prof. dr dragan gaji} mitovi i zvezde - astronomski...

Prof. dr Dragan Gaji}

MMitovi i zvezde

prof. dr Dragan Gajić, AD Alfa - Niš Mitovi i zvezde

Kosmos... Sve {to nasokru`uje. Nepojmljivo veliko prostranstvo koje seveliko prostranstvo, koje se {iri (~ak ubrzano), saOGROMNIM brojem

l k ij d bl kgalaksija, zvezda, oblaka pra{ine i gasa. Milijardama godina kroz njega struji g j g jzra~enje.

Procenjuje se da u Kosmosuima preko 100 milijardi galaksija, pri ~emu svaka u proseku ima 100 milijardiu proseku ima 100 milijardizvezda. Ne mo`e se ni zamislitikoliko je to svetova poput

{ P i k K j


na{eg. Pa ipak, Kosmos je stra{no prazan i {upalj.

Sa razvojem ljudske mislij l i d tmenjale su se i predstave o

Kosmosu. Zami{ljali su ga kao ravnu plo~u na le|ima kornja~a, kitova, slonova isli~no.

Neki (Aristotel Ptolomej ali iNeki (Aristotel, Ptolomej, ali i Kopernik, Kepler,...) zami{ljali su gakao koncentri~ne, rotiraju}e, k i l f k j k ~kristalne sfere za koje su zaka~ene planete, komete, zvezde...


Neki su smatrali da se mo`e do}i na kraj sveta, gde se mo`e “proviriti”s one “strane neba” ...

Za na{e dana{nje izlaganje mo`da jeZa na{e dana{nje izlaganje mo`da je najinteresantnija anti~ka legenda o Atlasu (Atlantu), koji nosi svet na svojim


ramenima.

Atlas je bio sin Titana Japetai okeanide Klimene. Ovaj div jeu~estvovao u Titanomahijiu~estvovao u Titanomahiji, borbi Krona i drugih bogova protiv Zevsa. Ali mudriji i

b iji Z jisposobniji Zevs, sa svojim bogovima sa Olimpa, pobedio je “staru” generaciju bogova sa j g j gOtrija. Pora`eni Atlas morao je, za kaznu, da na svojim le|ima nosi nebeski svodle|ima nosi nebeski svod. Jednom je ~uveni junak Heraklo do{ao u Atlantovu

lj d b l t j b kzemlju da ubere zlatne jabukeza mikenskog kralja Euristeja.Atlas se ponudio da mu ubere


pjabuke, ali da ga Heraklo odmeni za kratko.

Atl j b j b k i di d ihAtlas mu je ubrao jabuke i ponudio se da ih sam odnese kralju Mikene. Za Herakla je to bilo providno lukavstvo. Zamolio je Atlasa da pridr`i nebeski svod, dok on sebi od trave ne napravi {titnik za rame, jer ga teret bolno pritiska. Kad ga je Atlant zamenio, Heraklo mu se zahvalio na ljubaznosti, uzeo jabuke i


Heraklo mu se zahvalio na ljubaznosti, uzeo jabuke i s njima nestao. Atlas je morao do svoje smrti (ali ga se nije oslobodio ni kasnije) da nosi te`ak teret.

Zvezde… Iako ih vidimo golim okom svega nekolikohiljada, u Kosmosu ih ima nebrojeno mnogo!

h d k dprof. dr Dragan Gajić, AD Alfa - Niš Mitovi i zvezde

Ushi}uje ~injenica da je u svakom od nas deli} neke udaljene zvezde.

Sve zvezde koje golim okom vidimo na na{em nebupripadaju na{oj Galaksiji.

Galaksija spada u spiralne galaksije srednje veli~ine.Gledano s boka ona li~i na dva priljubljena tanjira,pre~nika oko 100 000 sg U njenom centru je zadebljanjepre~nika oko 100 000 sg. U njenom centru je zadebljanjeod oko 13 000 sg. U galakti~koj ravni i disku nalaze se spiralni kraci, kojih, kako pokazuju savremena merenjaima ~etiri.

Galaksija ima izme|u 100 i 300 milijardi

d N j }i b jzvezda. Najve}i broj se nalazi u galakti~kom disku.


Najnovija istra`ivanja ukazuju da je Galaksija barirana, tj.da se njeno jezgro izdu`ilo u j j gpre~agu (gredu), iz koje se razvijaju spiralni kraci.

O na{oj Galaksiji mnogotoga smo saznali izu~avanjemsusedne, Andromedine ,galaksije (M31). Od nas je udaljena 2.2 miliona sg i duplo je ve}a od Galaksije


duplo je ve}a od Galaksije.

Sa Zemlje, iznutra, mi nanebeskom svodu vidimo samo deo Galaksije. To je Mle~ni Put, svetla traka koja deli nebo na dvakoja deli nebo na dva dela. On zauzima uvek isti poloàj me|u

dzvezdama.

U na{em narodu poznat je i k K l j ji kao Kumova slama,jer je po predanju, kum od kuma ukrao breme slame, koja se usput rasipala, pa jeBog postavio na nebo da sluì kao opomena. Sli~ne


sluì kao opomena. Sli~ne legende prisutne su i kodBugara, Jermena, Arapa,...

Po anti~koj legendi, Zevs je na prevaru obljubio Alkmenu, Amfitrionovu `enu. Iz te avanture rodio se Heraklo. @ele}i da mu sin postne besmrtan, naredio jeHeraklo. @ele}i da mu sin postne besmrtan, naredio je da ga podoji (u snu) njegova ljubomorna `ena (i sestra)Hera. Ali nemirni Heraklo je “ritnuo”, zbog ~ega se ona probudila i otrgla od dojke Od nadolaze}eg mleka kojeprobudila i otrgla od dojke. Od nadolaze}eg mleka koje

se prosulo po nebu nastao je Mle~ni Put.


Iako nam zvezde na nebu deluju kao ta~kice ( i `| ) k j lik j b ji(grupisane u sazve`|a), koje se razlikuju samo po boji i sjaju, pokazuje se da razlike me|u njima mogu biti vrlo, vrlo velike.


,

Me|utim, zvezde se moguMe|utim, zvezde se mogu drasti~no razlikovati. Npr. mogu biti velike kao ~itav planetarni deo Sun~evog sistema ali mogudeo Sun~evog sistema, ali mogu imati i dimenzije od svega desetakkilometara.

Neutronska zvezda

prof. dr Dragan Gajić, AD Alfa - Niš Mitovi i zvezdeμ Cefei i Sunce

Zvezde se mogu javiti pojedina~no,kao usamljene, ali su ~e{}e dvostruke, trostruke, vi{estruke.Mogu biti grupisane u jata i ve}e asocijacije.asocijacije.

Naj~e{}e su sfernog oblika, ali mogu biti i spljo{tene (zbog sopstvene rotacije) ili levkaste (zbog “pretakanja” njihovesupstance u bliske zvezde).supstance u bliske zvezde).


“ ...razumno je nadati se kako ćemo, u ne tako dalekoj budućnosti, biti sposobni da razumemo tako jednostavnu stvar kao što je jedna ve da ”


zvezda.”

A. S. Edington, 1926.

Sunce — izvor svetlosti, toplote. Bez njega `ivot nije mogao da nastane niti bi bez njega mogao da opstane


mogao da nastane, niti bi bez njega mogao da opstane.

Zato Sunce u svim civilizacijama ima atribute bo`anstva. U njegovu slavu podizani su gradovi i

d hzidani hramovi.

Stounhend` (Ju`na Engleska): 30 velikih kamenih li ( ) lj ih k i jihmonolita (4x2.5 m) postavljenih u krug i 49 manjih

kamenih blokova dovu~enih sa 180 km udaljenog mesta. Monoliti su obra|eni 1600 g.p.n.e. Namena: g pmo`da prva Sun~eva opservatorija.


Egipatska civilizacija trajala je oko tri hiljade godina. U njoj je dominirao kult Sunca. Egipatska bo`anstva Sunca: Amon-Ra, Mentu, Atum, Ra-Harahti, Oziris, Hor (sin Ozirisa i Izide). , , , , , ( )Amenhotep IV je uveo u religiju jedinog boga u svemiru, Atona. U blizini dana{njeg Kaira 4000 g.p.n.e. sagra|en je Heliopolis. Faraon Sozistrat podigao je 50 m visok obelisk.

Egip}ani su verovali da zalazak i izlazak Sunca zna~e smrt i vaskrsnu}e Ra.

Politi~ka solarna mitologija.

prof. dr Dragan Gajić, AD Alfa - Niš Mitovi i zvezdeObelisk u Karnaku. Amon-Ra (Luksor) Amenhotep IV i Aton

Sun~ev to~ak (Kelti) i zlatni kolut (Inke), kao simboli bo`anstva i ve~itog trajanja i kretanja Sunca.


Ama —Terasu, japanska boginja Sunca. Ro|ena je iz levog oka Izanagija, vrhovnog bo`anstva VII generacije bogova. Bila je prababa prvog cara Japana Ninigi-no-Mikoto.


Gr~ka boànstva Sunca: Hiperion, Helije, Apolon.

Helije je bio snaàn i lep bog, sjajnih o~iju. Sin Titana Hiperionai Teje Bio je blistav bog sa zlatnom kosom i krunom od zrakai Teje. Bio je blistav bog sa zlatnom kosom i krunom od zraka. Svakog jutra, kada Eoja, boginja zore, otvori vrata dana, Helije sena istoku, u zlatnim ko~ijama sa krilatim konjskim ~etveropregom, izdizao iz Okeana. Preko dana je prelazio preko neba. Sunce, izdizao iz Okeana. eko dana je p elazio p eko neba. Sunce,oka~eno o ko~ije obasjavalo je Zemlju, daruju}i ljudima toplotu,svetlost i ìvot. Uve~e se, prolaze}i kroz zapadne vratnice dana,spu{tao u Okean.


Iz nozdrva njegovih belih konja izbijali su vatra i svetlost. Ko~ije mu je iskovao Hefest bog vatre i kova~ me|u bogovima Helija sumu je iskovao Hefest, bog vatre i kova~ me|u bogovima. Helija su svuda i svi voleli, osim u Hadovom carstvu. Imao je 12 dvoraca (zodija~ki znaci). Njegova su bila i ostrva Rodos i Trinakrija (Sicilija).(Sicilija).


Njemu je bio posve}en Kolos sa Rodosa, {esto od sedam anti~kih ~uda. Bio je visok 30-50 m, napravljen 280 g.p.n.e. od 70 t bakra i gvo`|a. Kaù da je bio prili~no jeziv. Sru{io se 235 g.p.n.e. prilikomg j p j g p pzemljotresa. Sve do Kipa slobode bio je najvi{a skulptura na svetu.

Legenda o Faetonu (sin Helija i njegove ljubavnice Klimene): Helijemu je ispunio èlju i dao mu svoja kola da ih provoza Ali nije biomu je ispunio èlju i dao mu svoja kola da ih provoza. Ali nije biove{t: kada su se kola spustila nisko spalio je Zemlju i tako sunastale Sahara i Nubijska pustinja, a stanovnicima je oprìo koù pa su j p ppostali crnci. Geja, boginja Zemlje traìla je da Zevs to prekine. On je munjom oborio Faetona na Zemlju.

Astronomi su smatrali da se izme|u Marsa i Jupitera raspala planetaFaeton, od koje je nastao asteroidni pojas.


Legenda o Klitiji bila je nesre}no zaljubljena u Helija kojiLegenda o Klitiji — bila je nesre}no zaljubljena u Helija, koji se tajno voleo sa Leukotejom, }erkom persisjkog kralja. Ljubomorna nimfa Klitija prijavila je ljubavnike devoj~inom ocu Ovaj je k}i zakopao u `ivi pesak Helije je razmako pesakocu. Ovaj je k}i zakopao u `ivi pesak. Helije je razmako pesak zrakom, ali je bilo kasno. Mrtvu Leukoteju pretvorio je u tamjan, da bi se i mrtva uzdizala ka bogovima, a u besu Klitiju je pretvorio u heliotropnu biljku — suncokret. j j p p j


Balbek (Liban) — anti~ko prebivali{te bogova Sunca. Na slici su ostaci Jupiterovogslici su ostaci Jupiterovog hrama.

Palmira (Sirija): Apolonov hram.

U Indiji bo`anstva Sunca su i: jMitra, Surija, Savitr, Vi{nu…

U Vavilonu: [ama{, Ninib, Nergal,


Marduk (ujedno i bog Jupitera).

Kod Slovena je “Car Sunca” bio Svarogov sin Da`bogbio Svarogov sin Da`bog.

U prekolumbovskoj Americi centralno mesto u religijama naroda pripada bogovima Sunca.g j p p g

Kecalkoatl — bog Sunca gMaja i Tolteka, koji su `iveli pod torturom kalendara, a da nisu


znali npr. za to~ak.

Hramo i op r atorij Act ~ka piramida Sunca (T otihuakanHramovi opservatorije. Acte~ka piramida Sunca (Teotihuakan, Meksiko) — petospratni stepenasti hram kvadratne osnove visine 63 m i zapremine milion kubnih metara. Okrugla gra|evina Karakol (Maje ^i~en Itca) — hram-opservatorija sa otvorima za

I danas je Sunce motiv na zastavama: Japana Argentine

Karakol (Maje, ^i~en Itca) — hram-opservatorija sa otvorima za svaku stranu sveta.

I danas je Sunce motiv na zastavama: Japana, Argentine, Urugvaja, Kirgizije, Kazahstana, Nigera, Makedonije, Nepala, Tajvana, …


Osnovna nov~anica u Peruu je sol.

Gde se nalazi Sunce?• Orionov krak• centar galaksije — u Strelcu• brzina 250 km/h• galakti~ka godina 220 miliona• galakti~ka godina 220 miliona

god• udaljenost od Zemlje 1 AU (8

svetlosnih minuta, 150 miliona km)km)

•Slede}a po udaljenosti je ProximaCentaury (4.24 sg) — vezana za Alfa Kentaura, najsjajniju dvojnuAlfa Kentaura, najsjajniju dvojnu zvezdu ju`ne hemisfere.

•Sledi Barnardova zvezda (5.95 sg),


( g ,koja najbr`e “juri” prema nama, brzinom od 108km/s.

SUNCE — na{a zvezda

• polupre~nik 696 000 km• polupre~nik 696.000 km (109 puta ve}i od Zemlje)

• zapremina 1,3 miliona p ,puta ve}a od Zemljine

• masa 333.000 puta ve}a od Zemljine

• sve planete zajedno —750-ti deo mase Sunca

• 99,87% ukupne mase S ~ g i tSun~evog sistema

• masa se godi{nje smanji za 1,5⋅1017 kg


Koliko energije nastaje u fuziji?Koliko energije nastaje u fuziji?g j j jg j j j

••• svake sekunde 700 miliona tona vodonika fuzijom svake sekunde 700 miliona tona vodonika fuzijom svake sekunde 700 miliona tona vodonika fuzijom l i 695 ili t h lij d 5 ili tl i 695 ili t h lij d 5 ili tl i 695 ili t h lij d 5 ili tprelazi u 695 miliona tona helijuma, a od 5 miliona tona prelazi u 695 miliona tona helijuma, a od 5 miliona tona prelazi u 695 miliona tona helijuma, a od 5 miliona tona

nastaje energija kao pri eksploziji 150 miliona tona TNTnastaje energija kao pri eksploziji 150 miliona tona TNTnastaje energija kao pri eksploziji 150 miliona tona TNT


Sun~eve pegep g

• u opti~kom delu spektra po povr{ini — crne “ta~ke”• Galilej — prvi detaljno prou~avao pege


• prvi znak da Sunce nije savr{eno i da se na njemu de{avaju neke promene

Kako je Galilej video pege?j j p g


I re~e Bog: neka bude svjetlost.

I bi svjetlost.

I stvori Bog dva vidjela velika:vidjelo ve}e da upravqa danom,i vidjelo mawe da upravqa no}u


i vidjelo mawe da upravqa no}u,i zvijezde.

(Prva kwiga Mojsijeva koja se zove Postawe)

MESEC — prijatelj pesnika i zaljubljenih. Njegovableda svetlost op~injavableda svetlost op~injava.


Gr~ka boginja Meseca bila jeSelena (rimska Luna). K}i Titana Hiperiona i Tee, sestraTitana Hiperiona i Tee, sestraHelija i Eoe. Sa Zevsom je imalak}eri Pandiju (“lep{a od svih”) i Ersu (rosu). Bila je zanosna, ( ) j ,dugokrila, sa zlatnom dijademom na glavi, iz koje izbija blaga svetlost. Kada se pojavila na nebuu punoj lepoti, pred njom su bledele zvezde.

Nebom se vozila u ko~ijama, kojesu polako vukla dva bela konjasu polako vukla dva bela konja ili mazge, po nekima, ~ak krave. Njihovi rogovi simbolizovali supolumesec. Ljudi su Selenu slavili


polumesec. Ljudi su Selenu slaviliu dane mladog i punog meseca.Poistove}ivana je sa Artemidom.

Lepa je legenda vezana za njenu ljubav prema Endimionu. Prema legendi, ovog pastira ve~ito je usnio Zevs na planini Latmiji. Selena se u njega zaljubila, kada ga je tako usnulog videla. Kad j g j , g j ggod se, na svom putu preko neba, na{la iznad pe}ine u kojoj je spavao, ona ga je ljubila i milovala svojim zracima. Ali nije uspela da ga probudi, zbog ~ega je bila tu`na, a njeno svetlo je od `alosti bledelo.

Po drugoj legendi, ona ga je sama uspavala, da bi mogla da ga svake ve~eri ljubi i grli, aga svake ve~eri ljubi i grli, a da on to ne zna. Ima predanja po kojima joj Endimion ipak uzvra}ao ljubav. Ona je sa njim imala pedeset k}eri (broj lunarnih meseci izme|u dve Olimpijade).


Iako na{ sused ne ispunjavani jedan uslov za postojanjeni jedan uslov za postojanjeìvota, od 20. jula 1969. god. na njemu se povremeno

j lj j ì t (d d {pojavljuje ìvot (dodu{esa Zemlje).

Definitivno: za razliku odDefinitivno: za razliku od Zemlje, na Mesecu nemamese~ara.


Iako na Mesecu nema vanzemaljaca, posvetimo mu jo{ malo vremena u`ivaju}i u prizorima i mese~ini.

Za vreme totalnog pomra~enja Mesec je crven.P {i d jiPrema na{im predanjima,to ale kidaju komad po komad Meseca, zbog ~ega on krvari. Bog {alje an|ele,koji brane i sastavljaju Mesec. U tome im ljudiMesec. U tome im ljudi poma`u, jure}i ale dizanjem larme i pucanjem u vazduh.C i d S ~ tl tiCrveni deo Sun~eve svetlosti,pri prolasku kroz Zemljinu atmosferu, “upada” u


Zemljinu senku (u kojoj senalazi Mesec).

V t t i tili i j d d ih i kVerovatno ste primetili: ni na jednom od ovih snimaka na Mese~evom nebu ne vide se zvezde! To nije zato {to su snimci pravljeni u studiju, pa su one kao dekoracija zaboravljene, a da Ameri se stvarno nisu ni spustili na Mesec. Zbog nepostojanja atmosfere Mese~eva povr{ina je jako osvetljena, tako da su pri


Mese~eva povr{ina je jako osvetljena, tako da su pri snimanju ekspozicije morale da budu kratke, a u tom slu~aju slab sjaj zvezda ne ostavlja trag na filmu.

Jo{ par interesantnih detalja o Mesecu:

Zbog plimskih delovanja Mesecse svake godine udaljava od Zemlje za 3 cm. Zbog toga kroz, otprilike, milijardu godina na Z lji } i{ d l iti dZemlji ne}e vi{e dolaziti do pomra~enja Sunca.


Clementine (1994 ) je na ju`nom Mese~evom poluClementine (1994.) je na ju`nom Mese~evom polu detektovala vodeni led. Lunar Protector (1999.) je na oba pola neutronskim spektrometrom detektovao


milijarde tona smrznute vode ili se radi o mineralima bogatim vodonikom.

Led, verovatno, poti~e od kometa, koje su pale naLed, verovatno, poti~e od kometa, koje su pale na Mesec. Voda se zadr`ala u kraterima koji su uvek u senci. Na severnom polu ima 50-100% vi{e vode nego n ju`n m k ji im i{ kr t r u nci O lih


na ju`nom, koji ima vi{e kratera u senci. Ove zalihe vode ne podrazumevaju mogu}nost postojanja vode ute~nom stanju na Mesecu.

Jo{ malo “mese~ine”…Jo{ malo “mese~ine”…


Na{a Galaksija sadr`i od 100 do 300 milijardi zvezda. U svetloj traci, Mle~nom Putu, nalazi se ogroman broj udaljenih zvezda ali ih golim okom ne vidimo kaoudaljenih zvezda, ali ih, golim okom, ne vidimo kao skup pojedina~nih svetlih objekata.

S d k j { b idi li kSve zvezde koje na na{em nebu vidimo golim okom pripadaju na{oj galaksiji. Druge galaksije vidimo kao mrlje, bez uo~avanja pojedina~nih zvezda u njima j , j p j j(osim kada se radi o eksplozijama supernovih).


Tokom obilaska Z. oko Sunca, njena osa rotacije uperena jerotacije uperena je ka Polari (Severnja~a). Severni nebeski pol

l i d P lprolazi pored Polare na oko 44’. Gr~ko ime Polare bilo je Kinosuraj(Pse}i rep).

Poznata je i kao Stella Maris, Tramontana,… Udaljena je od nas 450 s.g. Pre~nik joj je oko120 puta ve}i od120 puta ve}i od Sun~evog. Na ju`noj polulopti danas ne

t ji “J ` d ”


postoji “Ju`na zvezda”(“Ju`nja~a”).

Iz prakti~nih razloga orijentacije na nebu javila se potreba da se zvezde na neki na~in grupi{u u celine. Grupe zvezda u odre|enom delu neba su sazve`|aGrupe zvezda u odre|enom delu neba su sazve`|a.Danas sazve`|e predstavlja oblast neba ome|enu uslovnim granicma. Svi objekti koji se vide unutar teoblasti pripadaju tom sazve`|u (zvezde, magline, galaksije, itd.)

Astrognozija — ve{tinat g zija e ti apoznavanja zvezdanog neba, nala`enja zvezdai sazve`|a i poznavanjai sazve`|a i poznavanjanjihovih imena.


AsterizamAsterizam —— grupa zvezda koja ~ini upadljivu figuru grupa zvezda koja ~ini upadljivu figuru na nebu ali koja nije kompletno sazve`|e Pomo}una nebu ali koja nije kompletno sazve`|e Pomo}una nebu, ali koja nije kompletno sazve`|e. Pomo}u na nebu, ali koja nije kompletno sazve`|e. Pomo}u asterizama je olak{ano uo~avanje sazve`|a na nebu.asterizama je olak{ano uo~avanje sazve`|a na nebu.


Primeri jo{ nekih asterizama


Zvezde iz istog sazve`|a ne moraju biti me|usobnoiti t bli kpovezane, niti prostorno bliske.


Zvezde istog sazve`|a samo se projektuju u isti deo neba.


Imena sazve`|a dobijana su po polubogovima ili junacima (Orion, Herkul, Persej,…), po `ivotinjama (Veliki i Mali Medved Rak Lav Labud ) po(Veliki i Mali Medved, Rak, Lav, Labud,…), po predmetima (Trougao, Lira, [estar,…), sa mitskim konotacijama (Berenkina kosa, Vodolija, Devica,…), itd.


Primer: najsjajnija zvezda (jasno, posle Sunca) na na{em nebu je Sirijus (α Canis Majoris) ImeSirijus (α Canis Majoris). Ime poti~e od arapske re~i seirius (svetlucav, `arki) ili od Sirije (pse}a zvezda). U Egiptu Nova godina se slavila sa zajedni~kimizlaskom Sunca i Sirijusa, kadaizlaskom Sunca i Sirijusa, kada su po~injale vru}ine i poplave. Kod Rimljana se zvao Kanikul (“pse}i dani” dani vru}ina)(“pse}i dani” — dani vru}ina).

Prema legendi, kad se spustio na Zemlju Sirijus se zaljubio u Oporu, boginju jesenjih plodnosti. Ona nijezaljubio u Oporu, boginju jesenjih plodnosti. Ona nije prihvatila njegove ponude. On se naljutio i na Zemlji jeizazvao vru}ine. Opora je popustila i uzvratila mu ljubav Zato kada stigne jesen (Opora) Sirijus pove}a


ljubav. Zato kada stigne jesen (Opora) Sirijus pove}a sjaj.Sirijus je i verni Orionov pas.

Nakon spoznaje da je rotacijan. sfere prividna, dugo sesmatralo da se zvezde ne kre}usmatralo da se zvezde ne kre}u(“zvezde nekretnice”). Edmund Halej (1718) upore|ivao svoje podatke o polo`ajima zv. sa podacima Tiho de Brahea. Zaklju~io je da se zv. kre}u uZaklju~io je da se zv. kre}u u raznim pravcima razli~itim brzinama. Samo nam se ~ini da se one ne kre}u zbog velikihse one ne kre}u zbog velikih udaljenosti. Fotometrijske metode i kori{}enje Doplerovogefekta pokazali su da su stvarne brzine zvezda 20-30 km/s.


Zbog toga se izgled asterizamas vremenom menja (te ti maler za astrologiju).

Po{to je podela na sazve`|a ve{ta~ka i stvar konvencijei kulturno-obrazovnog nasle|a, kroz istoriju se broj i izgled poznatih sazve`|a menjao Postoje vrlo razli~iteizgled poznatih sazve`|a menjao. Postoje vrlo razli~itezvezdane karte i atlasi neba.Verovatno su prve karte neba crte`i podno Himalaja stari preko 13000 g. Haldejci (2500 g.p.n.e) — imali spiskove sa nekoliko desetina grupisanih zvezda, kojimasu pripisavali astrolo{ki zna~aj. Grupisanje zvezda bilosu pripisavali astrolo{ki zna~aj. Grupisanje zvezda biloje prisutno i kod drevnih Egip}ana i Kineza.


U anti~koj Gr~koj, Eudoks (IV v.p.n.e)d j r tao u 47 a `|azvezde je svrstao u 47 sazve`|a.

Ptolomej je u “Almagestu” 1000 zvezdasvrstao u 48 sazve`|a. Karte su bile uobliku slika bez jasno definisanih granica. Ove karte su bile aktuelnesve do XVI veka. Koristio ih je isve do XVI veka. Koristio ih je i Kolumbo.


Me|unarodna astronomska unija (MAU) formirana je j ( ) f j1922. g. Sa spiska sazve`|a tada je izbrisano 27 sazve`|a.


Broj sazve`|a je tada sveden na 88 (severno od nebeskogekvatora 29, ju`no 46, a 13 je sa obe strane). Iz na{ihgeografskih {irina vidi se 69 sazve`|a Posao okogeografskih {irina vidi se 69 sazve`|a. Posao oko razgrani~enja poveren je belgijskom astronomu EugenuDelportu. Kona~ne granice me|u sazve`|ima usvojene su1930. g.


OrionOrionOrionOrion

Sin boga mora Posejdona. g jStrastveni lovac ogrnut lavljom ko`om. Bio visok (dok je hodao po dnu mora iz vode mu virila glava)dnu mora iz vode mu virila glava). Bio je izuzetno lep. Mogao je da hoda po vodi. ^esto je lovio sa A id b i j l i d iArtemidom, boginjom lova i ~ednosti.Poku{ao je da joj se “nabaci”, ali ga je ona, povre|ena time, odbila. j , p ,“Proganjao” je i Plejonu, majku Plejada. Meropu je silovao, a njen otac ga je na prevaru oslepeo Vid


otac ga je na prevaru oslepeo.Vid je povratio gledaju}i u jutarnjeSunce.

Eoja, boginja zore, zaljubila se u njega (verovatno je vodila i ljubav sa njim). Ljubomorni Apolon je od Geje

ì O j {il d bij O i N jtraìo osvetu. Ona je re{ila da ubije Oriona. Na njegaje poslala ogromnu {korpiju, koja je bila “otporna” na njegovo oru`je i koja ga je smrtno ubola. Oàlo{}ena j g j j g jArtemida ga je uznela na nebo kao sazve`|e.

Ali je, zbog pomenute uvrede, nanebo postavila i [korpiju, koja ga i tamo proganja (kad sazve`-|e [korpije izlazi, Orion zalazi).Interesantno je da Orionu pret-Interesantno je da Orionu prethode Plejade (na Zemlji je ~eznuo za njima).


Po drugoj legendi, Orion je jedno vreme stanovao sa Artemidom. Njen brat Apolon bio je ljubomoran zbog toga Jednom dok je Orion hodao po morskom dnutoga. Jednom, dok je Orion hodao po morskom dnu,Apolon je Artemidi osporio ve{tinu ga|anja strelom. Ona je tada odapela strelu prema crnoj ta~ki na moru.N j }i k di dil j O iNe znaju}i o kome se radi, pogodila je Oriona u glavu. Asklepije, bog lekarskih ve{tina, poku{ao je dao`ivi Oriona. To je munjom spre~io Zevs, jerni jedan bog ne mo`e da “pokvari” delo drugogpokvari delo drugog boga. O~ajna Artemida je Oriona poslala na

b Tnebo. Tamo ga verno prati njegov pas Sirijus.


Plejade (Vla{i}i)Golim okom mo`e se videti 6-7 zvezda ovog rasejanog jata a Galilej ih je pomo}u svog teleskopa video 36jata, a Galilej ih je pomo}u svog teleskopa video 36. Kod nas se ime Vla{i}i dovodi u vezu sa legendom o bra}i, majstorima zanata, koji su jednom prilikom

ji }i ili k d jk d tsvojim ume}ima spasili neku devojku od smrtne opasnosti. Kao nagradu, otac devojke ponudio je ruku

svoje k}eri bilo kom odsvoje k}eri bilo kom od njih. Kako oni nisu moglida se dogovore, bogovi suih li b dih preneli na nebo da budu ve~no zajedno.


Ime poti~e od gr~ke re~i “pleias”, {to zna~i skup, grupa. P d i i i j j { k d H i H i dPod ovim imenom pominju se jo{ kod Homera i Hesioda. Ptolomej je ovo sazve`|e smatrao posebno va`nim.


Prema jednoj legendi Plejade su k}eri Titana Atlanta (Atlas - onaj koji strada) i Plejone (plove}a kraljica).

)Njihova imena su: Alciona (odvra}a nepogode), Elektra (}ilibar), Maja (baka), Meropa (govorljiva), Tajgeta (proverena), Celena (crnoputa) i Steropa (jogunasto (p ), ( p ) p (j glice). Bile su Artemidine pratilje u lovu. Bile su miljenice ljudi i bogova. Najmla|a Meropa bila je udataza smrtnika Sizifa zbog ~ega je bila tamnija od drugihza smrtnika Sizifa, zbog ~ega je bila tamnija od drugih.

Orion je nasrtao na njihovu majku. Da bi j jih za{titio, Zevs ih je preneo na nebo kao golubice


golubice.

Jo{ malo mitologije…Jo{ malo mitologije…

Mali i Veliki MedvedMali i Veliki MedvedMali i Veliki MedvedMali i Veliki Medved

Boginja Rea (sestra i `ena Kronosa!) na Kritu je sakrilaKronosa!) na Kritu je sakrila Zevsa od Kronosa, koji je pro`dirao svoju decu da bi sa~uvao presto. Zevsa su negovale nimfe Adrastea i Idaja. Hranile su ga mlekom j gbo`anske koze Amaltee, a ~uvali su ga polubogovi ratnici Kureti (~im bi zaplakao


Kureti (~im bi zaplakaozveckali bi {titovima).

Kad je Zevs odrastao nateraoKad je Zevs odrastao nateraoje Kronosa da povrati njegovubra}u i sestre, a potom ga je, nakon velikih borbi zbacio sanakon velikih borbi, zbacio sa prestola. Nimfe dadilje preneo je na nebo kao sazve`|a Mali i Veliki Medved.


Prema drugoj legendi, Zevs je zaveo i obljubio Kalisto, Artemidinu pratilju. ^ d A id j l K li d^edna Artemida je proterala Kalisto da luta po {umi, a ljubomorna Zevsova `ena (i sestra) Hera pretvorila je u medvedicu.( p jNe znaju}i o kome se radi, jednog dana njuje ustrelio sin Arkad. Zevs ih je oboje uzneona nebo Neki tvrde da je Zevs spre~iona nebo. Neki tvrde da je Zevs spre~io Arkada da ubije majku, tako {to ga je pretvorio u medveda i uzdigao ih na nebo.


Zvezde imaju svoj `ivot. Ukoliko nisu bile jako masivnena kraju skon~aju kao beli patuljci i zvezdani ugarci.Ak k lik k l di j kAko su, pak, velike mase eksplodiraju kao supernove. Kao posledica njihove eksplozije Kosmosom se {iri udarni talas.


Udar sabija oblake gasa i pra{ine na koje nailazi. Time otpo~inje stvaranje nove zvezde. Tako smrt jednezvezde zna~i ra|anje druge.


Παντα ρει !

HVALA NA PA@NJIJ

prof. dr dragan gaji} mitovi i zvezde - astronomski...

Documents