projekat wlan mreze u zagubici

SADRŽAJ

1. UVOD...................................................................................................................................... 22. OPŠTINA ŽAGUBICA I NJENE SPECIFIČNOSTI..............................................................43. TELEKOMUNIKACIJE..........................................................................................................74. NAŠA PONUDA I NAČIN UMREŽAVANJA.....................................................................105. ŠTA DOBIJA OPŠTINA UVODJENJEM NOVE TEHNOLOGIJE.....................................116. SITUACIONI PREGLED I PRVI KORACI..........................................................................137. ROK, TROŠKOVI CENA I ISPLATIVOST PROJEKTA....................................................14

DODATAK

1. MAPA BEŽIČNE MREŽE OPŠTINE ŽAGUBICA2. KAKO FUNKCIONIŠE SATELITSKI INTERNET3. BEŽIČNE RAČUNARSKE MREŽE4. VOIP DETALJNIJE O NOVOJ TEHNOLOGIJI 5. NAČIN UMREŽAVANJA

projekat:WDS Mreža Opštine Žagubica-autor:Damir Serbanovic strana 1 4/13/2023

BEŽIČNO I ŽIČNO POVEZIVANJE INSTITUCIJA LOKALNE SAMOUPRAVE I UDALJENIH MESNIH ZAJEDNICA OPŠTINE ŽAGUBICA

Uspostavljanje bežične mreže za potrebe Opštine ŽagubicaUspostavljanje kompletne bežične infrasturkture na području Homolja a za celu teritoriju Opštine ŽagubicaPovezivanje buduće bežične mrežne infrastrukture na internet

UVOD

Još od ranih pocetaka razvoja Interneta (osamdesetih godina prošlog veka) uoceno je da korisnici ovaj novi vid umrežavanja racunara najviše koriste u svrhe komunikacije. Taj trend se i kasnijom ekspanzijom razvoja interneta održao do današnjih dana. Istraživanja pokazuju, da i danas kao i pre desetak godina preko 90% korisnika interneta koristi u svrhe komunikacije, a preostalih 10% kao pretraživanje (popularno nazvano surfovanje) ili razmenu podaka bilo u licne ili poslovne svrhe. U prvim danima interneta komunikacija se odvijala putem elektronske pošte, a odmah zatim i putem IRC-a (Internet Relay Chat servisa) tj. komunikacije u realnom vremenu putem kucanja poruka koje se razmenjuju sa trenutno aktivnim korisnicima. Pocetkom devedesetih godina prošlog veka taj vid komunikacije, a najviše zaslugom pojavljivanja naprednih operativnih sistema tipa Windows 95, se preneo i na komunikaciju glasom i slikom (web kamere) putem raznih servisa (najrasprostranjeniji je tada bio Microsoft Netmeeting). No, nedovoljno razvijena infrastruktura, kao i slab protok podataka (mala brzina protoka) su doveli do toga da je ovaj vid komunikacije bio prakticno dostupan samo korisnicima u razvijenim zemljama sveta.


Bežične veze budućnostiJedna od smentnji razvoju i širem prihvatanju Interneta kod nas predstavlja loše razvijena telekomunikaciona infrastruktura. Time smo onemoguceni da iskoristimo sve mogucnosti koje pruža Internet, kao što su savremeni multimedijalni servisi i prenos podataka velikim brzinama.

Znacajan projekat našeg Tima za razvoj Interneta(koji čine Laznica-promet doo, Homolie Web developing Team-HWT i Homeland Multimedia – pod zajednickim imenom Datasphere Communications ISP) u Homolju pokrenut je sredinom 2005. godine sa ciljem stvaranja uslova za kvalitetan pristup Internetu zainteresovanim korisnicima (Opštinska uprava, institucije i pravna lica, banke, škole, Zdravstveni centar i ambulante u početku), putem bežicne tehnologije na nelicencnom frekventnom opsegu.

U tom cilju naš tim je postavio pristupne bazne stanice širom Homolja, radi testiranja kvaliteta i propusnosti podataka (data, audio i video). Nakon probnog perioda u mogućnosti smo da ponudimo sveobuhvatnu mrežu za celu teritoriju Homolja putem koje nudimo usluge stalnog povezivanja na Internet, povezivanje korisnika u privatne mreže i mreže ograničenog pristupa,digitalno glasovnu komunikaciju, emitovanje radio i video signala na internet, postavljanje uslužnih servera (server parking) kao i postavljanje stalnih ili povremenih Wi-Fi Hot Spot mesta za pristup Internetu.Upotrebljavamo opremu renomiranih svetskih proizvodaca kao što su Motorola, Lucent Technologies, Hyperlink, Zylix i drugi. Ovakav izbor opreme omogucava vrhunski kvalitet usluga koje nudimo.U slucaju bilo kog vida nesreca, zemljotresa, epidemija, poplava, klimatskih promena, stalni satelitski link ka internetu i telefoniji moze biti velika prednost u ocuvanju komunikacija sa svetom (dvosmerna razmena informacija) sto je i oduvek bio problem ruralnog homolja, smanjene mogucnosti kontakta sa svetom, ograniceni saobracaj izazvan losom putnom mrezom, kao i dobrano ograničeni glasovno elektronski/intenret saobracaj, zahvaljujuci losoj telekomunikacionoj infrastrukturi. Sadašnju situaciju, uz vašu pomoć i saradnju smesta želimo da PROMENIMO.


Homolje / Op ština Žagubica

Položaj i kratak istorijat

Homolje i opstina Žagubica predstavljaju manju geografsku oblast u istocnoj Srbiji, jasno ogranicenu planininskim vencima sa svih strana.Od Zvizda na severu odvajaju je Homoljske planine (940m),od Resave na jugu venac Beljanice (1336m) crnorečkog basena na istoku masiv Crnog Vrha (1027m) i od ravničarske donje Mlave na zapadu-Gornjačke planine (825m). Tako uokvirena geomorfološka celina sastoji se iz dva dela: Žagubičke kotline na istoku i Krepoljinsko - Krupajske kotline na zapadu. Teritorija opstine Žagubica ima izgled nepravilnog pravougaonika postavljenog u pravcu istok-jugoistok-zapad-severozapad, duzina oko 35 km, dok najveća širina iznosi 26 km. Sadašnja granica opštine postoji od 1962.god. kada je formirana spajanjem Krepoljinske i Žagubičke opštine. Granica prema susednim opštinama uglavnom ide preko najistaknutijih vrhova planinskih venaca.Tako, prema Zviždu granica se proteže vododelnicom izmedju Mlave i Peka,od Omana na jugoistoku do Rakove bare i Velikog štubeja. Granica prema Donjoj Mlavi proteže se grebenom Sumorovca i Vukana, a južnije od Mlave preko Karaule, Velikog vrha i i površi Bele reke. Južna granica, prema Resavi, pruža se preko Sokolice,grebena Beljanice sve vrha Kapa na istoku.Opština Žagubica graniči se sa opštinama Petrovac, Despotovac,Bor, Majdanpek i Kučevo. Opština Žagubica prostire se na 760 km2 i u administrativnom pogledu skoro u potpunosti pripada području Homolja koje obuhvata 733km2.

Teritoriju opštine Žagubica naseljava 17775 stanovnika koji zive u 4965 domacinstva.Prosecna gustina naseljenosti na 1km2 iznosi 23 stanovnika.Medjutim, posmatrajuci period od popisa 1953. god. kada je na ovim podrucjjima zivelo 23012 stanovnika, evidento je da su brojni faktori uticali na smanjenje broja stanovnika, od izrazenih migracija ka razvijenim gradskim srerdinama do negativne stope prirastaja.Uostalom,period posle pedesetih, u pogledu kretanja broja stanovnika, izdvaja žagubicku opstinu kao izrazito depopulacionu sredinu.

Opadanje broja stanovnika je posebno došlo do izrazaja poslednjih 20-tih godina (1978.-1998.) kad se stanovništvo smanjivalo svake godine u proseku za 11.3 na hiljadu stanovnika.Opštinu Žagubica cine 17 naselja.Prvi sačuvani podaci o broju stanovnika u Homolju datairaju iz 1467. god.Na osnovu tog popisa tada je u 366 porodica homoljske oblasti zivelo oko 2400 stanovnika. Prirodni uslovi imali su veliki uticaj na formiranje i proces naseljavanja, tj. razvoj naselja u ovom kraju.Za polozaj naselja od najveceg znacaja bile su doline pritaoka Mlave.Tako je zagubica kao administrativni centar opstine


formirana na krajnjem jugoistocnom delu istoimene kotline, dok je Krepoljin lociran na severnom obodu krepoljinsko-krupajske kotline(na slici vidite satelitski snimak gornje kotline Homolja). Na polozaj ovih i drugih naselja uticao je i privredni momenat.Naime, osvajanjem novih sumskih povrsina i prosirivanjem oranicnih, razvoj naselja formiranih u srednjim delovima pritoka Mlave odvijao se uzvodno.U novije vreme, sirenje naselja u dolinama se odvija se u suprotnom smeru prema kotlinskoj ravni,sto ocigledno govori o menjanju nacina privredjivanja stanovnistva.Na osnovu popisa prihoda pokrajne

Branicevo, 1467.god.u Homolju je bilo 18 sela sa 171 kucom.Od tog broja danas pod istim imenom postoje 5 naselja: Laznica,Osanica, Izvarica, Milatovac i Josanica, 5 pod drugim imenom(Sige, Suvi Do, Žagubica, Ribare, i Breznica) dok ostalih 8 naselja vise ne postoje(Gospodjince, Pescanica, Preslab, Zagradje, Gornja Bresnica, Kosarna, Dolnji Cerkar i Libijan).Naselje Žagubica je upravno, privredno, zanatsko, zdravstveno i školsko srediste Homolja, odnosno istoimene opstine.

Nalazi se na nadmorskoj visini od 315 m, na mestu gde se spajaju kotlinske ravni i planinske padine, sto stanovnistvu omogucava iskoriscavanje razlicitih prirodnih resursa u uslovima povoljnih reljefnih i klimatskih karakteristika.zagubica spada u starija hmoljska nasselja, mada se pod tim imenom pominje tek 1735.god. Na kartama"Branicevskog teftera"iz 1467, na istoj lokaciji je ucrtano jedno od najmanjih homoljskih sela-Jabukovica.Posle skoro tri veka neizvesne sudbine naselja u ovom delu Srbije, na karti uredjenoj po zapovesti princa Eugena Savojskog 1723.-1725.god.,navodi se Žagubica, dok se u dva teftera mitropolijskog taksila iz 1733. i 1734. god. pominje Vrelo, a u spiskovima Trske crkve kao Žagubica.

Žagubicka opština raspolaze ogromnim prirodnim potencijalom sto je uslovilo opredeljenost stanovnistva za poljoprivrednu i stocarsku proizvodnju kao dominantnog zanimanja preko 65% ukupnog broja radno sposobnog stanovnistva.Od ukupno 75987ha, 37233ha zahvata poljoprivredno zemljiste ili 49% pod sumama je 36421ha ili 47,9%, dok je oko 2300ha neplodnog zemljista.I upravo takav odnos uslovio je planska opredeljenja opstine da se razvoju poljoprivrede i stocarstva posveti veca paznja i mestanima ovog kraja omoguce povoljni uslovi privredjivanja.Znacajna sredstva usmerena su i u sumarstvo koje po svojim potencijalima ne zaostaje za ostalim delatnostima u ovom delu istocne Srbije.

Teritorija istocne Srbije poznata je po rudnom bogatstvu, lezistima uglja i nalazistima raznovrsnih mineralnih sirovina.Jos u drugom i trecem veku ovde je bilo razvijenorudarenje-kopanje rude zlata, ispiranje zlatonosnih peskova u dolini Mlave i Peka, topljenje rude bakra i olova.To je uticalo da se u novijoj istoriji pazvoja rudarstva posveti vise paznje, a posebno organizovanju istrazivanja i eksploataciji uglja i retkih magmatskih i krecnjackih stena. Posebno znacajan su nalazista retke magmatske stene-crni


gabro na lokalitetu Crna reka.Poslednjih godina intenzivniji su radovi na utvrdjivanju rezervi, a u toku su i poslednje pripreme za otvaranje kopova i eksploataciji gabroa.U zoni Beljanice, tacnije u podrcju Jelja, otkrivene su na vise mesta rude gvozdja. Ruda bakra otkrivena je izmedju sela Veliko Laole i Jasikova u slivu Crne Reke, kao i u ridanjsko- krepoljinskoj rasednoj zoni. Rudne pojave bakra prate pirit, molibden, i zlato.Utvrdjene su i pojave magnetita i halkopirita.Okolini Osanice u kvarcnim zicama otkrivene su pojave volframita, sfalerita, galenita, antimona, halkopirita i pirita.Posebnu paznju zasluzuju nalazista i lezista kvalitetnog mrkog uglja koja pripadaju severnom delu senjsko-resavske grupe basena i iznose oko 3 miliona tona.Eksploatacija mrkog uglja u rudniku "Jasenovac" obavlja se od 1955. god.

Opstina zagubica i podrucje Homolje sa ocuvanim prirodnim bogatstvima, koja predstavljaju harmoniju veoma privlacnih ambijentalnih vrednosti kao sto su reljefni oblici, ocuvane sume, cisti vodotokovi, terminalni izvori i vrela, od kojih su mnogi prave prirodne retkosti, kao i vise kulturno-istorijskih spomenika, ima sve predispozicije da preraste u turisticki centar istocne Srbije. Prirodni motivi, prirodne retkosti i zdrava hrana predstavlja osnov turisticke ponude ovog dela istocna Srbije.Vrelo Mlave po svojim karakteristikama predstavlja pravu retkost, jer je do sada ispitana dubina izvorista oko 74 m.Nalazi se na periferiji zagubice ispod severnih padina Beljanice, na nadmorskoj visini od 312m. Vrelo ima izgled manjeg jezera i u stvari predstavlja potopljenu vrtacu okruzenu planinskim uzvisenjima Kondzila i vrelske padine.Krupajsko vrelo nalazi se na nadmorskoj visini od 220m.Smesteno je u ataru sela Milanovca, a od Krepoljina je udaljeno oko 10km.Ima izgled manjeg jezera i spada u grupu kraskih vrela. Vrlo sa okolinom predstavlja veoma privlacan prirodni kompleks koji se u znacajnoj meri moze staviti u sluzbu razvoja turizma.Pecine su podzemno blago Homolja, njegova netaknuta i malo poznata lepota je velike vrednosti.Oko 40 delimicno istrazenih speloloskih objekata-Pogodna pec,Velika i Mala Strogrina pec. izvor www.laznica.com


Homolje danas, migracija mladih i telekomunikaciona infrastruktura

U periodu od 2000-2005 primećena je vrlo velika tendencija migracija iz Homolja ka većim gradskim centrima i inostranstvu. Velikim delom mladi se poput mladih iz cele Srbije odlučuju za napuštanje domovine zarad boljih uslova života i rada u inostranstvu.Ovo je do skora bio bespovratan proces. U nedostatku adekvatnog obrazovanja, modernih kulturno opravdanih i ispravnih uzora, loše interne putne mreže, loših veza sa ostalim delovima naše zemlje u bilo kom pravcu (podsetimo, Homolje je dolina zatvorenog tipa okružena visokim vencima), loše telekomunikacione infrastrukture, pa samim tim i u tom vidu nemogućnost kontakta i povezivanja sa “spoljašnjim svetom” mladi se odlučuju za po njima jedino preostalo rešenje – odlazak.

Pored nabrojanih loših uslova za život, brojne druge ponekad banalne situacije odvraćaju mlade od ostanka ovde. Nedostatak adekvatnih radnih mesta u struci, slabije srednješkolsko obrazovanje, malo kulturnih i zabavnih dogadjaja, nedostatak industrijske proizvodnje (opet radna mesta), kao i agrarno industrijske proizvodnje se čini kao nepremostiva prepreka.Sa druge strane tendencija postoji da se nastala situacija pozitivno reši što pre.U susret prispeću u EU.

Mi smo odlučili da na najbrži mogući način, uz podršku Opštine Žagubica rešimo jedan od navedenih problema – telkomunikacije i internet. Samim ostvarenjem ovog projekta otvaraju se mogućnosti za nova radna mesta, razvoj same Opštine, moderni princip rada stručnjaka od kuće (SOHO) ili malih lokala jeftinih za odrzavanje, čiju tendenciju primećujemo u Zapadnoj Evropi, posebno u Nemačkoj (Velike firme premeštaju svoje office resurse u mirnija, zdravija mesta za rad gde će im se komunikacija i kooperativni, timski rad odvijati nesmetano zahvaljujući jakim i brzim internet, glasovnim i video vezama). Po nama ovo pitanje je najlakše, najbrže i najjeftinije za rešavanje. U daljem tekstu ćemo obrazložiti i zašto.

Problemi Telekomunikacione mrežeOd maja tekuće godine Telekom je izgubio pravo monopola na telekomunikacije i telekomunikacioni saobracaj u Srbiji.Trenutno stanje telkomunikacione infrastrukture u Homolju se može opisati kao očajno.Instalirano je negde oko 2000 fiksnih telefonskih brojeva od kojih je polovina na PCM-u (korišćenje istih bakarnih parica za više telefonskih brojeva po principu modulacije elektr. signala i sprovodjenje kroz iste kablove - samo moderniji `dvojnik`) te je sa tom činjenicom ograničenje dial-up brzine prenosa podataka u proseku od 33.600 do 51.000 kbps-a. Ako ste se načekali u banci da “proradi” sistem znate bukvalno na šta mislimo.


Veza sa Optičkim instalacijama koje Telekom ima od Petrovca na Mlavi se odvija putem radio refleksnih releja (na slici). Ovaj vid komunikacije je vrlo ograničen i često zavisi od vremenskih prilika i konfiguracije terena.Po nezvaničnim podacima Telekoma postavljanje optičkog kabla do Žagubice je proglašeno za neisplativu investiciju i pitanje je da li će uopšte biti realizovano.

Moguće rešenje, ponudjeno po ovom projektu sa naše strane je uvodjenje nezavisnog satelitskog voice/internet linka velike propusne moći koji će zadovoljiti potrebe svih pravnih lica i celokupnog stanovništva Homolja.

Medjusobno povezivanje homoljskih naselja će se realizovati takdoje bežično i to:posebna mreža za Opštinu Žagubica sa svojim SAT linkom, uz rezervnu mrežu, posebna mreža za pravna lica i treća komercijalna mreža za stanovništvo.

Moderna bežična tehnologija koja izjednačava bežičnu i optičku tehnologiju/propusnu moć - WiMAX će biti dostupna u Srbiji od 01.avgusta 2006. Samim tim, nakon ostvarenog projekta bežičnih poprečnih mreža Homolja, pored satelitskog linka biće dostupna kao alternativa za povezivanje sa internetom ili servisima za prenos glasa i videa. Naš tim je već u pregovorima o saradnji sa renomiranom srpskom firmom za telekomunikacije koja će imati ekskluzivno pravo za uvodjenje ove tehnologije na teritoriji cele Srbije.

Realizacijom ovog projekta Opština Žagubica dobija osnovno usavršavanje telekomunikacionih veza na nivou Opštine,

razvoj infrastrukture, uvodjenje višestrukih sistema povezivanja koji su ispred svoga vremena, nevezani za kvarove, vremenske uslove, neadekvatno korišćenje.

Nezavisni Paralelni sistemi(ili nezavisne paralelne mreze preko jednog bežičnog sistema)

Ultrabrzi internet za celo Homolje

Obezbedjena obuka krajnjeg korisnika od strane ponudjaca

Povezivanje kompjutera (žičano, bežično izmedju zgrada – 128bitna zaštitna enkripcija podataka) Opštine Žagubica u kompletnu, zaštićenu mrežu

Medjusobno Povezivanje Opštine i institucija pri Opštini, MZ, MK, (u daljem tekstu MZ - Mesne Zajednice, MK – Mesne Kancelarije) radija Homolje, Kulturnih centara, Škola i Zdravstvenog centra ako postoji potreba za time.

Povezivanje Opštine i institucija pri Opštini, MZ, MK, radija Homolje, Kulturnih centara, Škola i Zdravstvenog centra na brzi internet.

tehnička podrška klijentima (nova radna mesta)


odrzavanje infrastrukture unutar mreže

tehničko odrzavanje celokupnog sistema

izrada i održavanje web interfejsa za komunikaciju sa gradjanima (sistem odgovora na predloge zahteve ili žalbe gradjana u roku od od 24h) preko posebnih internet stranica

Povezivanje u mrežu opštinskog informacionog centra sa objedinjenim uslužnim delatnostima dostupnih u lokalu kao i u svetu (preko web(internet)baziranog interfejsa) i to pružanje usluga, potvrda izvoda prijem žalbi i zahteva iz domena opstinski pravni poslovi, maticne sluzbe, urbanizma, direkcije za razvoj, komunalne sluzbe, gradjevine, privatnog preduzetnistva, decije i zdrastvene zaštite, penzija, osiguranja, uvida u biračke spiskove, na slanje i primanje dokumenata nivou Opštine i krajnjeg korisnika.


NAČIN UMREŽAVANJA

slika 1. topologija mreze

Ako pogledamo raspored na slici jedan videcemo da je redno umrezavanje najbrže i najjeftinije ali najmanje sigurno jer se u slučaju kraha

jednog kompjutera u rednoj mreži prekida ceo sistem mreže. umrezavanje po principu zvezde je bolje ali skuplje s time da su svi kompjuteri u

mrezi povezani na jedan ili vise centara i ne zavise jedan od drugog. treće, hibridno povezivanje je kombinacija prva dva, ono je najsigurnije, a odlikuju

ga veće brzine prenosa podataka poput redne mreže sa sigurnošću podataka sistema “zvezda”. Ovaj sistem je praktično non-stop stabilan, njega mogu da poremete samo veće materijalne nesreće ili katastrofe.

Mi smo odlučili da vam ponudimo treći kombinovani sistem kao osnovicu mreže sa sistemom zvezda kao rezervom za slucaj kraha glavnog sistema.Žičano povezivanje unutar institucija Opštine Žagubica biće po principu “zvezda”


Šta mi nudimo

Obezbedjena obuka krajnjeg korisnika od strane ponudjaca

Povezivanje kompjutera(žičano, bežično izmedju zgrada – 128bitna zaštitna enkripcija podataka) Opštine Žagubica u kompletnu, zaštićenu mrežu

Medjusobno Povezivanje Opštine i institucija pri Opštini, MZ, MK, radija Homolje, Kulturnih centara, Škola i Zdravstvenog centra na internet.

Povezivanje Opštine i institucija pri Opštini, MZ, MK, radija Homolje, Kulturnih centara, Škola, Opstinskog usluznog centra i internet caffea i Zdravstvenog centra na brzi, sirokopojasni internet,

tehnicka podrska klijentima odrzavanje infrastrukture od do i unutar mreže? tehnicko odrzavanje celokupnog sistema izrada i održavanje web interfejsa za komunikaciju sa gradjanima (sistem odgovor

na predloge zahteve ili žalbe u roku od za 24h) preko posebnih internet stranica Povezivanje u mrezu opstinskog informacionog centra sa objedinjenim usluznim

delatnostima dostupni u lokalu kao i u svetu (preko web(internet)baziranog interfejsa) i to pruzanje usluga, potvrda izvoda prijem zalbi i zahteva iz domena opstinski pravni poslovi, maticne sluzbe, urbanizma, direkcije za razvoj, komunalne sluzbe, gradjevine, privatnog preduzetnistva, decije i zdrastvene zastite, penzija, osiguranja, uvidjaja u biracke spiskove, dotacijama i premijama na nivou osptine i krajnjeg korisnika.Kompletni sistem po principu ključ u ruke

1 sector wide sistem opštinske mrežne infrastrukture (zansnovanoj na širokopojasnoj widebroadband) mreži wiMax od 50 do 540 MBS (to jest od 7.14 mb u sec. do 77.14 MB po sec.) protoka podataka sa kojim bi se ispunio preduslov za nesmetanu trenutnu komunikaciju na nivou Opštine sa mesnim kancelarijama, što čini začetak i ostvarivanje projekta Elektronskih sela (e-village, e-community)i ostvarenje sistema elektronskog-upravljanja (E-goverment). U sedištu Opštine u Žagubici bi se montirao server sistem sa administrativnim nadzorom i uz posebno napisan program za novi vid moderne interne komunikacije i razmene podataka (izvoda, uplata,elektronskog slanja i preuzimanja potvrda, izvoda i dokumenata sa udaljenih lokacija) podnošenje dnevnih izvestaja o produktivnosti i radu od strane šefova MK direktno Opštinskoj upravi.Obezbedjujemo software koji je potreban za funkcionisanje celokupnog sistema. Nadzor celokupne mreže i aktivnosti MK od strane Opštinske uprave.

Odredjuje se jedan superadministrator npr. predsednik opstine odredjuje posebno obučeno lice za to koje će imati vrhunske privilegije i kome će svi podaci biti dostupni. Mogućnost elektronskog zahteva potrebnog dokumenta, prepisa ili


žalbe od strane gradjana po sistemu odgovor za 24 h. Zahtevani dokument se može pripremiti nakon provere, zakazati sastanak, poslati putem pošte ili kurira i dodatno naplatiti taksu za dodatnu uslugu.A samim time sistem doprinosi i smanjenju troškova Opštine.

VPN mrežu

1 sector small sistem povezivanje nezavisnom mrezom mesne zajednice sa centralnim upravljackim sistemom VPN- povezivanje skola homolja u mrezu i na internet- povezivanje medicinskih centara i ambulanti homolja u mrezu i priprema za ZISzdravstveno informacioni sistem – sistem pametnih kartica / knjizica sa kompletnom knjigom bolesti i lecenja pacijenta, prepisanih lekova i primljenih terapija

Umrežavanje svih opštinskih kompjutera i po potrebi institucija javnih preduzeća od važnosti Opštini u jednu intranet (ograničenu unutrašnju) mrežu.u slucaju realizacije celog projekta ovaj paket je besplatan

VOIP(Digitalni telefoni) unutar opstine razgovor kao i razgovor na nivou drzave i sa inostranstvom za 10 puta jeftiniju cenu od standardne fiksne telefonijeSta je VoIP?Skracenica VoIP znaci "Voice over Internet Protocol" ili u slobodnom prevodu "Telefoniranje preko Interneta".

Komercijalno: VoIP omogucava korisnicima novi vid telefonije i cene VoIP razgovora su od 6-10 puta manje nego koristeci standardne telefone. Cinjenica da se medunarodni telefonski razgovor tarifira kao poziv u lokalu, dovoljna je da opravda isplativost VoIP-a.Tehnicki: Analogni signal (ljudski glas) se kodira u kompresovani digitalni i kao takav se šalje preko interneta, na drugom kraju se vrsi dekodiranje digitalnog u analogni. Konkretno usluga koja parira telekomovoj, takodje se može iskoristitiza uvodjenje novih brojeva telefona za gradjane koji više godina čekaju na iste.više o ovoj tehnologiji pogledajte dodatak 4 (Detaljnije o VOIP mrezama)

Povezivanje vec umrezenih (bežično, na nivou Opštine) klijenata sa internetom ultrabrzom mrezom (poput ADSL-a) bez kablova, bezicnodownload 1024 kbps upload 512 kbps mogucnost nadzora internet aktivnosti radnika, zabrana pristupa nelegalnom sadrzaju, kockarnicama, porno stranicama itd.


SITUACIONI PREGLED, PLAN I PRVI KORACI PRVE FAZE

Glavni link Zagubica-Laznica 3.9 km 44.233 21.817 471 m backbone main (kičma mreze) Žagubica-Laznica Backbone second Zagubica-Osanica Backbone spare triangle Laznica-Zagubica-Osanica rezervna mreza u slucaju otkazivanja celokupne glavne mreze preuzima njenu funkciju i zadrzava osnovne funkcije i omogucava jos uvek punu komunikaciju unutar mreze i preko SAT-linka

U tabeli je prikazana medjusobna udaljenost od osnovnog Sector sistema(backobne Zagubica-Laznica) vazdusnom linijom (km)

Naziv naselja Udaljenost Region geo.sirina geo.duzina n.visina

Seliste 2.3 homolie 44.250 21.800 416mZagubica 3.9 homolie 44.200 21.800 354mMilatovac 4.4 homolie 44.250 21.767 337mVukovac 6.9 homolie 44.250 21.733 374mSuvodol 7.6 homolie 44.200 21.733 294mJosanica 9.7 homolie 44.283 21.717 459mOsanica 14.8 homolie 44.283 21.933 504m

Krepoljin 27.0 homolie 44.26 21.6 420Ribare 13.7 homolie 44.274 21.71 430


slika zemaljskog linka za dvosmerni sat.internet

Svi planovi, karte i podrobniji podaci su navedeni u dodacima

grafički prikaz pokrivenosti satelitima Eutelsat i Hotbird


ROKProjekat će se odvijati u dve fazeGORNJA DOLINA – LINK ŽAGUBICA-OSANICA-LAZNICA, internet rok maj-septembar 2006.DONJA, Krepoljinska DOLINA septembar 2006 – mart 2007.

Projekat sastavio Damir Serbanovic homeland studio homolie internet developing team laznica-promet d.o.o


DODATAK 1: MAPA BEŽIČNE MREŽE OPŠTINE ŽAGUBICA

gde je:mainbackbone(stub mreže) zadebljani pravac Laznica-Žagubica-Ribarsko Brdo – Osanicasporedne priključne mreže tipa “zvezda” - tanke linije koje se pružaju iz pravaca naselja


DODATAK 2:KAKO FUNKCIONIŠE SATELITSKI INTERNET

KAKO UOPSTE FUNKCIONISE SATELITSKI INTERNET Kako uopste da se povezete na Internet osim preko dial-up modema analogne telefonske linije ako ste suvise daleko od telefonske kompanije i optickog kabla za pristup DSL, aDSL i li hDSL ili kablovskom internetu? Satelitski Internet pristup je vredan razmatranja. Ovaj vid komunikacije je idealan za ruralna podrucja kojima treba brzi i sirokopojasni Internet. Satelitski Internet ne koristi uopste telefonske kablove ili kablovsku mrezu za povezivanje na mrezu, ali umesto toga koristi satelitsku antenu za dvosmernu(upload i download) data komunikaciju.Posebna povoljnost je sto se ovakav vid interneta moze podeliti izmedju korisnika velike mreze . Brzina Uploada je oko 100 - 500 kbps po kroisniku dok je brzina Downloada od 1 do 10 mbs. Kable i DSL imaju,teoretski, malo vece brzine,ali satelitski sistemi su oko 10 puta brzi od normalne modemske brzine.

Firme koje nude dvosmerni satelitski internet u USA i zapadnoj Evropi su StarBand, Pegasus Express, Teledesic and Tachyon.

Dvosmerni satelitski Internet se sastoji od:

* Zemaljska SAT antena * dva modema, uplink i downlink * Koaksijalni kabl izmedju antene i modema


Dvosmerni satelitski Internet koristi Internet Protokol (IP) i multicasting tehnologiju, koja znaci vise od 5,000 komunikacionih kanala (korisnika) koji mogu biti usluzeni preko satelita. IP multicasting salje podatke sa jedne tacke na vise tacaka (u isto vreme) tako sto ih kompreusje i salje naizmenicno u paketima. Kompresija smanjuje velicinu data paketa i bandwidth (sirinu mreze). Obicno dial-up zemaljski sistemi imaju limitirani bandwidth lkoji sprecava multicasting ove velicine, ali ne i satelitski iternet.

Zato, ako ste vi u ruralnom podrucju i zelite sirokopojasni,nezavisni, sigurni i nadasve brzi pristup internetu, satelitski Internet je prava stvar za vas!


DODATAK 3: BEŽIČNE RAČUNARSKE MREŽE

Mobilna telefonija je već dugo svuda oko nas. Da li nas nešto slično u bližoj budućnosti čeka i na polju računarskih mreža ? Bežična komunikacija postaje sve zastupljenija i na tom polju, a trend rasta će biti još izraženiji. Glavni razlozi za to su usvajanje IEEE 802.11 standarda za bežični Ethernet (Wireless Ethernet), njegovo prihvatanje od ogromne većine proizvođača, kao i značajan tehnološki napredak po pitanju brzine i pouzdanosti bežične komunikacije. Pošto je u pitanju nova i još nedovoljno poznata tehnologija, kod korisnika je, s jedne strane, prisutno nepoverenje, a sa druge nerealni zahtevi i očekivanja. Ovim tekstom želimo da vam približimo svet Wireless LAN mreža (WLAN) i da odgovorimo na najčešća pitanja i nedoumice u vezi njih. Ta pitanja se obično odnose na mogućnosti primene, na način integracije bežičnih mreža u postojeće ožičene mreže, na to od čega zavisi maksimalni domet kao i kolika je sigurnost komunikacije.

STANDARDI

Iako su ranije postojale alternative, danas se IEEE 802.11 standard apsolutno nametnuo na tržištu. To treba pozdraviti jer za to postoje dobri razlozi, a i korisnici će imati manje briga u vezi međusobne kompatibilnosti opreme od različitih proizvođača. Samo u slučaju izuzetno specifičnih i i retkih primena, rešenje treba tražiti van okvira IEEE 802.11 standarda.Da bi smo razumeli mogućnosti današnjih WLAN-ova moramo se detaljnije pozabaviti IEEE 802.11 standardom. Kao i široko rasprostranjeni 'ožičeni' Ethernet standard IEEE 802.3, tako i Wireless Ethernet IEEE 802.11 obrađuje prva dva od ukupno sedam nivoa ISO/OSI modela povezivanja - fizički nivo (PHY - Physical Layer) i nivo veze (MAC - Media Access Control Layer). Kod Wireless Ethernet-a fizički nivo više nije UTP, BNC ili fiber optički kabl već etar kroz koji se emituju infracrveni ili radio talasi. Infracrvena (Infrared - IR) tehnologija se danas izuzetno retko koristi za WLAN komunikaciju tako da se njom nećemo baviti. Radio komunikacija kod WLAN-ova se obavlja u tzv. ISM (Industrial, Scientific & Medical) opsegu učestanosti koji je svuda u svetu prihvaćen kao opseg za čije korišćenje nije potrebna nikakva dozvola. ISM u stvari čine tri opsega frekfencija: 902 - 928 MHz, 2.400 - 2.483,5 MHz i 5.728 - 5.750 MHz. Od njih se, u ovom trenutku, najčešće koristi opseg oko 2.4 GHz, mada treba očekivati i sve veću primenu opsega oko 5.8 GHz. WLAN-ovi koriste Spread Spectrum modulacije proširenog spektra koje signal rasprostiru po širokom opsegu frekfencija i koje su dovele do prave male revolucije. Nije ni čudo, jer one omogućuju da više korisnika istovremeno deli isti frekfentni opseg bez međusobne interferencije, i pružaju mnogo veću otpornost na smetnje i prisluškivanje od modulacija 'uskog' spektra. Umesto da se signal velike snage šalje preko malog frekfentnog opsega, pokazalo se da je mnogo bolje slati signal male snage preko širokog frekfentnog opsega. Ukoliko na nekoj frekfenciji iz opsega postoji snažna smetnja, verovatnoća da će se poslata informacija tačno primiti je neuporedivo veća zato što će najveći deo signala biti prenešen, a da smetnja neće imati nikakav uticaj na njega. Takođe, ne treba mnogo objašnjavati zašto je neuporedivo teže priskuškivati signal koji je razasut preko prilično širokog opsega frekfencija i uz to ima veoma malu snagu. U prilog tome, recimo da je ova tehnologija razvijena još pre oko 50 godina i to za vojne primene sa ciljem da bude maksimalno otporna na ometanja, interferenciju i prisluškivanje.

TEHNIKE MODULACIJE

Postoje dve osnovne tehnike koje se koriste kod WLAN-ova: tehnika 'skakanja' signala po frekfentnom opsegu (Frequency Hopped Spread Spectrum - FHSS) i tehnika širenja signala direktnom sekvencom (Direct Sequence Spread Spectrum - DSSS). Ponekad, ali izuzetno retko, koriste se i njihovi hibridi.Tehnika širenja signala direktnom sekvencom (DSSS) je danas najviše korišćena Spread Spectrum tehnika. Kod nje se signal kombinuje sa pseudo-slučajnom numeričkom sekvencom poznatom kao Barkerov kod koja se sastoji od 11 'chip-ova' ('chip' je identičan bitu, s tim što ne prenosi nikakvu informaciju). IEEE 802.11 insistira na korišćenju isključivo Barkerove sekvence jer je to uslov međusobne kompatibilnosti. Na početku, Barkerov kod se fazno moduliše korišćenjem BPSK (DSSS na 1 Mb/s) ili QPSK (DSSS na 2 Mb/s) modulacije. Zatim se, korišćenjem XOR funkcije, kombinuje sa signalom. Rezultat je tok podataka brzine 11 Mb/s i signal koji se prostire po 11 puta širem spektru. Pošto je se i amplituda signala takođe smanjuje za isti faktor, ukupna snaga signala ostaje nepromenjena. Važno je što se i eventualne smetnje smanjuju 11 puta. Na prijemu, signal se demoduliše i poslati podaci se regenerišu. Maksimalna snaga emitovanog signala je ograničena na 100mW u Evropi (kao najslabiji mobilni telefoni) i do 1000mW u USA. Tipična snaga uređaja koji se mogu naći na tržištu je oko 50mW što je ispod nivoa šuma. Kod DSSS modulacije ISM opseg se može podeliti na 13 potpuno nezavisnih kanala bez ikakve međusobne interferencije. To znači da u istom prostoru može raditi 13 WLAN DSSS potpuno nezavisnih mreža. Takođe, moguće je da više WLAN mreža koriste isti kanal ali to zavisi od položaja Wireless stanica, snage emitovanja i dr. Napomenimo da postoje minimalne razlike u granicama ISM opsega i broju kanala u par zemalja. DSSS tehnologija se koristi i kod GPS satelitske navigacije kao i kod CDMA celularnih telefona.Tehnika skakanja signala po frekfentnom opsegu (FHSS) se bazira na potpuno drugom principu. Frekfencija na kojoj se signal emituje se neprestano menja, tj. signal skače po celom spektru i to po određenoj pseudo-slučajnoj funkciji. Prijemnik je podešen da prati promene frekfencije sa koje predajnik emituje. Ako na nekoj frekfenciji postoje smetnje koje ometaju


komunikaciju, podaci će biti poslati ponovo kada sistem skoči na drugu frekfenciju koja je slobodna od smetnji. IEEE 802.11 daje slobodu kod izbora perioda posle koga se vrši skok na drugu frekfenciju, ali se u praksi koristi 2.5 ili više skokova u sekundi. Širina spektra po kome signal skače kod FHSS tehnologije je 1 MHz, tako da se ISM opseg može podeliti na 79 nezavisnih kanala. U okviru kanala signal skače po čak nekoliko hiljada različitih frekfencija. Stoga više FHSS uređaja može

raditi u istom prostoru ali su zbog velike snage signala međusobne interferencije ipak verovatnije nego kod DSSS-a. Po IEEE 802.11 standardu i kod DSSS i kod FHSS modulacije može se ostvariti komunikacija na brzini od 1 ili od 2 Mb/s. U toku prošle godine standard je dopunjen i brzinom od 11 Mb/s ali je ona moguća samo sa DSSS modulacijom. Od samog nastajanja IEEE 802.11 standarda vodi se diskusija oko upoređenja DSSS i FHSS modulacija. Značajna prednost u maksimalnoj brzini komunikacije i niža cena DSSS uređaja će doneti konačnu prevlast DSSS modulacije, mada će i FHSS uređaji imati svoje mesto na tržištu još neko vreme. Zajednički razvoj velikog broja proizvođača doveo je do pojave DSSS uređaja na 11 Mb/s, a već su razvijeni i standardi za brzine od 20 i 30 Mb/s. Čak i proizvođači koji su tradicinalno bili vezani za FHSS uređaje već odavno nude i DSSS opremu s tim što se po pravilu radi o OEM proizvodnji sa par tajvanskih firmi.

RAZLIKE U ODNOSU NA OŽIČENI ETHERNET

Zbog drugačije prirode fizičkog medijuma i na nivou veze postoje razlike u odnosu na ožičene mreže. CSMA / CD metoda koja se koristi u ožičenim Ethernet mrežama je ovde nepraktična jer je otkrivanje kolizija kod radio signala mnogo teže. Naime, stanica koja emituje signal, zbog jednosmernosti radio komunikacije, nema način da otkrije da li je možda došlo do kolizije. Osnovna metoda pristupa je stoga malo modifikovana i zove se Distributed Coordination Function (DCF) koja koristi Carrier Sense Multiple Access / Collision Avoidance (CSMA / CA), a ne Collision Detection (CD) metod. Radi se o tome da stanica osluškuje da li je medium slobodan za emitovanje i ako jeste, počinje sa emitovanjem signala ali posle nekog slučajnog vremenskog intervala. To značajno smanjuje verovatnoću kolizija jer sprečava da više stanica počne u isto vreme sa emitovanjem u trenutku kada su otkrile da je medijum slobodan. Da bi se dobila efikasnija komunikacija koriste se CTS i RTS signali. Na početku komunikacije pošiljalac šalje RTS signal kojim za neki vremenski period rezerviše medijum i obaveštava primaoca da ima paket za njega, naravno ukoliko je primalac u okviru dometa. Ukoliko se ne radi o ad-hoc mreži, neke stanice neće čuti RTS signal. Međutim, Acess Point u WLAN-u šalje tada CTS signal koji će ovog puta sigurno doći i do primaoca kao i do svih drugih radnih stanica čime im se stavlja do znanja da je medijum rezervisan i da će emitovanje uskoro započeti. Kada je u pitanju adresiranje spomenimo da IEEE 802 šema adresiranja dužine 48 bita je primenjena i u IEEE 802.11 standardu što ga čini kompatibilnim sa drugim standardima 802 familije u koje spada i klasični Ethernet.

PITANJE SIGURNOSTI

Pitanje sigurnosti je jedno od najčešće postavljanih kada su u pitanju WLAN mreže. Možda će to mnoge iznenaditi, ali brojni analitičari i eksperti za pitanja sigurnosti smatraju WLAN mreže sigurnijim od klasičnih ožičenih mreža. Za to postoje veoma jaki argumenti, a ne zaboravimo da i ožičene mreže imaju svoj bežični deo, tj. da emituju zračenja čiji intenzitet nije mali, naročito kod današnjih UTP mreža. Kada je u pitanju sigurnost, glavne razlike između LAN i WLAN mreža potiču od različitog fizičkog nivoa. Nećemo se ovde baviti brojnim ranjivostima ožičenih LAN mreža već ćemo ukratko obraditi nekoliko sigurnosnih mehanizama koje su na raspolaganju kod WLAN-ova, a koji se ne sreću u 'ožičenom' svetu. Spomenimo ponovo da sama Spread Spectrum tehnologija, kao što smo rekli, garantuje visok stepen sigurnosti. Pored nje mnogi Wireless uređaji imaju ugrađene opcije za kriptovanje. IEEE 802.11, standarno predviđa sigurnosnu tehniku poznatu kao Wired Equivalent Privacy (WEP) koja se bazira na korišćenju ključa i RC4 algoritma za kriptovanje. Korisnici koji ne znaju ključ ne mogu pristupati WLAN-u. Kriptovanje se neuporedivo lakše implementira kod WLAN-ova što je rezultiralo pojavom dosta nezavisnih proizvođača specijalizovanih za WLAN Security softver. Da bi neko pristupao WLAN mreži mora imati informacije o radio opsegu, korišćenom kanalu i podkanalu, sigurnosnom ključu i password-ima za autentifikaciju i autorizaciju korisnika. To je mnogo više podataka nego kod klasičnih ožičenih mreža i čini WLAN mreže veoma sigurnim. Kao zanimljivost, za kraj spomenimo i da Infrared komunikacija pruža ultra sigurnost na fizičkom nivou jer IR talasi ne prolaze kroz čvrste prepreke kao što su zidovi. To smanjuje broj mogućih primena ali garantuje da se u okviru jedne prostorije može formirati IR mreža koja će biti savršeno izolovana od spoljnog sveta.

OPREMA I NJENE PRIMENE

U okviru WLAN-ova koriste se Wireless mrežne ISA, PCI ili PCMCIA kartice i Wireless pristupne stanice (Access Point). Wireless mrežna kartica je po svemu slična 'klasičnim' mrežnim karticama osim što umesto konektora za kabl, ima konektor za antenu. Za sve više nivoe umrežavanja, i 'klasična' i Wireless mrežna kartica se ponašaju identično i potpuno transparentno. Access Point nije bežični hab, već bi smo mogli da ga definišemo kao bridž između LAN i WLAN mreže. On, dakle, ima LAN


port (po pravilu Ethenet) i WLAN port, tj. priključak za antenu. Služi da Wireless radne stanice pristupaju ožičenoj mreži, i obratno da korisnici iz ožičene mreže pristupaju WLAN-u. Spomenimo da se Access Point može koristiti i kao 'eksterna' Wireless mrežna kartica za umrežavanje samo jednog računara u WLAN.Postoje dve osnovne topologije ili tipa Wireless Ethernet mreža. Prva je tzv. 'ad-hoc' ili peer to peer mreža koju čine samo Wireless radne stanice. Svaka stanica može direktno komunicirati sa bilo kojom drugom stanicom u okviru WLAN-a. Maksimalan broj radnih stanica u WLAN-u je toliki da se u praksi teško može dosegnuti. Ad-hoc mreže se brzo instaliraju, mobilne su i često su privremenog karaktera. Druga tip Wireless Ethernet mreže je tzv. infrastrukturna u kojoj Wireless radne stanice komuniciraju preko Access Point-a, bilo međusobno, bilo sa radnim stanicama u ožičenoj mreži. Tu se javlja i pitanje 'roaming'-a koje nam je poznato i iz mobilne telefonije, a predstavlja prelazak Wireless stanice sa jednog Access Point-a na drugi.

ANTENE I DOMET

Domet Wireless uređaja zavisi od antena koje se koriste. Po širini ugla emitovanja postoje dva tipa antena . Prve su omni - direkcione antene koje signal emituju svih 360 i omogućuju point to multi-point komunikaciju. Nije neophodna optička vidljivost ali se domet značajno smanjuje zavisno od prepreka. Eksterne omni antene imaju pojačanje i do 15dB s kojim se postiže domet i do 10 - 20km. Dobra strana je što se sa ovakvim antenama mogu pokriti čitava područija i umrežiti svi mobilni ili stacionarni korisnici i cele LAN mreže koje se nalaze u okviru dometa. Jedan od pravaca razvoja Wireless Etherneta je i Internetu pristup baziran na ovome principu. Pokrivanje celih područija je priča za sebe, tu postoje posebne metode za merenje snage signala u pojedinim delovima, potrebno je iskustvo u vezi refleksije i difrakcije signala na preprekama i dr. Loša strana omni antena je što se signal razbacuje na sve strane, pa ga može primati i onaj ko nebi trebalo. Zato je ipak preporuka da se koristiti više usmerenih antena spojenih na uređaj preko tzv. antenskog splitera. ISM opseg kod nas nije previše korišćen a izbegavanje omni antena tamo gde je to moguće garantuje da će tako biti i u budućnosti. Wireless k artice i Access Point-i se standardno isporučuju sa malim onmi - dipol antenama čiji je domet na otvorenom oko 250m, dok je u zatvorenom 50 - 150m zavisno od tipa objekta. Drugi tip antena su uni - direkcione (usmerene) antene koje obično imaju ugao emitovanja od 10 do 70 i prvenstveno su namenjene za point to point vezu, mada naravno mogu raditi i point to multi-point. Mogu imati i dosta velike snage emitovanja od preko 20dB, pa samim tim i veći domet koji seže do nekoliko desetina kilometara. Kod usmerenih antena, po pravilu, je neophodna optička vidljivost. Najveći domet koji se može postići je oko 60-70 km, a korišćenjem određenih tehnika i više. Na tako velikim rastojanjima usmeravanje antena postaje složen zadatak koji zahteva posebnu aparaturu i obučen kadar. Spomenimo samo da se na ovakvim rastojanjima mora računati i na efekte kao što je zakrivljenje Zemljine lopte što povlači neophodnost montaže antena na visoke objekte. Mogu se koristiti i tzv. repeating stanice, tj. jedan link se može realizovati u nekoliko skokova – posebnih linkova. Koje je antene optimalno koristiti zavisi od konkretne primene i topologije terena. Postoji dosta prateće opreme za antene koja je često veoma korisna i preporučljiva. Pomenućemo zaštite od električnih pražnjenja (Lightening Protection) koje je veoma poželjno koristiti ako se antena montira na mesto koje nije dobro zaštićeno gromobranom. Interesantni su i već spomenuti antenski spliter-i (Antenna Splitter) koji omogućavaju da se na jedan Wireless uređaj spoji nekoliko antena.

IZNENADNA PONUDA

Cisco, 3Com, Nortel, Cabletron i druge velike firme na polju računarskih mreža su se takođe već uključile u trku i, skoro preko noći, počele da nude svoja Wireless Ethernet rešenja. Metod za to je jednostavan i sastoji se u kupovini malih firmi specijalizovanih za Wireless Ethernet ili u OEM proizvodnji. Budućnost IEEE 802.11 standarda je time zagarantovana, a pred korisnicima je sve teža dilema oko izbora optimalne tehnologije - Wireless Ethernet ili razni xDSL-ovi, ISDN, Frame Relay i dr. Wireless Ethernet je danas potpuno zrela tehnologija, nezamenljiva u mnogim sitacijama kao što su instalacija mreže u istorijskim objektima pod zaštitom države, zatim na mestima gde je postavljanje kablova teško, preskupo ili čak nemoguće ili pak tamo gde se mreža mora instalirati brzo ili gde korisnici moraju biti mobilni. Wireless Ethernet često predstavlja najjednostavnije i najoptimalnije rešenje jer jedna Wireless kartica nekada može zameniti stotine metara fiber optičkog kabla i sve peripetije oko njegovog postavljanja. Ono što je sigurno je da će klasične ožičene LAN mreže još dosta dugo biti dominantne, ali da će udeo WLAN-ova naglo rasti i da će se stvari u budućnosti verovatno preokrenuti. S obzirom na povećanje brzine Wireless Ethernet-a postavlja se pitanje isplativosti dodatnih ulaganja u kabliranje kategorija 6 i pogotovu kategorije 7 (koje, uzgred budi rečeno, još zvanično nisu ni usvojene). Dok se iskoriste potencijali usvojenog standarda za kategoriju 5E koji podržava i Gigabit Ethernet 1000Base-T mreže na 1000 Mb/s, doći će do napredka Wireless Ethernet-a koji sada teško možemo predvideti i koji će možda potpuno potisnuti ožičene mreže.


DODATAK 4: DETALJNIJE O NOVOJ VOIP TEHNOLOGIJI (Voice Over Internet Protokol – Prenos Glasa preko internet protokola)

VOIP

Prednosti VoIP u odnosu na standardnu (fiksnu/mobilnu)telefoniju- Besplatni Pozivi (PC==>PC ili SipPhone==>SipPhone)- Pozivi na druge telefone su 6-10 puta jeftiniji (PC==>Phone)- Mogucnost telekonferencija (istovremeni poziv na više telefona)- Istovremeno slanje podataka (Tekst,Grafika,Video...)

Prelazak klasicne telefonije na IP mreže obecava nam u buducnosti manje troškove telefoniranja i primenu novih aplikacija. Ovaj prelazak, takode, predstavlja i izazov da se na pravi nacin ukomponuju dve potpuno razlicite tehnologije i filozofije. Pošto se osnovne postavke u voice i data svetu znacajno razlikuju, njihovo spajanje predstavlja znacajan problem za mrežne operatere kojima je cilj da pruže visok kvalitet voice usluga na koji smo i navikli. Zbog toga je prenos govora preko IP mreža (VoIP) trenutno vrlo aktulena tema medu IT profesionalcima. Ovaj clanak ima nameru da pruži informaciju o tome šta je neophodno ispuniti da bi se pružio visok kvalitet prenosa govora putem paketnih mreža, kao i da ukaže na neke strategije za njegovo postizanje, cak i na zagušenim mrežama.vise o ovoj tehnologiji pogledajte dodatak 4 (Detaljnije o VOIP mrezama)

VoIP mreža se cini složenom jer ukljucuje i voice i data komponente. Ranije su ove dve tehnologije koristile potpuno razlicitu filozofiju, odvojenu infrastrukturu i imale razlicite operatere. Mreže za prenos govora su oduvek bile odovjene od mreža za prenos podataka, jer je prenos govora zahtevao potpuno drugacije karakteristike mreža.Mreže za prenos govora rade na principu komutacije. Saobracaj na ovim mrežama je osetljiv na kašnjenje i smetnje. Filozofija prenosa govora je bila da se obezbedi "pet devetki" pouzdanosti (99,999%), zbog prirode govornih komunikacija. Telefonski prenos govora koristi samo njima dodeljen opseg u mreži tako da se kašnjenje vrlo retko javlja kao problem.Mreže za prenos podataka rade na principu paketnog prenosa. Prenos podataka je relativno neosetljiv na kašnjenje i džiter, ali je nedopustiv gubitak podataka. Kada su u pitanju podaci filozofija je drugacija. Glavna preokupacjija je da se podaci pouzdano prenesu putem nepouzdanih medija, bez obzira na


kašnjenje. U svetu prenosa podataka opseg na mreži se uvek deli i zato su zagušenja i kašnjenja vrlo cesta.Faktori koji uticu na kvalitet prenosa podataka su sasvim drugaciji od onih koji uticu na prenos govora. Na primer, na podatke, koji su "bursty" (u jednom trenutku šalju se i primaju na citavom opsegu komunikacijskog kanala, a u drugom koriste samo mali deo opsega) kašnjenje generalno i ne utice. S druge strane na kvalitet prenosa govora, koji je semplovan, kodiran i emitovan konstantnom brzinom uticu cak i vrlo mala kašnjenja.Pri tome, ukoliko se izgubi mali deo paketa podataka prilikom prenosa to nece znatno uticati na kvalitet prenešenog govora. Medutim, manji gubitak podataka u prenosu može dovesti oštecenja fajla ili PC aplikacije (koja se prenosi paketima podataka). U pojedinim situacijama, uvodenje VoIP-a na mrežu koja radi vrlo efikasno prilikom prenosa podataka, može rezultirati lošim kvalitetom govornog signala.Kriticni faktori koji uticu na kvalitet prenosa VoIP su: kašnjenje, džiter i gubitak paketa. Radi obezbedenja dobrog i pouzdanog nivoa prenosa govora, mreža mora zadovoljiti bar minimalne vrednosti za sledece faktore:

Kašnjenje mreže: kašnjenje izmedu krajnjih tacaka mora biti manje od 50 milisekundi (ms). Ukoliko je kašnjenje vece od 100ms, može doci do gubitka celih reci u prenosu ili pojave pauza izmedu recenica. Rezultat bi bio konverzacija puna neprijatnih pauza i iznenadnih prekida.

Džiter na mreži: Džiter predstavlja meru promenjivosti kašnjenja. Izmedu krajnjih tacaka, džiter mora biti manji od 20ms. Vrednost džitera može se ublažiti korišcenjem džiter bafera, koji zadržava govorne pakete u baferu, i to onoliko dugo koliki je prosek džitera na mreži.

Gubitak paketa na mreži: Maksimalni gubitak paketa ne sme biti veci od 0.2%.

Pored ovih kriticnih faktora postoji i par preporuka vezanih za implmentaciju VoIP-a:Komutirane mreže: Potpuno komutirane mreže moraju da eliminišu (ili bar da smanje na najmanju mogucu meru) konflikte koji se mogu pojaviti kada dve krajnje stanice zauzimaju raspoloživ opseg LAN mreže. Mada VoIP može raditi u LAN shared okruženju, preporuka je da se koristi komutirana mreža, radi boljih rezultata.

Pristup analognim modemom: treba biti obazriv prilikom korišcenja analognih dial-up modema (ciji je opseg 56k) za povezivanje 2 krajnje tacke. Gornja granica opsega za upload na kojoj analogni modemi rade je 33.6Kb, cešce i manja. Ovaj opseg je nedovoljan za obezbedivanje kvalitetnog prenosa govora. Uz pomoc kodeka i podešavanjem odredenih mrežnih parametara moguce je podici kvalitet govora, ali treba imati u vidu da je mnogo verovatnije da modemi mogu proizvesti neprihvatljiv kvalitet prenosa govora.

VPN: i sa korišcenjem VPN (Virtuelnih Privatnih Mreža) treba biti obazriv. Vecina VPN proizvoda povecava kašnjenje zbog kriptovanja i drugih dodataka. Uz to, ukoliko se VPN koristi preko Interneta, zadovoljavajuci nivo kvaliteta se ne može garantovati ukoliko parametri kašnjenje, džiter i gubitak paketa nisu u gore navedenim relacijama.. Prioritet prenosa govornih paketa nad prenosom paketa podataka


Da bi VoIP rešenje ispunilo zahteve na zagušenoj mreži ona mora biti u stanju da obezbedi prioritet prenosa paketa koji nose signal govora nad tobicnimT paketima sa podacima. Osobina Class of Service (COS) obezbeduje nivoe prioriteta paketima koji se prenose kroz mrežu. IP mreža mora da "zadrži" informacije koje se ticu prioriteta paketa duž celog prenosnog puta. Takode, mrežni svicevi moraju da obezbede odvojene "redove cekanja" za govorne pakete i pakete podataka. Na ovaj nacin se obezbeduje da se govorni paketi obeleženi visokim prioritetom budu procesirani pre data paketa.

Zakljucak

Primena VoIP zahteva od administratora mreže limitiranje kašnjenja, džitera i gubitaka paketa. Na zagušenim mrežama, to se može postici korišcenjem QoS. Govorni podaci moraju biti "markirani" CoS mehanizmom. Drugo, ruteri i svicevi moraju prepoznati prioritet govornih paketa. Na kraju, treba koristitii LFI tehniku radi smanjenje serijskog kašnjenja na WAN mreži.Dobra vest je da su mreže koje objedinjuju prenos govora i podataka vec danas dostupne. Važno je dobro razumevanje cinjenica koje su u tekstu iznete pre nego što se odlucite da objedinite mreže za prenos govora i podataka i u Vašoj kompaniji.Izvor: Columbia Univerzitet


DODATAK 5: NAČIN UMREŽAVANJA CELOKUPNE OPŠTINE

NAČIN UMREŽAVANJA

slika 1. topologija mreze

Ako pogledamo raspored na slici jedan videcemo da jeredno umrezavanje najbrze i najjeftinije ali najmanje sigurno jer se u slucaju kraha jednog kompjutera u rednoj mrezi prekida ceo sistem.umrezavanje po principu zvezde je bolje ali skuplje s time da su svi kompjutei u mrezi povezani na jedan ili vise centara i ne zavise jedan od drugog.trece, hibridno povezivanje je kombinacija prva dva, ono je najsigurnije i najskuplje a odlikuju ga vece brzine prenosa podataka poput redne mreze sa sigurnoscu podataka sistema zvezda. Ovaj sistem je prakticno non-stop stabilan, njega mogu da poremete samo veće materijalne nesreće ili katastrofe.Mi smo odlučili da vam ponudimo bas treci kombinovani sistem kao osnovicu mreze sa sistemom zvezda kao rezervom za slucaj kraha glavnog sistema.


projekat wlan mreze u zagubici

Documents