projekat 2016 a booklet

JZU

UKC

TU

ZLA

Klin

ika

za ra

diol

ogiju

i nu

klea

rnu

med

icin

uKl

inik

a za

neu

rohi

rurg

ijuTr

nova

c bb

7500

0 Tu

zla

Bosn

a i H

erce

govi

naTe

l: +

387

303

500

Fax.

:003

87 3

5 25

0 47

4Em

ail:

info

@uk

ctuz

la.b

a

Huseinagić * Moranjkić * 2015

PLAN ENDOVASKULARNIH NEURORADIOLOŠKIH INTERVENCIJA 2016 | 27

NA

ZIV

Kom

ada

Jedi

ničn

aci

jena

(KM

)U

kupn

o (K

M)

Sten

t-as

isti

rano

koi

lova

nje

aneu

rizm

e40

8454

.00

1046

880.

00

Endo

vask

ular

no li

ječe

nje

(“ko

ilova

nje”

)an

euri

zme

5013

542.

0067

7100

.00

Impl

anti

ranj

e “F

LOW

-DIV

ERTE

RA”

2021

034.

0042

0680

.00

Embo

lizac

ija A

VM-a

2069

15.9

913

8319

.80

Sten

tira

nje

karo

tidn

e ar

terij

e50

4599

.00

2299

50.0

0

UKU

PNO

180

5454

4.99

2512

929.

8

UKU

PNA

VRI

JED

NO

ST P

ROJE

KTA

Endo

vask

ular

ni tr

etm

an in

trak

rani

jaln

ih p

rom

jena

na

krvn

im s

udov

ima

moz

ga (a

neur

izm

e,

sten

oze

i art

erio

vens

ke m

alfo

rmac

ije) p

rvi p

uta

u Bi

H s

u iz

vede

ne 2

006

godi

ne n

a Kl

inic

i za

radi

olog

iju i

nukl

earn

u m

edic

inu,

JZU

UKC

Tuz

la.

360

rupt

ura

aneu

rizm

e u

BiH

god

išnj

e

3:2

Aneu

rizm

e m

ozga

su č

ešće

kod

žena

. (3:

2)

40 %

Rupt

urira

nih

aneu

rizm

i je

fata

lno


Inte

rven

tne

neur

orad

iolo

ške

proc

edur

eVa

skul

arni

kat

eter

kor

ište

n sa

maš

tom

je v

ažan

hiru

rški

inst

rum

ent.

Inte

rven

tne

neur

orad

iolo

ške

proc

edur

e sp

adaj

u u

red

min

imal

no

inva

zivn

ih

tehn

ika

kojim

a se

pre

ko m

alog

reza

na

koži

, pu

tem

krv

nih

sudo

va (e

ndov

asku

larn

o),

dola

zi d

o pa

tolo

ške

prom

jene

(ane

uriz

ma,

ar

teri

oven

ska

mal

form

acija

, tum

or) u

ce

ntra

lnom

ner

vnom

sist

emu,

regi

ji gl

ave,

vr

ata

ili k

ičm

e, n

akon

čeg

a se

pri

stup

i tr

etm

anu

pro

mje

ne.

En

dov

asku

larn

i tr

etm

an m

ože

zam

ijeni

ti kl

asič

nu h

irušk

u op

erac

iju ko

d pr

omje

na n

a krv

nim

sudo

vim

a m

ozga

i ki

čmen

e m

oždi

ne. K

od tr

etm

ana

tum

ora

glav

e, v

rata

i kič

me,

end

ovas

kula

rni

tret

man

se

najč

ešće

upo

treb

ljava

kao

po

moć

no sr

edst

vo k

oje

olak

šava

kas

niju

op

erac

iju i

vađe

nje

tum

ora

iz o

rgan

izm

a.

Sino

nim

i za

endo

vask

ular

ni tr

etm

an s

u:

embo

lizac

ija (b

loka

da k

rvni

h su

dova

), en

dova

skul

arna

hiru

rgija

.En

dov

asku

larn

i tre

tman

se

obav

lja u

op

štoj

ane

stez

iji, s

a iz

uzet

kom

inte

rven

cija

ko

d k

ojih

pac

ijen

t m

ože

bit

i bu

dan

(e

mbo

lizac

ija k

rani

jaln

ih, c

ervi

kaln

ih il

i sp

inal

nih

tum

ora,

am

bol

izyc

ija n

ekih

an

euri

zmi,

sten

t ka

roti

dn

ih a

rter

ija,

embo

lizac

ija k

evar

enja

iz n

osa)

.Pr

edno

sti e

ndov

asku

larn

og tr

etm

ana:

• M

ala

rana

/inci

zija

• Kr

aće

vrije

me

traj

anja

ane

stez

ije•

Sman

jenj

e gu

bitk

a kr

vi i

man

ja tr

aum

a ne

rvno

g tk

iva

• Sm

anje

nje

pot

reb

e za

ana

lget

icim

a po

slije

ope

raci

je•

Brži

opo

rava

k•

Krać

i bor

avak

u b

olni

ci•

Brže

vra

ćanj

e u

norm

alne

akt

ivno

sti

Prije

svak

og e

ndov

asku

larn

og tr

etm

ana

pro

vod

i se

dig

ital

na

sub

trak

cio

na

angi

ogra

fi ja

– D

SA, z

ahva

ćene

regi

je ti

jela

:•

Moz

ga (c

ereb

raln

a D

SA)

• Ki

čmen

e m

oždi

ne (s

pina

lna

DSA

)•

Gla

ve•

Vrat

a•

Kičm

e

Sta

nja

ko

d k

oji

h s

e p

rim

jen

juje

en

dova

skul

arni

tret

man

:•

Cere

bral

ne a

neur

izm

e•

Cere

bral

ne a

rter

iove

nske

mal

form

acije

• D

ural

ne a

rter

iove

nske

fi st

ule

• Ka

rotik

o ka

vern

ozne

fi st

ule

• Sp

inal

ne a

rter

iove

nske

pija

lne

i dur

alne

m

alfo

rmac

ije•

Art

erio

vens

ke fi

stul

e gl

ave

i vra

ta

• M

enin

geom

i•

Hip

erva

skul

ariz

ovan

i tum

ori g

lave

i vra

ta•

Spin

alni

tum

ori

• In

trak

tabi

lne

epis

taks

e•

Re

vask

ula

riza

cija

ko

d a

kutn

og

is

hem

ijsko

g m

ožda

nog

udar

a

Kli

nik

a z

a r

ad

iolo

gij

u i

nu

kle

arn

u

med

icin

u u

sa

rad

nji

sa

Kli

nik

om

za n

euro

hir

urg

iju

od

20

14 g

odin

e in

ten

zivn

o je

uk

lju

ena

u p

roje

ka

t n

euro

rad

iolo

ških

inte

rven

cija

.

26 | PLAN ENDOVASKULARNIH NEURORADIOLOŠKIH INTERVENCIJA 2016

Uku

pna

vrije

dnos

t pr

ojek

taSv

e op

isan

e pr

oced

ure

se v

eć iz

vode

u n

ašoj

inst

ituci

ji. O

sobl

je, p

rost

or i

apar

ati p

osto

je i

koris

te s

e. R

ezul

tati

se n

e ra

zlik

uju

od s

vjet

skog

pro

sjek

a.


U v

ećin

i ust

anov

a, d

ijagn

ostič

ki a

lgor

itam

za

sten

ozu

kaot

idni

h ar

terij

a p

odra

zum

jeva

da

za s

teno

zu p

reko

50

% (u

nek

im

kuća

ma

i 70

%) k

ao k

onfi r

mat

orni

test

kor

isti

CT

angi

ogra

fi ja

(u n

ašoj

ust

anov

i) ili

MR

angi

ogra

fi ja.

U s

luča

ju d

a se

det

ektu

je

sten

oza

ispo

d 50

% n

a CD

U p

regl

edu

nije

pot

rebn

o ra

diti

doda

tne

pret

rage

. CT

angi

ogra

fi ja

ima

mno

štvo

pre

dnos

ti u

odno

su

na D

SA (u

klju

čuju

ći m

anju

sto

pu k

ompl

ikac

ija, l

akšu

dos

tupn

ost,

konf

or z

a pa

cije

nta,

izos

tank

a po

treb

e za

hos

pita

lizac

ijom

), te

je d

anas

„de-

fact

o“ s

tand

ard

za p

otvr

du d

ijang

oze

nako

n št

o je

CD

U p

otvr

đeni

vis

oki s

tupa

nj k

arot

idne

ste

noze

.O

d sr

edin

e 60

-tih

god

ina

proš

log

stol

jeća

, a n

a os

novu

isku

stva

DeB

akey

-ja e

tabl

irana

je k

arot

idna

end

arte

rekt

omija

kao

hiru

rška

m

etod

a lij

ečen

ja s

teno

ze k

arot

idni

h ar

terij

a.Sr

edin

om 9

0-tih

god

ina

proš

log

stol

jeća

je n

iz st

udija

za

sim

ptom

atsk

e (p

oseb

no N

ASC

ET st

udija

) i a

sipt

omat

ske

(pos

ebno

ACA

S st

udija

) pac

ijent

e, ja

sno

defi n

iralo

indi

kaci

je z

a ka

rotid

nu e

ndar

tere

ktom

iju. U

stan

ovlje

no je

da

se e

ndar

tere

ktom

ija iz

vodi

i ko

d as

impt

omat

skih

pac

ijena

ta s

a su

ženj

em p

reko

70

%.

Zbog

min

imal

no in

vazi

vne

priro

de p

roce

dure

, per

kuta

ne e

ndov

asku

larn

e in

tere

vcije

na

karo

tidni

m a

rter

ijam

a („

sten

tiran

je“

karo

tidni

h ar

terij

a) je

pos

taln

o st

anda

rdna

pro

cedu

ra u

mno

gim

inst

ituci

jam

a (u

klju

čuju

ći n

ašu)

. Pro

cedu

ra s

e u

našo

j (i v

ećin

i dr

ugih

ust

anov

a) o

bavl

ja u

loka

lnoj

ane

stez

iji. N

akon

pre

proc

edur

alne

prip

rem

e u

fem

oral

nu a

rter

iju (o

bičn

o de

snu)

se

plas

ira

6F u

vodn

ica

(“sh

eat”

), na

kon

čega

se

nači

ni d

ijagn

ostič

ka a

ngio

grafi

ja. N

a sn

imci

ma

dija

gnos

tičke

ang

iogr

afi je

se

verifi

cira

st

upan

j i lo

kaliz

acija

ste

noze

, kao

i st

anje

kon

tral

ater

alne

kar

otid

ne a

rter

ije, t

e st

anje

cer

ebra

lne

vask

ulat

ure

i pot

enci

jaln

o pr

isus

tvo

kola

tera

la.

Poto

m s

e uz

pom

oć d

uge

(pre

ko 2

60 c

m d

uge)

0,0

35 ‘’

žice

, a u

“roa

d m

ap” t

ehni

ci k

ratk

i “sh

eat”

zam

ijeni

za

90 c

m d

ugi “

shea

t”.

U to

ku s

ame

proc

edur

e se

mož

e ko

ristit

i ure

đaj z

a pr

otek

ciju

od

embo

lizac

ije tz

v “e

mbo

lic p

rote

ctio

n de

vice

” .

Sten

tovi

koj

i se

koris

te u

toku

pro

cedu

re s

u na

jčeš

će s

amo-

eksp

andi

raju

ći, a

impl

antir

anje

sam

og s

tent

a na

jčeš

će z

ahtij

eva

“pre

dila

taci

ju” b

alon

o.

NA

ZIV

Post

ojeć

aci

jena

(KM

)N

ova

cije

na

(KM

)

Troš

kovi

dija

gnos

tičk

ih u

slug

a11

12.0

062

2.00

Inte

rven

tni z

ahva

t54

39.0

045

44.0

0

Potr

ošni

mat

erija

l41

06.0

037

52.0

0

Troš

kovi

rada

524.

0052

1.00

Troš

kovi

am

orti

zaci

je46

9.00

69.0

0

Teku

će i

inva

stic

iono

odr

žava

nje

141.

0020

.00

Reži

jski

i os

tali

troš

kovi

pos

lova

nja

199.

0018

2.00

BO d

ani

622.

0026

6.00

BO p

olui

ntez

ivne

nje

ge-2

dan

a35

6.00

BO d

ani s

tand

ardn

e nj

ege-

2 da

na26

6.00

266.

00

Uku

pno

7173

.00

5432

.00

Sten

tiran

je k

arot

idne

art

erije


Tim

ski r

adTi

msk

i rad

pre

dsta

vlja

rad

više

str

učnj

aka

na p

ostiz

anju

zaj

edni

čkog

cilj

a. T

aj ra

d ne

sm

ije

biti

frag

men

tara

n i n

epov

ezan

već

dob

ro k

oord

inira

n od

vod

itelja

tim

a.

Tim

ski r

ad u

med

icin

i je

neza

obila

zni f

akto

r u o

rgan

izac

iji k

valit

etno

g pr

ofes

iona

lnog

dje

lova

nja

i u o

rgan

izac

iji k

valit

etno

g ru

kovo

đenj

a, p

oslje

dnjih

des

etlje

ća.

Dob

ro o

rgan

izov

an i

funk

cion

alan

tim

pod

iže

kval

itet p

rofe

sion

alno

g dj

elov

anja

što

dovo

di

do v

ećeg

zad

ovol

jstv

a bo

lesn

ika

i njih

ovih

por

odic

a, a

isto

vrem

eno

i sm

anju

je n

ivo

stre

sa k

od z

drav

stve

nih

radn

ika.

N

aš ti

m p

osje

duje

vis

oki n

ivo

prof

esio

naln

og z

nanj

a ko

je je

vez

ano

za s

ve a

spek

te in

terv

entn

e ra

diol

ogije

, vj

eštin

e po

treb

ne

za s

arad

nju

sa n

izom

kom

unik

acijs

kih

vješ

tina.

Sva

ki č

lan

tima

ima

spos

obno

sti i

kom

pete

ncije

za

sara

dnju

, usp

osta

vu d

obro

g ko

mun

ikac

ijsko

g od

nosa

, spr

emno

st d

a ču

je d

ruge

oso

be i

da u

važa

va n

jihov

o m

išlje

nje.

Kar

akte

ristik

e sp

ecifi

čnos

ti po

jedi

naca

u

timu

u pr

vom

redu

su

podr

eđen

e sp

rem

nost

i za

rad

u tim

u i z

a sa

radn

ju.

Vođe

tim

a su

kom

pete

ntne

i sp

rem

ne z

a sv

e vr

ste

izaz

ova.

Odg

ovor

nost

sva

kog

poje

dino

g čl

ana

tima

je v

ezan

a uz

nje

govo

mje

sto

i ulo

gu u

pro

cesu

ost

variv

anja

zad

anog

cilj

a.

Tim

se

sast

oji o

d

osob

lja

Kli

nik

e za

ra

dio

log

iju

i n

uk

lea

rnu

m

edic

inu

i os

oblj

a K

lin

ike

za

neu

roh

iru

rgij

u.

U p

roce

du

re

je u

klj

uen

o i

osob

lje

Kli

nik

e za

an

este

ziju

i re

um

ato

log

iju

, a

li i

bro

jne

dru

ge

kol

ege,

ljek

ari

i te

hn

ia

ri


Prof

. dr.

med

. sci

. B. H

CM s

pec,

spe

cija

lista

dija

gnos

tičke

radi

olog

ijeN

ačel

nik

Klin

ike

za ra

diol

ogiju

i nu

klea

rnu

med

icin

u JZ

U U

KC T

uzla

. Edu

kaci

ju iz

Inte

rven

tne

radi

olog

ije z

avrš

io u

Nor

vešk

oj, n

a U

nive

rzit

etu

u O

slu.

Duž

e od

15

godi

na b

avi s

e ra

znim

as

pekt

ima

u in

terv

entn

oj ra

diol

ogiji

, vas

kula

rnim

i ne

vask

ular

nim

. Pra

teći

svj

etsk

e tr

endo

ve,

uvod

i sve

, pa

i naj

slož

enije

tehn

ike

inte

rven

tne

radi

olog

ije u

svak

odne

vnu

ponu

du u

slug

a ko

je

pruž

a Kl

inik

e na

koj

oj je

zap

osle

n.

Doc

dr.

med

. sci

., sp

ecija

lista

neu

rohi

rurg

Neu

rohi

rurg

, mla

d, e

nerg

ičan

, i m

otor

tim

a. E

duka

ciju

iz n

euro

radi

ološ

kih

inte

rven

cija

je z

avrš

io

u N

Jem

ačko

j. Po

red

inte

rven

tnih

neu

rora

diol

oški

h pr

oced

ura

svak

odne

vno

vrije

me

prov

odi i

u

neur

ohiru

rško

j ope

raci

onoj

sal

i. M

ože

lako

upo

redi

ti te

hnik

e, o

pera

tivne

i en

dova

skul

arne

. Vr

lo la

ko se

“ukl

opio

” u ti

m ra

diol

oga,

tako

da

ga sm

atra

mo

“svo

jim”.

Rije

tko

je sr

esti

educ

irano

g,

elok

vent

anog

i sp

retn

og m

lado

g čo

vjek

a ka

o št

o je

Mirz

a. N

adpr

osje

čno

inte

ligen

tan.

VMT

Jedn

om ri

ječj

u op

isat

i Sen

ada

nije

mog

uće.

Odg

ovor

nost

, pre

dano

st, p

reci

znos

t, sa

mok

ritič

nost

i p

ouzd

anos

t. G

dje

god

kren

uli,

ako

Vam

je u

bliz

ini,

nala

zite

se

na s

igur

nom

tlu.

Ne

posu

staj

e,

prec

izno

vod

i rač

una

o na

jman

jim p

otre

bam

a i s

itnic

ama.

Kor

iguj

e sv

e m

ane

osta

tka

tima.

U

dogo

vore

no v

rijem

e on

je v

eć ta

mo.

Bez

nje

gove

ozb

iljno

sti v

iše

bi g

riješ

ili. A

ne

grije

šim

o je

r je

on

tu.

Med

icin

ska

sest

ra u

ang

iosa

liIs

kust

vo i

pred

anos

t rad

u. O

d sa

mih

poč

etak

a u

timu,

i na

jsta

riji č

lan

tima.

Med

icin

ska

sest

ra sa

du

gogo

dišn

jim is

kust

vom

u in

tenz

ivno

j nje

zi, i

isto

tolik

o is

kust

va u

svim

mog

ućim

inte

rven

tnim

ra

diol

oški

m p

roce

dura

ma,

ukl

juču

jući

i di

jagn

ostik

u. D

ugi n

iz g

odin

a pr

ati i

uče

stvu

je u

svi

m

proc

edur

ama,

dija

gnos

tički

m i

inte

rven

tnim

, per

ifern

im i

neur

orad

iolo

škim

. Bez

naš

e Zv

jezd

ane

nije

lako

radi

ti.

Med

icin

ski t

ehni

čar u

ang

iosa

liM

lad

i pro

fesi

onal

ac. I

kad

a je

naj

teže

i na

jkom

plik

ovan

ije, i

ne

tako

lije

po, o

staj

e pr

ibra

n i h

lada

n,

nika

da p

anič

an. P

erfe

ktno

vla

da s

vim

rasp

olož

ivim

tehn

ikam

a i m

ater

ijalim

a. S

iste

mat

ičan

, pr

edan

pos

lovi

ma.

Pou

zdan

o

“Tim

ski r

ad

je g

oriv

o k

oje

omog

ua

va o

bi

nim

lj

ud

ima

da

pos

tig

nu

neo

bi

ne

rezu

lta

te.”


Sten

tiran

je

karo

tidne

art

erije

Suže

nje

(ste

noza

) kar

otid

nih

arte

rija

je iz

nim

no p

reva

lent

o st

anje

u o

pćoj

pop

ulac

iji. P

rem

a

jedn

oj o

d na

jops

ežni

jih p

opul

acijs

kh st

udija

vez

anih

za

kard

iova

skul

arna

obo

ljenj

a uč

esta

lost

je k

arot

idne

ste

noze

7%

kod

muš

kara

ca i

9 %

kod

žen

a.

Svak

e go

dine

pre

ko 7

50.0

00 A

mer

ikan

aca

pret

rpi i

shem

ijski

mož

dani

uda

r, a

smat

ra s

e da

je 1

5-20

% o

vih

mož

dani

h ud

ara

izaz

vano

ate

rosk

lero

tski

m o

bolje

njem

kar

otid

nih

arte

rija.

Sko

ro 8

0 %

mož

dani

h ud

ara

izaz

vani

h ob

olje

njem

kar

otid

nih

arte

rija

nast

aje

kod

paci

jena

ta b

ez p

reth

odni

h TI

A il

i ran

ijeg

mož

dano

g ud

ara

( kod

pre

thod

no a

sim

ptom

atsk

ih p

acije

nata

). D

ijagn

oza

karo

tidne

bol

esti

se p

osta

vlja

na

osno

vu n

euro

lošk

og n

alaz

a, C

DU

pre

gled

a (e

ng. C

DU

- col

or D

oppl

er u

ltras

ound

- Col

or D

oppl

er

ultr

azvu

k), C

T an

giog

rafi j

e i d

igita

lne

subt

rakc

ione

ang

iogr

afi je

(DSA

), ko

ja jo

š uv

ijek

važi

za

„zla

tni s

tand

ard“

u d

ijagn

ostic

i ov

og o

bolje

nja.

CD

U im

a do

bru

senz

itivn

ost i

spe

cifi č

nost

(pre

ko 8

0 %

) u d

etek

ciji

viso

kog

stup

nja

sten

oze

karo

tidni

h ar

terij

a.

Dij

ag

noz

a

ka

roti

dn

e b

oles

ti s

e p

osta

vlja

n

a o

snov

u

neu

rolo

škog

n

ala

za, C

olor

D

opp

ler

ult

razv

uk

a, C

T

an

gio

gra

je

i dig

ita

lne

sub

tra

kci

one

an

gio

gra

je

(DS

A)


angi

ogra

fi ja

poka

že k

rvne

sud

ove

koji

dola

ze u

mal

form

aciju

, din

amik

u pr

olas

ka k

roz

nju,

te d

rena

žne

sudo

ve i

mje

sta

gdje

se

dren

iraju

u v

ensk

i sus

tav.

Lije

čenj

e AV

mal

form

acija

ima

za c

ilj u

klan

janj

e m

alfo

rmac

ije iz

moz

ga. D

ostu

pni m

odal

iteti

liječ

enja

ukl

juču

ju ra

dioh

irurš

ko

liječ

enje

(naj

češć

e „ga

mm

a-kn

ife”)

, mik

rohi

rurš

ku re

sekc

iju i

endo

vask

ular

nu e

mbo

lizac

iju. D

anas

je e

ndov

asku

larn

a em

boliz

acija

ne

zaob

ilaza

n i č

esto

osn

ovni

mod

alite

t lije

čenj

a pa

cije

nata

są

AV m

alfo

rmac

ijam

a m

ozga

. U

već

ini s

e ne

urov

asku

larn

ih c

enta

ra li

ječe

nje

AV m

alfro

mac

ija iz

vodi

u o

pćoj

ane

stez

ji (u

klju

čuju

ći n

ašu

inst

ituci

ju),

što

omog

ućav

a bo

lji k

valit

et a

ngio

graf

skih

slik

a, št

o je

pos

ebno

bitn

o pr

i nav

igac

iji m

ikro

kate

tera

i m

ikro

žica

u sl

učaj

u ko

mpl

eksn

e in

trak

rani

jaln

e an

atom

ije. N

akon

prip

rem

e u

prep

onsk

u ar

terij

u (o

bičn

o de

snu)

se

plas

ira v

asku

larn

a „uv

odni

ca“ (

shea

t), n

ajče

šće

prom

jera

6 F.

Pr

ije p

očet

ka sa

me

inte

rven

cije

oba

vezn

o se

nač

ini d

ijagn

ostič

ka a

ngio

grafi

ja ra

di p

rocj

ene

mor

folo

ških

kar

akte

ristik

a an

euriz

me.

Po

tom

se

uz p

omoć

„rao

d-m

ap” t

ehni

ke u

„nid

us” A

V m

alfo

rmac

ije p

lasi

ra D

SMO

kom

patib

ilni m

ikro

kate

ter (

najč

ešće

Mar

atho

n ili

App

olo

mik

roka

tete

ri), p

reko

odg

ovor

ajuć

e 0,

008’

’ mik

roži

ce.

Poto

m s

e po

zici

ja m

ikro

kate

tera

dod

atno

pot

vrdi

mik

roan

giog

rafi j

som

kro

z m

ikro

kate

ter.

Nak

on š

to s

e m

ikro

kate

ter i

spun

i DSM

O s

olve

ntom

, kro

z is

ti se

u A

V m

alfo

rmac

iju in

jicira

Ony

x em

boliz

acijs

ko s

reds

tvo.

NA

ZIV

Post

ojeć

aci

jena

(KM

)N

ova

cije

na(K

M)

Hem

osta

tska

HRV

val

vula

23

8.00

476.

00

Gui

dinn

g"-t

erap

ijski

kat

eter

– 6

F 41

7.00

417.

00

300

cm d

uga

"exc

hang

e" 0

,035

'' ži

ca23

8.99

238.

99

Embo

lizac

ijsko

sre

dstv

o 37

00.0

037

00.0

0

Mik

roka

tete

r za

embo

lizac

iju14

53.0

014

53.0

0

Mik

roži

ca 0

,008

''63

1.00

631.

00

UKU

PNO

6677

.99

6915

.99

Embo

lizac

ija A

VM-a


Mat

erija

li ko

ji se

kor

iste

u in

terv

entn

im n

euro

rad

iolo

škim

pr

oced

uram

a su

sku

pi z

bog

tehn

olog

ije iz

rade

i he

mijs

kog

sast

ava.

Teh

nolo

gija

izra

de m

ater

ijala

i po

naša

nje

razl

ičit

ih

mat

erija

la u

nuta

r tije

la p

acije

nta

je p

ažlji

vo st

udira

na i

krei

rana

. Sv

i mat

erija

li ko

ji se

kor

iste

mog

u se

pod

ijelit

i u d

vije

gru

pe:

pom

oćni

mat

erija

li ko

ji ne

ost

aju

traj

no u

tije

lu p

acije

nta,

i tr

ajno

impl

antir

ane

mat

erija

le k

oji n

akon

inte

rven

cije

ost

aju

u ti

jelu

pac

ijent

a. P

omoć

ni m

ater

ijali

obuh

vata

ju c

ijeli

niz

pose

bnih

žic

a i k

atet

era

koji

služ

e za

“dol

azak

” do

“pro

blem

a”

koji

treb

a rij

ešiti

. U

z op

isan

e dv

ije g

rupe

, pos

toji

i “ba

zičn

i set

” koj

i obu

hvat

a m

ater

ijal k

ojim

se

zapo

činj

e pr

oced

ura,

i sa

stoj

i se

od ig

ala,

uv

odni

ka, d

ijagn

ostič

kih

kate

tera

, i o

prem

e za

ster

ilnu

tehn

iku

rada

. U o

dređ

enim

sit

uaci

jam

a ov

aj, b

azič

ni s

et o

buhv

ata

i up

otre

bu “a

utom

atsk

og in

jekt

ora”

, nje

govi

h ko

nekc

ija, k

lipov

a i n

arav

no v

eću

količ

inu

jodn

og k

ontr

astn

og s

reds

tva.

Po

moć

ni m

ater

ijal s

e ug

lavn

om k

oris

ti ka

o tr

ansp

ortn

i mat

erija

l, je

r se

njim

e m

ože

pre

cizn

o up

ravl

jati

i d

opre

mit

i sva

ki o

d ur

eđaj

a ko

ji će

traj

no o

stat

i u ti

jelu

.U

tije

lu o

staj

u st

ento

vi, k

oilo

vi i

pose

bna

polim

erna

ljep

ila.

Sten

t i k

oilo

vi s

e ka

rakt

eriš

u sv

ojst

vim

a ef

ekta

pam

ćenj

a.

Pose

bna

izra

da o

vih

met

ala

daje

im n

ekol

iko

kara

kter

istik

a od

ko

jih je

naj

važn

ija d

a na

dne

vnoj

tem

pera

turi,

kao

met

ali i

maj

u je

dan

oblik

, a u

ljud

skom

tije

lu z

auzi

maj

u po

tpun

o dr

ugi o

blik

.Kr

v je

u p

rinci

pu s

lani

rast

vor.

Met

ali k

oji s

e na

đu u

krv

i, su

met

ali u

slan

om ra

stvo

ru, i

kao

takv

i su

sklo

ni k

oroz

iji. D

a bi

se

izbj

egla

kor

ozija

met

ala

u kr

vi, n

jihov

hem

ijski

sast

av le

gure

od

koje

su n

apra

vlje

ni je

taka

v da

u sl

anom

rast

voru

ne

prod

ukuj

u el

ektr

icit

et i

zbog

tog

a se

ozn

ačav

aju

kao

elek

troh

emijs

ki

neut

raln

i mat

erija

li. O

va, n

eoph

odna

oso

bina

, jak

o po

skup

ljuje

ov

e m

ater

ijale

. Po

sebn

a je

kar

akte

ristič

an n

ačin

izra

de in

trac

ereb

raln

ih st

ento

va.

Sten

tovi

nis

u up

lete

ne ž

ice,

već

obl

ik k

oji s

e “r

eže”

lase

rima.

Mat

erija

li ko

ji se

kor

iste

u in

terv

entn

im n

euro

radi

ološ

kim

pro

cedu

ram

a di

jele

se

u dv

ije

grup

e: p

omoć

ne, k

oji n

e os

taju

traj

no u

tije

lu p

acije

nta

i tra

jno

impl

antir

ane

mat

erija

le s

a

pose

bnim

fi zi

čkim

i he

mijs

kim

kar

akte

ristik

ama,

koj

i se

i ele

ktro

hem

ijski

neu

tral

ni.

Ste

nto

vi i

koi

lovi

k

oji t

rajn

o os

taju

u

moz

gu

pa

cije

nta

su

el

ektr

ohem

ijsk

i neu

tra

lni


Za

svak

og

po

jed

ino

g p

acije

nta

rad

i se

po

seb

na

anal

iza.

Do

bra

pri

pre

ma

je v

iše

od p

ola

urađ

enog

pos

la. P

ored

op

štep

rihva

ćeni

h i p

ozna

tih p

ravi

la k

ojih

se

str

iktn

o pr

idrž

avam

o, u

inte

rven

tnoj

ra

diol

ogiji

pos

toji

i niz

pra

vila

koj

a ne

p

ost

oje

u li

tera

turi

. Pri

stu

p s

vako

m

poje

dina

čnom

sluč

aju

se p

oseb

no k

reira

, je

r je

sva

ki p

acije

nt je

dins

tven

. Iz

tog

razl

oga

nije

mog

uće

napr

aviti

jedi

nstv

enu,

je

dnos

tavn

u ka

lkul

aciju

troš

kova

. Nek

ada

je p

otra

šnja

met

erija

la m

anja

, a n

ekad

a ve

ća o

d pr

osje

ka, o

nako

kak

o to

dik

tiraj

u u

slov

i i u

koln

ost

i, al

i uvi

jek

i sam

o u

inte

resu

pac

ijent

a. K

alku

laci

ju je

dini

čne

cije

ne sv

ake

neur

orad

iolo

ške

proc

edur

e ni

je m

oguć

e pr

ikaz

ati j

edin

stve

nom

.

SPEK

TAR

POTR

OŠN

OG

MAT

ERIJA

LAPo

tro

šni

mat

erija

l ko

ji se

ko

rist

i u

in

terv

en

tnim

ne

uro

rad

iolo

škim

proc

edur

ama

:“F

illin

g” k

oilo

vi

“Gui

dinn

g”-t

erap

ijski

kat

eter

– 6

F (C

hape

ron

Mic

rove

ntio

n)

(Cos

mos

Mic

rove

ntio

n)(H

yper

soft

Mic

rove

ntio

n)(N

itrex

EV3

)(P

row

ler C

odm

an)

(Seq

uel E

V3)

(V- g

rip M

icro

vent

ion)

300

cm d

uga

“exc

hang

e” 0

,035

’’ žic

a5F

nav

ien

intr

akra

nija

lni k

atet

er (E

V3)

90 c

m d

ugi 6

F “s

heat

”90

cm

dug

i vas

kula

rni “

shea

t”- A

rrow

Balo

n za

dila

taci

ju

(Sub

mar

ine

rapi

do M

edtr

onic

)Em

boliz

acijs

ko s

reds

tvo

(Ony

x 18

) EV3

Flow

-div

erte

r (FR

ED M

icro

vent

ion)

Gui

dinn

g”-t

erap

ijski

kat

eter

– 6

F (C

hape

ron

Mic

rove

ntio

n)H

emos

tats

ka H

RV v

alvu

la

Karo

tidni

ste

nt

(Pro

tege

RX

self-

exp.

niti

nol s

tent

EV3

)M

ehan

izam

za

“otp

ajan

je k

oilo

va”

Mik

roka

tate

r za

sten

t 0,0

21’’

Mik

roka

tete

r za

embo

lizac

iju

(Mar

atho

n m

icro

cath

eter

tvrt

ke E

V3)

Mik

roka

tete

r za

koilo

vanj

e (H

eadw

ay M

icro

vent

ion)

Mik

roka

tete

r za

sten

t (H

eadw

ay 2

7 M

icro

vent

ion)

Mik

roži

ca 0

,008

’’ (M

irage

gui

dew

ire-E

V3)

Mik

roži

ca 0

,014

’-

(Tra

xces

s M

icro

vent

ion)

Sam

o-ek

span

dibi

lni i

ntra

kran

ijaln

i ste

nt

(Ent

erpr

ise

Codm

an)

Nav

eden

i mat

erija

li se

ne

kori

ste

u

sam

o je

dnoj

pro

cedu

ri, v

eć u

čit

avom

sp

ektr

u p

roce

dur

a, p

rem

a p

otre

bi i

u

svim

mog

ućim

kom

bina

cija

ma.

100

p

roce

du

ra

god

išn

je

Pot

rošn

i ma

teri

jal j

e sk

up

? K

olik

o k

ošta

kla

sin

a o

per

aci

ja i

reh

ab

ilit

aci

ja?


Embo

lizac

ija A

VM-a

AV m

alfo

rmac

ije m

ozga

su ra

zvoj

ni p

orem

ećaj

i u k

rvno

žiln

om su

stav

u, u

koj

em k

rv d

irekt

no

iz a

rter

ija p

rela

zi u

ven

e, n

e pr

olaz

eći k

roz

kapi

larn

u m

režu

.

Uče

stal

ost A

V m

alfr

omac

ija je

oko

5-7

put

a m

anja

od

učes

talo

sti i

ntra

kran

ijaln

ih a

neur

izm

i. In

cide

nca

krva

renj

a, o

dnos

no sm

etnj

i zb

og o

vih

prom

jena

je 1

,5/1

00 0

00 s

tano

vnik

a. U

zrok

ovan

e su

em

brio

naln

im p

orem

ećaj

em, u

koj

em s

e va

skul

arni

ple

ksus

i ne

izdi

fere

ncira

ju u

pot

puno

sti u

nor

mal

nu k

rvnu

žilu

. A

-V m

alfo

rmac

ije s

e na

jčeš

će m

anife

stira

ju k

ao: i

ntra

kran

ijaln

a he

mor

agija

, epi

lept

ički

nap

adi i

pro

gres

ivni

neu

rolo

ški d

efi c

it.

Ner

ijetk

o se

sre

ću i

hron

ične

inte

zivn

e gl

avob

olje

.D

ijagn

oza

se p

osta

vlja

pom

oću

angi

o C

T, a

ngio

MRI

moz

ga te

cer

ebra

lnom

art

erio

grafi

jom

. Sta

ndar

dni C

T m

ozga

i M

RI m

ozga

sa

velik

om v

jero

vatn

oćom

otk

rivaj

u m

alfo

rmac

iju, n

jezi

nu lo

kaliz

aciju

i ev

entu

alno

suba

rahn

oida

lnu

i int

race

rebr

alnu

hem

orag

iju.

Ang

io C

T, a

ngio

MRI

moz

ga m

ogu

ukaz

ati n

a in

tezi

tet v

asku

lariz

irano

sti i

odn

os s

a m

agis

tral

nim

krv

nim

sud

ovim

a. C

ereb

raln

a

Ues

talo

st A

V

ma

lfro

ma

cija

je

ok

o 5-

7 p

uta

ma

nja

od

ues

talo

sti

intr

akr

na

ija

lnih

a

neu

rizm

i.


Zakl

jučn

o, e

ndov

asku

larn

o lij

ečen

je in

trak

rani

jaln

ih a

neur

izm

i dan

as p

reds

tavl

ja n

ezao

bila

zni i

dom

inan

tni t

erap

ijski

mod

alite

t u

veći

ni m

oder

nih

neur

ovas

ular

nih

cent

ara.

Teh

nike

su

evol

uira

le o

d je

dnos

tavn

og k

oilo

vanj

a (z

a an

euriz

me

sa p

ovol

jnom

m

orfo

logi

jom

), pr

eko

tehn

ika

koje

om

oguć

avaj

u lij

ečen

je p

rogr

esiv

no „k

ompl

eksi

jih“

aneu

rizm

i (st

ent-

asis

tiran

o ko

ilova

nje)

, do

tehn

ika

“pre

-usm

jera

vanj

a pr

otok

a“, š

to p

reds

tavl

ja z

aokr

et u

par

adig

mi,

od e

ndos

akul

arno

g do

end

olum

inal

nog

pris

tupa

NA

ZIV

Post

ojeć

aci

jena

(KM

)N

ova

cije

na(K

M)

Hem

osta

tska

HRV

val

vula

23

8.00

476.

00

90 c

m d

ugi 6

F "s

heat

"0.

00

300

cm d

uga

"exc

hang

e" 0

,035

'' ži

ca83

4.00

834.

00

5F n

avie

n in

trak

rani

jaln

i kat

eter

0.00

Mik

roži

ca 0

,014

'83

4.00

834.

00

Mik

roka

tete

r za

sten

t13

90.0

013

90.0

0

Flow

-div

erte

r 17

500.

0017

500.

00

UKU

PNO

2079

6.00

2103

4.00

Impl

antir

anje

“FLO

W-D

IVER

TERA

”


Med

iji o

nam

a

Med

ijski

nas

tupi

koj

e ko

ristim

oPo

javl

jivan

je u

med

ijim

a im

a ne

kolik

o ni

voa.

Edu

kativ

no i

popu

listič

ko d

jelo

vanj

e je

paž

ljivo

oda

bran

o i p

ripre

mlje

no.

Plas

iran

je v

ijest

i je

kont

rolis

ano

iskl

juči

vo o

d st

rane

tim

a. N

ikad

a, a

psol

utno

nik

ada

ne o

tkriv

amo

vrije

me

obav

ljanj

a pr

oced

ure.

Priv

atno

st p

acije

nta

je o

d ap

solu

tne

važn

osti

i nik

ada

je n

e ug

roža

vam

o.

Eduk

acijs

ki m

edijs

ki n

astu

piEd

ukac

ija je

važ

an d

io p

reno

šenj

a zn

anja

, vje

štin

a i

isku

stav

a na

mla

đe k

oleg

e. T

rans

fer z

nanj

a ob

avlja

mo

na k

oleg

e lje

kare

, ali

educ

iram

o i m

edic

insk

e te

hnič

are

i ses

tre

invo

lvira

ne u

pro

ces.

Ka

o un

iver

zite

tski

pro

feso

ri im

amo

prili

ku d

a zn

anje

pr

enos

imo

i stu

dent

ima

u sk

lopu

redo

vnih

aka

dem

skih

ak

tivno

sti.

Eduk

acijs

ki n

astu

pi s

e m

ogu

obav

ljati

i up

otre

bom

št

amp

anih

med

ija. R

edov

nim

rit

mo

m o

d 3

0 d

ana

min

imal

no, p

ojav

ljuje

mo

se u

šta

mpa

nim

med

ijim

a ou

tem

koj

ih o

bavj

ešta

vam

o gr

ađan

stvo

o m

oguć

nost

ima

i dos

tignu

ćim

a.

Inte

rnet

med

iji i

port

ali s

u m

oder

na s

reds

tva

kojim

a u

cjel

osti

vlad

amo

i lak

o pr

elaz

imo

gran

ice

kant

ona,

en

titet

a i d

ržav

a.

Popu

listič

ki m

edijs

ki n

astu

piSu

štin

ski n

ism

o pr

ista

lice

bilo

kak

vog

popu

lariz

ma.

Sm

atra

mo

da je

ova

kav

vid

med

ijski

h na

stup

a ok

upan

na

rcos

oidn

im in

tenc

ijam

a, i

po s

klon

ostim

a i p

rirod

i, ne

prih

vatlj

iv. P

opul

istič

ki n

atpi

si i v

ijest

i ugl

avno

m n

ismo

u m

oguć

nost

i kon

trol

isat

i. Po

vrem

ena

poja

va i

ovak

vih

vije

sti o

bičn

o je

pos

ljedi

ca n

epot

puno

g ra

zum

ijeva

nja

proc

edur

a ko

je k

oris

timo,

ili,

pren

ošen

ja n

ekop

letn

ih

vije

sti.

Zbog

neg

ativ

nog

stav

a p

rem

a p

opul

ariz

mu,

ov

akve

nas

tupe

igno

rišem

o, n

e ko

men

tiram

o ih

, niti

ih

dem

antu

jem

o.

Ko, š

ta, g

dje?

N

iti je

dnu

slože

nu p

roce

duru

na

svije

tu n

e m

ože

niko

izve

sti

sam

. U sv

ojim

med

ijski

m n

astu

pim

a uv

ijek

nagl

ašav

amo

važn

osti

tim

skog

rad

a. T

im k

oji n

epos

redn

o ob

avlja

ak

tivno

sti j

e na

jvaž

niji,

jer n

osi n

ajve

ću o

dgov

orno

st

i naj

izlo

ženi

ji je

neg

ativ

nim

efe

ktim

a zr

ačen

ja. Z

ato

nepo

sred

ni ti

m u

vije

k st

avlja

mo

u fo

kus v

ijest

i. M

eđut

im,

ne p

ropu

štam

o sv

aku

prili

ku d

a na

vede

mo

i sve

ost

ale

kole

ge, K

linik

e, u

stan

ove

i ins

tituc

ije k

oje

su n

a in

dire

ktan

na

čin

invo

lvira

ne u

pro

jeka

t.N

Ikad

a, a

psol

utno

nik

ada,

ne

treb

a za

bora

viti

dopr

inos

sv

ih lj

udi k

oji s

u in

volv

irani

u p

roje

kat.

Pažl

jivo

bira

nim

ri

ječi

ma

zah

vale

svi

m o

vim

lju

dim

a re

gru

tira

mo

Med

ijski

nas

tup

i, p

red

avan

ja, i

sva

ki d

rugi

vid

up

ozna

vanj

a gr

ađan

stva

sa m

og

ućn

ost

ima

liječ

enja

cer

ebro

vask

ula

rnih

bo

lest

i i t

ima,

važ

an

su d

io d

nev

nih

akt

ivn

ost

i. R

adit

i mn

og

o i

rad

iti d

ob

ro n

ije d

ovo

ljno.


svoj

evrs

ne a

mba

sado

re i

širim

o vi

jest

i i n

a ov

aj n

ačin

. Sv

i inv

olvi

rani

na

svoj

nač

in v

ide

i dož

ivlja

vaju

ove

sl

ožen

e p

roce

dur

e, a

mi s

e tr

udim

o d

a i o

ni k

ada

kom

enta

rišu

, i n

esvj

esn

o p

ren

esu

vije

sti,

stro

go

vod

e ra

čuna

o p

riva

tnos

ti i

inti

mno

sti p

acije

nta,

tim

a, o

sobl

ja. S

vjed

oci s

mo

činj

enic

e da

i ov

aj n

ačin

ši

renj

a vi

jest

i stv

ara

pozi

tivne

reak

cije

.

Mas

ovni

med

ijiSa

radn

ja sa

mas

ovni

m m

dijim

a je

na

visi

ni za

datk

a.

U n

astu

pim

a ko

rište

njem

mas

ovni

h m

edija

osn

ovni

za

data

k je

dem

isti

fi kac

ija s

lože

nih

proc

edur

a i o

bje

ktiv

ni p

rika

z p

red

nos

ti, n

edos

tata

ka i

opas

nost

i tok

om iz

vođe

nja

proc

edur

a. Is

tina,

ko

liko

god

ona

bila

sla

tka

ili g

orka

, jed

ini j

e je

zik

kojim

gov

orim

o.

Naj

važn

iji m

arke

ting

- sam

pac

ijent

Naj

bolja

rekl

ama

za b

ilo k

oji p

roje

kat j

e do

bar k

rajn

ji re

zulta

t. N

aši d

obri

kraj

nji r

ezul

tati

se v

raća

ju s

vojim

po

rodi

cam

a i s

vojim

pos

lovi

ma.

Vra

ćaju

se

u ži

vot.

Zado

volja

n pa

cije

nt je

naj

bolja

rekl

ama

svak

oga

ljeka

ra,

pa

i naš

ega

tim

a. B

rojn

i pac

ijen

ti iz

čit

ave

Bosn

e i

Her

cego

vine

koj

i su

se v

rati

li sv

ojim

kuć

ama

nako

n kr

atko

g i e

fi kas

nog

tret

man

a, o

bave

zno

će p

ričat

i o

svoj

im is

kust

vim

a.

Čest

o se

sus

reće

mo

sa n

evje

ricom

sam

ih p

acije

nata

, po

sebn

o ka

da je

opo

rava

k bu

rno

pozi

tivan

u k

ratk

om

vrem

ensk

om p

erio

du.

Med

ije k

ori

stim

o, i

u t

om

e n

astu

pam

o k

ore

ktn

o,

dozi

rano

i m

udro

. Po

prir

odi p

osla

imam

o ko

ntak

te sa

kol

egam

a iz

van

naše

dr

žave

. Pris

ustv

o na

međ

unar

odni

m k

ongr

esim

a uv

ijek

koris

timo

za p

rom

ovis

anje

akt

ivno

sti k

oje

obav

ljam

o,

ali i

“odm

jera

vanj

e” s

a ko

lega

ma

iz o

kruž

enja

.


Impl

antir

anje

“FLO

W-D

IVER

TERA

” N

ova

gene

raci

ja e

ndov

asku

larn

ih u

ređa

ja s

e po

javi

la p

oslje

dnjih

god

ina.

Ovi

se

sten

tovi

nazi

vaju

„ure

đajim

a za

pre

usm

jera

vanj

e pr

otok

a“ (fl

ow

-div

erte

r).

Diz

ajni

rani

su d

a an

euriz

me

liječ

e en

dolu

min

alni

m, a

ne

endo

saku

larn

im p

ristu

pom

. Ovi

su st

ento

vi d

izaj

nira

ni d

a re

kons

trui

raju

m

atič

ni k

rvni

sud

, pre

usm

jera

vanj

em p

roto

ka o

d lu

men

a an

euriz

me,

bez

upo

treb

e ko

ilova

. Ovi

ure

đaji

prom

ovira

ju fo

rmira

nje

trom

ba u

ane

uriz

mi,

prom

ovira

njem

sta

ze. O

sim

toga

, ovi

ste

ntov

i pro

mov

iraju

end

otel

izac

iju n

a ba

zi a

neur

izm

e.

Jeda

n je

od

prvi

h up

otrij

eblje

nih

fl ow

-div

erte

ra je

Pip

line

embo

lisat

ion

devi

se (P

ED),

tvrt

ke E

V3. K

allm

es i

sur (

22) s

u is

pita

li ef

ekte

ovo

g st

enta

na

živo

tinjs

kom

mod

elu.

PE

D je

dob

io d

ozvo

lu z

a up

otre

bu n

a lju

dim

a u

SAD

201

1. g

odin

e, a

sas

toji

se o

d 48

upl

eten

ih n

iti k

obal

t-kr

oma

i pla

tine

. Iz

gled

om p

odsj

eća

na W

alls

tent

.Jo

š jed

an o

d ra

nijih

fow

-div

erte

ra je

i Si

lk tv

rtke

Bal

t, sa

doz

volo

m z

a up

otre

bu u

Eur

opi.

Dan

as je

dos

tupn

o jo

š nek

olik

o ur

eđaj

a.

Ovi

su

ste

nto

vi

diz

ajn

ira

ni d

a

rek

onst

ruir

aju

m

ati

ni

krv

ni s

ud

, p

reu

smje

ren

jem

p

roto

ka

krv

i od

lum

ena

a

neu

rizm

e,

bez

up

otre

be

koi

lova

.


koilo

va p

ojav

ilo s

e m

nošt

vo v

arija

cija

, ukl

juču

jući

2D

, 3D

i tz

v. 3

60 k

oilo

ve, t

e tz

v. h

ibrid

ne k

oilo

ve, k

oji i

nkor

porir

aju

bioa

ktiv

ne

subs

tanc

e (h

ydro

gel).

Kod

već

ine

koilo

va, s

ama

zavo

jnic

a (k

oil)

je p

ričvr

šćen

na

žicu

za

plas

iranj

e ko

ila (d

eliv

ery

wire

), ko

ja je

ob

ično

175

cm

dug

a, u

z po

moć

zon

e ko

ja s

luži

kao

meh

aniz

am z

a „o

dvaj

anje

“ ko

ila. K

ada

su n

a ov

aj n

ačin

koi

lovi

pla

sira

ni u

an

euriz

mu,

od

žice

za

plas

iranj

e se

odv

ajaj

u el

ektr

oliz

om, t

empe

ratu

rnom

dis

oluc

i jom

(upo

treb

om s

truj

e 1-

2 m

A) i

li na

jeda

n od

nek

olik

o hi

drau

lički

h na

čina

.U

već

ini s

e ne

urov

asku

larn

ih c

enta

ra li

ječe

nje

aneu

rizm

i koi

lovi

ma

izvo

di u

opć

oj a

nest

ezji

(ukl

juču

jući

naš

u in

stitu

ciju

), št

o om

oguć

ava

bolji

kva

litet

ang

iogr

afsk

ih s

lika,

što

je p

oseb

no b

itno

pri n

avig

aciji

mik

roka

tete

ra i

mik

roži

ca u

slu

čaju

kom

plek

sne

intr

akra

nija

lne

anat

omije

. Nak

on p

rip

rem

e u

pre

pon

sku

arte

riju

(ob

ično

des

nu) s

e p

lasi

ra v

asku

larn

a „u

vodn

ica“

(she

at),

najč

ešće

pro

mje

ra 6

F. P

rije

poče

tka

sam

e in

terv

enci

je o

bave

zno

se n

ačin

i dija

gnos

tička

ang

iogr

afi ja

radi

pro

cjen

e m

orfo

lošk

ih

kara

kter

istik

a an

euriz

me.

D

ijagn

ostič

ka a

ngio

grafi

ja č

esto

ukl

juču

je i

tzv.

3D

rota

cion

u an

giog

rafi j

u, k

oja

rezu

ltira

3D

mod

elom

ane

uriz

me

i mat

ični

h kr

vnih

sud

ova

i om

oguć

ava

da s

e od

redi

opt

imal

na p

roje

kcija

za

nast

avak

lije

čenj

a.

NA

ZIV

Post

ojeć

aci

jena

(KM

)N

ova

cije

na(K

M)

Troš

kovi

dija

gnos

tičk

ih u

slug

a10

88.0

062

2.00

Inte

rven

tni z

ahva

t66

93.0

080

24.0

0

Potr

ošni

mat

erija

l46

12.0

070

92.0

0

Troš

kovi

rada

868.

0052

1.00

Troš

kovi

am

orti

zaci

je78

0.00

69.0

0

Teku

će i

inve

stic

iono

odr

žava

nje

234.

0021

.00

Reži

jski

i os

tali

troš

kovi

pos

lova

nja

199.

0032

1.00

BO d

ani

1296

.00

266.

00

BO p

olui

ntez

ivne

nje

ge-2

dan

a10

30.0

0

BO d

ani s

tand

ardn

e nj

ege-

2 da

na26

6.00

266.

00

Uku

pno

9077

.00

8912

.00

Endo

vask

ular

no li

ječe

nje

(“ko

ilova

nje”

) ane

uriz

me


Plan

ovi i

mog

ućno

sti

Plan

irani

bro

j int

erve

ntni

h ne

uror

adio

lošk

ih in

terv

enci

ja to

kom

201

6 go

dine

je n

ajm

anje

do

stot

inu,

što

pred

stav

lja i

tren

utne

real

ne m

oguć

nost

i tim

a. O

gran

ičen

ja se

odn

ose

iskl

juči

vo

na v

rijem

e i t

renu

tno

stan

je n

eoph

odni

h ap

arat

a.

Inte

rven

tna

radi

olog

ijaO

sobl

je O

djel

a in

terv

entn

e ra

diol

ogije

Klin

ike

za ra

diol

ogiju

i nu

klea

rnu

med

icin

u i K

linik

e za

neu

rohi

rurg

iju, J

ZU U

KC T

uzla

, za

jedn

ički

m a

ktiv

nost

ima

toko

m 2

014

i 201

5 go

dine

pon

ovo

je p

okre

nulo

niz

neu

rora

diol

oški

h in

terv

entn

ih p

roce

dura

.St

atis

tički

pod

aci k

ojim

a ra

spol

ažem

o uk

azuj

u da

je st

anov

ništ

vo

Bosn

e i H

erce

gov

ine

izlo

ženo

ob

olje

njim

a kr

vnih

sud

ova

moz

ga i

vrat

a na

isti

nač

in k

ao i

bilo

koj

i dru

gi s

tano

vnik

iz

drug

ih re

gion

a.

Mož

dani

uda

rSa

mo

u T

uzl

ansk

om

Kan

ton

u g

od

išn

je

regi

stru

jem

o ok

o 15

0 pa

cije

nata

sa m

ožda

nim

ud

arim

a ko

ji bi

mog

li i t

reba

li bi

ti tr

etira

ni.

Mož

dani

uda

r je

i dal

je vo

deći

uzr

ok d

ugot

rajn

og

inva

lidite

ta n

aših

sugr

ađan

a. O

pora

vak

nako

n pr

eživ

jelo

g m

ožda

nog

udar

a je

dug

otra

jan

i sk

up, i

pre

dsta

vlja

pos

ebno

opt

ereć

enje

za

poro

dicu

bol

esni

ka.

Stat

istič

ki, s

vaki

h pe

t sat

i nek

o u

Bosn

i i H

erce

govi

ni u

mre

od

pos

ljedi

ca n

ovon

asta

log

ili p

onov

ljeno

g m

ožda

nog

udar

a.

Troš

kovi

za

poro

dicu

, ali

i širu

zaj

edni

cu se

mje

re u

mili

onsk

im

izno

sim

a.Ia

ko re

lativ

no m

ala

drža

va sa

rela

tivno

mal

im b

roje

m st

anov

nika

, Bo

sna

i Her

cego

vina

ne

odud

ara

od z

emal

ja o

kruž

enja

pre

ma

broj

u m

ožda

nih

udar

a. S

vaki

sat

, i u

naš

oj z

emlji

, reg

istr

ujem

o je

dan

mož

dani

uda

r. Sv

akog

dan

a im

amo

novi

h 24

pac

ijent

a sa

mož

dani

m u

daro

m, a

jedn

a če

tvrt

ina

od ti

h pa

cije

nata

, na

žalo

st, n

e pr

eživ

i u s

amom

sta

rtu.

Dis

trib

ucija

Češć

e re

gist

ruje

mo

mož

dane

uda

re k

od ž

ena

razl

ičiti

h do

bnih

sk

upin

a, n

ego

kod

muš

kara

ca. O

dnos

poj

ave

mož

dani

h ud

ara

izm

eđu

muš

kara

ca i

žena

je 6

0% ž

ene

i 40%

muš

kara

ca.

God

išnj

e, č

ak 9

000

stan

ovni

ka B

osne

i H

erce

govi

ne d

oživ

i m

ožda

ni u

dar.

Od

svih

regi

stro

vani

h m

ožda

nih

udar

a, 2

0% su

krv

areć

i, a

čak

80%

ishe

mijs

ki m

ožda

ni u

dari,

nas

tali

zbog

zač

eplje

nja

krvn

ih

sudo

va m

ozga

ili v

rata

.D

obro

m o

rgan

izac

ijom

mog

uće

je sp

asiti

80%

pac

ijena

ta k

oji

doži

ve m

ožda

ni u

dar.

Zbrin

java

nje

ovol

ikog

bro

ja p

acije

nata

nije

mog

uće

bez

dobr

o

Na

š u

ina

k t

okom

20

15 g

odin

e zn

aa

jno

je b

olji

od

pro

sjek

a u

b

liže

m i

da

ljem

ok

ruže

nju

.


orga

nizo

vano

g ni

za m

edic

insk

ih s

lužb

i ko

je b

i pac

ijent

a pr

avov

rem

eno

uput

ile

na

mje

sto

gd

je im

je m

og

uće

pru

žiti

ne

opho

dnu

pom

oć.

Nis

u sv

i pac

ijent

i sa

mož

dani

m u

darim

a ka

ndid

ati z

a in

terv

entn

e ne

uror

adio

lošk

e

proc

edur

e sa

ugr

adnj

om st

enta

, koi

lova

ili

njih

ovih

kom

bina

cija

. I d

alje

u tr

etm

anu

mož

dano

g ud

ara

i te

kako

su p

otre

bne

i dr

uge

spec

ijaln

osti.

Hiru

rški

zahv

ati n

ikad

a ne

će iz

gubi

ti sv

oj z

nača

j i s

voje

mje

sto.

Ten

den

cija

u s

vije

tu je

po

kret

anje

što

već

eg b

roja

pro

ced

ura

ko

je s

u

min

imal

no in

vazi

vne

i zah

tijev

aju

najk

raći

m

oguć

i bor

avak

u b

olni

ci. I

nter

vent

ne

neu

rora

dio

lošk

e p

roce

du

re s

vaka

ko

spad

aju

u o

vu k

ateg

ori

ju. P

red

no

sti

inte

rven

tnih

radi

ološ

kih

proc

edur

a su

u

brzi

ni iz

vođe

nja

oper

acije

, vrlo

kra

tkom

vr

emen

u op

orav

ka i

bora

vka

u bo

lnic

i, g

ener

aln

o je

to

ob

ičn

o i

izlje

čen

je.

Paci

jent

nem

a kl

asič

ni h

irur

ški r

ez n

a ko

ži, n

ema

šavo

ve, n

isu

mu

pot

reb

ni

antib

iotic

i. In

terv

entn

e ne

uror

adio

lošk

e pr

oced

ure

se k

oris

te u

sluč

ajev

ima

kada

bi

hiru

rške

tehn

ike

pred

stav

ljele

pos

ebno

du

gotr

ajne

i ko

mpl

ikov

ane

oper

acije

, ili

kada

te o

pera

cije

nis

u uo

pšte

mog

uće.

Plan

oso

blja

za in

terv

entn

e ne

uror

adio

lošk

e p

roce

dur

e JZ

U U

KC T

uzla

je p

ruža

nje

tretm

ana n

a mak

simum

u sv

ojih

mog

ućno

sti.

Tim

koj

i izv

od

i pro

ced

ure

je s

kup

ina

od

lučn

ih, o

dg

ovo

rnih

i d

oka

zan

ih

prof

esio

nala

ca u

pot

puno

sti p

reda

tih

posl

u ko

jim se

bav

e. O

zbilj

nost

u p

ristu

pu

svak

om p

acije

ntu

je g

aran

cija

usp

jeha

.M

aksi

mal

ni k

apac

itet o

sobl

ja je

oko

200

p

roce

du

ra g

od

išnj

e, il

i 200

sp

ašen

ih

paci

jena

ta sa

naj

kom

plik

ovan

ijim

mož

dani

m

udar

ima.

Cije

ne iz

okr

užen

ja

Pla

n z

a 2

016

g

odin

u u

ok

viru

je

ma

ksim

aln

ih

mog

un

osti

ti

ma


Endo

vask

ular

no li

ječe

nje

(“ko

ilova

nje”

) ane

uriz

me

GD

C k

oilo

vi s

u p

rvi p

uta

u st

udiji

up

otri

jeb

ljeni

199

1. g

odin

e, a

odo

bre

nje

za li

ječe

nje

„hiru

rški

tešk

o do

stup

nih“

ane

uriz

mi k

od lj

udi s

u do

bili

1995

. god

ine.

Inic

ijaln

e in

dika

cije

su p

roši

rene

200

3. g

odin

e, n

akon

obj

avlji

vanj

a re

zulta

ta IS

AT st

udije

. Ova

stud

ija je

ukl

juči

la k

ohor

tu p

acije

nata

sa

rupt

uira

nim

intr

akra

nija

lnim

ane

uriz

mam

a, z

a ko

je s

e sm

atra

lo d

a ih

pod

jedn

ako

dobr

o m

oguć

e lij

ečiti

i m

ikro

hiru

rški

i en

dova

skul

arni

m p

utem

, a p

acije

nti s

u ra

ndom

izira

ni u

jedn

u od

dvi

je s

kupi

ne –

mik

rohi

rurš

ko li

ječe

nje

ili „k

oilo

vanj

e“.

Stud

ija je

pre

kinu

ta p

rije

plan

irano

g ro

ka, j

er je

rana

ana

liza

poka

zala

niž

i mor

talit

et k

od p

acije

nata

lije

čeni

h en

dova

skul

arno

(a

psol

utna

redu

kcija

rizi

ka z

a ok

o 7%

). R

ezul

tati

su o

ve s

tudi

je d

ovel

i do

poja

ve p

repo

ruke

od

stra

ne A

mer

ičko

g ud

ruže

nja

inte

rven

tne

i ter

apijs

ke n

uror

adio

logi

je (A

mer

ican

Soc

iety

of I

nter

vent

iona

l and

The

rape

utic

Neu

rora

diol

ogy

- ASI

TN),

da s

e za

sv

aki s

luča

j SA

H-a

razm

otri

endo

vask

ular

no li

ječe

nje.

D

odat

ni re

zulta

ti du

žeg

prać

enja

koh

orte

pac

ijent

a, k

oji s

u ob

javl

jeni

200

5.

Dan

as s

u na

češć

e ko

ilovi

dos

tupn

i u p

rom

jeru

od

0,01

0’’, a

pla

sira

ju s

e kr

oz 0

, 017

’’ mik

roka

tete

re. O

d 19

91. g

odin

e i p

rvih

GD

C

Sva

ka

a

neu

rizm

a

krv

nog

su

da

m

ozg

a m

ože

bit

i “k

oilo

van

a”,

i n

ije

neo

ph

odn

o d

a s

e p

osta

vlja

i s

ten

t. S

ten

tovi

se

kor

iste

u

slu

aje

vim

a

ka

da

je

geo

met

rija

a

neu

rizm

e n

epov

oljn

a.


liječ

enih

end

ovas

kula

rno

(aps

olut

na re

dukc

ija ri

zika

za

oko

7%).

Rez

ulta

ti su

ove

stu

dije

dov

eli d

o po

jave

pre

poru

ke o

d st

rane

A

mer

ičko

g ud

ruže

nja

inte

rven

tne

i ter

apijs

ke n

uror

adio

logi

je (A

mer

ican

Soc

iety

of I

nter

vent

iona

l and

The

rape

utic

Neu

rora

diol

ogy

- ASI

TN),

da s

e za

sva

ki s

luča

j SA

H-a

razm

otri

endo

vask

ular

no li

ječe

nje.

Dod

atni

rezu

ltati

duže

g pr

aćen

ja k

ohor

te p

acije

nta,

koj

i su

obj

avlje

ni 2

005.

Po

jedi

ne a

neur

izm

e ši

roko

g vr

ata

i dis

plas

tične

ane

uriz

me

nije

mog

uće

tret

irati

endo

vask

ular

no o

bičn

im k

oilo

vanj

em il

i uz

pom

oć te

hnik

e re

mod

elira

nja

balo

nom

. Ova

kve

aneu

rizm

e je

dan

as m

oguć

e lij

ečiti

pla

sira

njem

ste

nta

u m

atič

nu a

rter

iju. O

va

form

a en

dova

skul

arno

g lij

ečen

ja s

e na

ziva

„ste

nt-a

sist

irano

“ koi

lova

nje,

a s

tent

u o

voj s

ituac

iji s

luži

kao

„mre

ža“ k

oja

sprij

ečav

a pr

otru

ziju

koi

lova

iz a

neur

izm

e u

mat

ični

krv

ni s

ud.

Dan

as s

u na

češć

e ko

ilovi

dos

tupn

i u p

rom

jeru

od

0,01

0’’, a

pla

sira

ju s

e kr

oz 0

, 017

’’ mik

roka

tete

re. O

d 19

91. g

odin

e i p

rvih

GD

C ko

ilova

poj

avilo

se

mno

štvo

var

ijaci

ja, u

klju

čuju

ći 2

D, 3

D i

tzv.

360

koi

love

, te

tzv.

hib

ridne

koi

love

, koj

i ink

orpo

riraj

u bi

oakt

ivne

su

bsta

nce

(hyd

roge

l). K

od v

ećin

e ko

ilova

, sam

a za

vojn

ica

(koi

l) je

prič

vršć

en n

a ži

cu z

a pl

asira

nje

koila

(del

iver

y w

ire),

koja

je

obič

no 1

75 c

m d

uga,

uz

pom

oć z

one

koja

slu

ži k

ao m

ehan

izam

za

„odv

ajan

je“

koila

. Kad

a su

na

ovaj

nač

in k

oilo

vi p

lasi

rani

u

aneu

rizm

u, o

d ži

ce z

a pl

asira

¬nj

e se

odv

ajaj

u el

ektr

oliz

om, t

empe

ratu

rnom

dis

oluc

i jom

(upo

treb

om s

truj

e 1-

2 m

A) i

li na

jeda

n od

nek

olik

o hi

drau

lički

h na

čina

.U

već

ini s

e ne

urov

asku

larn

ih c

enta

ra li

ječe

nje

aneu

rizm

i koi

lovi

ma

izvo

di u

opć

oj a

nest

ezji

(ukl

juču

jući

naš

u in

stitu

ciju

), št

o om

oguć

ava

bolji

kva

litet

ang

iogr

afsk

ih s

lika,

što

je p

oseb

no b

itno

pri n

avig

aciji

mik

roka

tete

ra i

mik

roži

ca u

slu

čaju

kom

plek

sne

intr

akra

nija

lne

anat

omije

. Prij

e po

četk

a sa

me

inte

rven

cije

oba

vezn

o se

nač

ini d

ijagn

ostič

ka a

ngio

grafi

ja ra

di p

rocj

ene

mor

folo

ških

ka

rakt

eris

tika

aneu

rizm

e. D

ijagn

ostič

ka a

ngio

grafi

ja č

esto

ukl

juču

je i

tzv.

3D

rota

cion

u an

giog

rafi j

u, k

oja

rezu

ltira

3D

mod

elom

an

euriz

me

i mat

ični

h kr

vnih

sud

ova

i om

oguć

ava

da s

e od

redi

opt

imal

na p

roje

kcija

za

nast

avak

lije

čenj

a. U

već

ini c

enta

ra s

e u

toku

pro

cedu

re p

rom

jenj

uje

anti

koag

ulac

ijska

tera

pija

. Iak

o pr

otok

oli v

arira

ju iz

međ

u in

stit

ucija

, obi

čno

uklju

čuju

pun

u he

parin

izac

iju p

acije

nta

(uz

kont

rolu

AC

T-a)

, te

održ

avan

je p

otpu

ne h

epar

iniz

acije

24

sata

nak

on p

roce

dure

(u n

ašoj

inst

ituci

ji ci

ljni A

CT

je 2

-3 p

uta

veći

od

inic

ijaln

og p

repr

oced

ural

nog)

.

NA

ZIV

Post

ojeć

a ci

jena

(KM

)N

ova

cije

na

(KM

)

Troš

kovi

dija

gnos

tičk

ih u

slug

a10

88.0

062

2.00

Inte

rven

tni z

ahva

t82

81.0

075

66.0

0

Potr

ošni

mat

erija

l62

00.0

066

53.0

0

Troš

kovi

rada

868.

0052

1.00

Troš

kovi

am

orti

zaci

je78

0.00

69.0

0

Teku

će i

inve

stic

iono

odr

žava

nje

234.

0020

.00

Reži

jski

i os

tali

troš

kovi

pos

lova

nja

199.

0030

3.00

BO d

ani

1296

.00

266.

00

BO p

olui

ntez

ivne

nje

ge -

2 da

na10

30.0

0

BO d

ani s

tand

ardn

e nj

ege

- 2 d

ana

266.

0026

6.00

Uku

pno

1066

5.00

8454

.00

STEN

T-A

SIST

IRA

NO

KO

ILO

VAN

JE A

NEU

RIZM

E


Fin

an

sijs

kkkkeee e eeeeeeeeee eeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee

pe

pe

pe

pe

pe

peee

pe

pper

ffrfrffrfrfrffffrfrfoorororor

ma

ma

nss

nss

neee e

na

šeg

tim

atttttttttttttttttttttttttttttttttttttttto

kookookokokokookooooooookooooooooooooooooooooookkokoooooooooookooooooooooookooooooookooooooooom

20

10

1155 g

og

odin

en

eee b

ile

su z

na

ajn

obbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbb

lllllllllllllllllolollllolllolollllllllllllllolollllllljejejjejejjjejejejjejejjjjjjjejjejjjjjeeejejejejejejjjjjjejjeejejjjjjejjejjjjejejjjjjjeeejejeeeejeeeeeeeeeeeeeeeeejeeeejjejjejeeeeee

oooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooodddddddddddddddddddddddddddddddddddddd

dddddddddddd

dddddddddd

dddddp

rosj

eka

u o

kru

žen

ju


Stat

istič

ki p

odac

iJe

dna

slik

a go

vori

više

od

hilja

du ri

ječi

. Sta

tistič

ki p

odac

i o

broj

u, v

rsta

ma,

dis

trib

uciji

i sm

rtno

sti o

d m

ožda

nog

udar

a

ne ra

zlik

uju

se o

d st

atis

tički

h vr

ijedn

osti

u dr

ugim

drž

avam

a.

Mož

dani

uda

ri su

i da

lje v

odeć

i uzr

ok d

ugot

rajn

og in

valid

iteta

i u

svije

tu i

u Bo

sni

i Her

cego

vini

.Sv

akih

pet

sati

u Bo

sni i

Her

cego

vini

jeda

n na

š sug

rađa

nin

izgu

bi ž

ivot

nako

n m

ožda

nog

udar

a.

1.

U B

osni

i H

erce

govi

ni s

vako

g sa

ta je

dna

osob

a do

živi

mož

dani

uda

r2.

O

d uk

upno

g br

oja

mož

dani

h ud

ara

njih

87%

su p

o pr

irodi

ishe

mijs

ki m

ožda

niud

ari.

3.

Mož

dani

uda

r je

četv

rti u

zroč

nik

smrt

i međ

e od

rasl

ima

u Bo

sni i

Her

cego

vini

.

Toko

m je

dne

kale

ndar

ske

godi

ne, s

tati

stič

ki p

odac

i uka

zuju

da

oko

9000

naš

ihsu

građ

ana

doži

vi n

ovi i

li po

novl

jeni

mož

dani

uda

r. O

vako

vel

iki b

roj n

e od

udar

aod

uku

pnog

bro

ja n

ovih

ili p

onov

ljeni

h m

ožda

nih

udar

a u

svije

tu. P

roce

ntua

lno

sera

di o

0,2

% p

opul

acije

.

Lije

čenj

e po

slje

dica

mož

dano

g ud

ara

mje

ri se

mili

onim

a ko

nver

tibiln

ihm

arak

a go

dišn

je. P

reve

ncija

nas

tank

a no

vih

mož

dani

h ud

ara

ili li

ječe

nje

akut

nih

mož

dani

h ud

ara

endo

vask

ular

nim

tehn

ikam

a, d

alek

o je

jeft

inija

i efi k

asni

ja m

etod

a.

4.

Smrt

nost

od

mož

dano

g ud

ara

je v

eća

kod

žena

neg

o ko

d m

uška

raca

u o

dnos

u 3:

25.

80

% p

acije

nat

a sa

mo

ždan

im u

dar

om

mo

že b

iti s

paš

eno

ko

rišt

enje

men

dova

skul

arni

h ne

uror

adio

lošk

ih te

hnik

a.

Fin

an

sijs

ke

per

form

an

se n

aše

g t

ima

to

kom

20

15 g

odin

e b

ile

su z

na

ajn

o b

olje

od

pro

sjek

a u

ok

ruže

nju


Sten

t-as

istir

ano

liječ

enje

ane

uriz

me

Osn

ovno

ogr

anič

enje

pri

koi

lova

nju

aneu

rizm

i je

velič

ina

vrat

a an

euri

zme

(pos

ebno

u

odno

su n

a ve

ličin

u fu

ndus

a an

euriz

me,

eng

. Nec

k-to

-dom

e ra

tio),

zbog

sklo

nost

i koi

lova

da

prot

rudi

raju

u m

atič

nu k

rvnu

žilu

kod

ane

uriz

mi š

iroko

g vr

ata,

izaz

ivaj

ući t

rom

boem

bolij

ske

kom

plik

acije

GD

C ko

ilovi

su

prvi

put

a u

stud

iji u

potr

ijebl

jeni

199

1. g

odin

e, a

odo

bren

je z

a lij

ečen

je „h

irurš

ki te

ško

dost

upni

h“ a

neur

izm

i ko

d lju

di s

u do

bili

1995

. god

ine.

Inic

ijaln

e in

dika

cije

su

proš

irene

200

3. g

odin

e, n

akon

obj

avlji

vanj

a re

zulta

ta IS

AT s

tudi

je. O

va

stud

ija je

ukl

juči

la k

ohor

tu p

acije

nata

sa ru

ptui

rani

m in

trak

rani

jaln

im a

neur

izm

ama,

za

koje

se sm

atra

lo d

a ih

pod

jedn

ako

dobr

o m

oguć

e lij

ečiti

i m

ikro

hiru

rški

i en

dova

skul

arni

m p

utem

, a p

acije

nti s

u ra

ndom

izira

ni u

jedn

u od

dvi

je s

kupi

ne –

mik

rohi

rurš

ko

liječ

enje

ili „

koilo

vanj

e“. S

tudi

ja je

pre

kinu

ta p

rije

plan

irano

g ro

ka, j

er je

rana

ana

liza

poka

zala

niž

i mor

talit

et k

od p

acije

nata

Ste

nt

u o

voj

situ

aci

ji s

luži

k

ao

„mre

ža“

koj

a s

pri

jea

va

pro

tru

ziju

k

oilo

va iz

a

neu

rizm

e u

m

ati

ni

krv

ni s

ud

Procedure

Ova

stra

nica

je n

amje

rno

osta

vlje

na p

razn

a...

projekat 2016 a booklet

Documents