projekat lokalni ombudsman i...

1 / 96

Projekat Lokalni ombudsman i medijacija

PRIRUČNIK ZA MEDIJACIJU U LOKALNOJ ZAJEDNICI

2 / 96

3 / 96



4 / 96

Autori:Blažo NedićAna Toskić

Izdavač:Partneri za demokratske promene Srbija

Za izdavača:Blažo Nedić

Dizajn i prelom:Kliker Dizajn, Beograd

Štampa:Manuarta, Beograd

Tiraž:500

Avgust 2015. godine

Štampanje ove publikacije pomogla je Ambasada Kraljevine Holandije u Republi-ci Srbiji. Stavovi izneti u publikaciji predstavljaju stavove autora i ne odražavaju

nužno mišljenje donatora.

Svi pojmovi koji su u tekstu upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu obuhvataju muški i ženski rod lica na koja se odnose.

5 / 96


Sadržaj

I Predgovor .........................................................................................................5

II Projekat Lokalni ombudsman i medijacija ....................................................7 1. O projektu .............................................................................................................................................7 2. O organizaciji ..................................................................................................................................... 9

III Medijacija u Srbiji ..........................................................................................10 1. Dosadašnja iskustva ....................................................................................................................10 2. Pravni okvir za primenu medijacije u Srbiji.................................................................. 13

IV O medijaciji ..................................................................................................... 16 1. Šta je medijacija?............................................................................................................................ 16 2. Osnovni principi medijacije ................................................................................................... 16 3. Ovlašćenja medijatora .................................................................................................................17 4. Prednosti medijacije u odnosu na sudski ili drugi postupak ............................. 18 5. Veštine komunikacije i pregovaranja ............................................................................... 19 6. Oblasti pogodne za medijaciju ............................................................................................. 21 7. Stilovi medijacije ...........................................................................................................................22

V Medijacija u lokalnoj zajednici .....................................................................23 1. Specifičnosti medijacije u lokalnoj zajednici ...............................................................24 2. Koraci za uspešno uspostavljanje rada i funkcionisanje centara za medijaciju u lokalnoj zajednici .....................................................................27

VI Iskustva lokalnih zaštitnika građana u primeni medijacije u lokalnoj zajednici u Srbiji ........................................................29 1. Iskustva Zaštitnika građana Grada Subotice u primeni medijacije u lokalnoj zajednici ..............................................................................................29 2. Iskustva Zaštitnika građana opštine Bačka Topola u primeni medijacije u lokalnoj zajednici.......................................................................32 3. Iskustva Zaštitnika građana Grada Pančeva u primeni medijacije u lokalnoj zajednici.......................................................................35 4. Iskustva Zaštitnika građana Gradske opštine Vračar u primeni medijacije u lokalnoj zajednici.......................................................................36 5. Iskustva Zaštitnika građana Gradske opštine Voždovac u primeni medijacije u lokalnoj zajednici i radu Centra za mirno rešavanje sporova GO Voždovac ................................................................................................................38


6 / 96

VII Praktična primena medijacije i specifičnosti u rešavanju sukoba u lokalnoj zajednici ......................................................42 1. Upućivanje predmeta na medijaciju ..................................................................................42 2. Razvoj i upravljanje medijacijskim predmetima ........................................................43 2.1 Prvi kontakt ..............................................................................................................................44 2.2 Izbor medijatora .....................................................................................................................46 2.3 Ček liste i standardni formulari ...................................................................................46 3. Priprema za medijaciju...............................................................................................................47 4. Medijacijska sesija (medijacija u užem smislu) .......................................................... 51 4.1. Uvod ..............................................................................................................................................52 4.2. Prva zajednička sesija.........................................................................................................55 4.3. Odvojene (privatne) sesije ..............................................................................................59 4.4. Završna zajednička sesija.................................................................................................65 5. Praćenje predmeta (follow-up) ..............................................................................................67

VIII Zaključak ....................................................................................................... 69

20 zlatnih pravila medijacije ................................................................................ 71

Najčešće greške medijatora .................................................................................72

Najčešća pitanja o medijaciji ...............................................................................72

10 saveta za mirno rešavanje sukoba ..................................................................77

Aneksi .....................................................................................................................79 I Model sporazuma o pristupanju medijaciji ...................................................................... 80 II Ček-lista: Prvi kontakt sa korisnikom .................................................................................82 III Obrazac za izbor medijatora ...................................................................................................86 IV Izjava o poverljivosti ....................................................................................................................87 V Podsetnik za uvodnu reč medijatora ...................................................................................88 VI Dopis o okončanju postupka ..................................................................................................89 VII Evaluacija učesnika medijacije ........................................................................................... 90 VIII Izveštaj medijatora ....................................................................................................................93

7 / 96

I Predgovor

Priručnik za medijaciju u lokalnoj zajednici rezultat je rada u okviru projekta „Lokalni ombudsman i medijacija” koji su sproveli Partneri za demokratske pro-mene Srbija (Partneri Srbija) u periodu od avgusta 2014. do septembra 2015. godi-ne. Ambasada Kraljevine Holandije u Republici Srbiji prepoznala je značaj razvoja primene medijacije u Srbiji, i podržala ovaj Projekat kroz svoj MATRA program. U okviru Projekta, Partneri Srbija sarađivali su sa lokalnim zaštitnicima građana Bačke Topole, Pančeva, Subotice, Voždovca i Vračara, na unapređenju njihovih ka-paciteta za pružanje usluga medijacije radi rešavanja sukoba u lokalnoj zajednici. Pored direktnih usluga medijacije koje su pružane građanima, na opštini Voždo-vac, u saradnji sa lokalnom samoupravom, otvoren je prvi centar za mirno reša-vanje sporova u lokalnoj zajednici gde građani mogu dobiti besplatnu pomoć u mirnom rešavanju svojih sukoba.

Tokom sprovođenja Projekta preduzet je niz mera i aktivnosti na obuci lokalnih ombudsmana, uspostavljanju sistema za upravljanje medijacijskim predmetima, razvoju mreže lokalnih institucija i organizacija za upućivanje predmeta koji su po godni za medijaciju, kao i brojne promotivne aktivnosti. Stoga je jedan od pro-jektnih zadataka bio i praćenje i beleženje iskustava i dobrih praksi u radu lokalnih ombudsmana na primeni medijacije za mirno rešavanje sukoba u lokalnoj zajedni-ci. Na kraju implementacije možemo sa zadovoljstvom konstatovati da je Projekat ostvario sve ciljeve i uspešno sproveo sve predviđene aktivnosti.

U ovom Priručniku pokušali smo da zabeležimo i prenesemo iskustva lokalnih om-busmana u realizaciji Projekta, kao i da predstavimo osnovne korake i preduslove neophodne za uspostavljanje efikasnog sistema medijacije u lokalnim zajednica-ma. Priručnik pruža i kratak pregled osnovnih karakteristika procesa medijacije, kao i detaljan pregled radnji i aktivnosti medijatora na pripremi i sprovođenju me-dijacije, kako u lokalnoj zajednici tako i u drugim oblastima.

Posebnu zahvalnost izražavamo lokalnim zaštitnicima građana koji su učestvovali u Projektu i doprineli sastavljanu ovog Priručnika – Vesni Gojković, Zaštitnici gra-đana Gradske opštine Voždovac, Zlatku Marosiuku, Zaštitniku građana Grada Su-botice, Miladinu Nešiću, Zaštitniku građana Opštine Bačka Topola, Zorici Runić, Zaštitnici građana Gradske opštine Vračar, i Jeleni Stojković Sokolović, Zaštitni-ci građana Grada Pančeva - kao i njihovim zamenicima i saradnicima iz njihovih kancelarija. Bez njihovog doprinosa i angažovanja, sprovođenje ovog projekta ne bi bilo moguće. Posebnu zahvalnost dugujemo Vesni Gojković, kao i rukovodioci-ma GO Voždovac na velikoj podršci i saradnji na uspostavljanju prvog Centra za mirno rešavanje sporova u lokalnoj zajednici Srbiji.


8 / 96

Ovaj priručnik nastao je kao plod višegodišnjeg rada i prakse na razvoju i prime-ni medijacije u Srbiji, regionu i u svetu. Ipak, najviše iskustava prikupljeno je iz prakse centara za medijaciju u lokalnoj zajednici u Sjedinjenim Američkim Drža-vama, gde se već skoro pola decenije primenjuje “Community Mediation” model, sa preko 400 aktivnih centara u lokalnim zajednicama, u kojima radi više od 1.300 zaposlenih i preko 20.000 volontera, koji su do sada pružili usluge medijacije u više od 400.000 predmeta. Poseban značaj i doprinos pisanju ovog priručnika predstavljala su iskustva stečena prilikom studijskih poseta i izučavanja prakse u organizacijama JAMS Foundation, National Association for Community Mediati-on, SEEDS Community Resolution Center, Berkeley, California, Community Boar-ds, San Francisco, California, i Comunity Dispute Resolution Center, Washington, D.C., kojima se posebno zahvaljujemo na dozvoli za korišćenje materijala za ovaj Priručnik.

Posebnu zahvalnost izražavamo medijatorkama i dugogodišnjim saradnicama dr Jeleni Arsić i Dragani Ćuk Milankov, jer je veliki deo materijala i iskustava koja su pretočena u ovaj Priručnik razvijen upravo u saradnji sa njima, kako na brojnim projektima u oblasti medijacije, tako i u radu na drugim publikacijama, i razvoju i sprovođenju osnovne i specijalizovanih obuka za medijatore, u Srbiji i regionu.

U pisanju Priručnika učestvovao je tim Partnera Srbija, i to: Ana Dešić, Sanja Evti-mov, Tamara Ljubović, Sofia Kovačević, Ana Toskić, kao i praktikantkinja Marija Nedić koja je pomogla u prevođenju pojedinih delova teksta. Neki termini korišćeni u Priručniku upotrebljeni su kao sinonimi, što zbog različi-te terminologije koja se upotrebljava u praksi, što zbog nekih termina propisanih Zakonom o posredovanju u rešavanju sporova: medijator - posrednik, medijacija - posredovanje, spor - sukob, itd.

Ovaj Priručnik namenjen je lokalnim samoupravama, lokalnim zaštitnicima gra-đana, rukovodiocima predmeta (case-managerima), medijatorima, ali i svima dru-gima koji žele da uspostave efikasne sisteme i službe za pružanje usluga medijacije u različitim oblastima. Nadamo se da će Priručnik biti od koristi iskusnim medija-torima, ali i da će probuditi interesovanje kod onih koji do sada nisu imali iskustva ili kontakta sa medijacijom.

Blažo NedićPartneri za demokratske promene Srbija

9 / 96


II Projekat Lokalni ombudsman i medijacija

1. O projektu

Organizacija Partneri za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija) od septem-bra 2014. godine sprovodi projekat „Lokalni ombudsman i medijacija”, sa ciljem jačanja kapaciteta kancelarija lokalnih zaštitnika građana (lokalnih ombudsmana) Bačke Topole, Pančeva, Subotice, i gradskih opština Voždovac i Vračar za unapre-đenje zaštite prava građana kroz primenu medijacije. Projekat je podržala Amba-sada Kraljevine Holandije u Republici Srbiji kroz MATRA program, a aktivnosti su sprovođene u koordinaciji sa Udruženjem lokalnih ombudsmana, čime su stvoreni preduslovi da se rezultati Projekta podele i dalje primenjuju u većem broju lokal-nih zajednica u Srbiji.

Projekat Lokalni ombudsman i medijacija nastojao je da ukaže i pomogne u reša-vanju niza problema sa kojima se institucija lokalnog zaštitnika građana suočava u svakodnevnom radu. Pre svega, u lokalnim zajednicama još uvek nije dostupno dovoljno informacija o postojanju, radu i nadležnostima lokalnih ombudsmana. Nedovoljna informisanost građana, lokalne samouprave i šire javnosti, kao i nedo-voljno izgrađeni kapaciteti ombudsmana, smanjuju uticaj ove institucije u lokalnoj zajednici. Iako je lokalni ombudsman ovlašćen da kontroliše poštovanje prava gra-đana, i utvrđuje njihove povrede aktima, radnjama ili nečinjenjem organa i službi lokalne samouprave, građani se često obraćaju ovim institucijama i radi rešavanja drugih problema u lokalnoj zajednici. Sa druge strane, nizak nivo informisanosti građana o mogućnostima za rešavanje sukoba mirnim putem (pre svega posredo-vanjem - medijacijom), uglavnom dovodi do produžavanja i produbljivanja sukoba, te do porasta tenzija u lokalnim zajednicama.

Ukazujući na ove probleme i potrebe lokalnih ombudsmana (ali i građana) u Srbiji, projekat Lokalni ombudsman i medijacija postavio je osnove za efikasnije funkci-onisanje, veću vidljivost i autoritet ovih institucija. Kroz organizaciju promotivne kampanje (izradu promotivnih materijala, javnim nastupima, panel diskusijama) u Subotici, Bačkoj Topoli, Pančevu, i gradskim opštinama Vračar i Voždovac, Pro-jekat je unapredio vidljivost lokalnih ombudsmana, i predstavio ovu instituciju građanima kao efikasan mehanizam komunikacije između građana i institucija na lokalnom nivou. Sa ciljem izgradnje kapaciteta institucija lokalnih ombudsmana za sprovođenje postupka medijacije kao bržeg, lakšeg, efikasnijeg i jeftinijeg načina rešavanja konflikata, u okviru Projekta, obučena je grupa od 20 novih medijatora, među kojima su i pet lokalnih ombudsmana i zaposleni u ovim institucijama. Kako bi se omogućio nesmetan prijem i rukovođenje predmetima medijacije, i usposta-vio efikasan sistem praćenja i unapređenja prakse u ovoj oblasti, u svakoj od pet


10 / 96

institucija lokalnih ombudsmana uključenih u Projekat razvijen je funkcionalan sistem pružanja usluga medijacije građanima.

Konačno, u saradji sa Gradskom opštinom Voždovac, uspostavljen je pilot centar za pružanje usluga medijacije za rešavanje sporova u lokalnoj zajednici. Centar, prvi ove vrste u Srbiji, počeo je sa radom 29. aprila 2015. godine, a do 15. avgusta građani Voždovca podneli su više od 30 predloga za rešavanje sporova putem me-dijacije. Besplatne usluge medijacije u Centru pružaju medijatori sa teritorije Grad-ske opštine Voždovac, koji u najvećoj meri mogu da prepoznaju i razumeju potrebe svojih komšija i tako doprinose mirnom rešavanju sukoba u lokalnoj zajednici.

2. O organizaciji

Partneri Srbija su organizacija civilnog društva osnovana 2008. godine, posveće-na promovisanju vladavine prava, razvoju civilnog društva i institucija u Srbiji i regionu. Partneri Srbija specijalizovani su za razvoj i primenu projekata u oblasti alternativnog rešavanja sporova, pre svega medijacije, upravljanja konfliktima, vladavine prava, demokratije, zaštite ljudskih prava, anti-korupcije i anti-diskrimi-nacije.

Partneri Srbija razvili su bogato iskustvo za pružanje usluga medijacije, obuke i konsaltinga za primenu medijacije u rešavanju svih vrsta sporova, kao i podršku institucijama, od državnih organa do privrednih subjekata, za uspostavljanje siste-ma za pružanje usluga medijacije građanima, zaposlenima i drugim korisnicima. U okviru projekta realizovanog u partnerstvu sa Svetskom bankom IFC, tokom 2011. godine, Partneri Srbija razvili su i sproveli projekat „Medijacija u privredi” sa opštim ciljem izgradnje kapaciteta privrednih subjekata za primenu medijacije u rešavanju privrednih sporova, doprinoseći boljoj poslovnoj klimi u Srbiji i po-boljšanju funkcionisanja pravnog sistema. Tokom ovog projekta organizovani su brojni seminari, treninzi iz oblasti medijacije namenjeni predstavnicima privred-nog sektora i promotivni događaji tokom kojih je došlo do umrežavanja i saradnje profesionalaca iz pravnog i privrednog sektora. Na ovaj način, po prvi put su stvo-reni uslovi za razvoj sistema za primenu medijacije u privredi. Vodeće korporaci-je i udruženja privrednika, koja predstavljaju osnovu ekonomskog razvoja Srbije, pokazali su visok stepen zainteresovanosti za medijaciju.

U saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, i uz podršku Delegacije EU u Srbiji, Partneri Srbija sproveli su projekat promocije medijacije kao adekvatnog me-toda za rešavanje sporova iz oblasti diskriminacije. Kao deo ovog projekta, u okviru Službe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti razvijen je specijalizovan model medija-cije za rešavanje sporova iz oblasti diskriminacije, prvi ove vrste u Evropi.

11 / 96


Trenutno, kroz projekat podržan od strane Evropske banke za obnovu i razvoj, Par-tneri Srbija sarađuju sa Privrednom komorom Srbije i njenim Centrom za usluge i posredovanje na unapređenju usluga institucionalne medijacije u procesima finan-sijskog restrukturiranja privrednih društava, sa glavnim ciljem poboljšanja uslova poslovanja i ambijenta za finansijsko i investiciono ulaganje u Srbiji. U saradnji sa Pravosudnom akademijom, Partneri Srbija rade na razvoju programa obuke sudija za upućivanje predmeta na medijaciju. U saradnji sa Advokatskom komorom Sr-bije (AKS) i regionalnim advokatskim komorama, a u partnerstvu sa Američkim udruženjem pravnika (ABA ROLI) i podršku State Department-a (INL), Partneri Srbija već tri godine sprovode program obuke advokata i advokatskih pripravnika za zastupanje građana u reformisanom krivično-procesnom sistemu, uključujući i obuku u veštinama pregovaranja i alrernativnog rešavanja krivičnih postupaka kroz sporazume između tužioca i okrivljenog. U okviru istog projekta, Partneri Sr-bija pružaju podršku i Advokatskoj akademiji AKS na uspostavljanju održivog si-stema za kontinuiranu edukaciju advokata i advokatskih pripravnika.

Partneri Srbija su prva organizacija u zemlji akreditovana za sprovođenje osnovne i specijalizovanih obuka za medijatore, a članovi Partnera Srbija su obučeni medi-jatori, licencirani od strane Ministarstva pravde Republike Srbije. Članovi Partne-ra Srbija su među osnivačima Nacionalnog udruženja medijatora Srbije (NUMS), koje okuplja preko 150 medijatora iz svih delova Srbije. Direktor Partnera Srbija, Blažo Nedić, je i predsednik NUMS-a, regionalni medijator Svetske banke za Srbi-ju, Hrvatsku, BiH, Makedoniju, Crnu Goru, Albaniju i Bugarsku, i medijator na listi JAMS International, najvećeg privatnog pružaoca usluga medijacije i arbitraže u svetu. Partneri Srbija učestvovali su i u Radnoj grupi Ministarstva pravde za izra-du novog zakona koji reguliše oblast medijacije, kao i nacrta Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. Partneri Srbija redovno organizuju treninge, obuke, konsultaci-je, mentorstvo i koučing u oblasti medijacije, pregovaranja, javnog zagovaranja, zaštite ličnih podataka, kao i obuke za buduće predavače i trenere (Training of Trainers).

Partneri Srbija su članica mreže Partners for Democratic Change International (PDCI) osnovane 1989. godine, koja danas okuplja dvadeset nezavisnih organiza-cija i koja je posvećena izgradnji održivih institucija i osnaživanju civilnog društva u svetu.


12 / 96

III Medijacija u Srbiji

1. Dosadašnja iskustva1

Tehnike alternativnog rešavanja sukoba, pre svega medijacije, dobijaju svoje zna-čajnije mesto u Srbiji nakon 2000. godine. Prvi programi medijacije paralelno se razvijaju u više oblasti: u lokalnoj zajednici, pri sudovima i u sistemu obrazovanja. Inicijalne aktivnosti na polju medijacije prvenstveno se odvijaju u okviru projekata podržanih od strane međunarodnih organizacija, koje pružaju programsku i teh-ničku podršku, pre svega u pogledu podizanja svesti i obuke medijatora u pojedi-nim oblastima. Programe medijacije u lokalnoj zajednici, sa elementima mirovnog obrazovanja i međunacionalnog dijaloga, već krajem 90-tih godina sprovodio je Nansen Dijalog Centar Srbija uz podršku norveške vlade, sa ciljem da se građani koji žive u konfliktnim područijima podstaknu da doprinesu mirnom rešavanju su-koba. U okviru reforme maloletničkog pravosuđa, uz podršku UNICEF-a i švedske agencije za međunarodni razvoj (SIDA), a u saradnji sa resornim ministarstvima, 2002. godine započinje razvoj usluga medijacije između žrtve i prestupnika promo-visanjem koncepta restorativne pravde, a u cilju obezbeđivanja uslova za aktivno uključivanje mladih koji su u sukobu sa zakonom u restorativne programe. Tako je, recimo, program medijacije 2005. godine postao deo redovnih procedura u vas-pitnopopravnom domu u Kruševcu. U istom periodu, nenasilan pristup sukobima, kroz projekat Nemačke vladine agencije za tehničku saradnju (GTZ CTYE), pro-nalazi svoje mesto u sistemu obrazovanja i programi školske, odnosno vršnjačke medijacije postaju sastavni deo obrazovnog procesa u nekoliko desetina osnovnih i srednjih škola širom Srbije.2

U okviru reforme sudskog sistema, medijacija se od 2002. godine prepoznaje kao tehnika koja može doprineti smanjenju broja predmeta u sudovima i povećanju efi-kasnosti rada. Počevši od „nedelje poravnanja” koja je organizovana na inicijativu tadašnje predsednice Vrhovnog suda Srbije, Leposave Karamarković, preko pilot projekata u Drugom opštinskom sudu u Beogradu, koji prvi započinje sa pruža-njem usluga medijacije uz podršku Međunarodne finansijske korporacije (IFC), te pilot projekta medijacije pri Prvom opštinskom sudu u Beogradu koji je podržan od strane Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR), slični programi su se razvili i pri drugim sudovima u Srbiji (Treći opštinski sud u Beogradu, Peti opštinski sud

1 Tekst u ovom odeljku preuzet je i prilagođen iz publikacije Medijacija u Srbiji – Dostignuća i izazovi, Partneri

za demokratske promene Srbija, Beograd, 2012, dostupno na: http://www.partners-serbia.org/wp-content/uplo-

ads/2013/06/Primena-medijacije-u-Srbiji-SRB-za-sajt-FINAL.pdf

2 Videti Nedić B, Arsić B., Preporuke za razvoj i primenu medijacije u Srbiji, International Finance Corporation,

Beograd 2011, str. 7

13 / 96

Medijacija u Srbiji

u Beogradu, Trgovinski sud u Beogradu, sudovi u Subotici, Nišu, Kraljevu, Zre-njaninu, Novom Sadu i dr). Posebnu podršku primeni medijacije u pravosudnom sistemu pruža i Američko udruženje pravnika (ABA/ CEELI) koje u saradnji sa sudovima i advokatskim komorama širom Srbije, organizuje niz informativnih i naprednih seminara za sudije, advokate i druge učesnike u sudskim sporovima sa ciljem boljeg razumevanja medijacije i njihove uloge u ovom postupku. Pozitivna reakcija stručne i opšte javnosti na inicijativu medijacije, kao i dobri rezultati pilot projekata, dovode do razvoja zakonodavnog okvira u ovoj oblasti. 2005. godine usvojen je Zakon o posredovanju – medijaciji3 koji uređuje primenu medijacije u svim sporovima za čije rešavanje nije propisana isključiva nadležnost suda ili drugog organa, pri čemu se medijacija može inicirati kako nakon već pokrenutog sudskog postupka, tako i pre, odnosno nezavisno od započinjanja bilo kakvog for-malnog postupka, čime je pružena posebna podrška primeni medijacije u svakoj fazi razvoja sukoba.

2006. godine osnovan je Republički centar za medijaciju, sa sedištem u Beogra-du. Osnivači centra bili su Ministarstvo pravde Republike Srbije, Narodna banke Srbije, Advokatska komora Beograda i Centar za prava deteta. Centar je osnovan sa prevashodnim ciljem pružanja usluga medijacije, organizacije obuka i stručnih skupova, promocije medijacije i obavljanja izdavačke delatnosti.

Međutim, i pored postojanja zakonskog osnova za primenu medijacije, podrške brojnih međunarodnih i domaćih organizacija i osnivanja centara za medijaciju, organizovanja obuka za medijatore i uopšte, prenošenja iskustava i primera dobre prakse drugih zemalja, broj medijacija u nacionalnim okvirima vremenom biva sve manji, a programi medijacije pri sudovima, svojevremeno kreirani sa ciljem omo-gućavanja boljeg pristupa pravdi, suočavaju se sa problemom nedovoljne zainte-resovanosti građana kao potencijalnih korisnika usluga medijacije. Jednostavno, medijacija u Srbiji nije zaživela.

Postavlja se pitanje kako smo došli u situaciju da nakon prvih dobrih rezultata u primeni medijacije ispustimo priliku da na pravi način razvijemo i primenimo ovaj metod rešavanja sukoba i da umanjimo mogućnost da medijacija bude široko dostupna građanima i drugim subjektima u prevenciji i rešavanju svih vrsta kon-flikata. Gde je prethodnih godina izgubljeno vreme i propuštena prilika da medi-jacija postane ono što ona decenijama jeste u mnogim zemljama – tehnika koja „od protivnika čini saradnike”, veština koja zbližava ljude, unapređuje odnose u društvu, služi kako građanima, tako i državi.4 Postoje mišljenja da su takvo stanje

3 „Službeni glasnik RS”, br. 18/2005.

4 Nedić B., Arsić J., Preporuke za razvoj i primenu medijacije u Srbiji, str. 8.


14 / 96

omogućavale odredbe prvog Zakona o posredovanju – medijaciji iz 2005. godine, da u svetlu brojnih društveno-ekonomskih promena razvoj medijacije u Srbiji nije bio prioritet, da je u javnosti prisutno nerazumevanje suštine medijacije, te da ne postoji saradnja različitih aktera na polju medijacije. Nažalost, evidentno je da smo površnim i nestručnim pristupom medijaciji došli u situaciju da ovaj efikasni i pre svega humani način rešavanja sukoba kompromitujemo u očima javnosti, tako da ne treba da nas iznenadi ukoliko se u ponovnom promovisanju medijacije i drugih metoda alternativnog rešavanja sukoba susretnemo sa još većim otporima i pre-drasudama na putu uspostavljanja efikasnog i sveobuhvatnog sistema alternativ-nog rešavanja sukoba, koji je Srbiji preko potreban.

U nameri usaglašavanja relevantnog zakonskog okvira medijacije sa međuna-rodnim standardima u ovoj oblasti i time davanja doprinosa lakšem sprovođenju procesa reformi i pridruživanja Evropskoj uniji, Ministarstvo pravde je još 2009. godine formiralo radnu grupu za izmene i dopune Zakona o posredovanju – me-dijaciji. Radna grupa je u decembru 2010. godine dostavila Ministarstvu pravde predlog novog zakonskog teksta, koji je nakon toga više puta revidiran. U septem-bru 2012. godine, formirana je nova Radna grupa, koja je pripremila radnu verziju novog Zakona o medijaciji. Konačno, novi zakon, pod nazivom Zakon o posredo-vanju u rešavanju sporova („Službeni glasnik RS”, br. 55/2014), Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 23. maja 2014, a njegova primena počela je 1. januara 2015. godine (Zakon). Brojni podzakonski akti predviđeni novim Zakonom usvoje-ni su u prvoj polovini 2015. godine.

Iako usvajanje novog pravnog okvira kojim se jasnije uređuje primena medijaci-je u Srbiji predstavlja važan korak, praksa pokazuje da se ne može očekivati da samo zakonodavna pravila sadržana u bilo kom propisu budu dovoljna garancija uspešnog razvoja medijacije. Za uspešnu primenu i razvoj sistema alternativnog rešavanja sukoba u Srbiji, potreban je sveobuhvatan pristup, i učešće i saradnja svih aktera i činilaca. Neophodno je u sistem medijacije uključiti sve oblasti koje su pogodne za ovu tehniku (lokalna zajednica, obrazovanje, radni odnosi, uprava, privreda, sudstvo, ljudska prava, međunacionalni odnosi, itd.), kao i sve relevantne učesnike u okviru svake od ovih oblasti (građane, privredne subjekte, obrazovne i druge ustanove, državne organe i organe lokalnih samouprava, profesionalna udruženja, sudstvo, advokaturu, medije), koji mogu biti bilo zainteresovane strane, bilo direktni ili indirektni učesnici procesa alternativnog rešavanja sukoba. U tom procesu važno je koristiti postojeći potencijal, odnosno mogućnosti za pravilan i kontinuirani razvoj usluga medijacije, kao što su: dobra praksa pojedinih aktera u sistemu medijacije (npr. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Privredna komora Srbije, centri za socijalni rad), dostupnost obučenih medijatora, kao i centara za pružanje usluga medijacije, podršku, odnosno, spremnost pojedinih institucija i or-

15 / 96

Medijacija u Srbiji

ganizacija da budu deo mreže upućivanja predmeta pogodnih za medijaciju, kao i zainteresovanost potencijalnih korisnika usluga medijacije. Konačno, uloga države u promovisanju i podršci razvoju sistema medijacije i drugih oblika alternativnog rešavanja sukoba je ključna, i od njenog angažovanja u velikoj meri će zavisiti i sudbina daljeg razvoja medijacije u Srbiji.

Radi lakšeg ostvarenja svih ovih zadataka, u oktobru 2014. godine formirano je i Nacionalno udruženje medijatora Srbije (NUMS) kao dobrovoljno, neprofitno i nestranačko udruženje, sa ciljem promocije medijacije kao alternativnog načina rešavanja sukoba i unapređenja uslova za primenu medijacije u svim oblastima. NUMS radi na profesionalnom razvoju i konstantnom unapređenju znanja i vešti-na svojih članova-medijatora, kojih trenutno ima preko 150, a kako bi se korisnici-ma omogućio jednostavan pristup visoko stručnim uslugama medijacije. Jedan od zadataka NUMS-a je i podizanje svesti građana i drugih korisnika o prednostima i dostupnosti medijacije u svim sferema društvenog života. NUMS u svom radu sarađuje sa državnim organima, pravosudnim telima, lokalnim samoupravama, i svim drugim relevantnim institucijama, kao i sa nazavisnim državnim telima, profesionalnim udruženjima i asocijacijama, organizacijama civilnog društva, aka-demskim i obrazovnim institucijama, medijima i građanima, sa ciljem koordinira-nja i praćenja aktivnosti promocije i promene medijacije u Srbiji.

2. Pravni okvir za primenu medijacije u Srbiji

Kao što je već pomenuto, medijacija kao postupak mirnog rešavanja sporova re-gulisana je Zakonom o posredovanju u rešavanju sporova koji je usvojen 2014. go-dine.5 Međutim, primena medijacije se predviđa i drugim zakonskim aktima kao što su: Zakon o parničnom postupku6, Zakon o mirnom rešavanju radnih sporo-va7, Zakon o osiguranju8, Porodični zakon9, Zakon o socijalnoj zaštiti10, Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica11,

5 Službeni glasnik RS, br. 55/2014

6 Službeni glasnik RS, br. 72/2011, čl.11; čl.67 tač.6; čl.152 st.3; čl.158; čl.305 st.3; čl.340; čl.341

7 Službeni glasnik RS, br. 125/2004 i 104/2009, čl.1; čl.4 st.1; čl.5-8; čl.10-29; čl.38; čl.39 st.1,2; čl.40-54; čl.55 st.2 i 3.

8 Službeni glasnik RS, br. 55/2004, 70/2004- ispr. 61/2005,61/2005- dr. zakon, 85/2005- dr. zakon, 101/2007,

63/2009- odluka US, 107,2009, 99/2011, 119/2012, 116/2013 i 139/2014- dr. zakon, čl.144

9 Službeni glasnik RS, br. 18/2005, 72/2011- dr. zakon i 6/2015, čl.229-246; čl.313 tač.3; čl.314 tač.4; čl.322 tač.2; čl.326

tač.3

10 Službeni glasnik RS, br. 24/2011; čl.40 tač.4

11 Službeni glasnik RS, br. 85/2005, čl.7 tač.1

12 Službeni glasnik RS, br. 79/2005 i 54/2007, čl.24 st.2

13 Službeni glasnik RS, br. 22/2009, čl.33 tač.2; čl.38


16 / 96

Zakon o Zaštitniku građana12, Zakon o zabrani diskriminacije13, Zakon o stečaju14, Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu15, Zakon o zaštiti potrošača16, Zakon o sporazumnom finansijskom restruktuiranju privrednih društava17, Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga18, Zakonik o krivičnom postupku19. Lista zakona koji u svojim oblastima predviđaju primenu medijacije kao jedne od mogućnosti za re-šavanje sporova nije ograničena. Iako Zakon o posredovanju u rešavanju sporova predviđa primenu medijacije u imovinskopravnim, porodičnim, privrednim, rad-nim i potrošačkim sporovima, sporovima iz oblasti zaštite životne sredine, uprav-nim, krivičnim i prekršajnim stvarima, medijacijom se zapravo mogu rešavati svi sporovi kada zakonom nije izričito predviđena nadležnost suda ili drugog organa.

Podzakonski akti koji su doneti na osnovu Zakona o posredovanju u rešavanju sporova su: Pravilnik o programu osnovne obuke posrednika20, Pravilnik o obrascu uverenja o završenoj osnovnoj i specijalizovanoj obuci posrednika21, Pravilnik o postupku izdavanja, obnavljanja i oduzimanja dozvole za posredovanje i obrascu dozvole za posredovanje22, Pravilnik o načinu vođenja Registra posrednika23, Pra-vilnik o bližim uslovima i postupku za izdavanje dozvole za sprovođenje osnovne i specijalizovane obuke posrednika i nadzoru nad sprovođenjem obuke24. Postojeći pravni okvir regulisanja medijacija takođe obuhvata i Etički kodeks25 posrednika kojim se uređuju principi i pravila ponašanja posrednika.

14 Službeni glasnik RS, br. 104/2009, 99/2011-dr.zakon, 71/2012-odluka US i 83/2014, čl.115; čl.117 st.1; čl.139 st.3

tač.1

15 Službeni glasnik RS, br. 36/2010, čl.14-21; čl.22 st.3; čl.23 st.1

16 Službeni glasnik RS, br. 62/2014, čl.1; čl.5 tač.30; čl.27 st.2 tač.5; čl.87 tač.8; čl.126 tač.11; čl.129 st.1 tač.5; čl.135

st.3; čl.141-144

17 Službeni glasnik RS, br. 36/2011, čl.5; čl.8; čl.10 st.2; čl.13

18 Službeni glasnik RS, br. 36/2011 i 139/2014, čl.19 st.1 tač.16; čl.21 st.1 tač. 19; čl. 23 st.1 tač.15; čl.43 st.7; čl.44;

čl.45 st.10; čl.46; čl.46a st.4

19 Službeni glasnik RS, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2015, čl.505 st.1,2,3




23 Ibidem



26 http://nums.rs/wp-content/uploads/2014/12/Rec981-E.pdf

27 http://www.mediacio.hu/files/EU_dok/CoE_R(99)19_mediation.pdf

28 http://nums.rs/wp-content/uploads/2014/12/recommendation-rec20019-on-alternatives-to-litigati-

on-between-administrative-authorities-and-private-parties.pdf

17 / 96

Medijacija u Srbiji

Međunarodnopravni instrumenti koji regulišu medijaciju obuhvataju Preporuke Saveta Evrope (Preporuka o porodičnoj medijaciji-REC (98)1;26 Preporuka o me-dijaciji u krivičnim stvarima-REC (99)19;27 Preporuka o alternativama sporovima između organa uprave i privatnih lica-REC (2001)9;28 Preporuka o medijaciji u građanskim stvarima-REC (2002) 1029), Direktivu Evropske Unije o medijaciji u građanskim i privrednim stvarima,30 Evropski kodeks ponašanja za medijatore,31 Model zakona o međunarodnom privrednom mirenju Komisije Ujedinjenih naci-ja za međunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL)32. U Sjedinjenim Američkim Državama niz dokumenata predviđa primenu medijacije u različitim društvenim oblastima i utvrđuje standarde za postupak medijacije i rad medijatora. Tako, pravni okvir koji reguliše medijaciju u SAD obuhvata Etički kod rešavanja spora pregovaranjem,33 Model standarda ponašanja medijatora,34 Jednobrazni Zakon o medijaciji,35 Standarde medijacije u porodičnim sporovima,36 Standarde za osniva-nje i rad kancelarija Ombudsmana,37 itd.

29 http://nums.rs/wpcontent/uploads/2014/12/Preporuka_REC_2002_10_o_medijaciji_u_gradjanskim_stvari-

ma1.pdf

30 http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32008L0052&from=EN

31 http://ec.europa.eu/civiljustice/adr/adr_ec_code_conduct_en.pdf

32 http://nums.rs/wp-content/uploads/2014/12/UNCITRAL-mod-law-on-int-com-concil-guide1.pdf

33 Ethics Code for Settlement Negotiation: http://www.americanbar.org/content/dam/aba/migrated/2011_

build/dispute_resolution/settlementnegotiations.authcheckdam.pdf

34 Model standards of Conduct for Mediators: http://www.americanbar.org/content/dam/aba/migrated/2011_

build/dispute_resolution/model_standards_conduct_april2007.authcheckdam.pdf

35 Uniform Mediation Act: http://www.uniformlaws.org/shared/docs/mediation/uma_final_03.pdf

36 Family Mediation Standards: http://apfmnet.org/docs/Standards%20of%20Practice%20Adopted%20at%20

2-2-14%20Board%20Meeting-Revised%202-20-14.pdf

37 Standards for the Establishment and Operation of Ombuds Offices: http://www.americanbar.org/content/

dam/aba/migrated/2011_build/dispute_resolution/attach.authcheckdam.pdf


18 / 96

IV O medijaciji

1. Šta je medijacija?

Medijacija je proces u kome treće neutralno i nepristrasno lice, medijator38, usme-rava komunikaciju između strana u sukobu, i korišćenjem posebnih tehnika i ve-ština, pomaže u pregovorima koji imaju za cilj postizanje zajednički prihvatljivog sporazuma kojim se njihov spor ili sukob rešava. Radi ostvarenja tog cilja, medija-tori koriste pre svega veštine komunikacije i pregovaranja, ali ne donose odluku u sporu niti imaju mogućnost nametanja rešenja.

2. Osnovni principi medijacije

Medijacija je proces čije faze i koraci nisu strogo definisani zakonom, te spada u neformalne načine rešavanja sukoba. Medijatori se stoga u svom radu oslanjanju na osnovne principe, od kojih su najvažniji dobrovoljnost, poverljivost, neformal-nost, privatnost i hitnost.

Dobrovoljnost je verovatno osnovni princip medijacije koji određuje celokupan proces: strane u sukobu same odlučuju da li će ući u medijaciju ili ne, imaju moguć-nost izbora medijatora i samostalno odlučuju o zaključivanju delimičnog ili pot-punog sporazuma. Ovo takođe znači da strane u sukobu mogu u svakom trenutku napustiti medijaciju i rešavanje konkretnog spora nastaviti u nekom drugom po-stupku. Ovaj princip je velika prednost medijacije u odnosu na druge postupke, jer stranama u sukobu nijedan sporazum ne može biti nametnut, čime one zadržavaju potupnu kontrolu nad ishodom spornog odnosa.

Princip poverljivosti znači da svi predlozi, izjave ili ponude iznete u toku medija-cije u svrhu pregovaranja i postizanja sporazuma, ne mogu biti korišćene u nekom drugom postupku, niti iznošene u javnost, ukoliko se strane drugačije ne sporazu-meju. Ovaj princip predstavlja opšti standard medijacije i vezuje kako strane u su-kobu, tako i medijatora. Čak i činjenica da se medijacija uopšte odvija, predstavlja poverljivu informaciju. S druge strane, interna poverljivost obavezuje medijatora da sve što mu je jedna od strana poverila u odvojenom razgovoru, ne sme preneti drugoj strani bez izričitog odobrenja. Ovo je od velike pomoći da bi se stvorili uslovi za vođenje otvorenih i direktnih razgovora između strana i medijatora, koji po pravilu omogućavaju lakši i brži dolazak do rešenja spora.

Sam postupak medijacije nije detaljno regulisan, već ga vodi medijator u dogovoru

38 Zakon o posredovanju u rešavanju sporova koristi termin „posrednik”.

19 / 96

O medijaciji

sa stranama učesnicama postupka. Proces medijacije ima svoje faze, a medijator svoje ciljeve i zadatke, ali kojim redosledom i u kom trenutku će se odvijati pojedine faze nije strogo propisano, već zavisi od oblasti medijacije, okolnosti konkretnog slučaja, potreba učesnika, kao i od stila medijatora. Stoga je medijacija neformalan proces, za razliku od sudskog ili drugog formalnog postupka rešavanja sporova u kome su procedure detaljno propisane. Zato često kažemo da medijator vodi pro-ces, a strane kontolišu rezultat.

Za razliku od sudskog postupka koji je po pravilu javan, medijacija je strogo priva-tan postupak. To znači da u medijaciji mogu učestvovati samo medijator, strane u sporu, njihovi punomoćnici ili zastupnici, i eventualno treća lica, ali samo ukoliko se sve strane o tome saglase. Ovaj princip je veoma bitan, jer omogućava da strane sa medijatorom podele svoje najdublje lične ili poslovne interese i potrebe, što ne bi bilo moguće u slučaju javnosti postupka.

Postupak medijacije se označava i kao hitan. Uobičajeno, medijacija traje mnogo kraće nego sudski proces i sporazum se u velikom broju slučajeva postiže nakon jedne ili dve medijacijske sesije, za čije organizovanje je potrebno najviše dva do tri meseca. Pored toga, medijacija ne može dovesti do prekluzije, jer sam Zakon39 štiti strane od nastupanja zastarelosti, niti gubitka bilo kakvih prava u slučaju neposti-zanja sporazuma. Stoga je medijacija idealna tehnika za pokušaj mirnog rešenja spora pre pokretanja bilo kakvog formalnog postupka.

3. Ovlašćenja medijatora

Za razliku od sudije ili arbitra, medijator nema ovlašćenje da donosi odluku kojom se konkretni spor rešava. Medijator nije ni advokat niti pravni savetnik strana u sukobu. Medijator postupa neutralno i mora obezbediti ravnopravan položaj svim stranama. Medijator ne postupa na osnovu dokaza i ne odlučuje ko je u pravu, a ko nije. Umesto toga, medijator pomaže stranama u sporu da identifikuju prave uzro-ke sukoba i da se usmere na moguće načine prevazilaženja problema u budućnosti, umesto kažnjavanja, osvete ili utvrđivanja odgovornosti za događaje iz prošlosti. Osim u izuzetnim slučajevima, medijator ne daje predloge niti svoje mišljenje o „pravičnom rešenju” spora, već pomaže stranama da sagledaju zajedničke interese i potrebe u potrazi za mogućim rešenjima koje će same usvojiti. Ipak, u izuzetnim situacijama koje će biti kasnije opisane, medijator može da iznese svoje mišljenje, ali ono nije obavezujuće.

39 Član 25. Zakona o posredovanju u rešavanju sporova


20 / 96

4. Prednosti medijacije u odnosu na sudski ili drugi postupak

Za razliku od sudskog postupka koji je formalne prirode i prinudan za tuženu stra-nu, medijacija je potpuno neformalan i dobrovoljan postupak u koji obe strane ulaze sporazumno. Takođe, medijacija je privatan postupak u kome je uvek isklju-čena javnost. U medijaciji se ne izvode dokazi niti se dokazuje koja strana nije u pravu, već strane uz pomoć obučenog medijatora pregovaraju i fokusiraju se na tačke u kojima se slažu. Supotno sudskom postupku, gde sudija donosi odluku, u medijaciji su strane te koje zajedno donose odluku u vidu sporazuma, dok medi-jator samo ima ulogu neutralne treće strane koja kontroliše postupak i pomaže u pregovorima koji omogaćavaju stranama da dodju do zajedničkog rešenja. Medi-jator je odgovoran da obezbedi nesmetano odvijanje postupka medijacije, dok je odgovornost za ishod postupka na stranama u sporu. Jedna od važnih osobina me-dijacije je da je jeftin i brz postupak za razliku od sudskog rešavanja sporova koje dugo traje i finansijski opterećuje obe strane u sporu. Medijatori rade u atmosferi koja ne sme podsećati na sud ili neki drugi formalni postupak u kome se donosi odluka o tome ko je u pravu, a ko nije. Umesto toga, medijator treba da uspostavi atmosferu koje je pogodna za konstruktivan razgovor i pregovaranje i koja će po-moći postizanju zajedničkog sporazuma.

Razlike između sudskog postupka i medijacije40

SUDSKI POSTUPAK MEDIJACIJA

• formalan• za tuženog prinudan• po pravilu, javan • izvode se dokazi• fokusira se na tačke o kojima se

stranke ne slažu • utvrđuje se pravo • sudija donosi odluku • donosi se presuda • dugo traje • skup postupak

• neformalan • dobrovoljan• privatan (isključena javnost)• pregovara se • fokusira se na tačke o kojima se

strane slažu • utvrđuju se interesi • strane donose odluku • zaključuje se sporazum • hitan postupak • jeftiniji postupak

40 Mihailović G., Komentar Zakona o posredovanju - medijaciji, Službeni glasnik, Beograd, 2007.

21 / 96

O medijaciji

5. Veštine i komunikacije i pregovaranja

Medijatori pre svega moraju vladati veštinama komunikacije i pregovaranja. U medijaciju po pravilu dolaze strane u situaciji nekonstruktivne ili prekinute komu-nikacije, ili direktnih pregovora koji nisu doveli do rešenja. Medijacija se još nazi-va i „unapređeno pregovaranje”, odnosno pregovaranje uz pomoć treće neutralne strane. Za razliku od direktnog pregovaranja gde strane ostaju ukopane u svojim pozicijama, i gde tokom pregovora često dolazi i do eskalacije sukoba i daljeg po-remećaja odnosa, uvođenje medijatora kao treće neutralne i nepristrasne strane, koja služi kao svojevrstan „provodnik” za komunikaciju, suštinski menja dinamiku pregovaranja i pomaže da se poremećen odnos strana i prekinuta komunikacija pretvori u konstruktivan dijalog u kome svaka od strana dobija priliku da ostvari svoje suštinske interese. Na taj način, moguće je doći do rešenja koje je prihvatljivo za sve učesnike i u kome „svi dobijaju” (eng. win-win solution). Tako, uspešan me-dijator treba da savlada veštine sumiranja, parafraziranja, reflektovanja, empatije, aktivnog slušanja, itd.

Jedna od najvažnijih tehnika medijatora u rešavanju konflikata je veština razdva-janje pozicija od interesa (i potreba). Najjednostavnije rečeno, pozicija je ono što strana u sporu traži, odnosno ono što želi da ostvari. U sudskom - parničnom po-stupku, pozicija je najčešće definisana u obliku „tužbenog zahteva”. Posmatrano sa nivoa pozicija, zahtevi, odnosno želje strana u sporu, po pravilu su suprotstav-ljene i ne postoji mogućnost da i jedan, i drugi zahtev, budu ostvareni. Sporovi u sudskom postupku se rešavaju na osnovu pozicija, odnosno zahteva strana, te je logičan ishod parnice da jedna strana dobija, a druga gubi. Nasuprot tome, intere-si, kao i potrebe, su ono sto motiviše poziciju ili zahtev, odnosno razlog koji stoji u pozadini određene pozicije. Odgovor na pitanje šta je nečiji interes najčešće se može dobiti na pitanje „zašto” se ističe neki konkretan zahtev, odnosno koja os-novna potreba se na taj način zadovoljava. Ovo se može ilustrovati hipotetičkim primerom dve sestre koje obe žele celu pomorandžu, ali je jednoj potrebna kora da bi od nje napravila kolač, a drugoj pulpa da bi iscedila sok. Posmatrano sa nivoa interesa ili potreba, zahtevi strana više nisu potpuno suprotstavljeni i moguće je naći rešenje koje zadovoljava obe strane.

Ovde treba istaći da se strane u sporu po pravilu čvrsto drže svojih početnih pozi-cija i da svaki pokušaj druge strane da ih ubedi u suprotno dozivljavaju kao napad koji ih još više ukopava i uverava da je njihov jedini izlaz iz nastale situacije da po svaku cenu brane svoj početni zahtev, te i samu činjenicu da je pozicija druge stra-ne potpuno suprotstavljena, tumače kao svojevrsnu potvrdu opravdanosti svoje, jednako ekstremne pozicije. Naravno da je u ovoj situaciji gotovo nemoguće da strane dođu do rešenja koje je obostrano prihvatljivo. S druge strane, ukoliko me-


22 / 96

dijator uspe da navede strane da razumeju pre svega svoje interese i potrebe, da problem na trenutak sagledaju iz ugla protivnika i da razumeju (ne nužno i da prihvate) razloge zašto druga strana nešto traži ili ističe, kao i da uzmu u obzir sve posledice i implikacije svog zahteva, i razmotre sve alternative, povećavaju se mo-gućnosti za pronalaženje rešenja koje može biti prihvatljivo za obe strane.

Drugim rečima, „Ne možete uvek dobiti sve što želite,

ali ukoliko se potrudite, možda možete dobiti ono što vam je potrebno”41

Imajući u vidu da u pozadini jedne pozicije najćešće stoji više interesa, odnosno potreba, jedna od najkreativnijih veština medijatora je iznalaženje više opcija za zadovoljenje različitih interesa. Iako zaposleni može tražiti unapređenje, njegov interes možda može biti zadovoljen i povećanjem plate i premeštanjem na drugo radno mesto, ukoliko poslodavac u ovom trenutku nema mogućnosti da formalno unapredi radnika. Ovde treba imati u vidu da nije primarna uloga medijatora da predlaže opcije, već da pomogne samim stranama u sporu da se udalje o svojih originalnih pozicija i da razmotre druge moguće načine za zadovoljenje svojih in-teresa i potreba.

Spoljne okolnosti često mogu uticati na ishod i dinamiku pregovora. U slučaju da je jedna od strana pritisnuta rokom ili velikim troškovima vezanim za neki postu-pak, njena motivacija za brzo i mirno rešavanje spora može biti jaka. Tako se, na primer, po pravilu dužniku ne žuri da ispuni obavezu, dok poverilac može imati druge spoljne interese zbog kojih može biti spreman da pregovara o delimičnom otpisu duga. Takođe, uticaj trećih strana na ishod i dinamiku pregovora može biti značajan. Stoga medijator mora voditi računa o ovim eksternim okolnostima i po-kušati da zajedno sa stranama u skobu predvidi njihov uticaj na ishod pregovora.

Ishod pregovora često zavisi i od alternativa koje strane imaju van procesa me-dijacije. Ukoliko prodavac već ima jednu čvrstu ponudu za kuću koju prodaje, ve-rovatno neće biti spreman na spuštanje cene ispod nivoa ponude koju već ima. Stoga je razmatranje alternativa koje stranama stoje na raspolaganju u slučaju da ne postignu sporazum veoma bitan faktor u dinamici pregovaranja. Štaviše, stra-ne koje pregovoraju, često pokušavaju da drugoj strani predstave da imaju bolju alternativu, ne bi li ih ubedili da pristanu na njihovu ponudu. Ove alternative se

41 „You can’t always get what you want,

But if you try sometimes, you just might find

You get what you need”, The Rolling Stones, You Can’t Always Get What You Want

23 / 96

O medijaciji

u teoriji označavaju kao BATNA i WATNA (“best/worst alternative to negotiated agreement”), odnosno najbolja ili najgora alternativa postignutom sporazumu, o čemu će biti više govora u poglavlju o pregovaranju.

Jedan od bitnih faktora u pregovorima može biti i priroda odnosa između strana u sporu. Ukoliko sukobljene strane nisu u bilo kakvom dugotrajnom odnosu, vero-vatno će biti manje zainteresovane da spor reše mirnim putem i time sačuvaju svoj odnos. Međutim, ukoliko su strane u sukobu upućene jedna na drugu i van samih pregovora i rešavanja spornog odnosa (komšije, članovi porodice, kolege na rad-nom mestu, ugovorni privredi subjekti, itd.), kvalitet međusobnog odnosa postaje veoma bitan faktor pregovora, do te mere da su pregovarači spremni da odustanu ili ublaže svoj zahtev da bi popravili ili sačuvali dobre odnose sa drugom stranom.

6. Oblasti pogodne za medijaciju

Ne postoji oblast društvenog života koja nije pogodna za medijaciju. To među-tim ne znači da je svaki pojedini slučaj pogodan za rešavanje putem medijacije. Tako, medijacija ima primenu u sledećim oblastima: imovinski sporovi, porodični, radnopravni i sukobi na radnom mestu, privredni, potrošački, sporovi za naknadu štete, komšijski, komunalni, kao i drugi sukobi i sporovi u lokalnoj zajednici, suko-bi koji nastaju u slučajevima diskriminacije, sporovi u okviru finansijskog sektora, stečajnog i izvršnog postupka, kao i gotovo svi sporovi koji se nalaze ili se mogu naći pred sudovima i upravnim organima.

S druge strane, postoje pojedini slučajevi u kojima medijacija nije najpogodniji način rešavanja sukoba. Tu spadaju, pre svega, slučajevi u kojima je predviđena isključiva nadležnost suda ili nekog drugog organa, zatim, slučajevi nasilja u po-rodici ili pretnja druge vrste nasilja, sporovi u kojima su prisutni elementi prevare, itd. Takođe, u pojedinim slučajevima, strane koje razmatraju mogućnost ulaska u medijaciju mogu imati interes da konačna odluka bude javna, ili traže rešenje koje će imati snagu presedana za sve buduće slučajeve, pa i iz tih razloga mogu izabrati drugi, formalni način rešavanja spora.

U sporovima u lokalnoj zajednici, medijacija se pokazuje kao jedan od najpogodnijih metoda za rešavanje i prevenciju sukoba, pre svega zbog svoje pristupačnosti, neformalnosti, brzine i neposrednosti, kao i zbog činjenice da su po pravilu strane u sukobu upućene jedna na drugu

kako zbog života na istoj teritoriji, tako i zbog upućenosti na iste resurse, korišćenja servisa dostupnih u lokalnoj zajednici, te je njihov suživot jedna od odrednica koja u velikom broju

slučajeva činimedijaciju najpogodnijim metodom rešavanja sukoba u lokalnoj zajenici.


24 / 96

7. Stilovi medijacije

Kao što je već rečeno, iako medijatori u svom radu koriste brojne tehnike i ve-štine, koraci i faze u procesu medijacije određeni su osnovnim principima, a ne strogim pravilima postupka. Iako medijator svoje postupanje u svakoj pojedinoj medijaciji prilagođava konkretnim okolnostima slučaja, praksa je diferencirala ne-koliko osnovnih stilova medijacie. Ovi stilovi, iako prihvaćeni u teoriji medijacije kao osnovni, nisu strogo definisani, niti ograničeni, pa tako svaka medijacija može imati elemente dva ili više stila.

Fasilitativni still je tradicionalni način postupanja medijatora i podrazumeva radnje koje pomažu stranama u sukobu da same dođu do rešenja. Uloga medija-tora je ovde da omogući (fasilitira) nesmetano odvijanje procesa medijacije, što uključuje uspostavljanje i vođenje konstruktivne komunikacije, pomoć stranama u razvijanju i predlaganju opcija za rešenje spora, kao i pomoć pri pregovaranju i sastavljanju sporazuma koji su strane postigle, ukoliko je to potrebno. Fasilitativ-ni stil medijacije je najzastupljeniji i najčešće se primenjuje u građansko-pravnim i imovinskim sporovima, u sukobima u lokalnoj zajednici, školama, porodičnim, radnim, kao i drugim sporovima gde su strane upućene jedna na drugu i gde je njihov međusobni odnos bitan faktor u postizanju rešenja.

Evaluativni stil je više zastupljen u imovinskim, privrednim i uže-specijalizovanim sporovima, gde strane po pravilu biraju medijatora koji je ekspert u konkretnoj oblasti spora. U ovakvim predmetima strane mogu zatražiti mišljenje medijatora o proceni jačine njihovih pozicija u sporu, ili čak zatražiti da medijator predloži rešenje. Ipak, kao što će u tekstu koji sledi biti detaljnije navedeno, i „evaluativni” medijator treba da pre svega pomogne stranama da same postignu sporazum koji je u njihovom najboljem interesu, a tek ukoliko to nije moguće, i kao krajnju inter-venciju kada su sve druge mogućnosti za postizanje sporazuma iscrpljene, može predložiti određeno rešenje, koje svakako za strane nije obavezujuće.

Transformativni stil je prisutan u sukobima gde su odnosi između strana teško poremećeni, a postoji potreba za regulisanjem njihovog odnosa ubuduće, kao što su odnosi razvedenih supružnika, zaposlenih na radnom mestu, u školama, među komšijama, itd. Uloga medijatora u ovim situacijama nije prvenstveno u postiza-nju konkretnog rešenja ili nagodbe, već pre svega u transformisanju međusobnog odnosa strana iz odnosa neprijateljstva u odnos konstruktivne komunikacije, odr-živog suživota, pa čak i saradnje. Transformativni stil medijacije je veoma prisutan u rešavanju sukoba koji nastaju u okviru lokalne zajednice.

25 / 96

Medijacija u lokalnoj zajednici

V Medijacija u lokalnoj zajednici

Primena medijacije kao metoda rešavanja sukoba i sporova u lokalnim zajednica-ma, ali i načina promocije principa pravde u lokalnim sredinama, poslednjih dece-nija sve više dobija na značaju.42 Pojam medijacije u lokalnoj zajednici u najvećoj meri podrazumeva rešavanje sporova među komšijama, ali obuhvata i rešavanje širih pitanja lokalne zajednice ili pak rešavanje sporova između različitih društve-nih grupa ili organizacija. Privredni (komercijalni) sporovi, kao i porodični sporovi povodom razvoda (pitanja starateljstva nad decom, podela imovine i sl), uglavnom se ne smatraju pogodnim za rešavanje medijacijom u lokalnoj zajednici, dok se predmeti povodom sukoba između dece i roditelja, ili pak širih porodičnih sukoba, često rešavaju ovim vidom medijacije.43

Različite forme organizovanja neformalnih, lokalnih sistema za rešavanje sukoba postojale su gotovo u svim fazama razvoja civilizacije,44 da bi u drugoj polovini 20. veka bili razvijeni u formi centara za medijaciju u lokalnoj zajednici. Prvi ovakvi centri razvijaju se još od 60-ih i 70-ih godina 20. veka u Sjedinjenim Američkim Dr-žavama (prvo u formi tzv. Neighbourhood Justice Centers) kao posledica različitih socijalnih promena, opterećenosti i rigidnosti formalnog pravosudnog sistema, ši-renja pokreta restorativne pravde, te razvoja i sve veće primene metoda upravlja-nja konfliktima. Dalje, činjenica da je pristup pravdi siromašnima i pripadnicima marginalizovanih grupa (koji imaju manje finansijskih sredstava, manje su mobil-ni, i nedovoljno zastupljeni u pravosudnom sistemu) posebno bio (a u mnogim društvima i dalje jeste) otežan, dodatno je podstakla primenu alternativnih metoda rešavanja sukoba u lokalnim zajednicama. S tim u vezi, treba naglasiti da centri za medijaciju u lokalnoj zajednici često primenjuju i druge metode mirnog rešavanja sporova, poput mirenja, arbitraže i fasilitacije.

U pogledu načina formiranja i osnivanja centara za medijaciju u lokalnoj zajednici, vremenom su se izdvojila dva osnovna modela:

• Medijacijski programi finansirani od strane države, državnih agencija ili lokal-ne samouprave - Ovi programi najčešće funksionišu u okviru sistema pravo-suđa, policije ili lokalnih samouprava, a imaju za cilj da smanje broj predmeta i troškove rada sudova, omoguće sprovođenje adekvatnijih postupaka za pred-

42 http://www.edgroup.com.au/wp-content/uploads/2014/03/ESP-CM-Policy-Brief-Final.pdf

43 Liebmann M, Community and Neighbourhood Meditation, Cavendish Publishing Limited, London-Sydney,

1998, str. 3.

44 Vidović S., Medijacija u zajednici, Medijacija – principi, proces, primena, Centar za primenjenu psihologiju,

Beograd 2014, str. 479.


26 / 96

mete koji su podobni za medijaciju, pruže građanima lakši pristup uslugama i povećaju njihovo poverenje u pravni sistem zemlje;

• Medijacijski programi formirani i finansirani od strane same lokalne zajednice, pre svega od strane neprofitinih organizacija i inicijativa - Cilj ovakvih progra-ma je decentralizacija kontrole u donošenju odluka i smanjenje opšte tenzije i sukoba u lokalnoj zajednici, te unapređenje opšte društvene integracije.

Danas se ova dva modela često kombinuju, kako bi se omogućila održivost progra-ma medijacije u lokalnoj zajednici (neretki su slučajevi da neprofitna organizacija formira centar, a kasnije država ili lokalna samouprava uzmu učešće u njegovom funkcionisanju i finansiranju). Centar za medijaciju u lokalnoj zajednici opštine Voždovac (o čijem radu će biti reči u nastavku ove publikacije) je jedan od primera kombinacije ova dva modela.

1. Specifičnosti medijacije u lokalnoj zajednici

Medijacija u lokalnoj zajednici sprovodi se u skladu sa istim, opštim principima svakog medijacijskog procesa – ona je dobrovoljna, poverljiva, strane u procesu su ravnopravne i problemu, uz pomoć medijatora, pristupaju na kreativan i kon-struktivan način.45 Osnov uspeha medijacije u zajednici,kao uostalom, medijacije uopšte, leži u uverenju da su strane u sukobu najmerodavnije za rešavanje istog, ali da im je nekada za proces rešavanja potrebna pomoć u saradnji i iznalaženju rešenja. Međutim, medijacija u zajednici vremenom je pokazala neke specifičnosti u odnosu na druge oblasti upotrebe ovog metoda rešavanja sporova, s obzirom da njena primena prevazilazi rešavanje pojedinačnog spora/konflikta, već ima širi društveni značaj i uticaj. Te specifičnosti uključuju:

• Uključivanje obučenih volontera – članova iste lokalne zajednice, koji imaju razumevanje o problemima i stavovima učesnika sukoba. Od medijatora u lo-kalnoj zajednici uglavnom se ne zahteva da poseduju posebno akademsko ili profesionalno znanje ili iskustvo. Ipak, medijatori su često društveno angažo-vani i priznati pojedinci u svojim društvenim grupama, što doprinosi legitimi-tetu procesa medijacije i uliva dodatno poverenje stranama u sukobu;

• Pružanje usluga kroz neprofitne privatne ili javne ustanove ili programe – Danas se medijacija u zajednici najčešće sprovodi u okviru centara formira-nih na inicijativu lokalnih samouprava, kao deo mera vlada za smanjenje broja

45 Vidović S, Medijacija u zajednici, Medijacija – principi, proces, primena, Centar za primenjenu psihologiju,

Beograd 2014, str. 479.

27 / 96


sudskih predmeta, ali i promovisanje tolerancije i suživota u lokalnim zajedni-cama, ili pak kroz programe i projekte međunarodnih i domaćih organizacija i donatora, posebno prisutnim u multi-etničkim ili multi-kulturalnim zajedni-cama;

• Angažovanje medijatora i zaposlenih/volontera koji treba da reflektuju diver-zitet i strukturu svoje zajednice (pol, etnički, socijalni sastav, itd), te od čijeg kvaliteta i načina odabira direktno zavise uspeh i održivost medijacije u lo-kalnoj zajednici. Ovo je posebno značajno imajući u vidu činjenicu da, pored rešavanja konkretnog spora, medijacija u lokalnoj zajednici doprinosi široj društvenoj koheziji, i posebno integraciji pripadnika marginalizovanih i oset-ljivih grupa;46

• Omogućavanje direktnog pristupa uslugama građanima, kroz uklanjanje fizič-kih, jezičkih, ekonomskih, socijalnih i drugih barijera;

• Pružanje usluga građanima bez obzira na njihovu ekonomsku/platežnu moć;

• Iniciranje, fasilitacija i edukacija o kolaborativnom pristupu u razvoju i sistem-skim promenama u lokalnoj zajednici;

• Sprovođenje i uključivanje u promotivne kampanje i edukativne aktivnosti o primeni i prednostima medijacije;

• Obezbeđivanje foruma za rešavanje sporova i sukoba u njihovoj ranoj fazi; i

• Pružanje alternative sudskom postupku u svakoj fazi spora.47

Medijacija u zajednici osnažuje sve građane (ne samo one uključene u konkretan sukob ili spor), pružajući alternative tradicionalnim sistemima (sudski, socijalna zaštita) koji se često smatraju jedinom opcijom za rešavanje sporova.48 Imajući to u vidu, centri za medijaciju u lokalnoj zajednici značajno mogu povećati svoj uticaj kroz ostvarivanje partnerstava sa lokalnim i državnim institucijama, kao i relevan-tnim organizacijama. Usvajanje medijacijskih veština i uključivanje medijacije u svoj svakodnevni rad, posebno može biti korisno za pripadnike policije, zaposlene u sistemu socijalne zaštite, sudove, lica uključena u sprovođenje programa alter-nativnih sankcija, itd. Kroz saradnju sa centrima za medijaciju u lokalnoj zajednici, ovi činioci značajno unapređuju kvalitet usluga koje pružaju građanima.49

Sa druge strane, povezivanje centara za medijaciju u lokalnoj zajednici sa sudovi-ma, te uključivanje u sisteme besplatne pravne pomoći u okviru iste zajednice,50


28 / 96

omogućava da se veći broj podobnih predmeta uputi na medijaciju u ranoj fazi spora. Međutim, da bi ovakva saradnja, a posebno upućivanje predmeta na rešava-nje lokalnom centru za medijaciju, imalo efekta, neophodno je da relevantni akteri u lokalnoj zajednici – pre svih, sudije, zaposleni u policiji, centrima za socijalni rad, lokalnoj samoupravi, advokatskim kancelarijama, itd. – budu adekvatno obučeni da prepoznaju one predmete/slučajeve koji su podobni za medijaciju, i upute ih na medijaciju.

U Srbiji je primena medijacije u lokalnoj zajednici još uvek na nivou pojedinačnih (projektnih) inicijativa domaćih i međunarodnih organizacija. Međutim, ni danas u našoj zemlji ne postoji definisan plan ili strategija za unapređenje primene medi-jacije u lokalnoj zajednici, koja bi značajno doprinela nastojanjima za smanjenjem broja zaostalih predmeta u sudovima i unapređenjem pristupa građana pravdi. Pored nedostatka sredstava, ali i opšte svesti o prednostima primene medijacije u rešavanju konflikata, uslovi za širu primenu medijacije u lokalnoj zajednici otežani su nekim pozitivnim normama, te nedostatkom saradnje između različitih aktera (sudova, policije, lokalnih samouprava).

Tako, na primer, član 33, stav 1 (4) Zakona o posredovanju u rešavanju sporova predviđa visoku školsku spremu kao jedan od uslova za obavljanje poslova posred-nika čime se otežava uključivanje građana iz različitih društvenih grupa i zajed-nica, pre svega, onih marginalizovanih, u rešavanje sporova u lokalnoj zajednici. Ostaje nada da će iskustva Centra za mirno rešavanje sporova Opštine Voždovac, kao i lokalnih ombudsmana uključenih u projekat „Lokalni ombudsman i medijaci-ja” (Bačka Topola, Pančevo, Subotica, Vračar i Voždovac), doprineti daljem razvoju medijacije u Srbiji i dati osnov za unapređenje prakse i primene sličnih modela u drugim lokalnim zajednicama u zemlji.

46 U nekim zemljama, pri formiranju centara za medijaciju u lokalnoj zajednici posebno se vodili računa i o

zakonskim normama o učešću manje zastupljenog pola u radu centara. Vidi, na primer: http://www.edgroup.

com.au/wp-content/uploads/2014/03/ESP-CM-Policy-Brief-Final.pdf

47 Mc Gillis, D., Community Mediation Programs: Developments and Challenges, DIANE Publishing, 1997, str.

11, dostpuno na https://goo.gl/EA8Tdf.

48 https://www.calhomelaw.org/doc.asp?id=498

49 https://www.calhomelaw.org/doc.asp?id=498

50 Alexander, N. M., Global Trends in Mediation, Kluwer Law International, 2006, str. 47, dostupno na https://

goo.gl/jxqatG.

29 / 96


2. Koraci za uspešno uspostavljanje rada i funkcionisanje centara za medijaciju u lokalnoj zajednici

Uspostavljanje centra za medijaciju u lokalnoj zajednici podrazumeva ispunjenje određenih preduslova i preduzimanje određenih koraka, kako bi se obezbedilo nje-govo uspešno funkcionisanje. Ti preduslovi obuhvataju, između ostalog:

• Dizajniranje strategije organizacije i razvoja centra u okviru lokalne zajednice koja će uključivati mehanizme finansiranja, tehničke podrške, treninga, moni-toringa i administracije;

• Razvoj različitih i adekvatnih mehanizama finansiranja centra, uključujući, ukoliko je to moguće, i obezbeđivanje podrške budžeta države i lokalne samo-uprave;

• Dobijanje saglasnosti od lokalne samouprave (ili druge teritorijalne jedinice, npr regiona) na čijoj se teritoriji centar osniva, a u skladu sa zahtevima i pravi-lima date teritorijalne jedinice;

• Obezbeđivanje prostorija za rad i sprovođenje aktivnosti centra. U najvećem broju slučajeva, prostorije se obezbeđuju uz pomoć lokalne samouprave, naci-onalnih agencija ili službi, međunarodnih organizacija, i sl;

• Organizovanje promotivnih aktivnosti kojima bi se istakla funkcija medijacije kao mirnog načina rešavanja sporova, a građani podstakli i uputili da rešavaju sporove u okviru centra za medijaciju u lokalnoj zajednici. U promotivnu kam-panju trebalo bi uključiti lidere zajednice, predstavnike lokalnih organizacija civilnog društva, građane i medije, te ostvarivati dugoročna i održiva partner-stva sa svakom od ovih grupa. Takođe, potrebno je obezbediti štampane ma-terijale (postere i liflete) koji će sadržati jasnu, preciznu i kratku informaciju o mogućnosti rešavanja spora u okviru centra. Štampani materijali bi trebalo da budu dostupni u institucijama lokalne samouprave kao što su škole, bolnice, opštinske zgrade, kancelarije gradske uprave itd.

• Definisanje smernice za usvajanje standarda kontrole kvaliteta rada centra (uključujući izbor medijatora, njihov trening i monitoring) kojim će se stvoriti prostor za inovacije i regrutovanje različitih članova lokalne zajednice;

51 Više o iskustvima o primeni medijacije, uključujući i medijaciju u lokalnoj zajednici, vidi Odeljak III 1.

52 „Službeni glasnik RS”, br. 55/2014.


30 / 96

• Organizovanje obuke za posrednike na kojoj će učesnici steći neophodne veštine za rešavanje sporova medijacijom u lokalnoj zajednici, a u skladu sa zahtevima za obuku (i eventualnu registraciju) datog pravnog sistema. U slu-čaju naše zemlje, radi se o obaveznoj petodnevnoj obuci za posrednike, koja je, pored visoke stručne spreme, poslovne sposobnosti, državljanstva RS i pret-hodne neosuđivanosti, uslov za dobijanje dozvole za posredovanje i upis u Re-gistar posrednika Ministarstva pravde Republike Srbije;

• Uspostavljanje liste medijatora za rad u centru: izuzetno je važno da se uključe posvećeni, motivisani i kompetentni pojedinci jer medijacija ponekad podra-zumeva rešavanje sporova koji mogu biti izuzetno stresni, a po pravilu, medija-cija u lokalnoj zajednici sprovodi se bez naknade, te su medijatori volonteri iz svoje lokalne zajednice;

• Razvoj i uspostavljanje sistema za upravljanje predmetima (razvoj formulara, pisanih i/ili elektronskih baza predmeta i sl), koji će omogućiti procenu sporo-va podobnih za medijaciju i olakšati rad samim medijatorima;

• Nakon otvaranja i početka rada centra, preporučljivo je obezbediti povremeno medijsko izveštavanje o rezultatima i aktivnostima centra, kako bi se medijaci-ja, kao način rešavanja sporova u lokalnoj zajednici, učinila bližom građanima i lokalnim činiocima i kako bi njihovo poverenje u sam proces medijacije po-raslo.

31 / 96

Iskustva lokalnih zaštitnika građana u primeni medijacije u lokalnoj zajednici u Srbiji

VI Iskustva lokalnih zaštitnika građana u

primeni medijacije u lokalnoj zajednici u Srbiji

1. Iskustva Zaštitnika građana Grada Subotice u primeni medijacije u lokalnoj zajednici

Zlatko MarosiukZaštitnik građana Grada Subotice

Kancelarija Zaštitnika građana Grada Subotice počela je sa radom u junu 2006. godine. Već te godine susreli smo se sa medijacijom kroz Projekat Pokrajinskog ombudsmana. Iako smo učestvovali samo u delu projekta koji se završavao na Haj-dukovu, u blizini Subotice, tako da nismo uspeli steći sertifikat, od velikog značaja za naš dalji rad bilo je upoznavanje sa mogućnostima mirnog rešenja sukoba, na-ročito nastalih u višenacionalnoj sredini kao što je Subotica.

U to vreme, u Subotici se uspešno sprovodila i sudska medijacija, van zgrade suda, u posebno odvojenim i opremljenim kancelarijama. Medijaciju su sprovodile obu-čene sudije koje su pomogle u rešavanju velikog broja predmeta starijih od 10 i više godina (tzv. „panjeva”). Međutim, kao što to često biva kod nas u Srbiji, smenom predsednika Osnovnog suda, koji je podsticao i cenio medijaciju, ali i prestankom finansiranja Projekta od strane stranog donatora, ova vrsta medijacije u Subotici je vrlo brzo zamrla, i najverovatnije se više ni ne koristi u rešavanju sporova.

Zahvaljujući zalaganju zamenice zaštitnika građana, Olge Vujkov, koja je bila dvo-struki trener iz oblasti medijacije, i prepoznavši značaj sprovođenja medijacije u višenacionalnom društvu, od 2007. godine, naša kancelarija je započela bavljenje medijacijom na dva načina - održavanjem treninga iz oblasti medijacije i rešava-njem sporova medijacijom.

U Gimnaziji „Svetozar Marković” u Subotici, 2008. godine, ogranizovali smo pe-todnevni trening tzv. „učeničke medijacije”. Na treningu je učestvovalo 27 učenika drugog i trećeg razreda (po 9 učenika srpske, hrvatske i mađarske nacionalnosti). S obzirom da je za trening bilo zainteresovano više devojčica nego dečaka, rodnu ravnopravnost nije bilo moguće obezbediti. Zahvaljujući brojnim donatorima (banke i privatna preduzeća), kancelarija je obezbedila 2.000 evra kojima su pokri-veni svi troškovi treninga, uključujući zarade trenera i obezbeđenje materijalnih sredstava. Verujem da je ovaj trening bio od ogromnog značaja za ove mlade ljude i da ih je, ako ništa drugo, onda bar upoznao sa mogućnošću mirnog rešavanja sukoba. Za mene lično, sa druge strane, vrednost ovog treninga ogleda se u činje-


32 / 96

nici da su deca u višenacionalnoj sredini po prvi put zajedno učestvovala u nekoj aktivnosti tokom školovanja.

Drugi pravac je predstavljao rešavanje konkretnih predmeta. Kao što se može vi-deti iz Godišnjih izveštaja Zaštitnika građana Grada Subotice, sprovodili smo pro-sečno po 5 medijacija godišnje. U okviru Godišnjih izveštaja, objašnjen je značaj i definisana sama medijacija, te je putem njih, ujedno vršena i promocija medijacije. Neke medijacije su bile uspešne, neke neuspešne, dok su neke medijacije možda rešene na sporan način. Zanimljiv je predmet sukoba dve nevladine organizacije (NVO), gde je predsednik bio smenjen, osnovao svoju NVO, ali je sva dokumenta i pečate zadržao kod sebe i nije želeo da ih preda članovima organizacije iz koje je morao da se povuče, odnosno novoizabranom rukovodstvu.

Sesije su održavane u dva navrata, međutim, sporo smo napredovali, sve dok stra-nama nije predočeno da bi rešavanje spora sudskim putem bilo veoma skupo. Tek tada je bivši predsednik predao dokumenta i pečat novom rukovodstvu. Takođe, u ovom periodu, vrlo uspešno smo rešili problem klasičnog „mobinga” u jednoj ustanovi, gde je jedna zaposlena aktivnim ponašanjem rukovodstva, u cilju da je nateraju da sama da otkaz, stavljena u neravnopravan položaj u odnosu na druge zaposlene. Zaposlena je sprečavana da ostvari utvrđenu normu, odnosno ona je mogla da dobije dodatni posao tek kada bi i ostali zaposleni ostvarili svoju normu. Nastala povreda je utvrđena i rešena na prvoj sesiji medijacije, posao je ravnomer-no podeljen, i zaposlenoj je omogućeno da ostvari normu, te ona i dan danas radi u toj ustanovi.

Drugi predmeti koji su se javljali u ovom periodu najčešće su bili iz oblasti me-đususedskih odnosa, karakterističnih za Suboticu zbog austrougarske gradnje, a ticali su se uređenja i korišćenja zajedničkih dvorišta. Smatram da je medijacija idealan način rešavanja ovakvih sporova. Iako ovakvi predmeti mogu da se rešava-ju i sudskim sporom, zbog komplikovanih i neurednih podataka, isti su dugotrajni i skupi. Najčešće je reč o nepoštovanju kućnog reda, međusobnom uznemiravanju u vreme odmora, sprečavanju pristupa susvojinskom delu ili zauzeću većeg dela nego što pripada vlasnicima i sl. U slučajevima kada su strane pristupale medija-ciji, problem je najčešće bio rešen. Ipak, s obzirom da je medijacija dobrovoljna, česti su slučajevi kada jedna strana ne želi da sarađuje i pristupi rešavanju spora medijacijom.

U okviru Projekta poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Partnera za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija), zaštitnik građana Grada Subotice, Zlatko Ma-rosiuk, učestvovao je u specijalizovanoj obuci za zastupanje klijenata u postupku medijacije u slučajevima diskriminacije, održanoj u Rumi 2012. godine.

33 / 96


Naša kancelarija se 2014. godine pridružila radu u okviru Projekta Partnera Srbije o mirnom rešavanju sukoba u lokalnoj zajednici. Iako smo smatrali da je kancela-rija zaštitnika građana pogodna za mirno rešavanje sukoba, javili su se drugi koji su smatrali da naša institucija nije pogodna za korišćenje ove metode, jer je njena osnovna funkcija kontrolna zakonitosti rada uprave i javnih preduzeća. Najčešći način rešavanja sporova u upravi i javnim preduzećima je kroz posredovanje, a s obzirom da je i sama medijacija jedan vid posredovanja između sukobljenih strana, nije postojala prepreka za stručno usavršavanje i osposobljavanje ombudsmana u ovoj oblasti i kasnije pružanje usluge medijacije građanima.

Ukoliko se podsetimo rada Republičkog centra za medijaciju koji je svoje obuke vršio uspešno, ali po ceni od oko 300 evra po jednom polazniku, uz dodatni tro-šak sprovođenja samog postupka, jasno nam je zašto je medijacija počinjala da polako zamire u Srbiji. Sa druge strane, sve usluge ombudsmana su besplatne. Lokalni ombudsman je institucija koja na miran način, bez sankcija, pomaže gra-đanima i idealna je za mirno rešavanje sporova. Smatram da je Projekat „Lokalni ombudsman i medijacija” značajno doprineo razvoju medijacije u Srbiji, naročito osnivanjem Centara za mirno rešavanje sporova na teritoriji beogradske opštine Voždovac. Koliko znam i druge kolege koje su učestvovale u obuci i stekle sertifi-kate, planiraju da u svojim sredinama osnuju centre za medijaciju (Bačka Topola).

U toku 2015. godine, pismenim putem je podneto 6 predloga za pokretanje postup-ka medijacije. Od podnetih 6 predloga, u 5 slučaja strane su potpisale sporazum o pristupanju medijaciji i postupak je pokrenut, dok u jednom slučaju postupak nije ni pokrenut pošto se strana u sukobu nije odazvala pozivu. Za mesec dana, strani će poziv biti ponovo upućen, a ukoliko se ona ni tada ne odazove, konstatovaćemo da predlog ne ispunjava osnovne pretpostavke za sprovođenje postupka posredo-vanja.

Od pokrenutih pet postupaka medijacije, dva se tiču komšijskih odnosa, jedan je u vezi izvođenja građevinskih radova, jedan se odnosi na potrošački odnos, a jedan u vezi radnog odnosa. Od pomenutih, dva postupka okončana su sporazumom; jedan je okončan sporazumom, ali zbog nepoštovanja i neizvršenja sporazuma strane traže nastavak medijacije; jedan postupak je okončan međusporazumom gde su strane prihvatile da u cilju mirnog rešavanja sukoba nastave da traže zajed-ničko rešenje kako bi stigle do trajnog rešenja problema; dok je jedan postupak još uvek u toku.

U okviru Projekta Partnera Srbija, dvoje zaposlenih u kancelariji zaštitnika građa-na Subotica steklo je sertfikat za bavljenje medijacijom i danas zajednički sprovode postupke medijacije. Oni su takođe i članovi Nacionalnog udruženja medijatora


34 / 96

Srbije, dok je postupak upisa u registar posrednika pri Ministarstvu pravde Re-publike Srbije još uvek u toku. Na osnovu svega gore navedenog, kancelarija Za-štitnika građana u Subotici smatra da medijaciju treba što više promovisati i primenjivati, i da je medijacija kao metod mirnog rešavanja sporova, pre svega zbog socijalno-ekonomskog položaja građana, najefikasniji način rešavanja sporo-va u zajednici.

2. Iskustva Zaštitnika građana opštine Bačka Topola u primeni medijacije u lokalnoj zajednici

Miladin NešićZaštitnik građana opštine Bačka Topola

Kada smo dobili prve nezvanične informacije da postoji mogućnost da kao lokalni ombudsmani učestvujemo u projektu koji bi nam pružio nova saznanja i iskustva na planu medijacije, bez rezervi smo prihvatili tu ideju. S obzirom da dolazimo iz sredine za koju je svojstveno da je spremna da prihvati nova saznanja i praksu koja može doprineti poboljšanju života naših građana to i nije bilo pitanje. Iskustva koja imamo u dosadašnjem radu institucije Zaštitnika građana na lokalnom nivou (koja je u našoj opštini osnovana kao prva ovakva institucija u zemlji), u potpunosti op-ravdavaju stav o potrebi iznalaženja novih načina i pristupa rešavanju problema koje građani imaju u svakodnevnom životu, a gde im je potrebna podrška lokalne zajednice. S tim u vezi navodimo da je višegodišnja praksa rada lokalnog ombud-smana, zajedno sa službom pravne pomoći, pokazala da su građani u potpunosti prihvatili ove institucije, te da im se svakodnevno obraćaju. Posebno napominjemo potrebu saradnje ove dve institucije – Zaštinika građana u opštini i službe prav-ne pomoći – jer tek njihovom punom saradnjom se građanima pruža prilika da u potpunosti zaštite svoja prava, što je i konstatovano na Prvoj međunarodnoj kon-ferenciji „Značaj i uloga lokalnih ombudsmana”, koja je održana u Bačkoj Topoli od 08. do 10. maja 2013. godine, povodom obeležavanja 10 godina rada lokalnog ombudsmana u našoj opštini.

No pored toga treba istaći i činjenicu da smo se u dosadašnjoj praksi (bilo da se radi o lokalnom ombudsmanu ili o službi pravne pomoći) neretko sretali sa situ-acijama u kojima je postalo očigledno da određene probleme koje građani imaju ne možemo da rešimo na uobičajeni način (tj. sagledavajući problem samo sa for-malne strane i pokušavajući da ga rešimo u okviru nadležnosti pojedinih organa kako na lokalnom, tako i na drugim nivoima vlasti). Često smo se sretali sa situa-cijama u porodičnim odnosima, posebno odnosima kod razvedenih supružnika sa maloletnom decom, ili pak komšijskih odnosa, gde su pojedini problemi zahtevali rešavanje na drugi način, odnosno primenom drugačijeg pristupa. U pojedinim

35 / 96


situacijama bilo je potpuno jasno da se ne radi primarno o „problemu” koji se na-vodi u obraćanjima pojedinih građana, već da u konkretnim slučajevima postoje poremećeni odnosi koji dalje generišu sukobe između pojedinaca. U tim slučaje-vima, često se nastoji da se drugoj strani nametne određeni problem ili situacija, koja će jednu stranu dovesti do ostvarenja željenog cilja i time, u suštini, „poraziti” druga strana. U takvim situacijama bilo je jasno da se problemi mogu najbolje rešiti ako se dovede do toga da se odnosi dve suprotstavljene strane reše na kvali-tetno drugačiji način, a ne da se strane međusobno, pa sa njima zajedno i nadležni organi, iscrpljuju u stalnim „rešavanjima”, problema te da se formalne mogućnosti za pokretanje određenih postupaka pred nadležnim organima zloupotrebljavaju radi vršenja pritiska na drugu stranu i izazivanja štetnih posledica kod protivne strane. Istine radi treba navesti i da je ponekad bilo i situacija kada su tako poreme-ćeni odnosi nastajali i između građana i pojedinih subjekata iz javne sfere ( javna preduzeća, ustanove i drugo) kada su, usled nerazumevanja ili loše komunikacije, neki od problema koji nisu bili od većeg značaja prerasli u konflikt većeg stepena sa mogućim štetnim posledicama. U tim situacijama smo bili potpuno ubeđeni da bi se kroz određeni postupak, odnosno medijaciju, mnogo bolje i brže došlo do trajnog rešenja ovih odnosa i situacija. Moramo navesti i to da smo u praksi kroz naš rad na neki način i do tada prime-njivali medijaciju u okolnostima koje su to dopuštale i to vrlo neformalno i u ogra-ničenim uslovima. Broj takvih slučajeva je međutim mali, ali su iskustva svakako pozitivna. Nažalost kapaciteti naše institucije nisu tog obima da nam je bilo mogu-će da se medijacijom bavimo šire, odnosno da pokrijemo sve slučajeve sa kojima smo se susretali, ali smo se trudili da što je moguće više izađemo građanima u susret kada smo nailazili na mogućnost rešavanja problema kroz medijaciju. Ova-kav pristup rezultat je našeg shvatanja suštine rada i delovanja institucije lokalnog ombusmana jer smo stava da lokalni ombudsman treba da preduzme sve što je u njegovoj moći da bi pomogao građanima da zaštite svoja prava i da se postigne pravna sigurnost građana..

U okviru projekta ,,Lokalni ombudsmani i medijacija”, koji je realizovan od strane organizacije Partneri za demokratske promene Srbija, uz podršku Ambasade Kra-ljevine Holandije i Udruženja lokalnih ombusmana Srbije, iz Opštine Bačka Topola obuku za medijatore pohađao je Zaštitnik građana opštine Bačka Topola, Miladin Nešić, kao i Beatriks Brindza iz Službe pravne pomoći. Obuka je organizovana u periodu od 24. do 28. novembra 2014. u Beogradu. Znanja koja smo stekli i iskustva koja su nam prezentovana bila su vrlo značajna za nas i smatramo da smo dobili dovoljno dobru osnovu za naš dalji rad. Po završenoj obuci izdat nam je Setifikat, koji je bio neophodan da bi se dobila zvanična dozvola za posredovanje od strane Ministarstva pravde Republike Srbije, te da budemo upisani u Registar posrednika.


36 / 96

Još u toku realizacije ove obuke posebno nas je zanimala ideja lokalnog ombud-smana Gradske opštine Voždovac o osnivanju Centra za medijaciju. Ideja da se za potrebe medijacije osnuje poseban centar od strane lokalne samouprave smatra-mo veoma dobrim iz više razloga. Osnivanjem Centra za medijaciju građanima je mnogo lakše da zatraže pomoć kada smatraju da kroz medijaciju mogu da reše neke svoje probleme. U Centru će im na raspolaganju biti sve potrebne informa-cije, bilo da se odnose na sam postupak medijacije ili na pojedine medijatore, od-nosno u prilici su da se upoznaju sa svim licima koja pružaju usluge medijacije te da mogu da odaberu lice za koje smatraju da će u datom slučaju na najbolji mogući način da im pomogne da dođu do sporazuma. To je od posebne važnosti u pojedinim situacijama kada se radi o licima u koja strane mogu da imaju potpuno poverenje, a postoje i slučajevi kada iz nekih drugih razloga postoji potreba da se uvaže neki drugi kriterijumi (kao na primer da medijator vlada jezikom nacionalne manjine kada su obe strane pripadnici jedne nacionalne manjine, a posebno ukoli-ko ne vladaju dobro srpskim jezikom). Smatramo da Centar za medijaciju ima i tu prednost što će stranama biti dostupni podaci i kontakti za sve medijatore iz op-štine, te da ne moraju posebno da ih traže i da se raspituju o njima na raznim adre-sama. Pored toga, sam Centar na neki način stvara kod strana u sporu određeno shvatanje posebnosti instituta medijacije jer postoji posebna ustanova koja se time bavi i iza koje stoji lokalna samouprava koja svojim autoritetom potpomaže shva-t

projekat lokalni ombudsman i...

Documents