prof. dr dubravka valić nedeljković prof. siniša isakov

ANALIZA SADRŽAJAODABRANIH INFORMATIVNIHEMISIJA JAVNIH SERVISAU SRBIJI

prof. dr Dubravka Valić Nedeljkovićprof. Siniša Isakov

Napomena: Objavljivanje ovog istraživanja pomogla je Misija OEBS-a u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom

istraživanju pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju zvaničan stav Misije OEBS-a u Srbiji.

prof. dr Dubravka Valić Nedeljković

prof. Siniša Isakov

ANALIZA SADRŽAJA ODABRANIH

INFORMATIVNIH EMISIJA JAVNIH SERVISA U SRBIJI

Novi Sad,

15.09.2019. godina

2

Sadržaj

Uvodnik..................................................................................................................................5

1. Analiza centralih informativnih emisija Radio-televizije Vojvodine.................................9

1.1. Metod i korupus...........................................................................................................9

1.2. Kontekst formata emisije...........................................................................................10

1.3. Analiza.......................................................................................................................11

1.3.1. Povod za izveštavanje......................................................................................11

1.3.2. Tema................................................................................................................12

1.3.2.1. Vesti od javnog interesa koje nisu pronašle

svoje mesto u dnevnicima RTV-a. ......................................................15

1.3.3. Subjekat..........................................................................................................16

1.3.3.1. Polna struktura subjekta....................................................................17

1.3.4. Objekat...........................................................................................................20

1.3.5. Odnos novinara prema temi i subjektu...........................................................22

1.4. Zaključak..................................................................................................................24

2. Monitoring jutarnjeg programa Radio televizije Vojvodine............................................25

2.1. Korpus.......................................................................................................................25

2.2. Tema..........................................................................................................................25

2.3. Jutarnji dnevnik i Vesti..............................................................................................26

2.4. Prilozi, reporterska uključenja i gostovanja..............................................................26

2.5. Akteri.........................................................................................................................27

2.6. Odnos novinara prema temama.................................................................................30

3. Dekonstrukcija uređivačke politike mađarske redakcije „RTV-a” .................................32

3

3.1. Korpus.......................................................................................................................32

3.2. Društveno politički kontekst.....................................................................................32

3.2.1. Dnevnik............................................................................................................32

3.2.2. Napjaink..........................................................................................................34

3.3. Kontekst formata emisije...........................................................................................34

3.4. Analiza – Dnevnik.....................................................................................................35

3.4.1. Povod...............................................................................................................35

3.4.2. Tema................................................................................................................36

3.4.3. Subjekat...........................................................................................................38

3.4.4. Pol subjekta.....................................................................................................40

3.4.5. Objekat............................................................................................................41

3.4.6. Odnos novinara prema temi i subjektu............................................................43

3.5. Analiza - Napjaink.....................................................................................................43

3.5.1. Povod...............................................................................................................43

3.5.2. Tema................................................................................................................44

3.5.3. Subjekat...........................................................................................................45

3.5.4. Pol subjekta.....................................................................................................47

3.5.5. Objekat............................................................................................................47

3.5.6. Odnos novinara prema temi i subjektu............................................................49

3.6. Zaključak...................................................................................................................49

4. Analiza centralnih informativnih emisija RTS-a..............................................................51

4.1. Povod.........................................................................................................................52

4

4.2. Tema..........................................................................................................................55

4.3. Ko govori u „Dnevniku“ RTS-a................................................................................58

4.4. Pol subjekta...............................................................................................................61

4.5. Objekat......................................................................................................................62

4.6. Odnos novinara prema temi i subjektu......................................................................64

4.7. Zaključak...................................................................................................................66

5. Monitoring jutarnjeg programa Radio-televizije Srbije „Jutarnji program“....................67

5.1. Kontekst emisije........................................................................................................67

5.2. Teme..........................................................................................................................67

5.3. Jutarnji dnevnik i vesti..............................................................................................67

5.4. Prilozi i reporterska uključenja i gostovanja.............................................................68

5.5. Akteri.........................................................................................................................70

5.6. Odnos novinara prema temama.................................................................................71

5.7. Zaključak...................................................................................................................72

Zaključak..............................................................................................................................73

Literatura i izvori..................................................................................................................76

5

Uvodnik

Javni servis u Srbiji nema dugu tradiciju, definisan Zakonom o radiodifuziji 2002,

uspostavljen je 2006. nakon kontroverznog procesa razdvajanja RTVNS od RTVBGD,

tačnije stvaranja dva javna servisa od državnocentrične Radio-televizije Srbije (RTV i RTS),

dugog četiri godine. Od tada pa do danas oba javna servisa bore se sa dve veoma ozbiljne i

snažne opstrukcije: hroničnim nedostatkom novca do kog dolaze na različite načine u

različitim vremenskim periodima (finansira se iz pretplate, pa iz budžeta bez pretplate, pa i

iz budžeta i iz pretplate, reklamnim oglašavanjem privrednih subjekata, donacija, itd...) i

kako implicitnim (prikrivenim), tako i eksplicitnim (otvorenim) pritiscima političkih i

ekonomskih centara moći na uređivačku politiku, što je suprotno odredbama iz evropske

Preporuke R(96)10 o garantovanju nezavisnosti javnog servisa, u kojoj se između

ostalog navodi i sledeće: „Pravni okvir koji reguliše radiodifuzne organizacije javnog servisa

treba jasno da odredi njihovu uređivačku nezavisnost i institucionalnu autonomiju naročito

u oblastima kao što su: programska šema; koncepcija i proizvodnja programa; uređivanje i

prezentacija vesti i programa o aktuelnim događajima; organizacija javnog servisa; izbor,

zapošljavanje i rukovođenje osobljem unutar javnog servisa1“.

Ova odredba je i sastavni deo članova 4. i 5. Zakona o javnim medijskim servisima

Srbije (2014). U članu 4. tačka 2) eksplicitno se navodi da se rad javnog medijskog servisa,

pored ostalog, zasniva na „nezavisnosti uređivačke politike“, a u Zakonu o javnom

informisanju i medijima Srbije (2014)2, javni medijski servis je definisan kao „nezavisan

i samostalan pravni subjekt koji, obavljanjem svoje osnovne delatnosti, omogućava

ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja“.

Preporuka R(2007)2 Komiteta ministara Saveta Evrope o medijskom pluralizmu

insistira da: „Zemlje članice treba da usvoje mehanizme koji su neophodni da bi se zajemčila

nezavisnost organizacija koje su javni medijski servisi jer je ta nezavisnost od životnog

značaja za očuvanje uređivačke nezavisnosti i za zaštitu od kontrole koju bi vršila jedna ili

više političkih ili socijalnih grupa3“. U Deklaraciji Komiteta ministara o zaštiti uloge

1 Preporuka R (96) 10 o garantovanju nezavisnosti javnog servisa radiodifuzije, usvojio Komitet ministara Saveta Evrope 11. septembra 1996, Aneks Preporuke, I Opšte odredbe.

2 Službeni glasnik Republike Srbije. (2014). Zakon o javnom informisanju i medijima. „Sl. glasnik RS“, br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016. Dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javnom_informisanju_i_medijima.html

3 Preporuka CM/Rec(2007)2 Komiteta ministara Saveta Evrope državama članicama o medijskom pluralizmu i raznovrsnosti medijskog sadržaja, usvojena 31. 01. 2007. godine, Preporučene mere, 3. Javni medijski servisi.

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javnom_informisanju_i_medijima.html

6

medija u demokratiji u kontekstu medijske koncentracije, iz 2007. godine, ističe se: „Da

adekvatno opremljeni i finansirani javni medijski servisi koji uživaju uređivačku nezavisnost

i institucionaolnu autonomiju, mogu pružiti doprinos u tom smislu što će biti protivteža

riziku zloupotrebe moći medija, u situaciji snažne medijske koncentracije4“.

U Političkoj deklaraciji o novom poimanju medija iz Rejkjavika 2009. godine se

takođe konstatuje da: „Medijski javni servisi, imajući uređivačku nezavisnost i

institucionalnu autonomiju, doprinose raznolikosti medija i pomažu delovanju protiv rizika

od zloupotrebe moći5“, a u Deklaraciji Komiteta ministara Saveta Evrope o upravljanju

javnim medijskim servisima se naglašava da „uređivačka nezavisnost javnih medijskih

servisa pomaže da se uspostavi ravnoteža kada postoji rizik od zloupotrebe vlasti“ i da zato

treba uspostaviti „pravne okvire kroz koje će države obezbediti odgovarajuću ujednačenost

između nezavisnosti i odgovornosti javnih servisa6“.

I na kraju ovog svedenog prikaza evropskog okvira Preporuka Komiteta ministara

R(2012)1 o upravljanju javnim medijskim servisom sadrži Dodatak na preporuke u kome

se navodi: „Prvi prioritet za javni medijski servis mora biti da obezbedi da njegova kultura,

politika, procesi i program, odražavaju i osiguravaju uredničku i izvršnu nezavisnost“ i

konstatuje „za neke organizacije, pomak je preći iz statusa državnog emitera – sa jakim

vezama sa vladom i slabim kredibilitetom u široj javnosti i civilnom društvu – u status

pravog javnog medijskog servisa, sa uredničkom i izvršnom nezavisnošću od države7“.

Zašto se na tome toliko insistira? Pa stoga što je suštinski osnovni motiv za uopšte

uspostavljanje javnih servisa neophodnost da postoji medij koji će, „pošto je nezavisno od

države finansiran, moći da bude prostor za permanentnu javnu tribinu, za debatu o svim

najvažnijim društvenim pitanjima od javnog interesa i branom koja se odupire mogućoj

prevlasti partikularnih, komercijalih i sličnih interesa nasuprot opštim, u javnoj sferi” (Rade

Veljanovski, 2016).

Međunarodna i domaća regulativa neprestano unapređuje ulogu, obaveze i pre svega

prava sa fokusom na nezavisnost i stabilno finansiranje javnih servisa kako bi se očuvali

kao javno dobro svake zajednice i jedan od stubova demokratije. Prema Praškoj rezoluciji

4 Deklaracija Komiteta ministara o zaštiti uloge medija u demokratiji u kontekstu medijske koncentracije, usvojena 31. 01. 2007. godine 5 Rezolucija Ka novom poimanju medija. Evropska ministarska konferencija o sektorskoj politici masovnih medija i ministarske

konferencije Saveta Evrope o medijima i novim komunikacionim uslugama. Savet Evrope (2009). 6 Deklaracija Komiteta ministara o upravljanju javnim medijskim servisima, usvojena 15. 02. 2012. 7 Preporuka Komiteta ministara CM/ReC(2012)1 o upravljanju javnim medijskim servisom, usvojena 15. 2. 2012.

7

(1994), „Radiodifuzija kao servis javnosti podržava vrednosti koje odlikuju političke, pravne

i društvene strukture demokratskih društava, uz posebno poštovanje ljudskih prava,

kulturnog i političkog pluralizma8“. Javni servis posebno karakterišu: „Nepristrasne i

nezavisne vesti, informacije i komentari, a kvalitet se ne sme podrediti zahtevima tržišta“.

Na sličan način o javnom servisu govore Rezolucija Evropskog parlamenta iz 1996. i

Amsterdamski ugovor iz 1997. godine.

Javni medijski servis se razlikuje od komercijalnih proizvođača sadržaja po tome što

svoje programe mora da učini dostupnim celokupnom stanovništvu na celoj teritoriji države

čiji građani su ga osnovali; što ima raznovrsne programske sadržaje informativne,

obrazovne i zabavne koji zadovoljavaju komunikacione potrebe svih društvenih grupa i svih

pojedinaca; što neguje nacionalnu kulturu i umetnost, ali prezentuje i celokupnu svetsku

kulturnu baštinu i to ne samo onu koja je već etablirana, već afirmiše i nove tendencije,

odnosno alternativnu umetnost; što pruža visokokvalitetne informacije, obrazovanje i

zabavu; što u svim programskim segmentima teži najvišem produkcionom nivou i time

postavlja profesionalni standard za sve ostale; što je finansiran iz nekog od oblika javnih

prihoda i naravno što sve što je u vezi sa uređivačkom politikom, finansijama i delatnostima

upravljačkih i savetodavnog tela javnog servisa jeste transparentno i permanentno na uvidu

javnosti. Javni servis takođe ima obavezu da organizuje barem jednom godišnje javne tribine

i tako u direktnom dijalogu sa građanima i građankama, dakle svojim osnivačima, predstavi

šta je urađeno i šta se planira za naredni period, ali istovremeno i da da šansu i nezavisnim

istraživačima da predstave rezultate monitoringa programa javnog servisa shodno načelu o

barem dva izvora za svaku informaciju.

U Modelu zakona o radiodifuziji kao servisu javnosti, koji su kao međunarodni

dokument usvojili Međunarodna unija za telekomunikacije i UNESCO, definisano je takođe

i to šta se ne može smatrati javnim servisom. Znači „to je sve drugo osim ’državne’, ’vladine’

ili ’zvanične’ radiodifuzije“.

Jedan od važnih mehanizama koji bi trebalo da unapredi praksu su permanentni,

eksterni monitorinzi svih programskih sadržaja javnog servisa ali pre svih informativnog

programa u ime građana i građanki.

8 Rezolucija Ministarske konferencije Saveta Evrope Praška rezolucija, usvojena 1994. godine.

8

Novosadska novinarska škola od nastanka javnih servisa u Srbiji barem jedanput

godišnje po utvrđenoj, naučno utemeljenoj, metodologiji monitoruje, pre svega javni servis

Vojvodine, ali veoma često i javni servis Srbije, kao i komercijalne radio-televizije, kako bi

komparativnom metodom utvrdila da li javni servisi zaista postavljaju i čuvaju profesionalni

standard i kolika je njihova uređivačka nezavisnost.

Ovaj objedinjeni izveštaj obuhvata analizu odabranih informativnih sadržaja Radio-

televizije Vojvodine i Radio-televizije Srbije tokom tri meseca (jun, jul i avgust) 2019. Osim

na srpskom analiza je obuhvatila, kada je o RTV-u reč, i informativne sadržaje na

mađarskom jeziku s obzirom na to da je reč o najrazvijenijem televizijskom programu na

jeziku nacionalne manjine u Srbiji.

U sastavljanju ovog izveštaja autorima su pomagali Sandra Maksimović, Milica

Janjatović Jovanović, Milovan Nikolić, Emilia Stanko, Darija Stjepić. Autori im se ovom

prilikom posebno zahvaljuju na nesebičnoj pomoći u stručnom pogledu, kao i na

odgovornom i temeljnom radu i pregalaštvu.

Novi Sad 15.09.2019. prof dr Dubravka Valić Nedeljković

prof. Siniša Isakov

9

1. Analiza centralih informativnih emisija Radio-televizije Vojvodine

Monitoring centralnih informativnih emisija javnih servisa predstavlja jedan od

mehanizama za praćenje njihovog rada i daje uvid u stepen ispunjenja specifičnih zakonskih

obaveza koje Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine imaju kao javne medijske

ustanove. Zahvaljujući monitoringu, stručnjaci su u stanju da utvrde da li su građanima

pružene „opšte i sveobuhvatne medijske usluge koje podrazumevaju informativne,

obrazovne, kulturne i zabavne sadržaje namenjene svim delovima društva“, propisane

Zakonom o javnim medijskim servisima (član 2, stav 1) (Sl. glasnik RS, br. 83/2014,

103/2015 i 108/2016).

Analiza rada javnih servisa omogućava uočavanje problema u njihovom delanju, što

otvara mogućnost da rešavanjem tih problema dođe do poboljšanja, sa namerom

kvalitetnijeg ispunjavanja komunikativnih potreba svih građana i građanki Srbije.

„Monitoring je svakako najbolji način da se vidi u kojoj meri mediji daju tačne, pouzdane,

sveobuhvatne i uravnotežene slike o relevantnim događajima, ali i koliko su transparentne

javne institucije9”.

1.1. Metod i korupus

Monitoring dve informativne emisije Radio-televizije Vojvodine, Dnevnik u 17h i

Vojvođanski dnevnik u 22h, u trajanju od dva meseca (15. jun – 15. avgust) sproveden je

kvantitativno-kvalitativnom analizom, za čije potrebe je osmišljen kodni protokol.

Kategorije obuhvaćene kodnim protokolom jesu povod, tema, subjekt, pol subjekta,

geografska pripadnost, objekt, i odnos novinara prema temi i subjektu.

Uzorak je određen rotacionim metodom, kako bi u predviđenom periodu

monitoringom bili pokriveni različiti dani u sedmici i mesecu čime se predupređuje

nagomilavanje informacija o istim događajima. Rotacionim principom se tako obezbeđuje

uzorkovanje različitih sadržaja. Analizirane su informativne emisije objavljene 17, 19, 25. i

27. juna, zatim 5, 7, 8, 10, 16, 18, 26. i 28. jula i 5, 7, 12. i 15. avgusta. Navedenih datuma

su analizirane obe informativne emisije kako bi se uporedila popodnevna i večernja izdanja,

9http://www.novinarska-skola.org.rs/sr/monitoring/

http://www.novinarska-skola.org.rs/sr/monitoring/

10

i uočilo šta se reprizira od sadržaja emitovanih u 17.00 u večernjoj emisiji u 22.00. To je

značajno jer je Dnevnik u 17h namenjen auditorijumu cele Srbije, a informativna emisija u

22h prevashodno građanima i građankama Vojvodine.

Tokom 16 dana u periodu od 15. juna do 15. avgusta 2019. godine, monitoring je

obuhvatio 337 jedinica analize (pojedinačna objava od najave do odjave, uključujuci audio-

video sadržaje), uz napomenu da je iz analize izuzet sportski blok. U nameri boljeg

razumevanja rezultata, potrebno je istaći kontekste pomenutih centralno-informativnih

emisija.

1.2. Kontekst formata emisije

Dnevnik u 17h emituje se svakog dana na Prvom programu RTV-a i prenosi se na

Prvom kanalu Radio-televizije Srbije, u proseku traje 20 minuta. Vojvođanski dnevnik

emituje se svakodnevno u 22h na Prvom programu RTV-a, traje približno 30 minuta i kako

mu sam naziv kaže, više i opširnije se bavi temama vezanim za Vojvodinu. Oba dnevnika

bave se temama od nacionalnog i regionalnog značaja sa osvrtom na najvažnije vesti iz sveta.

Ipak, Vojvođanski dnevnik se više bavi lokalnim temama na teritoriji Vojvodine. Osim toga,

Vojvođanski dnevnik daje prostor i pričama koje za temu, između ostalog, imaju ljudske

sudbine, nacionalne manjine ili osobe sa invaliditetom. Priče predstavljaju prezenteri, koji u

slučaju oba dnevnika, samostalno vode emisiju sa izuzetkom sportskog bloka.

Radi bolje interpretacije rezultata analize neophodno je istaći da se određeni broj

vesti emitovanih tokom Dnevnika u 17h ponavlja u Vojvođanskom dnevniku u 22h. Od

ukupno 337 jedinica analize, u konkretnom slučaju vesti, bila je 201 originalna vest i 106

ponovljenih vesti, što znači da je skoro polovina vesti dva puta emitovana tokom dana u

najznačajnijim infomativnim emisijama RTV-a. Najzastupljeniji žanrovi su televizijski

prilog (225) i vesti (100). Najveći broj televizijskih priloga kvantitativno predstavlja

pozitivan rezultat, zato što prilog, za razliku od vesti koja samo prenosi informaciju, dublje

objašnjava temu i daje mogućnost za kritički osvrt. Međutim, prilikom neobjektivnog

izveštavanja, pomenute prednosti priloga kao žanra mogu biti upotrebljene u manipulativne

svrhe.

Jedna od razlika između Dnevnika u 17h i Vojvođanskog dnevnika su reklame.

Tokom Vojvođanskog dnevnika propagandni program se svakodnevno emituje između 17.

11

i 20. minuta, u trajanju od 45 do 60 sekundi. U jasno naznačenom reklamnom bloku, u datom

uzorku, najučestaliji oglašivači su lanac supermarketa „Univerexport“ (vojvođanski lanac

prehrambenih proizvoda), mesara „Matijević“ (pogoni smešteni u Vojvodini) i salon

nameštaja „Lesnina“. Periodično se emituju reklamne najave za festivale kojima je

pokrovitelj Radio-televizija Vojvodine.

1.3. Analiza

1.3.1. Povod za izveštavanje

Monitoringom povoda može da se utvrdi da li su javni servisi ispunili obavezu

društvene odgovornosti koja im je Zakonom o javnim servisima (2014) namenjena. Analiza

povoda daje uvid u uređivačku politiku medija i stepen angažovanosti novinara. Procenat

prenošenja aktuelnih vesti, izveštavanja sa pseudo-događaja i medijske inicijative, takođe

govori o načinu selekcije tema na javnim servisima.

Pseudo-događaji predstavljaju događaje namenjene samo medijima, stoga u vestima

sa pseudo-događaja najčešće nedostaje kritički pristup samom događaju o kojem se govorilo,

a novinari su svedeni na puke prenosnike informacija, što se u slučaju RTV-a desilo u 21%

slučajeva.

Izveštavanje o aktuelnim događajima koji sami po sebi imaju informativnu vrednost

čini 71%, dok je medijska inicijativa zabeležena u 8% slučajeva. Medijskom inicijativom se

nazivaju teme koje nisu pronašle svoj put na dnevnu agendu svih medija, ali ih određeni

medij uoči kao interesantnu ili važnu za društvo i obradi sa više pažnje. Neophodno je

napomenuti da se u slučaju RTV-a tek u polovini priloga klasifikovanih kao medijska

inicijativa govorilo o aktuelnim problemima u društvu, dok ostatak čine interesantni inserti

iz života. Medijska inicijativa na implicitan način ukazuje na uređivačku orijentaciju medija

i njegovu profesionalnu kapacitiranost. Danas u digitalnom dobu, uloga medija je više da

ukazuje na pitanja od javnog interesa kojima se politički establišment ne bavi na

odgovarajući način, negoli da izveštava o aktuelnim događajima jer se oni već tokom samog

odvijanja plasiraju sukcesivno na mnogim onlajn medijskim, ali i specijalizovanim,

portalima. Auditorijum, može se osnovano pretpostaviti, već ima uvid u to šta se tokom dana

dešavalo do početka informativnih emisija na tradicionalnim medijima. Istovremeno,

istinske komunikativne potrebe prepoznatog auditorijuma medij zadovoljava tako što

12

uočava društvena pitanja i probleme koji su od javnog interesa, istražuje njihove uzroke i

posledice i kroz priloge, čiji je povod medijska inicijativa, objašnjava ih zainteresovanim

javnostima. Medijska inicijativa u informativnim emisijama je proporcionalno srazmerna

profesionalizmu i dobrom kapacitetu medija.

Grafikon 1: Povod za izveštavanje

1.3.2. Tema

Mediji kao četvrti stub demokratije, snose odgovornost da građane informišu u

skladu sa javnim interesom, odnosno omoguće ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog

informisanja.

Selekcijom tema i načinom njihove obrade, mediji kreiraju stvarnost za njihov

auditorijum. To znači i da utiču na formiranje javnog mnjenja, što može biti opasno ukoliko

mediji ne informišu objektivno i u javnom interesu građana.

Najzastupljenije teme u dnevnicima RTV-a bile su ekonomija i poljoprivreda (16%),

svet i region (9%), te svet i Srbija, Kosovo, politika i delatnosti vlasti, kultura, obrazovanje

i nauka sa po 8%.

Činjenica da je tema ekonomija i poljoprivreda najzastupljenija nije neočekivana, s

obzirom na to da RTV u svakom od dnevnika ima bar jednu vest o poljoprivredi. Takođe,

Vojvođanski dnevnik se posebno bavi poljoprivredom u Vojvodini.

71%

21%

8%

Povod

Aktuelni događaji Pseudodogađaji Medijska inicijativa

13

Tema svet i region sa drugim mestom po zastupljenosti, oslikava letnji period tokom

kog je trajao monitoring, u kom se retko donose odluke od značaja i dešavaju aktuelni

događaji od velike informativne vrednosti. Istovremeno letnji period u nedostatku aktuelnih

događaja je upravo vreme da se produbljeno analizira geopolitika i ukaže na trendove i

smernice u regionalnoj i svetskoj politici što je nedostajalo u informativnim emisijama RTV-

a. U okviru dnevnika uočljiv je nedostatak redakcije za spoljnu i regionalnu politiku bez

obzira na to što je RTV pokrajinski javni servis. Vesti iz spoljne i regionalne politike prenose

se sa Tanjuga, RTS-a i Pinka. Sama činjenica da se Vojvodina graniči direktno sa Bosnom i

Hercegovinom, Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom, i da u Vojvodini žive nacionalne

manjine čije su matične države Slovačka, Češka i Ukrajina jeste indikator za uspostavljanje

ozbiljne spoljno-političke redakcije.

Kultura kao tema je jedna od redovnih rubrika, a Radio-televizija Vojvodine može

da se pohvali iscrpnim izveštavanjem o kulturnim događajima svake vrste na celoj teritoriji

Vojvodine što jeste jedan od značajnih zadataka javnog servisa.

Međutim, neke od tema na koje se RTV, kao javni servis na teritoriji multikulturalne

pokrajine, nije fokusirao bile su teme vezane za manjine, a to su kultura manjina,

obrazovanje manjina i mediji i informisanje manjina. Od ukupno 337 jedinica analize, samo

šest priloga ticalo se kulture manjina, u dva se govorilo o obrazovanju manjina, dok u datom

korupusu uopšte nije bilo reči o informisanju i negovanju maternjeg jezika nacionalnih

manjina što su oblasti koje su prepoznate kao ključne za obezbeđivanje ravnopravnosti

manjina i suštinska su delatnost nacionalnih saveta. Istovremeno, trebalo bi uzeti u obzir i

činjenicu da RTV emituje posebne programske blokove na jezicima pet nacionalnih manjina

– mađarski, rumunski, rusinski, romski i slovački i pojedinačne kraće sadržaje na još sedam

jezika manjina koje žive u Vojvodini. Takođe, emituju i Paletu, emisiju koju pripremaju

novinari redakcija na jezicima manjina, a koja se titluje na srpski jezik.

14

Grafikon 2: Tema

9%

8%

8%

8%

5%

16%6%

8%

1%

8%

1%

8%

3%

2%2%

2%5%

Tema

Svet i region Svet - Srbija Kosovo

Politika i delatnosti vlasti Evrointegracije Ekonomija i poljoprivreda

Zdravstvo Kultura Kultura manjina

Obrazovanje i nauka Obrazovanje manjina Mediji i informisanje

Mediji manjina Komunalne teme Crna hronika

Kriminal Prošlost Ljudska prava i demokratija

Nasilje u porodici/školi Drugo

15

1.3.2.1. Vesti od javnog interesa koje nisu pronašle svoje mesto u dnevnicima RTV-a.

Monitoringom izabranih tema, može se utvrditi uređivačka politika jednog medija.

To podrazumeva i uporednu analizu vesti od javnog interesa objavljenih na dan monitoringa,

a koje nisu pronašle svoje mesto u dnevnicima RTV-a.

Prilikom upoređivanja vesti izabranih za prikazivanje i obradu u dnevnicima RTV-a

sa vestima emitovanim ili objavljenim istog dana u drugim domaćim medijima, nameće se

zaključak da su na Radio-televiziji Vojvodine izostale vesti koje se tiču propusta vladajuće

Srpske napredne stranke ili kritika vladajućoj strukturi upućenih od relevantnih aktera. Tako

17. juna uređivačku selekciju nije prošla vest o sukobu zamenika gradonačelnika Beograda

Gorana Vesića, inače člana Srpske napredne stranke, sa televizijom N1, često u javnosti

nazivanoj „plaćeničkom“ od strane čelnika SNS-a i tabloidnih medija. Vesić je izjavio da

ima „uvid u interne mejlove N1“10, što predstavlja direktno kršenje zakona. Deset dana

kasnije, 27. juna, usledila je krivična prijava televizije N1 protiv Gorana Vesića11, što tog

datuma, takođe, nije bila vest u dnevnicima RTV-a.

Sličan primer uređivačke politike, odnosno selekcije vesti, uočen je 25. juna. Tada

se tokom posete lidera opozicionog Saveza za Srbiju Dragana Đilasa Šapcu desio verbalni

napad na Đilasa, za koji se sumnja da su izvršili aktivisti šabačkog ogranka SNS-a12. O

pomenutom događaju nije bilo reči u tadašnjem izdanju dnevnika.

Zatim vest od 7. jula o tome da je slovenački avioprevoznik Adrija ervejz prijavila

Srbiju evropskim institucijama zbog državne pomoći koju dodeljuje Er Srbiji13, takođe, nije

prošla selekciju. Dva dana kasnije, 7. jula, nije objavljena vest o tome da je Elektroprivreda

Srbije prethodne godine poslovala u gubitku od 11 miliona evra14. Poređenja radi, na sajtu

RTV-a objavljena je vest15 od 4. septembra da je EPS „najveće privredno društvo u 2018.

godini...sa poslovnim prihodom od 263,9 milijardi dinara“, bez navođenja prethodnog

podatka da je iste te godine poslovala u gubitku, što predstavlja primer manipulativne

selekcije informacija.

10http://rs.n1info.com/Vesti/a492661/Vesic-rekao-da-ima-uvid-u-interne-mejlove-N1.html 11http://rs.n1info.com/Vesti/a495330/Advokati-N1-podneli-krivicnu-prijavu-protiv-Gorana-Vesica.html 12https://www.danas.rs/politika/zelenovic-napad-na-djilasa-i-njegove-saradnike-delo-aktivista-sns-a/ 13http://rs.n1info.com/Biznis/a497964/Posledice-slovenacke-prijave-po-Er-Srbiju.html 14http://rs.n1info.com/Biznis/a497842/Djilas-o-gubicima-u-EPS-u.html 15http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/eps-najvece-privredno-drustvo-nis-najuspesnije_1045608.html

http://rs.n1info.com/Vesti/a492661/Vesic-rekao-da-ima-uvid-u-interne-mejlove-N1.html

http://rs.n1info.com/Vesti/a495330/Advokati-N1-podneli-krivicnu-prijavu-protiv-Gorana-Vesica.html

https://www.danas.rs/politika/zelenovic-napad-na-djilasa-i-njegove-saradnike-delo-aktivista-sns-a/

http://rs.n1info.com/Biznis/a497964/Posledice-slovenacke-prijave-po-Er-Srbiju.html

http://rs.n1info.com/Biznis/a497842/Djilas-o-gubicima-u-EPS-u.html

http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/eps-najvece-privredno-drustvo-nis-najuspesnije_1045608.html


16

Veoma aktuelna tema u mnogim medijima u monitorovanom periodu bila je

validnost diploma osnovnih studija i doktorskih disertacija ministra za finansije Siniše

Malog i ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića16, a o čemu se nije govorilo u

analiziranim dnevnicima RTV-a.

Većina vesti koje nisu objavljene na RTV-u, pronađena je u dnevnim novinama

Danas, na sajtu i kanalu televizije N1, kao i na sajtu novinske agencije Beta.

1.3.3. Subjekt

Kodni protokol korišćen za analizu centralno-informativnih emisija prepoznaje 40

različitih subjekata. Na taj način želi se utvrditi kome je ustupljen medijski prostor i da li

postoji disbalans pri odabiru sagovornika. Nejednakom selekcijom sagovornika građani

postaju podložni manipulacijama i uticaju, i lišavaju se prava na objektivno informisanje.

Kodni list je senzibilisan za posebne društvene grupe u nameri da se ustanovi njihova

zastupljenost i stepen društvene odgovornosti medija, s obzirom na to da se prava posebnih

društvenih grupa neretko krše i zanemaruju u Republici Srbiji.

Najzastupljeniji subjekti bili su strani i međunarodni subjekti (22%), zatim izvršna

vlast (17%) i pokrajinska i lokalna vlast (11%). Prisustvo stranih subjekata u najvećem

procentu nije neočekivano, s obzirom na to da je Srbija u procesu evrointegracija, a da strane

zemlje posreduju u procesu stabilizacije odnosa između Beograda i Prištine.

Sa druge strane, uočena je neravnoteža između medijskog prostora datog vlasti i

opoziciji. Subjekti iz institucija republičke vlasti i institucija državne uprave, kao posebne

kategorije subjekta, zajedno sa subjektima iz pokrajinskih i lokalnih institucionalnih vlasti

čine 32% od ukupnog broja. Procenat opozicije u ulozi subjekta je 0%, odnosno opozicioni

političar se pojavio u ulozi subjekta samo u jednom prilogu. Nesrazmernim davanjem

medijskog prostora narušava se obaveza o poštovanju pluralizma, propisana članom 7

Zakonom o javnim medijskim servisima (2014).

Radio-televizija Vojvodine ustupila je više od polovine medijskog prostora stranim

i međunarodnim subjektima i vlasti, dok je druga polovina obuhvatila sve ostale kategorije

subjekata što ponovo ukazuje na neravnotežu pri odabiru sagovornika. Ostale kategorije čine

16https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1703729&print=yes

https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1703729&print=yes

17

ekonomski subjekti, građani, udruženja građana, posebne društvene grupe, zdravstvene,

kulturne, obrazovne i naučne, verske i institucije socijalne zaštite i nacionalnih manjina.

Subjekti kulturnih i obrazovnih institucija čine 8%, a građani samo 6%, dok je udeo

posebnih društvenih grupa 4%. Među potkategorijama posebnih društvenih grupa, jedino su

se izdvojile potkategorije đaci, studenti i mladi i pripadnici nacionalnih manjina. Takođe,

subjekti iz kulturnih, obrazovnih, verskih i institucija nacionalnih manjina, saveta

nacionalnih manjina, kao i medija manjina bili su subjekti u samo devet jedinica analize.

18

Grafikon 3: Subjekt

0% 5% 10% 15% 20% 25%

1

SUBJEKAT41 - Drugo

Posebne društvene grupe 40 - Pripadnik nacionalnemanjinePosebne društvene grupe 39 - LGBT populacija

Posebne društvene grupe 38 - Osobe sa invaliditetom

Posebne društvene grupe 37 - Nezaposleni

Posebne društvene grupe 36 - Penzioneri i stari

Posebne društvene grupe 35 - Studenti

Posebne društvene grupe 34 - Đaci

Posebne društvene grupe 33 - Tinejdžeri

Posebne društvene grupe 32 - Deca

Građani 31 - U drugoj ulozi

Građani 30 - Kao vox populi

Građani 29 - Kao učesnici događaja, svedoci

Građani 28 - Kao potrošači, korisnici usluga

27 - Udruženja građana

26 - Stručnjaci

25 - Sportske i rekreativne institucije

24 - Institucije nacionalnih manjina/saveti nacionalnihmanjina23 - Verske institucije manjina

22 - Verske institucije

21 -Mediji i novinari manjina

20 - Mediji i novinari

19 - Obrazovne i naučne institucije manjina

18 - Obrazovne i naučne institucije

17 - Kulturne institucije i umetnici manjina

16 - Kulturne institucije i umetnici

15 - Institucije socijalne zaštite

14 - Zdravstvene institucije

Ekonomski subjekti 13 - Javni sektor

Ekonomski subjekti 12 - Privatni sektor

Partije (organi stranke i poslanici) 11 Opozicione

Partije (organi stranke i poslanici) 10 Vladajuće

9 - Kosovski subjekti

8 - Pokrajinske i lokalne institucije vlasti

Institucije državne uprave 7 - Policija i vojska

Institucije državne uprave 6 - Nezavisne institucije iagencijeInstitucije državne uprave 5 - Državna administracija

Institucije republičke vlasti 4 - Sudska vlast

Institucije republičke vlasti 3 - Izvršna vlast

1 - Strani i međunarodni subjekti

19

1.3.3.1. Polna struktura subjekta

Dosadašnja praksa veće zastupljenosti subjekata muškog pola potvrđena je još

jednom. Subjekti muškog pola javljaju se skoro tri puta više nego subjekti ženskog pola, što

u procentima izgleda ovako: muški pol (64%), ženski pol (24%), mešoviti/grupni (4%) i

neidentifikovani subjekat (8%).Što se novinara tiče, u prilozima RTV-a žene su više

zastupljene od muškaraca na poziciji novinara/ke. Takođe, žene su češće na poziciji

prezentera/ke.

Mediji imaju odgovornost da utiču na promene i poboljšanje stanja ljudskih prava,

te da se svojim postupcima, u ovom slučaju odabirom sagovornika, bore protiv

diskriminacije žena, što je uloga koju RTV nije ispunio. Veći broj muških subjekata u

korelaciji je sa mnogo većim brojem muškaraca na odgovornim pozicijama, što predstavlja

problem daleko širi od našeg društva.

Stanje je identično i u novinarskoj profesiji, gde su žene uglavnom na poziciji

novinarki, a muškarci na uredničkim ili menadžerskim pozicijama. Takođe, vidljiva je

horizontalna i vertikalna segregacija. „Horizontalna segregacija postoji kada muškarci i žene

imaju tendenciju da biraju različite karijere ili im se dodeljuju različite novinarske aktivnosti

i zadaci – na primer, muškarci su informativno‐politički i sportski novinari, a žene novinarke

u kulturi ili se bave temama iz oblasti zdravstva i obrazovanja. Vertikalna segregacija nastaje

kada muškarci u istom zanimaju dominiraju na bolje plaćenim pozicijama kao što su

uredničke, menadžerske, direktorske i vlasničke strukture u medijima, dok žene uglavnom

ostaju na novinarskim i nižim uredničkim funkcijama, koje su slabije plaćene.“ (Milinkov,

2016:70)

Grafikon 4: Polna struktura subjekta

24%

64%

4%8%

Polna strukturasubjekta

Ženski Muški Mešoviti/grupni Neidentifikovan

20

1.3.4. Objekat

Monitoring objekta pruža uvid u informacije „o kome“ se najčešće govori, što je

podatak koji služi analizi disbalansa između subjekta i objekta, odnosno da li je kategorijama

o kojima se najviše govori (objektima) dat medijski prostor da kažu nešto o sebi (subjekat).

Osim toga, analizom objekta saznaje se i o kojim kategorijama nije bilo reči.

Takođe, kao i u okviru subjekta, kodni list je senzibilisan za posebne društvene grupe

u nameri da se ustanovi njihova zastupljenost i stepen društvene odgovornosti medija s

obzirom na često kršenje i zanemarivanje prava posebnih društvenih grupa u Srbiji.

Najfrekventniji objekti bili su strani i međunarodni (25%), zatim građani kao

učesnici događaja/svedoci (14%), izvršna vlast (9%) i institucije pokrajinske i lokalne vlasti

sa 6%. Uočen je disbalans između vlasti i građana u ulozi subjekta i objekta. Vlast je zbirno

najzastupljenija u kategoriji subjekta sa 32%, dok se o njoj govori samo u 20%. Razlika je

još primetnija kod građana, o njima se govori u 15% dok im je glas dat samo u 6% slučajeva.

Što se tiče posebnih osetljivih grupa, u dnevnicima RTV-a govorilo se o deci,

đacima, studentima i omladini, osobama sa invaliditetom i pripadnicima nacionalnih

manjina u proseku u oko 2% slučajeva. Kao i u gorenavedenim slučajevima, potrebno je dati

više medijskog prostora posebnim osetljivim grupama, ali u funkciji subjekta.

21

Grafikon 5: Objekat

0% 10% 20% 30%

1

OBJEKAT

41 - Drugo

Posebne društvene grupe 40 - Pripadnik nacionalne manjine

Posebne društvene grupe 39 - LGBT populacija













26 - Stručnjaci


24 - Institucije nacionalnih manjina/saveti nacionalnih manjina

23 - Verske institucije manjina

















Institucije državne uprave 6 - Nezavisne institucije i agencije

Institucije državne uprave 5 - Državna administracija



Institucije republičke vlasti 2 - Zakonodavna vlast


22

1.3.5. Odnos novinara prema temi i subjektu

Ispitivanje odnosa novinara prema temi i subjektu ima za cilj da otkrije da li se i o

kojim temama izveštava pristrasno. Pristrasno izveštavanje o određenim temama direktno

oslikava uređivačku politiku medija. Analizom se utvrđivao procenat pristrasnih (29%),

nepristrasnih (71%) i vesti za koje nije moguće odrediti (0%).

Procenat od 29% pristrasnih vesti jeste visok, međutim, potrebno je istaći da se

dnevnici RTV-a bave temama iz kulture koje u sebi uvek nose dozu pristrasnosti. Ipak, u

svrhu boljeg razumevanja analize pristrasnih jedinica, navode se sledeći primeri:

- 17. juna, Dnevnik u 17h počeo je vešću najavljenom kao najvažnijom, da je u toku sednica

Glavnog odbora SNS-a. Usledio je prilog o sednici gde je prenet govor predsednika SNS-a,

ujedno i predsednika države Aleksandra Vučića. Novinarka se uživo uključila u program sa

pitanjem šta je sve poručio predsednik Vučić. Prilog je prošao bez ikakvog kritičkog osvrta

na reči predsednika države. Sličan primer desio se 10. jula kada je tokom dnevnika RTV-a

citiran Vučićev autorski tekst za dnevne novine Politika, bez kritičkog osvrta;

- 8. jula u dnevnicima se našao prilog o Kosovu sa predsednikom Vučićem kao glavnim

subjektom. Problem ovog priloga predstavlja izbor izjava zato što su se osim izjava sa

informativnom vrednošću u prilogu našle i izjave populističkog karatera, bez informativne

vrednosti sa namerom uticanja na emocije, što predstavlja jednu od strategija manipulacije.

Sporan izbor izjave uočen je i 10. jula, zato što se u prilogu emitovala izjava ministra odbrane

Aleksandra Vulina koji koristi pogrdan naziv „Šiptari“, što se može klasifikovati kao govor

mržnje;

- takođe, određeni broj priloga svrstava se u pristrasan ponovo zbog izbora izjava. Izjave u

kojima se naglašava da je određena „tema“ kojom se subjekti bave u prilogu zapravo ideja

predsednika Vučića. Takve izjave izabrane su bez relevantnog razloga za prilog. Tako je 26.

jula nakon informacije da je evropski komesar za proširenje Johanes Han postao ambasador

Sportskih igara mladih regiona usledila izjava premijerke Ane Brnabić u kojoj se navodi da

je još 2014. godine, tada premijer Vučić, prepoznao važnost tih igara za budućnost i

pomirenje u regionu, te da je Vlada Srbije od tada pokrovitelj igara;

- sledeći primer jeste 5. avgusta kada se tokom javljanja uživo iz ateljea ruskog vajara u

Moskvi u kojem nastaje spomenik Stefanu Nemanji, navodi da je predsednik Vučić svojom

idejom započeo ovaj spomenik 2014. godine;

23

- sličan princip zabeležen je i u prilogu emitovanom 7. avgusta koji je za temu imao početak

izgradnje stanova za pripadnike službi bezbednosti za 500 evra po kvadratu. Usledila je

izjava minsitra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića koji kaže da se „konačno na pravi

način kruniše sve ono što je rađeno prethodnih godina, inicijativa predsednika Vučića da

ljudima kojima tražimo da rizikuju svoje živote...obezbedimo povoljan krov nad glavom“.

Za vreme istog priloga, emitovana je izjava premijerke Brnabić u kojoj govori da je „ovo

najbolji period za građevinsku industriju i to je pokazatelj sve jače ekonomije Srbije

zahvaljujući reformama pokrenutim 2014. od strane Vlade koju je tada vodio Vučić“;

- još jedan primer pristrasnih priloga zbog selekcije izjava predstavlja prilog emitovan 19.

juna povodom ponovnog polaganja maturskog ispita nakon što su procureli u javnost.

Emitovana je izjava ministra prosvete Mladena Šarćevića u kojoj se navodi da „oseća

moralnu odgovornost za testove, ali da to nije razlog za njegovu ostavku zato što je loš sistem

polaganja prijemnog uveden 2011. godine“.

Osim selekcije izgovorenog, pristrasan element se može ostvariti i selekcijom

sagovornika, ukoliko oni nisu relevantni ili nadležni za temu o kojoj se govori, a pružen im

je medijski prostor da komentarišu.

- u dnevniku od 12. avgusta emitovana su dva priloga koja se mogu okarakterisati kao

reklamni, bez naznake o tome. Jedan se tiče državljanina Srbije koji je vlasnik restorana u

Budimpešti, u kojem je restoran glavna tema priloga. U drugom prilogu se promoviše Kajak

klub iz Apatina.

Grafikon 6: Odnos novinara prema temi i subjektu

29%

71%

0%

Odnos novinara prema temi i subjektu

Pristrasno Nepristrasno Nije moguće odrediti

24

1.4. Zaključak

Kao što je navedeno u uvodu, analizom rada javnih servisa moguće je uočiti

probleme pri njihovom radu. Rezultati monitoringa ukazali su na nekoliko aspekata u kojima

ima mesta za poboljšanje u centralno-informativnim emisijama Radio-televizije Srbije:

- poboljšati balans između vlasti, opozicije i građana u smislu uloga subjekta i objekta: pri

izboru sagovornika pružiti medijski prostor opoziciji u funkciji subjekta, a građanima češće

dati glas, odnosno postavljati ih u funkciju subjekta, a ne objekta;

- prilikom izbora sagovornika napraviti ravnotežu između ženskih i muških subjekata;

- obezbediti više medijskog prostora posebnim osetljivih grupama, u funkciji subjekta;

- sankcionisati potencijalni govor mržnje političara;

- izjave relevantih aktera selektovati prema njihovoj informativnoj vrednosti i izbegavati

emitovanje izjava sa emotivnom ili manipulativnom notom, sa ciljem objektivnog

informisanja građana.

25

2. Monitoring jutarnjeg programa Radio televizije Vojvodine - Dobro jutro,

Vojvodino

Jutarnji program Radio televizije Vojvodine monitorivan je po metodi deskriptivne

analize medijskih sadržaja, a korpus je obuhvatao osam emisija tokom dva meseca trajanja

monitoringa. Cilj je bilo ispitivanje profesionalizacije, nezavisnosti i informativne uloge

javnih servisa, te analiza tema i subjekata kojima javni servis Vojvodine daje poseban značaj,

što je važno jer su to subjekti koji imaju šansu da govore javno u najgledanijim

informativnim emisijama javnog servisa.

Ipak, kod izbora sagovornika, uočeno je nepoštovanje balansiranog izveštavanja i

pravila druge strane, dok kod tema najveći problem predstavlja manjak priča o stvarnim i

svakodnevnim problemima građana, a teme većinom imaju pozitivnu konotaciju. Pristrasno

izveštavanje novinara nije redak slučaj tokom reporterskih uključenja u jutarnji program.

Na koji način javni servisi moraju ostvarivati javni interes definisano je Zakonom o

javnim medijskim servisima te je on, pored Kodeksa novinara Srbije, činio podlogu ovom

monitoringu.

2.1. Kontekst emisije

Jutarnji program Radio televizije Vojvodine Dobro jutro, Vojvodino, emituje se

svakog radnog dana od 6.30 do 8.30. Ima redovne rubrike: Listanje štampe, Servisne

informacije, Jutarnji dnevnik, Vesti i Najvažnije vesti, serijal Faces, redovna uključenja

reportera, deo za pripremljene priloge i deo za gostovanja (najčešće dva gosta po emisiji).

Emisiju najčešće vode dva voditelja - po jedan muškog i ženskog pola ili (ređe) samo jedno.

2.2. Teme

Najčešće teme jutarnjeg programa čine aktuelni kulturni događaji u Vojvodini, teme

iz oblasti obrazovanja, sporta, turizma i zdravstva obrađene afirmativno ili u formi saveta,

preporuka. Nije uočeno nepristrasno obrađivanje političkih, istorijskih, privrednih,

socijalnih, zdravstvenih, kulturnih, obrazovnih, naučnih, ekoloških i drugih pitanja po

kojima su javni servisi obavezani Zakonom o javnim medijskim servisima (2014) u članu 7

na način da se otvaraju važni problemi i pitanja za javnost. Vojvođanske teme su česte u

samom programu jer, kao što je napomenuto, to su najčešće najave događaja, a reporteri se

26

u svakoj emisiji javljaju iz nekog grada Vojvodine. Ipak, u Jutarnjem dnevniku i emisiji

Vesti manjka vojvođanskih vesti (jedna ili dve vesti po emisiji). Primećeno je da malo

prostora imaju i vesti iz oblasti poljoprivrede, dok političkih tema uopšte nema u jutarnjem

programu (izuzev Vesti i Jutarnjeg dnevnika), a kada se pojave, obrađene su potpuno

površno, bez dublje analize i problemskog pristupa. Da se primetiti da sve teme imaju

pozitivnu konotaciju ili su, eventualno, iskazane u formi saveta, preporuka, izuzev stvari za

koje postoji individualna odgovornost građana ili je u pitanju „viša sila”, odnosno gde

odgovornost nije na nadležnim organima.

2.3. Jutarnji dnevnik i Vesti

U Jutarnjem dnevniku i Vestima prilikom obrade tema nema analitičkog pristupa i

problematizovanja, nego su to često agencijske vesti, prenošenje izjava organizatora

događaja i predstavnika vlasti koji se citiraju i kada se radi o kulturnim događajima i

manifestacijama, a češći su sagovornici i od samih učesnika. Najčešće vesti su svetskih ili

nacionalnih razmera. Kao što je pomenuto, tokom informativnih emisija u okviru jutarnjeg

programa jedna ili dve vesti budu sa lokala ili Pokrajine, a dešava se da takva ne bude nijedna

vest. (Tokom emisije 23. jula polovina vesti bila je sa Kosova, jedna svetska i poslednja vest

u informativnom delu (izuzev sportskih vesti) bila je iz Vojvodine, a ona jedina nije

pomenuta u drugom izdanju Vesti). Kulturni događaji i aktivnosti Skupštine Grada ili

Pokrajine su najčešće teme vesti iz Vojvodine. U jutarnjim informativnim emisijama skoro

da nema vesti o nacionalnim manjinama i pored toga što je Vojvodina multikulturalno

područje. Manjine su generalno zastupljene u maloj meri, a i kada se govori o njima, u fokusu

su kulturne manifestacije, dok nijedna priča o problemima i preprekama nije primećena

tokom čitavog monitoringa.

2.4. Prilozi, reporterska uključenja i gostovanja

Nijedan prilog iz emisije se, prema definiciji, ne može smatrati problemskim

prilogom, prvenstveno zato što nijedan nije podrazumevao kritički stav novinara prema temi,

nije postojao problemski aspekt, niti je u bilo kakvom obliku ispoštovano pravilo druge

strane ili ravnopravno sučeljavanje različitih stanovišta, kako je to definisano zakonom.

Najčešće nije ni bilo šanse za tako nešto jer su sve teme obrađene u formi izveštaja ili se, u

najvećem broju slučajeva, radi o afirmativnim prilozima. U prilozima su česte zanimljivosti

27

i „tople ljudske priče” (poput Svetskog dana roda (24. jun), plemića u selu Svetozar Miletić

(31. jul) ili (31. jul) žene iz Omoljice kojoj su prijatelji sagradili kuću, a ona im se odužila i

napravila etno-park).

Jedna o češćih tema je i sport, a posebno kultura, odnosno, skoro uvek aktuelni

događaji u Vojvodini poput festivala, edukativnih radionica, verskih praznika i običaja.

Pohvalno je što su primećene medijske inicijative o zdravstvu, bezbednosti u

saobraćaju i ekologije o kojima se razgovara i sa gostima u studiju. Ipak, što se drugih tema

tiče, najveći problem je pristup jer ne postoji kritički osvrt nego se o svemu razgovara

afirmativno i pozitivno, izuzev, kao što je već rečeno o stvarima za koje postoji lična

odgovornost građana (saobraćajne nezgode, otpad na nepropisanim mestima) ili „više sile”

(vremenske nepogode), a ne nadležnih organa. To je primećeno i prilikom izveštavanja o

vremenskim nepogodama 24. juna u Srbiji kada je Beogradu pored samog nevremena,

naškodila i loša kanalizacija usled čega je ceo grad bio poplavljen. Iako se u jutarnjem

progamu govorilo o nevremenu, a u prilogu je o tome u Jutarnjem dnevniku reč data i

gradskom čelniku (zameniku gradonačelnika Goranu Vesiću), novinari se nisu osvrtali na

druge faktore problema i odgovornost je prebačena isključivo na „višu silu”.

O državnim aferama nema govora u jutarnjem programu ni kada ih otkriju i prenesu

drugi mediji, te javni servis nije izvestio javnost o državnoj pomoći od 21 milion evra Er

Srbiji za šta predstavnici vlasti tvrde da su dugovanja JAT-a, kao ni o letovima vladinim

avionom u Antaliju, Grčku i Tunis za šta Generalni sekretarijat Vlade Srbije saopštava da ne

zna ko je i zašto putovao. Ovo je u suprotnosti sa načelom Kodeksa novinara Srbije koje

kaže da „novinar ne sme odlagati objavljivanje bitnih informacija, osim zbog neophodne

provere tačnosti” i da je prećutkivanje činjenica koje mogu bitno da utiču na stav javnosti o

nekom događaju jednako njihovom namernom iskrivljivanju ili iznošenju laži.”

Kultura, turizam, sport i zdravstvo su najzastupljene teme kod izbora gostiju u

studiju, ali voditelji ne koriste priliku da sa gostima otvaraju važne problemske teme. Sa

sagovornicima iz javnih preduzeća priča se isključivo o aktuelnoj temi zbog koje su pozvani,

a ne razgovara se o svakodnevnim, konkretnim problemima građana (prilikom gostovanja

portparolke Javno-komunalnog preduzeća „Čistoća” 24. juna govoreno je o otpadu koji

građani ostavljaju na nepropisnim mestima, a iako je pre dve i po godine započeta separacija

otpada u centru Novog Sada uz najave da će se projekat širiti i na druge delove grada, a do

sada ništa novo nije učinjeno, voditelji nisu iskoristili priliku da o tome popričaju sa

gošćom); sa ženama koje se bave naukom ili sportom govori se afirmativno o njihovim

28

uspesima, dok pomena o preprekama gotovo da nema. Tako je i sa nacionalnim manjinama

- u fokusu su verski ili kulturni događaji, ali i ne i stvarni problemi sa kojima se suočavaju.

U jutarnjem programu, kao i u Jutarnjem dnevniku, tema o manjinama ili

marginalizovanim grupama je malo, a kad se obrađuju to su samo pozitivne priče. I to nije

slučaj samo sa nacionalnim manjinama niti uopšte sa manjinama jer se stvarni problemi

javnosti doslovno ne vide u programu. Primer za to je slučaj porodice Ninić iz Novog Sada

koju je, zbog kreditnog duga, privatna izvršiteljka, u pratnji policije, bravara, vatrogasaca i

Hitne pomoći pokušala nenajavljeno da prinudno iseli peti put, što je prošlo neuspešno jer

je supruga polila stan benzinom da bi sprečila upad izvršitelja, a o tome nije bilo ni pomena

u sutrašnjem izdanju jutarnjeg programa.

2.5. Akteri

Može se reći da su sagovornici relevantni za teme o kojima pričaju izuzev situacija

gde je izostajala druga strana priče, a često nije bilo ni mogućnosti za to jer se radilo o

afirmativnim prilozima ili najavama i izveštajima sa događaja; i izuzev situacija gde su

političari stavljeni u fokus vesti, umesto samog događaja (15. jul - predsednik Srbije

Aleksandar Vučić o dolasku Emanuela Makrona; 8. avgust - premijerka Srbije Ana Brnabić

prisustvovala početku izgradnje stanova za bezbednjake u Novom Sadu itd...). Reč

stručnjaka se retko čuje iako se u Kodeksu novinara Srbije napominje da je novinar dužan

da konsultuje bar dva „nezavisna izvora informacija” koji će neku informaciju potvrditi ili

osporiti.

Najzastupljeniji sagovornici u prilozima, uključenjima i tokom gostovanja su

organizatori događaja i nadležni državni ili pokrajinski organi (ređe tokom gostovanja), čime

se, stiče se utisak, ne vodi računa o tome da „izvori informacija često slede svoje interese ili

interese društvenih grupa kojima pripadaju i prilagođavaju svoje iskaze tim interesima”,

kako na to upozorava Kodeks. Tokom pomenutog izveštavanje o nepogodama u Srbiji jedini

sagovornik je bio beogradski čelnik (zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić), dok

je sa stručne strane samo preneto saopštenje (načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag

Marić); tokom najave gradnje novog kliničkog centra u Novom Sadu u prilogu 4. jula od

četiri sagovornika nijedan nije bio stručnjak u oblasti zdravstva već su svi bili predstavnici

pokrajinskih i republičkih vlasti i finansijer projekta (pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran

Gojković, predsednik Skupštine APV Igor Mirović, premijerka države Ana Brnabić i

Selisitad Ridl iz Evropske investicione banke). Gradski čelnici su jedini pitani i kada se radi

29

o socijalnim pitanjima - o izgradnji stanova za izbegla i raseljena lica (15. avgust) govori

samo čelnik opštine u kojoj se izvode radovi (predsednik opštine Sremski Karlovci, Nenad

Milenković), koji tokom čitavog svog govora ističe pomoć države i opštine projektu, dok

novinarka potvrđuje te reči. O problemu afričke kuge svinja (15. avgust) govori samo

nadležni ministar (ministar poljoprivrede Branislav Nedimović), dok reči eksperata iz sfere

poljoprivrede nema.

Što se političkih i stranačkih aktera tiče, reč se daje samo predstavnicima vlasti. Ni u

jednom prilogu tokom dva meseca monitoringa nije se čuo glas opozicije, a može se reći da

za to nije bilo ni prilike jer u programu nema političkih tema. Jedini put kada je opozicija

pomenuta bilo je tokom vesti o zajedničkom sastanku vlasti i opozicije, ali ni tada nije imala

priliku da govori (31. jul, živi govor imao je samo Milan Antonijević iz Fonda za otvoreno

društvo koji je sazvao sastanak) niti je postojala ikakva analiza ove teme. Čak i kada se radi

o prepirkama vlasti i opozicije, izveštava se potpuno jednostrano te se stiče utisak da u

čitavoj priči postoji samo jedna strana iako je u Kodeksu novinara Srbije jasno naznačeno

da je novinar dužan da, kada je to neophodno, konsultuje što više izvora i da im omogući

iznošenje stavova. Kada se nekoliko dana govorilo o međusobnom prisluškivanju između

sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića i bivšeg predsednika Borisa Tadića, u

Jutarnjem dnevniku (31. jul) preneta je samo izjava ministra spoljnih poslova (bivši ministar

unutrašnjih poslova Ivica Dačić) koji potvrđuje da su sadašnji predsednik države i bivši

predsednik Tomislav Nikolić bili prisluškivani u vreme kada je Boris Tadić bio na vlasti,

dok optužena strana - danas opozicioni političar Boris Tadić - nije citiran iako je u više

navrata izlazio u javnost sa demantijem ove priče, i kontra izjavom da je on prisluškivan dok

je bio na vlasti od strane Aleksandra Vučića.

Nije redak slučaj ni da je čitav prilog prenesen govor državnika, te se tako vest o

najavama novog investicionog ciklusa (24. jun) sastojala od izjava ili parafraziranih delova

govora predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Drugi deo ovog priloga odnosio se na temu

Kosova, gde je, takođe, preneta samo izjava predsednika.

Slična situacija desila se i tokom priloga o najavama premijerke Srbije Ane Brnabić

kada je u jednom prilogu (15. avgust) obuhvaćeno nekoliko tema (plan za rudnike Resavice,

nove ekonomske aktivnosti, nova radna mesta, više novca za infrastrukturu, investicije u

zdravstvo, povećanje plata i penzija), a prilog se sastoji samo od izjava i parafraza premijerke

Ane Brnabić i ministra finansija Siniše Malog koji svoj komentar daje, takođe na više tema

30

(povećanje plata i penzija, investicije u infrastrukturu i sveopšti razvoj srpske ekonomije). S

obzirom na to da se izjave predstavnika vlasti prenose često i na skoro svaku važniju temu,

jednom prilikom predsednik Srbije je u Jutarnjem dnevniku citiran u tri vesti zaredom (15.

jul), a tema svih vesti je bio isti povod - dolazak inostranog predsednika u Srbiju (francuski

predsednik Emanuel Makron). Prva vest bila je tokom uključenja reportera kada su, pored

najavljene agende, prenete izjave srpskih zvaničnika (predsednika Srbije Aleksandra Vučića

i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića), nakon čega je reakcijama na isti događaj posvećena

i jedna cela vest u Dnevniku (predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra unutrašnjih

poslova Nebojše Stefanovića), i treći put je predsednik Srbije citiran tokom vesti koja je bila

podsećanje na raniji događaj u vezi sa aktuelnim (da je predsednik Srbije ranije čestitao

nacionalni praznik francuskom predsedniku).

2.6. Odnos novinara prema temama

Primećeno je da novinari teme kao što su redovno održavanje puteva, popravke ili

rekonstrukcije predstavljaju kao stvari od izuzetnog značaja, a kako je pomenuto da su

predstavnici vlasti ili javnih preduzeća najčešće citirani, tako je i za ove teme te se stvara

utisak da je sve njihova zasluga i da su oni lično finansirali i sproveli aktivnosti.

Urbanistički radovi ili kupovina opreme za bolnice najavljuju se kao „lepe vesti”,

„veliki projekti”. Novinari u razgovoru sa predstavnicima javnih preduzeća tokom najave

radova na putevima ili ozelenjavanja grada izveštavaju uz komentare „sve to će doprineti da

bude manje nervoze, manje gužve i veća bezbednost", „u cilju bolje vrste ovog vida

saobraćaja", „svi ovi radovi će doprineti da saobraćaj bude mnogo bolji nego do sada", „grad

čini dosta toga da popravi loš procenat zelenih površina”, „najveću korist od puta imaju

stanovnici kojima je odlazak na posao olakšan”, dok je u samo jednom prilogu (31. jul)

novinar naveo nekoliko pohvala: „time (infrastrukturnim radovima) se poboljšava i

saobraćajna infrastruktura ovog dela grada”, „u narednom periodu biti završeni na

zadovoljstvo svih građana”, „značajni radovi sprovode se i u Železničkoj ulici”, „(javno

preduzeće) intenzivno radi”, „ovo je samo jedna od investicija koje ovo javno-komunalno

preduzeće sprovodi tokom letnje sezone”. Važno je istaći da je baš ovo preduzeće (JKP

Toplifikacije, Sremska Mitovica) bilo jedan od predmeta protesta „1 od 5 miliona“ tokom

zime u ovom gradu zbog „povećanja cene grejanja i loše usluge”, kako su tada naveli

organizatori protesta.

31

Stiče se utisak da reporeteri, novinari i voditelji u studiju često ne pristupaju

temama kritički već isključivo afirmativno, pristrasno i pozitivno što je u suprotnosti sa

osnovnim standardima novinarske profesije jer je novinar, pre svega, odgovoran svojim

čitaocima, slušaocima i gledaocima, a tu odgovornost, kako je naznačeno u Kodeksu, ne sme

da podredi interesima drugih, a posebno interesima izdavača, vlade i drugih državnih organa.

Analiza je pokazala potpuno suprotno što ukazuje na to da je prikriveno oglašavanje jedan

od bitnih elemenata uređivačke poitike RTV-a.

32

3. Dekonstrukcija uređivačke politike mađarske redakcije „RTV-a” od 15. juna do

15. avgusta 2019. godine

Korpus istraživanja čini osam informativnih emisija (osam dana) i dve kolažne emisije

(dva dana) praćenih u periodu od 15. juna do 15. avgusta 2019. godine. U analizi je korišćena

kvantitativno-kvalitativna analiza medijskog diskursa. Cilj ove analize je da se istraži na koji

način je mađarska redakcija Radio televizije Vojvodine pratila dešavanja u naznačenom

periodu. Primećeno je sveobuhvatno, nepristrasno, objektivno i pravovremeno izveštavanje

javnog servisa koji je pratio različita dešavanja iz cele Vojvodine, ali i Srbije i sveta.

3.1. Korpus

Ukupan broj analiziranih informativnih emisija RTV-a na mađarskom jeziku je osam

(Híradó, na sprskom Dnevnik) u periodu od 15. juna do 15. avgusta (17. i 25. jun, 3, 11, 19.

i 27. jul, 8. i 14. avgust). Ukupan broj analiziranih priloga je 136.

Kolažna emisija „Napjaink” (na srpskom Naši dani) analizirana je u istom periodu,

ukupno dve emisije - 8. jul i 5. avgust. Broj ukupno analiziranih priloga je šest.

3.2. Društveno politički kontekst

3.2.1. Dnevnik

Dana 14. avgusta najvažnije vesti na drugom programu Radio televizije Vojvodine

su: izmene budžeta u Pokrajinskoj Vladi, konkursi za nacionalne manjine, opozicija

organizuje skupljanje potpisa protiv zatvaranja škola u malim selima, Tomor Morina neće

biti izručen Srbiji.

Važne informacije o kojima nije bilo reči: Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić rekao

je da u Beogradu ne postoji zastoj u odlučivanju o zahtevima za legalizaciju, srpski huligani

i banditi napali konzulat Kosova u Kopenhagenu.

33

Dana 8. avgusta najvažnije vesti na RTV2 su: premijerka Brnabić učestvuje u

izbornoj kampanji, Jelka Jovanović izjavila da je nemoguće voditi bojkot, ministar rada

očekuje povećanje minimalne zarade, da li se i u Srbiji pojavila svinjska kuga.

Važne informacije o kojima nije bilo reči: Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici

Strategiju nacionalne bezbednosti i Strategiju odbrane.

Dana 27. jula najvažnije vesti na RTV2 su: Nenad Popović ne razmišlja na isti način

kao i Vlada, Dan tolerancije u Bačkoj Topoli.

Važne informacije o kojima nije bilo reči: Ministarka građevinarstva, saobraćaja i

infrastrukture Zorаnа Mihаjlović izjаvilа je dа se ne slаže sа nаjаvom predsednika Srbije

Aleksаndrа Vučićа dа želi da se povuče sа mestа predsednikа Srpske napredne stranke,

trideseti protest „1 do 5 miliona” u Kragujevcu: građani ostali dosledni tome da neće

odustati.

Dana 19. jula najvažnije vesti na RTV2 su: Ramuš Haradinaj podneo ostavku, Pokret

građana Subotice: reakcije na ponašanje Labana, otvorene dve nove fabrike u Adi, protest

„1 od 5 miliona”, Berlin želi da Srbija uđe u Evropsku uniju.

Važne informacije o kojima nije bilo reči: u medijima je najviše bilo reči o Haradinaju što

je RTV2 potpuno pokrivao.

Dana 11. jula najvažnije vesti na RTV2 su: najmanje sedam turista je umrlo zbog

vremenskih nepogoda u Grčkoj, godišnjica ubistava u Srebrenici, Ivica Dačić u Londonu

izjavio da se i Srbija brine o slobodi štampe, francuski predsednik dolazi u Srbiju, radovi na

Kamenici u Onkološkom centru.

Važne informacije o kojima nije bilo reči: teme dana su svugde bile Srebrenica i Grčka, o

čemu je i RTV2 izveštavao.

Dana 3. jula najvažnije vesti na RTV2 su: sutra se odlučuje o ceni pšenice, žena koja

je svojim brodom donela migrante u Italiju nije osuđena, opet su otvorene srpske prodavnice

na severu Kosova, Aleksandar Vučić je primio Engelu Eliot, Evropski parlament je izabrao

novog predsednika.

Važne informacije o kojima nije bilo reči: ni ovog dana RTV2 nije izostavio ništa važno,

kao i ostali mediji, uglavnom se bavio temom Kosovo-Srbija i Evropskim parlamentom.

34

Dana 25. juna najvažnije vesti na RTV2 su: Ana Brnabić će postati član partije SNS,

u Novom Sadu je formirana grupa za pregled dokumentacije o budućim izgradnjama, izjava

Zorane Mihajlović da bi u SNS-u trebalo menjati one koji ne rade ništa, tenzija se povećava

između Amerike i Irana.

Važne informacije o kojima nije bilo reči: Vučić razgovarao sa Erdoganom: Stalni

napredak saradnje Srbije i Turske, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović

izjavila je da treba da otputuje u Brisel radi otvaranja Poglavlja 9 u pregovorima sa

Evropskom unijom.

Dana 17. juna najvažnije vesti na RTV2 su: Ana Brnabić u radnoj poseti Velikoj

Britaniji, tragedija u Filadelfiji, nemački grad birao migranta za gradonačelnika, Vučić na

sednici partije priča o tome da u partiju moraju primiti nove i mlade članove, učenici završnih

razreda počeli su testiranje.

Važne informacije o kojima nije bilo reči: Predstavnici država Višegradske grupe snažno

podržali članstvo Srbije u EU.

3.2.2 Napjaink

8. jul: Tema cele emisije je bila žetva, a propraćena je razgovorom u studiju uz dva

priloga.

5. avgust: Tema cele emisije je bio Dan tolerancije, održan u Bačkoj Topoli, ponovo

razgovor u studiju i dva priloga.

3.3. Kontekst formata emisije

Dnevnik se emituje svaki dan u 19h na kanalu RTV2, na kojem svaka nacionalna

manjina emituje svoj program. Dnevnik traje najviše 30 minuta, a u monitorovanom periodu

se desilo da je jedna emisija trajala samo 23 minuta. Prosečan broj rubrika je sedam

(poljoprivreda, privreda, politika, spoljna politika, kultura, sport i vremenska prognoza).

Tokom vesti nije bilo reklamnih blokova. U analiziranom periodu program je vodilo ukupno

četiri prezentera, tri žene i jedan muškarac.

35

Kolažna emisija „Napjaink” se emituje svakog ponedeljka od 20h na kanalu RTV2.

Emisija traje između 50 minuta i sat vremena. Svaka pojedinačna emisija posvećena je

jednoj temi o kojoj se razgovara sa gostima u studiju i puštaju prilozi. Emisiju vodi jedna

osoba, a smenjuju se četiri žene i jedan muškarac. Ni tokom ove emisije nije bilo reklama.

3.4. Analiza - Dnevnik

3.4.1. Povod

Najčešće je povod vesti bio aktuelni događaj (93%), što pokazuje da su novinari

angažovani, redovno prisustvuju dešavanjima bez obzira na to da li je tema politika,

zdravstvo, privreda ili kultura.

Može se zaključiti da novinari ne podležu senzacionalističkom novinarstvu jer je

primećemo da redakcija retko prati pseudo-događaje (3 procenta, odnosno svega četiri puta

tokom monitoringa).

Međutim, bilo bi dobro da se redakcija češće bavi raznovrsnijim temama koje nisu

vezane za događaje kao što je kriminal ili odlazak mladih.

Grafikon 1: Povod

93%

3%4%

Povod

Aktuelni događaj Pseudodogađaj Medijska inicijativa

36

3.4.2. Tema

Tema analiziranih vesti su u najvećem broju slučajeva bila svet i region (23%). Visok

procenat inostranih vesti se može opravdati činjenicom da je leto doba godine kada manjka

dešavanja, te se rubrike popunjavaju vestima iz sveta, za koje se, pritom, ne može reći da

nisu značajne.

Druga najćešća tema analiziranih tekstova je ekonomija i poljoprivreda (11%), što je

pohvalno budući da je reč o području gde se stanovnici mahom bave poljoprivredom. Često

se bave i ekonomskim temama koje su važne za obične građane.

Uočljivo je i to da se novinari dosta bave politikom (Vučić govori na sednici partije,

problemi SNS-a, Brnabić će postati član partije itd.). Kulturom sa bave u 10% slučajeva, a

nije retko da novinari odlaze na lice mesta i izveštavaju o raznovrsnim kulturnim

događajima.

Kada je tema priloga zdravstvo ili socijalna sigurnost (9%), reč je o posetama kliničkim

centrima ili o poklonima oboleloj deci.

37

Grafikon 2: Tema

24%

7%

3%

10%

11%

9%

10%

3%

2%1%

6%

4%3%

7%

Tema

Svet i region Svet - Srbija Kosovo

Politika i delatnosti vlasti Ekonomija i poljoprivreda Zdravstvo

Kultura Obrazovanje i nauka Obrazovanje manjina

Mediji i informisanje Komunalne teme Kriminal

Prošlost Drugo Crna hronika

38

3.4.3. Subjekt

Kod analize subjekata je uočljivo da u najvećem broju slučajeva govore strani ili

međunarodni subjekti (24%). Važno je istaći da su razlog za to kratke vesti iz rubrike spoljne

politike.

Sledeći najčešći subjekti su iz udruženja građana, što možemo istaći kao pozitivnu

praksu, jer su praćeni događaji od javnog značaja, a ne samo politička i spoljnopolitička

dešavanja.

Građani pričaju u 7% slučajeva, a od 13 pojavljivanja, 11 slučajeva je bilo kroz anketu.

Ovo jeste dobro jer gledaoci vole da čuju mišljenje „običnog čoveka sa ulice“.

39

Grafikon 3: Subjekt

0% 5% 10% 15%

1

SUBJEKAT41 - Drugo














26 - Stručnjaci























40

3.4.4.Pol subjekta

Kad pogledamo polnu raznovrsnost subjekata primetno je da u najviše slučajeva govore

muškarci (66%) - od 189 analiziranih subjekata 54 su žene. Kad žene govore one su u ulozi

doktorke, umetnice, anketirane ili na čelu određene organizacije civilnog društva.

U retkim slučajevima (3%) se desilo da pol subjekta nije bio identifikovan ili je bio

mešovit (na primer kad je Pokret građana Subotice reagovao na ponašanje Bogdana Labana).

Grafikon 4: Pol subjekta

28%

66%

3%3%

Pol subjekta

Ženski Muški Mešovit Neidentifikovan

41

3.4.5. Objekat

Objekti su često bili građani (41%) – kao potrošači, korisnici usluga (15%), kao učesnici

događaja ili svedoci (26%). O građanima se najčešće govori kada je u pitanju obeležavanje

važnih datuma (npr. dan sela), kad porodice u Vojvodini dobijaju sredstva za kupovinu

dobara u poljoprivredi ili kad su građani posetioci kulturnih događaja.

Političari su, takođe, prilično često objekti (zakonodavna vlast 5%, izvršna 4%,

pokrajinske i lokalne institucije vlasti 4%). O vladajućim partijama, odnosno o Savezu

Vojvođanskih Mađara i Srpskoj naprednoj stranci, priča se u 2% slučajeva, što možemo

posmatrati kao pozitivnu praksu - s obzirom na to da nije uvek reč o vladajućim partijama i

poličarima stiče se utisak da ne postoji namera da utiču na političko mišljenje građana.

O stranim objektima priča se u 19% slučajeva, u rubrici spoljna politika, kad strani

subjekti pričaju o njihovim odnosima i problemima (primeri: Iran misli da SAD nije napadao

njihov dron, politička situacija u Italiji, Amerika i Gvatemala su potpisale ugovor o

migraciji).

42

Grafikon 5: Objekat

0% 10% 20% 30%

1

OBJEKAT41 - Drugo















26 - Stručnjaci


























43


Što se tiče odnosa novinara prema temi i subjektu može se istaći da su novinari

izveštavali nepristrasno. Očigledno je da u vestima preovlađuju prilozi u kojima novinar

neutralno izveštava o nekom događaju ili temi (96%).

Međutim, ima i priloga u kojima novinar pozitivno govori o temi. To se desilo kada je

tema bila testiranje u školama, ali i kad je Vučić na sednici partije pričao o tome da u partiju

moraju primiti nove, mlade članove. U oba slučaja novinar nije izveštavao pristrasno, ali je

bilo primetno da su izabrani delovi izjava u kojima se oseti pozitivan stav.

O subjektima se ne piše u negativnom svetlu, što je pozitivna praksa.


3.5. Analiza- Napjaink

3.5.1. Povod

U analiziranim emisijama Napjaink („Naši dani”) povod je bio aktuelni događaj ili

medijska inicijativa (50-50%). Od ukupno analiziranih šest priloga, tri puta je bilo reči o

96%

4%


Nepristrasno Pristrasno

44

aktuelnom događaju, a tri priloga predstavljaju medijsku inicijativu. Prilozi su uvek

međusobno povezani. Na primer, kada je tema bila multipleks skleroza, snimljen je izveštaj

sa događaja iz Bačke Topole, a u studiju je sa gostima detaljnije obrađena tema.

Grafikon 7: Povod

3.5.2 Tema

U dve posmatrane emisije obrađene su dve teme: zdravstvo i poljoprivreda, odnosno

ekonomija. Tema emisije 8. jula je bila žetva, te se cela emisija bavila istom temom: razgovor

u studiju sa stručnjakom i sa predstavnikom udruženja građana, odnosno sa poljoprivrednim

radnikom. Tema je važna za ovu okolinu, ali je i aktuelna u ovo doba godine.

U drugoj emisiji, 5. avgusta tema emisije je bila zdravstvo, odnosno život sa multipleks

sklerozom. Tema je izuzetno važna pošto se u medijima retko priča o ljudima sa posebnim

potrebama.

Grafikon 8: Tema

50%

0%

50%

Povod

Aktuelni događaj Pseudodogađaj Medijska inicijativa

50%50%

Tema

Ekonomija Zdravstvo

45

3.5.3. Subjekat

U prilozima i u studiju u najviše slučajeva (40%) pričaju predstavnici udruženja građana,

a s obzirom na to da su obe teme toliko važne da je potrebno reči stručnjaka i građana

upotpuniti rečima predstavnika udruženja građana. Stiče se utisak da je tema potpuno

obrađena i da je javnost dobila svaku informaciju koju može dobiti o datoj temi.

U 15% slučajeva govore stručnjaci ili građani, a u 5% slučajeva govore sagovornici iz

zdravstvenih insitucija, iz lokalne samouprave, umetnici, predstavnici medija odnosno

novinari ili osobe sa invaliditetom.

46

Grafikon 9: Subjekat

0% 10% 20% 30% 40% 50%

1

SUBJEKAT41 - Drugo














26 - Stručnjaci























47

3.5.4.Pol subjekta

Što se tiče pola subjekta, u najviše slučajeva (70%) govore muškarci. U prvoj emisiji,

odnosno 8. jula u studiju govore isključivo muškarci o poljoprivredi, jedan stručnjak i jedan

sagovornik iz udruženja građana. Međutim, u drugoj emisiji, 5. avgusta, u studiju govore

isključivo žene. Žene kao subjekti su u ulozi predstavnica udruženja građana ili pričaju kao

ekspertkinje. U jednom prilogu priča i jedna osoba ženskog pola kao strani subjekt.


3.5.5. Objekat

Objekti su najčešće (32%) građani ili osobe sa invaliditetom, zahvaljujući činjenici

da se u prvoj emisiji govori o seljacima i o poljoprivrednim radnicima, a u drugoj emisiji se

najviše govori o osobama sa invaliditetom. Često se govori i o udruženjima građana (18%),

kad se izveštava o njihovim aktivnostima za osobe sa invaliditetom.

30%

70%

0% 0%Pol subjekta

Ženski Muški Neidentifikovan Mešoviti

48

Grafikon 11: Objekt

0% 10% 20% 30% 40%

1

OBJEKAT41 - Drugo















26 - Stručnjaci


























49


Odnos novinara prema temi i subjektu u 90% slučajeva je neutralan, a u 10% je

pozitivan. Što se tiče priloga o poljoprivredi novinari su profesionalni i neutralno izveštavaju

o temama i događajima.


3.6.Zaključak

Na osnovu analize može se konstatovati da mađarska redakcija Radio televizije

Vojvodine nije bila pristrasna, primećena je težnja da se izveštava o važnim događajima iz

skoro svakog naselja u Vojvodini.

Redovno je izveštavano i o manjim dešavanjima, o festivalima ili danima sela, ali i

o značajnijim događajima. Ponekad se osetilo da nema dovoljno događaja za izveštavanje,

ali su i tada birane interesantne teme, kao što su one o tome da više od 7,5 milijardi ljudi živi

na zemlji, da više od polovine srpskih opština nema svog poslanika u Parlamentu, da se

ponovo koriste platnene pelene itd.

10%

1.4


Pristrasno Nepristrasno

50

Kad se izveštava sa događaja, razgovara se sa osobama koje su važne za određenu

temu, interesantno je i to da se često prave ankete da bi gledaoci saznali mišljenje građana.

Bilo bi poželjno da novinari budu angažovaniji i da u emisijama bude više analitičkih

žanrova, odnosno da se teme dublje i detaljnije istražuju. Trebalo bi pitati građane za

mišljenje o politici, o evropskim integracijima ili o opštoj ekonomskoj situaciji u Srbiji.

Važno je dodati da su teme u emisiji Napjaink od javnog značaja i da je poželjno

češće govoriti o temama kao što je razumevanje osoba sa invaliditetom.

51

4. Analiza centralnih infromativnih emisija RTS-a

Analiza rada javnih medijskih servisa predstavlja mogućnost da se komunikativno

polje unapredi, da se oslobodi prostor za formiranje argumentovane javne rasprave o

značajnim društvenim temama, kao i da se odredi koje teme su odabrane kao najznačajnije

za odgovaranje na komunikativne potrebe svih građana Srbije. Značaj praćenja i konstantnog

unapređivanja rada javnih servisa proporcionalan je ulozi koju imaju u društvu, kao i

odgovornosti prema svim građanima Srbije - “Programska raznovrsnost, sadržaji za sve

društvene grupe i pojedince i to na najvišem nivou kvaliteta, pokrivanje signalom celokupne

nacionalne teritorije, uzorno, nepristrasno informisanje, obaveza da se javnost obavesti o

svim događajima i pojavama iz politike, privrede, kulture, sporta, uz proizvodnju kvalitetnih

obrazovnih, umetničkih programa i programa za manjine – to su visoki zahtevi koji na taj

način ne stoje pred ostalim medijima, ma kako se i od njih očekuje da doprinesu pluralizmu

sadržaja i konkurenciji kvaliteta.” (Veljanovski, 2016:13)

RTS, osim toga što pred sobom ima drugačiji imperativ u odnosu na druge, kako

pokrajinski javni servis tako i komercijalne, televizije, ima takođe i najgledaniji informativni

pogram17. Dnevnik u 19:30 je najgledanija informativna emisija u Srbiji, što svedoči o

značaju i neophodnosti analize uređivačke politike javnog servisa, konkretno kroz

monitorovanje centralnih informativnih emisija.

Tokom ovog istraživanja analizirano je 16 Dnevnika u okviru tri meseca (od 17. juna

do 15. avgusta). Datumi su birani po rotacionom principu, tako da iz nedelje u nedelju

analizom budu pokriveni različiti dani u sedmici. Uzorkovani datumi bili su: 17, 19, 25, 27.

jun, 5, 7, 8, 10, 16, 18, 26, 28. jul, 5, 7, 13, 15. avgust. Analizirano je ukupno 233 medijske

jedinice. Analiza nije obuhvatila sportske priloge i vremensku prognozu. Analiza je

obavljena kvantitativno-kvalitativnom metodom, za potrebe koje je napravljen poseban

kodni protokol.

Kategorije koje su bile kodirane ovim protokolom bile su: povod, tema, subjekat, pol

subjekta, geografska pripadnost teme/subjekta, objekat i odnos novinara prema temi i

subjektu. Analizirajući medijske jedinice koristeći se ovim kategorijama želelo se ustanoviti

koje su to oblasti javne sfere koje je ovaj mediji izabrao kao one od najvećeg značaja za

17http://www.rts.rs/page/rts/sr/CIPA/story/171/istrazivanja/3587680/gledanost-tv-programa-s-nacionalnom-pokrivenoscu-u-prvih-sest-meseci-2019.html (pregledano 28.08.2019.)

http://www.rts.rs/page/rts/sr/CIPA/story/171/istrazivanja/3587680/gledanost-tv-programa-s-nacionalnom-pokrivenoscu-u-prvih-sest-meseci-2019.html

http://www.rts.rs/page/rts/sr/CIPA/story/171/istrazivanja/3587680/gledanost-tv-programa-s-nacionalnom-pokrivenoscu-u-prvih-sest-meseci-2019.html

52

građane Srbije. Osim toga, značajno je bilo ustanoviti kojim povodom se o ovim temama

pričalo, tačnije, da li su informacije koje su građani Srbije dobijali bile unapred kreirane da

bi se o njima u medijima govorilo (pseudo-događaj) ili su praćeni aktuelni događaji koji

poseduju značajnu informativnu vrednost. Pod povodima se takođe analizirao broj i kvalitet

priloga koji su predstavljali medijsku inicijativu, odnosno priče koje je medij izabrao kao

značajne, bez konkretnog subjekta kao inicijatora događaja. Kategorije subjekta i objekta su

bile podeljene tako da pokriju sve grane vlasti, institucionalne oblasti, građane razdvojene

na tri potkategorije, kao i posebne društvene grupe, čija zastupljenost je analizirana kroz

devet potkategorija. Razvrstavanjem na ovaj način želelo se ustanoviti ko je dobio priliku da

se obrati građanima, čime se ujedno određuje i kome je ustupljeno polje uticaja, kao i to da

li postoje društvene grupe o kojima se govori, iako njima nije bio ustupljen prostor da same

nešto kažu.

4.1. Povod

Povod za izveštavanje u značajnoj meri oslikava uređivačku politiku medija.

Prilikom odabira vrste događaja o kojima će se izveštavati, RTS se uglavnom pridržavao

prakse prenošenja aktuelnih događaja, te oni čine 75% događaja o kojima se govorilo. Dobra

praksa se ogleda u tome da se o događajima pripremljenim isključivo za medije, tačnije o

pseudo-događajima govorilo u tek 10% slučajeva. Povod za izveštavanje je u 15% slučajeva

bila medijska inicijativa, odnosno, tek u 15% slučajeva mediji su se odlučili da

problematizuju određene teme, koje na drugi način verovatno ne bi došle do šire javnosti.

Osim procentualne raspodele povoda za izveštavanje, značajno je ukazati i na način

pristupanja određenim aktuelnim događajima. Tu se prvenstveno misli na kritički pristup

temi, odnosno aktuelnom događaju, ali i na selekciju događaja o kojima će se govoriti.

Uporednom analizom aktuelnih događaja objavljenih u drugim medijima u periodu trajanja

monitoringa, primetno je bilo da je RTS izostavio da prenese određene aktuelne događaje

koji su bili od javnog značaja. Ovom prilikom ćemo navesti neke od primera aktuelnih tema

o kojima se u Dnevniku nije govorilo.

Nedostajalo je medijske inicijative da se prikaže poslovanje Er Srbije, tačnije da se

prenese diskusija koja je u drugim medijima bila aktuelna, a nastala je kao posledica

autorskog teksta generalnog direktora Jat ervejza između 2001. i 2004. godine. "'Er Srbija je

od prevoza putnika prošle godine zaradila milijardu dinara manje nego godinu dana ranije,

53

oko 27 milijardi dinara', naveo je Vujović i dodao da su u meduvremenu poskupeli zakup

aviona i gorivo, pa da ta kompanija nije sposobna da bude samoodrživa.” Izvor:

https://beta.rs/ekonomija/ekonomija-srbija/115389-nin-er-srbija-za-pet-godina-dobila-

subvenciju-drzave-srbije-od-204-miliona-evra

Problem transparentnosti upotrebe aviona Vlade Republike Srbije: Iz Generalnog

sekretarijata Vlade kažu da nemaju uvid u to ko je leteo tim avionom, nakon čega su se

ministri javljali medijima da prijave svoja putovanja. Putovanje koje je ostalo nerazjašnjeno

je let na Skijatos. Izvor: Dnevnik N1 15.08.2019. U Dnevniku RTS-a nije bilo ovih

informacija ni u obliku kratke vesti.

Izgradnja sportske dvorane na Košutnjaku – sumnje na korupciju u koju je

potencijalno uključen Marko Stojčić, gradski urbanista i čovek čija firma je angažovana na

izradi projekta. Agencija za borbu ptoriv korupcije nije odgovorila na pitanja novinara

povodom ovog potencijalno spornog projekta. Izvor: Dnevnik N1 26.07.2019.

Sve navedene vesti su se ticale transparentnosti i načina rada državnih ograna, i u

tom smislu bi trebalo da budu neizostavni deo informativnog programa javnog servisa, što

istovremeno predstavlja i zakonsku obavezu, a to je „istinito, nepristrasno, potpuno i

blagovremeno informisanje“ građana. (član 4, stav 1) (Sl. glasnik RS, br. 83/2014, 103/2015

i 108/2016) Osim izostanka izveštavanja o aktuelnim događajima od opšteg interesa,

primetno je bilo da su određeni aktuelni događaji o kojima se govorilo u Dnevniku prošli

bez kritičkog osvrta novinara, iako je tema bila takva da je to zahtevala, u suprotnom je

postojala mogućnost da vest postane oruđe za manipulaciju i zatvaranje javne rasprave. Tako

se u Dnevniku od 10. jula može čuti vest da je predsednik Srbije objavio autorski tekst u

Politici, prilikom čega je prezenterka ukratko prepičala o čemu se u tekstu radi, da bi potom

usledio citat iz teksta, čime je vest bila i završena.

Deo prenesenog citata:

„Ko je za sve to zajedno, za rast i napredak ove zemlje, za punu državnu kasu, manji javni

dug, novi investicioni ciklus – apsolutni je nepismeno krezubi, neobrazovano matori idiot. I

to je jedino opravdanje, za sve njihove neuspehe, za izgubljene izbore i za činjenicu da ih

Srbija, jednostavno neće.“.

Ukoliko se ima u vidu sadržaj pročitanog teksta, brojne diskusije koje je sam tekst

proizveo u ostalim medijima, ali i činjenicu da se u tekstu direktno prozivaju politički

https://beta.rs/ekonomija/ekonomija-srbija/115389-nin-er-srbija-za-pet-godina-dobila-subvenciju-drzave-srbije-od-204-miliona-evra

https://beta.rs/ekonomija/ekonomija-srbija/115389-nin-er-srbija-za-pet-godina-dobila-subvenciju-drzave-srbije-od-204-miliona-evra

54

neistomišljenici, koji nisu imali priliku da daju komentar na tekst, ovakav način pristupa

temi može se oceniti kao nekritički i, u izvesnom smislu, manipulativan.

Prilozi koji su nastali kao povod medijske inicijative pokrivali su raznovrsne teme

koje su u značajnoj meri zadovoljavale komunikativne potrebe građana – uključujući teme

iz oblasti zdravstva, poljoprivrede, migrantske krize, kao i teških životnih uslova određenih

porodica koje žive u ruralnim sredinama. Međutim, čak i u situacijama kada medij sam bira

informacije koje bi trebalo da budu od javnog značaja, postoji mogćnost da se određene teme

iskoriste u propagande svrhe. Tako se u Dnevniku od 5. jula mogao videti prilog o slepom

dečaku iz Bora i njegovoj majci, kojima preti iseljenje iz stana u kom trenutno žive. Iako se

u prvom delu priloga ukazuje na značajan društveni problem, koji ima elemente medijske

inicijative, u nastavku priloga prikazan je razgovor sa gradonačelnikom Bora koji saopštava

da opština već ima u planu uređenje objekta koji je namenjen dečaku i njegovoj majci. Nakon

dva dana RTS je u Dnevniku nastavio sa ovom inicijativom, prenošenjem informacije da je

nakon urgiranja premijerke Ane Brnabić prilagođavanje kuće ubrzano kako bi bila završena

u narednih mesec dana. Dakle, iako se radi o značajnom problemu koji je zaista trebalo da

se nađe na agendi javnog servisa, on je tematski takođe poslužio u promotivne svrhe

različitim strukturama vlasti, što predstavlja odraz neprofesionalne prakse medija koji bi

trebalo da kritički posmatra aktivnosti vlasti, da ne dozvoli potencijalne zloupotrebe, a

najmanje da samoinicijativno promoviše osobe na pozicijama moći.

55

Grafikon 1: Povod

4.2. Tema

Teme za koje se opredele urednici informativne emisije javnog servisa u značajnoj

meri mogu uticati na formiranje informacionog polja na osnovu kojeg pojedinci kreiraju

stavove o sopstvenoj poziciji u domaćem kolektivu, ali i o poziciji kolektiva na globalnom

planu. „Medijska istraživanja su pokazala da, bez obzira da li publici nameću neko stanovište

o temama o kojima izveštavaju, mediji neminovno svojom selekcijom informacija neke teme

ističu kao prioritetne i javnosti ih nude (ili nameću) kao teme o kojima ona treba da razmišlja

i formira stav” (Matić, 2016:31).

Tema koja je zabeležena kao najdominantnija tokom perioda monitoringa bila je svet

i region sa 17% udela. Trebalo bi imati u vidu da ova kategorija podrazumeva događaje koji

se tiču ili regiona ili drugih, udaljenijih država. Ovakav odabir prioritetne teme delimično se

može objasniti periodom trajanja monitoringa – s obzirom na to da je rađen u letnjem period,

očekivano je da će se nedostatak aktuelnih događaja u zemlji pokrivati internacionalnim

događajima. Međutim, udeo medijske inicijative od 15% koji je prikazan na Grafikonu 1,

upravo nameće alternativu kada je u pitanju odabir tema koje bi suštinski odgovarale interesu

10%

75%

15%

POVOD

Pseudodogađaj Aktuelni događaj Medijska inicijativa

56

građana Srbije. Narednih nekoliko tema po zastupljenosti bile su politika i delatnost vlasti

(13%), Kosovo (12%) i ekonomija i poljoprivreda (12%).

Standardni format Dnevnika podrazumeva blok tema iz oblasti kulture, tako je

primećeno i tokom ovog monitoringa da vesti iz kulture zauzimaju 8% informativnog

prostora tokom analiziranog perioda. Ono što je bilo još očiglednije jeste potpuno odsustvo

informacija koje se tiču kulture manjina iako je to predviđeno kao javni interes članom 7

Zakona o javnim medijskim servisima (2014). Ovaj nalaz istovremeno govori o nevidljivosti

nacionalnih manjina pred širom javnošću u Srbiji.

Tema koja se takođe nije često pominjala u informativnim emsijama jeste ona koja

se ticala ljudskih prava i demokratije. U svega 2% informativnih jedinica moglo se zabeležiti

tematizovanje ove oblasti. Zanemarivanjem ovakvih tema, koje bi prvenstveno trebalo da

budu predmet medijske inicijative, takođe se zanemaruje i zakonska obaveza javnog servisa

koja podrazumeva „poštovanje i predstavljanje osnovnih ljudskih prava i sloboda,

demokratskih vrednosti“ (član 7, stav 2) (Sl. glasnik RS, br. 83/2014, 103/2015 i 108/2016).

„Pristup novinara medijima pruža sliku o tome do koje mere je novinar odgovoran

političkoj zajednici. On je predstavnik građanina i, kao takvom, pripada mu zadatak da hrani

pluralizam svojom delatnošu informisanja, komentarisanja i kritikovanja.” (Korni, 1999:90)

57

Grafikon 2: Tema

0, 0%0, 0%0, 0%0, 0%0, 0%0, 0%0, 0%0, 0%0, 0%0, 0%0, 0%0, 0%0, 0%0, 0%0, 0%0, 0%0, 0%0, 0%0, 0%0, 0% 17%

11%

12%

13%12%

4%

8%

0%

3%

0%

0%

0%

2%

5%

1%

2%

2%0% 2%

6%

TEMA

1 - Svet i region 2 - Svet - Srbija

3 - Kosovo 4 - Politika i delatnost vlasti

5 - Ekonomija i poljoprivreda 6 - Zdravstvo, zdravlje, socijalna sigurnost

7 - Kultura 8 - Kultura manjina

9 - Obrazovanje, nauka 10 - Obrazovanje, nauka

11 - Mediji i informisanje 12 - Mediji i informisanje manjina

13 - Komunalne teme 14 - Crna hronika

15 - Kriminal, korupcija, pravosuđe 16 - Prošlost - ratni zločini, suđenja

17 - Ljudska prava i demokratija 18 - Nasilje u porodici/školi

19 - EU integracije 20 - Drugo

58

4.3. Ko govori u Dnevniku RTS-a

Odabir sagovornika, kao i odabir osoba čije će se mišljenje prenositi, istovremeno

podrazumeva dodeljivanje mogućnosti vršenja uticaja. Kada se analizira odabir subjekta

trebalo bi imati u vidu da će određene osobe imati prednost zahvaljujući količini i važnosti

informacija koje poseduju. Međutim, s obzirom na misiju javnog servisa da unapredi

demokratske procese u društvu, kao i da radi na inkluziji manje vidljivih ili ugroženih slojeva

stanovništva, ipak bi trebalo potražiti balans prilikom uključivanja subjekata koji će

predstavljati glas svih društvenih grupa tokom izveštavanja, jer će to neminovno uticati i na

samu temu i medijsku inicijativu.

Rezultati ovog monitoringa pokazuju da je RTS najviše prilika da govore i

komentarišu događaje dao stranim i međunarodnim akterima (zabeležno je 128 takvih

subjekata, što čini 22%). Ovaj podatak odgovara, kako periodu monitorovanja, tako i

društveno-političkom kontekstu aktuelnom u Srbiji. Naime, tokom letnjeg perioda je i

očekivano da će biti manje aktivnosti javnih aktera (Skupština ne zaseda, uglavnom se ne

donose značajne odluke na državnom nivou), ali i kada se govori o značajnim pitanjima na

nivou države, kao što su Kosovo ili EU integracije, najčešće su u te teme uključeni i

međunarodni subjekti.

Sledeći po zastupljenosti su subjekti koji pripadaju institucijama republičke vlasti

(20%), pri čemu najveću zastupljenost imaju pripadnici izvršne vlasti – premijerka,

predsednik i resorna ministarstva (18%), dok predstavnici sudske i zakonodavne vlasti

dobijaju priliku da govore u svega 2% slučajeva. Kada se uporedi procenat ukupne

zastupljenosti opozicionih subjekata, koji čine 1% i subjekata koji pripadaju vladajućim

strukturama (kada se saberu svi procenti koji uključuju kako vladajuće partije, tako i različite

državne institucije) – 30%, postaje očigledna nesrazmera i nemogućnost održavanja javnog

dijaloga. Ovaj podatak je naročito značajan ukoliko imamo u vidu podatak da su u Srbiji i

dalje aktuelni protesti opozicije, koji su počeli krajem prethodne (2018.) godine, kao i to da

je tokom monitorovanog perioda bila aktuelna inicijativa za uspostavljanje dijaloga vlasti i

opozicije u organizaciji Fakulteta političkih nauka i Fonda za otvoreno društvo18. Postojanje

ovakvih podataka daje nam mogućnost da razmatramo poštovanje Zakona o javnim

medijskim servisima (2014) koji saopštava da je javni interes koji javni servis svojim

18https://www.danas.rs/politika/najavljen-nastavak-dijaloga-vlasti-i-opozicije-o-izborima-odredjen-spisak-tema/ (pregledano 29.08.2019.)

https://www.danas.rs/politika/najavljen-nastavak-dijaloga-vlasti-i-opozicije-o-izborima-odredjen-spisak-tema/

59

programskim sadržajem ostvaruje „poštovanje i podsticanje pluralizma političkih, verskih i

drugih ideja i omogućavanje javnosti da bude upoznata sa tim idejama, ne služeći se

interesima pojedinih političkih stranaka i verskih zajednica, kao ni bilo kom drugom

pojedinačnom političkom, ekonomskom, verskom i sličnom stanovištu ili interesu;“ (član 7,

stav 4), kao i „poštovanje i predstavljanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, demokratskih

vrednosti i institucija i unapređivanje kulture javnog dijaloga;“ (član 7, stav 2) (Sl. glasnik

RS, br. 83/2014, 103/2015 i 108/2016).

60

Grafikon 3: Subjekat

0% 5% 10% 15% 20% 25%

1

SUBJEKAT

41 - Drugo















26 - Stručnjaci




61

4.4. Pol subjekta

Nesrazmera prilikom odabira pola subjekta može se smatrati ustaljenom praksom

domaćih medija. Kao i u prethodnim istraživanjima koje je sprovodila Novosadska

novinarska škola, i ovom prilikom je zabeležana značajna razlika između zastupljenosti

muških (66%) i ženskih (26%) subjekata. „U informativnim emisijama javnog servisa malo

su zastupljene žene. Muškarci su bili brojniji od žena kao subjekti tri do četiri puta.“ (Matić,

2016:44). Ukoliko uporedimo ovaj podatak sa podatkom dobijenim analizom javnih servisa

2016. godine, uvideće se da se situacija nije značajno promenila. Naime, te, 2016. godine

udeo muških subjekata u večernjem Dnevniku RTS-a bio je 72%, a ženskih 21% (Valić

Nedeljković, 2016:3). Podzastupljenost žena kao subjekata jeste pokazatelj neuspešne uloge

RTS-a da ostvari javni interes u oblasti poštovanja osnovnih ljudskih prava i sloboda, kao i

demokratskih vrednosti.


66%

26%

4%4%

POL SUBJEKTA

Muški Ženski Mešoviti (grupni) Neidentifikovan

62

4.5. Objekat

U skladu sa temom, ali i subjektima uočenim tokom monitoringa, strani i

međunarodni akteri su ponovo najzastupljeniji i u kategoriji objekta – 26%. Iako ponovo za

njima slede institucije republičke vlasti (9%), razlika u zastupljenosti je ovog puta

značajnija. Kosovski subjekti takođe imaju 9% udela kao objekti priloga, a ovaj podatak nam

može biti značajan za razmatranje odnosa zastupljenosti aktera vesti u ulozi subjekta i u ulozi

objekta. Tačnije, ovakav podatak je značajno posmatrati i analizirati kako bi se ustanovilo

da li postoje osobe koje se pojavljuju kao predmet govora, a da same nemaju priliku da

govore. Kosovski subjekti kao akteri imaju uočljivu razliku u odnosu mogućnosti da nešto

kažu (1%) i situacija kada se o njima govori (9%).

Primetno je takođe da većina osetljivih društvenih grupa nije prešla 0%, što znači da

se o njima govorilo jednom ili nijednom, a u pitanju su grupe: penzioneri i stari, nezaposleni,

osobe sa invaliditetom, LGBT populacija. Ovakva praksa održavanja medijske nevidljivosti

osetljivih društvenih grupa može se odraziti na dodatno pogoršavanja njihovog (već lošeg)

društvenog položaja.

63

Grafikon 5: Objekat

0% 5% 10% 15% 20% 25%

1

OBJEKAT

41 - Drugo Posebne društvene grupe 40 - Pripadnik nacionalne manjine

Posebne društvene grupe 39 - LGBT populacija Posebne društvene grupe 38 - Osobe sa invaliditetom

Posebne društvene grupe 37 - Nezaposleni Posebne društvene grupe 36 - Penzioneri i stari

Posebne društvene grupe 35 - Studenti Posebne društvene grupe 34 - Đaci

Posebne društvene grupe 33 - Tinejdžeri Posebne društvene grupe 32 - Deca

Građani 31 - U drugoj ulozi Građani 30 - Kao vox populi

Građani 29 - Kao učesnici događaja, svedoci Građani 28 - Kao potrošači, korisnici usluga

27 - Udruženja građana 26 - Stručnjaci

25 - Sportske i rekreativne institucije 24 - Institucije nacionalnih manjina/saveti nacionalnih manjina

23 - Verske institucije manjina 22 - Verske institucije

21 -Mediji i novinari manjina 20 - Mediji i novinari

19 - Obrazovne i naučne institucije manjina 18 - Obrazovne i naučne institucije

17 - Kulturne institucije i umetnici manjina 16 - Kulturne institucije i umetnici

15 - Institucije socijalne zaštite 14 - Zdravstvene institucije

Ekonomski subjekti 13 - Javni sektor Ekonomski subjekti 12 - Privatni sektor

Partije (organi stranke i poslanici) 11 Opozicione Partije (organi stranke i poslanici) 10 Vladajuće

9 - Kosovski subjekti 8 - Pokrajinske i lokalne institucije vlasti

Institucije državne uprave 7 - Policija i vojska Institucije državne uprave 6 - Nezavisne institucije i agencije

Institucije državne uprave 5 - Državna administracija Institucije republičke vlasti 4 - Sudska vlast

Institucije republičke vlasti 3 - Izvršna vlast Institucije republičke vlasti 2 - Zakonodavna vlast


64

4.6. Odnos novinara prema temi i subjektu

Ovom kategorijom želelo se ispitati da li su novinari bili pristrasni ili nepristrasni

prema temi ili prema subjektu. Istovremeno postojala je varijabla nije moguće odrediti, koja

nije zabeležena nijednom tokom monitorovanja uzorka. Tokom analize uzorka uočeno je da

su novinari i novinarke bili nepristrasni u 84%, dok su pristrasni bili u 16% slučajeva. Odnos

novinara prema temi ili subjektu može biti uslovljen različitim faktorima – uređivačkom

politikom, količinom i vrstom informacija koje novinar poseduje, kao i ciljem koji želi da

postigne. Takođe, određene teme zahtevaju pristrasan odnosno pozitivan odnos (kao što su

kulturne manifestacije), sem u slučajevima kada im se pristupa na kritički način (recimo

transparentnost, organizacija, i tome slično). Kako se u Dnevniku priče iz kulture ne

tematizuju na ovakav način, većina medijskih jedinica u kojima je označen pristrasan odnos

novinara, odnosio se upravo na pozitivan odnos prema temama iz kulture.

Slikovit primer pristrasnog odnosa novinarke prema temi koja nije bila iz oblasti

kulture emitovan je u Dnevniku od 10.07.2019. kada je prezenterka prilog najavila rečima

„Nova provokacija Prištine“. Povod je bio zabrana ulaska na Kosovo ministru Vulinu i

lekarima sa VMA. Donošenje vrednosnog suda o postupku jednog od aktera u prilogu, u

ovom slučaju, podrazumeva opredeljenost i podršku akterima koji stoje na suprotnoj strani.

Iznošenje vrednosnog stava pre emitovanja priloga sprečava nakon toga gledaoce da imaju

objektivan pristup kada analiziraju prezentovane informacije.

Primer kako uređivačka politika može da stvori očiglednu pristrasnost medija prema

temi odnosno subjektu mogla se zapaziti u Dnevniku od 7. jula.

Osvrćući se na slučaj ubistva Olivera Ivanovića, povodom sumnji da su ljudi iz Srbije

umešani u ubistvo, predsednik Srbije je izjavio sledeće:

"Mala smo mi zemlja da bismo po nekima imali prava na istinu. Mnogi misle da

moramo da budemo osuđeni na njihove istine. A ja vas i danas pitam ko je ubio 11 ljudi u

Niš ekspresu? To pravosudno nije potvrđeno, a svi znaju ko je. A ko čuva te ljude? A zašto

ih čuva? A u čijim kampovima su ti ljudi obučavani? Ili to neki mali Vučić iz neke male

Srbije ne sme da pita? Pošto tih 11 ljudi iz Niš ekspresa po mnogima u različitim zemljama

sveta i nisu neki ljudi, to su Srbi znate. A za mene su to najvažniji ljudi na svetu."

Izostavljanjem kritičkog pristupa, medij je građanima prepustio da sami uoče više

različitih manipulativnih strategija izrečenih ovom izjavom (zamena teza, izazivanje

65

sažaljenja, demagogija), istovremeno dopuštajući u nastavku izjave osobi na poziciji moći

da manipulativnom strategijom asocijacije ponovo pokuša da utiče na mišljenje građana o

značajnom društvenom problemu, kao i da učvrsti sopstvenu poziciju, upoređivanjem

sopstvene pomoći s poklonom s neba.

„Za nas je od presudnog značaja bilo da obezbedimo više robe u prodavnicama. I

nadam se da ste juče i prekjuče mogli da vidite više robe nego što je bilo prethodnih dana.

Znači, negde je nešto s neba došlo."

Prenošenjem manipulativnih izjava predsednika Srbije, bez kritičkog otklona javni

servis je onemogućio građanima da slobodno formiraju stavove o značajnim društvenim

temama. Odnos medija prema temi ili prema subjektu šalje značajnu poruku, jer se

institucionalizovanjem pozicija netransparentnog uticaja istovremeno u značajnoj meri

smanjuje mogućnost ostvarivanja javnog dijaloga i argumentovane diskusije o značajnim

društvenim temama, što takođe predstavlja zakonsku obavezu javnog servisa. (član 7, stav

4) (Sl. glasnik RS, br. 83/2014, 103/2015 i 108/2016).


84%

16% 0%

ODNOS NOVINARA PREMA TEMI I SUBJEKTU

1 - Nepristrasno 2 - Pristrasno 5 - Nije moguće odrediti

66

4.7. Zaključak

„Narastanje potreba za komuniciranjem u savremenom svetu proizlazi iz

sveukupnog razvoja čovečanstva i možda je ovo jedna od retkih oblasti u kojoj potrebe u

nerazvijenim zemljama i narodima nisu manje od onih u razvijenom svetu. To na prvi pogled

izgleda drugačije, jer su sredstva komuniciranja u razvijenim zemljama usavršenija,

mnogobrojnija i više se koriste.” (Veljanovski, 2005:40).

Vreme u kom se informacija pretvorila u jedan od najvrednijih resursa predstavlja

istovremeno i vreme kada mediji postaju moćniji nego ikada ranije. Iako se uloga i značaj

javnog servisa i dalje preispituje, njegovo postojanje može imati nedvosmiselno pozitivne

uticaje na društvo, ukoliko bi bilo u skladu sa zakonom i opštom misijom javnih servisa.

Rezultati ovog monitoringa su nam pokazali da postoje segmenti u radu javnog

servisa koji bi se mogli unaprediti. Rad javnog servisa je regulisan zakonom upravo da bi se

mogla pratiti transparentnost rada i ispunjavanje onoga što je svim građanima zagarantovano

– pravo da njihove komunikativne potrebe budu zadovoljene, kako bi slobodno mogli da

formiraju stavove o značajnim društvenim pitanjima. Članovi zakona za koje je ovom

analizom ustanovljeno da nisu u potpunosti ispunjeni, tačnije oblasti rada javnog servisa koje

je moguće unaprediti su sledeće:

1. Unapređivanje dijaloga koji bi bio u javnom interesu svih građana Srbije, što bi

podrazumevalo i balansirano izveštavanje i dijalog različitih grupacija i političkih

oponenata.

2. Uključivanje osetljivih društvenih grupa u informativne programe. Osim uključivanja

većeg broja ženskih subjekata, naročito je potrebno povećati informisanost o ostalim

osetljivim kategorijama, kao što su nezaposleni, stari, LGBT populacija.

3. Postojanje više medijske inicijative kada su u pitanju teme od javnog interesa. Kao što je

uočeno, tokom perioda monitoringa u drugim medijima se mogla čuti problematizacija tema

koje bi trebalo da budu u interesu svih građana, a o kojima RTS nije izvestio građane u

najgledanijoj informativnoj emisiji.

4. Više kritičke analize nedvosmisleno manipulativnog govora osoba na najvišim pozicijama

moći.

67

5. Monitoring jutarnjeg programa Radio-televizije Srbije - Jutarnji program

5.1. Kontekst emisije

Jutarnji program je emisija kolažnog tipa koja se emituje na Radio-televiziji Srbije

svakog radnog dana od 6.05 do 11.00 časova i vikendom od 6.05 do 9.00 časova. Sa

emitovanjem Jutarnjeg programa, RTS je započeo 3. marta 1986. godine19. Emisija se sastoji

iz različitih celina između kojih se emituju prilozi i uključenja reportera. Celine koje se

pojavljuju u Jutarnjem programu su: Beogradske vesti, Vesti, Jutarnji dnevnik, Vremenska

prognoza, Stanje na putevima, E-jutro, Zanimljiva medicina, Pregled dnevne štampe i

razgovor sa gostima emisije.

2.2. Teme

Ponuda tema koje se obrađuju generalno u jutarnjem programu je raznovrsna. Uticaj

na izbor tema imaju aktuelni događaji, ali one su najčešće iz sfere društva, turizma i

zdravstva. Teme iz politike su pretežno vezane za informativne celine unutar jutarnjeg

programa, ali se mogu naći i u kolažnom delu emisije, kroz razgovore s gostima ili

prelistavanje dnevne štampe. Teme najčešće prate aktuelna dešavanja, a medijski inicirane

problemske priče se pojavljuju veoma retko, u formi izuzetka od pravila. S obzirom na izbor

tema, može se reći da je sadržaj prikazan u jutarnjem programu raznolik, ali površan.

Prilikom izveštavanja, nedostaje kritički osvrt ili analiza situacije. Teme su prikazane

afirmativno, i zbog toga ne zadovoljavaju komunikacione potrebe gledalaca.

5.3. Jutarnji dnevnik i vesti

Jutarnji dnevnik i Vesti su sastavni deo jutarnjeg programa. Vesti se emituju na

svakih pola sata i traju, u proseku, oko četiri minuta, dok se Jutarnji dnevnik prikazuje u 8.00

i traje 30 minuta. Način obrade tema u ovim emisijama je informativan, u najužem značenju

19 Radio-televizija Srbije. Onlajn izdanje. Jutarnji program, dostupno na: http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-

1/1846074/jutarnji-program.html

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/1846074/jutarnji-program.html


68

te reči. Ovo bi mogla da bude odlika Vesti, ali ne i Jutarnjeg dnevnika u kome nedostaje

kritički pristup temi o kojoj se izveštava. Najčešći izvori vesti su aktuelnosti, izjave

zvaničnika i predstavnika vlasti. Takođe veliki deo informacija datih u informativnim

programima čine i agencijske vesti, kao i vesti iz sveta.

Vesti najčešće ostaju iste kroz emitovanje jutarnjeg programa i menjaju se izjavama

gostiju jutarnjeg programa (15.8. gost Jutarnjeg programa bio je direktor Kancelarije za

Kosovo i Metohiju Marko Đurić, i isečci njegovog gostovanja emitovani su u vestima u 10

časova).

Prilozi objavljeni u Jutarnjem dnevniku takođe žanrovski velikom većinom

potpadaju pod izveštaje pre nego pod priloge (složeniji format sa više aktera i sagledavanja

uzroka i posledica). Oni su najčešće u formi proširenih vesti koju pored teksta pročitanog u

studiju, čini izjava sagovornika. Takav je bio i slučaj sa poplavama koje su zadesile Beograd,

kada je veliki deo grada bio pod vodom i svakodnevni život u potpunom kolapsu.

U slučaju dnevnika od 15. jula, kada je predsednik Francuske Emanuel Makron

došao u dvodnevnu posetu Srbiji, u Dnevniku je pročitana objava sa instagram profila

„Budućnost Srbije“ koji zvanično prati aktivnosti predsednika Aleksandra Vučića, o značaju

dolaska francuskog predsednika. Obaveznu celinu svakog Dnevnika čine i gosti u studiju

koji sa novinarem pričaju o nekoj aktuelnoj temi. Ovde je primećeno da su intervjui koje su

novinari vodili bili odmereni i profesionalno odrađeni, i da sagovornici nisu samo „pušteni

da pričaju“.

5.4. Prilozi i reporterska uključenja i gostovanja

Većina emitovanih priloga, ali i reporterskih uključenja u Jutarnjem programu, kao

što je već rečeno je iz sfere društva, turizma, zdravstva i sporta. Žanrovski posmatrano, jako

mali broj priloga zaista su prilozi u kojima su poštovana načela uspostavljanja problema kao

i traženja rešenja za uočeni problem. U najvećem broju slučajeva, u pitanju su zanimljivosti,

izveštaji sa turističkih lokacija i priče o interesantnim ljudima i događajima u Srbiji.

Velika pažnja posvećena je manifestacijama koje se dešavaju po Srbiji. Prednjače

vesti o manifestacijama i festivalima koji se događaju u Srbiji, kao i edukativnim

69

radionicama i kampovima za decu. Takođe velika pažnja je poklonjena i temama iz

zdravstva, kroz priloge u kojima se najčešće priča o novim dostignućima i istraživanjima u

medicini, kao na primer prilog o napretku na polju transplantacije organa životinja u ljude.

Ovaj prilog je propraćen i gostovanjem predsednika Nacionalnog komiteta za bioetiku

Zvonka Magića.

Jedini primer kritičkog pristupa temi u jutarnjem programu, zabeležen je 31. jula

kada je u rubrici „TV pošta“ prikazan prilog o trudinici koja nije primala doprinose od svog

poslodavca, već je pare od svoje plate davala njemu kako bi ih on uplaćivao kao doprinose.

U ovom prilogu bila je primetna novinarska profesionalnost pri izveštavanju, a takođe je ovo

i jedini prilog u kome su institucije zapitane za mišljenje, to jest za razrešenje problema.

Da uticaj na izbor tema koje će se nekog dana obraditi u jutarnjem programu imaju

aktuelna dešavanja, najbolje pokazuje emisija emitovana na dan posete Emanuela Makrona,

francuskog predsednika. Naime, tog dana, osim informacija koje su date u informativnim

emisijama (Vesti i Jutarnji dnevnik) ostatak jutarnjeg programa bio je ispunjen sadržajem u

duhu te posete. Nekoliko puta su se reporteri javljali sa informacijama o stanju na putevima

u Beogradu. Jedan prilog unutar emisije bio je o obnovi spomenika zahvalnosti Francuskoj

u Beogradu. Takođe, tog dana u emisiji su, u različitim terminima bila i tri gosta, iz sfere

nauke i kulture koji su iz svojih perspektiva pričali o prijateljstvu Srbije i Francuske.

Suštinski ovo i nije bilo najbolje uredničko rešenje, mada se na prvi pogled čini logičnim,

jer na implicitnom nivou predstavlja prikriveno oglašavanje i propagandu državne politike.

Stalni deo jutarnjeg programa čini i E-jutro koje donosi najnovije informacije iz sveta

tehnologije, kao i recenzije najnovijih društvenih igara (8.8. gledaocima je predstavljena

video igra „Sinking city“). Ovo je primećeno kao dobra praksa, jer se ovim sadržajima i

temama pristupilo na način jasan i mlađoj publici i prezentovane su moderno i informacijski,

i u grafičkom smislu.

Takođe, jedan od prvih priloga koji se emitovao svakog jutra, u periodu monitoringa,

iz rubrike je „reporter amater“. Bračni par Dobrila i Dobrivoje Pantelić su redovni reporteri

amateri jutarnjeg programa RTS-a. Svakog dana se emituje jedna njihova priča, i one uvek

imaju veze sa nekom društvenom pojavom u Srbiji. Na ovaj način je RTS u program uključio

građane, dakle one koji su njegovi osnivači. Time RTS šalje jasnu poruku auditorijumu da

je javni servis okrenut i posvećen razumevanju komunikativnih potreba građana i građanki.

70

Prelistavanje štampe unutar jutarnjeg programa, takođe, uvek je tematski usmereno

ka gostu koji dolazi, pa se tako kada je gost bio Dragomir Anđelković iz Centra za savremenu

politiku (4.7.), razgovor vodio oko dnevno-političkih tema. Sa druge strane, kada je u studiju

bio Ivan Karl, sekretar za kulturu Beograda, razgovor se vodio oko, tada aktuelnog, Bir festa

i kulturnih događaja u Beogradu.

Treba navesti da se, u toku monitoringa, samo dva puta izveštavalo o nasilju nad

ženama. Prvi put, bio je to prilog sa izjavom aktivistkinje Autonomnog ženskog centra o

broju slučajeva nasilja nad ženama (15.07). Drugi put bio je 15. avgusta u reporterskom

prilogu o kursu samoodbrane za žene koji organizuje SOS kutak Vranje. Ovo je primer dobre

prakse, s obzirom na to da se o nasilju nad ženama izveštava tek nakon što se ono desi, a

ovde je reč o edukativnim primerima koji informišu o stanju problema.

5.5. Akteri

S obzirom na prirodu priloga koji se emituju u jutarnjem programu, za sagovornike

su birani adekvatni ljudi. Ipak, s obzirom na to da je većina priloga afirmativnog karaktera,

bez izveštavanja o pravom problemu ili pojavi, sagovornici to najčešće i oslikavaju. Na

primer, u prilogu o prodaji Kuršumlijske banje (31.07.) sagovornici su bili Rodoljub Vidić,

predsednik opštine Kuršumlija, i predsednik MZ Kuršumlijska banja Ljubiša Bradić koji su

o ovom potezu pričali pozitivno, ali iz iste pozicije. Prilogu koji se bavi temom koja je od

velikog značaja za jedan deo publike, novinar je trebao pristupiti iz više različitih uglova,

što ovde nije učinio.

Takođe, kada je reč o temama iz politike, primetno je da akteri pripadaju isključivo

vladajućoj strukturi u Srbiji. Nijedna monitorovana jedinica nije za sagovornika imala

predstavnika opozicije, čak i kada se pričalo o sastancima opozicije sa vlašću, a jedini

sagovornik je bio predstavnik Fonda za otvoreno društvo Milan Antonijević. O opoziciji je

bilo reči samo još dva puta, u toku monitoringa. U emisiji od istog dana, gostujući analitičar

Milovan Drecun rekao je da „opozicija ima i previše prostora u određenim medijima“.

Takođe, u istoj emisiji emitovana je izjava premijerke Ane Brnabić da su sastanci opozicije

i vlasti nevažni. Time što se opozicija ne uključuje u priloge koji ih direktno dotiču, ali i u

bilo kom drugom slučaju, pokazuje se jednostranost političke prisutnosti na RTS-u.

71

Osim navedenog, istakao se i slučaj promene uloge gosta u emisiji. Naime, 23. jula

kao komentator u listanju štampe pojavio se istoričar Predrag Marković. On je sa novinarom

komentarisao dnevno-politička dešavanja u Srbiji, sa osvrtom na istorijska dešavanja. Ipak,

kada su došli do teksta o proslavi rođendana Socijalističke partije Srbije, Marković je počeo

da hvali ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića i njegove poteze da zemlje povuku priznanje

Kosova. Između ostalog, Marković je u toku svog izlaganja rekao da je i on član SPS-a, što

je njegovo prethodno izlaganje stavilo pod upitnik objektivnosti.

5.6. Odnos novinara prema temama

Primećen je različit odnos novinara prema temama. Najčešće, pri izveštavanju o

društveno-političkim temama, novinari su bili neutralno postavljeni. Oni nisu pokazivali

svoj lični stav o temi, i držali su se uloge provodnika informacija. Ipak, bilo je i drugih

slučajeva. Tokom emitovanja emisije uoči već pomenutog dolaska francuskog predsednika,

voditeljka jutarnjeg programa je u više navrata naglašavala važnost ove posete i „dug vek

srpsko-francuskog prijateljstva“. Takođe, prilikom gostovanja Marka Đurića u jutarnjem

programu, intervju koji je trajao devet minuta sastojao se samo od dva pitanja novinara, koji

je pustio Đurića da priča bez prekida.

Još jedan primer pristrasnog izveštavanja novinara, markiran je 23. jula. Tokom

celokupnog trajanja emisije jutarnjeg programa, jedna novinarka se povremeno uključivala

uživo iz turističkog kompleksa Zornića kuća. Njena uključenja su obilovala komentarima o

lepoti okruženja i odlikama ovog privatnog turističkog kompleksa, sa osvrtima na različite

stvari poput ponude hrane, aktivnosti za razonodu i slično. Ova uključenja su više ličila na

plaćeno PR oglašavanje nego na novinarski prilog. Podsećamo da zakon jasno utvrđuje kako

mora biti odvojen reklamni blok i jasno označen u odnosu na ostale sadržaje, u protivnom je

reč o prikrivenom oglašavanju.

5.7. Zaključak

Jutarnji program RTS-a odlikuje se raznolikošću tema kojim se bavi, ali ne i načinom

njihove obrade. Temama se pristupa iz pozitivnog ugla, bez dubljih analiza i istraživanja

72

problema. Načelno posmatrano, komunikacijske potrebe širokog dela publike jesu pokrivene

izborom tema, ali ipak način na koji su one obrađene ne ostavlja mnogo informacija publici.

73

Zaključak

Permanentni nezavisni monitoring sadržaja javnih servisa jedan je od snažnih

mehanizama za kontrolu, a time i unapređivanje uređivačke politike, profesionalnih

standarda i poštovanja etičkih kodeksa i Zakona o javnim medijskim servisima (2014).

Posebna uloga javnog servisa u medijskom sistemu Srbije prepoznata je u medijskim

zakonima, ali čini se da je auditorijum nije dovoljno svestan, i zbog toga su eksterni

monitorinzi značajni kako bi građanima ukazali na važnost javnog servisa kao takvog, ali i

na stepen ispunjavanja javnog interesa u sadržajima javnih servisa. Podsetimo da je u

Zakonu o javnim medijskim servisima (2014) u članu 7 jasno definisano šta jeste javni

interes. U dijalogu sa građanima i građankama, a na osnovu eksternih monitoringa i internih

analiza i planova, javni servis bi mogao u otvorenoj i iskrenoj debati da sazna šta građani

očekuju kada je reč o ispunjavanju njihovih komunikativnih poreba.

Tromesečni monitoring informativnih sadržaja RTV-a (dnevnici u 17.00 i 22.00 kao

i jutarnji program na srpskom i centralna informativna emisija i politički magazin na

mađarskom jeziku) i RTS-a (Dnevnik u 19.30 i jutarnji program) pokazali su i ove 2019.

godine da oba javna servisa u monitorovanom periodu i uzorkovanim emisijama nisu

dosledno sledili javni interes, niti načela profesionalnog novinarskog kodeksa. Uočen je

tokom poslednjih nekoliko godina monitoringa jasan trend porasta neprofesionalizma,

prikrivenog oglašavanja i kršenja etičkih profesionalnih normi.

I ovogodišnji (2019) monitoring kao i prethodni, pre svega izborni iz 2017. i 2016,

pokazali su da oba javna servisa već dugo imaju ista, pre svega dva, ključna problema:

nezavisnost i nedostatak finansijskih sredstava. Oba trenda su u ozbiljnom porastu u odnosu

na prethodne monitoringe, posebno je sve očiglednije gubljenje uređivačke i novinarske

nezavisnosti.

Prvi i izrazito značajan problem koji se kosi i sa medijskim zakonima i sa etičkim

profesionalnim kodeksom novinara Srbije je permanentni pritisak političkih centara moći na

uređivačku politiku koji ograničava nezavisnost javnih servisa. Pritisci se ogledaju u

odabiranju događaja (pretežno su to oni koji su organizovani od vlasti sa fokusom na

delatnost SNS i sporadično njihovih koalicionih partnera). Uočeno je odsustvo izveštavanja

74

sa važnih zbivanja, naravno onih koji ne odgovaraju vladajućim političkim centrima moći,

a istovremeno su karakterisala društvenu praksu u periodu monitoringa. Javnom servisu koji

je zadužen da prati javni interes i balansirano izveštava i o političkom diverzitetu to ne bi

smelo da se događa. Čak i kada je u pitanju medijska inicijativa reč je u suštini o prikrivenom

oglašavanju i prikazivanju vlasti u pozitivnom svetlu. Zatim, subjekti informacija su gotovo

uvek oni iz vlasti, retko je prisutan „glas” i druge strane. Prevalentno, nekritičko, direktno

citiranje predsednika države u svim mogućim situacijama, često onima kada je u pitanju

politički marketing, a ne događaj vredan medijske pažnje, i ređe ministara iz vladajuće

koalicije, a gotovo potpuni izostanak opozicije i njenih čelnika.

Emisije poput jutarnjeg programa svedene su na ugodan „prostor” za ćaskanje uz

„jutarnju kafu” samo o prijatnim stvarima.

Svoj prostor u javnim servisima samo veoma sporadično dobijaju građani u raznim ulogama,

marginalizovane grupe su i kao subjekti i kao objekti informacija prisutni „na nivou

statističke greške”. Rodna neravnopravnost je nalaz koji dominira u svakom dosadašnjem

monitoringu. Kada su žene subjekti u informacijama, one su to samo zato što su u ulozi

predsednice vlade ili ministarke. Prisutna je i horizontalna i vertikalna rodna diskriminacija.

Valja podsetiti da se pod horizontalnom segregacijom podrazumeva kada se muškarcima i

ženama dodeljuju različite novinarske aktivnosti i zadaci u odnosu na pol kojem pripadaju.

Na primer, muškarci su informativno‐politički i sportski novinari, a žene novinarke u kulturi

ili se bave temama iz oblasti zdravstva i obrazovanja. Vertikalna segregacija je kada

muškarci dominiraju na bolje plaćenim pozicijama dakle menadžerskim i uredničkim. Javni

servis Srbije i dalje u neznatnoj minutaži u odnosu na celokupan program emituje na jezicima

manjina – to je, sudeći po monitoringu, isključivi zadatak RTV.

Javni servisi tako sve više liče na servis vlasti, a sve manje na servis građana koji su

ga osnovali i koji ga između ostalog i finasiraju. Pretplata očigledno nije dovoljna, pa su

javni servisi prisiljeni da tragaju i za različitim vrstama prihodovanja, što je njihov drugi

osnovni problem. Nedostatak sredstava za realizaciju izrazito kompleksnog programa koji

se zahteva od javnih servisa direktno utiče na njihovu (ne)samostalnost.

Ekspertski tim kao rezultat ovog monitoringa izdvaja ključnu preporuku za bolju

praksu u narednom periodu, a to je beskompromisno ostvarivanje uređivačke i novinarske

nezavisnosti, jer je upravo to osnovna odlika javnog servisa kao takvog, bez obzira što je reč

75

o izuzetno kompleksnom zahvatu koji uključuje ne samo zaposlene u RTV-u i RTS-u već i

mnoge spoljašnje činioce.

76

Literatura, dokumenti i izvori:

1. Korni, Daniel, Etika informisanja (1999). Beograd: Clio.

2. Matić, Jovanka, Analiza informativnih programa republičkog i pokrajinskog javnog

servisa (2016). U: Ostvarivanje javnog interesa u javnim medijskim servisima u Srbiji. Novi

Sad: Novosadska novinarska škola 27-49.

3. Milinkov, Smiljana, Novinarke u Vojvodini: obrazovanje, profesionalni status i rodni

identitet (2016). Novi Sad: Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova.

4. Službeni glasnik Republike Srbije. (2014). Zakon o javnim medijskim servisima. "Sl.

glasnik RS", br. 83/2014, 103/2015 i 108/2016. Dostupno na:

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javnim_medijskim_servisima.html

5. Službeni glasnik Republike Srbije. (2014). Zakon o javnom informisanju i medijima.

„Sl. glasnik RS“, br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016. Dostupno na:


6. Valić Nedeljković, Dubravka (2016). Žena na programima javnih servisa. Novi Sad:

Novosadska novinarska škola

7. Veljanovski, Rade, Javni RTV servis u službi građana (2005). Beograd: Clio.

8. Veljanovski, Rade, Javni servis: misija, evropski pogled, regulatorni osnov (2016). U:

Ostvarivanje javnog interesa u javnim medijskim servisima u Srbiji. Novi Sad: Novosadska

novinarska škola 7-21.

Dokumenti:

1. Deklaracija Komiteta ministara o upravljanju javnim medijskim servisima, usvojena 15.

02. 2012. prevod Savet Evrope.

2. Deklaracija Komiteta ministara o zaštiti uloge medija u demokratiji u kontekstu medijske

koncentracije (2014) Zbornik odabranih pravnih instrumenata Saveta Evrope u vezi sa

medijima, Savet Evrope, Beograd.

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javnim_medijskim_servisima.html


77

3. Kodeks novinara Srbije, Savet za štampu, Beograd: 2015. Dostupno na:

http://www.savetzastampu.rs/doc/Kodeks_novinara_Srbije.pdf

4. Politička deklaracija i Rezolucija ka novom poimanju medija, Prva konfrencija ministara

nadležnih za medije i nove komunikacione usluge u zemljama članicama Saveta Evrope,

Rejkjavik 2009. godine.

5. Preporuka CM/Rec(2007)2 Komiteta ministara državama članicama o medijskom

pluralizmu i raznovrsnosti medijskog sadžaja (2014) Zbornik odabranih pravnih

instrumenata Saveta Evrope u vezi sa medijima, Savet Evrope, Beograd.

6. Preporuka CM/Rec(2012)1 Komiteta ministara državama članicama o upravljanju javnim

medijskim servisima (2014) Zbornik odabranih pravnih instrumenata Saveta Evrope u vezi

sa medijima, Savet Evrope, Beograd.

7. Preporuka R(96)10 o garantovanju nezavisnosti javnog servisa radiodifuzije (2006)

Zbornik pravnih instrumenata Saveta Evrope u vezi sa medijima, Drugo dopunjeno izdanje,

Savet Evrope, Beograd.

Internet izvori:

1. Dnevni list „Danas“. Onlajn izdanje. „Najavljen nastavak dijaloga vlasti i opozicije o

izborima, određen spisak tema“ dostupno na: https://www.danas.rs/politika/najavljen-

nastavak-dijaloga-vlasti-i-opozicije-o-izborima-odredjen-spisak-tema/

2. Dnevni list „Danas“. Onlajn izdanje. „Zelenović: Napad na Đilasa i njegove saradnike

delo aktivista SNS-a“, dostupno na: https://www.danas.rs/politika/zelenovic-napad-na-

djilasa-i-njegove-saradnike-delo-aktivista-sns-a/

3. Nedeljnik „Vreme“. Onlajn izdanje. „Slučaj 'diploma': Novi jadi doktora Stefanovića“,

dostupno na: https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1703729&print=yes

4. Novosadska novinarska škola, Monitoring. Dostupno na: http://www.novinarska-

skola.org.rs/sr/monitoring/

http://www.savetzastampu.rs/doc/Kodeks_novinara_Srbije.pdf





https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1703729&print=yes



78

5. Radio-televizija Srbije. Onlajn izdanje. Jutarnji program, dostupno na:

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/1846074/jutarnji-program.html (pristupljeno

4.9.2019)

6. Radio-televizija Vojvodine. Onlajn izdanje. „EPS najveće privredno društvo, NIS

najuspešnije“, dostupno na: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/eps-najvece-

privredno-drustvo-nis-najuspesnije_1045608.html

7. Televizija N1. Onlajn izdanje. „Advokati N1 podneli krivičnu prijavu protiv Gorana

Vesića“, dostupno na: http://rs.n1info.com/Vesti/a495330/Advokati-N1-podneli-krivicnu-

prijavu-protiv-Gorana-Vesica.html

8. Televizija N1. Onlajn izdanje. „Đilas o gubicima u EPS-u“, dostupno na:


9. Televizija N1. Onlajn izdanje. „Posledice slovenačke prijave po Er Srbiju“, dostupno na:


10. Televizija N1. Onlajn izdanje. „Vesić rekao da ima uvid u interne mejlove N1“,

dostupno na: http://rs.n1info.com/Vesti/a492661/Vesic-rekao-da-ima-uvid-u-interne-

mejlove-N1.html

11. Segmenti jutarnjeg programa mogu se naći na Jutjub kanalu Radio televizije

Vojvodine. Dostupno na:https://www.youtube.com/user/RTVojvodine

12. Svi monitorovani „Dnevnici“ su dostupni na: http://www.rts.rs/page/tv/sr/series/20/rts-

1/35/dnevnik.html

13. Dnevnici televizije N1 su dostupni na: https://rs.n1info.com/










https://www.youtube.com/user/RTVojvodine

http://www.rts.rs/page/tv/sr/series/20/rts-1/35/dnevnik.html

http://www.rts.rs/page/tv/sr/series/20/rts-1/35/dnevnik.html

https://rs.n1info.com/

prof. dr dubravka valić nedeljković prof. siniša isakov

Documents