PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON

SEMINARSKI RAD

PREDMET : PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA TEMA: PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA

Mentor: Prof. Dr Branko Latinovic

Student : Borko Bogdanovic 005-08/RPI

Banja Luka, 2011 god.

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMAOsnovni zadatak jedinstvenog informacionog sistema je da ispuni potrebe i oekivanja svih zainteresovanih strana tj. uspostavljanjem IS treba da se obezbedi efikasan sistem prikupljanja i obrade podataka, korienje informacija i meusobno koordiniranje svih uesnika poslovnog procesa, kako bi se ostvarili zadaci poslovanja definisani razvojnim programom preduzea ili ustanove. Od informacionog sistema se oekuje da informacije isporui: -na vreme -u okviru budeta -sa oekivanim karakteristikama -bez greaka, tj. u skladu sa potrebama korisnika. Osim zahteva klijenata, dananja sistemska analiza se suoava sa stalnom promenom razvojne metodologije i tehnologije, i otporom prema promenama. Razvoj informacionog sistema je veoma sloen zadatak.Uglavnom se taj proces odvija u sledeim fazama: 1) projektovanje, 2) izgradnja, 3) uvoenje i 4) funkcionisanje.

POLAZNE OSNOVE ZA PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMAProjektovanje informacionog sistema mora da bude zasnovano na zahtevima korisnika i prethodnoj analizi postojeeg stanja, na osnovu ega se definie optimalna koncepcija i struktura informacionog sistema i potrebna tehnika oprema, programska oprema, organizaciona i kadrovska podrka. Izgradnja informacionog sistema obavlja se: - na osnovu verifikovanog projekta informacionog sistema, - kroz nabavku hardvera i sistemskog softvera, - izradu ili nabavku aplikativnog softvera - obuku kadrova (za ovu fazu neophodno je uraditi dinamiki plan) - projekat treba da radi meoviti tim strunjaka, eksternih (specijalista za pojedine oblasti) i internih (ljudi iz poslovnog sistema). - pre formiranja tima treba oformiti koordinaciono telo za kontrolu i praenje rada na realizaciji projekta; to telo utvruje sastav i vri izbor projektnog tima. - u tim ulaze (pored eksternih konsultanata za pojedine oblasti) projektanti, analitiari i programeri.

Osnovni principi dizajna IS Informacioni sistem treba definisati iz perspektive najvieg nivoa rukovoenja, kako bi davao informacije koje e omoguiti donoenje najvanijih odluka. IS treba da podrava osnovni cilj poslovnog sistema kao celine kao i parcijalne ciljeve pojedinih njegovih delova. IS treba projektovati prema kljunim procesima koji uestvuju u okviru kreiranja proizvoda ili usluga, u zavisnosti od konkretnog poslovnog sistema. Time se postie da IS bude nezavisan od organizacione strukture jer je ona podlona estim promenama a razvoj IS je dugoroan i skup posao. Zato se IS projektuje prema poslovnim procesima, stalnim za odreenu delatnost preduzea. Da bi IS mogao dati informacije raznim korisnicima u okviru preduzea, podatke treba tretirati kao sredstvo celog preduzea, tj. sistema, a ne kao vlasnitvo pojedinih njegovih delova ili aplikacija, kako bi svi korisnicu dobili informacije u potrebnom obliku. Preduslovi: Zbog sloenosti i obimnosti posla na projektovanju IS-a, ceo taj posao odnosno projektovanje treba podeliti na faze U sve faze projektovanja, uvoenja i korienja IS-a treba ukljuiti rukovodstvo IS treba planirati "sa vrha" a realizovati odn. uvoditi ga "sa dna" Prilikom projektovanja koristiti praktinu i jednostavnu tehnologiju planiranja, uvesti odgovarajuu tehnologiju upravljanja podacima i definisati funkciju za administraciju podataka. Linearni ili klasini pristup projektovanja informacionog sistema Karakteristika linearnog ili klasinog pristupa projektovanja informacionog sistema jeste da se na sledeu fazu projektovanja prelazi samo kada je prethodna faza u potpunosti realizovana. Kod ovog pristupa esto mogu nastali problemi u jednoj fazi da dovedu do revizije prethodne faze pa tada dolazi do zaustavljanja celog razvoja. Prevelika sloenost informacionog sistema moe da bude uzrok ove pojave koja se jo naziva i problem ciklusa. Da bi se prevaziao ovaj problem sloen informacioni sistem razbija se na relativno izolovane podsisteme, pa se prvo vri projektovanje po podsistemima a zatim se oni uklapaju u jedinstven sistem. Osnovni nedostatak linearnog pristupa je to se sistem puta u ksploataciju tek kad je kompletno zavren. Kod razbijanja sistema na podsisteme pojedini delovi mogu se pustiti ranije u eksploataciju ali se tu stvara problem povezivanja i uklapanja podsistema naroito u situaciji kada je projektovanje bilo due nego to je planirano. Kod linearnog pristupa najoptija je podela na sledee faze: -izrada koncepta projekta -definisanje -izvoenje projekta. Poetna faza projektovanja informacionog sistema je koncipiranje projekta, u kojoj se projektna ideja razvija u koncepciju projekta. U fazi definisanja projekta, po ovoj podeli, odreuje se i planira realizacija koncepcije izvoenja projekta. Izvoenje projekta je faza neposredne realizacije informacionog sistema, i obuhvata pripremu i izvravanje procesa izgradnje informacionog sistema, njegovih podsistema, ali i praenje funkcionisanja i eventualne korekcije prvobitnog projekta. Projekat informacionog sistema se obino razbija na niz projekata pojedinih informacionih podsistema ili ak i detaljnije na projektne segmente.Neophodno je da postoji usklaenost izmeu koncepcija i ciljeva projekata pojedinih

podsistema ili segmenata. Pored ove, veoma uoptene podele faza projektovanja informacionog sistema postoje i druge razraenije podele. Jedna od njih je i podela na sledee faze: 1) analiza sistema 2) oblikovanje sistema 3) implementacija sistema. Analiza sistema obuhvata: -utvrivanje injeninog stanja -analizu injeninog stanja. Oblikovanje sistema obuhvata: -obrasce i izvetaje -baze podataka -izbor opreme -pisanje organizacionih uputstava -specifikaciju programa. Implementacija sistema podrazumeva: -osposobljavanje osoblja -testiranje sistema -proveravanje i kontrolu -funkcionisanje sistema. Bez obzira za koju podelu da se projektant ili projektni tim opredeli za projektovanje informacionih sistema uopte, vano je korienje metoda i tehnike sistemskog pristupa i sistemske analize. Evolutivni pristup Korienje evolutivnog pristupa podrazumeva prethodnu podelu sistema na podsisteme zatim se podsistemi projektuju u obliku prototipa i kada se obavi probni rad i testiranje prototipa on se uklapa u sistem. Izgradnja prototipova kao i softvera na koji se prototipovi oslanjaju jo uvek su prilino skupi. Zbog toga se posebno kod sloenih poslovnih sistema, mnogo vie koristi linearni pristup. Sistemski pristup u projektovanju informacionih sistema Teorija sistema ima znaajnu primenu u izgradnji i projektovanju informacionih sistema. Sutina sistemskog pristupa je u neprekidnom sagledavanju problema i njegovih komponenata, u njihovoj povezanosti i celovitosti. Usmeravanje ka oblikovanju celine je osnovna postavka teorije sistema i razlikuje se od klasinog pristupa koji je usmeren na oblikovanje komponenata odnosno podsistema. Sistemski pristup ne daje egzaktna uputstva za izgradnju informacionog sistema u svakom konkretnom sluaju, ve su definisani opti postupci kao skup uputstava i smernica. Sistemski pristup podrazumeva sredstva i tehnike koje su usmerene ka objedinjavanju komponenata za odreenu svrhu ili cilj. Sistemski pristup je posebno pogodan za reavanje obimnih problema pa se najee i koristi kada je:

-skup problema kompleksan i ne postoji jedinstveno reenje -veina postojeih podataka nekompletna, nepouzdana ili dvosmislena itd. Koraci sistemske analize: Sistemski pristup predstavlja specifian nain sagledavanja poslovnog sistema i moe se primeniti za analizu svih moguih promena ciljeva poslovnog sistema. Osnovu sistemske analize ini sagledavanje struktura i odnosa. U sistemskoj analizi prvi korak je definisanje sastavnih delova sistema, odnosno elemenata sistema i njihovih veza koje uz postojanje povratne sprege osiguravaju stabilnost sistema prema odreenim promenama u okruenju. Teorija sistema moe da bude samo metodoloki oslonac, dok su centralna pitanja na koja treba odgovoriti: -kako savremena informaciona tehnologija utie na poslovanje ? -koje su prednosti i nedostaci korienja modernih raunara ? -kakve su perspektive razvoja poslovnog sistema korienjem savremene informacione tehnologije? Teorije sistema ne sme da bude ematska i bez uvaavanja odreenih specifinosti konkretnog poslovnog sistema. Neophodno je pored globalnih ciljeva poslovnog sistema definisati i ciljeve po pojedinim podsistemima koji e posluiti kao kontrolni reperi i merila uspenosti tih podsistema. Taj proces mora da bude veoma fleksibilan u smislu velike samostalnosti podsistema ali mora da sadri i odreena ogranienja koja e spreiti gubljenje kontrole nad celim sistemom. Primena savremene raunarske tehnologije u poslovnim sistemima doprinela je veoj primeni sistemskog pristupa u poslovnim sistemima. To se posebno odnosi na procese upravljanja poslovnim sistemom gde je tek korienjem raunara bilo mogue realizovati sve zahteve sistemske analize kao to su: - maksimalno dekomponovanje sistema na podsisteme i njihove sastavne delove, - detaljna analiza svih tokova podataka i informacija izmeu tih podsistema i viekriterijumski pristup u ocenjivanju uspenosti funkcionisanja pojedinih delova poslovnog sistema. Sistemski pristup omoguava i preciznu analizu poslovnog sistema i njegovog okruenja, pri emu treba imati u vidu da je svaki poslovni sistem deo jednog ireg sistema ekonomskog sistema.

Idejni i izvrni projekat poslovnog informacionog sistemaPre nego to se pristupi izradi idejnog projekta poslovnog informacionog sistema neophodno je da se izvre odreena prethodna istraivanja.Cilj ovih istraivanja je da se utvrdi spremnost poslovnog sistema da prihvati savremeni informacioni sistem podran savremenom informacionom tehnologijom. Kroz ove aktivnosti utvruju se i eventualne prepreke koje treba ukloniti pre nego to se pristupi bilo kakvoj aktivnosti na projektovanju informacionog sistema. U okviru spremnosti poslovnog sistema da prihvati novi IS posebno se ispituju sledee sposobnosti: - opta - organizaciona - kadrovska - finansijska. Opta sposobnost Podrazumeva da u poslovnom sistemu ne predstoje, u bliskoj budunosti, neke integracione ili dezintegracione aktivnosti odnosno promene u organizacionoj strukturi, da se ne posluje s gubitkom itd. Organizacione sposobnosti Organizacione sposobnosti podrazumevaju mogunosti postojee organizacije da prihvati savremeni informacioni sistem. Integralnost informacionog sistema Pretpostavlja sistematinost organizacije poslovnog sistema, odnosno, da organizaciona struktura bude iz-graena po jedinstvenoj koncepciji, kriterijumima i metodologiji. Funkcionisanje informacionog sistema Podrazumeva potojanje kadrova potrebnih za izgradnju i funkcionisanje informacionog sistema, a u irem smislu to je i sposobnost korienja informacionog sistema. Finansijska spsosobnost Podrazumeva postojanje finansijskih sredstava za investicione izdatke kako za opremu tako i za druge tro-kove vezane za realizaciju projekta informacionog sis-tema. Izrada idejnog projekta ima dva cilja: donoenje odluke o izgradnji integralnog informacionog sistema, donoenje odluke o trokovima i organizaciji informacionog sistema. Kroz idejni projekat preciziraju se sve informacije neophodne za donoenje ovih odluka. Idejni projekat je osnova za izradu glavnog odnosno izvrnog projekta.

Osnovni elementi idejnog projekta su: -opti pristup izgradnji integralnog informacionog sistema, -opis organizacije konkretnog poslovnog sistema za koji se vri projektovanje informacionog sistema, -analiza postojeeg informacionog sistema, -koncepcija novog informacionog sistema, -definisanje podsistma novog informacionog sistema, -odreivanje nivoa informisanosti, -upravljanje izgradnjom i funkcionisanjem informacionog sistema, -tehnike i organizacione pretpostavke za izgradnju IS, -poloaj poslovnog informacionog sistema u odnosu na IS nekog vieg nivoa, -materijalni uslovi za realizaciju izgradnje informacionog sistema, -kadrovska osnova, -ekonomska opravdanost izgradnje informacionog sistema sa -definisanjem prioriteta u izgradnji pojedinih podsistema, -dinamika projektovanja i izgradnje informacionog sistema. Na primer, opis organizacije poslovanja mora da sadri: -organizacione sheme, -kratke opise delatnosti svih organizacionih delova, -analizu sistema donoenja najznaajnijih odluka, -analizu sistema komunikacija, -veze sa sistemima iz okruenja itd. Tek posle ove precizne razrade moe se pristupiti izradi glavnog izvrnog projekta. Cilj izvrnog projekta je da ostvari realizaciju, odnosno uvoenje nove organizacije informacionog podsistema kao sastavnog dela poslovnog sistema.Izvrni projekat omoguava, kroz dobijanje aurnijih i kvalitetnijih informacija, poboljanje poslovnih funkcija, a takoe, da uvoenje nove organizacije u funkcionisanju informacionog sistema proe sa to manje tekoa i improvizacija.

Aktivnosti koje sadri izvrni projekat su: -detaljno i precizno definisanje informacionih podsistema i njihovih segmenata, -detaljno snimanje i analiza postojeeg stanja, -prikupljanje dodatnih podataka i informacija, -izrada nove organizacije, -kreiranje strukture datoteka, -kreiranje ulazne i izlazne dokumentacije, -izrada organizacionih uputstava, -izrada programskih zadataka, -pisanje i testiranje programa obrade.

Za razliku od idejnog projekta, gde su dati samo grubi opisi informacionih podsistema, u izvrnom projektu se svi podsistemi precizno razgraniavaju i utvruju se veze izmeu njih. Veze mogu da budu: zajednike datoteke, zajednike ifre, veze ulaza i izlaza podataka zajednika dokumentacija. Podsistemi se dele na pojedine segmente koji predstavljaju zaokruene organizacione i programske celine. Snimanje postojeeg stanja vri se detaljno da bi se ustanovilo: -gde se pojavljuju izvorni podaci, -ko popunjava i ispostavlja dokumente, -kuda idu dokumenta, -gde se dokumenta odlau, -koji je sadraj pojedinih dokumenata, -koliko se dokumenata javlja u nekom vremenskom periodu, -kakva je distribucija dokumenata itd. Izrada izvrnog projekta podrazumeva i definisanje nove organizacije informacionog sistema. U toku projektovanja vri se i izrada ifarskog sistema, a jedna od veoma bitnih aktivnosti je kreiranje datoteka. Potrebno je kreirati i : dijagrame tokova obrade, blok dijagrame, programske liste, liste rezultata itd. Na osnovu svega ovoga kreiraju se uputstva za programere koji treba da napiu i testiraju programe na raunarima.

ANALIZA I MODELIRANJE INFORMACIONOG SISTEMAIzrada projekta i softvera izvodi se u pet faza: Pristup odozgo na dole tj. definisanja zahteva intervjuom to predstavlja funkcionalno modeliranje gde je definisana: struktura funkcija i njihovih vertikalnih i horizontalnih veza i potrebe za informacijama kako ih vide rukovodioci i neposredni izvrioci. Moe se rei da se ovde izjanjava o pitanju budunosti, odnosno, o daljem poslovanju. Ova funkcionalna analiza (koristi se najee CASE alat BPwin) treba da da odgovore vezane za poslove koji se odvijaju u organizaciji Pristup odozdo na gore tj. definisanje zahteva iz dokumenata to predstavlja informaciono modeliranje (koristi se najee CASE alat Erwin). Za postupak rada sa dokumentima definisani su odgovarajui organizacioni propisi i uputstva. Analiza dokumenata pomae analitiaru da se formira kako logiki tako i fiziki model podataka za poslove uslunog centra. Modeliranje i planiranje resursa gde se definie hardverska arhitektura, potrebe za kadrovima i dinamika realizacije Aplikativno modeliranje se obino radi u tri koraka: o generisanje baze podataka iz ERwin fizikog modela podataka o izrada klijent strane za potrebe korisnika o eventualno migracija postojeih podataka Implementacija vezana je za: o Uvodjenje, testiranje i odravanje postavljene softvera o Obuka korisnika softvera Za postupak modeliranja razvijeni su odgovarajui CASE alati koji se koriste u projektovan ju. Za izradu projekta koristi se standard za funkcionalno modeliranje IDEF0 realizovan kroz BPwin CASE alat i IDEF1X standard za modeliranje podataka realizovan kroz ERwin CASE alat. Tokom 60-tih i 70-tih godina Douglas T. Ross je razvio tehnike modeliranja poznate kao SADT (Structured Analysis & Design Technique). Prihvatajui ovu tehniku avijacija SAD je razvila ICAM (Integrated Computer Aided Manufacturing) program tokom kasnih 70-tih, koje su dobile naziv tehnike IDEF0. Cilj ICAM programa je bio da se pobolja proizvodna produktivnost primenjivanjem kompjuterske tehnologije. Uesnici u izgradnji ICAM programa su uvideli sve prednosti korienja IDEF0 metodologije jer tekstualni opis ne predstavlja efikasan nain da se dokumentuje AKTIVNOST. Prema tome, jedan od nusprodukata ICAM programa je bilo stablo grafiki-zasnovanih opisa koji je korien za dokumentovanje aktivnosti proizvodnje i prikazivanje koje informacije i izvori su potrebni u svakom koraku.Ovaj koncept je nastao u ranim 90-tim. IDEF Users Group, u kooperaciji sa National Institutes for Standards and Technology (NITS), je preduzela odreene napore za stvaranje standarda za IDEF0, publikujui ih 1992. godine (U.S. Government standards documents), poznatim kao FIP. Ovi standardi su pod pokroviteljstvom Institute of Electrical and Electronics Engineers (IEEE) i prihvaene su od strane International Organization of Standards (ISO). IDEF0 i IDEF1X je tehnika modeliranja bazirana na kombinaciji grafike i teksta koji su predstavljeni na organizovan i sistematian nain da bi se poveala razumljivost i obezbedila

logika za potencijalne izmene, specificirane zahteve, ili na drugi nain reeno podrala analizu sistema po nivoima.

IDEF0 i IDEF1X omoguuju: 1. Izvrenje sistem analize i dizajna na svim nivoima, za sistem sastavljen od ljudi, maina, materijala, raunara i informacija; 2. Stvaranje dokumentacije kao osnova za integraciju IS I ISO 9000 standarda; 3. Bolju komunikaciju izmeu analitiara, dizajnera, korisnika i menadera; 4. Omoguuje diskusiju u radnom timu da bi se postiglo meusobno razumevanje; 5. Omoguuje upravljanje velikim i sloenim projektima; Imajui u vidu postavke vezane za IDEF0 i IDEF1X metodologiju, moe se rei da se razvoj informacionog sistema (RIS) izvodi kroz pet sledeih faze: 1. Funkcionalno modeliranje, 2. Informaciono modeliranje, 3. Modeliranje i planiranje resursa, 4. Aplikativno modeliranje i 5. Implementacija.

Na sledeoj slici prikazano je stablo aktivnosti vezano za razvoj informacionog sistema.

USED AT: AUTHOR: Alempije Veljovic PROJ ECT: Model 2

DATE:1997-06-07 REV: 2006-03-19

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 RAZVOJ INFORMACIONOG SISTEMA 0

WORKING DRAFT RECOMMENDED PUBLICATION

READER

DATE CONT

T A-0

FUNKCIONALNO MODELIRANJ E 1

INFORMACIONO MODELIRANJ E 2

MODELIRANJ E I PLANIRANJ E RESURSA 3 DEFINISANJ E ARHITEKTURE SISTEMA KADROVSKE POTREBE DINAMIKA REALIZACIJ E

APLIKATIVNO MODELIRANJ E 4 DEFINISANJ E FIZIC KOG DIZAJ NA GENERISANJ E SEME BAZE PODATAKA IZRADA APLIKACIJ E

IMPLEMENTACIJ A 5 UVODJ ENJ E TESTIRANJ E ODRZAVANJ E

FUNKCIONALNA KREIRANJ E ER DEKOMPOZICIJ A MODELA DEFINISANJ E ZAHTEVA KORISNIKA KREIRANJ E ATRIBUTA DEFINISANJ E POSLOVNIH PRAVILA

STABLA POSLOVANODE: TITLE: RAZVOJ INFORMACIONOG SISTEMA NUMBER: Definisanjem stabla poslova uspostavljaju se vertikalne (hijerarhijske) veze izmeu poslova A0 Optinske uprave . Stablo poslova se definie primenom metode reavanja problema odozgo na dole (top-down), kada se sloeni posao rastavlja na vie podreenih poslova a zatim se pristupa reavanju jednostavnih podreenih poslova. Drugim reima, polazni sloeni posao razvija se u hijerarhiju podreenih poslova, ija je struktura tipa stabla. Koren stabla (to je najvii vor stabla) sadri polazni posao, dok listovi, tj. vorovi koji nemaju potomke, sadre poslove ije je reavanje relativno jednostavno. Reavanjem svih podreenih poslova iz listova reen je i polazni sloen posao. Dakle, stablo poslova predstavlja hijerarhiju definisanih poslova, oienu od strelica, i omoguuje funkcionalnu dekompoziciju i uvid u dubinu odvijanja veza izmeu poslova. Poslovi na vrhu (root) uvek je oznaena sa 0. Brojevi se koriste da bi prikazali koliko detalja sadri posao. Posao A0 je dekomponovana (razdvojena) na 1, 2, 3, itd. Posao 1 je dekomponovana u 11, 12, 13, itd. Nadreeni posao se zove roditelj (parent), a podreeni poslovi su deca (childs). Razbijanje poslova roditelja na svoju decu treba da ima od 3 do 6 podreenih poslova. Ako je vie od est podreenih poslova, to znai pokuaji da se smesti previe detalja na jedan nivo. Vertikalna hijerarhija uspostavljena stablom poslova uspostavlja veze izmeu stratekog upravljanja (vizija, politika, postavljeni ciljevi) do nivoa praenja i ocenjivanja uspostavljenih procesa.

ZAKLJUAK- Informacioni sistem svojim informisanjem osigurava relevantne informacije za operativno i razvojno upravljanje organizacijom. To implicira da se funkcija informisanja ostvaruje u svrhu upravljanja organizacijom, dok je funkcija upravljanja, kao hijerarhijski najvia funkcija organizacije, po svojoj sutini, takoe, informacioni proces. Iz tog razloga je funkcija informisanja od fundamentalnog znaaja za ocjenu kvaliteta informacionog sistema. Najvii nivo razvijenosti imaju kompjuterizovani informacioni sistemi koji su orijentisani na podrku odluivanju i upravljanju i Funkcija dokumentovanja - za sve aktivnosti organizacije neophodno je obezbijebediti dokumentacionu podlogu putem informacionog sistema. Dokumentaciona podloga, odnosno dokumentacija, je rezultat potreba i zahtijeva subjekata iz okruenja, jer ona ini kontrolu i razmjenu informacija uopte. Takoe je neophodno obezbijediti mogunost revizije poslovanja u svakom trenutku kako bi se mogli rekonstruisati poslovni dogaaji. Ovo je naroito znaajno kod informacionih sistema kod kojih se kontiranje i knjienje poslovnih dogaaja obavlja automatizovano.

SADRZAJ

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA.....................................................................2 POLAZNE OSNOVE ZA PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA.........................2 Osnovni principi dizajna IS.............................................................................................................3 Idejni i izvrni projekat poslovnog informacionog sistema............................................................6 ANALIZA I MODELIRANJE INFORMACIONOG SISTEMA..................................................9 STABLA POSLOVA....................................................................................................................11 ZAKLJUAK..................................................................................12 SADRZAJ......................................................................................................................................13 LITERATURA :............................................................................................................................14

LITERATURA :- Dragan Milanovi, Poslovna informatika - Veljovi Alempije., Projektovanje informacionih sistema u praksi - Veljovi Alempije., Modeliranje informacionih sistema - http://pisbp.fon.bg.ac.yu/