj se njen izdavalac o!avezuje da, u vremenu dospelostimenice isplati remitentu ili po nared!i tog lica drugom licu novčanu svotu označenu u meničnojispravi. +vde ne postoji nalog drugom licu za isplatu menične svote, već sopstveno o!ećanjeizdavaoca.%pecifčnosti su to da z!og toga ne mogu da se unesu akultativne klauzule o akceptu, izveštaju,pokriću, !ez o!aveze. 3akođe nema ni radnji kao što su akceptiranje, protest I regres z!ogneakceptiranja, prezentacija na accept itd.Primenjuju se pravila o trasiranoj menici, shodno prirodi sopstvene.

1. Ra:!ka !:me#u tras!rane ! soo men!*e / gore

11. B!tn! men!5n! eement!

". +značenje menice 2 da je to menica, !ez toga nije punovažna$. =ezuslovni nalog za isplatu menične svote novca, odjednom). +!aveznost tri lica*. %vojeručni potpis trasanta4. 6aznačenje trasata9. 6aznačenje remitenta, može I na više?. Cesto izdavanja menice, ako nije naznačeno smatra se da je mesto pored trasantovog

potpisa@. Cesto plaćanja menice, ako nije naznačeno, onda mesto pored trasatovog imenaA. Dreme izdavanja"/. Dreme dospelosti 2 može !iti po viđenju, na određeno vreme po viđenju, na određeno

vreme od dana izdavanja, na određeni dan. #ko nije navedeno, smatra se da dospeva poviđenju

11.Amort!:a*!#a men!*e

Pod amortizacijom menice se podrazumeva vanparnični sudski postupak proglašenja nestale ilioštećene menice nevažećom, sa ciljem očuvanja meničnih prava prema određenim meničnimdužnicima.1 predlogu se mora izneti glavna sadržina nestale menice i učiniti verovatnim da je predlagač tumenicu imao ili da mu na osnovu ove pripada neko pravo. #ko sud nađe da su podneti podacidovoljni izdaće oglas, u kome će izložiti glavnu sadržinu nestale menice s pozivom da je onaj kodkoga se nalazi pokaže sudu u roku od 9/ dana, jer će je inače sud, po proteku ovog roka, oglasitiza poništenu. +vaj oglas o!javiće se jedanput u E%luž!enom listu >%E. #ko je dan plaćanjaveć dospeo, rok za pokazivanje teče od dana oglasa, a ako dan plaćanja dolazi tek docnije, ondaod proteka ovog dana.#ko se menica u toku roka, određenog u oglasu, ne podnese, onda sud oglašava nestalu menicuza amortizovanu i o tome izveštava akceptanta odnosno trasanta neakceptirane

menice ili trasanta koji je za!ranio podnošenje menice na akceptiranje, stavljajući mu do znanjada meničnu svotu može isplatiti predlagaču amortizacije. %ud će o amortizovanju menice izvestitipredlagača, kao i sva u menici imenovana lica. 6a osnovu amortizovane menice ne mogu seostvarivati nikakva menična prava. 6a osnovu odluke o amortizaciji predlagač može protivakceptanta I protiv trasanta ostvariti svoja menična prava kao da ima neamortizovanumenicu. #li ti menični dužnici neće !iti o!avezni da izvrše isplatu, ako dokažu da jepredlagač !espravno do!io odluku o amortizacijii. >egresni dužnici se oslo!ađaju o!aveze. #kose u roku koji je oglasom određen, pojavi onaj kod koga se nalazi menica za koju je amortizacijatražena sud će, pošto je menica pokazana predlagaču i pošto sasluša zainteresovana lica,o!ustaviti dalji postupak.

2+-()


28/56

13. =en!5n! užn!k

Cenični dužnik je trasant, tj akceptant, trasat, svi kasniji imaoci menice u nizu, avalista,intervijent

1%. Banko men!*a

=lanko menica je menica koja u trenutku izdavanja ne sadrži sve !itne elemente, a predata jepoveriocu sa ovlašćenjem da je kasnije popuni u skladu sa sporazumom sa izdavaocem. +namora da sadrži oznaku da je u pitanju menica, potpis akceptanta ili izdavaoca ili o!ojice.Potre!na je I predaja menice poveriocu sa ovlašćenjem da je kasnije popuni.


29/56

;a!ranjene su& klauzula o prezentaciji, !ez o!aveze, akceptu, kamati, domiciliranju, dospelosti onekom roku10. B!tn! eement! 5eka 2 isto kao prethodno

2. Pre#u!*!ran#e 5ekaPropuštanje roka za prezentaciju čeka na isplatu ima pose!nu posledicu prejudiciranje čeka, štoznači da korisnik čeka gu!i regresna prava protiv trasanta I drugih regresnih dužnika. % drugestrane, prejudiciranje je osnov za opoziv čeka od strane izdavaoca. 1z izostanak opoziva čeka,trasat, poput glavnog dužnika u menici, ostaje u čekovnoj o!avezi I !iće dužan da izvrši isplatučekovne svote, ali samo ako postoji čekovno pokriće I ako nije zaključio drugačiji sporazum satrasantom.

21. Opo:!' 5eka

+pozivom trasant protivnalogom koji upućuje trasatu za!ranjuje isplatu izdatog čeka, pa ček gu!ipravno dejstvo, kao da nije izdat. Cora da !ude u pismenoj ormi.


30/56


31/56

%tečaj se sprovodi !ankrotstvom ili reorganizacijom.Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovinestečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica. Pod reorganizacijom sepodrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planureorganizacije i to redefnisanjem dužničkoFpoverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnikaili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.Cilj stečaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najvećemoguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine.

2. Na5ea ste5a#no& postupka

". Načelo zaštite stečajnih poverilaca F %tečaj omogućava kolektivno I srazmernonamirenje stečajnih poverilaca, u skladu sa ovim zakonom.

$. Načelo jednakog tretmana i ravnopravnosti F 1 stečajnom postupku svimpoveriocima o!ez!eđuje se jednak tretman i ravnopravan položaj poverilaca istogisplatnog reda odnosno iste klase u postupku reorganizacije.

). Načelo ekonomičnosti F %tečajni postupak se sprovodi tako da omogući ostvarivanjenajveće moguće vrednosti imovine stečajnog dužnika i najvećeg mogućeg stepenanamirenja poverilaca u što kraćem vremenu i sa što manje troškova.

*. Načelo sudskog sprovođenja postupka - Po otvaranju stečajni postupak sprovodi sudpo služ!enoj dužnosti.

4. Načelo imperativnosti i prekluzivnosti - %tečajni postupak se sprovodi po odred!amastečajnog zakona, ako njime nije drugačije određeno. 6a pitanja koja nisu pose!nouređena ovim zakonom, shodno se primenjuju odgovarajuće odred!e ;PPa. Propisanirokovi su prekluzivni, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

9. Načelo hitnosti - %tečajni postupak je hitan i nije dozvoljen zastoj i prekid.?. Načelo dvostepenosti - %tečajni postupak je dvostepen, osim ako je ovim zakonom

isključen pravni lek.@. Načelo javnosti i informisanosti - %tečajni postupak je javan i svi učesnici u stečajnom

postupku imaju pravo na !lagovremeni uvid u podatke vezane za sprovođenje postupka,osim podataka koji predstavljaju poslovnu ili služ!enu tajnu. ;aključak o podacima kojipredstavljaju služ!enu ili poslovnu tajnu donosi stečajni sudija na predlog stečajnogupravnika. %ve oglase, rešenja i druge akte za koje je ovim zakonom propisano da seo!javljuju na oglasnoj ta!li suda, sud istog dana, odmah po donošenju predmetnog akta,dostavlja registru privrednih su!jekata, odnosno drugom odgovarajućem registru, koji jedužan da takav oglas, rešenje ili drugi akt istog dana, i to odmah po prijemu, o!javi nasvojoj internet strani ili na drugi odgovarajući način ukoliko taj registar nema svoju internetstranu.Postupanje i donošenje odluka u stečajnom postupku vrši se na osnovu uvida u sveraspoložive inormacije.

3. Na5eo #a'nost! u ste5a#nom postupku / pitanje $%. Na5eo 9!tnost! u ste5a#nom postupku / pitanje $(. Na5eo ekonom!5nost! u ste5a#nom postupku / pitanje $). Na5eo #a'nost! ! !norm!sanost! u ste5a#nom postupku/ pitanje $

+. Ste5a#n! ra:o:!

%tečajni postupak se otvara kada se utvrdi postojanje najmanje jednog stečajnog razloga.%tečajni razlozi su&1) trajnija nesposobnost plaćanja 2 postoji ako stečajni dužnik ne može da odgovori svojimnovčanim o!avezama u roku od *4 dana od dana dospelosti o!aveze ili potpuno o!ustavi svaplaćanja u neprekidnom trajanju od )/ dana2) preteća nesposobnost plaćanja 2 postoji ako stečajni dužnik učini verovatnim da svoje većpostojeće novčane o!aveze neće moći da ispuni po dospeću.

31-()


32/56

3) prezaduženost 2 postoji ako je imovina stečajnog dužnika manja od njegovih o!aveza. #ko jestečajni dužnik društvo lica, prezaduženost ne postoji ako to društvo ima najmanje jednog ortakaodnosno komplementara koji je fzičko lice.4) nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na

prevaran ili nezakonit način.

Postojanje trajnije nesposo!nosti plaćanja se pretpostavlja u slučaju kada je predlog zapokretanje stečajnog postupka podneo poverilac koji u sudskom ili poreskom izvršnom postupkusprovedenom u >epu!lici %r!iji nije mogao namiriti svoje novčano potraživanje !ilo kojimsredstvom izvršenja.

-. O4usta'a ste5a#no& postupka / pose4n! su5a#e'!

#ko se utvrdi da stečajni dužnik ima samo jednog poverioca, otvoreni stečajni postupak seo!ustavlja !ez odlaganja.#ko se utvrdi da je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka ili da

je imovina stečajnog dužnika neznatne vrednosti, stečajni postupak se zaključuje !ez odlaganja.1 tom slučaju, stečajni sudija će rešenjem o zaključenju stečajnog postupka naložiti stečajnomupravniku da unovči imovinu stečajnog dužnika i ostvarenim sredstvima pokrije nastale troškove.Izuzetno, stečajni postupak se ne zaključuje ako poverilac ili stečajni dužnik podnesu zahtev zasprovođenje postupka i ako po nalogu stečajnog sudije podnosilac zahteva položi sredstvaneophodna za pokriće troškova stečajnog postupka.

0. Naežnost sua u ste5a#nom postupku

%tvarna nadležnost 2 privredni sudGunkcionalna nadležnost F Izvršne radnje u stečajnom postupku sprovodi stečajnisudija u skladu sa ovim zakonom.Cesna nadležnost F %tečajni postupak sprovodi sud na čijem području je sedište stečajnogdužnika. %tečajni postupak nad stečajnim dužnikom koji nema sedište u >epu!lici %r!iji sprovodisud na čijem području je središte glavnih interesa stečajnog dužnika, ako su za to ispunjeni uslovipredviđeni ovim zakonom.

1. Tra#na nesposo4nost pa6an#a kao ste5a#n! ra:o& 2 pitanje ?

11. Or&an! ste5a#no& postupka

+rgani stečajnog postupka su& ". stečajni sudija, $. stečajni upravnik, ). skupština poverilaca i *.od!or poverilaca. etaljnije ispod

12. Ste5a#n! su!#a

%tečajni sudija&"' odlučuje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka(

$' utvrđuje postojanje stečajnog razloga i odlučuje o otvaranju stečajnog postupka()' imenuje i razrešava stečajnog upravnika(*' odo!rava troškove stečajnog postupka i o!aveze stečajne mase pre njihove isplate(4' određuje iznos preliminarne i konačne naknade troškova i nagrade stečajnog upravnika(9' odlučuje o primed!ama na radnje stečajnog upravnika(?' razmatra predlog plana reorganizacije i održava ročište za razmatranje predloga planareorganizacije ili od!acuje predlog plana reorganizacije(@' potvrđuje usvajanje plana reorganizacije ili konstatuje da plan reorganizacije nije usvojen(A' donosi rešenje o glavnoj deo!i stečajne mase("/' donosi druge odluke i preduzima druge radnje određene ovim zakonom.

32-()


33/56

13. Pra'n! pooža# ! status ste5a#no& upra'n!ka

%tečajni upravnik vodi poslove i zastupa stečajnog dužnika. %tečajni upravnik, kao i lica kojao!avljaju poslove stečajnog upravnika u ime organizacije koja je pose!nim zakonom određena dao!avlja poslove stečajnog upravnika, imaju status služ!enog lica u smislu odreda!a 8rivičnogzakonika kojima se reguliše položaj služ!enog lica.

1%. Ste5a#n! upra'n!k pitanje ") L

%tečajnog upravnika imenuje stečajni sudija rešenjem o otvaranju stečajnog postupka. Iz!orstečajnog upravnika vrši se metodom slučajnog oda!ira sa liste aktivnih stečajnih upravnika zapodručje nadležnog suda, koju sudu dostavlja organizacija nadležna za vođenje imenika stečajnihupravnika. Izuzetno, iz!or stečajnog upravnika može se vršiti oda!irom sa liste aktivnih stečajnihupravnikaza teritoriju >epu!like %r!ije ako delatnost stečajnog dužnika, složenost slučaja ili potre!a zaspecifčnim iskustvom stečajnog upravnika to zahteva.

;a stečajnog upravnika ne može !iti imenovano lice koje je&"' u pritvoru, za vreme trajanja pritvora, ili protiv koga je po služ!enoj dužnosti pokrenut krivičnipostupak, kao i lice koje je pravnosnažno osuđeno za delo za koje je zaprećena kazna preko petgodina zatvora ili koje ga čini nedostojnim za o!avljanje poslova stečajnog upravnika($' srodnik po krvi u pravoj liniji !ez o!zira na stepen ili u po!očnoj liniji do četvrtog stepenasrodstva, srodnik po taz!ini do drugog stepena srodstva ili !račni drug stečajnog sudije, odnosnodirektora ili člana organa upravljanja stečajnog dužnika()' solidarni dužnik sa stečajnim dužnikom(*' !ilo direktor ili član organa upravljanja ili nadzornog organa stečajnog dužnika u poslednje dvegodine pre otvaranja stečajnog postupka(4' !ilo zaposleno kod stečajnog dužnika u poslednje dve godine pre otvaranja stečajnogpostupka(9' poverilac stečajnog dužnika ili je kod takvog lica !ilo zaposleno u poslednjih šest meseci preotvaranja stečajnog postupka(?' dužnik stečajnog dužnika ili je kod takvog lica !ilo zaposleno u poslednjih šest meseci preotvaranja stečajnog postupka(@' preduzetnik koji se !avi delatnošću koja je konkurentska delatnosti stečajnog dužnika, licezaposleno kod tog preduzetnika, kao i lice koje !i imenovanjem za stečajnog upravnika !ilo usuko!u interesa u odnosu na stečajnog dužnika(A' radilo kao savetnik stečajnog dužnika u poslovima vezanim za imovinu stečajnog dužnika uposlednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka.

:icencu za o!avljanje poslova stečajnog upravnika se izdaje licu koje&"' je državljanin >epu!like %r!ije($' ima poslovnu sposo!nost()' ima stečeno visoko o!razovanje(

*' ima tri godine radnog iskustva sa visokom stručnom spremom ili tri godine radnog iskustva nasprovođenju stečajnih postupaka(4' ima položen stručni ispit za do!ijanje licence(9' je dostojno poverenja za o!avljanje poslova stečajnog upravnika.:icenca se ne može izdati licu protiv koga je po služ!enoj dužnosti pokrenut krivični postupak,odnosno koje je pravnosnažno osuđeno za delo za koje je zaprećena kazna preko pet godinazatvora ili za delo koje ga čini nedostojnim za o!avljanje poslova stečajnog upravnika ili licu koje

je u pritvoru, za vreme trajanja pritvora.

elokrug poslova stečajnog upravnika& %tečajni upravnik je naročito dužan da&

33-()


34/56

"' preduzme sve neophodne mere za zaštitu imovine stečajnog dužnika, uključujući i sprečavanjeprenosa imovine, njeno pečaćenje ili oduzimanje ukoliko je to neophodno($' u roku od )/ dana od dana imenovanja sastavi plan toka stečajnog postupka sapredračunom troškova i vremenskim planom()' započne popisivanje imovine stečajnog dužnika u roku od deset dana od dana imenovanja iokonča njeno popisivanje u roku od )/ dana od dana imenovanja(*' sastavi početni stečajni !ilans, kao i poreski !ilans sa stanjem na dan otvaranja i na danokončanja stečajnog postupka u skladu sa poreskim propisima, i da te !ilanse, sa poreskomprijavom, dostavi nadležnom poreskom organu u rokovima predviđenim poreskim propisima(4' !ez odlaganja pismenim putem o!avesti o otvaranju stečajnog postupka sve poverioce koji sumu u tom trenutku poznati uz navođenje svih podataka iz rešenja o otvaranju stečajnogpostupka, kao i drugih podataka od značaja za poverioce(9' !ez odlaganja pismenim putem o!avesti o otvaranju stečajnog postupka sve sudove predkojima se vode izvršni postupci(?' uz saglasnost stečajnog sudije, na teret stečajne mase, osigura imovinu stečajnog dužnika, ucelini ili delimično, ako je to potre!no radi njene zaštite(@' podnosi stečajnom sudiji i od!oru poverilaca redovan tromesečni izveštaj o toku stečajnogpostupka i o stanju stečajne mase(A' podnosi stečajnom sudiji plan troškova stečajnog postupka i o!aveza stečajne mase zanaredni mesec("/' se stara o završetku započetih, a nezavršenih poslova stečajnog dužnika, u ciljuostvarivanja najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine(""' daje mišljenje o predlogu plana reorganizacije kada on nije podnosilac("$' utvrdi osnovanost, o!im i prioritet prijavljenih potraživanja prema stečajnom dužniku, kao isvih o!ez!eđenja potraživanja(")' unovči stvari i prava stečajnog dužnika, u skladu sa ovim zakonom("*' sastavi nacrt rešenja za glavnu deo!u stečajne mase i nacrt završnog računa("4' izvrši isplatu poveriocima na osnovu rešenja o glavnoj deo!i, u delu u kojem je rešenjepostalo pravosnažno, u skladu sa ovim zakonom("9' dostavi završni račun("?' zastupa stečajnog dužnika, odnosno stečajnu masu u pokretanju i vođenju sudskih,upravnih i drugih postupaka("A' o!avesti odgovarajuće registre o otvaranju stečajnog postupka, u skladu sa zakonom(%tečajni upravnik može uzeti kredit ili zajam, !ez o!ez!eđenja ili uz o!ez!eđenje na imovini kojačini stečajnu masu. 8redit ili zajam smatra se o!avezom stečajne mase, čime se ne dira u ranijestečena prava razlučnih poverilaca, osim ako se razlučni poverilac ne saglasi drugačije. %tečajniupravnik o!avlja svoje poslove samostalno i s pažnjom do!rog stručnjaka, u skladu sa ovimzakonom, nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom i kodeksom etike. %tečajniupravnik, u vršenju svojih poslova, može da angažuje stručna strana ili domaća pravna ili fzičkalica, uz saglasnost stečajnog sudije. 6ad radom angažovanih lica nadzor vrši stečajni upravnik.%tečajni upravnik imenovan u prethodnom stečajnom postupku vrši poslove određene rešenjem onjegovom imenovanju.Preduzimanje radnji od izuzetnog značaja>adnje koje preduzima stečajni upravnik, a koje značajnije utiču na stečajnu masu, kao što su

uzimanje kredita ili zajma, na!avka opreme veće vrednosti i druge slične radnje mogu sepreduzeti uz o!aveštavanje stečajnog sudije i uz do!ijanje saglasnosti od!ora poverilaca.Po!ijanje pravnih radnji stečajnog dužnika podnošenjem tuž!i ili na drugi način ne smatra seradnjom od izuzetnog značaja. >adnje od izuzetnog značaja u toku prethodnog stečajnogpostupka stečajni upravnik preduzima uz saglasnost stečajnog sudije. %tečajni upravnik je dužanda pismenim putem o!avesti o nameravanoj radnji od izuzetnog značaja stečajnog sudijunajkasnije "4 dana pre preduzimanja te radnje, kao i da od!oru poverilaca, odnosno stečajnomsudiji uputi zahtev za davanje saglasnosti za preduzimanje te radnje u istom roku. 1 slučajevimaizuzetne hitnosti ovaj rok može !iti i kraći, ali ne kraći od tri dana, pod uslovom da nijedan članod!ora poverilaca pismenim putem ili na sednici od!ora poverilaca ne prigovori takvom roku

3%-()


35/56

dostavljanja. %matraće se da je od!or poverilaca saglasan sa predloženom radnjom, ako je o njojo!avešten u roku i ako na o!aveštenje stečajnog upravnika nije reagovao osporavanjempredložene ili predlaganjem druge radnje.Izveštavanje%tečajni upravnik dostavlja tromesečne pisane izveštaje o toku stečajnog postupka i o stanjustečajne mase od!oru poverilaca, stečajnom sudiji i ovlašćenoj organizaciji.6a zahtev od!ora poverilaca ili poverilaca čija su ukupna utvrđena ili osporena potraživanjaveća od $/5 od ukupnog iznosa prijavljenih potraživanja stečajnih poverilaca, stečajni upravnik

je dužan da dostavlja i mesečne i druge izveštaje. 3romesečni izveštaj naročito sadrži&"' spisak imovine koja je prodata, prenesena ili na drugi način otuđena($' spisak gotovinskih priliva i odliva učinjenih u toku prethodna tri meseca()' početno i krajnje stanje na računu stečajnog dužnika(*' spisak o!aveza stečajnog dužnika(4' spisak angažovanih stručnjaka i iznosa koji su im isplaćeni.%tečajni upravnik dostavlja završni račun stečajnom sudiji, od!oru poverilaca i ovlašćenojorganizaciji.1 slučaju kada je u o!avljanju poslova stečajni upravnik prouzrokovao štetu učesnicima upostupku namerno ili krajnjom nepažnjom, stečajni upravnik ličnom imovinom odgovara zatakvu štetu. #ko je šteta nastala z!og radnje stečajnog upravnika koja je izvršena po nalogustečajnog sudije, stečajni upravnik nije odgovoran za nastalu štetu, osim ako je nalog dat naosnovu njegovih nesavesnih radnji ili predloga. ;a štetu koju učine stručna lica koja je angažovaostečajni upravnik, stečajni upravnik odgovara ako je šteta nastala usled propuštanja stečajnogupravnika da izvrši nadzor nad njihovim radom. ;ahtev za naknadu štete zastareva u roku odgodinu dana od saznanja oštećenog za štetu, a usvakom slučaju po isteku roka od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja o zaključenju ilio!ustavljanju stečajnog postupka, odnosno rešenja kojim je potvrđeno usvajanje planareorganizacije.

1(. Skupt!na po'er!a*a

%kupština poverilaca ormira se najkasnije na prvom poverilačkom ročištu. %kupštinu poverilacačine svi stečajni poverioci, nezavisno od toga da li su do dana održavanja skupštine podneliprijavu potraživanja. >azlučni poverioci mogu učestvovati u skupštini poverilaca samo do visinepotraživanja za koju učine verovatnom da će se pojaviti kao stečajni poverioci. Procenu osnova ivisine potraživanja za potre!e glasanja na prvom poverilačkom ročištu u slučaju razlučnihpoverilaca, kao i u drugim slučajevima uslovna potraživanja, sporna potraživanja i slično' vršistečajni sudija. Prvu sednicu skupštine poverilaca zakazuje&"' stečajni upravnik($' stečajni poverioci čija su ukupna potraživanja veća od $/5 od ukupnog iznosa potraživanjasvih stečajnih poverilaca.6a prvoj sednici skupštine poverilaca vrši se iz!or predsednika skupštine poverilaca i članovaod!ora poverilaca. ;akazivanje i vođenj

privredno ii komisija - sa stecajem.doc

Documents