procena polova eca jedinica za smanjenje siromaštva i ... fileevropa i centralna azija: prilike za...

Procena Polova ECA

Jedinica za smanjenje siromaštva i ekonomsko upravljanje

Region Evrope i Centralne Azije

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

WB456288

Typewritten Text

75930

Cover photo: World Bank photo/Yosef Hadar.

Jula 2012

Jedinica za Smanjenje Siromaštva i Ekonomsko Upravljanje

Region Evrope i Centralne Azije

Izveštaj 75930 - KV

i

Sadržaj

Zahvalnost iiiIzvršni Sažetak vUvod ix

Deo I. Rodna Pitanja u Ljudskom Kapitalu 1

A. Obrazovanje 1B. Zdravstvo 6

Deo II. Rodni Dispariteti na Tržištu Rada 11

A. Glavni Pokazatelji Tržišta Rada 11B. Obrasci Zapošljavanja 16C. Fleksibilni Radni Aranžmani i Prosečno Radno Vreme 19

Deo III. Preduzetništvo i Rukovodstvo 21

A. Učešće Žena u Preduzetništvu 21B. Formalni Sektor 23C. Ograničenja za Preduzetništvo 25D. Pristup Rukovodećim Radnim Mestima 26

Deo IV. Zaključci i Implikacije u Smislu Politike 29

Bibliografija 33

Slike1 Procenat Muških i Ženskih Studenata na Univerzitetu u

Prištini, Akademska 2009-2010 32 Procenat Stanovništva sa Tercijarnim Stepenom Obrazovanja,

Prema Polu i Starosnoj Grupi 5

3 Stopa Aktivnosti i Stopa Zaposlenosti prema Lokacijama, 2009 134 Stopa Zaposlenosti i Stečeno Obrazovanje % prema

Polovima, 2009 145 Stopa Nezaposlenosti prema Starosnoj Grupi, 2009 166 Struktura Zaposlenosti prema Statusu i Polu, 2009 (%) 227 Struktura Firme prema Grani Industrije i Polu Vlasnika, 2009 248 Procenat Firmi Koje Poslovne Propise Doživljavaju Kao

Velike ili Veoma Teške Prepreke za Tekuće Poslovanje, 2009 259 Učešće Žena u Različitim Strukturama Vlasti, 2011 (%) 28

Tabele1 Udeo Učenika i Učenica u Javnim i Privatnim Obrazovnim

Ustanovama, 2009-2010 22 Broj Učenika na Različitim Nivoima Obrazovanja, 2009-2010 23 Nepismeno Stanovništvo (%), 2010 44 Stečeno Obrazovanje za Muškarce i Žene (Starosti 15 i

Više Godina) 55 Procenat Žena Starosti 15-49 Godina Koje su Bar Jednom

Koristile Kontraceptivno Sredstvo, 2009 96 Pokazatelji Tržišta Rada za Stanovništvo (Starosti 15-64

Godina) na Kosovu i u Odabranim Zemljama u Regionu, 2009 117 Pokazatelji Tržišta Rada, od 2002-2009 (Stanovništvo

Starosti od 15-64 Godina) 128 Pokazatelji Tržišta Rada prema Regionima, 2009 139 Poslodavac na Glavnom Poslu, 2009 (%) 1710 Zaposlenost prema Polovima i Sektoru, 2009 (%) 1811 Zaposlenost prema Polovima i Obrazovanju, 2009 (%) 1912 Pravni Status Firme prema Polu Vlasnika, 2009 23

ii Kosovo: Razlike Između Polova u Obrazovanju, Zdravstvu i Ekonomskim Prilikama

iii

Zahvalnost

Ovaj izveštaj izradila je Svetska banka pod okriljem Programskog rada na rod-nim pitanjima na zapadnom Balkanu. Radom tima rukovodili su Maria Eugenia Davalos i Sarosh Sattar (zajedničke vođe tima), uz podršku Kenneth Simler (viši ekonomist, vođa rada na siromaštvu na Kosovu) i prema smernicama Benu Bidani (načelnik Sektora). Izveštaj je pripremila Anna Reva uz kvantitativne pri-loge od Sasun Tsirunyan (konsultanti). Recenziju je uradila koleginica María Beatriz Orlando. Tim je dobio dragocene komentare od Lola Ibragimova.

iv Kosovo: Razlike Između Polova u Obrazovanju, Zdravstvu i Ekonomskim Prilikama

v

Izvršni Sažetak

Ova Studija daje široku sliku o rodnim disparitetima na Kosovu u obra-zovanju, zdravstvu i pristupu ekonomskim prilikama. U tome se oslanja na okvir iz regionalnog izveštaja Svetske banke o rodnim pitanjima pod naslovom Evropa i Centralna Azija: Prilike za muškarce i žene i Izveštaj „Vorld Develop-menta“ o rodnim pitanjima i razvoju. Ova dijagnoza je pripremljena u cilju informisanja Strategije za Kosovsko partnerstvo (FY12-FY15). Širina i dubina ove analize ograničeni su time što na Kosovu nema podataka razvrstanih prema rodu. Studija se zasniva na Anketi o budžetu domaćinstava (HBS) iz 2010, Anketi o radnoj snazi (LFS) iz 2009, Anketi o poslovnom okruženju i uspešnosti poslovanja preduzeća (BEEPS) iz 2008-09. godine i više različitih sekundarnih izvora. Glavni zaključci analize mogu se sažeti na sledeći način:

Postoje naglašene rodne razlike u pogledu pismenosti i stečenog obra-zovanja u korist muškaraca. Kosovo je napravilo veliki napredak na poboljšanju stope pismenosti od 2003. godine, naročito među omladinom. Udeo stanovništva (starosti od 15 godina naviše) koji ne zna da čita i piše opao je sa 8 procenata u 2003. na 5 procenata u 2010. godini. Međutim, nepismenost je češća među odraslim ženama, sa 7 procenata nepismenih u poređenju sa 2 procenata odras-lih muškaraca. Među đacima, devojčice imaju veće izglede da napuste školovanje na nivou osnovnog obrazovanja, i ukupno gledano žene imaju niže stečeno obra-zovanje nego muškarci: 62 procenata žena ima samo osnovno obrazovanje (do devet godina školovanja), u poređenju sa 37 procenata muškaraca, dok 6 pro-cenata žena ima univerzitetsku diplomu, u poređenju sa 12 procenata muškaraca.

Zdravstveni rezultati za muškarce i žene na Kosovu slabo stoje u poređenju sa regionalnim prosekom. Prosečni očekivani životni vek povećan je u toku poslednje decenije, ali ostaje manji od proseka u Evropi i Centralnoj Aziji (ECA) i drugim balkanskim zemljama. 2009. godine, očekivani životni vek prilikom rođenja bio je 68 godina za muškarce i 72 godina za žene na Kosovu, dok je u ECA iznosio 72 odnosno 79 godina. Stopa smrtnosti porodilja na Kosovu je među najvišim u Evropi, s tim da se većina smrtnih ishoda može pripisati uzro-

cima koji su se mogli sprečiti. Dokazi iz ankete pokazuju da je na Kosovu pri-mena modernih kontraceptivnih sredstava u opadanju, moguće zbog smanjenje podrške donatora, dok je učestalost abortusa visoka (8 procenata anketiranih žena iz 2009. godine koje su nekad bile trudne odgovorilo je da je imalo neki abortus). Pored toga, statistički podaci za proteklih sedam godina pokazuju da se na Kosovu rađa više dečaka nego devojčica (53 procenata živorođene dece u 2010. godini bili su dečaci), što je pokazatelj rodne diskriminacije pri rođenju.

Pokazatelji tržišta rada na Kosovu su najgori u Evropi, a žene are posebno ugrožene: zaposleno je12 procenata radno sposobnih žena, u poređenju sa 34 procenata radno sposobnih muškaraca. Izuzetno niska stopa zaposlenosti žena može se objasniti njihovim niskim stepenom obrazovanja, nedostatkom ustanova za brigu o deci, upornošću tradicionalnih društvenih uloga, i manjom potražnjom ženske radne snage na tržištu rada. Obrazovanje je glavna odrednica koja odlučuje ishod na tržištu rada. Muškarci sa fakultetskim obrazovanjem imaju više od tri puta veće šanse da dobiju posao nego muškarci koji imaju završeno samo osnovno obrazovanje (8-9 godina školovanja). Premija koju sa sobom nosi obrazovanje za žene je još i viša. Žene koje završe neki fakultet imaju preko 28 puta više šansi za nađu posao nego žene sa osnovnim obrazovanjem.

Učešće žena u preduzetništvu i u formalnom vlasništvu poslovnih orga-nizacija na Kosovu je izuzetno nisko prema regionalnim standardima. Na Kosovu, žene čine 9 procenata pojedinačnih preduzetnika (status samozapo-slenih) i učestvuju u vlasništvu u svega 11 procenata formalnih poslovnih firmi. U poređenju sa time, u ECA žene čine 33 procenata pojedinačnih preduzetnika i učestvuju u vlasništvu u 36 procenata preduzeća. Učešće žena u preduzetništvu možda je ograničeno jednim brojem činilaca, uključujući ograničenu svojinu nad imovinom (zemlja i imovina vrlo često se upisuju na ime muža ili muškog srodnika), opterećenost obavezama u porodici, neadekvatnim veštinama i nedostatkom uzora na koji bi se ugledale. Dokazi iz ankete ukazuju još da žene vlasnice poslovnih firmi imaju daleko više izgleda da određene aspekte poslovnog i regulatornog okruženja (na primer poresku upravu, pribavljanje licenci i doz-vola, sud i pristup vlasništvu nad zemljom) dožive kao prepreku za poslovanje svoje firme. Potrebno je dalje istraživanje da bi se shvatilo da li su izrazitije nega-tivna doživljavanja poslovne klime od strane firmi sa ženama posledica manje veličine i sektora u kojima one posluju, ili su rezultat većih regulatornih prepreka sa kojima se suočavaju žene vlasnice poslovnih organizacija.

Žene na Kosovu retko kad imaju rukovodeće uloge bilo u vladinim ili poslovnim institucijama. Svega4 procenata zaposlenih žena napreduje do nivoa uprave. Žene imaju više izgleda da izgrade karijeru i dobiju rukovodeće uloge u javnom sektoru nego u privatnim kompanijama. Na primer, 79 procenata od svih žena na rukovodećim mestima radi u vladinim institucijama ili državnim preduzećima. Anketa o preduzećima pokazuje da žene na Kosovu čine samo 0,3 procenata vrhunskih menadžera — što je najniži procenat u ECA, gde žene čine 20 procenata vrhunskih menadžera. Kosovo je učinilo znatan napredak u

vi Kosovo: Razlike Između Polova u Obrazovanju, Zdravstvu i Ekonomskim Prilikama

poboljšanju političke zastupljenosti žena u poslednjoj deceniji. Zahvaljujući zakonskim kvotama, žene sada imaju jednu trećinu mandata u Skupštini. Pored toga, 2011. godine za predsednicu je izabrana žena. Pa ipak, žene predsedavaju samo u dva od šesnaest skupštinskih odbora, postoji samo jedna žena na funkciji ministra, dok nijedna nije izabrana na funkciju gradonačelnika.

Za rešavanje rodnih dispariteta na Kosovu biće potreban rad na više fron-tova, uključujući poboljšanje obrazovanja i veština, bolje rezultate lečenja, otvaranje više radnih mesta, jačanje usluge službe za zapošljavanje i uklan-janje prepreka koje ometaju učešće žena u preduzetništvu i pristupu rukovodećim radnim mestima. Povećanje stope upisa u školu, poboljšanje rel-evantnosti i kvaliteta obrazovanja i razvoj prilika za drugu šansu za obrazovanje za odrasle čije je školovanje prekinuto ratom poboljšaće rezultat traženja posla i za muškarce i za žene. To će takođe biti važno za bolje razumevanje i bolje rešavanje konkretnih ograničenja u obrazovanju žena. Potencijalne mere mogu da obuhvate smanjenje udaljenost do škole, kampanju povećanja svesti o pred-nostima obrazovanja za pripadnice ženskog pola i uvođenje uslovnih gotovin-skih doznaka za devojčice iz siromašnih porodica. Intervencije u oblasti zdravstva treba da se usredsrede na smanjenje smrtnosti porodilja i rešavanje problema rodne diskriminacije pri rođenju. Otvaranje novih radnih mesta (kroz poboljšanje regulatornog režima, privlačenje FDI, i poboljšanje pristupa kreditima) biće bitni za povećanje potražnje za radnom snagom i većim uspehom u nalaženju posla kako za muškarce tako i za žene. Pored toga, treba uvesti jedan broj mera za prevazilaženje određenih prepreka za zaposlenost žena. Takve inicijative obuhvataju osnivanje ustanova za brigu o deci, pokretanje aktivnih programa tržišta rada usmerenih na žene i primenu novog Zakona o radu, koji dozvoljava rad sa nepunim radnim vremenom, plaćeno porodiljsko odsustvo, bolovanje i godišnji odmor. Obezbeđenje imovinskih prava žena, ustanovljavanje programa za sticanje veština za žene i jačanje pristupa kreditima poboljšaće šanse žena da pokrenu sopstvenu firmu, dok prikazivanje uspešnih priča o ženama u medijima može da posluži kao borba protiv uticaja stereotipa i ponudi pozitivne primere za potencijalne žene lidere.

Izvršni Sažetak vii

viii Kosovo: Razlike Između Polova u Obrazovanju, Zdravstvu i Ekonomskim Prilikama

ix

Uvod

Februara 2012. godine, Kosovo je proslavilo svoju četvrtu godišnjicu nezavis-nosti. Uprkos stabilnom ekonomskom rastu posle završetka sukoba, zemlja se suočava sa jednim brojem društveno ekonomskih izazova koji su zajednički i za druge osetljive kontekste, kao što su: nerazvijena infrastruktura, loš kvalitet javnih usluga, mala stopa privatnih ulaganja i široko rasprostranjeno siromaštvo. Sa BDP od 1.850 evra po glavi stanovnika, Kosovo je jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi (Svetska banka, 2010). U 2009. godini, 35 procenata stanovništva živelo je ispod linije siromaštva (koja je procenjena na ekvivalent od 1,55 evra na dan za odraslu osobu). Isto tako, Kosovo ima najgore rezultate sa tržišta rada u Evropi, gde je zaposleno manje od jedne četvrtine punoletnog stanovništva.

Izazovi posleratne rekonstrukcije i razvoja različito pogađaju muškarce i žene. Ova Studija urađena je prvenstveno kao glavni prilog za Strategiju za Kosovsko partnerstvo (FY12-FY15) i ima za cilj da pruži pregled rodnih dis-pariteta u ova tri najvažnija domena: ljudski kapital, tržište rada i preduzetništvo. U tome se oslanja na okvir iz regionalnog izveštaja Svetske banke o rodnim pitanjima pod naslovom Evropa i Centralna Azija: Prilike za muškarce i žene (Svetska banka, 2011) i Izveštaj „Vorld Developmenta“ o rodnim pitanjima i raz-voju (Svetska banka, 2011). Studiju dopunjuje dokument koji analizira razlike u iskustvima sa tržišta rada kod najmlađeg dela radne snage.1

Nedostatak statističkih podataka o Kosovu i naročito podataka koji bi bili razvrstani prema rodu, ograničava širinu i dubinu ove rodne dijagnostike. Pored toga, mnogi od društveno ekonomskih pokazatelja za zemlju nisu pokriveni međunarodnim bazama podataka (na primer, svetski razvojni pokazatelji Svetske banke, UNICEF-ova baza podataka Transmonee (Transformative Mon-itoring for Enhanced Equity), Eurostat), što otežava uporedni pregled Kosova u odnosu na zemlje sa kojima bi se moglo uporediti. Prikupljanje dodatnih podatka biće presudno za detaljniju studiju o rodnim pitanjima.

1. Pastore, Frančesko, Saroš Satar, i Ervin R. Tiongson (2012) „Rodne razlike u zarad-ama i radnoj snazi na početku karijere: dokazi iz kosovske Ankete o prelazu sa škole na posao.“

Postojeća dijagnostika oslanja se pre svega na Anketu o budžetu domaćinstava (HBS) iz 2010, Anketu o radnoj snazi (LFS) iz 2009, Anketa o poslovnom okruženju i uspešnosti poslovanja preduzeća (BEEPS) iz 2008-09. godine i više različitih sekundarnih izvora, koji daju širu sliku o najbitnijim rodnim pitanjima na Kosovu. Rezultati analize ukazuju da postoje znatni rodni dispariteti u ljuds-kom kapitalu i pristupu ekonomskim prilikama. Glavni zaključci mogu se sažeti na sledeći način:

• Muškarci i žene na Kosovu imaju niži nivo obrazovanja nego muškarci i žene u EU. Polovina stanovništva starosti 15 i više godina završilo je ne više od devet godina školovanja. Stečeno obrazovanje kod žena, međutim, daleko je niže nego kod muškaraca: 7 procenata punoletnih žena i 2 procenata muškaraca je nepismeno, 62 procenata žena i 37 procenata muškaraca ima samo osnovno obrazovanje (ne više od devet godina školovanja), dok 6 procenata žena i 12 procenata muškaraca ima univerzitetsku diplomu.

• Očekivani životni vek na Kosovu je kraći od proseka u ECA, a stopa smrt-nosti porodilja je među najvišima u Evropi. Većina smrti porodilja izazvano je uzrocima koji su se mogli sprečiti.

• Pokazatelji tržišta rada na Kosovu su najgori u Evropi, a žene are posebno ugrožene: zaposleno je 12 procenata žena, u poređenju sa 34 procenata muškaraca. Izuzetno niska stopa zaposlenosti žena uglavnom ima veze sa nis-kim stepenom stečenog obrazovanja.2 Drugi činioci obuhvataju ograničen pristup dečijim zdravstvenim ustanovama, upornost tradicionalnih društvenih uloga i manju potražnju ženske radne snage na tržištu rada.

• Žene čine manje od 10 procenata od svih preduzetnika i zauzimaju 0,3 pro-cenata najviših rukovodećih pozicija. Neadekvatne veštine, ograničeno vlasništvo nad imovinom i nedostatak modela na koje se mogu ugledati čine neke od činilaca koji ometaju učešće žena u preduzetništvu.

Preostali deo ove Studije organizovan je na sledeći način: Deo 1 ističe rodne razlike u ljudskom kapitalu koje u centar pažnje stavljanju rezultate obrazovanja i lečenja, Deo 2 opisuje relativne obrasce zaposlenosti muškaraca i žena, Deo 3 u centar pažnje stavlja rodni disparitet u preduzetništvu i napredovanje u karijeri u poslovanju i politici, i Deo 4 daje zaključne primedbe.

2. Potkrepljeno dokazima od Pastore, Satar i Tiongson (2012).

x Kosovo: Razlike Između Polova u Obrazovanju, Zdravstvu i Ekonomskim Prilikama

1

DEO I

Rodna Pitanja u Ljudskom Kapitalu

A. Obrazovanje

U toku prethodne decenije, kosovski obrazovni sistem borio se sa posleratnom rekonstrukcijom u školstvu i obrazovnim ustanovama kao i sa izradom novih nastavnih planova i programa i udžbenika. Ukupna pokrivenost đaka obra-zovanjem je poboljšana, ali i dalje uporno opstaje jedan broj problema u smislu kvaliteta obrazovanja, uključujući prenatrpane učionice i nedostatak kvali-fikovanih nastavnika i obrazovnog materijala. Pored toga, rodni dispariteti kod upisa na školovanje i u pogledu nivoa pismenosti i dalje su razlog za zabrinutost. Isto tako, nema ni statističkih podataka o obrazovanju, pošto anketa o domaćinstvima nije pokrila obrazovanje (sa izuzetkom nivoa pismenosti). Prema tome, većina podataka u ovom delu prikupljena je iz sekundarnih izvora.

Osnovno i Srednje Obrazovanje

Ogromna većina dece uzrasta za osnovne škole upisana je u školu. Stopa upisa je skoro univerzalna u zajednici kosovskih Albanaca i zajednici kosovskih Srba (97,5 i 99 procenata, tim redom), ali je stopa upisa u poređenju sa njima niska među nesrpskim etničkim manjinama (tj. među Romima, Aškalijama, Egipćanima, Turcima i Bošnjacima), sa svega 77 procenata dece upisanih u školu u uzrastu između 6 i 14 godina.3

Žene su nedovoljno zastupljene na svakom nivou obrazovanja osim univer-zitetskog (Tabela 1). Najveći rodni disparitet prilikom upisa javlja se kod sredn-

3. UNICEF na Kosovu. http://www.unicef.org/kosovo/children_3474.html, pristupljeno 13. januara 2011.

jeg specijalnog obrazovanja4 i višeg srednjeg nivoa obrazovanja. Sa većinom stanovništva koje živi u seoskim područjima, to bi se možda moglo objasniti takvim činiocima kao na primer a) shvatanje u seoskim područjima da se obra-zovanje devojčica slabo isplati, b) ekonomske teškoće, i c) prevelika udaljenost do obrazovnih institucija za više srednje obrazovanje, što u seoskim područjima može imati važnu ulogu.

Devojčice imaju više šansi da napuste dalje školovanje na nivou osnovnog obrazovanja. U školskoj 2008-2009. godini, devojčice su činile 55 procenata đaka koji su napustili školu.5 Kako pokazuje Tabela 2, broj đaka se progresivno sman-juje sa svakim daljim stepenom obrazovanja. Na viši srednji nivo upiše se četrdeset dva procenata manje devojčica i 35 procenata manje dečaka nego na osnovni nivo.

Potrebno je dalje istraživanje da bi se shvatili razlozi koji postoje za razlike u pokrivenosti obrazovanjem među konkretnim etničkim grupama, seoskim i gradskim stanovništvom, kao i viša stopa napuštanja daljeg školovanja među devojčicama. Takvo istraživanje pomoglo bi kreatorima politike da osmisle poli-tike posebno prilagođene da odgovore na uzroke tih razlika. Na primer, ako

4. Osnovno, niže srednje, specijalno vise srednje obrazovanje namenjeno je za decu i omladinu sa teškoćama u razvoju. Specijalne škole mogu da budu nezavisne ili redovne škole pod zajedničkom upravom (KZS, 2010). 5. KZS, 2011 „Žene i muškarci“.

TABELA 1Udeo Učenika i Učenica u Javnim i Privatnim Obrazovnim Ustanovama,2009-2010

Učenici Učenice

Predškolsko obrazovanje 52 48

Osnovno i niže srednje obrazovanje 52 48

Više srednje obrazovanje 55 45

Srednje specijalno obrazovanje 60 40

Univerzitetsko obrazovanje 49 51

Izvor: ZSK, 2010. Statistički podaci o obrazovanju 2009-2010.

TABELA 2Broj Učenika na Različitim Nivoima Obrazovanja, 2009-2010

Učenici Učenice Ukupno

Osnovno 88,495 81,860 170,355

Niže srednje 69,931 66,013 135,944

Više srednje 57,564 47,242 104,806


2 Kosovo: Razlike Između Polova u Obrazovanju, Zdravstvu i Ekonomskim Prilikama

većina devojčica koje napuste školu dolazi iz siromašnih porodica, uslovni goto-vinski transferi mogli bi da pomognu. Svetska banka će obaviti temeljnu procenu obrazovanja koja će da obuhvati i ta pitanja.

Fakultetsko Obrazovanje

Između školskih godina 2000-01 i 2009-10, broj univerzitetskih studenata se skoro udvostručio, sa ranijih 19.060 na 37.839. Kod upisa na fakultete za sada nema rodnog dispariteta. Najpopularniji predmeti su ekonomija, pravo i obra-zovanje, za koje se opredeljuje 43 procenata studenata na Univerzitetu u Prištini.6 Kao i u drugim zemljama u regionu, izbor predmeta studiranja na Kosovu obično varira u zavisnosti od pola studenta (Slika 1). Studentkinje su prekomerno zastupljene u obrazovanju, filologiji i filozofiji, dok mladići čine preko dve trećine onih koji studiraju mašinstvo, građevinu, arhitekturu i elektrotehnički fakultet. Muškarci takođe daleko češće diplomiraju na fakultetima fizičke kul-ture. Činioci koji utiču na izbor mladića i devojaka nisu dovoljno istraženi, ali mogli bi da sadrže tradicionalna shvatanja o tome koji su poslovi najprikladniji za muškarce i žene, kao i želju žena da rade sa nepunim radnim vremenom ili da nađu sebi posao u javnom sektoru, gde su uglavnom radna mesta sigurnija.

6. Univerzitet u Prištini je glavni univerzitet na Kosovu. Osnovan je 1970. godine i priprema specijaliste za više od 50 različitih struka. Poslednjih godina, u Mitrovici je osnovan univerzitet sa srpskim kao nastavnim jezikom, dok je u Prištini osnovano oko 10 privatnih univerziteta (UNDP, 2006). Ipak, te ustanove visokog obrazovanja povlače relativno mali udeo upisa na univerzitet i ne postoje statistički podaci o njihovim studen-tima razvrstani po polovima.

SLIKA 1Procenat Muških i Ženskih Studenata na Univerzitetu u Prištini, Akademska 2009-2010


Section I. Rodna Pitanja u Ljudskom Kapitalu 3

Pismenost i Stečeno Obrazovanje Odraslih

Kosovo je ostvarilo znatan napredak u poboljšanju stope pismenosti od 2003. godine. Procenat ljudi (starosti 15 i više godina) koji ne mogu da čitaju i pišu smanjen je sa 8 procenata u 2003. na 5 procenata 2010. godini.7 Nepismenost je gotovo iskorenjena u grupaciji starosti od 15-34 godina, među kojima je manje od 1 procenata nepismenih (Tabela 3). Međutim, više od jedne četvrtine ljudi starosti od 65 godina ne zna da čita i piše, i u toj starosnoj grupi nalazimo izrazit rodni disparitet, sa 45 procenata žena i 13 procenata muškaraca koji ne znaju da čitaju niti da pišu. Nepismenost je najčešća u seoskim područjima, u kojem živi većina stanovništva.

Prema standardima EU, nivo obrazovanja na Kosovu je nizak i za muškarce i za žene. Polovina stanovništva starosti 15 i više godina ima devet ili manje godina školovanja, što može da ograniči očekivanja u pogledu izgleda za eko-nomski rast. Žene imaju daleko niže stečeno obrazovanje nego muškarci (Tabela 4). Manje od 6 procenata žena i 12 procenata muškaraca starosti 25-64 godina poseduje obrazovne kvalifikacije tercijarnog nivoa (tj. univerzitetsku diplomu ili više). U poređenju sa time, u EU, 27 procenata žena i 25 procenata muškaraca su postigli taj nivo obrazovanja.8 Slika 2 upoređuje tercijarni nivo stečenog obra-zovanja prema polu i starosnoj grupi, čime se pokazuju promene koje vremenom nastupe u nivoima obrazovanja. Ona pokazuje različite trendove u diplomiranju na fakultetima za muškarce i žene. Stariji muškarci imaju više šansi da steknu univerzitetsku diplomu, što se može objasniti time da je rat poremetio ceo obra-

7. KZS. 2007. „Žene i muškarci na Kosovu“ i KZS. 2010. Anketa o budžetu domaćinstava (HBS).8. Eurostat. 2010. „Ljudi sa stečenim tercijarnim obrazovanjem, prema starosti i polu“http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/setupModifyTabelaLayout.do, pristupljeno dana 19. februara 2012. god.

TABELA 3Nepismeno Stanovništvo (%), 2010

Urbano Ruralno Ukupno

Starost Muškarci Žene Ukupno Muškarci Žene Ukupno Muškarci Žene Ukupno

15-24 0.8 0.3 0.6 0.5 0.6 0.5 0.6 0.5 0.5

25-34 0.2 0.4 0.3 0.6 1.1 0.9 0.5 0.9 0.7

35- 44 0.8 2.1 1.5 0.7 5.4 3.2 0.7 4.1 2.6

45 -54 0.0 3.3 1.7 1.2 4.3 2.7 0.7 3.9 2.3

55- 64 0.9 7.5 4.4 5.1 13.1 9.2 3.3 10.6 7.1

65+ 6.2 32.8 18.9 16.4 50.2 33.3 13.0 44.6 28.5

Ukupno 1.1 4.8 3.0 2.8 8.7 5.8 2.2 7.2 4.7

Izvor: HBS 2010.


TABELA 4Stečeno Obrazovanje za Muškarce i Žene (Starosti 15 i Više Godina)

Nivo Obrazovanja Muškarci Žene Ukupno

Bez škole 1.4 4.9 3.2

Osnovno obrazovanje (razredi I-IV ili I-V) 4.3 11.1 7.7

8/9 godina škole (razredi V-VIII ili V-IX) 31.6 45.6 38.6

Više srednje – stručno, u trajanju od 2-3 godina 7.7 2.6 5.1

Više srednje - stručno u trajanju od 4-5 godina 24.9 15.1 20.0

Više srednje - opšte (gimnazija) 18.3 13.7 16.0

Viša škola* 3.1 2.4 2.7

Tercijarno ili univerzitetsko 7.8 4.3 6.1

Post diplomsko i Master 0.8 0.2 0.5

Doktorat 0.2 0.1 0.1

Ukupno 100 100 100

Napomena: *Na Kosovu, „viša škola“ odnosi se na prve dve godine fakultetskog obrazovanja.Izvor: Kosovo LFS 2009.

SLIKA 2Procenat Stanovništva sa Tercijarnim Stepenom Obrazovanja, Prema Polu i Starosnoj Grupi

Napomena: Grafikon obuhvata ljude sa univerzitetskim, master i doktorskim stepenom obrazovanja.Izvor: Kosovo LFS 2009.

zovni sistem a možda i većom sklonošću mladih obrazovanih muškaraca da odu u inostranstvo. Udeo žena koje poseduju univerzitetsku diplomu, međutim, nije se mnogo promenio za poslednje dve decenije. To je sasvim različito od situacije u zemljama članicama EU, u kojima obično mlađa generacija stekne viši nivo


obrazovanja, dok devojke imaju više izgleda nego mlađi muškarci da steknu uni-verzitetsku diplomu.9

B. Zdravstvo

Uprkos ogromnim ulaganjima vlade i donatorske zajednice u kosovski zdravst-veni sistem, i dalje uporno opstaje jedan broj značajnih problema. Među njima su loša medicinska infrastruktura, nedostatak kvalifikovanih lekara specijalista, neodgovarajuća oprema i neadekvatne medicinske zalihe, odsutnost lekara sa rada, kao i korupcija i neetička praksa medicinskog osoblja (na primer, lekari koji rade i u javnim i u privatnim institucijama upućuju pacijente u privatne ordinacije za usluge koje se pružaju u javnim zdravstvenim klinikama).10

I ovde postoji nestašica pouzdanih statističkih podataka na Kosovu, dok je vrlo mali broj pokazatelja razložen prema polu. Raspoloživi podaci ukazuju na mali očekivani životni vek pri rođenju, visoku smrtnost porodilja i malu zastu-pljenost u korišćenju kontracepcije. Osim kad je izričito navedeno nešto drugo, sve informacije u Delu o zdravstvu zasnivaju se na Kosovskoj anketi o demo-grafiji i zdravlju (KDHS) iz 2009. godine i na povezanom izveštaju Zavoda za statistiku Kosova pod nazivom „Anketa o demografiji, socijalnom i reproduk-tivnom zdravlju Kosovu.“

Očekivani Životni Vek Pri Rođenju

Očekivani životni vek se poboljšao u toku prethodne decenije, ali je i dalje kraći od proseka u ECA i u drugim balkanskim zemljama. U 2009. godini, očekivani životni vek pri rođenju na Kosovu bio je 68 godina za muškarce i 72 godina za žene, u poređenju sa 72 i 79 godina, istim redom, u ECA. To znači da je razlika u očekivanom životnom veku za muškarce i za žene manja na Kosovu nego u ECA. U odnosu na 2000. godinu, očekivani životni vek na Kosovu produžen je za 1,6 godina za muškarce i 1,8 godina za žene, što je nešto niže od prosečnog produženja u regionu.

Plodnost i Materinsko Zdravlje

Stopa smrtnosti porodilja i stopa komplikacija u trudnoći na Kosovu su visoke, uprkos smanjenju stope plodnosti tokom poslednjih deset godina. U periodu između 2002. i 2010. godine, natalitet je opao sa 18 na 15 živorođene dece na 1000 ljudi (bitni statistički podaci za Kosovo, 2010). Procene dobijene iz KDHS

9. Beck-Domzalska, Marta. 2007. „Suženi obrazovni jaz između žena i muškaraca“. Statistika u fokusu – Stanovništvo i socijalni uslovi 130/2007, Eurostat; i Eurostat. 2011. „Evropa u slikama: Eurostatov Godišnjak za 2011. godinu“, Luksemburg10. BIRN. 2009. „Izveštaj o kosovskom zdravstvenom sistemu“, Priština.


ankete iz 2009. godine ukazuju da je ukupna stopa plodnosti (TFR) iznosi 2 dece po ženi za godinu pre ankete, što je smanjenje sa stope od 3 deteta procenjene u prethodnoj KDHS anketi iz 2003. godine. Sada ne postoje veće razlike u stopi plodnosti ates između seoskih i gradskih žena. TFR iznosi 2,1 dete za žene na selu i 1,9 deteta za žene u gradu.

Nacionalni zdravstveni informacioni sistem za sada ne prikuplja podatke o stopi smrtnosti porodilja ili glavnim uzrocima smrti porodilja. Procenjuje se da od 2009. godine naovamo, približno 43 porodilja umire na 100.000 porođaja, što predstavlja jednu od najviših stopa smrtnosti porodilja u Evropi.11 Neodgovarajući kvalitet antenatalne nege, hemoragija, infekcije, povišen krvni pritisak i nedo-voljno bezbedni abortusi neki su od najčešćih uzroka smrti porodilja.12 Loša ishrana i anemija su isto tako činioci koji uveliko tome doprinose. Procenjuje se da 23 procenata trudnica na Kosovu boluje od anemije.13

Visoke su stope i kod spontanih pobačaja i mrtvorođene dece. Od žena iz uzorka sa kojim je radio KDHS a koje su ikad bile trudne, 20 procenata je reklo da su imale bar jedan spontani pobačaj, dok je 3 procenata reklo da je dete na porođaju bilo mrtvo. Procenat žena koje su doživele takve negativne završetke trudnoće povećava se sa njihovim godinama. Među ženama starosti 30 ili više godina, preko jedne petine je reklo da su imale spontani pobačaj. Za žene starosti od 45-49 godina, taj procenat raste na 24 procenata. Tri i po procenata žena starosti od 40-44 godina i 4,4 procenata žena starosti od 45-49 godina reklo je da je imalo mrtvorođenče. Razlog tome mogao bi biti to što su starije žene iz uzorka imale veći broj trudnoća a time i veće šanse da dožive neku takvu komplikaciju, ili zato što starije žene imaju niži stepen obrazovanja te su prema tome manje sklone da vode pravilnu brigu o svom zdravlju. Stopa spontanih pobačaja odnosno mrtvorođene dece je znatno niža među obrazovanim ženama, moguće zbog toga što one posvećuju veću pažnju svom zdravlju i zdravstvenim potre-bama i sklonije su tome da traže antenatalnu negu i zahtevaju bolji kvalitet usluga od zdravstvenih službi.

Čini se da su abortusi sasvim uobičajena stvar na Kosovu. Među ženama koje su prijavile da se ikada bile trudne u anketi KDHS iz 2009. godine, 8 procenata reklo je da su imale najmanje jedan abortus. Stvarna učestalost abortusa može biti još veća, jer možda neke žene nisu htele da priznaju da su imale abortus. Broj žena koje su imale bar jedan abortus obično raste sa godinama i najveći je među ženama starosne grupe od 40-44 godina. Kod žena sa višim srednjim i fakultets-kim obrazovanjem manja je verovatnoća abortusa nego kod žena sa nižim stepe-nom nivo obrazovanja. Abortus je nešto ređi kod seoskih žena, što bi mogao biti

11. UNDP Kosovo. „Napredak na Kosovu, prema zadatim ciljevima“ http://www.kosovo.undp.org/?cid=2,120, pristupljeno dana 19. februara 2012.12. UNICEF, UNFPA i SZO. „Zajednički programski sporazum između UNICEF, UN-FPA i SZO: Poboljšanje zdravlja žena i dece na Kosovu (2007-2010),” Kosovo.13. Međunarodna federacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca. Revidirani plan za 2011. godinu http://reliefweb.int/sites/reliefweb.int/files/reizvors/69917A7A4D0D5390852577CB0067835B-Full_Report.pdf


odraz jačeg uticaja tradicionalnih vrednosti u seoskim područjima. Veća je verovatnoća da neudate žene koje su bile trudne kažu da su imale abortus nego udate žene, za šta razlog mogu biti teškoće finansijske prirode kad same podižu dete, negativni društveni stavovi prema ženama koje rode vanbračno dete i neg-ativni stav prema deci iz porodice sa samohranim roditeljem.

Prema jednom istraživanju koje su obavili UNFPA i Univerzitet Groningen, udate žene na Kosovu u načelu abortus vide kao prihvatljivu opciju za planiranje porodice. Finansijske prilike, trudnoća koja nastupi suviše brzo posle rođenja prethodnog deteta, prednost koja se daje muškoj deci (izbor pola nerođenog deteta) i kompleks bake (kad žena ostane trudna u vreme kad već njena starija deca mogu da imaju svoju sopstvenu decu) dati su kao najčešći razlozi iz kojih su se žene opredeljivale za abortus. Ginekolozi koji su učestvovali u studiji rekli su da je, iako ova praksa nije neuobičajena, broj žena koje biraju pol nerođenog deteta (u vidu abortiranja ženskog fetusa) u opadanju.14 Podaci iz Zavoda za statistiku Kosova za proteklih sedam godina pokazuju da se na Kosovu rodilo više dečaka nego devojčica. U 2010. godini, od 33.751 živorođenog deteta, 53 procenata bili su dečaci a 47 procenata devojčice.15 Ako se taj trend nastavi, mnogi muškarci na Kosovu ostaće neoženjeni zbog rodne neravnoteže, a time neće moći ni da zasnuju svoju porodicu. Ovaj problem zahteva dalje istraživanje, naročito da bi se utvrdilo da li kod određenih vrsta domaćinstava (npr. siromašna domaćinstva, seoska domaćinstva) postoji veća verovatnoća da se opredele za izbor pola nerođenog deteta. Razumevanje glavnih uzroka ovog problema može da pomogne kreatorima politike da napišu efikasne zakonske propise kojima bi se prekinula rodna diskriminacija pri rođenju.

Primena Kontraceptivnih Sredstava

Skoro sve žene na Kosovu (95 procenata žena uzrasta od 15-49 godina) znaju bar za jedno moderno sredstvo kontraceptivno sredstvo; međutim, većina žena kaže d se oslanja na tradicionalne metode za planiranje porodice. Od svih žena sta-rosti od 15-49 godina, 42 procenata je bar jednom koristilo neki vid kontracep-cije, pa ipak je svega 17 procenata ikada koristilo neko moderno kontraceptivno sredstvo, pri čemu su najčešće korišćeni kondomi za muškarce. Postoji pozitivna uzajamna veza između obrazovanja i oslanjanja na moderne načine kontracep-cije (Tabela 5).

Primena modernih kontraceptivnih sredstava je u padu u toku poslednjih pet godina na Kosovu, što se može pripisati smanjenoj podršci koju sada donatori daju za reproduktivno zdravlje. U 2009. godini, samo je 15 procenata udatih žena

14. Basha, Vlora i Inge Hutter. 2006. „Trudnoća i planiranje porodice na Kosovu: Kvalita-tivna studija“ UNFPA i Univerzitet Groningen.15. Zavod za statistiku Kosova. 2011. „Muškarci i žene na Kosovu“, Priština i Zavod za statistiku Kosova. 2010. „Statistički podaci o porođajima na Kosovu, 2010. godine“, Priština.


u reproduktivnom dobu koristilo neki moderni način kontracepcije, u poređenju sa 23 procenata njih koje su to primenjivale 2003. godine. Intrauterina sredstva (IUD) i kondomi za muškarce su najčešće primenjivana moderna kontracep-tivna sredstva. Ogromna većina udatih žena u reproduktivnom dobu ili uopšte ne koristi kontracepciju (41 procenata) ili koristi tradicionalne načine kontra-cepcije (44 procenata), uglavnom suzdržavanje.

Većina žena koje koriste moderna sredstva kontrole začeća za njih je saznalo u bolnici; to naročito važi za žene koje se oslanjaju na IUD. Većina žena koje upražnjavaju tradicionalne metode za njih je čulo od prijatelja i rođaka. Vrlo

TABELA 5Procenat Žena Starosti 15-49 Godina Koje su Bar Jednom Koristile Kontraceptivno Sredstvo, 2009

Karakteristike

Godine

15-19 3.5 1.7 0.3 0.1 0.1 0.7 0.9 0.1 0 2.8 0.8 2

20-24 19.7 7.5 1.2 0.8 0.4 0.8 5.5 0.2 0.2 18.8 3.3 15.5

25-29 44.7 18.6 5.7 3.5 1 1.8 12.1 0.7 0.1 43.2 8.6 34.6

30-34 58.9 21.6 4.9 6.5 1.2 0.9 11.2 1.5 0.1 54.7 8.8 46

35-39 64.8 27.5 5.4 8.6 1.7 1.6 15 1.5 0.1 58.6 10 48.6

40-44 68.9 26.5 5.7 11.2 1 0.6 10.8 2.2 0 64.2 10.4 53.8

45-49 64.9 29 7.3 12.4 1.8 1.5 11 3.4 0.3 58.1 11 47

Ukupno 42.1 17.1 3.9 5.3 0.9 1.1 8.8 1.2 0.1 38.9 6.9 32.1

Prebivalište

U gradu 44 19 4.6 5.5 0.6 0.6 10.5 1.2 0.2 39.3 6.3 33

U selu 41 15.9 3.5 5.2 1.1 1.4 7.8 1.1 0.1 38.7 7.2 31.5

Bračni Status

Neudate 69.2 27.8 6.5 8.9 1.6 1.5 14.4 1.9 0.2 64.6 11.3 53.3

Udate 3.1 2 0.2 0.2 0 0.5 1.1 0.2 0 2.1 0.7 1.5

Obrazovanje

Bez obrazovanja 45.5 14.8 2.9 5.3 0.5 0.5 5.7 1.9 0 41.6 5.7 35.9

Osnovno 42.9 16.2 3.7 4.9 0.2 0.9 6.3 2.1 0.2 39.4 5.8 33.6

Niže srednje 42.7 16.2 4 6.4 1.3 1.3 7 1.3 0.1 39.8 7.1 32.7

Više srednje 41 17.8 3.5 4.1 0.6 1 11.5 0.7 0.1 38.4 7.2 31.2

Fakultetsko 42.6 21 5.4 3.7 1 0.2 13.6 1.5 0.2 36.1 5.7 30.4

Izvor: Izvedeno iz ZSK. 2009. „Anketa o demografiji, društvenom i reproduktivnom zdravlju na Kosovu.“

Bilo

koj

i nač

in

Bilo

koj

i mod

ern

i nač

in

Pilu

la

IUD

Inje

kcija

Pen

a / g

el

Kon

dom

Ster

iliza

cija

žen

e

Ster

iliza

cija

mu

šk.

Bilo

koj

i tra

dici

onal

ni n

ačin

Kal

enda

r

Suzd

r ža

van

je


mali broj anketiranih žena (3 procenata) reklo je da su ih posetili profesionalni zdravstveni ili socijalni radnici i sa njima razgovarali o planiranju porodice. Žene na selu imale su dvostruko više šansi da im oni dođu u posetu (4 procenata) nego žene u gradovima (2 procenata), što je odraz činjenice da je najveći deo aktivnosti planiranje porodice obavljenih na terenu na Kosovu usmeren na seoska područja.

Svest o Situaciji u Pogledu HIV/AIDS

Za sada je pojava HIV na Kosovu mala, sa manje od jednog procenata infici-ranog stanovništva. Zvanični statistički podaci zabeležili su samo 74 slučajeva HIV/AIDS između 1986. i 2008. godine, a većina onih koji su inficirani (61 pro-cenata) su muškarci.16 Dok tako male cifre ohrabruju, ipak postoji ozbiljna sum-nja da zvanični statistički podaci potcenjuju veličinu problema. Pored toga, na Kosovu postoji jedan broj faktora rizika koji bi mogli da doprinesu brzom širenju novih infekcija, uključujući veoma mlado stanovništvo, visoke stope nezaposle-nosti i siromaštva, povećano korišćenje droga, rastuću industriju seksa, izrazitu mobilnost Kosovaca u pravcu i iz pravca evropskih i balkanskih zemalja sa višim stopama učestalosti slučajeva HIV i promene u obrascu seksualnog ponašanja.17

Nivo svesti o HIV/AIDS je visok. Među onima starosti 15 i više godina, 89 procenata muškaraca i preko 82 procenata žena čulo je za HIV/AIDS. Međutim, nivo svesti o prevenciji HIV/AIDS nije toliko impresivan: 25 procenata muškaraca i 29 procenata žena ne znaju da se rizik od dobijanja HIV smanjuje apstinencijom, dok 19 procenata muškaraca i 23 procenata žena ne zna da kon-domi smanjuju rizik od prenošenja HIV. Pored toga, 60 procenata muškaraca i 67 procenata žena tvrde da ne bi kupili sveže povrće od osobe koja ima HIV/AIDS. Svest o HIV/AIDS i o prevenciji HIV/AIDS je viša kod mlađih i srednjovečnih ljudi nego kod starijeg stanovništva. Takođe je viša kod mladića nego kod devojaka.

16. Balkan Insight. 2009. http://www.balkaninsight.com/en/article/hiv-aids-in-kosovo-among-world-s-lowest, Pristupljeno na dan 14. decembra 2011.17. Tim Ujedinjenih nacija za Kosovo. „Jačanje reagovanja na HIV na Kosovu“http://www.unkt.org/repository/docs/Strengthening_HIV_response_in_Kosovo.pdf?phpMyAdmin=WkPxhYYrO3l4GvCxnRoloy0Xka9


11

DEO II

Rodni Dispariteti na Tržištu Rada

TABELA 6Pokazatelji Tržišta Rada za Stanovništvo (Starosti 15-64 Godina) na Kosovu i u Odabranim Zemljama u Regionu, 2009

Regionu Stopa Aktivnosti Stopa Zaposlenosti Stopa Nezaposlenosti

EU-27 71 65 9

Albanija 62 53 14

Hrvatska 62 57 9

Makedonija 64 43 32

Srbija 61 50 17

Kosovo 42 23 45

Izvor: za Kosovo i Srbiju – procene zaposlenih Svetske banke na osnovu LFS; za Albaniju i Makedoniju - ankete LFS zasnovane na publikacijama nacionalnih agencija za statistiku; za EU 27 i Hrvatsku – baza podataka Eurostat LFS.

A. Glavni Pokazatelji Tržišta Rada

Kosovo je imalo stabilan ekonomski rast od završetka sukoba, s tim što se taj rast ne bi uvek pretočio u otvaranje novih radnih mesta. Kosovo ima najlošije poka-zatelje tržišta rada u Evropi (Tabela 6) i pokazuje da nije bilo poboljšanja između 2002. i 2009. godine. Neadekvatna infrastruktura, slab privatni sektor, mala stopa FDI i niski stepeni stečenog obrazovanja i veština stanovništva neki su od razloga za slab učinak tržišta rada. Dok je inače opšte stanje na tržištu rada teško, čini se da su žene nesrazmerno pogođene. Činioci koji ograničavaju učešće žena u radnoj snazi uključuju nedovoljan broj ustanova za brigu od deci, neadekvatan pristup fleksibilnim radnim aranžmanima i nesrazmerno veliki udeo u obavezama u porodici i domaćinstvu.

Stopa Aktivnosti i Stopa Zaposlenosti

Između 2002. i 2009. godine, stope aktivnosti su opale (Tabela 7), najverovatnije zbog povećanja obeshrabrenosti stanovništva (13 procenata muškaraca i 30 pro-cenata žena u 2009. godini) i povećanje procenta omladine koja je nastavila dalje obrazovanje.18 U istom periodu, stopa zaposlenosti ostala je stagnantna i niska sa izuzetkom perioda od 2004-2006. godine, što je period ubrzanog ekonomskog rasta podstaknutog velikim prilivom međunarodne pomoći i doznaka iz inostranstva.

2009. godine, zaposlenost na Kosovu iznosila je 23 procenata, što je daleko niže i od proseka u EU od 65 procenata i od Lisabonskog cilja od 70 procenata za zemlje članice EU.19 Mala zaposlenost obično vodi u povećanje nivoa siromaštva, tako da je zaista do 2009. godine 35 procenata stanovništva na Kosovu živelo ispod linije siromaštva.20 Veliki broj siromašnih ljudi živi u velikim domaćinstvima, uglavnom sa nezaposlenim članovima porodice, tako da preživljavaju od sopstvenih osnovnih poljoprivrednih proizvoda i poslatih doznaka iz inostranstva.

Izgledi za zapošljavanje naročito su loši za žene na Kosovu, na kojem je zapo-sleno samo 12 procenata radno sposobnih žena. Ta izrazito niska stopa zaposle-nosti može se objasniti nedovoljnim obrazovanjem (62 procenata žena završilo je devet ili manje godina školovanja, u poređenju sa 37 procenata muškaraca),

18. Obeshrabreno stanovništvo čine ljudi koji nisu zaposleni i ne traže posao, ali bi ipak prihvatili posao ako bi ga našli. 19. U celoj Studiji, svi pokazatelji tržišta rada dati su za stanovništvo starosti od 15-64 godina.20. Svetska banka i Zavod za statistiku Kosova. 2011. „Siromaštvo u potrošnji u Republici Kosovo u 2009. godini“

TABELA 7Pokazatelji Tržišta Rada, od 2002-2009 (Stanovništvo Starosti od 15-64 Godina)

Stopa Aktivnosti Stopa Zaposlenosti Stopa Nezaposlenosti

Godina Muškarci Žene Muškarci Žene Muškarci Žene

2002 72 35 39 9 45 74

2003 72 30 43 8 40 72

2004 68 25 46 10 31 61

2005 68 30 46 12 33 60

2006 61 31 46 12 35 62

2007 62 28 41 13 39 55

2008 63 26 38 11 43 60

2009 58 26 34 12 41 56

Izvor: Kosovo, LFS 2009 i ZSK. 2011. „Žene i muškarci na Kosovu.“


TABELA 8Pokazatelji Tržišta Rada prema Regionima, 2009

Stopa Aktivnosti Stopa Zaposlenosti Stopa Nezaposlenosti

Regionu Muškarci Žene Muškarci Žene Muškarci Žene

Kosovo 58 26 34 12 41 56

Đakovica 60 27 36 13 40 52

Gnjilane 58 27 36 11 38 58

Mitrovica 56 26 35 12 38 55

Peć 59 24 34 10 43 58

Prizren 58 26 34 10 41 60

Priština 56 25 31 11 44 58

Uroševac 57 29 35 14 40 54

Izvor: Kosovo LFS, 2009.

SLIKA 3Stopa Aktivnosti i Stopa Zaposlenosti prema Lokacijama, 2009


nedostatkom ustanova za brigu o deci izvan Prištine, upornošću tradicionalnih društvenih uloga i malom potražnjom za ženskom radnom snagom na tržištu rada. Naročito kad je reč o društvenim normama, studije iz drugih zemalja (npr. odevna industrija u Bangladešu, industrija rezanog cveća u Ekvadoru) pokazuju da čak i u veoma tradicionalnim društvima, kad se ukažu prilike za unosan posao domaćinstva izvrše promenu porodičnih obaveza tako da omoguće ženama da iskoriste plaćeno zaposlenje. To bi moglo da ukazuje da bi tradicionalne društvene uloge u praksi mogle biti manja prepreka za zapošljavanje žena ako bi se ukazale profitabilne ekonomske prilike.

Nisu primećene neke veće razlike u stopama aktivnosti i stopama zaposlen-osti prema regionima (Tabela 8) ili u odnosu između seoskih i gradskih područja (Slika 3). To se može objasniti dejstvom više faktora. Kao prvo, Kosovo je prilično mala zemlja i svi administrativni regioni međusobno su udaljeni jednom krat-

Section II. Rodni Dispariteti na Tržištu Rada 13

SLIKA 4Stopa Zaposlenosti i Stečeno Obrazovanje % prema Polovima, 2009

Izvor: LFS, 2009.

kom vožnjom. Drugo, znatnije migracije ka glavnom gradu Prištini koje su se odvijale tokom prethodne decenije, međutim, nisu bile praćene povećanim otvaranjem novih radnih mesta. Prema tome, za razliku od drugih zemalja u ECA, glavni grad Kosova ne može da se pohvali najboljim prilikama u zemlji za zapošljavanje na tržištu rada (ili barem ne ako se računa po glavi stanovnika). Treće, postoje određena sporna pitanja u pogledu definicija, u smislu načina na koji kosovski LFS definiše stopu zaposlenosti prema kojoj se ljudi koji rade na sopstvenim poljoprivrednim gazdinstvima smatraju zaposlenim samo ako pro-daju nešto od svog proizvoda, bez obzira na dobijenu vrednost. Isključenje pol-joprivrednika koji proizvode samo za sopstvene egzistencijalne potrebe iz kategorije „zaposlenih lica“ stvara nižu zvaničnu stopu zaposlenosti u seoskim područjima i delimično objašnjava neuobičajeno nisku nacionalnu stopu zapo-slenosti.

Stope aktivnosti i stopa zaposlenosti obično rastu sa obrazovanjem i za muškarce i za žene. Na primer, stope aktivnosti za žene variraju od 6 procenata za one bez obrazovanja do 90 procenata za one koje imaju univerzitetsku diplomu. Te iste stope za muškarce su 16 procenata i 91 procenat. Stope zaposle-nosti prate sličan obrazac (Slika 4). Muškarci sa univerzitetskim diplomama imaju više od tri puta veće šanse da dobiju posao nego muškarci koji su završili samo osnovno obrazovanje (8-9 godina školovanja). Premija za obrazovanje je još veća za žene. Žene sa univerzitetskom diplomom imaju više od 28 puta veće izglede da dobiju posao nego žene sa osnovnim obrazovanjem. Ti zaključci uka-zuju da na kosovskom tržištu rada postoji veća potražnja za stručnom radnom snagom nego za nekvalifikovanim radnicima. Oni ujedno pokazuju i velike raz-like u izgledima za zapošljavanje za muškarce i žene sa osnovnim obrazovanjem. Muškarci sa osnovnim obrazovanjem imaju skoro osam puta veće šanse da dob-iju posao nego žene sa osnovnim obrazovanjem.


Uporno opstajanje tradicionalnih društvenih uloga, a moguće i razlike u visini zarade između muškaraca i žena sa osnovnim obrazovanjem, može delimično da objasni nisku stopa zaposlenosti žena sa osnovnim obrazovanjem. Na pitanje o razlozima zbog kojih ne traže posao, 48 procenata žena sa osnovnim obrazovanjem i 29 procenata žena sa tercijarnim stepenom obrazovanja navelo je obaveze u porodici i domaćinstvu. Nepostojanje podataka o platama u kosovs-koj anketi LFS onemogućava analizu razlike u zaradama između muškaraca i žena. Ipak, vrlo je verovatno da i one slede obrazac iz mnogih drugih zemalja u regionu, gde je jaz u platama između muškaraca i žena najveći upravo na nižem nivou obrazovanja. Na primer, u Srbiji su plate žena sa osnovnim obrazovanjem (u ovom slučaju definisanog kao osam ili manje godina školovanja) 24 procenata niže od plata muškaraca sa osnovnim obrazovanjem; međutim, na nivou fakultetskog obrazovanja taj jaz se svodi na 3 procenata u korist muškaraca.21 Ako su razlike u zaradama između muškaraca i žena slične i na Kosovu, to može da bude demotivacioni faktor za žene da se pridruže radnoj snazi, posebno imajući u vidu niske prosečne plate u zemlji.

Stopa Nezaposlenosti

Stopa nezaposlenosti na Kosovu od 45 procenata je daleko najviša u regionu. Žene, omladina i svi sa niskim stepenom obrazovanja najviše su izloženi neza-poslenosti. Stopa nezaposlenosti opala je za žene sa 74 procenata iz 2002. na 56 procenata u 2009. godini, što je uglavnom posledica smanjenja njihove stope aktivnosti a ne rezultat poboljšanom pristupu prilikama za zapošljavanje, dok je za muškarce ostala manje ili više ista. Ogromna većina nezaposlenih lica (78 procenata muškaraca i 87 procenata žena) nikad nisu imali posao. Pedeset četiri procenata muškaraca i 50 procenata žena 2009. godine reklo je da su proveli četiri ili više godina tražeći posao. Dostupna istraživanja iz drugih zemalja uka-zuju na negativne posledice u situacijama dugih perioda nezaposlenosti, uključujući osećaj tuge i nezadovoljstva životom i manje truda da se nađe pos-ao.22

Nezaposlenost je posebno teška među stanovništvom starosti 15-24 godina (Slika 5), koji čini približno 18 procenata stanovništva Kosova.23 Stopa nezapo-slenosti u toj starosnoj grupi je 69 procenata za muškarce i 82 procenata za žene. Među tom populacijom, 41 procenata je reklo da su bili nezaposleni u vreme u koje niti su tražili posao niti su pohađali neku školu. Nezaposlenost među omla-dinom i nedostatak prilika da sebi priušte pristupačno obrazovanje i prilike za

21. Reva, Ana. 2012. „Rodna nejednakost na tržištu rada u Srbiji“, Radna analiza istraživanja politike 6008, Svetska banka, Vašington, Distrikt Kolumbija.22. Videti, na primer, Kriger, A. i A. Miler (2011) „Traženje posla, emotivno blagostanje i nalaženje posla u periodu masovne nezaposlenosti: Dokazi od visokofrekventnih longi-tudinalnih podataka“. Brukings Institution. 23. Zavod za statistiku Kosova. 2010. „Rezultati ankete o radnoj snazi 2009”, Priština.


SLIKA 5Stopa Nezaposlenosti prema Starosnoj Grupi, 2009


zabavu može da vodi preteranom korišćenju alkohola i droga pa i do kriminala među omladinom.

Skoro 80 procenata lica koja traže posao ne registruju se kod javne službe za zapošljavanje, uglavnom zato što su izgledi da se nađe posao preko vladine agen-cije mali. Tačno je da je svega 11 procenata od lica koja su se zaposlila odgovorilo da su našli posao preko vladine službe. Pored toga, zbog nedovoljno finansiranih programa za socijalnu zaštitu i strogih kriterijuma za izbor korisnika programa, samo 1.6 procenata muškaraca i 1.1 procenata žena prima naknadu za vreme nezaposlenosti (LFS, 2009). Ti zaključci ukazuju na potrebu da se poboljša dizajn, sprovođenje i finansiranje politika koje uređuju tržište rada. Javna služba za zapošljavanje (PES) za sada nema dobro definisanu ulogu i radi sa malim budžetom. Pokrivenost programa koje vodi PES je vrlo mala, a obim posla službenika PES – odnos broja klijenata prema broju osoblja koje im pruža savete – je najveći u regionu (1: 3.200). Aktivne programe tržišta rada finansiraju uglavnom donatori u čemu im nedostaje dobra koordinacija. Za poboljšanje usluga za zapošljavanje biće potrebno da se uspostavi jasan zakonski okvir i da se izgrade kapaciteti državnih institucija za planiranje i sprovođenje programa namenjenih tržištu rada.24

B. Obrasci Zapošljavanja

Većina zaposlenih lica na Kosovu ima nesigurne poslove za koje imaju ugovore na određeno vreme a nemaju socijalno osiguranje.Samo 30 procenata žena i 37 procenata muškaraca imaju ugovore na neodređeno vreme. Većina žena i

24. Svetska banka. 2010. „Programski dokument Međunarodne razvojne asocijacije za predloženi kredit i grant finansiran iz Fonda za Republiku Kosovo za Prvu razvojnu politiku za održivu zaposlenost.“


TABELA 9Poslodavac na Glavnom Poslu, 2009 (%)

Poslodavac Muškarci Žene

Vlada, javni sektor ili vojska 39 57

Državno preduzeće 12 10

Privatna kompanija ili preduzeće 38 23

NVO ili humanitarna organizacija 2 2

Eksteritorijalne organizacije (npr. agencije iz sistema UN) 4 4

Privatni pojedinac 5 5

Ukupno 100 100

Napomena: *Ukupan zbir procenata može biti različit od 100 zbog zaokruživanja.Izvor: Kosovo LFS, 2009.

muškaraca sa privremenim poslovima imaju ugovore zaključene na godinu dana ili kraće vreme (62 odnosno 68 procenata, istim redom), dok neki od njih rade bez ikakvog potpisanog ugovora (8 procenata žena i 16 procenata muškaraca). Samo mali broj od tih zaposlenih ima pravo na socijalno osiguranje (15 pro-cenata žena i 12 procenata muškaraca). Veći procenat žena među zaposlenima sa pravom na socijalno osiguranje može se objasniti većim udelom žena koje su zaposlene u javnom sektoru. Zbog prosečno lošeg kvaliteta poslova, mnogi rad-nici (21 procenata muškaraca i 11 procenata žena) aktivno traže druge prilike za zapošljavanje, bilo zato što svoj trenutni posao smatraju privremenim ili zato što žele bolje uslove rada.

Neka istraživanja ukazuju da veliki deo privatnih kompanije ne omogućuje svojim radnicima čak ni takva osnovna prava kao što su porodiljsko odsustvo, plaćeni godišnji odmor, plaćeno bolovanje i neplaćeno odsustvo sa rada. Prema jednoj anketi urađenoj na slučajnom uzorku od 150 registrovanih firmi koju je sprovela Svetska banka 2008. godine, 43 procenata firmi nije davalo plaćeni godišnji odmor, 60 procenata nije davalo plaćeno porodiljsko odsustvo, dok preko 30 procenata nije davalo plaćeno bolovanje.25 Takva praksa podriva produktivnost svih radnika i nesrazmerno ugrožava izglede žena za zapošljavanje, jer je daleko veća verovatnoća da će žene pre nego muškarci morati da koriste razne vidove odsustva sa rada zbog brige o deci. Novi Zakon o radu koji je stupio na snagu 2010. godine jasno propisuje sve gore pomenute vidove osnovnih prava iz rada, ali postoji određena zabrinutost u pogledu njihovog neadekvatnog sprovođenja.

Javni sektor je jedan od najvećih poslodavaca na Kosovu. Više od polovine zaposlenog stanovništva radi u vladinim telima ili u državnim preduzećima (Tabela 9). Razlog za to je nedovršen proces privatizacije i to što nema rasta u sektoru malih i srednjih preduzeća. Kao i u drugim zemljama u Evropi, žene

25. Svetska banka. 2010. Kosovo. „Oslobađanje potencijala za razvoj: Strategije, politike, mere. Ekonomski memorandum za zemlju“. Svetska banka, Vašington, Distrikt Kolum-bija.


imaju veće šanse da rade u vladi, u kojoj se nalazi 57 procenata svih zaposlenih žena. Poslovi u javnom sektoru su relativno sigurni i imaju standardno radno vreme, koje omogućava ženama da usklade svoj posao sa porodičnim obavezama. Međunarodne organizacije (kao što su UNMIK, EULEKS, KFOR) i dalje imaju važnu ulogu na Kosovu i zapošljavaju približno 4 procenata muškaraca i žena.

Raspodela zaposlenih lica po raznim sektorima ekonomskih delatnosti odražava strukturu privrede na Kosovu, kojom dominiraju usluge (Tabela 10). Udeo zaposlenih u poljoprivredi je relativno mali, a delimičan razlog za tu sliku je što kosovska anketa LFS ne računa poljoprivrednike koji proizvode samo za sebe kao zaposlena lica. Zaposlenja žena su u većoj meri koncentrisana nego poslovi muškaraca, tako da sektori obrazovanja, zdravstva i trgovine obuhvataju približno 58 procenata svih radnih mesta na kojima rade zaposlene žene. Radna mesta muškaraca su ravnomernije podeljena, a sektori u kojima su najviše zastu-pljeni su trgovina, proizvodnja, obrazovanje i građevinarstvo.

TABELA 10Zaposlenost prema Polovima i Sektoru, 2009 (%)

Sektor Muškarci Žene Ukupno

Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 7 3 6

Rudarstvo i eksploatacija kamena 1 0.6 1

Proizvodnja 11 5 10

El. struja, gas, vodovod i kanalizacija 6 1 5

Građevinarstvo 10 0.7 8

Trgovina na veliko i malo 18 16 17

Transport, skladištenje i komunikacije 6 4 6

Hoteli i restorani 5 2 5

Finansijsko posredovanje 2 4 2

Rad sa nekretninama 0.2 0.2

Profesionalne, naučne i tehničke delatnosti 1 2 1

Administrativne i prateće uslužne delatnosti 1 1 1

Javna uprava i odbrana 10 11 10

Obrazovanje 10 24 13

Zdravstvo i socijalni rad 4 18 7

Umetnost, zabava i rekreacija 1 1 1

Druge usluge 3 4 3

Domaćinstva kao poslodavac 0 0.3 0.1

Eksteritorijalne organizacije i tela 3 4 3

Ukupno 100 100 100



Skoro polovina svih zaposlenih lica radi u organizacijama koje zapošljavaju najviše deset ljudi. Žene imaju više izgleda nego muškarci da rade u većim orga-nizacijama, što je posledica većeg učešća žena koje rade u javnom sektoru.

Analiza radne snage podeljene prema zanimanjima (Tabela 11) pokazuju da žene imaju nešto veće šanse da dobiju posao na pozicijama za koje se traži određena stručnost. Više od jedne trećine žena rade kao profesionalci, u poređenju sa 15 procenata muškaraca. Žene takođe imaju 2,5 puta više izgleda nego muškarci da rade kao tehničari i srodni profesionalci. Razlog je što zapo-slene žene u proseku imaju bolje obrazovanje nego zaposleni muškarci: 40 pro-cenata zaposlenih žena i 24 procenata zaposlenih muškaraca su završili neku višu školu, fakultet ili post-diplomske studije. Uprkos tome što poseduju viši nivo obrazovanja, zaposlene žene imaju znatno manje šansi da rade kao poslanice, visoki funkcioneri ili menadžeri.

C. Fleksibilni Radni Aranžmani i ProsečnoRadno Vreme

Većina (87 procenata) zaposlenih lica na Kosovu radi sa punim radnim vre-menom. Za razliku od muškaraca u drugim zemljama u ECA, muškarci na Kos-ovu imaju više izgleda da dobiju poslove sa nepunim radnim vremenom nego žene: 14 procenata zaposlenih muškaraca i 10 procenata zaposlenih žena radi sa nepunim radnim vremenom.26 U većini zemalja po celom svetu, posao sa

26. U proseku, u Evropi i Centralnoj Aziji, 12 procenata zaposlenih žena i 7 procenata zaposlenih muškaraca radi sa nepunim radnim vremenom (WB. 2011 „Istočna Evropa i Centralna Azija: Prilike za muškarce i žene“).

TABELA 11Zaposlenost prema Polovima i Obrazovanju, 2009 (%)

Zanimanje Muškarci Žene Ukupno

Poslanici, viši funkcioneri i menadžeri 10 4 8

Profesionalci 15 35 20

Tehničari i srodni profesionalci 7 16 9

Službenici 5 11 6

Radnici na servisiranju i prodaji 23 21 23

Kvalifikovani radnici u poljoprivredi i ribarstvu 6 2 5

Zanatlije i srodni radnici u trgovini 16 3 13

Operatori i monteri za postrojenja i mašine 8 0.5 6

Osnovna zanimanja 11 7 10

Ukupno 100 100 100



nepunim radnim vremenom je privlačniji za žene, jer im omogućava način da usklade obaveze na poslu sa porodičnim obavezama. U EU sa 15 država članica, 35 procenata zaposlenih žena radi sa nepunim radnim vremenom, a posao sa nepunim radnim vremenom je uglavnom dobrovoljan.27 Situacija je sasvim različita na Kosovu, gde samo 1 procenat zaposlenih muškaraca i 2,4 procenata zaposlenih žena dobrovoljno radi sa nepunim radnim vremenom. Ogromna većina zaposlenih sa nepunim radnim vremenom radi sa nepunim radnim vre-menom jer ne mogu da nađu posao sa punim radnim vremenom. Približno jedna petina žena i 7 procenata muškaraca koji rade sa nepunim radnim vre-menom na to su prinuđeni zbog porodičnih obaveza.

Relativna nepopularnost posla sa nepunim radnim vremenom na Kosovu može se objasniti dugom tradicijom zaposlenja sa punim radnim vremenom. U stvari, posao sa nepunim radnim vremenom pravno je definisan tek 2010 kad je usvojen novi Zakon o radu. Drugi fleksibilni radni aranžmani (kao što su rad od kuće, ili rad sa kliznim radnim vremenom da bi se uskladio posao sa brigom o detetu, na način na koji rade mnoge žene u državama OECD) takođe nisu poznati na Kosovu. Približno devet procenata zaposlenih žena i 8 procenata zaposlenih muškaraca kažu da rade od kuće.

Kao i žene iz drugih zemalja ECA, žene na Kosovu provode manje vremena na poslu nego muškarci. U proseku, muškarci na Kosovu rade 43 sati nedeljno na svom glavnom poslu, dok žene rade 40 sati. Skoro sva zaposlena lica rade na samo jednom poslu, dok svega 1,2 procenata muškaraca i 1,4 procenata žena učestvuje u dodatnim aktivnostima na generisanju prihoda. Iako na Kosovu nije bilo anketa o korišćenju vremena, kvalitativni dokazi ukazuju na to da, iako žene provode manje vremena na svom poslu nego muškarci, one imaju nesrazmerno veći deo obaveza u porodici i domaćinstvu.

27. Đovanola, Daniele. Nikola Masareli. 2009. Stanovništvo i društveni uslovi. Eurostatovi podaci u fokusu 35/2009


21

DEO III

Preduzetništvo i Rukovodstvo

A. Učešće Žena u Preduzetništvu

Skoro jedna četvrtina Kosovaca su preduzetnici, što je rezultat koji je jednim delom uslovljen time što nema drugih prilika za zapošljavanje. Za žene imaju daleko manje verovatno nego za muškarce da otvore svoju firmu, tako da one čine samo 9 procenata od samozaposlenih ili individualnih preduzetnika (LFS, 2009). To je daleko niže od proseka u ECA, gde žene čine jednog od tri pre-duzetnika.28

Udeo poslodavaca među zaposlenima na Kosovu iznosi 10 procenata, što je daleko više od proseka od 3 procenata u ECA.29 Muškarci imaju približno četiri puta više izgleda da postanu poslodavcu nego žene: 12 procenata radno angažovanih muškaraca i 3 procenata radno angažovanih žena zapošljavaju i druge ljude (Slika 6). Učešće žena u preduzetništvu može da bude ometeno tere-tom zaduženja u porodici, nepostojanjem ustanova za brigu o deci (naročito u seoskim područjima), njihovim neadekvatnim veštinama i nedostatkom vlasništva nad zemljom i nepokretnom imovinom. Ovo poslednje predstavlja veliki problem na Kosovu. Jedna skorašnja anketa koju je sproveo Kosovski cen-tar za rodne studije pokazuje da za upis vlasnika svojine i nasleđivanje, uprkos naprednim zakonskim propisima, uglavnom važi tradicionalna praksa. Skoro četrdeset dva procenata anketiranih žena kaže da je njihova imovina upisana na ime muža, dok 20 procenata kaže da je imovina upisana na ime svekra. Pored toga, 41 procenata anketiranih žena tvrdi kako veruje da se na nasleđivanje

28. Svetska banka. 2011. „Evropa i Centralna Azija: Prilike za muškarce i žene“, Vašington, Distrikt Kolumbija.29. Izvori: za Kosovo – LFS iz 2009; za ECA – Svetska banka. 2011.“Evropa i Centralna Azija: Prilike za muškarce i žene.“

SLIKA 6Struktura Zaposlenosti prema Statusu i Polu, 2009 (%)


imovine, uprkos donetim zakonima, u dalje primenjuje tradicija koja je u korist muškaraca. Takva tradicionalna praksa ograničava mogućnosti žena da dobiju kredit od banke (pošto nemaju ništa da ponude kao jemstvo) a time i da otvore nov posao ili da prošire postojeći.30

Ogromna većina žena na Kosovu postale su preduzetnice iz nužde. U stvari, prema jednoj anketi koju je sprovela Poslovna asocijacija žena SHE-ERA, 62 procenata žena preduzetnica na Kosovu kaže da su pokrenule svoju firmu zato što nisu imale drugih prilika za stvaranje prihoda.31 Situacija je bolja u drugim zemljama ECA u kojima, u proseku, najmanje polovina žena preduzetnica kaže da su pokrenule sopstveni posao zato što su u tome videle ekonomsku šansu.32 Rizično ponašanje vlasnika firme, firmine strategije razvoja, ulaganje u istraživanje i razvoj i sklonost izvozu u velikoj meri su predodređeni pre-duzetnikovom motivacijom da otvori firmu i pokrene posao. Na Kosovu, kad se zna da se žene bave preduzetništvom prvenstveno da bi stvorile neki mali prihod neophodan da se pokriju osnovne potrebe njihovih porodica, poslovne orga-nizacije žena preduzetnica obično ostaju male i lokalne. Svega 8 procenata žena preduzetnica ima želju da proširi prodaju na nacionalno tržište, i svega 4 pro-cenata želi da dopre do inostranih tržišta (SHE-ERA, 2006).

30. Kosovski centar za rodne studije. 2011. „Prava žena na nasleđivanje imovine na Kosovu.“31. Poslovna asocijacija žena SHE-ERA. 2006. „Pregled poslovnih organizacija u svojini žena u 2006. godini“ http://www.tiaw.org/media/Kosovo_Entrepreneurs.pdf32. Svetska banka. 2011. „Evropa i Centralna Azija: Prilike za muškarce i žene.“


B. Formalni Sektor

Analiza u ovom delu zasniva se na Anketi o poslovnom okruženju i uspešnosti poslovanja preduzeća (BEEPS) koju se sproveli EBRD i Svetska banka i koja daje informacije o karakteristikama formalnih preduzeća u ostalim sektorima osim poljoprivrede. Anketa je sprovođena između oktobra 2008. i februara 2009. godine i obuhvatila je 270 firmi. Ona je jedan od malog broja pouzdanih izvora podataka na Kosovu i omogućava analizu karakteristika firmi zasnovanih na polu vlasnika. Međutim, zaključke iz ankete BEEPS treba tumačiti sa određenom dozom opreza, pošto se anketa odnosi na registrovane firme koje zapošljavaju više od pet ljudi, dok se privatni sektor na Kosovu sastoji pretežno od mikro preduzeća.

Privatnim sektorom na Kosovu dominiraju firme koje su u vlasništvu ili samo jednog pojedinca (inokosnog preduzetnika) ili grupe pojedinaca koji su često međusobno u srodstvu (Tabela 12). Inokosni preduzetnici i društva sa ograničenom odgovornošću čine 81 odnosno 17 procenata od svih registrovanih firmi. Učešće žena u vlasništvu preduzeća u formalnom sektoru je približno 11 procenata, što je znatno niže od regionalnog proseka od 36 procenata. Većina žena vlasnica su suvlasnice, što znači da bi njihova uloga u postupku odlučivanja u firmi mogla biti ograničena. Pa ipak, među firmama koje su bar jednim delom u vlasništvu žena, na Kosovu je individualno vlasništvo nad firmom (43 pro-cenata) daleko veće od proseka u ECA (34 procenata), što je verovatno odraz većeg prisustva vlasništva samo jednog vlasnika na Kosovu od situacije u drugim zemljama u regionu.

Firme sa jednim delom u vlasništvu žena obično su manje od firmi u isključivoj svojini muškaraca. Prosečan broj zaposlenih u firmama sa jednim delom u vlasništvu žena iznosi 16 dok u firmama u isključivoj svojini muškaraca iznosi 19. Firme sa jednim delom u vlasništvu žena imaju i veću sektorsku kon-centraciju. Približno 82 procenata od svih firmi koje su delom u vlasništvu žena

TABELA 12Pravni Status Firme prema Polu Vlasnika, 2009

Firme sa jednim delom Firme u isključivojPravni status firme u vlasništvu žena svojini muškaraca

Kompanija na spisku javnih preduzeća 0.6 1.5

Privatna kompanija sa ograničenomodgovornošću

Inokosni preduzetnik 42.9 85.3

Drugo 0 1.4

Ukupno 100 100

Izvor: BEEPS, 2009.

56.5 11.9

Section III. Preduzetništvo i Rukovodstvo 23

SLIKA 7Struktura Firme prema Grani Industrije i Polu Vlasnika, 2009

Izvor: BEEPS 2009.

posluje u svega tri grane industrije (građevinarstvo, trgovina na veliko, i hoteli i restorani) dok su firme u svojini muškaraca sektorski ravnomernije raspoređene (Slika 7). Preko polovine od svih firmi koje su delom u vlasništvu žena posluje u trgovini na veliko. Tako velika koncentracija firmi u vlasništvu žena u sektorima sa relativno malom dodatom vrednošću, u kombinaciji sa manjoj prosečnom veličinom firmi koje su delom u vlasništvu žena, objašnjavaju njihov mali prihod od prodaje.

Uprkos manjoj veličini i prihodima, firme sa jednim delom u vlasništvu žena bolje posluju od firmi u isključivo muškom vlasništvu u određenim oblastima. Firme koje su delom u vlasništvu žena imaju veće šanse nego firme sa isključivo muškim vlasništvom da uvode nove proizvode i usluge (84 naprema 57 pro-cenata), da ulažu u istraživanje i razvoj (77 naprema 21 procenata), da unaprede postojeće proizvode ili usluge (91 naprema 83 procenata) i da komuniciraju sa klijentima i dobavljačima putem elektronske pošte (64 naprema 52 procenata).

Pored toga, firme sa jednim delom u vlasništvu žena imaju nešto više izgleda da izvoze svoje proizvode i usluge, iako je vrednost izvoza daleko manja. U 2008. godini, izvozilo je 15 procenata firmi koje su delom u vlasništvu žena i 13 pro-cenata firmi sa isključivo muškim vlasništvom; izvoz je činio 8 odnosno 6 pro-cenata prodaje u firmama sa delom u vlasništvu žena odnosno u firmama sa isključivo muškim vlasništvom.33 Prosečna vrednost izvoza34 bila je 30.000 evra u firmama sa jednim delom u vlasništvu žena odnosno 128.383 evra u firmama sa isključivo muškim vlasništvom.

33. Slike obuhvataju firme sa direktnim izvozom i firme koje prodaju svoj proizvod trećim stranama koje ih izvoze.34. Direktnog i indirektnog.


SLIKA 8Procenat Firmi Koje Poslovne Propise Doživljavaju Kao Velike ili Veoma Teške Prepreke za Tekuće Poslovanje, 2009

Izvor: BEEPS, 2009.

C. Ograničenja za Preduzetništvo

Preduzetnici na Kosovu suočeni su sa određenim brojem ograničenja za razvoj poslovanja, zbog nedovršenog procesa tranzicije, trajnih efekata rata, slabe infra-strukture i trgovinskih barijera. Muški i ženski vlasnici poslovnih firmi pre-poznali su jedan broj sličnih prepreka za uspešno poslovanje njihovih poslovnih organizacija. Među njima su električna struja (koju kao jednu od najvećih ili veoma teških prepreka ocenjuje više od 80 procenata firmi u muškom i ženskom vlasništvu), politička nestabilnost, korupcija, kao i kriminal i krađa. Slično kao i u drugim post-konfliktnim zemljama, Kosovo pati od visoke učestalosti krimi-nala, za koju se čini da teže pogađa poslovne organizacije u vlasništvu žena nego one u vlasništvu muškaraca: 10 procenata firmi sa jednim delom u vlasništvu žena i 4 procenata firmi koje su u isključivoj svojini muškaraca pretrpeli su štetu zbog krađe, vandalizma ili podmetnutog požara u 2008.

Dalje, veća je verovatnoća da firme koje su delom u vlasništvu žena prijave suočavanje sa određenim regulatornim preprekama nego firme u vlasništvu muškaraca. Posebno je veća verovatnoća da firme sa jednim delom u vlasništvu žena ocene da su poreska uprava, pribavljanje poslovnih licenci i dozvola, pris-tup zemljištu i pristup sudovima velike prepreke za uspešno poslovanje njihovih preduzeća to (Slika 8). Učestalost poseta poreske inspekcije na Kosovu je izrazito visoka, tako da je u toku 2008. godine izvršena inspekcija u svim firmama koje su delom u vlasništvu žena i u 95 procenata firmi u isključivom vlasništvu muškaraca. U firmama koje su delom u vlasništvu žena poreski inspektori obavili su inspekciju u proseku 10 puta za godinu dana, što je dvostruko više nego u firmama u vlasništvu muškaraca. Približno 44 procenata ispitanika iz firmi koje su delom u vlasništvu žena odbilo je da odgovori na pitanje da li je u tim slučajevima od njih zatraženo da daju bilo kakav poklon ili izvrše neformalnu


isplatu. Svega 2 procenata ispitanika iz firmi koje su u isključivom vlasništvu muškaraca odbilo je da odgovori na to isto pitanje, dok je preostali deo anketira-nih lica rekao da od njih nije bila tražena isplata. Iako korupcija u upravljanju porezima nije uobičajena, ipak česti sastanci sa vladinim službenicima znače preusmeravanje vremena poslovodstva u firmama sa drugih važnih poslovnih aktivnosti.

Kod firmi sa jednim delom u vlasništvu žena duplo je veća verovatnoća nego kod firmi u vlasništvu muškaraca da konstatuju kako su poslovne licence i doz-vole i sudovi velike prepreke za uspešno poslovanje njihovih preduzeća, dok je daleko veća verovatnoća da pristup zemljištu navedu kao prepreku. Potrebno je dalje istraživanje da bi se shvatili činioci koji leže u osnovi tako znatnih razlika u viđenju regulatornog okruženja između firmi u vlasništvu žena i onih u svojini muškaraca. Razgovori u sklopu ankete BEEPS obično obuhvataju ne samo vlas-nike poslovnih organizacija već i druge radnike na rukovodećim pozicijama, mada ne obavezno i žene. Zato je malo verovatno da bi se razlike u odgovorima anketiranih lica mogle pripisati samo razlikama u shvatanju poslovnog okruženja muškaraca i žena.

Negativnije viđenje poslovne klime primećeno je među firmama u vlasništvu žena u svim zemljama ECA, što može da ukazuje na to da su žene suočene sa većim regulatornim preprekama.35 Manja veličina firmi u vlasništvu žena i ograničeni dijapazon sektora u kojima one posluju može takođe da pomogne u objašnjenju za takva shvatanja. Pored toga, s obzirom na postojanu patrijarhalnu kulturu na Kosovu, moguće je da firme u vlasništvu žena podležu većoj kontroli državnih službenika jer ih ovu smatraju manje samopouzdanim u pregovorima.

D. Pristup Rukovodećim Radnim Mestima

Razvoj Karijere za Muškarce i Žene

Žene na Kosovu su u znatno nepovoljnijem položaju kad je reč o prilikama za razvoj karijere.Dok su rodni dispariteti u razvoju karijere primećeni u celoj Evropi, na Kosovu su posebno izraženi. Na primer, žene čine tek 0,3 procenata vrhunskih menadžera u privatnim kompanijama, što je najniže učešće u ECA, dok žene u proseku čine 20 procenata menadžerskog kadra u kompanijama.36 Izuzetno mala zastupljenost žena na rukovodećim radnim mestima u privatnom sektoru na Kosovu može se objasniti jednim brojem različitih činilaca, uključujući mali broj žena među zaposlenima, njihovu veliku opterećenost porodičnim obavezama, nedostatak utvrđenih mehanizama za ocenjivanje učinka i

35. Svetska banka, 2011: „Evropa i Centralna Azija: Prilike za muškarce i žene“, Vašington, Distrikt Kolumbija.36. EBRD-WB. BEEPS 2009. godine, i Svetska banka. 2011 „Evropa i Centralna Azija: Prilike za muškarce i žene.“


unapređenje osoblja u privatnom sektoru, društvene predrasude prema ženama na rukovodećem položaju, moguću diskriminatornu praksu i nedostatak uzora ne koje bi se mogle ugledati.

Analiza ankete LFS pruža dodatni uvid u kretanje karijere muškaraca i žena na Kosovu. Ona pokazuje da, bez obzira na pol vlasnika preduzeća, samo 4,2 procenata žena kao pripadnica osoblja napreduje na više i rukovodeće pozicije. Žene imaju više šansi da izrade karijeru u javnom sektoru nego u privatnim preduzećima, jer 79 procenata svih žena na šefovskim radnim mestima radi u vladinim institucijama ili preduzećima u državnoj svojini.

Žene u Politici

Kosovo je ostvarilo veliki napredak u jačanju političke zastupljenosti žena. Od 2002. godine od svih političkih partija na Kosovu traži se da se potrude da žene sačinjavaju najmanje jednu trećinu imena na njihovim izbornim listama.37 Zahvaljujući tome, žene sada čine 33 procenata među poslanicima Skupštine Kosova. Sličan zahtev uspešno je uveden i za lokalne izbore. 2011. godine na Kosovu je izabrana žena za predsednicu, gospođa Atifete Jahjaga.

To su veoma važni uspesi. Ipak ostaje još dosta toga da se uradi da bi se povećalo učešće žena u donošenju političkih odluka. Žene predsedavaju samo u dva od šesnaest skupštinskih odbora. Zaista, uprkos svojoj zavidnoj zastupljen-osti u Skupštini, žene su predsedavajući članovi u samo dva od ukupno 16 skupštinskih odbora (to su Odbor za budžet i finansije, i Odbor za ljudska prava, rodnu jednakost, nestala lica i peticije).38 Žene su isto tako nedovoljno zastu-pljene na nivou izvršne vlasti. Postoji samo jedna žena na funkciji ministra, Vljora Čitaku, koja vodi Ministarstvo za evropske integracije u novoj vladi koja je stupila na vlast 2011. godine, dok nijedna žena nikad nije bila izabrana na mesto gradonačelnika ni u jednoj od 33 opština na Kosovu.39 Pored toga, broj žena na vodećim radnim mestima (na primer, na mestu šefa službe) u vladinim organima je izuzetno mali: žene su zauzimale samo 12 procenata takvih pozicija u 2009. godini, što je poslednja godina za koju su dostupni podaci (videti Sliku 9 za više informacija o ženskoj zastupljenosti u različitim strukturama vlasti).40

Jedan broj posmatrača i civilnih aktivista izrazio je zabrinutost u smislu da sistem kvota još uvek nije doveo ni do povećane uloge za žene u postupcima odlučivanja ni do kreiranja politika osetljivijih za rodna pitanja. Političkim par-

37. Vunići, Ljuljeta. 2008. „Uloga žena na nezavisnom Kosovu“, Kosovski centar za rodne studije, Priština.38. Skupština Republike Kosovo http://www.kuvendikosoves.org/?cid=2,110 , pristu-pljeno na dan 10. februara, 2012.39. Kabinet premijera, Republika Kosovo http://www.kryeministri-ks.com/?page=1,9,1829 , pristupljeno na dan 10. februara 2012. godine, i Ćosaj-Mustafa, Ariana. 2010. „Jačanje građanstva žena u kontekstu izgradnje državnosti: kosovski sektor bezbednosti i decentralizacija“, KIPRED.40. Zavod za statistiku Kosova. 2011. „Žene i muškarci na Kosovu“, Priština.


SLIKA 9Učešće Žena u Različitim Strukturama Vlasti, 2011 (%)

Napomena: podaci o ženama u organima lokalne vlasti, označeni sa * zasnovani na podacima Ćosaj-Mustafe, 2010.Izvor: ZSK. 2011. „Žene i muškarci.“

tijama dominiraju muškarci lideri koji imaju poslednju reč o izboru kandidata, što je proces koji se često rukovodi nepotizmom umesto obrazovnim i profesion-alnim karakteristikama kandidata. To bi pomoglo da se objasni ćutanje u vezi rodne jednakosti i pitanja žena u Skupštini Kosova, jer žene političarke nastoje da se pridržavaju prioriteta koje su utvrdili muški lideri u partiji umesto da same oblikuju svoje planove. Žene političarke su rekle da njihove muške kolege nas-toje da ih isključe sa sastanaka na kojima se donose važne političke odluke. Takve odluke vrlo često se donose na neformalnim okupljanjima u kafanama ili restor-anima kasno uveče ili noću, kad su političarke u svojim domovima i sa svojim porodicama. Muškarci političari nastoje da svoje koleginice u politici uključe u kreiranje politike samo kad je reč o takvim stereotipno ženskim pitanjima kao što su zdravstvo, socijalna briga i ljudska prava (za više informacija, videti Ćosaj-Mustafa, Ariana, 2010).

Kad se analizuje angažovanost žena u politici na Kosovu, treba imati na umu da je Kosovo vrlo mlada država i da su sistem kvota, baš kao i institucije i zakon-ski okvir za demokratiju, još uvek nešto novo. Možda će biti potrebno vreme da se oseti njihov uticaj na kreiranje politike. Važno je da se u radu koriste uspesi ostvareni u prošlosti i da se obezbedi da Skupština Kosova i političke partije izrade inkluzivnije procedure i da koleginicama u politici obezbede odgovarajuće ljudske resurse kao što su osoblje i kancelarije kao i budžetsku podršku za aktivnosti koje organizuje Skupštinska neformalna grupa žena.41

41. Ćosaj-Mustafa, Ariana. 2010. „Jačanje građanstva žena u kontekstu izgradnje državnosti: kosovski sektor bezbednosti i decentralizacija“, KIPRED.


29

DEO IV

Zaključci i Implikacije u Smislu Politike

Jačati Obrazovanje i Veštine

Povisivanje standarda u obrazovanju je važan preduslov za povećanje zaposlen-osti i održiv ekonomski razvoj. Analiza ankete LFS pokazuje da muškarci i žene sa višim nivoima obrazovanja imaju bolje šanse da nađu posao. Pored toga, jaz u rezultatu zaposlenje između muškaraca i žena progresivno se smanjuje sa svakim narednim stepenom obrazovanja. Zato je od velike važnosti da se poveća stopa upisa u školu i poboljšaju kvalitet i svrsishodnost obrazovanja. Utvrđivanje ograničenja koja sprečavaju devojčice da ostanu na školovanju je prvi korak ka smanjenju rodnih dispariteta u obuhvatnosti obrazovanja. U zavisnosti od prirode problema, potencijalne mere mogu da obuhvate bolju bezbednost u školi, smanjenje udaljenosti do škole, upoznavanje javnosti sa prednostima obrazovanja i za dečake i za devojčice, i uvođenje uslovnih gotovinskih transfera za đake iz siromašnih porodica.

Da bi se mladim ljudima omogućilo sticanje radnog iskustva i da bi se olakšao prelazak sa školovanja na rad, u nastavne planove i programe stručnih institucija i univerziteta treba ugraditi pripravnički rad i stažiranje. Stvaranje prilika za drugu šansu za obrazovanje je naredni prioritet za političku akciju. Godine ugn-jetavanja i nasilja za vreme oružanog sukoba i loš kvalitet obrazovanja u toku trajanja paralelnog sistema doveli su do velikog broja napuštanja daljeg školovanja, naročito među ženama, i do niskog nivoa veština među đacima i studentima koji su završili školovanje po starom sistemu. Zbog toga je potrebno da se naprave programi učenja za ljude koji su završili sa školom ali ne poseduju osnovne veštine da bi mogli da nađu posao. Takve programe treba povezati sa formalnim obrazovnim sistemom i upoznati ih sa zahtevima tržišta rada.42 Svetska banka će uraditi temeljnu obrazovnu procenu tokom 2012-13. godine da

42. Svetska banka, 2010. „Kosovo: Oslobađanje potencijala za razvoj: Strategije, politike, mere“ Ekonomski memorandum za zemlju, Vašington, Distrikt Kolumbija.

bi utvrdila koja su glavna ograničenja u sektoru obrazovanja i dala detaljne pre-poruke za praktičnu politiku.

Poboljšati Zdravstvene Rezultate i Rešiti Pojavu Rodne Diskriminacije pri Rođenju

Dobro zdravlje je bitno za dobrobit ljudi i njihovu produktivnost. Na Kosovu vlada nestašica dovoljno pouzdanih zdravstvenih statističkih podataka, što otežava poređenje stope smrtnosti sa tim istim stopama iz drugih zemalja u regionu i upoznatost kreiranja praktične politike sa tim pitanjem. Dostupni podaci ukazuju na visoku smrtnost porodilja, slabu raširenost primene mod-ernih kontraceptivnih sredstava, i mali očekivani životni vek pri rođenju. Postoji još i širom rasprostranjeno nezadovoljstvo kvalitetom usluga u zdravstvu, gde je manje od 30 procenata stanovništva izrazilo zadovoljstvo tom oblašću. Kreatori politike treba da se usmere na poboljšanje zdravstvene infrastrukture, posebno u seoskim područjima; unapređenje kvaliteta obrazovanja i profesionalnog usavršavanja lekara i medicinskih sestara; i na stvaranje efikasnog sistema praćenja namenjenog rešavanju problema lekarskog absentizma i korupcije. Posebnu pažnju treba posvetiti obuci akušera i babica u cilju smanjenja visoke smrtnosti porodilja i stope pobačaja. Važno je da se obavi dalje istraživanje razloga koji dovode do niske stope primene modernih kontraceptivnih sredstava uprkos visokoj svesti o njihovom postojanju.

Potrebno je steći veće razumevanje činilaca koji navode porodice da biraju pol svog deteta (u korist sinova) i vrste porodica koje se odlučuju na taj čin (na primer, siromašne ili seoske porodice) da bi se pripremio paket intervencije za suzbijanje te prakse. Organizovanje javnih rasprava i uključivanje medija u kam-panju zaustavljanja rodne diskriminacije pri rođenju treba da budu među prvim koracima u rešavanju ovog problema.

Otvaranje Novih Radnih Mesta i Poboljšanje Usluga Službe za Zapošljavanje43

S obzirom na sadašnju nisku stopu učešća radne snage, biće važno otvoriti više novih radnih mesta za muškarce i žene. Privlačenje FDI, poboljšanje regulatorne klime, ulaganje u infrastrukturu (naročito obezbeđenje pouzdanog snabdevanja električnom energijom) i poboljšanje pristupa kreditima treba da se nađu među glavnim merama kojima će se podržati razvoj privatnog sektora i povećati

43. Svetska banka upravo sarađuje sa vladom Kosova na izradi Druge razvojne politike za održivu zaposlenost, koja će da podrži određeni broj reformi u praktičnim politikama u cilju promovisanja održive zaposlenosti sa fokusom na 1) jačanje makroekonomske stabilnosti i unapređenje u upravljanju javnim finansijama; 2) poboljšanje investicione klime; 3) politike, institucije i propise u vezi tržišta rada; 4) obrazovanje, veštine i obuke i 5) politike na planu socijalne zaštite. Vlada već čini aktivne korake da poboljša stanje u nekim od navedenih oblasti.


potražnja za radnom snagom. U tom procesu biće veoma važno da se reše konkretna ograničenja sa kojima su suočene žene. Pored rešavanja nižeg stečenog obrazovanja među ženama kao jednog bitnog problema, druge mere politike u ovoj oblasti treba da obuhvate osnivanje ustanova za brigu od deci u cilju sman-jenja tereta porodičnih obaveza, i poboljšanje kapaciteta Inspekcije rada da spro-vede u delo odredbe Zakona o radu koje dozvoljavaju rad sa nepunim radnim vremenom, plaćeno porodiljsko odsustvo, bolovanje i godišnji odmor. Sprovođenje tih odredbi u život biće posebno korisno za žene.

Pored navedenog, važno je još da se poboljšaju kvalitet, efikasnost i obim pomoći koju daje Javna služba za zapošljavanje. Konkretno, neophodno je da se nastavi sa tekućim naporima na poboljšanju sistema evidentiranja nezaposlenih lica i na unapređenju kapaciteta službenika PES. Novembra 2011. godine bilo je oko 336.000 listova na papiru evidentiranih nezaposlenih ljudi, kojima su bili obuhvaćeni ne samo oni pojedinci koji su aktivno tražili posao nego i oni koji su već našli posao, emigrirali u inostranstvo, prekinuli sa daljim traženjem posla, ili čak lica koja su u međuvremenu umrla. Digitializacija sistema registracije poboljšaće efikasnost rada Javne službe za zapošljavanje.44 Pored toga, biće potrebno da se unapredi terenski rad i kvalitet usluga koje pruža PES i da se obezbedi da, pored opštih programa, PES pruža ciljane obuke i inicijative za pronalaženje posla za klijente iz određenih grupa populacije, uključujući žene i omladinu.

S obzirom na to da u radnoj snazi učestvuje mali broj žena, potencijalni poslodavci možda imaju ograničena saznanja o radu i stručnosti žena. Pored toga, i samim ženama često nedostaje umreženost i uzori potrebni da bi se dobio posao. Da bi se rešili ti problemi, jedan broj zemalja ustanovio je aktivne pro-grame tržišta rada kojima se nudi sticanje veština, usluge traženja posla, a u nekim slučajevima, i subvencije za palte. Na primer, programi: Jovenes u Akcionom programu u Kolumbiji, ProJoven u Peruu i PROBECAT u Meksiku, pružali su kratke stručne obuke, koje su ponekad bilo kombinovane sa subven-cijama (na primer, za prevoz, uniforme) za majke. Argentinski Proempleo pro-gram davao je vaučere za subvencije za plate. Svi navedeni programi uspeli su da povećaju stopu zaposlenosti za svoje muške i ženske učesnike, a neki od njih su doveli do znatnog poboljšanja u zaradama žena.45

Kosovo treba da razmotri izradu sličnih programa. U tome može da se osloni i nadoveže na određeni broj inicijativa donatora i NVO koje već postoje na Kos-ovu, od kojih su neke posebno namenjena za žene. Na primer, UNDP je pružio podršku za približno 4.500 registrovanih mladih nezaposlenih lica (među kojima su 46 procenata bile žene) putem realizacije aktivnih programa tržišta rada, koji su obuhvatali obuku uz rad, plan stažiranja, obuku u nekom preduzeću, obuku uoči zaposlenja, subvencije za plate i stručnu obuku u VTC „Don Bosko“. Anal-

44. Svetska banka. 2012. Programski dokument Međunarodne razvojne asocijacije za predloženi grant u iznosu koji odgovara 23 miliona evra za Republiku Kosovo za Drugu razvojnu politiku za održivu zaposlenost.45. Svetska banka 2012, „Rodna ravnopravnost i razvoj“.

Section IV. Zaključci i Implikacije u Smislu Politike 31

iza ekonomičnosti (korist u odnosu na trošak) tog projekta pokazala je da je projektom ostvarena korist 1,42 puta veća od uloženih troškova.46 Neke inici-jative namenjene su posebno ženama. NVO „Žene za žene“ pruža obrazovne usluge osnovne pismenosti i računanja, sticanje veština u oblastima u kojima žene imaju bolje šanse za uspeh (npr. krojenje i šivenje, kuvanje, briga o deci, knjigovodstvo) i podršku za pokretanje nove firme. Do danas, 42 procenata učesnica projekta NVO „Žene za žene“ uspelo je u generisanju prihoda preko šireg spektra delatnosti.47 Takođe je bitno da se istraže intervencije koje promovišu zapošljavanje žena u netradicionalnim sektorima i zanimanjima. Ocenjivanje efikasnosti i stope uspešnosti postojećih inicijativa može pomoći u utvrđivanju najuspešnijih modela, koji bi se mogli primeniti u celoj zemlji.

Smanjiti Rodni Disparitet u Pristupu Prilikama za Preduzetništvo

Žene čine manje od 10 procenata od svih preduzetnika na Kosovu. Potrebno je dalje istraživanje da bi se shvatilo koji činioci ograničavaju preduzetništvo žena i koje politike treba uvesti da se prevaziđu ta ograničenja. Spisak potencijalnih ograničenja može da obuhvata nedostatak veština, neadekvatni pristup imovini, regulatornu opterećenost i negativne stereotipe o ženama preduzetnicama u društvu. Prema postojećoj tradiciji, većina porodične imovine je registrovana na ime muškaraca koji žive u domaćinstvu, što ograničava mogućnost žena da dob-iju kredite od banke zato što nemaju da ponude sredstvo obezbeđenja kredita. Za rešavanje ovog problema biće potrebna saradnja sa Katastarskom agencijom da bi se obezbedilo da su uneta imena svih članova porodičnog domaćinstvo kad god se registruje neka porodična imovina, i da se sprovede javna kampanja sa upoznavanjem žena o njihovim pravima.

Žene koje poseduju svoje preduzeće na Kosovu imaju znatno veće izglede nego njihove muške kolege da poresku upravu, izdavanje licenci u poslu, pristup zemljištu i sudovima dožive kao veliku ili tešku prepreku za uspešno poslovanje svog preduzeća. Potrebna su dalja istraživanja da bi se utvrdilo da li su takva shvatanja posledica manje veličine i sektora u kojima posluju preduzeća u svojini žena ili posledica toga što su žene podvrgnute strožijoj kontroli državnih službenika. Tradicionalna gledišta o istinskim ulogama muškaraca i žena u društvu mogu da ometaju učešće žena u preduzetništvu i na drugim rukovodećim položajima. Prikazivanje u medijima uspešnih priča o istaknutim ženama može da suzbije uticaj takvih stereotipa i da pruži pozitivne primere mnogim potenci-jalnim liderima među ženama.

46. UNDP Kosovo. „Aktivni program tržišta rada za omladinu“ http://www.kosovo.undp.org/?cid=2,91,779 , pristupljeno na dan 15. februara 2012.47. Svetska banka. 2010. Kosovo. „Oslobađanje potencijala za razvoj: Strategije, politike, mere. Ekonomski memorandum za zemlju“. Svetska banka, Vašington, Distrikt Kolum-bija.


33

Bibliografija

Balkan Insight. 2009. http://www.balkaninsight.com/en/article/hiv-aids-in-kosovo-among-world-s-lowest pristupljeno na dan 14. decembra 2011.

Baša, Vlora i Inge Huter. 2006. „Trudnoća i planiranje porodice na Kosovu: Kvalita-tivna studija“ UNFPA i Univerzitet Groningen.

Beck-Domzalska, Marta. 2007. „Suženi obrazovni jaz između žena i muškaraca“. Statistički podaci u fokusu – Stanovništvo i društveni uslovi 130/2007, Eurostat.

BIRN. 2009. „Izveštaj o kosovskom zdravstvenom sistemu“, Priština.

Ćosaj-Mustafa, Ariana. 2010. „Jačanje građanstva žena u kontekstu izgradnje državnosti: kosovski sektor bezbednosti i decentralizacija“, KIPRED.

Đovanola, Daniele. Nicola Masareli. 2009. Stanovništvo i društveni uslovi. Eurostatovi podaci u fokusu 35/2009.

Državni zavod za statistiku Republike Makedonije. 2010. „Anketa o radnoj snazi iz 2009. godine“, Skoplje.

EBRD. Svetska banka. 2009. Anketa o poslovnom okruženju i uspešnosti poslovanja preduzeća (BEEPS). Kosovo.

Eurostat baza podataka LFS http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/em-ployment_nezaposlenost_lfs/data/database

Eurostat. 2010. „Lica sa stečenim tercijarnim obrazovanjem prema godinama i polu“http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/setupModifyTabelaLayout.do, pristupljeno na dan 19. februara 2012. godine

Eurostat. 2011. „Evropa u brojkama: Eurostatov Godišnjak za 2011“, Luksemburg.

Institut za statistiku Albanije. 2009. „Rezultati ankete o radnoj snazi iz 2009. godine“

Kosovski centar za rodne studije. 2011. „Prava žena na nasleđivanje imovine na Ko-sovu.“

Krueger, A. i A. Mueller (2011) „Traženje posla, emotivno blagostanje i nalaženje posla u periodu masovne nezaposlenosti: Dokazi od visokofrekventnih longi-tudinalnih podataka“. Brukings Institution.

Kabinet premijera, Republika Kosovo http://www.kr yeministr i-ks.com/?page=1,9,1829 , pristupljeno na dan 10. februara 2012. godine

Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca. Revidirani plan za 2011. godinu http://reliefweb.int/sites/reliefweb.int/files/reizvors/69917A7A4D0D5390852577CB0067835B-Full_Izveštaj.pdf

Pastore, Frančesko; Saroš Satar i Erwin R. Tiongson (2012) „Rodne razlike u zarada-ma i radnoj snazi na početku karijere: dokazi iz kosovske Ankete o prelazu sa škole na posao“

Poslovna asocijacija žena SHE-ERA. 2006. „Pregled preduzeća u vlasništvu žena u 2006. godini“ http://www.tiaw.org/media/Kosovo_Preduzetnici.pdf

Skupština Republike Kosovohttp://www.kuvendikosoves.org/?cid=2,110 , pristuplje-no na dan 10. februara 2012. godine

Svetska banka i Zavod za statistiku Kosova. 2011. „Siromaštvo u potrošnji u Republi-ci Kosovo 2009. godine”

Svetska banka. 2010. „Izveštaj za zemlju za 2010. godinu“ http://intranet.worldbank.org/WBSITE/INTRANET/INTCOUNTRIES/INTECA/INTKOSOVO/0,,contentMDK:20629286~menuPK:297675~pagePK:145897~piPK:147187~theSitePK:297667,00.html, pristupljeno na dan 15. februara 2012. godine

Svetska banka. 2010. Kosovo. „Oslobađanje potencijala za razvoj: Strategije, politike, mere. Ekonomski memorandum za zemlju“. Svetska banka, Vašington, Distrikt Kolumbija.

Svetska banka. 2010. „Programski dokument Međunarodne razvojne asocijacije za predloženi kredit i grant finansiran iz Fonda za Republiku Kosovo za Prvu raz-vojnu politiku za održivu zaposlenost.“

Svetska banka. 2011. „Evropa i Centralna Azija: Prilike za muškarce i žene“, Vašington, Distrikt Kolumbija.

Svetska banka. 2011. Izveštaj o globalnom razvoju za 2012. godinu. „Rodna jednakost i razvoj“. Vašington, Distrikt Kolumbija.

Svetska banka. 2012. Programski dokument Međunarodne razvojne asocijacije za predloženi grant u iznosu koji odgovara 23 miliona evra za Republiku Kosovo za Drugu razvojnu politiku za održivu zaposlenost. Reva, Ana. 2012. „Rodna nejednakost na tržištu rada u Srbiji“, Radna analiza istraživanja politike 6008, Svetska banka, Vašington, Distrikt Kolumbija.

Tim Ujedinjenih nacija za Kosovo. „Jačanje reagovanja na HIV na Kosovu“ http://www.unkt.org/repository/docs/Strengthening_HIV_response_in_Kosovo.pdf?phpMyAdmin=WkPxhYYrO3l4GvCxnRoloy0Xka9

UNDP Kosovo. „Aktivni program tržišta rada za omladinu“ http://www.kosovo.undp.org/?cid=2,91,779 , pristupljeno na dan 15. februara 2012. godine

UNDP Kosovo. „Napredak na Kosovu prema zadatim ciljevima“ http://www.kosovo.undp.org/?cid=2,120, pristupljeno na dan 19. februara 2012. godine

UNDP. 2006. „Omladina – nova generacija za novo Kosovo“, Izveštaj o ljudskom raz-voju, Priština.


UNICEF na Kosovu. http://www.unicef.org/kosovo/deca_3474.html pristupljeno na dan 13. januara 2011.

UNICEF, UNFPA i SZO. Zajednički programski sporazum između UNICEF, UNFPA i SZO: Poboljšanje zdravlja žena i dece na Kosovu (2007-2010)“, Kosovo.

Vunići, Ljuljeta. 2008. „Uloga žena na nezavisnom Kosovu“, Kosova Kosovski centar za rodne studije, Priština.

Zavod za statistiku Kosova. 2007. „Žene i muškarci na Kosovu“, Priština.

Zavod za statistiku Kosova. 2009. Anketa o radnoj snazi 2009.

Zavod za statistiku Kosova. 2010. „Statistički podaci o obrazovanju 2009-2010“, Priština.

Zavod za statistiku Kosova. 2010. „Rezultati ankete o radnoj snazi 2009“, Priština.

Zavod za statistiku Kosova. 2010. „Statistički podaci o rođenoj deci na Kosovu 2010“, Priština.

Zavod za statistiku Kosova, 2011. „Žene i muškarci na Kosovu“, Priština.

Zavod za statistiku Kosova, 2009. „Anketa o demografiji, socijalnom i reproduktiv-nom zdravlju na Kosovu“, Priština.

Zavod za statistiku Kosova, 2010. Anketa o budžetu domaćinstava.

Bibliografija 35

procena polova eca jedinica za smanjenje siromaštva i ... fileevropa i centralna azija: prilike za...

Documents