prof. dr franja fratrić · prof. dr franja fratrić osnove morfoloŠke antropometrije u...

PPrrooff.. ddrr FFrraannjjaa FFrraattrriiććOSNOVE MORFOLOŠKE

ANTROPOMETRIJE U DIJAGNOSTICISPORTISTA

Ne smemo zaboraviti da je čovek srećnik što u svojoj lobanjinosi kompijuter moćniji i savršeniji od svih kompijutera i aparatura,koje će ikada ljudska ruka stvoriti. Svi se mi rađamo sa timkompijuterom (mozgom), ali nošenjem ne dobijamo i uputstva zanjegovu upotrebu.

48 Dijagnostika treniranosti sportista

Ključni termini-----------------------------------------

Aparati i instrumenti za morfološku dijagnostiku (procenu telesnekompozicije i morfološkog statusa)Antropometrijske mere prema IBPAntropometrijske mere izvan IBP

IndeksiFunkcionalno-motorička dijagnostika

ntropometrija (grčki anthropos = čovek, methros = meriti) jeoblast biologije koja se bavi merenjem fizičkih dimenzijaljudskog tela, obradom i analizom dobijenih mera. Ona

kvantitativo određuje morfološke osobine i sagledava objektivnu slikustanja rasta ispitivane osobe. Po svojoj važnosti, ističu se dve grupezadataka antropometrije:

1. Antropometrijsko merenje u praktične svrhe Sticanje objektivne predstave o stanju telesnog razvitka

ispitivane osobe, čemu naročito doprinosi međusobnopoređenje pojedinih izmerenih antropometrijskih mera;

Sagledavanje napretka i/ili stagnacije, tj. nazadovanjaodređenih antropometrijskih mera (poređenjem podatakauzastopnih merenja sprovedenih u odgovarajućim vremenskimrazmacima, moguće je realno pratiti: tok fizičkog razvojadeteta ili adolescenta, uticaj pojedinih oblika fizičkog vežbanjana morfološke karakteristike jedinke, sagledati morfološkepromene uslovljene nastajanjem ili lečenjem povreda-oštećenja i oboljenja pojedinih segmenata tela);

Pravovremeno usmeravanje sportiste prema određenimsportskim disciplinama (presudnu ulogu imaju ne samopojedini antropometrijski parametri, već i njihovi međusobniodnosi).

A

Osnovne tehnike, aparature i instrumenti 49

2. Antropometrijska merenja i obrada podataka na većim grupamaispitanika Longitudinalni metod istraživanja, tj. praćenje i merenje iste

grupe osoba tokom niza godina; Stiče se uvid u dinamiku razvoja dece i adolescenata u

određenim životnim uslovima. Transferzalnom metodom istraživanja, tj. jednokratnim

merenjem većeg broja ispitanika određene populacije dobija seuvid u prosečno stanje telesnog razvoja.

Kako je svaka kretna aktivnost čoveka u vezi sa njegovimmorfološkim karakteristikama, logično je da se redovno posmatra iutvrđuje karakter uzročno-posledične veze između antropometrijskihsvojstava i faktora kretanja. Morfološkom antropometrijom(utvrđivanjem i procenom telesnih dimenzija) započinje svakifunkcionalno-dijagnostički postupak, a podaci dobijeni takvimmerenjem nameću pitanje: ‘’Koliki je značaj građe tela, somatotipa ikompozicije tela u kombinaciji sa nizom faktora, koji definišu sportskiuspeh?’’ Na to pitanje je teško odgovoriti. Pri proceniantropometrijskih dimenzija treba imati na umu da one govore oaktuelnom morfološkom statusu sportiste (rezultat su naslednihfaktora i adaptacije na uticaj treninga i ishrane). Ona u sportu imazadatak da na bazi pojedinih antropometrijskih dimenzija, tj. njihovihmeđusobnih relacija, usmerava sportiste prema onim sportskimdisciplinama u kojima određena morfološka struktura (morfološki tip)može da omogući postizanje optimalnog rezultata. Pokazalo se da suse specifična struktura određenog sporta (sportske discipline),specifični motorički, biomehanički i energetski zahtevi, odrazili i naspecifičnost građe tela sportista u različitim sportovima (sportskimdisciplinama).

Aparati i instrumenti za morfološku dijagnostiku(procenu telesne kompozicije i morfološkog statusa)

Pri svakom merenju moraju se obeležiti antropometrijske tačkena telu i meriti samo one dimenzije, koje su u relaciji sa određenomsportskom aktivnošću (ne sve i ne bilo koje). U skladu saInternacionalnim biološkim programom (IBP) sva merenja na parnim


segmentima tela (ruke, noge) treba izvoditi na levoj strani. Korektnostrezultata obezbeđuju merni instrumenti koji odgovaraju standardima,a kalibrisani su u metričkom sistemu. Misli se na: mernu traku, vagu,antropometar, klizni šestar, pelvimetar, kefalometar i kaliper. Potrebneje obezbediti i dermografsku olovku, mernu listu, kombinovanibarometar, hidrometar i termometar.

Slika 16. Antropometrijski instrumenti

Antropometar po Martinu se koristi za merenje longitudinalnih itransferzalnih dimenzija tela. Ukupne dužine 2 metara on se rastavljase na četiri jednaka dela, sa tim da se gornji deo često koristi kaoklizni šestar. Raspon mera je 200 cm, a tačnost merenja je 0.1 cm.Očitavanje rezultata vrši se na četvrtastom otvoru (na središnoj crtiotvora koji poklapa dobijenu mernu jedinicu).Kaliperom se vrši merenje debljine kožnih nabora. Najpogodniji tipkalipera je “John Bull” sa mernim rasponom od 0 do 40mm (kazaljka


opisuje dva puna kruga oko skale baždarene od 0 do 20mm). Premerenja neophodno je izvršiti baždarenje instrumenta. Pritisak kojimhvataljke instrumenta sabijaju kožu i potkožno tkivo je standardno(iznosi 10gr/mm²). Tačnost očitavanja je 0.2mm. Rezultat merenja seočitava 2 sekunde nakon što je hvataljkom zahvaćen kožni nabor (uovom intervalu se savladava elasticitet tkiva, pa su očitane vrednostibliže realnim). Duže zadržavanje hvataljki može da uslovi njihovopomicanje i klizanje čime bi se umanjila tačnost rezultata. S obziromna veliku varijabilnost rezultata merenja debljine jednog kožnognabora kod iste osobe, neophodno je da se merenje uzastopno ponovibarem tri puta. Kao konačan rezultat merenja uzima se srednjaizmerena vrednost.Metalna merna traka (santimetarska traka) služi za merenj obimatela. Santimetarskom trakom merimo sa tačnošću od 0.5 cm, ametalnom mernom trakom sa tačnošću od 0.1 cm. Dužina merne trakeiznosi 150 cm.Pelvimetar 1 ima skalu na vodoravnoj osovini koja spaja dva kraka.Služi za merenje biakromialne i bikristalne širine. Na krajevima imaoštrije završetke koji se kod merenja postavljaju na već unapredoznačene tačke. Rezultat se čita na unutrašnjem rubu klizne skale kojaje širine 60 cm, a baždarena je na 0.1 cm.Pelvimetar 2 primenjuje se kod sagitalnog merenja grudnog koša. Zarazliku od pelvimetra 1, on na krajevima ima oblije završetke (možebolje da obuhvati zadate mere). Skala ima širinu od 60 cm, abaždarena je na 0.25 cm. Rezultat se čita na unutrašnju stranu klizneskale. Ovaj oblik instrumenta se često upotrebljava u ginekologiji, tese i naziva ginekološki šestar.Kefalometar je po konstrukciji identičan pelvimetru, ali je manji iima manju mernu skalu. Skala ima raspon do 30 cm, a baždarena je na0.1 cm. Služi za merenje manjih longitudinalnih i transferzalnihdimenzija tela (dužina i širina glave i delova glave). Meri sa tačnošćuod 0.1 cm.Klizni šestar služi se merenje manjih rastojanja na telu. Najčešće sekoristi za merenje dijametara zglobova. Ima više različitih tipova (npr.klizni šestar po Martinu ima skalu od 20 cm, dok klizni šestar sanonijusom ima raspon od 15 cm). Merenjem ovim instrumentomzahteva prethodno obeležavanje tački na telu, a rezultat se čita na liniji


koja se poklapa sa unutrašnjim rubom kraka šestara. Meri sa tačnošćuod 0,1 cm.

Pre svakog merenja obavezno je obeležeti tačke i nivoe, a sveu cilju preciznijeg merenja antropometrijskih veličina. Spisakantropometrijskih tačaka: akromion (a), akropodion (ap), alare (al),basis (B), cervicale (c), daktylion (da), deltoide (d), endokanthion(en), euryon (eu), frontotemporale (ft), glabella (g), gnathion (gn),gonion (go), hypochondricale (hy), iliocristale (ic), incizurale (in),iliospinale (is), inion (i), lumbale (lu), malleolare (m), mesosternale(ms), metacarpale radiale (mr), metacarpale ulnare (mu), metatarsalefibulare (mtf), tibiale (ti), nasion (n), opisthocranion (op), orbitale(or), phalangion (ph), porion (po), postaurale (pa), preaurale (pra),pternion (pte), radiale (r), stomion (sto), stylion (sty), subaurale (sba),subnasale (sn), superaurale (sa), suprasternale (sst), symphiysion (sy),tibiale (ty), tragion (t), trichion (tr), trochanterion (tro), vertex (V),zygion (zg),

Slika 17. Antropometrijske mere


Antropometrijske mere prema IBP

Antropometrijske mere Internacinalnog biološkog programa (IBP)sadrže 39 linearnih mera. To su:

1. Telesna težina2. Telesna visina3. Sedeća visina4. Bikondilarna širina bedrene kosti5. Širina skočnog zgloba6. Visina tibiale7. Dužina potkolenice8. Dužina stopala9. Obim natkolenice10. Obim potkolenice11. Dužina ruke12. Dužina nadlaktice13. Dužina podlaktice14. Bikondilarna širina nadlaktice15. Bistiloidni dijametar zgloba šake16. Širina šake17. Obim nadlaktice (u relaksiranom položaju)18. Obim nadlaktice (pri kontrakciji)19. Širina ramena (biakromijalni raspon)20. Širina grudnog koša (transverzalni prečnik)21. Dubina grudnog koša (anterio-posteriorni prečnik)22. Obim grudnog koša23. Dužina noge (visina spine-iliake anterior superior)24. Širina karlice (bikristalni raspon)25. Obim glave26. Dužina glave27. Visina glave28. Širina glave29. Širina donje vilice30. Širina lica31. Morfološka visina lica32. Širina usta33. Debljina usana34. Visina nosa


35. Širina nosa36. Kožni nabor nadlaktice (u visini m. triceps barchi)37. Kožni nabor na leđima (subskapularni nabor)38. Kožni nabor na trbuhu39. Suprasternalna visina

Pregledom ovog spiska jasno je da mnoge antropometrijskemere nisu relevantne za sport i da su pored njih potrebne i neke kojenisu na spisku, a imaje velik značaj za sport. To su:

1. Raspon ruku2. Dužina šake3. Širina stopala4. Obim trbuha5. Obim kukova6. Širina kukova (bitrohanterični raspon)7. Bideltoidna širina ramena8. Kožni nabor na vratu9. Kožni nabor na dorzumu šake10. Kožni nabor natkolenice11. Kožni nabor potkolenice12. Obim potkolenice13. Obim vrata

Tehnike merenja i načini upotrebe mernih instrumenata ovomprilikom će se površno objasniti, jer prevazilaze okvire ove knjige(čitalac ih može pronaći u određenim praktikumima biološkeantropologije). Napominjemo da se uvek pre sprovođenja samogmerenja pojedinih morfoloških dimenzija inspekcijom i palpacijomodredi mesto na kojem se nalazi određena antropometrijska tačka, azatim se označi demografskom olovkom. Položaj svihantropometrijskih tačaka mora biti utvrđen prilikom "standardnogpoložaja" tela, tj. pri normalnom položaju (ruke ispitanika suispružene uz trup, a glava se nalazi u položaju "frankfurtskehorizontale - ravni"). Taj položaj glave postižemo tako što liniju kojaspaja tragus helixa levog uha (ili tačku smeštenu na najvišem deluivice spoljašnjeg ušnog kanala) postavimo u vodoravan položaj satačkom koja se nalazi na najnižem delu ivice leve orbite.


Slika 18. Glava u položaju frankfurtske horizontale

Slika 19. Postupak merenja kožnih nabora


Antropometrijske mere se danas u okviru dijagnostičkogpostupka koriste i za utvrđivanje sastava tela i konstitucije somatotipasportiste. Utvrđivanjem sastava tela dobija se odnosom nemasne imasne komponente u ukupnoj masi tela. Kod sportista su ti odnosiprecizno utvrđeni (tabela 7).

Tabela 6. Postoci telesne masti kod sportista različitih sportova (Modifikovanoprema Wilmore, 1979; preuzeto od Mišigoj-Duraković, 1997)

% Telesne mastiSportMuškarci Žene

Atletika (sprint) 6 - 9 8 - 12Atletika (srednje pruge) 6 - 12 8 - 16

Atletika (duge pruge) 4 - 8 6 - 12Teška atletika 14 - 18 16 - 24

Košarka 7 - 10 16 - 27Odbojka 8 - 14 16 - 26Fudbal 9 - 12 14 - 26

Gimnastika 4 - 6 9 - 14Plivanje 5 - 10 14 - 26

Tenis 14 - 16 18 - 22Kajak / Kanu 11 - 15 18 - 24Dizanje tegova 8 - 14 /

Skijanje 7 - 14 18 - 20

Posmatrajući ukupnu masu tela, kod sportista se odnosnemasne i masne komponente uvek menja u korist uvećanja nemasnekomponente. U evaluaciji trenažnog procesa veliki značaj ima nalazmasne komponente (u poređenju sa vrednostima koje se nalaze kodvrhunskih sportista u određenom sportu, posebno kada je u pitanjusport ili sportska disciplina u kojima masno tkivo čini značajnubalasnu – ‘’remeteću’’ masu i umanjuje sposobnost sportiste:smanjuje brzinu trčanja, efikasnost skoka, izdržljivost, koordinaciju,agilnost i dr). Pri tome, same utvrđene vrednosti pojedinih dimenzija(npr. mere kožnih nabora) ne moraju odstupati od vrednosti zaprosečnu populaciju, ali će izračunata masna komponenta odstupati odpoznatih vrednosti za uspešnog sportistu u određenom sportu.Oduzimanjem vrednosti mase telesne masti od ukupne telesne masedobijamo vrednosti nemasne telesne mase (nju čini skeletnamuskulatura, masa drugih tkiva i organa). Mišićna masa čini oko 40-50% nemasne mase tela. Nemasna telesna masa je uglavnom


pozitivno povezana sa sportskom efikasnošću, jer veća nemasna masaznači i veću mišićnu masu, a time i veći potencijal snage. Mora seistaći da kod nekih sportova (npr. trčanje na duge pruge) velikanemasna masa, usled povećanja ukupne mase tela, ima negativnauticaj. Utvrđeno je da sportistkinje imaju mnogo manju nemasnumasu od sportista, posmatrajući istu disciplinu. Uočeno je da se sastavtela kod sportista može značajno menjati tokom takmičarske sezone.Postotak masnog tkiva se smanjuje tokom pripremnog i tokomtakmičarskog perioda. Danas postoji niz metoda koje se mogu koristitiza kvantitativnu analizu sastava tela. To su pre svega antropometrijskemetode koje se temelje na primeni generalizovanih kvadratnihjednačina, metoda bioelektrične impendance i metoda podvodnogmerenja.

U vrhunskom sportu, podaci o telesnoj kompoziciji se dobijajuuz pomoć aparata visoke tehnologije (bioimpendansa, DEXA skeneri idr.) koji mere:

1. Apsolutnu i relativnu bezmasnu masu2. Apsolutnu i relativnu količinu vode u telu3. Apsolutnu i relativnu mišićnu masu4. Apsolutnu i relativnu masu masti u telu5. Težinu kostiju svakog ekstremiteta ponaosob6. Težinu kosti karlice7. Težinu kosti glave8. Težinu kosti trupa9. Mineralni sastav kostiju

Nekada standardnu metodu u određivanju telesne strukture(hidrodenzitometriju) su zamenile nove modernije i preciznije metode.Bez obzira na sve veći broj tehničkih rešenja, validnost izmerenihrezultata je i dalje ključni problem u određivanja strukture sastavatela. Često je prisutna konfuzija koja se odnosi na izbor odgovarajućemetode, njenu tačnost, preciznost i mogućnost komparacije sa drugommetodom u cilju definisanja validnosti. Nekoliko veoma preciznihmetoda je razvijeno za potrebe analize strukture tela. Laboratorijskemetode podrazumevaju: Denzitometriju (podvodno merenje težine),Dvostuku-energetsku apsorpciometriju X-zraka (DEXA), Nuklearnumagnetnu rezonancu (NMR), analizu količine kalijuma (40K).


Terenske metode podrazumevaju: antropometriju, merenje debljinekožnih nabora, bioelektričnu impedancu i preinfracrvenu reaktancu(NIR). Terenski testovi su uglavnom normatizovani i potvrđenistandardnim laboratorijskim metodama.

Denzitometrija - podvodno merenje težine i pletizmografijaHidrodenzitometrija (podvodno merenje težine tela)

predstavlja u hijerarhiji indirektnih metoda za određivanje telesnekompozicije, jednu od najpreciznijih procedura (slika 19). Ovaprocedura je predstavljena od strane istraživača Behnkea u ranimčetrdesetim godinama prošloga veka i postala je važna alatka ufiziologiji vežbanja i medicini. Jednačine po kojima se normalizujumerenja u ovoj metodi se oslanjaju na činjenice, koje su prikupljenedisekcijama ljudskih leševa.Nepravilan geometrijski oblik ljudskog tela onemogućava nam dasimplifikujemo pristup u smislu jednostavnog izračunavanjazapremine. Ipak, zapremina može biti jednostavno izmerenakorišćenjem Arhimedovog principa istiskivanja vode, koji navodi:«Telo uronjeno u vodu istiskuje se na gore silom, koja je jednakatežini vode koja je izbačena». Zapremina ljudskog tela može bitidobijena merenjem gubitka težine istog tog tela, potpuno uronjenog uvodu. Gustina tela, u skladu sa tim i procenat masti, može bitidobijena deljenjem telesne težine (merenje na suvom) sa telesnomzapreminom (dobijenom hidrostatskim merenjem). U ovom postupku,ispitanik je potopljen i izmeren u vodi. Kako mišići imaju veću, amasti manju gustinu od vode (aproskimativno 1.1 gr/ml za mišiće,0.901 gr/ml za masti i za vodu 1.0 gr/ml) gojazni ljudi plutaju bolje(teže manje pod vodom), dok mršaviji više tonu (teže više podvodom). Za istu težinu, gojazna osoba ima veću zapreminu odmršavijih (stoga i manju gustinu). Pojava greške je moguće čak i udobro opremljenim laboratorijama. Nemogućnost da se uračunarezidualni plućni volumen, intestinalni gasovi i gustina vode, mogu dadoprinesu precenjivanju zapremine. Tokom merenja osoba sekompletno potapa u vodu i izdiše vazduh, koliko je moguće više. Malaali značajna količina vazduha, ipak ostaje u plućima (naziva serezidualni plućni volumen). Iako se rezidualni plućni volumen možeproceniti, neophodno ga je direktno izmeriti. Intestinalni gas takođepovećava plovnost i prljaju dobijeni rezultat. Konačno, voda ima


gustinu od 1.00 gr/ml samo na tempereturi od 4°C (39.2 °F).Izračunavanje zapremine mora biti normalizovano sa promenama ugustini vode (temperatura vode u kojoj se meri ispitanik je 4°C).

Slika 20. Hidrodenzitometrija

Slika 21. Pletizmografija

Pletizmografija je metoda slična hidrodenzitometriji, samo seumesto vodenog medijuma koristi gas. Merenja se obavljaju u


posebnoj komori, čime je komfor za ispitanika značajno unapređen.Ova metoda je vrlo precizna, ali se pojavila tek u poslednjih nekolikogodina (relativno malo je zastupljena i analizirana na široj populaciji).

Dvostuko-energetska apsorpciometrija X-zraka (DEXA)Koštana denzitometrija je evoluirala od pojedinačne, preko

dvostruko-fotonske do dvostuko-energetske apsorpciometrije X-zraka(eng. Dual Energy X-ray Absorptiometry-DEXA). U kliničkimuslovima DEXA se iscrpno koristi radi procene rizika i stanja razvojaosteoporoze. Ubrzo nakon inicijalne eksploatacije ove tehnike zaanalize osteoporoze, istraživači su otkrili da se može koristiti zaanalize strukture mekog tkiva (tela). DEXA funkcioniše na način da sena telo usmeravaju X-zraci različite energije. Razlike u absorpciji X-zraka različitih energija koriste se za izračunavanje prisutnostiminerala u kostima, kao i za izračunavanje sastava mekog tkiva kojega okružuje. DEXA je metod koji koristi veoma male doze zračenja,tako da je utilizovan u svakodnevici, a koristi se i kod dece i starijihosoba.

Slika 22. DEXA skener

Uporedne analize ovog metoda sa autopsijom (disekcijom) naživotinjama su dokazale njenu validnost. Postala je referentni metod uistraživačkim studijama analize telesne kompozicije, a njene prednostisu pre svega: kratko trajanje merenja, sigurnost i bezbednost za


subjekta, minimalna kooperacija ispitanika.U budućnosti se očekujeda će DEXA zameniti denzitometriju, kao referenta metoda zavalidnost procedura III nivoa validnosti.

Kompjuterizovana tomografija (CT) i nuklearna magnetnarezonaca (NMR)

CT i NMR su metode vizuelizacije koje emitovanjem zračenjarazličite vrste i frekvencije proizvode regionalne ili kompletneradiografske zapise ispitivanog subjekta.

Slika 23. CT sa rezultatima ispitivanja


Korišćenjem kompjuterskog softvera, CT skener dajepiktografsku i kvantitativnu analizu ukupne tkivne površine, površineregiona masti i muskulature, debljinu i volumen snimljenog tkiva po„kriškama”. Nova NMR tehnologija daje korisne informacije omnogim telesnim segmentima. Za razliku od CT koji koristijonizujuće zračenje, elektromagnetna radijacija NMR uz korišćenjeadekvatnog softvera, daje precizne slike o segmentarnoj strukturi(masti, mišića, kosti) ispitivanog dela tela. Obe metode imaju brojnedruge segmente primene u medicini, a u analizi telesne kompozicije sesrazmerno retko koriste.

Analiza bioelektrične impedance (BIA)Na vremenskoj skali razvoja bioelektrične ipmedance na

samom početku se nalazi italijanski fizičar Galvani, koji je 1786.godine posmatrao uticaj električne struje na tkivne strukture žabe.Dalji eksperimenti ovakvog tipa i njihova eksploatacija su bilibeznačajni sve do 1960. godine, kada je Francuz po imenu Thomassetizjavio da količina fluida direktno definiše električnu otpornost togtkiva. On i njegovi saradnici su razvili prvu bioelektričnu impedancuza analizu biološki aktivnog tkiva. Razvoj je tekao dalje na različitimmestima u svetu sve do trenutka, kada je Američki istraživač Nyboer1970. godine ustanovio principe funkcionisanja bioelektričneimpedance kakvu sada poznajemo. Nyober je bio u stanju da dokažeda informacije koju daje ova analiza zaista daju potvrdu o strukturiljudskoga tela. Analiza bioelektrične impedance je brza, neinvazivna irelativno jeftina metoda za evaluiranje telesne kompozicije uterenskim i kliničkim uslovima. Ovaj metod procenjuje strukturusastava tela emitovanjem niske, bezbedne doze struje (800 amp) krozljudski organizam. Struja prolazi kroz telo - bez otpora kroz mišiće,dok otpor postoji pri prolazu kroz masno tkivo (slika 23). Ovaj otporse zove bioelektrična impedanca i meri se uređajima koji procenjujutelesnu kompoziciju. Kada se podesi za izabranog pojedinca (pol,visina, težina, nivo aktivnosti) aparat na osnovu instaliranog softvera,izračunava procentualni sadržaj masti (i ostalih segmenata) u strukturisastava tela. BIA je u prethodnih desetak godina zadobila poverenje ipodršku medicinskih i sportskih eksperata. Danas je dostupnaaparatura za korišćenje i u kućnim uslovima, bez potrebe za skupom isloženom opremom (napredna tehnologija i tradicionalna BIA


ujedinjeni su u običnu kućnu vagu). Savremeni uređaji pružaju tačnostizmerenih podataka uporedivu sa važećim standardima. Glavneprednosti ove metode su: ne zahteva skupu opremu, ne zahtevaobučenog tehničara, komforna je (ne ugrožava privatnost i intimuosobe koja se meri)....Varijable koje se dobijaju ovom metodom su: ukupna količina vode(TBW), bezmasna masa (LBM), telesna mast (FM), ukupna količinaživih ćelija u organizmu (BMC), ekstra celularna masa (ECM), Index(ECM / BMC) i ćelijska frakcija (%).Ukupnu količinu vode u organizmu (TBW) ne podrazumeva vodukoja je uneta u digestivni trakt neposredno pre merenja, jer samim timnije svarena i nije uneta u metaboličke procese (na suprot tome,intravenozni unos primenjene tečnosti se registruje). Ekstremnonagomilavanje vode i tečnosti u abdominalnoj duplji se takođe nedetektuje, jer ta tečnost nije sastavni deo bezmasne mase. Referentnevrednosti su: Normalan raspon za muškarce 50 – 60 %; Normalanraspon za žene 55 – 65 %; Za mišićni tip 70 – 80 %; Gojazan tip 45 –50 %.Bezmasna masa (LBM) je količina tkiva koja ne sadrži masti. Ubezmasnu masu spadaju dominantno mišići, unutrašnji organi, skelet,i centralni nervni sistem. Iako su morfološki veoma različiti, oviorgani su sa aspekta funkcionalne strukture veoma slični. Sastoje seod ćelija koje su odgovorne za metaboličke i anaboličke procese,ekstracelularnih tečnosti i matriksa koji učestvuju u prenošenjusupstrata (metaboličkoj razmeni).Ukupna količina živih ćelija u organizmu (BMC) je kompletnakoličina metabolički aktivnih ćelija u organizmu. To je centralniparametar po kome se prati globalno stanje organizma u smisluishraneEkstra celularna masa (ECM) je deo bezmasne mase koji se nalazivan živih ćelija u organizmu. Neizmenljivi i stalni delovi ECM sustrukture vezivnog karaktera: kolagen, elastin, koža, tetive, fascije ikosti. Tečni deo ECM konstituišu: plazma, itersticijska tečnost itranscelularna voda.Index (ECM/BMC) je pokazatelj nutritivnog statusa. Kod zdravihljudi ćelijska masa je neznatno veća od vanćelijske mase, tako da jeovaj indeks malo manji od 1. Povećanje ECM/BCM indeksa se možedesiti iz tri razloga: katabolizma BMC, preraspodele vode u ECM


zbog hiperinsulizma i kao propratni efekat pri ekstremnim gubicimavode ili prilikom kataboličkih procesa u BCM.Ćelijska frakcija (%) je količina ćelija od bezmasne komponentekoja pripada BCM. Iz tog razloga, ovaj parametar dobro oslikavanutritivni status i kondiciju. Takođe se koristi pri procenjivanjukvaliteta bezmasne mišićne mase. Normalni nivoi procenta ćelijskefrakcije su: za muškarce 53 – 59%, a za žene 50 – 56%. Loša ishranakao i hiperhidracija smanjuje ovaj procenat.

Slika 24. Aparat za analizu telesne kompozicije (TANITA BC418, SAD)

Preinfracrvena reaktanca (NIR)Preinfracrvena reaktanca (eng. Near Infrared Interactance -

NIR) je metoda proizašla iz poljoprivrede, gde je korišćena zaanaliziranje strukture useva. Zasniva se na principu apsorpcije irefleksije svetlosti. Sonda emituje svetlost blisku infracrvenomzračenju (940 nm) na posebno označenom mestu (prednja strananadlaktice dominantne ruke), a detektor meri intenzitet reemitovanesvetlosti izraženu kao optička gustina. Promena frekvencije emitovanesvetlosti u skladu sa prethodno definisanim parametrima (telesnamasa, visina, pol, nivo fizičke aktivnosti) korišćenjem prediktivneformule dovodi do izračunavanja sadržaja masti u strukturi sastava


tela. Slično BIA i ova metoda je relativno brza, bezbedna, jeftina i nezahteva obučenu osobu. Njena popularnost, kao i popularnost drugihmetoda III nivoa validnosti, je velika. Ipak, najnovija saznanja nesmatraju NIR validnom metodom određivanja telesne strukture.

Slika 25. Savremeni prenosni uređaj (FUTREX-5500A/WT, SAD)

Daleko češće korišćene metode u terenskim i laboratorijskimuslovima, u cilju određivanja telesne strukture fizički aktivnepopulacije, predstavljaju antropometrijske metode. Ove metodemerenjem dimenzija ljudskog tela (telesna visina, telesna masa,debljina kožnih nabora, obim i dijametar ekstremiteta) i korišćenjemadekvatnih jednačina, na relativno jednostavan način, daju indirektnuprocenu o sadržaju masti, mišićnog i koštanog tkiva sportista


Validnost metoda Validnost metoda podrazumeva stepen u kome metoda precizno itačno meri vrednost koja je poznata. Analiza telesne strukture je specifičnaanaliza jer samo disekcija leša (kadavera) može dati prave vrednostiželjenih varijabli. Sa druge strane, broj studija koji je komparirao direktnevrednosti nastale obdukcijom ispitanika i parametre nastale indirektnimmerenjima je zanemarljivo mali, pa nedostaju i podaci o validnosti inajkvalitetnijih metoda. Za sada, putem disekcije i ekstrakcije nisuprikupljeni direktni podaci o ukupnoj gustini tela niti vrednost ukupnihtelesnih masti. Poznata je činjenica da je denzitometrija prihvaćena kaofundamentalni indirektni metod za procenjivanje količine lipida uorganizmu. Postoje tri nivoa validnosti različitih metoda analize telesnekompozicije. Na primer: prilikom određivanja ukupne masne komponenteu organizmu, na nivou validnosti I stepena, ukupna masna masa bi biladobijena disekcijom kadavera ili ekstrakcijom svih lipida iz tela. Na nivouvalidnosti II stepena, neki drugi parametar je direktno meren (gustina ilislabljenje X zraka kod DEXA), a iz merenog parametra dobija seprocenjena vrednost ukupne masti organizma. Nivo III stepena validnostipodrazumeva indirektno merenje (debljina kožnih nabora ilibioimpedanca) i korišćenje regresione jednačine izvedene iz metode IIstepena validnosti (pa se na taj način procenjuje ukupna količina lipida uorganizmu). Tako je nivo III stepena validnosti zapravo dvostrukoindirektan, inkorporirajući u svoju metodu sve pretpostavke metoda IIstepena validnosti (prema kojem su „kalibrisani” kao i svoje sopstvenaograničenja). Regresioni pristup znači i da metoda kao što je npr. debljinakožnih nabora ima visok stepen uzorak-specifičnosti, jer kvantitativniodnos između debljine kožnih nabora i telesne gustine, zavisi od mnogovarijabli (hidriranost organizma, gustina kostiju, relativna muskularnost,pritisak krajeva kalipera, obrazac nagomilavanja masti, količinaintraabdominalne masti itd). Ovo su razlozi zbog kojih postoji nekolikostotina različitih formula za procenu količine masti u telu putem merenjadebljine kožnih nabora. Značaj metoda III nivoa validnosti u naučnomsmislu je pod znakom pitanja. Sve metode pri izboru adekvatne formule iprotokola, moraju da odgovore na nekoliko pitanja, kao što su: izborreferentnog metoda koji je korišćen pri razvijanju formule, veličina uzorkaza dobijanje formule, vrednost standardne greške za formulu, izborpopulacije, izbor merenih varijabli, unakrsna validnost formule na drugomuzorku iste populacije, korelacija između varijabli formule i referentnemetode (srednja vrednost) i ukupna greška metode. Iako je validnostmetoda iz III grupe validnosti diskutabilna, sve ove metode i dalje suširoko zastupljenje zbog svoje jednostavnosti, cene i dostupnosti.

Preuzeto od Ostojić (2007)


Indeksi

U okviru funkcionalno-dijagnostičkog postupka antropometrijinije cilj samo utvrđivanje dimenzija tela, već i njihova procena(metoda Indeksa). Za određivanje gustine tela i sadržaja masti ustrukturi sastava tela sportista, najveći broj autora preporučujeupotrebu sledećih protokola i jednačina:

Antropometrijski protokoli za procenu sadržaja mastiMuškarci od 18 do 29 godina (Jackson i Pollock, 1978)

BD = 1.12 - 0.00043499 x 7 + 0.00000055 x (7)² - 0.00028826 xST

Žene od 18 do 29 godina (Jackson i sar., 1980)BD = 1.096095 - 0.0006952 x 4 + 0.0000011 x (4)² - 0.0000714 x

ST

Dečaci od 14 do 19 godina (Forsyth i Sinning, 1973)BD = 1.10647 - 0.00162·SSKn - 0.00144 x Akn - 0.00077 x TKn +

0.00071 x MAKn

Muškarci i žene (Siri, 1957)Mast (%) = [(4.95 / BD) - 4.5] x 100 muškarci

Mast (%) = [(5.01 / BD) - 4.57] x 100 žene

Gde je BD = telesna gustina; 7 = suma sedam kožnih nabora (mm): tricepsni,grudni, srednji aksilarni, trbušni, suprailiačni, subskapularni i natkoleni kožni nabor;4 = suma četiri kožna nabora (mm): tricepsni, suprailiačni, trbušni i natkolenikožni nabor; ST = starost (godine); SSKn = subskapularni kožni nabor; AKn =trbušni kožni nabor; TKn = tricepsni kožni nabor; MAKn = midaksilarni kožninabor.

Mada ne postoje specifične validne metode za procenu masemišićnog tkiva kod sportista, u savremenoj antropometriji uglavnomse preporučuje određivanje mase mišićnog tkiva po Martinu isaradnicima (1990), koja je niže navedena (odnosi samo na populacijumuškaraca).


Antropometrijski protokoli za procenu sadržaja mišićaMuškarci (Martin i saradnicima, 1990)

MM = [TV x (0.0553·CTG2 + 0.0987 x FG2 + 0.0331 x CCG2) -2445] x 0.001

Mišići (%) = (MM / TM) x 100

Gde je MM = mišićna masa (kg); TV = telesna visina (cm); CTG = korigovan obimnadkolenice (cm) obim (cm) - 3.14 x (DKN natkolenice (mm)/10); FG =maksimalan obim podlaktice; CCG = korigovan obim potkolenice (cm) obim (cm) -3.14 x (DKN potkolenice (mm) / 10); TM = telesna masa (kg).

Davno je poznato da skeletna robusnost korelira sadijametrima kostiju (posebno kolena, lakta, ručnog i skočnog zgloba),a da sportisti u većini slučajeva imaju veću koštanu masu u poređenjusa neaktivnim osobama (Eston i Reilly, 2001). Mada je značajprocenjivanja koštane mase antropometrijskim metodama u drugomplanu, u odnosu na procenjivanje sadržaja masti i mišićnog tkiva,količina koštanog tkiva je značajna u praćenju rasta i razvoja sportistai predselekciji dece za sport (greške pri proceni koštane mase upoređenju sa referentnim metodama su najmanje, u odnosu naantropometrijska merenja drugih strukturnih segmenata). Iako nepostoje specifični protokoli za sportiste, uobičajeno je da se sadržajkostiju u strukturi sastava tela dobija korišćenjem regresionihjednačina po (Drinkwater i sar., 1986).

Antropometrijski protokoli za procenu sadržaja koštanog tkivaMuškarci i žene (Drinkwater i sar., 1986)

KM = [(HB +WB + FB + AB) / 4]² x TV x 0.92 x 0.001Kosti (%) = (KM / TM) x 100

Gde je KM = koštana masa (kg); HB = humerusni biepikondilarni dijametar (cm);WB = bistiloidni dijametar (cm); FB = femoralani biepikondilarni dijametar (cm);AB = bimaleolarni dijametar (cm); TV = telesna visina (cm); TM = telesna masa(kg).

U sportu su od velikog značaja informacije koje se dobijajuutvrđivanjem relacija između pojedinih antropometrijskih dimenzija


(proporcija između morfoloških dimenzija). U cilju toga, kaonormativi, se koriste određeni "idealni indeksi" i standardi.Primeri indeksa, koji uključuju odnos između telesne mase i visine:

Brokov indeks: Visina (cm) - 100 = Normalna težina

Lorencov indeks: (V-100) - ((V-150) x 0.25) = Idealna težina,gde je V = visina tela

Kuperov indeks: Težina (kp) / Visina (cm)² x 1000

Rohrerov indeks: Težina (kp) / Visina (cm)³ x 100000

Vandervalov index je konstruisan na osnovu koeficijenata regresijetežine tela prema visini, uzimajući u obzir i uzrast.

Tabela 7. Vandervalovi indeksi (teorijski očekivana težina, prema visini i starosti)Godine Muškarci Žene0 - 2.5 T = 3 + ((V - 50) x 0.25)2.5 - 6 T = 16 + ((V - 100) x 0.3)6 - 8 T = 25 + ((V - 125) x 0.5)8 - 10 T = 28 + ((V - 130) x 0.6)10 - 12 T = 30 + ((V - 135) x 0.7)12 - 14 T = V - 109 T = V - 10714 - 18 T = V - 110 T = V - 10718 - 25 T = 50 + ((V - 150) x 0.7) T = 50 + ((V - 150) x 0.7)25 i više

Mišićni indeks (određuje se učešće mišićne mase u ukupnoj telesnojtežini).

Mišićni indeks = (Obim bicepsa max - min) x 100 / Obim min

Spiroindeks opisuje relacije vitalnog kapaciteta sa telesnom visinom itežinom.

I varijanta Spiroindeks = VK (cm³) / Visina (cm)

II varijanta Spiroindeks = VK (cm³) / Težina (kp)


Metode standarda su izuzetno važne za određivanjekonstitucionalnih tipova za određeni sport i sportsku disciplinu(tokom same selekcije je važno da se po određenim normativimaosobe usmeravaju za određenu disciplinu). Na primer: poznato je dajedan bacač kugle mora biti izrazito dimenzionalan, da košarkaš morabiti izrazito visok, gimnastičar nizak itd. Dobrih standarda u odnosuna kriterijume (uzrasta, pola, socijalne pripadnosti itd.) kod nas nema,tj. oni koji postoje su starijeg datuma i teško da mogu biti iskorišćeni.Kod sportista se antropometrijske mere koriste za utvrđivanjekonstitucijskog tipa, tj. somatotipa koji se najčešće određuje metodomHeath i Cartera (1967). Tom metodom utvrđuje se somatotipvrhunskih sportista, a tim vrednostima se teži u trenažnom procesu.Pozicije određenog somatotipa se unose u karakteristični grafikon –somatogram, tako da se iz vrednosti pojedinih komponenatasomatotipa odrede ordinate. Prema pomenutoj metodi, utvrđivanjekonstitucije se sprovodi na osnovu deset morfološkihantropometrijskih mera, a definiše se po Sheldonovoj klasifikaciji natri tipa – endomorfni, mezomorfni i ektomorfni. Postoje jednostavni,gotovi računski programi, za utvrđivanje somatotipa prema metodiHeath i Cartera.

Danas je u velikoj primeni metoda određivanja Body MassIndexa (BMI). Ovaj indeks predstavlja odnos telesne težine ikvadrirane telesne visine (u metrima na kvadrat). U brojnim naučnimradovima je potvrđena velika korelacija sa procentom telesne masti(r=0.80). BMI se izračunava pomoću sledećih algoritama:

Tabela 8. Algoritmi za izračunavanje BMI

Poznata je veza između vrednosti BMI i rizika od oboljevanjaod kardiovaskularnih bolesti, šećerne bolesti ili malignih oboljenja.Najmanji rizik oboljevanja imaju osobe kod kojih je BMI između 20 i


25 kg/m², a najveći kod osobe kod kojih je BMI veći od 40 kg/m². Ucilju identifikacije, evaluacije i tretmana gojaznosti aktuelna je sledećaklasifikacija osoba prema vrednostima BMI, koja je prihvaćena odSvetske zdravstvene organizacije:

Tabela 9. Klasifikacija osoba prema vrednostima BMIBMI (kg/m²)

< 18.5 = Pothranjenost18.5 do 24.9 = Idealna telesna težina25.1 do 29.9 = Granična gojaznost

30 do 34.9 = Gojaznost I nivoa35 do 39.9 = Gojaznost II nivoa

> 40 = Gojaznost III nivoa, opasno po život

Iako nesumljivo ima veliki značaj pri analizi čitave populacije izdravstvenog rizika, BMI ima mali značaj u sportskoj morfologiji.Brojni drugi faktori osim nagomilavanja telesnih masti (npr. mišićna ikoštana masa, zapremina plazme, proporcionalna distribucija mase)igraju ulogu u determinaciji vrednosti BMI. Visok BMI kod sportista,usled povećane mišićne mase nastale usled treninga, može dovesti dopogrešnog zaključka o gojaznosti.

Primer:Osoba je ima telesnu težinu 85kg i telesnu visinu 170cm. Kada

primenimo formulu za izračunavanje BMI:

85 / (1.70 x 1.70) = 85 / 2.89 = 29.41

Ova vrednost spada u granične gojaznosti, kako se to vidi iz tabele 9.

Funkcionalno-motorička dijagnostika

Za funkcionalnu dijagnostiku u sportu ključna činjenica je dasve odabrane metode, tehnike i aparature moraju da detektujunajrelevantnije parametre kao kriterijume za odre|enu sportsku granu idiscilinu a oni su uvek integralni i kao takvi procenjuju stanjefunkcionalnih sistema uključenih u različitim režimima specifičnihnapora. Krajnji cilj nije da se izvrši evaluacija samo pojedinih


organskih sistema, kao što su: kardiovaskularni, respiratorni, mišićni,sistemi za podizanje energetskog potencijala itd. Daleko važnije jeproceniti i predvideti integralnu funkciju najodgovornijih sistema, kaonjihovu međuzavisnost i vezu sa specifičnim fiziološkim zahtevimakoji se javljaju u trenažnim i takmičarskim uslovima. Upravo ovačinjenica i govori o postojanju samosvojnosti u metodama i tehnikamamerenja relevantnih funkcionalnih (fizioloških) parametara kodsportista, jer se u mnogome razlikuju od onih koji se primenjuju kodrazličitih kliničkih slučajeva u medicini.

U današnje vreme vrtoglavog tehnološkog napretka gotovo jene moguće dati potpuni pregled aparature koja se svakodnevnousavršava, tj. dopunjuje novim delovima i tehnološkim inovacijama teće se na ovom mestu dati samo jedan prikaz "mini" baterije aparata zafunkcionalnu dijagnostiku. Osnovni princip savremene funkcionalnedijagnostike u sportu bazira se na postavci da se homeostatsko stanjemirovanja menja uz stalne oscilacije merenih vrednosti sve domaksimalnog adaptacionog kapaciteta za pojedini definisanipokazatelj. Te promene se mere adekvatnom aparaturom idefinisanom metodologijom. Iz tih razloga potrebno je uvek, uzizmerene vrednosti nekog pokazatelja navesti i režim opterećenjaorganizma. Opterećenje organizma je moguće vršiti kroz situacione(terenske) aktivnosti ili putem laboratorijskog testiranja. Oba načinaimaju određene prednosti i nedostatke, te u zavisnosti od ciljaispitivanja treba izabrati najbolji način. Pri izboru metodologijeodlučuje i aparatura koja će se koristiti. Za terenski rad su potrebnitelemetrijski uređaji ili male portabl aparature koje sportista nosi nasebi, a da se pri tome bitno ne utiču na biomehaniku pokreta.

Osnovni uređaji za dozirano opterećenje organizma (kontrolisanomenjanje nezavisne varijable)

Najednostavnije pomoćno sredstvo za doziranje opterećenjapredstavlja step klupica, koja može biti različite visine. Promenomvisine klupice, ritma penjanja i ukupnog trajanje rada (u zavisnosti oduzrasta, pola, nivoa treniranosti i sl.) moguće je isprovocirati različitureakciju organizma i pri tom izvršiti adekvatno merenje tihparametara. Najpraktičnija je univerzalna klupica podesive visine od22.8 do 50.8cm (Harvard step-test). Intenzitet rada - snaga (količinarada u jedinici vremena) dozira se prema telesnoj težini ispitanika,


menjanjem visine klupice i frekvence penjanja. Ukupna količina rada,tj. mehanička energija je određena intenzitetom i ukupnim trajanjemrada.

Slika 26. Step klupica

Intenzitet rada izračunava se sledećom formulom:

I = S x H x N x 1.5/min

gde je S - težina tela u kilopondima (kp), H - visina klupice u metrima (m), N - brojpenjanja u minuti, 1.5 - predstavlja konstantu koja uzima u obzir i negativan rad(silaženje sa klupice).

Rezultat se izražava u kilopondmetrima u minuti (kpm/min). Intenzitetrada - snaga od 1 kpm/min iznosi 0.1635 Watta, tj. 1 W = 6.120kpm/min.

U današnje vreme na tržištu postoji ogroman broj različitihbicikl-ergometara. Po konstruktivnim rešenjima dele se na:elektromagnetske, hidraulične, kombinovane (mehano-električne) imehaničke (frikcione) bicikl-ergometre.

Slika 27. Bicikl-ergometar (MONARK 823E, Švedska)


Intenzitet rada - snaga je određen formulom:

I = N x O x S / min

gde je N - broj obrataja zamajnog točka, O - obim kruga na kome se vrši trenje umetrima (m), S - sila otpora izražena u mernim jedinicama skale.

Ukoliko je skala opterećenja kalibrisana u kilopondima, onda seintenzitet rada izračava u kpm/min ili ekvivalentu rezultata izraženogu wattima. U ovu grupu spadaju pokretna traka za trčanje, pokretnavoda, pokretne stepenice, pokretna traka za skijaše itd. Osnovnikvalitet ovih uređaja je u činjenici da omogućuju ciklična kretanjanajpribližnija onim koja se ostvaruju u matičnom sportu (npr. trčanje,plivanje, skijanje...) uz angažovanje daleko većih mišićnih masa, negokada se testiranje obavlja samo uz pomoć bicikl-ergometra. Zbogvelike biomehaničke sličnosti sa kretanjem u realnim uslovima, ovaaparatura je pogodna i za laboratorijski trening. Intenzitet rada sedozira promenom brzine ili promenom nagiba podloge na kojoj se trči(vozi bicikl). Najčešće se doziranje opterećenja vrši kombinacijomoba faktora. Brzina se kreće u rasponu od 20 do 60km/h, a nagibpokretne trake od 10 do 35%. Ima tredmila koji imaju mogućnostsimulacije negativnog nagiba (slično kretanju nizbrdo).

Slika 28. Pokretna traka (COSMED T300, Italija), sa opcionom brzinom kretanja od60 km/č


Aparati za praćenje promena funkcionalnih pokazateljaOvoj grupi pripadaju svi aparati za hemijske i biohemijske

analize, rengen dijagnostiku, elektrokardiografiju, razni kopleksnitelemetrijski uređaji (najčešće za elektrokardiografiju). Svi ovi aparatise u velikoj meri koriste u naučnim istraživanjima sportskog treninga.Različiti proizvođači na tržištu nude razne aparate koji imaju velikuspecifičnost, te se u okviru ovog prikaza ne mogu pojedinačnoopisivati (iako su mnogi već opisani u ovoj knjizi). Predstaviće sesamo neki, zajedno sa njihovim osnovnim tehničkim karakteristikama.Danas, najčešće korišćeni aparati u sportu, kako u laboratorijskim takoi u terenskim (situacionim) uslovima su: pulsmetri, aparati za merenjekrvnog pritiska, aparati za registrovanje određenih biohemijskihparametara (laktata, glukoze), aparati za gasnu analizu krvi (pHvrednost, puferi, parcijalni pritisak O2 i CO2), aparati za spirometriju,aparati za merenje maksimalne potrošnje kiseonika i kalorija, raznitelemetrijski aparati (kontinuiranu elektrokardiografiju).U širem smislu, u savremenoj funkcionalnoj dijagnostici sportista,mere se razni bioelektrični akcioni potencijali, zvukovi, pulsacijeraznog porekla, različite mehaničke sile, volumenske i linearnedimenzije, uglovni odnosi, termičke promene, koncentracije raznihhemijskih i biohemijskih spojeva. U ove svrhe koriste se elektronskisistemi kao što su: elektrografi (elektrokardiografi - EKG,elektroencefalografi - EEG, elektromiografi - EMG), elektropulzafoni,elektrotenziometri, elektrogoniometri, elektrosfigmografi,elektrotermometri i sl. Danas se sve češće koriste višekanalnipolifiziografi (12 kanala). Polifiziografi su opremljeni "tajmerima"koji omogućuju dinamičku analizu svih merenih funkcionalnihpokazatelja. Biometrijski sistemi imaju priključke za prenos podatakau kompjuterske sisteme u cilju memorisanja podataka, sa mogućnošćudalje statističke obrade. Savremeni pulsmetri imaju dodatne uređajekoji direktno vrše snimanje na magnetnu traku (Polar Team System,Finska) sa koje se naknadno preko prenosnog uređaja, izvrši prenospodataka u PC i njihova detaljna obrada. Takvi aparati su sofisticiraniportabl uređaji za registrovanje kardiovaskularnih funkcija, merenihdirektno na terenu. Ovakvi telemetrijski sistemi imaju sonde iradioodašiljače malih dimenzija koji se postave na telo sportiste (naizvestan način čine jednu celinu sa telom), ne ometajući ga prirazličitim situacionim (terenskim) aktivnostima.


Osnovni zadatak uređaja za funkcionalnu dijagnostiku jestemogućnost da se sportista dozirano (pod kontrolom) podvrgnevlastitom maksimalnom opterećenju, a da se pri tome registrujuvrednosti pojedinih pokazatelja funkcije jednog ili više organskihsistema (precizno izmerene i kasnije upotrebljive informacije orasponu i odnosima funkcija tih sistema).

Pomoćni uređaji i aparati neophodni za realizaciju funkcionalnogtestiranja

U funkcionalnoj dijagnostici pored navedenih uređaja trebakoristiti i one koji nisu direktno vezani uz sam postupak dobijanjanekog pokazatelja, ali na indirektan način osiguravaju tačnost merenjai ispravnu interpretaciju dobijenih podataka. Pomoćni uređaji iz ovegrupe su:

- Potrošni materijal i prateća dodatna oprema, delovi ipriključci koji se postavljaju na osnovnu aparaturu (stakleni,metalni i plastični ventili, vakum-pumpe, specijalne maske,metronomi, merači vremena, fiksacijski uređaji zadinamometrijska merenja, neki materijali - kontakt pasta,vakum pasta, sajle, lanci, električni provodnici...)

- Uređaji za osiguravanje i kontrolu adekvatnih i izmenjenihmikroklimatskih uslova: kombinovani termometar-hydrometar-barometar (za merenje temperature, vlažnosti ivazdušnog pritiska).

- Uređaji za uklanjanje mrežnih i radiovalskih smetnji:specijalni generatori sa elektromotorima vezanim za gradskumrežu, raznim mrežnim filterima, zaštitni blokovi i prolaznikondenzatori. Sve ovo je potrebno zbog činjenice da jeelektronska aparatura za funkcionalnu dijagnostiku veomaosetljiva na različite elektronske i elektro-magnetskesmetnje, koji mogu poremetiti ceo postupak funkcionalnogtestiranja.

- Uređaji za zaštitu sportista koji se testira i aparature. To suaparati za predostrožnost i zaštitu sportiste od posledicadelovanja električne struje i posledica prevelikog fizičkogopterećenja (kod testa "vita maxima"). Obavezno je da se ublizini nalazi reanimacioni komplet za prvu pomoć sadefibrilatorom.


Sažetak

Antropometrija u sportu ima zadatak da na bazi pojedinihantropometrijskih dimenzija, tj. njihovih međusobnih relacija,usmerava sportiste prema onim sportskim disciplinama u kojimaodređena morfološka struktura (morfološki tip) može da omogućioptimalni rezultat.

Pri svakom merenju moraju se obeležiti antropometrijske tačkena telu i meriti samo one dimenzije koje su u relaciji sa određenomsportskom aktivnošću (ne sve i ne bilo koje). Osnovni instrumenti zaantropometrijska merenja moraju da budu izbaždareni. Neki od njihsu: antropometar, vaga, kaliper (šestar za merenje kožnog nabora),centimetarska pantljika, pelvimetar, kefalometar i klizni šestar.

U vrhunskom sportu se sve više uzimaju podaci o telesnojkompoziciji preko aparata visoke tehnologije (bioimpendansa, DEXAskeneri i dr). Istaknuto je već da su u sportu posebno značajneinformacije koje se dobijaju utvrđivanjem relacija između pojedinihantropometrijskih dimenzija (proporcija između morfološkihdimenzija). U tom cilju koriste se određeni "idealni indeksi" (za sadajoš nisu definisani idealni indeksi) i standardi kao normativi.

Za funkcionalnu dijagnostiku u sportu ključna činjenica je dasve odabrane metode, tehnike i aparature moraju da detektujunajrelevantnije parametre kao kriterijume za određenu sportsku granui disciplinu. Oni su uvek integralni i kao takvi procenjuju stanjefunkcionalnih sistema uključenih u različite režime specifičnognapora. Krajnji cilj nije da se samo izvrši evaluacija pojedinihorganskih sistema (kardiovaskularni, respiratorni, mišićni , sistemi zapodizanje energetskog potencijala itd), već je važnije proceniti ipredvideti integralnu funkciju najodgovornijih sistema, kao njihovumeđuzavisnost i vezu sa specifičnim fiziološkim zahtevima koji sejavljaju u trenažnim i takmičarskim uslovima. Osnovni principsavremene funkcionalne dijagnostike se bazira na postavci da sehomeostatsko stanje mirovanja menja uz stalne oscilacije merenihvrednosti, sve do maksimalnog adaptacionog kapaciteta za pojedinidefinisani pokazatelj. Te promene se mere adekvatnom aparaturom idefinisanom metodologijom. Iz tih razloga potrebno je uvek uzizmerene vrednosti nekog pokazatelja, navesti i režim opterećenjaorganizma.

prof. dr franja fratrić · prof. dr franja fratrić osnove morfoloŠke antropometrije u...

Documents