Za Dana i Lindu Jariabkusa zahvalnošću i ljubavlju.Zahvaljujem:Neustrašivim novinarima The Exilea.Bourneove pustolovine u Moskvii Arkadinova prošlost u Nižnjem Tagilubez vas ne bi postojale.Greggu Winteru što me upoznao slogistikom i transportom LNG-a.Henryju Morrisonuna uspješnoj kreativnosti u svako doba.Bilješka ĉitateljima:U svojim se romanima trudim biti vjerodostojan, no ovo je, ipak, umjetniĉka proza.Kako bi priĉa bila što zanimljivija i što uzbudljivija, nisam mogao izbjeći povremenu

umjetniĉku slobodu, vezano uz mjesta, stvari, a možda ĉak i vrijeme.Vjerujem da će ĉitatelji zanemariti ove malene nepravilnosti i uživati u vožnji.

PROLOGStrogo čuvana zatvorska kolonija 13,Nižnji Tagil, Rusija/Campione d'Italia, ŠvicarskaĈekajući dolazak Borje Maksa ĉetiri su zatvorenika sjedila na prljavim kamenim zidovima ĉija

im hladnoća više nije smetala. Vani, na zatvorskom dvorištu gdje su pušili skupe cigarete s crnogtržišta naprav-ljene od jakoga crnog turskog duhana, međusobno su razgovarali kao da nemajupametnijeg posla nego udisati jetki dim u pluća, a kolutovi dima koje bi izdahnuli kao da su otvrdnulina ledenom zraku. Vedro nebo koje se nadvijalo nad njima zbog sjajnih je zvijezda nalikovalozaobljenoj pocakljenoj školjci. Veliki medvjed, Ris, Lovaĉki psi, Perzej ista su ta zviježđaobasjavala nebo nad Moskvom, šesto kilometara jugozapadno, ali koliko se samo ovdašnji životrazlikovao od kiĉastih i pregrijanih klubova u ulicama Trjohgornji val i Sadovniĉeskaja.

Danju su zatvorenici Kolonije 13 proizvodili dijelove za T-90, moćan ruski borbeni tenk. No oĉemu noću razgovaraju ljudi bez savjesti i emocija? Zanimljivo, o obitelji. Sigurnost povratka kući,ženi i djeci, obilježavala je njihove prijašnje živote kao što njihove sadašnje živote obilježavajugolemi zidovi strogo ĉuvane Kolonije 13. Naĉin na koji su zarađivali novac - laganje, prevare, krađe,iznuđivanje, ucjene, muĉenje - bilo je to sve što su znali. Podrazumijevalo se da su u tome bili dobrijer bi u suprotnom već bili mrtvi. Ţivjeli su životom izvan civilizacije kakvu je poznavala većinaljudi. Povratak toplini poznate žene, domaćem mirisu slatke repe, kuhanog kupusa, kotlovine, jakojljutoj votki; zbog te su utjehe ĉeznuli za domom. Ĉežnja za domom povezivala ih je jednako ĉvrstokao i tetovaže njihovih mutnih zani-manja.

Tih se zvižduk pronio ledenim veĉernjim zrakom, a njihova su prisjećanja isparila poputterpentina na uljanoj boji. Noć je izgubila zamišljene boje, vratila se crnoj i plavoj ĉim se pojavioBorja Maks.

Maks je bio krupan muškarac - ĉovjek koji je sat vremena dizao utege, a nakon toga devedesetminuta preskakao uže svaki dan otkad je zatoĉen.

Kao plaćeni ubojica Kazanskaje, ogranka ruske grupperovke koja je preprodavala drogu i autena crnom tržištu, imao je stanovit ugled među tisuću i petsto zatvorenika Kolonije 13. Ĉuvari su ga sebojali i prezirali su ga. Njegov je ugled svakamo stizao prije njega, kao sjena u sumrak. Bio je poputsrca uragana oko kojeg se kovitlaju sablasni vjetrovi nasilja i smrti. Zadnja se smrt odnosila na petogĉlana skupine koju su sada ĉinila ĉetvorica. S Kazanskajom ili bez nje, Maksa je trebalo kazniti jer jesvatko od njih znao da su im u suprotnome dani u Koloniji 13

odbrojeni.Nasmiješili su se Maksu. Jedan mu je ponudio cigaretu, drugi se sagnuo i zapalio mu je

zaklanjajući slabašan plamen rukom kako bi ga zaštitio od vjetra. Druga su dvojica zgrabila svaki pojednu Maksovu ĉeliĉnu ruku, a onaj koji mu je ponudio cigaretu u Maksov je solarni pleksus zarioprovizoran nož koji je mukotrpnim radom sam izradio u zatvorskoj tvornici. Maks ga je u zadnji trenotklonio savršeno odmjere-nim zamahom ruke. Ĉovjek sa zapaljenom šibicom odmah je zadao snažanaperkat u Maksovu bradu.

Maks je zateturao, a dvojac ga je ponovno uhvatio za ruke. No on je istodobno petom lijeveĉizme nagazio na nogu jednog od dvojice koji su ga držali. Oslobodivši lijevu ruku, savinuo je tijelou oštar luk i skvrĉen lakat zabio u rebra muškaraca koji ga je držao za desnu ruku.

Na trenutak slobodan, oslonio se na zid duboko u sjeni. Ĉetvorka se skupila i krenula premažrtvi. Muškarac s nožem stao je na zaĉelje, drugi je na šaku navukao zaobljen komad metala.

Borba je zapoĉela žustro, uz povike boli i napora, rijeke znoja i kapi krvi. Maks je bio snažan ipodmukao; svoj je ugled itekako zaslužio i borio se svim silama, ipak su pred njim stajala ĉetiriodluĉna neprijatelja. Kad bi Maks jednog bacio na koljena, drugi bi ga zamijenio, tako da su gauvijek istodobno napadala dvojica dok su ostali uzimali predah i prikupljali snagu najbolje što sumogli. Ĉetvorka nije olako shvaćala posao stavljen pred njih. Znali su da Maksa neće svladati izprvog ili ĉak drugog pokušaja. Namjeravali su ga naizmjence iscrpljivati; oni će se odmarati, nonjemu to neće dopustiti.

I ĉinilo se kao da sve ide prema planu. Okrvavljeni i izudarani, nastavljali su nemilosrdnonapadati dok Maks nije jednom od ĉetvorice rub dlana zabio u grlo - onom s nožem vlastite izrade - ismrskao mu grkljan. Dok je muškarac padao u ruke svojih sunarodnjaka usta razjapljenih kao riba naudici, Maks mu je oteo nož iz ruke. Tad su mu

se oĉi izokrenule i postao je truplo. Zaslijepljeni bijesom i željni krvi, preostala trojica nasrnulasu na Maksa.

Zbog siline napada umalo da nisu slomili Maksa, no on se branio strpljivo i uĉinkovito. Mišićina ruci nabrekli su mu kad se pomaknuo.

Okrenuo im je lijevu stranu kako bi napadali manju metu, a nožem im je kratkim i brzimzamasima te ubodima zadavao rane iz kojih su, iako nisu bile duboke, tekli mlazovi krvi. Bilo je tonamjerno, Maksova tak-tika protiv njihove taktike iscrpljivanja. Umor je jedno, a gubitak krvi sasvimdrugo.

Jedan je napadaĉ krenuo naprijed, poskliznuo se na vlastitu krv, a Maks ga je oborio na tlo.Tako se stvorio otvoren prostor pa je onaj s priruĉnim bokserom uskoĉio i zario komad metalapostrance u Maksov vrat. Maks je istog trena ostao bez daha i snage. Ostali su ga krvoloĉno mlatili imalo je nedostajalo da ga dokrajĉe, kad se iz mraka pojavio ĉuvar i uĉinkovito ih otjerao ĉvrstomdrvenom toljagom pogubnijom od bilo kojega komadićka metala.

Rame je iskoĉilo, a potom se slomilo pod znalaĉkim udarcem palice; drugom je pak smrskaojednu stranu lubanje. Treći se dao u bijeg, no pogodio ga je u treći sakralni kralježak koji se raspao islomio mu kralježnicu.

- Što to radiš? - pitao je Maks ĉuvara dok je pokušavao doći do daha. - Mislio sam da je ovagamad potkupila sve ĉuvare.

- Jest - ĉuvar je Maksa zgrabio za lakat. - Ovuda - pokazao mu je sjajnim dijelom palice.Maks ga promotri:- Ćelije nisu u onom smjeru.- Ţeliš li se izvući odavde ili ne?Maks potvrdno kimne glavom i obojica potrĉe pustim dvorištem.Ĉuvar se držao tik uza zid, a Maks ga je slijedio. Kretali su se odmjere-nim tempom, primijetio

je, tako da izbjegnu vrludavu svjetlost rasvjete.Zapitao bi se tko je taj ĉuvar, no nije bilo vremena. Uostalom, negdje duboko u sebi oĉekivao je

tako nešto. Znao je da njegov šef, voda Kazanskaje, neće dopustiti da trune u Koloniji 13 do krajaživota, makar samo zbog toga što je bio previše koristan da ga se ostavi da trune. Tko bi uopćemogao zamijeniti velikog Borju Maksa? Možda samo jedan: Leonid Arkadin. No Arkadin - tko godon bio; nitko koga je Maks poznavao nikad ga nije upoznao niti mu vidio lice - on ne bi radio zaKazanskaju niti za neku drugu obitelj. Arkadin je radio samostalno, bio je posljednji od vrste koja jeizumirala. Ako uopće postoji, u što je Maks iskreno sumnjao. Odrastao je uz razne priĉe obabarogama koje imaju svakojake nevjerojatne moći - zbog nekoga izopaĉenog razloga Rusi suuživali strašiti svoju djecu. No, zapravo,

Maks nikada nije vjerovao u babaroge, nikada ga nisu uspjeli zastrašili.Isto tako nije imao razloga bojati se strašnog Leonida Arkadina.Tada je ĉuvar otvorio vrata na sredini zida. Sagnuli su se upravo u trenutku kada je reflektorska

zraka prošla preko dijela kamenog zida uz koji su do maloprije bili naslonjeni.Nakon nekoliko skretanja našao se u hodniku koji je vodio prema zajedniĉkim muškim tuševima

iza kojih se nalazio, znao je, jedan od dvaju ulaza u zatvorsko krilo. Svatko bi se zapitao kako ih jeĉuvar namjeravao provući kroz kontrolnu toĉku, ali Maks time nije razbijao glavu. Do sada je znaošto treba uĉiniti i kako to treba uĉiniti. Zašto bi sada bilo drugaĉije? Ĉovjek je oĉiglednoprofesionalac. Detaljno je prouĉio zatvor, sigurno iza njega stoji netko važan: prvo, uspio je ućiovamo; drugo, ĉini se da zna kako se izvući odavde. Bez sumnje, maslo Maksova šefa.

Dok su se kretali hodnikom prema ulazu za tuševe, Maks zapita:- Tko si ti?- Moje ime nije važno - reĉe ĉuvar. - No važan je onaj tko me šalje.Maks je upio sve u neprirodnoj tišini zatvorske noći. Ĉuvar je besprijekorno govorio ruski, no

Maksovu iskusnom oku nije izgledao ni kao Rus, ni kao Gruzijac, Ĉeĉenac, Ukrajinac, a niti kaoAzerbajdžanac. Bio je nizak prema Maksovim mjerilima, no prema njegovim su mjerilima svi biliniski. Tijelo mu je bilo ĉvrsto, kretnje gipke. Snagu je kontrolirao nevjerojatno smireno. Nije sekretao osim ako nije morao, a i tada bi uložio samo onoliko energije koliko je bilo potrebno, ni trunkuviše.

I Maks je bio takav te mu je bilo lako išĉitati jedva primjetne znakove koji bi drugimapromaknuli. Ĉuvarove su oĉi bile blijede, izraz lica ozbiljan, gotovo odsutan, poput kirurga uoperacijskoj dvorani. Svijetla mu je kosa na vrhu bila gusta i uspravna, što bi mu bilo neobiĉnovidjeti da nije obožavatelj inozemnih ĉasopisa i stranih filmova. Zapravo, kad ne bi znao, rekao bi daje ĉuvar Amerikanac. No to je nemoguće.

Maksov šef nikad ne bi platio Amerikancu, obiĉno bi ga pridobio.- Dakle, Maslov te poslao - reĉe Maks. Dimitrij Maslov bio je vođa Kazanskaje. - Kvragu, već

je bilo i vrijeme, kažem ti. Petnaest mjeseci na ovome je mjestu kao petnaest godina.U tom trenutku, kad su se našli jedan nasuprot drugome pred tuševima, ĉuvar se tek djelomiĉno

okrenuo i Maksa toljagom postrance opalio po glavi. Sasvim iznenađen, Maks je zateturao na golibetonski pod sobe s tuševima koja je zaudarala na plijesan, dezinfekcijska sred-stva i ljude koji nedrže do higijene.

Ĉuvar je krenuo za njim ležerno kao da je s djevojkom krenuo na veĉeru. Toljagom je zamahnuodonekle lijeno. Udario je Maksa u lijevi biceps dovoljno snažno da ga odbaci prema nizu tuševa kojisu stršili s vlažnoga stražnjeg zida. No Maks nije dopustio da ga stjera u kut ni

ovaj ĉuvar ni itko drugi. Dok se palica spuštala s najviše toĉke luka, zakoraĉio je naprijed iprekinuo putanju nadolazećeg udarca snažnom podlakticom. Sada kada se nalazio unutar ĉuvarovelinije obrane, mogao se suoĉiti s njim onako kako je najbolje odgovaralo situaciji.

Nož kućne izrade držao je u lijevoj ruci. Zamahnuo je oštrom stranom. Kad se ĉuvar pomaknuoda se obrani od udarca, okrenuo ga je prema gore i rub oštrice se zario u meso. Ciljao je donju stranuĉuvarova zapešća gdje se nalaze žile zbog kojih ruka utrne ako ih se prereze. Međutim, ĉuvarovi surefleksi bili jednako dobri kao i njegovi pa je umjesto zapešća oštrica zahvatila rukav kožne jakne.Nije prodrla kroz kožu onako kako je trebala. Maks je shvatio da je jakna sigurno podloženakevlarom ili nekim drugim otpornim materijalom tek u trenutku kad mu je ĉuvar donjim dijelom dlanaizbio nož iz ruke.

Od drugog je udarca zateturao unatrag. Spotaknuo se o rupu od odvoda u koju je stao petom, a

ĉuvar je đonom ĉizme Maksa postrance udario u koljeno. Zaĉuo se gadan zvuk, trenje kosti o kost kadje Maksova desna noga pukla.

Dok se približavao, ĉuvar mu je rekao:- Nije me poslao Dimitrij Maslov. Poslao me Pjotr Zilber.Maks se muĉio da petu koju više nije osjećao izvuĉe iz odvoda:- Ne znam o kome govoriš.Ĉuvar ga je zgrabio za košulju:- Ubio si njegova brata, Alekseja. Jednim hicem u glavu. Pronašli su ga na dnu rijeke Moskve.- To je bio posao - odgovori Maks. - Samo posao.- Pa, ovo je osobno - rekao je ĉuvar i koljeno zabio Maksu u prepone.Maks se sagnuo od boli. Kada se ĉuvar sagnuo da ga uspravi, vrhom glave udario je ĉuvara u

bradu. Krv je potekla između ĉuvarovih usana kada su mu se zubi zabili u jezik.Maks je tu prednost iskoristio kako bi ga šakom udario ponad bu-brega. Ĉuvar je razrogaĉio oĉi

- bio je to jedini znak da osjeća bol - i šutnuo Maksa u ozlijeđeno koljeno. Maks je pao i ostao ležati.Obuzela ga je strašna bol. Trudio se obuzdati je, no ĉuvar ga je ponovno udario.

Osjetio je kako se rebra lome, obraz je priljubio uza smrdljiv betonski pod. Ležao je ošamućen,nije mogao ustati.

Ĉuvar je ĉuĉnuo pored njega. Vidjevši izraz boli na ĉuvarovu licu, Maks je osjetio blagozadovoljstvo, ali to je bila jedina utjeha koju će primiti.

- Imam novca - na jedvite je jade protisnuo Maks. - Zakopan je na sigurnom mjestu gdje ga nitkoneće pronaći. Ako me izbaviš odavde, pokazat ću ti gdje je. Dobit ćeš polovicu. To je više od polamilijuna ameriĉkih dolara.

To je samo razljutilo ĉuvara. Snažno je Maksa udario po uhu, tako da mu je zabljesnulo predoĉima. U glavi mu je odzvanjala bol koju nitko drugi ne bi mogao podnijeti.

- Zar misliš da sam ja poput tebe? Da ne znam što je lojalnost?- pljunuo je Maksu u lice.- Siroti Maks, grdno si pogriješio kad si ubio tog mladića. Ljudi poput Pjotra Zilbera nikad ne

zaboravljaju. A oni mogu preokrenuti nebo i zemlju onako kako oni žele.- Dobro, - tiho reĉe Maks - možeš uzeti sve. Više od milijun dolara.- Pjotr Zilber te želi mrtvog, Maks. To sam ti došao reći. I ubiti te.Malo je promijenio izraz lica:- No prije toga nešto drugo.Ispružio je Maksovu lijevu ruku, stao mu na zapešće i ĉvrsto je prikovao uz grubi betonski pod.

Tadu je izvadio škare za obrezivanje.To je Maksa probudilo iz obamrlosti nastale zbog boli:- Što to radiš?Ĉuvar je zgrabio Maksov palac koji je na poleđini imao istetoviranu lubanju, istu takvu veću

imao je i na prsima. Bio je to simbol Maksova visokog položaja među ubojicama.- Osim što želi da doznaš ime osobe koja je naruĉila tvoje ubojstvo, Pjotr Zilber želi dokaz da si

doista ubijen, Maks.Ĉuvar je škare stavio na korijen Maksova prsta i stisnuo ruĉke.Maks je zagrgljao kao malo dijete.Kao što bi uĉinio i mesar, ĉuvar je zamotao palac u ĉetvrtasti komad voštanog papira, uĉvrstio

ga gumicom, a onda ga spremio u plastiĉnu vrećicu.- Tko si ti? - nekako je izgovorio Maks.

- Zovem se Arkadin - reĉe ĉuvar. Raskopĉao je košulju i pokazao dva svijećnjaka tetovirana naprsima. - Ili, u tvojem sluĉaju, Smrt.

Gracioznim pokretom Arkadin je Maksu zavrnuo vratom.Prodorna alpska svjetlost obasjavala je Campione d'Italia, divnu malenu talijansku enklavu

površine od oko jednog i pol kvadratnog kilometra smještenu unutar savršeno uređenog krajolikaŠvicarske. Zbog izvrsnog položaja na istoĉnoj obali jezera Lugano, taj je slikoviti predio ujedno biloi izvrsno mjesto za stanovanje. Poput Monaka, bio je to porezni raj za bogate vlasnike veliĉanstvenihvila koji su dokolicu kratili kockajući u Casino di Campione. Novac i vrijednosne papire mogli supohraniti u švicarske banke, s pravom nadaleko poznate po diskreciji i potpuno ih zaštititi odznatiželjnih pogleda službi za provođenje međunarodnog prava.

To je slabo poznato idiliĉno mjestašce Pjotr Zilber izabrao za prvi susret u ĉetiri oka sLeonidom Arkadinom. Stupio je s njim u kontakt

preko posrednika. Zbog raznih sigurnosnih razloga nije htio izravno kontaktirati s plaćenimubojicom. Odmalena je Pjotr nauĉio da ĉovjek nikada ne može biti dovoljno oprezan. Pripadnostobitelji koja je imala tajne nosila je težak teret odgovornosti.

Smješten visoko nad ulicom Via Totone, Pjotr je imao pogled od kojeg je zastajao dah: nacrveno-smeđe krovove alpskih kuća i apartmana, gradske trgove okružene palmama, svijetloplavojezero, na planine ĉiji su vrhovi bili obavijeni magiĉnim plaštem. Udaljeno brundanje glisera koji suza sobom ostavljali pjenaste bijele brazde povremeno je dolazilo do njega dok je sjedio u svojemsivom BM W-u. Zapravo, u mislima mu

je već bio predstojeći put. Doĉepavši se ukradenog dokumenta, svojom ga je mrežom poslao nadugaĉak put do krajnjeg cilja.

Biti ovdje bilo je neobiĉno uzbudljivo. Išĉekivanje onoga što slijedi, pohvala koju će primiti,posebno od svojeg oca, od svega se toga osjećao

kao da je pod elektriĉnim nabojem. Nalazio se nadomak nevjerojatnoj pobjedi. Arkadin ga jenazvao iz moskovske zraĉne luke i javio mu da je operacija bila uspješna, da ima fiziĉki dokaz koji jePjotr tražio.

Riskirao je napadom na Maksa, no taj je ĉovjek ubio Pjotrova brata.Bi li trebao okrenuti drugi obraz i zaboraviti na tu uvredu? On je sam najbolje razumio oĉevu

strogu zapovijed da se drže u sjeni, da se i dalje skriva, no smatrao je da se zbog ove osvete isplatiriskirati. Uostalom, sve je obavio uz pomoć posrednika, onako kako je znao da bi i njegov otacuĉinio.

Ĉuvši duboko režanje automobilskog motora, okrenuo se i ugledao tamnoplavi mercedes kako seuspinje prema uzvisini.

Jedini pravi rizik jest upravo ovo što će se sada dogoditi, ali znao je da to ne može izbjeći. Akose Leonid Arkadin uspije uvući u Koloniju 13 u Nižnjem Tagilu i ubiti Borju Maksa, onda je praviĉovjek za sljedeći posao koji je Pjotr imao na umu. Onaj koji je njegov otac trebao obaviti mnogoranije. Sada je imao priliku dovršiti ono što se njegov otac libio poduzeti. Svijet ostaje na mladima.Dokument kojeg se doĉepao dokazuje da se vrijeme opreza bliži kraju.

Mercedes se zaustavio kraj njegova BMW-a, a muškarac svi-jetle kose i još svjetlijih oĉijuizašao je iz njega spretno poput tigra.

Nije bio jako krupan ĉovjek, nije bio pretjerano mišićav kao mnogi drugi ĉlanovi ruskegrupperovke; no ipak je nekako iznutra zraĉio pritajenom prijetnjom kojoj se Pjotr divio. Od vrlorane dobi Pjotr je viđao opasne ljude. S jedanaest je godina ubio ĉovjeka koji je prijetio njegovojmajci. Nije oklijevao ni sekunde. Da se nećkao, tog poslijepodneva na Azerbajdžanskoj tržnici majku

bi mu nožem ubio plaćenik.Tog plaćenika, kao i ostale tijekom sljedećih godina, poslao je Semjon Icoupov, neumoljiv

neprijatelj Pjotrova oca koji se sada nalazio usigurnom skrovištu u aveniji Marco Campione, niti kilometar i pol od mjesta gdje su sada stajali

Pjotr i Leonid Arkadin.Muškarci se nisu pozdravili niti su se oslovili imenom. Arkadin je izvadio kovĉeg od

nehrđajućeg ĉelika, koji mu je poslao Pjotr. Pjotr je iz svojeg BMW-a izvadio isti takav. Razmjenu suobavili na haubi mercedesa. Kovĉege su položili jedan uz drugi i otvorili ih. U Arkadinovu se nalaziopalac koji je odrezao Maksu, zamotan i spremljen u vrećicu.

U Pjotrovu se nalazilo trideset tisuća dolara u dijamantima, jedinoj va-luti u kojoj je Arkadinprimao honorare.

Arkadin je strpljivo ĉekao. Dok je Pjotr odmatao palac, promatrao je jezero, možda jepriželjkivao da se i on nalazi najednom od onih glisera koji jure jezerom. Maksov se palac malosmežurao tijekom puta iz Rusije. Iz njega se širio određen miris koji Pjotru Zilberu nije bio nepoznat.Pokopao je on dio obitelji i sunarodnjaka. Tetovažu je okrenuo prema suncu i izvadio malenopovećalo kroz koje je promotrio simbol.

Naposljetku je odložio povećalo:- Je li bilo teško?Arkadin se ponovno okrenuo prema njemu. Na trenutak je neumoljivo zurio u Pjotrove oĉi:- Ne odviše.Pjotr kimne. Bacio je palac u ponor, a za njim je bacio i prazan kovĉeg. Shvativši to kao

zakljuĉenje posla, Arkadin uzme paket dija-manata. Otvori ga, uzme draguljarsko povećalo, nasumceizabere jedan dijamant i promotri ga znalaĉkim okom.

Zadovoljan ĉistoćom i bojom, on kimne, a Pjotr ga upita:- Biste li htjeli zaraditi triput više nego što sam vam platio za ovaj zadatak?- Ja sam veoma zauzet ĉovjek - odgovorio je Arkadin ništa ne otkrivajući.Pjotr s poštovanjem nakloni glavu:- U to ne sumnjam.- Preuzimam samo poslove koji me zanimaju.- Bi li vas zanimao Semjon Icoupov?Arkadin je mirno stajao. Prošla su dva sportska automobila, jurila su cestom kao da su na utrci.

Uz buku njihovih glasnih motora Arkadin reĉe:- Nije li zgodno što se baš nalazimo u blizini njegova malenog carstva?- Vidite? - naceri se Pjotr. - Potpuno razumijem koliko ste zauzeti.- Dvjesto tisuća - reĉe Arkadin. - Uz uobiĉajene uvjete.Budući da je već pretpostavio Arkadinovu cijenu, Pjotr odobravajući kimne:- Pod uvjetom da se odmah izvrši.- Dogovoreno.Pjtor otvori prtljažnik BMW-a. Unutra su bila još dva kovĉega. Iz jednog je izvadio stotinu

tisuća u dijamantima i prebacio ih u kovĉeg na haubi mercedesa. Iz drugog je izvadio snopdokumenata koje je predao Arkadinu, ukljuĉujući i satelitsku kartu na kojoj je precizno oznaĉenaIcoupovljeva vila, popis tjelesnih ĉuvara, snop arhitektonskih nacrta s ucrtanim strujnim krugovim,zasebnim izvorom napajanja i detaljan opis sigurnosnih uređaja na imanju.

- Icoupov je trenutaĉno ondje - reĉe Pjotr. - Kako ćete ući, to prepuštam vama.- Ĉut ćemo se. - Nakon što je prelistao dokumente i postavio poko-je pitanje, Arkadin ih je

položio na dijamante u kovĉegu, zatvorio ga i ubacio na suvozaĉko mjesto Mercedesa tako lako kaoda je bio napun-jen balonima.

- Sutra, isto vrijeme, na istome mjestu - reĉe Pjotr kad je Arkadin sjeo za upravljaĉ.Mercedes se pokrenuo, motor je poĉeo presti. Arkadin ga je stavio u brzinu. Kad je skrenuo na

cestu, Pjotr se okrenuo i krenuo prema prednjem dijelu BMW-a. Ĉuo je škripanje koĉnica, oštrozaokretanje automobila, a kad se okrenuo vidio je da mercedes ide ravno prema njemu.

Na trenutak se skamenio. Što on to, dovraga, radi? pitao se. Prekasno je potrĉao. Mercedes gaje već zahvatio, udario ga prednjim dijelom i prignjeĉio uz BMW.

Omamljen od boli, vidio je kako Arkadin izlazi iz automobila i hoda prema njemu. Tada jeostjetio kako nešto unutar njega popušta i potonuo u zaborav.

Došao je k svijesti u radnoj sobi obloženoj stolarijom, s blistavim ulaštenim mjedenimpredmetima i raskošnim perzijskim isfahan tepi-sima u bojama dragulja. U njegovu se vidokrugunalazio stol i stolac od orahovine kao i golemi prozor s pogledom na blistave vode jezera Lugano izamagljene planine u daljini. Sunce je sjalo nisko na zapadu, na jezero i na bijele zidove gradićaCampione d'Italia bacalo je duge sjene boje svježih modrica.

Bio je vozan za jednostavan drveni stolac koji je od bogate i moćne okoline odudarao jednakokao i on sam. Pokušao je duboko udahnuti, no lecnuo se od prodorne boli. Spustivši pogled,primijetio je zavoje ĉvrsto omotane oko prsa i shvatio da vjerojatno ima barem jedno slomljenorebro.

- Napokon si se vratio iz zemlje mrtvih. Na trenutak sam se zabrinuo.Pjotr je bolno okrenuo glavu. Osjećao je kako mu svaki mišić gori.No morao je zadovoljiti znatiželju pa se ugrizao za usnu i nastavio okretati glavu dok nije

ugledao jednog muškarca. Bio je priliĉno nizak, spuštenih ramena. Na velikim vodenastim oĉimaimao je okrugle

naoĉale. Njegovo bronĉano tjeme bilo je prošarano i izbrazdano poput pašnjaka, bez ijednevlasi, no kao nadomjestak za prosijedu glavu imao je nevjerojatno guste obrve u visokom luku nadoĉima. Izgledao je poput nekoga prepredenog turskog trgovca s Levanta.

- Semjon Icoupov - reĉe Pjotr. Nakašljao se. Usta su mu bila ukoĉena, kao da su puna vate.Osjetio je slano-metalni okus vlastite krvi i s teškoćom progutao slinu.

Icoupov se mogao pomaknuti tako da Pjotr ne mora tako jako okrenuti vrat kako bi ga vidio, nonije to uĉinio. Umjesto toga, spustio je pogled na list teškog papira koji je odmotao:

- Znaš, ovi arhitektonski nacrti moje vile toliko su detaljni da sam o njoj nauĉio stvari kojeuopće nisam znao. Naprimjer, ispod mojeg podruma nalazi se još jedan.

Debelim je prstom prešao površinom nacrta:- Pretpostavljam da bih se naradio da sada probijem put do njega, ali moglo bi mi se isplatiti.Brzo je podigao glavu i zagledao se u Pjotra:- Naprimjer, bilo bi to izvrsno mjesto da tebe zatvorim unutra. Bio bih siguran da tvoje vrištanje

neće ĉuti ĉak ni moj najbliži susjed.Nasmiješio se, sablastan znak da sabire misli:- A uistinu ćeš vrištati, Pjotre, to ti obećavam - zabacio je glavu, prodornim je pogledom tražio

još nekoga. - Zar ne, Leonide?Sada je Arkadin ušao u Pjotrovo vidno polje. Odmah je jednom rukom zgrabio Pjotrovu glavu, a

drugom mu stisnuo ĉeljust. Pjotr je morao otvoriti usta. Arkadin mu je pregledao zube jedan po jedan.Pjotr je znao da traži lažan zub ispunjen tekućim cijanidom. Smrtonosnu pilulu.

- Svi su njegovi - reĉe Arkadin i pusti Pjotra.

- Znatiželjan sam - reĉe Icoupov. - Kako li si samo uspio nabaviti one planove?Pjotr je šutio išĉekujući neizbježnu kaznu. Iznenada se poĉeo tresti toliko jako da su mu zubi

poĉeli cvokotati.Icoupov je dao znak Arkadinu koji je Pjotrovo tijelo omotao debe-lim prekrivaĉem. Icoupov je

nasuprot Pjotra postavio izrezbaren stolac od trešnjeva drva i sjeo na nj.Nastavio je kao da nije ni oĉekivao odgovor:- Moram priznati da to dokazuje da si priliĉno poduzetan. Pametan djeĉak odrastao je u

pametnog mladića.Icoupov slegne ramenima.- To me nimalo ne ĉudi. Slušaj sada ti mene. Znam tko si, zapravo, ti. Zar si mislio da ćeš me

zavarati stalnim mijenjanjem imena? No istina je da si dirnuo u osinje gnijezno i t i se ne bi smioĉuditi ako te ubodu. I bodu i bodu i bodu.

Gornji je dio tijela pognuo prema Pjtoru:- Bez obzira na to koliko se tvoj otac i ja preziremo, zajedno smo odrasli. Nekoć smo bili bliski

poput braće. Dakle, iz poštovanja prema njemu neću ti lagati, Pjotre. Ovaj tvoj odvažni napad nećedobro završiti.

Zapravo, osuđen je na propast od samoga poĉetka. Zanima li te zašto?Ne trebaš uopće odgovarati, naravno da te zanima. Izdale su te tvoje tjelesne potrebe, Pjotre.

Ona divna djevojka s kojom si lijegao zadnjih šest mjeseci pripada meni. Znam da sada misliš kakoto nije moguće.

Znam da si je dao detaljno provjeriti, to ti je obiĉaj. Pretpostavio sam što ćeš ispitivati;pobrinuo sam se da dobiješ odgovore koje želiš.

Zureći u Icoupovljevo lice, Pjotr je primijetio da mu zubi i dalje cvokoću bez obzira na tokoliko ĉvrsto stisnuo ĉeljust.

- Ĉaj, molim te, Philippe - reĉe Icoupov nevidljivoj osobi. Ubrzo potom vitak je mladić položioengleski servis za ĉaj na niski stolić Icoupovu s desne strane. Poput dragog domaćina Icoupov jenatoĉio i zasladio ĉaj. Prislonio je porculansku šalicu na Pjotrove poplavljele usne i rekao:

- Pjotre, pij, molim te. To je za tvoje dobro.Pjotr je neumoljivo zurio u njega dok Icoupov nije rekao:-Aha, da, razumijem - sam je gucnuo ĉaj iz Pjotrove šalice kako bi ga uvjerio da je to doista

samo ĉaj, a onda mu ga ponovno ponudio.Rub šalice zveckao je u dodiru s njegovim zubima, no Pjotr je naposljetku ipak poĉeo piti.

Najprije poluko, a onda halapljivo. Kad je ispio ĉaj, Icoupov je odložio šalicu na pripadajućitanjurić. Do tada je Pjotr već prestao drhtati.

- Osjećaš se bolje?- Osjećat ću se bolje - reĉe Pjotr - kad izađem odavde.- Pa, bojim se da to neko vrijeme neće biti moguće - reĉe Icoupov.- Ako ikad i bude. Osim ako mi ne kažeš ono što želim znati.Približio je stolac; izraz lica dobroćudnog domaćina više se nije mogao nazrijeti:- Uzeo si nešto što pripada meni - reĉe. - Sada to želim natrag.- Tebi to nikada nije ni pripadalo; ti si to prvi ukrao.Pjotr je odgovorio toliko zlobno da je Icoupov rekao:- Mrziš me onoliko koliko voliš svojeg oca, to je tvoj glavni problem, Pjotre. Nisi još nauĉio da

su ljubav i mržnja zapravo jedno te isto jer se osobom koja voli lakše manipulira nego osobom kojamrzi.

Pjotr je stisnuo usta kao da su mu Icoupovljeve rijeĉi ostavile gorak okus u ustima:- Kako god bilo, prekasno je. Dokument je već na putu.Icoupov je iznenada promijenio izraz lica. Lice je zgrĉio kao što bi ĉovjek stisnuo šaku. Zbog

napetosti cijelo je njegovo maleno tijelo nalikovalo oružju koje se sprema opaliti:- Kamo si ga poslao?Pjotr slegne ramenima i ne reĉe ništa više.Icoupovljevo se lice smrknulo od naleta bijesa:- Zar ti misliš da ne znam ništa o mreži za širenje informacija i oružja koju ti razvijaš zadnje tri

godine? Tako si i ono što si ukrao od mene proslijedio svojem ocu, gdje god se on nalazio.Prvi put otkad je došao k svijesti, Pjotr se nasmiješio:- Da znaš išta važno o toj mreži, dosad bi je već uništio.Na to je Icoupov ponovno postao hladan.- Rekao sam ti da nema smisla razgovarati s njim - reĉe Arkadin smješten toĉno iza Pjotrova

stolca.- Bez obzira na to - reĉe Icoupov - postoje određena pravila koja treba poštovati. Ja nisam

životinja.Pjotr frkne nosom.Icoupov je promatrao svojeg zatoĉenika. Naslonio se, pažljivo povukao nogavicu, prekrižio

noge i isprepleo debele prse na trbuhu.- Pružam ti još jednu i posljednju šansu za nastavak razgovora.Tek kada je tišina trajala već nepodnošljivo dugo, Icoupov je podigao glavu i pogledao Arkadi

na.- Pjotre, zašto ti meni ovo ĉiniš? - rezignirano reĉe.A zatim doda Arkadinu:- Poĉni.Unatoĉ boli i teškom disanju, Pjotr se okrenuo najviše što je mogao, no nije mogao vidjeti što

Arkadin radi. Ĉuo je zveckanje predmeta na metalnim kolicima koja se kotrljaju preko saga.Pjotr se okrene natrag:- Ne bojim te se.- I ne želim da me se bojiš, Pjotre - odgovori Icoupov. - Ţelim ti nanijeti bol. Gadnu, gadnu bol.

* * *Uz bolne grĉeve Pjotrov se svijet sveo na sićušnu zvijezdu na veĉernjem nebu. Mogao se

osloniti samo na mogućnosti svojega uma, no unatoĉ svoj svojoj obuci i svoj svojoj hrabrosti nijemogao umanjiti svoju bol.

Preko glave je imao kukuljicu, stegnutu ĉvrsto oko vrata. Zbog tog je ograniĉenja bol bila stoputa jaĉa jer, usprkos neustrašivosti, Pjotr je patio od klaustrofobije. Nekome tko ne ulazi u špilje,malene prostorije, ĉak ni pod vodu, kukuljica je najgora od svega. Osjetila su mu govorila da mukretnje uopće nisu ograniĉene, no njegov um to nije želio prihvatiti - zahvatila ga je potpuna panika.Bol koju mu je nanosio Arkadin bila je jedno, a njezino uvećavanje nešto sasvim drugo. Pjotrov jeum radio vrtoglavom brzinom. Osjetio je da ga obuzima ludilo - kao vuka koji uhvaćen u zamkupoĉinje divljaĉki gristi vlastitu nogu. Međutim, um nije ud; nije ga moguće odgristi.

Ošamućen, ĉuo je da mu netko postavlja pitanje na koje je znao odgovor. Nije želio odgovoriti,ali znao je da će odgovoriti jer mu je glas obećao da će maknuti kukuljicu ako odgovori. Njegov jesumanuti um htio samo da kukuljica bude pošto-poto maknuta; više nije mogao razabrati ispravno odpogrešnog, dobro od zla, laž od istine. Vodila ga je samo jedna misao: potreba za preživljavanjem.

Pokušao je pomaknuti prste obiju ruku, no bit će da mu je ispitivaĉ koji se nagnuo nad njim prignjeĉioprste donjim dijelom dlana.

Pjotr više nije mogao izdržati. Odgovorio je na pitanje.Kukuljicu nisu skinuli. Zaderao se od straha i bijesa. Naravno da je nisu skinuli, pomislio je u

kratkom trenutku lucidnosti. Da su je skinuli, ništa ga ne bi ponukalo da odgovori na sljedeće pitanje ina ono nakon toga.

Odgovorit će, odgovorit će na sva pitanja. Stresao se od straha koliko je u to bio uvjeren. Iakoje dio njega sumnjao da će kukuljicu ikada skinuti, njegov zarobljeni um nije želio riskirati. Nijeimao drugog izbora.

No sada kada j e mogao pomaknuti prste, imao je još jednu mogućnost.Tik prije nego što ga je savladao vrtlog ludila, Pjotr je okušao sreću.Bioje to jedini izlaz pa je, tiho se pomolivši Alahu, tako i postupio.Icoupov i Arkadin stajali su nad Pjotrovim tijelom. Pjotrova je glava ležala okrenuta na jednu

stranu; usne su mu bile potpuno plave, slaba, ali jasno vidljiva pjena navirala mu je na poluotvorenausta. Icoupov se sagnuo, onjušio miris gorkih badema.

- Nisam htio da umre, Leonide. To sam izriĉito naglasio.Icoupov je bio srdit:- Kako li se domogao cijanida?- Upotrijebili su nešto što još nikada nisam vidio - Arkadin također nije bio sretan. - Imao je

lažan nokat.- Bio je spreman progovoriti.- Naravno da je bio spreman progovoriti - reĉe Arkadin. - Već je bio poĉeo.- Pa je onda odluĉio sam sebi zaĉepiti usta, zauvijek - Icoupov nezadovoljno odmahne glavom. -

Ovo će imati gadne posljedice. On ima opasne prijatelje.- Pronaći ću ih - reĉe Arkadin. - Ubit ću ih.Icoupov odmahne glavom:- Ĉak ih ni ti ne možeš sve ubiti navrijeme.- Mogu se javiti Miši.-1 sve riskirati? Ne. Razumijem tvoju bliskost s njim; najbolji ti je prijatelj, mentor. Razumijem

potrebu da razgovaraš s njim, da ga vidiš.No ne smiješ, ne dok ovo ne bude gotovo i dok se Miša ne vrati kući. Otome više nema govora.- Razumijem.Icoupov je stao ispred prozora, ruke je stavio na leđa i promatrao kako se spušta noć. Svjetla su

treperila uz obale jezera i uz obronke Campione d Ttalia. Dok je promatrao promijenjen krajolik,nastupila je duga tišina. - Morat ćemo ubrzati raspored, nemamo drugog izbora. Ti ćeš poĉeti uSevastopolju. Iskoristi ime koje si izvukao iz Pjotra prije nego što je poĉinio samoubojstvo.

Okrenuo se prema Arkadinu:- Sada sve ovisi o tebi, Leonide. Ovaj napad je u fazi planiranja već tri godine. Osmišljen je da

onesposobi ameriĉku ekonomiju. Za samo dva tjedna to će se ostvariti. - Bešumno je hodao sagom:- Philippe će ti osigurati novac, dokumente, oružje koje detektori neće otkriti, sve što trebaš.

Pronađi tog ĉovjeka u Sevastopolju. Potraži dokument, a kad ga budeš imao, slijedi mrežu do vrha isreži je u korijenu tako da više nikad ne ometa naše planove.

PRVA KNJIGA1-Tko je David Webb?Stojeći ispred njegova stola na Sveuĉilištu Georgetown, Moira Trevor postavila je pitanje

toliko ozbiljno da je Jason Bourne osjetio da na njega mora odgovoriti.- Ĉudno - reĉe - to me dosad još nitko nije pitao. David Webb je struĉnjak za lingvistiku, otac

dvoje djece koja sretno žive sa svojim djedom i bakom, Marieinim roditeljima, na ranĉu u Kanadi.Moira se namrštila:- Zar ti ne nedostaju?- Neopisivo mi nedostaju - odgovori Bourne - no za njih je uistinu mnogo bolje da ostanu ondje

gdje jesu. Kakav bih im život ja mogao pružiti? A tu je i stalna opasnost od mojega Bourneovaidentiteta. Marie su oteli i prijetili joj kako bi me prisilili da uĉinim nešto što uopće nisamnamjeravao uĉiniti. Tu pogrešku više neću ponoviti.

- Zasigurno ih povremeno viđaš.- Svaki put kad se pruži prilika, ali teško je. Ne mogu riskirati da me netko slijedi do njih.- Suosjećam s tobom - iskreno reĉe Moira. Nasmiješi se. - Moram priznati da je neobiĉno

vidjeti te ovdje na sveuĉilišnom kampusu, kako sjediš za stolom.Nasmijala se:- Da ti kupim lulu i sako sa zakrpama na laktovima?Bourne se nasmijao:Ovdje se osjećam zadovoljno, Moira. Uistinu.- Drago mi je zbog tebe. Oboje nas je Martinova smrt teško pogodila. Moj je lijek zatrpavanje

poslom. Tvoj je oĉigledno ovdje, u novom životu.- Zapravo, to je stari život - Bourne se osvrnuo po uredu. - Marie je bila najsretnija dok sam

predavao, kada je mogla raĉunati s tim da ću svaki dan veĉerati s njom i s djecom.-A ti? - pitala je Moira. - Jesi li i ti tada bio najsretniji?Bourne se smrknuo:- Bio sam sretan kada sam bio s Marie.Okrenuo se prema njoj:- Mislim da to ne bih mogao reći nikome osim tebi.- Rijetko imam priliku ĉuti takav kompliment od tebe, Jasone.- Doista ih rijetko dajem?- Kao i Martin, majstorski ĉuvaš tajne - odgovori. - No ne znam baš koliko je to zdravo.- Sigurno nije nimalo zdravo - reĉe Bourne. - No takav smo život odabrali.- Kad već o tome govorimo, - sjela je na stolac nasuprot njemu- došla sam ovamo prije veĉere jer sam htjela razgovarati o jednom poslu, no sada kad vidim

koliko si ovdje sretan, ne znam bih li trebala nastaviti.Bourne se sjetio njihova prvog susreta, vitke, pristale siluete u magli, tamne kose koja joj je

lepršala oko lica. Stajala je uz nisku ogradu Cloistersa nad rijekom Hudson. Došli su se oprostiti odzajedniĉkog prijatelja Martina Lindrosa, kojeg je Bourne hrabro pokušao spasiti, no nije uspio.

Danas je Moira nosila vuneno odijelo i svilenu košulju raskopĉanu pri vrhu. Imala je izraženecrte lica, istaknut nos, razmaknute tamnosmeđe oĉi, bistre, blago zakrivljene na rubovima. Gustavalovita kosa padala joj je preko ramena. Ostavljala je dojam neuobiĉajeno smirene osobe, kao ženakoja ĉvrsto stoji na zemlji i koju nitko neće zastrašiti niti uznemiriti, ni muškarac ni žena.

Možda se baš ovo posljednje najviše svidjelo Bourneu. Ni po ĉemu drugom osim po tome nijenalikovala na Marie. Nikada nije zabadao nos u njezin odnos s Martinom, no pretpostavio je da jebio romantiĉne naravi jer mu je Martin zapovjedio da joj mora poslati tucet crvenih ruža ako ikadumre. Tako je Bourne i uĉinio, no i njega je iznenadilo koliko mu je to tuge donijelo.

Namjestila se, jednu je dugu vitku nogu prebacila preko koljena i izgledala poput europskeposlovne žene. Rekla mu je da je napola francuskog, napola engleskog podrijetla, no njezini su geninosili obilježja

drevnih venecijanskih i turskih predaka. Ponosila se vatrom svoje miješane krvi nastalomratovanjem, najezdama i vatrenim ljubavima.

- Reci - nagnuo se prema njoj, laktovima se oslonio o stol. - Hoću ĉuti što mi imaš reći.Kimnula je:- Dobro. Kao što sam rekla, NextGen Energy Solutions dovršio je terminal za ukapljeni zemni

plin u Long Beachu. Prva nam pošiljka stiže za dva tjedna. Sinula mi je ideja, koja mi se sada ĉinisasvim suludom, no evo je. Htjela bih da ti budeš zadužen za provedbu sigurnosti.

Moji nadređeni smatraju da bi terminal mogao biti jako primamljiva meta za teroristiĉke skupinei slažem se s njima. Iskreno, ne pada mi na pamet nitko tko bi terminal osigurao bolje nego ti.

- Polaskan sam, Moira. No vežu me obaveze koje imam ovdje. Kao što znaš, profesor Specterme postavio za proĉelnika Odsjeka za kom-parativnu lingvistiku. Ne želim ga razoĉarati.

- Drag mi je Dominic Specter, Jasone, doista jest. Jasno si dao do znanja da je on tvoj mentor.Zapravo, on je mentor Davidu Webbu, zar ne? No ja sam najprije upoznala Jasona Bournea i ĉini mise da se zadnjih mjeseci nalazim s Jasonom Bourneom. Tko je mentor Jasonu Bourneu?

Bourneovo se lice ponovno smrknulo, kao i na spomen Marie:-Alex Conklin je mrtav.Moira se promeškoljila na stolcu:-Ako dođeš raditi za mene, neće te doĉekati ništa vezano uz prošlost.Razmisli o tome. To je prilika da za sobom ostaviš prošle živote, život Davida Webba kao i

život Jasona Bournea. Uskoro letim za Munchen jer ondje dovršavaju važnu sastavnicu terminala.Trebat će mi struĉna procjena kad vidim specifikacije.

- Moira, ima struĉnjaka koliko ti srce poželi.- No ni jednom ne bih vjerovala kao tebi. To su iznimno važne stvari, Jasone. Više od polovice

robe koja stiže u Sjedinjene Ameriĉke Države ulazi kroz luku u Long Beachu, zato naše sigurnosnemjere moraju biti posebne. Ameriĉka je vlada pokazala da nema ni vremena ni namjere baviti sesigurnošću prometa roba pa se za to moramo sami pobrinuti. Opasnost koja prijeti ovom terminalustvarna je i ozbiljna.

Znam koliko uspješno ti zaobilaziš ĉak i najzakuĉastije sigurnosne su-stave. Ti si savršenkandidat za uvođenje nepredvidivih mjera.

Bourne je ustao:- Moira, slušaj me. Marie je bila najveći oslonac Davida Webba.Nakon njezine smrti potpuno sam ga se oslobodio. Međutim, on nije mrtav, nije onesposobljen.

On i dalje živi u meni. Kad zaspim, sanjam njegov život kao da je rijeĉ o tuđem životu i probudim seobliven znojem. Osjećam se kao da je netko odsjekao dio mene. Ne želim se više tako osjećati.Vrijeme je da Davidu Webbu pružim ono što je zaslužio.

Veronica Hart je koraĉala lagano i naizgled bezbrižno dok je prolazila jednu sigurnosnu toĉku zadrugom na svojem putu u zabarikadirano zapadno krilo Bijele kuće. Posao koji će upravo preuzeti -mjesto direktorice Središnje obavještajne službe - iznimno je zahtjevan, pogotovo nakon

prošlogodišnjega kraha s ubojstvom i narušavanjem sigurnosti.Usprkos tomu, nikada nije bila sretnija. Najvažniji joj je bio osjećaj svrsishodnosti; ĉinjenica da

su je izabrali za ovu zastrašujuću dužnost potvrda je njezina marljivog rada, teškoća i prijetnji koje jemorala pretrpjeti zbog svojeg spola.

Također su u pitanju bile i godine. U ĉetrdeset i šestoj bila je najmlađa direktorica obavještajneslužbe u novijoj povijesti. To što je u neĉemu najmlađa nije joj bila nikakva novost. Zahvaljujućinevjerojatnoj inteligenciji i nepokolebljivoj odluĉnosti bila je najmlađa koja je diplomirala nanjezinu fakultetu, najmlađa u vojnoj obavještajnoj službi, u središnjem vojnom zapovjedništvu, uveoma unosnoj privat-noj obavještajnoj tvrtki Black River koja je radila u Afganistanu i na Afriĉkomrogu, a sedam CI-evih voditelja odjela ni do dana današnjeg ne zna na kojim je toĉno lokacijamaradila, tko je bio u njezinoj nadležnosti ni što je toĉno bila svrha njezine misije.

Sada je, napokon, bila nadomak samog vrha, nadomak najvišeg položaja u obavještajnom poslu.Uspješno je preskoĉila sve prepreke, zaobišla svaku zamku, izvukla se iz svakog labirinta, nauĉila jes kim treba prijateljevati, a kome okrenuti leđa. Pretrpjela je neumorne sek-sualne aluzije, glasine oneprimjerenu ponašanju, priĉe o oslanjanju na podređene joj muškarce koji su navodno odluĉivaliumjesto nje. Iz svakog je sluĉaja ona izašla kao pobjednica, snažno je zarila kolac u srce svake laži i,ponekad, uništila zaĉetnike glasinu.

U ovom trenutku svojega života ona je bila sila koju se nije moglo zanemariti, u ĉemu je spravom uživala. Zato je neopterećeno krenula na susret s predsjednikom. U aktovci je imala debeofascikl s detaljnim opisom promjena koje je namjeravala unijeti u CI kako bi poĉistila straviĉannered koji je za sobom ostavio Karim al-Jamil koji je poslije ubio i njezina prethodnika. Nije niĉudno, CI je bio u potpunom rasulu, moral nikad nije bio na nižoj razini, a tu je, naravno, bio i bijessvih muških šefova odjela jer je svatko od njih smatrao da zaslužuje promaknuće u direktora Cl-a.

Promijenit će se kaos i stanje niskog morala, a ona donosi spason-osne mjere koje će toomogućiti. Bila je sasvim uvjerena u to kako će predsjednika oduševiti ne samo njezini planovi, već ibrzina kojom će ih provoditi u djelo. Obavještajna organizacija koja je toliko moćna i važna kao štoje CI ne može dugo podnositi oĉaj koji ju je zahvatio.

Samo je tajni antiteroristiĉki ogranak, Tifon, plod uma Martina Lindrosa, normalno radio, a natome je mogao zahvaliti svojoj novoj direktorici, Sorayi Moore. Sorayino preuzimanje položajaprošlo je besprije-

korno. Agenti su je obožavali, bili su je spremni slijediti i u vatre Hada kad bi od njih to tražila.A što se tiĉe ostatka Cl-a, ona će se pobrinuti da zacijeli, zaživi i pronađe novi smisao postojanja.

Iznenadila se - možda ne bi bilo pretjerano reći zaprepastila se- vidjevši da se u ovalnom uredu ne nalazi samo predsjednik, nego i Luther LaValle,

obavještajni car Pentagona, i njegov zamjenik general Richard P. Kendall. Ignorirajući ostale,krenula je preko plavoga plišanog saga kako bi se rukovala s predsjednikom. Bila je visoka, dugogvrata i vitka. Pepeljastoplava kosa bila je moderno ošišana u frizuru koja nije muška, ali joj je davalavrlo poslovan izgled. Nosila je tamnoplavo odijelo, salonke s niskom potpeticom, malene zlatnenaušnice i vrlo malo šminke. Nokti su joj bili ravno odrezani.

- Molim vas, sjednite, Veronica - rekao je predsjednik. - Poznajete Luthera LaVallea i generalaKendalla.

- Poznajem - Veronica im blago kimne glavom. - Gospodo, drago mi je što vas vidim.Iako, to ni približno nije bila istina. Mrzila je LaVallea. S raznih je gledišta bio najopasniji

ĉovjek među ameriĉkim obavještajcima, i to ne zbog toga što je iza njega stajao nevjerojatno moćanE. R. Bud Halliday,

ministar obrane. LaValle je bio egoist željan moći koji je smatrao da bi on i njegovi ljudi trebulivoditi ameriĉku obavještajnu službu i toĉka.

Hranio se ratom kao Sto se drugi hrane mesom i krumpirom. Premda to nikada nije uspjeladokazati, slutila je da on stoji iza nekoliko soĉnih glasina koje su o njoj kružile. Obožavao je drugimauništavati ugled, uživao je besramno gaziti lubanje neprijatelja.

Od poĉetka situacije s Afganistanom, a poslije i s Irakom, LaValle je zapoĉeo svoj plan. Podtipiĉno širokim pojmom pripremanje bojnog polja za buduća pokoljenja ratnika, kanio je proširitiraspon Pentago-novih agenata zaduženih za prikupljanje podataka sve dok nisu ležerno posegnuli upodruĉje Cl-a. Javna tajna unutar ameriĉkih obavještajnih krugova glasila je da priželjkuje agente Cl-a i njihove dugogodišnje međunarodne veze. Sada kada su Stari i njegov pomazani nasljednik mrtviuklapalo bi mu se u plan bezoĉno zgrabiti tuđu zemlju. Zato su se sada zbog njega i njegove ulizice uVeronici pokrenula zvona za uzbunu.

Tri stolca ispred predsjednikova stola bila su razmještena u nešto nalik polukrugu. Dva su,naravno, već bila zauzeta. Veronica je sjela na treći stolac, ne baš sretna zbog ĉinjenice da sjedi usredini što je, oĉito, bilo namjerno. U sebi se nasmijala. Ako ovo dvoje misle da će je zastrašiti akoje okruže, grdno se varaju. No kada je predsjednik poĉeo govoriti, ponadala se da joj taj smijeh zasat vremena neće prazno odzvanjati u glavi.

Dok je Bourne zakljuĉavao vrata ureda, Dominic Specter žurio je hodnikom. Ozbiljnanamrgođenost zbog koje mu se naboralo visoko ĉelo nestala je ĉim je ugledao Bournea.

- Davide, jako mi je drago što sam te uhvatio prije odlaska! - reĉe vrlo veselo. Zatim sešarmantno okrene Bourneovoj pratilji i doda:

-I to još u društvu prekrasne Moire.Kao pravi gospodin, naklonio joj se u maniri stare europske škole.Ponovno se okrenuo prema Bourneu. Bio je nizak ĉovjek koji je prštao od energije usprkos

svojih sedamdesetak godina. Glava mu je bila savršeno zaobljena, a na njoj je kosa od uha do uhaizgledala poput aureole. Imao je tamne oĉi i znatiželjan pogled, a koža mu je bila tamno bronĉaneboje. Zbog punih je usta izgledao pomalo smiješno, kao žaba koja se sprema s jednog lopoĉa skoĉitina drugi.

Iskrsnulo je nešto važno i trebao bih tvoje mišljenje – nasmiješio se.- Vidim da veĉeras ne dolazi u obzir. Bi li ti bilo nezgodno veĉerati sa mnom sutra?Iza Specterova osmijeha Bourne je naslutio oklijevanje; nešto muĉi njegova vremešnog mentora:- Zašto ne bismo zajedno doruĉkovali?- Jesi li siguran da te to neće inkomodirati, Davide? - No nije mogao prekriti olakšanje koje mu

je ozarilo lice.- Zapravo, doruĉak mi više odgovara - slagao je Bourne kako bi pomogao Specteru. - U osam?- Sjajno! Baš se radujem.Kimnuo je Moiri i otišao dalje.- Vrckavo stvorenje - reĉe Moira. - Da sam barem ja imala takve profesore.Bourne je pogleda:- Bit će da si imala paklene studentske dane.Nasmijala se:- Nije bilo tako grozno, ali trajalo je samo dvije godine, dok nisam zbrisala u Berlin.- Da si imala profesore kao što je Dominic Specter, doživjela bi potpuno drugaĉije iskustvo,

vjeruj mi.Zaobišli su nekoliko zbijenih skupina studenata koji su razmjenjivali traĉeve ili pitanja o

zadnjim predavanjima.Hodali su niz hodnik pa kroz vrata i stubama se spustili u dvorište.On i Moira hitro su se kretali kampusom prema restoranu u kojem će veĉerati. Studenti su jurili

kraj njih, hitali su puteljcima uz drveće i zelenepovršine. Neki je bend svirao negdje usporenim i gotovo zatupljujućim ritmom kakav se može

ĉuti samo na fakultetima. Nebo su preplavili oblaci i plovili nad njima poput jedrenjaka naotvorenom moru. Vlažan zimski vjetar strujao je iz smjera rijeke Potomac.

- Neko sam vrijeme bio u teškoj depresiji. Znao sam, no odbijao sam to prihvatiti; znaš na štomislim. Profesor Specter uspio je doprijeti do mene, razbio je oklop u koji sam se zatvorio. Ni dan-danas nije mi jasno kako je to uĉinio niti zašto je na tome ustrajao. Rekao je da je u meni prepoznaosebe. U svakom sluĉaju, želio mi je pomoći.

Prošli su uz zgradu obraslu bršljanom u kojoj se nalazio Specterov ured. On je sada biopredsjednik Škole za meĎunarodne studije na Sveučilištu Georgetown. Muškarci u kaputima odtvida i sakoima od samta izlazili su i ulazili u zgradu namrgođeni i udubljeni u svoje misli.

- Profesor Specter ponudio mi je da predajem lingvistiku. Kao da je dobacio kolut zaspašavanje ĉovjeku koji se utapa. Tada mi je najviše trebao osjećaj reda i stabilnosti. Iskreno, neznam što bi bilo sa mnom da mi on nije pomogao. Bez obzira na to kako sam se zvao, uvijek samizvrsno znao jezike. Uĉenje jezika je poput uĉenja povijesti iznutra prema van. Obuhvaća etniĉke ivjerske sukobe, nagodbe, politiku. Od jezika se mnogo može nauĉiti jer ga je stvarala povijest.

Tada su već napustili kampus i šetali 36. ulicom, SZ, prema restoranu 1789 koji je Moiraobožavala, a nalazio se u staroj gradskoj zgradi. Kad su stigli, posjeli su ih za stol uz prozor nadrugom katu, u zamraĉenoj staromodnoj prostoriji s drvenom lamperijom obasjanom svjetlošćusvijeća na stolovima s finim porculanom i blistavim kristalnim ĉašama.

Sjeli su jedno nasuprot drugome i naruĉili piće.Bourne se nagnuo preko stola i tiho reĉe:- Slušaj me, Moira, reći ću ti nešto što gotovo nitko ne zna. Bourneov me identitet i dalje

proganja. Marie se nekoć brinula da će odluke koje sam bio prisiljen donositi i ono što sam kaoJason Bourne radio s vremenom izbrisati sve moje osjećaje, da ću joj se jednog dana vratiti, ali da ćeDavid Webb zauvijek nestati. Ne smijem to dopustiti.

- Jasone, nas dvoje proveli smo dosta vremena zajedno otkad smo se našli da prospemoMartinov pepeo. Nisam na tebi zamijetila ni najmanji trag gubitka ĉovjeĉnosti.

Oboje su u tišini sjedili kada je konobar donio piće i predao im jelovnike. Ĉim je otišao,Bourne reĉe:

- To mi mnogo znaĉi, vjeruj mi. Kroz ovo kratko vrijeme koliko se poznajemo poĉeo samcijeniti tvoje mišljenje. Drugaĉija si od svih koje poznajem.

Moira je otpila gutljaj pića i spustila ĉašu, no pogled nije odvajala od Bournea:- Hvala ti. Iz tvojih usta, to uistinu zvuĉi kao kompliment. Posebno zato što znam koliko ti je

važna bila Marie.Bourne se zagledao u svoju ĉašu.Moira je pružila ruku preko uškrobljena bijelog stolnjaka kako bi ga primila za ruku. - Oprosti,

sada si se izgubio u mislima.Pogledao je na njezinu ruku preko svoje, no nije uzmaknuo. Podigao je pogled i rekao:- Oslanjao sam se na nju u mnogoĉemu. No sada uviđam da mi to izmiĉe.- Je li to dobro ili loše?- Upravo je u tome problem - odgovori. - Ne znam.

Moira je vidjela bol na njegovu licu i suosjećala s njim. Prije samo nekoliko mjeseci vidjela gaje uz ogradu Cloistersa. Bronĉanu urnu s Martinovim pepelom ĉvrsto je stisnuo kao da je ne želipustiti. Ĉak i da joj Martin nije ranije rekao, tada bi znala koliko su znaĉili jedno drugom.

- Martin je bio tvoj prijatelj - rekla je. - Izložio si se velikoj opasnosti kako bi pokušao spasitinjegov život. Ne možeš mi reći da nisi ništa osjećao prema njemu. Uostalom, sam si rekao da sadaviše nisi Jason Bourne. Ti si David Webb.

Nasmiješio se:- Uhvatila si me.Lice joj se smrknulo:- Ţelim te nešto pitati, no ne znam imam li pravo na to.Odjednom je i njegovo lice postalo ozbiljno kao njezino:- Naravno da smiješ pitati, Moira. Reci.Duboko je udahnula i izdahnula:- Jasone, znam da si rekao da si zadovoljan na fakultetu i ako je to uistinu tako, u redu. No

također znam da kriviš samoga sebe što nisi uspio spasiti Martina. Međutim, moraš razumjeti da akoga ti nisi mogao spasiti, nitko drugi ne bi u tome uspio. Dao si sve od sebe i on je to znao, uvjerenasam u to. Sad se pitam ne misliš li možda da si ga iznevjerio, da više nisi dorastao Jasonu Bourneu.Pitam se jesi li kada pomislio da si prihvatio ponudu profesora Spectera kako bi okrenuo leđa životuJasona Bournea.

- Naravno da sam razmišljao o tome.Nakon Martinove smrti ponovno je odluĉio okrenuti leđa životu Jasona Bournea, bježanju, smrti,

rijeci koja je odnijela toliko života koliko i Ganges. Njegove su uspomene uvijek vrebale izprikrajka. Tužne koje je pamtio, i one druge, one skrivene, one koje su lutate zakucima njegova uma,imale su obrise dok im se ne bi približio, a tada bi mu izmaknule kao valovi za oseke. Preostale sumu samo izblijedjele kosti svih koje je ubio ili onih koji su umrli zbog njega. No jednako je pouzdanoznao da Bourneov identitet neće umrijeti dokle god on diše.

Iz njegova je pogleda bilo jasno da je na mukama:- Moraš shvatiti koliko je teško imati dvije osobnosti koje nepre-stanu ratuju. Svim bih srcem

htio jednu išĉupati iz sebe.Moira ga upita:- Koja bi to bila?- U tome i jest prokletstvo - odgovori Bourne. - Svaki put mislim da znam, a onda shvatim da

ipak ne znam.2Luther LaValle bio je televiziĉan poput predsjednika i imao dvije trećine njegovih godina. Imao

je nemirne ruke i kosu zlaćane boje zalizanu unatrag poput filmskih zvijezda tridesetih i ĉetrdesetihgodina dvadesetog stoljeća. Za razliku od njega, general Kendall imao je ĉetvrtastu ĉeljust i zlobanpogled, prava obilježja neumoljiva ĉinovnika.

Bio je visok i krupan; možda je bio vanjski igraĉ ragbijaške momĉadi na Sveuĉilištu Wisconsinili Ohio. Gledao je LaVallea kao što igraĉ

koji trĉi s loptom pogledom traži upute od svojeg beka.- Lutheru, - rekao je predsjednik - budući da ste vi zahtijevali da se sastanemo, mislim da bi bilo

u redu da vi i zapoĉnete.LaValle kimne kao da se ukazano poštovanje s predsjednikove strane samo po sebi

podrazumijeva:

- Nakon nedavne katastrofe s infiltracijom u sam vrh Cl-a koja je završila ubojstvom njegovabivšeg direktora potrebno je uvesti strožu sigurnosnu kontrolu. To može uĉiniti samo Pentagon.

Veronica je osjetila potrebu ubaciti se prije nego što se LaValle previše razveže:- Ne bih se složila s time, gospodine - reĉe obraćajući se predsjedniku. - Rad s obavještajcima

oduvijek je bio CI-evo podruĉje.Razgrana-tost naše mreže neusporediva je, kao i sva sila veza koje smo godinama njegovali. Pentagon se

specijalizirao za elektroniĉki nadzor. To su dva razliĉita naĉina, iziskuju razliĉitu metodologiju irazliĉite ljude.

LaValle se pobjedonosno osmjehnuo kao što je to radio kad bi se pojavio na Fox TV-u ili uemisiji Uživo s Larryjem Kingom: Svakako treba istaknuti da je došlo do promjena u poslovanjuobavještajnih službi od 2001. U ratu smo. Prema mojem mišljenju, lakvo će stanje potrajati dodaljnjeg, a upravo je zato Pentagon nedavno proširio podruĉje djelovanja i pokrenuo posebne timovetajnih agenata Obrambene obavještajne agencije koji uspješno obavljaju protuobavještajneoperacije u Iraku i Afganistanu.

- Uz dužno poštovanje, gospodin LaValle i njegov vojni aparat željno će popuniti svaki prazanprostor ili ga samo stvoriti ako je potrebno. Gospodin LaValle i general Kendall žele nas držati uuvjerenju da smo u trajnom ratnom stanju, bila to istina ili ne.

Veronica je iz aktovke izvukla dokument koji je otvorila i iz njega poĉela ĉitati:- Ovi dokazi jasno pokazuju da su sistematiĉno proširili djelovanje svojih obavještajaca na

podruĉja izvan Afganistana i Iraka, tj. na CI-evapodruĉja i to ĉesto s kobnim posljedicama. Štetno su djelovali na naše doušnike i barem

jedanput ugrozili tijek CI-eve tajne operacije.Nakon što je pregledao papire koje mu je Veronica predala, predsjednik reĉe:- Iako ovo nije zanemarivo, Veronica, ĉini se da je Kongres na Lutherovoj strani. Dodijelio mu

je dvadeset i pet milijuna dolara godišnje za isplate doušnicima i regrutiranje plaćenika.- To je dio problema, a ne rješenje - odluĉno je naglasila Veronica.- Taj je pristup osuđen na propast, isti je kojim smo se koristili ĉak i za podupiranje OSS-a u

Berlinu nakon Drugoga svjetskog rata. Doušnici kojima smo plaćali obiĉno su nas izdavali, radili biza drugu stranu i davali nam lažne informacije. A što se tiĉe plaćenika koje smo regruti-rali, oni su sesvi do jednog pretvorili u nesmiljene neprijatelje.

- Imate pravo - rekao je predsjednik.- Prošlost je prošlost - srdito reĉe general Kendall. Na svaku rijeĉkoju je Veronica izgovorila lice mu se više smrknulo. - Nema ama baš nikakvih dokaza da bi nas

naši novi doušnici niti plaćenici mogli izdati, a jedni i drugi od presudne su važnosti za pobjedu naBliskom istoku.

Upravo suprotno, podaci koje su nam prikupili bili su iznimno korisni našim ljudima na bojnompolju.

- Plaćenici su, kao što im samo ime govori, odani onima koji im najviše plate - odgovoriVeronica. - To se kroz povijest stalno potvrđivalo još od starog Rima.

- Ovo natezanje sada nije važno LaValle se nelagodno promeškoljio. Oĉito nije oĉekivao takvuvatrenu obranu. Kendall mu je predao dokument koji je on pokazao predsjedniku. - General Kendall ija protekla smo dva tjedna sastavljali ovaj prijedlog za reorganizaciju i poboljšanje Cl-a. Pentagonje spreman plan provesti u djelo ĉim ga vi odobrite, predsjedniĉe.

Na Veronicin užas predsjednik je pogledao prijedlog, a onda ga predao njoj:

- Što vi na to kažete?Veronicu je obuzeo bijes. Već su je potkopavali. S druge strane, zakljuĉila je, ovo joj je bila

dobra lekcija. Ne vjeruj nikome, ĉak niti takozvanim saveznicima. Do ovog je trenutka bila uvjerenada je predsjednik u potpunosti na njezinoj strani. To što je LaValle, koji je naposljetku samo glasnikministra obrane Hallidaya, imao dovoljno moći da sazove ovaj sastanak, nije ju trebalo iznenaditi.No ĉinjenica da predsjednik od nje traži da razmisli o Pentagonovu preuzimanju Cl-a zgrozila ju je i,iskreno, prestrašila.

I ne pogledavši kobne papire, ispravila je držanje:- Gospodine, taj je prijedlog u najmanju ruku nevažan. Gospodinu LaValleu zamjeram pokušaj

širenja svojega obavještajnog carstvanauštrb Cl-a. Kao prvo, kao što sam obrazložila, Pentagon je vrlo ne-prikladan izbor za

upravljanje, a kamoli za pridobivanje povjerenja velikog broja naših agenata na terenu. Kao drugo,takav bi udarac bio opasan presedan za cijelu obavještajnu zajednicu. Kontrola oružanih sila nećepoboljšati potencijal obavještajaca. Upravo suprotno, zbog Pentagonove povijesti besramnognepoštivanja ljudskog života, ostavštine ilegalnih operacija potpomognutih dokumentiranimrasipanjem financijskih sredstava, jasno je da je vrlo loš izbor za zadiranje na bilo ĉiji teritorij, akamoli Cl-ev.

LaValle je obuzdavao bijes samo zbog predsjednikove nazoĉnosti:- Predsjedniĉe, CI je u potpunom rasulu. Hitno su mu potrebne promjene. Kao što sam rekao, naš

se plan može već danas poĉeti primjenjivati.Veronica je izvukla debeo dokument sa svojim iscrpnim planovima za CI. Ustala je, uruĉila ga

predsjedniku u ruke:- Predsjedniĉe, dužnost mi nalaže da vam ponovim jednu od važnih toĉaka naše zadnje rasprave.

Iako sam služila u vojsci, dolazim iz privatnog sektora. CI-u je potreban ne samo novi poĉetak nego isvjež pristup neokaljan monolitnim razmišljanjem koje nas je upravo i dovelo u ovu neprihvatljivusituaciju.

Jason Bourne se nasmiješio:- Iskreno, veĉeras ne znam tko sam.Nagnuo se prema njoj i vrlo tiho rekao:- Slušaj me. Ţelim da izvadiš mobitel iz torbice tako da nitko ne primijeti. Ţelim da me nazoveš.

Možeš li to uĉiniti?Moira je pogled držala na njemu dok u torbici nije pronašla mobitel i pritisnula odgovarajuću

tipku za brzo biranje. Mobitel mu je zazvonio. Naslonio se na naslon i javio se. Govorio je kao dauistinu s nekim razgovara. Tada je sklopio telefon i rekao:

- Moram ići. Hitan sluĉaj. Oprosti.I dalje je zurila u njega.- Možeš li biti barem malo uzrujan? - prošaptala je.Složio je tužan osmjeh.- Zbilja moraš ići? - pitala ga je normalnim glasom. - Baš sada?- Baš sada - Bourne je na stol bacio nekoliko novĉanica. – Ĉujemo se.Zbunjeno je kimnula pitajući se što je on to vidio ili ĉuo.Bourne se spustio stubama i izašao iz restorana. Odmah je krenuo desno, hodao nekoliko metara,

a onda ušao u trgovinu ruĉno rađene keramike. Stao je tako da kroz izlog može vidjeti na ulicu ipretvarao se da razgledava zdjele i tanjure.

Ljudi su vani prolazili: mladi par, vremešan ĉovjek sa štapom, tri nasmijane mlade žene. No

ĉovjek koji je sjeo odostraga u kut toĉno devedeset sekunda nakon što su oni ušli nije se pojavio.Bourne ga je primijetio ĉim je ušao, a kada je zatražio stol odostraga koji je gledao ravno na njih,više nije dvojio: netko ih slijedi. Odjednom je osjetio onaj stari nemir koji ga je obuzimao kada binetko zaprijetio Marie ili Martinu. Izgubio je Martina, neće sada izgubiti i Moiru.

Bourneov je unutarnji radar pregledavao blagovaonicu na drugom katu svakih nekoliko minuta, asada je u trgovini keramikom ĉekao da prođe i onaj koji ga je pratio. Kada se ni nakon nekolikominuta to nije dogodilo, Bourne je izašao van i odmah prešao na drugu stranu ulice.

Uz pomoć uliĉne rasvjete, reflektirajuće površine izloga i retrovizora na automobilima, još jenekoliko minuta motrio okolinu ne bi li ugledao ĉovjeka koji je sjedio za stolom iza njih. Kada seuvjerio da ga nigdje nema, Bourne se vratio u restoran.

Stubama se uspeo na drugi kat, no zaustavio se u tamnom hodniku između stubišta iblagovaonice. Onaj je ĉovjek i dalje sjedio odostraga za svojim stolom. Neiskusno bi oko zakljuĉiloda ĉita novo izdanje ĉasopisa The Washingtonian, kao svaki dobar turist, no svako malo kad bi nadjelić sekunde podigao pogled, promotrio bi Moiru.

Bourne su naježio. Taj ĉovjek nije slijedio njega, nego Moiru.Kad je Veronica Hart prešla zadnju kontrolnu toĉku na izlazu iz zapadnog krila, Luther LaValle

pojavio se iz prikrajka i stao pred nju.- Svaka ĉast - reĉe ledeno hladno. - Sljedeći ću se put bolje pripremiti.- Neće biti sljedećeg puta - odgovori Veronica.- Ministar Halliday uvjeren je da hoće. I ja sam.Došli su do mirnog predvorja s kupolom i stupovima. Zaposleni predsjednikovi pomoćnici

odluĉno su prolazili pored njih u oba smjera.Poput kirurga, imali su držanje samouvjerenih osoba koje pripadaju izabranima - kao ĉlanovi

društva kojem bi netko silno poželio pripa-dati, ali to nikada neće moći.- Gdje je vaš pitbul? - pitala je Veronica. - Njuši neĉije prepone, pretpostavljam.- Vrlo ste neozbiljni za osobu ĉiji posao visi o niti.-Nerazumno je, da ne kažem i opasno, gospodine LaValle, zamijeniti samouvjerenost

neozbiljnošću.Izašli su kroz vrata i stubama se spustili u dvorište. Reflektori su tamu odgurnuli do samih

rubova imanja. U daljini je blistala uliĉna rasvjeta.- Naravno, imate pravo - reĉe LaValle. - Ispriĉavam se.Veronica ga je pogledala vrlo skeptiĉno.LaValle joj se malo osmjehnuo:- Uistinu mi je žao što smo na pogrešan naĉin zapoĉeli komunikaciju.Ono zbog čega uistinu žali, pomislila je Veronica,jest što sam njega i Kendalla pred

predsjednikom rastrgala na komade. Razumljivo, doista.Dok je zakopĉavala kaput, on joj reĉe:- Možda smo oboje pogrešno pristupili situaciji.Veronica je omotala šal oko vrata i stegnula ga u ĉvor s vanjske strane ovratnika:- Kojoj situaciji?- Padu Cl-a.Nedaleko od njih, s onu stranu hrpe masivnih armiranobetonskih protuteroristiĉkih barikada,

šetali su turisti i živahno ĉavrljali povremeno zastajući zbog fotografiranja, a zatim bi se uputili naveĉeru u McDonald 's ili Burger King.

- Ĉini mi se da bismo mogli više postići ako združimo snage nego kao protivnici.

Veronika se okrene prema njemu:- Slušajte vi mene, prijatelju, vi se držite svojeg posla, a ja ću se držati svojeg. Dobila sam

zadatak koji ću izvršiti bez upletanja vas ili ministra Hallidaya. Iskreno, već mi je pun kufer vašeganeprestanog pomicanja crte u pijesku sve dalje i dalje kako bi vaše carstvo postalo što veće. U CInećete dirati ni sada ni ikada više, jasno?

LaValle je složio grimasu kao da će zazviždati. Tada reĉe vrlo tiho:- Na vašem bih mjestu bio malo oprezniji. Hodate uz rub provali-je. Samo jedan pogrešan

korak, samo malo oklijevanja i kada padnete nitko vas neće doći uhvatiti.Britko mu je odbrusila:- Također, dosta mi je bilo vaših prijetnji, gospodine LaValle.Podignuo je ovratnik da se zaštiti od vjetra:- Kada me malo bolje upoznate, Veronica, shvatit ćete da ja ne prijetim.Ja predviđam.3Pobješnjelo Crno more pristajalo je Leonidu Arkadinu od glave do cipela s ĉeliĉnom kapicom.

Po snažnoj oluji dovezao se iz zraĉne luke Belbek u Sevastopolj. Sevastopolj se nalazio naatraktivnom predjelu jugozapadne obale poluotoka Krima u Ukrajini. Budući da je taj dio imao srećeda ga zahvati suptropsko vrijeme, more se nikada nije ledilo.

Na mjestu današnjega Sevastopolja 422. godine prije Krista grĉki su trgovci osnovaliHersonesos kao važno trgovaĉko i vojno uporište. Nakon pada Hersonesosa, što na grĉkom znaĉipoluotok, podruĉje je bilo zahvaćeno propadanjem sve dok 1783. godine nije osnovan Sevasto-

polj kao vojna utvrda na južnoj granici Ruskoga Carstva. Povijest grada najvećim je dijelomvezana uz vojnu slavu: ime Sevastopolj u prijevodu s grĉkog znaĉi uzvišen, slavan. Ĉini se da je imebilo opravdano: grad je preživio dva krvava napada za vrijeme Krimskog rata od 1854. do 1855. itijekom Drugoga svjetskog rata kada je 250 dana odolijevao bombardiranju Sila osovine. Iako jegrad dvaput bio uništen do temelja, svaki se put ponovno izdigao iz pepela. Zbog toga su stanovnicitoga grada grubi i bezumni ljudi. Mrzili su razdoblje Hladnog rata, otprilike od 1960. godine, kada jezbog ondašnje vojne baze SSSR-a pristup Sevastopolju bio zabranjen svim posjetiteljima. Godine1997. Rusi su pristali vratiti grad Ukrajincima, a oni su ga ponovno otvorili svijetu.

Bilo je kasno poslijepodne kada je Arkadin stigao na bulevar Pri-morskij. Nebo je bilo sasvimcrno, osim tanke crvene crte uz zapadni rub horizonta. Luka je bila krcata zaobljenim ribarskimbrodovima i ulaštenim vojnim plovilima ĉeliĉnog trupa. Srdito je more zapljuskiva-lo Spomenikpotopljenim brodovima podignut u ĉast oĉajniĉke borbe za obranu grada od združenih snagaBritanaca, Francuza, Turaka i Sardi-njana. Iz postolja od neobrađenih granitnih blokova izdizao sekorintski stup visok dva i pol metra na ĉijem se vrhu nalazio orao širom raširenih krila, sagnuteponosne glave i s vijencem od lovorike u kljunu. Nasuprot njemu, ugrađena u ĉvrst zid uz obalu,nalazila su se sidra ruskih brodova koje su namjerno potopili kako bi neprijateljima preprijeĉiliulazak u luku.

Arkadin se prijavio u hotel Oblast gdje je sve izgledao kao da je napravljeno od papira, ĉak izidovi. Namještaj je bio prekriven tkaninom odvratnih uzoraka ĉije su se boje slagale kao neprijateljina bojnom polju. Ĉinilo se da bi hotel mogao izgorjeti kao da je od slame.

Podsjetio se da ne smije pušiti u krevetu.U prizemlju, u prostoru koji je služio kao predvorje, recepcionara štakorskog lica pitao je gdje

bi mogao pojesti nešto toplo, a zatim zatražio telefonski imenik. Uzeo ga je i sjeo na slabo obložentapecirani stolac kraj prozora s pogledom na Trg admirala Nakhimova. Stojeći na veliĉanstvenom

postolju, heroj prve obrane Sevastopolja nepomiĉno je zurio u Arkadina kao da je svjestan onoga štose sprema. Ovaj grad, kao i mnogi drugi u bivšem Sovjetskom Savezu, obilovao je spomenicimaprošlosti.

Bacivši još jedan pogled na prolaznike pognutih ramena koji su žurili po kiši nošenoj vjetrom,Arkadin se usmjerio na telefonski imenik.

Ime koje mu je Pjotr Zilber odao tik prije nego što je poĉinio samoubojstvo bilo je OlegSumenko. Arkadina bi silno veselilo da mu je Zilber otkrio više. Arkadin je sada morao prelistatiimenik tržeći Šumenka pod pretpostavkom da ĉovjek ima fiksni telefon, što je izvan Moskve iPetrograda uvijek bilo problematiĉno. Zabilježio je podatke pet Olega

Šumenka koje je pronašao, vratio je imenik i izašao u vlažan vjetroviti sumrak.Prva tri Olega Šumenka nisu bili od pomoći. Pretvarajući se da je blizak prijatelj Pjotra Zilbera

svakom je rekao da im mora osobno prenijeti iznimno važnu poruku od Pjotra. Blijedo su ga gledali,odmahivali glavom. Iz njihovih je pogleda vidio da nemaju pojma tko je Pjotr Zilber.

Ĉetvrti Šumenko radio je za Jugreftransflot koji je održavao najveću flotu brodova za hlađeniteret u Ukrajini. Budući da je Jugrejtransflot bio javna tvrtka, potrajalo je dok Arkadin nije ušao daposjeti Šumenka koji je radio kao upravitelj prijevoza. Kao i drugdje na podruĉju bivšeg SSSR-a,birokracija je zaustavljala posao. Kako se unutar javnog sektora uopće uspije nešto obaviti, Arkadinnije mogao shvatiti.

Šumenko se naposljetku pojavio, uveo je Arkadina u svoj maleni ured i ispriĉao se zbogkašnjenja. Bio je nizak ĉovjek vrlo tamne kose, malenih ušiju i niska ćela kao u neandertalca. Kada seArkadin pred-stavio, Šumenko reĉe:

- Oĉito ste pronašli krivog ĉovjeka. Ja ne poznajem nijednog Pjotra Zilbera.Arkadin pogleda na svoj popis:- Preostao mi je još samo jedan Oleg Šumenko.- Dajte da vidim.Šumenko pogleda popis:- Šteta što niste najprije došli k meni. Ova trojica moji su rođaci.A peti, onaj kojeg još niste posjetili, neće vam puno pomoći. Mrtav je.Ribarska nezgoda, prije šest mjeseci - vratio mu je popis.-No nije sve izgubljeno. Ima još jedan Oleg Šumenko. Iako nismo u rodu, ljudi nas ĉesto

zamijene jer imamo isto oĉevo ime, Ivanoviĉ. On nema fiksni telefon te zbog toga ĉesto nazovu meneumjesto njega.

- Znate li gdje bih ga mogao pronaći?Oleg Ivanoviĉ Šumenko pogledao je na sat:- U ovo vrijeme znam, bit će na poslu. Bavi se proizvodnjom vina, znate. Šampanjca. No, koliko

sam shvatio, Francuzi kažu da se taj naziv ne smije upotrebljavati za vina koja se proizvode izvanpokrajine Champagne - podsmjehnuo se - no Vinarija Sevastopolj ipak proizvodi priliĉno dobaršampanjac.

Arkadina je poveo iz ureda kroz jednoliĉne hodnike prema gole-mom glavnom predvorju:- Poznajete li grad, gaspadin Arkadin? Sevastopolj se dijeli na pet okruga. Nalazimo se u

okrugu Gagarinski nazvanom prema našem prvom astronautu, Juriju Aleksejeviĉu Gagarinu. Ovo jezapadni dio grada.

U sjevernom je dijelu okrug Nakhimovski gdje se nalaze divovski suhi dokovi. Možda se ĉuli zanjih. Niste? Nema veze. U istoĉnom dijelu,

daleko od mora, nalazi se ruralni dio grada; pašnjaci i vinogradi, veliĉanstveno je ĉak i u ovo

doba godine.Preko mramornog je poda prešao do dugaĉke pregrade iza koje je sjedilo nekoliko ĉinovniku

koji su izgledali kao da u zadnjih godinu dana baš i nisu imali posla. Jedan je od njih Šumenku daoplan grada na kojem je nešto oznaĉio. Zatim ga je dao Arkadinu pokazujući zvjezdicu koju je ucrtao:

- Ovdje se nalazi vinarija.Bacio je pogled prema van:- Nebo se razvedrava. Tko zna, dok onamo stignete, možda se ĉak i ukaže sunce.Bourne je prolazio ulicama Georgetowna sigurno zaklonjen među mnoštvom studenata koji su

lunjali ulicama u potrazi za pivom, mladićima i djevojkama. Neupadljivo je slijedio muškarca izrestorana koji je, pak, pratio Moiru.

Kada je zakljuĉio da je ĉovjek uistinu prati, udaljio se i vratio na cestu i odatle nazvao Moiru.- Pada li ti na pamet netko tko bi te htio držati na oku?- Vjerojatno nekolicina - reĉe mu ona. - Za poĉetak, oni za koje radim. Rekla sam ti da su postali

paranoiĉni otkad gradimo terminal u Long Beachu. Onda možda i NoHoldEnegry. Već mi šestmjeseci nude posao potpredsjednice. Nije nemoguće da me žele bolje upoznati kako bi zasladiliponudu.

-Netko osim njih?-Ne.Rekao joj je što želi da uĉini, a sada kad je u Georgetownu pao mrak to je i ĉinila. Oni uvijek

imaju navike, ti koji vrebaju iz sjena, neobiĉnosti nastale u dosadnim satima koje samotno provode naposlu.

Ovaj je volio hodati uz unutarnju stranu ploĉnika kako bi se mogao skloniti uz ulaz ako zatreba.Sada kada je otkrio njegovu posebnost, vrijeme je da ga sredi. No dok se Bourne probijao kroz

gomilu, približavao se uhodi, spazio je nešto drugo. Ĉovjek nije bio sam. Drugi je uhoda zauzeoparalelan položaj na drugoj strani ulice, što je imalo smisla. Ako Moira odluĉi prijeći ulicu, uovakvoj bi je gomili lako mogao izgubiti iz vida. Tko god oni bili, ovi ljudi malo prepuštaju sluĉaju.

Bourne se utopio među prolaznike prilagodivši svoj korak brzini kretanja gomile. Istodobno jenazvao Moiru. Stavila je bloetooth-slušalicu kako bi neupadljivo mogla preuzeti poziv. Bourne joj jedao detaljne upute, a zatim prekinuo i nastavio pratiti uhode.

Dok su joj trnci prolazili vratom kao da je ubojica ima na nišanu, Moira je prešla na drugustranu ulice i krenula prema ulici M. Najvažnije na što mora paziti, rekao joj je Bourne, jest da sekreće normalnom brzinom, ni brzo ni polako. Jason ju je uznemirio kad joj je rekao da je slijede.Samo je pokušavala glumiti smirenost. Bilo je mnogo ljudi iz njezina prošlog i sadašnjeg života kojibi je mogli slijediti, mnoge od njih nije spomenula kad ju je Jason pitao. Međutim, sada kada jeotvorenje terminala za ukapljeni zemni plin toliko blizu, ovo je bio zlokoban znak. Silno je željelapodijeliti s Jasonom vijest koju je danas primila o mogućnosti da terminal postane meta terorista, nesamo u teoriji, nego i u stvarnosti. No nije to smjela, osim ako ne poĉne raditi za njih. Rigoroznim seugovorom obvezala da nikome izvan tvrtke ne smije reći povjerljive podatke.

Kod 31. ulice SZ, krenula je prema jugu, prema rijeĉnom kanalu.Kad je prešla trećinu ulice, na njezinoj se strani ukazala neuoĉljiva ploĉica s ugraviranim

natpisom Dragulj. Otvorila je vrata boje rubina, ušla u skupi novi restoran. Bilo je to mjesto gdje sujela ukrašavali kaffir limetom, sušenim đumbirom i crvenim zrncima grejpa.

Milo se osmjehnuvši upravitelju, rekla mu je da traži prijateljicu.Prije nego što je stigao provjeriti u knjizi rezervacija, rekla mu je da je njezina prijateljica s

muškarcem ĉije ime ne zna. Bila je ovdje nekoliko puta, jedanput s Jasonom, pa je znala raspored

prostorija. U stražnjem dijelu sljedeće sobe bio je kratak hodnik. Uz desnu stranu zida bila su dvaistodobno muška i ženska zahoda. Kad se produži dalje, a upravo je to ona uĉinila, dođe se dokuhinje s jarkim svjetlima, tavama od nehrđajućeg ĉelika, bakrenim loncima i golemim štednjacimakoji plamte od vrućine. Mladi muškarci i žene kretali su se prostorijom naizgled vojniĉkompreciznošću - pomoćnici glavnoga kuhara, kuhari razliĉitih sekcija kuhinje, poslužitelji, slastiĉarka injezini pomoćnici, svi su radili pod budnim nadzorom glavnoga kuhara.

Svi su bili previše usredotoĉeni na svoj posao da bi primijetili Moiru. Kad su je uoĉili, već jenestala kroz stražnja vrata. U pokrajnjoj uliĉici s kontejnerima ĉekao ju je taksi tvrtke White Topupaljena motora. Ušla je i taksije krenuo.

Arkadin se vozio brdima ruralnog okruga Nakhimovski koja su ĉak i po zimi raskošno izgledala.Prošao je uz razliĉita polja okružena niskim pošumljenim podruĉjima. Nebo se razvedravalo, tmurnioblaci puni kiše već su nestajali, zamjenjivali su ih visoki kumulusi koji su na sunĉevoj svjetlostikoja je dolazila sa svih strana blistali kao žeravica.

Prostrane vinograde prekrivao je zlaćani sjaj dok se približavao Vinariji Sevastopolj. U ovodoba godine, naravno, nije bilo lišća ni plodova, a niski trsovi izvijeni poput slonovih surli živjeli susvojim životom, što je vinogradu davalo tajanstven, mistiĉan izgled, kao da bi usnulu lozu moglaprobuditi samo ĉarobnjakova ĉarolija.

Krupna žena po imenu Jetnikova predstavila se kao nadglednica Olega Ivanoviĉa Šumenka;ĉinilo se da u vinariji nema kraja nizu za-povjednika. Ramena su joj bila široka kao i Arkadinova,imala je okruglo lice podleglo utjecaju votke s neobiĉno sitnim crtama lica koje su podsjećale nalutku. Oko glave je svezala staromodni rubac, a ĉinila se silno zauzetom.

Kadje tražila Arkadina da joj kaže ĉime se bavi, izvukao je jedan od lažnih osobnih dokumenata.Prema ovome, bio je pukovnik iz SBU-a, Ukrajinske tajne službe. Vidjevši iskaznicu SBU-a,Jetnikova je klonula poput uvele ruže i pokazala mu gdje može pronaći Šumenka.

Slijedeći njezine upute, Arkadin je prolazio hodnicima. Otvorio je svaka vrata do kojih bidošao, virnuo u urede, ormare, skladišta i sliĉna mjesta te se ispriĉavao onima koje bi pritom omeo.

Kada ga je pronašao, Šumenko je radio u prostoriji za fermentaciju. Bio je mršav kao ĉaĉkalicai mnogo mlađi nego što je Arkadin oĉekivao; imao je najviše tridesetak godina. Imao je gustu kosuboje zlatošipke koja je stršala poput niza pijetlovih kresta. Iz prijenosnog CD-uređaja treštala jeglazba; britanska grupa, The Cure. Arkadin je mnogo puta ĉuo tu pjesmu u moskovskim klubovima, noiznenadila ga je ovdje na Krimu.

Šumenko je stajao na gredi visokoj ĉetiri metra, nagnut nad ĉeliĉnom spravom veliĉine kita.Ĉinilo se da nešto njuši, možda najnoviji pjenušac koji je proizveo. Šumenko nije stišao glazbu, negoje pozvao Arkadina da mu se pridruži.

Arkadin se bez oklijevanja okomitim ljestvama spretno popeo na gredu. Kvasan, pomalo slatkastmiris fermentacije golicao mu je nos-nice, nagnao ga je da grubo protrlja vrh nosa kako pri sprijeĉiokihanje.

Njegovo izvježbano oko promotrilo je sve u bližoj okolini, upijajući svaki, pa i najmanji detalj.- Oleg Ivanoviĉ Šumenko?Ţgoljav mladić odložio je blok na koji je zapisivao bilješke:- Izvolite - nosio je odijelo koje mu nije pristajalo. Kemijsku olovku spremio je u džep sakoa,

pridružio ju je nizu drugih. - A vi ste?- Prijatelj Pjotra Zilbera.- Nikada nisam ĉuo za njega.No pogled ga je već izdao. Arkadin je pružio ruku, pojaĉao glazbu:

- No on je ĉuo za tebe, Olegu Ivanoviĉu. Štoviše, priliĉno si mu važan.Šumenko je namjestio lažan osmijeh:- Nemam pojma o ĉemu govorite.- Došlo je do kobne pogreške. Treba mu vratiti onaj dokument.I dalje nasmiješen, Šumenko je ruke gurnuo u džepove:- Još jedanput, moram vam reći...Arkadin ga je pokušao zgrabiti, no Šumenko je tada ispružio desnu ruku u kojoj je držao

poluautomatski pištolj GSh-18 i uperio ga Arkadinu u srce.- Hm. Odgovarajuće si naciljao, u najmanju ruku - reĉe Arkadin.- Ne miĉi se, molim te. Tko god da jesi, a nemoj se ni truditi reći mi ime jer će ionako bili

lažno, nisi Pjotrov prijatelj. On je vjerojatno mrtav. Možda si ga ĉak ti i ubio.- No priliĉno je teško stisnuti obaraĉ - nastavi Arkadin kao da ga nije ĉuo - pa ću imati desetinku

sekunde više.- Desetinka sekunde nije ništa.- To mi je taman dovoljno.Baš kao što je Arkadin htio, Šumenko zakoraĉi unatrag prema zaobljenoj strani spremnika kako

bi bio na povoljnijoj udaljenosti:- I dok tugujem zbog Pjotrove smrti, branit ću našu mrežu svojim životom.Povukao se još jedan korak unatrag kad je Arkadin zakoraĉio prema njemu.- Past ćeš s velike visine pa ti predlažem da se okreneš, spustiš po ljestvama i nestaneš u usranu

rupetinu iz koje si izmilio.Dok se Šumenko povlaĉio unatrag, nogom je prešao preko kvasca koji je Arkadin ranije

primijetio. Šumenkovo desno koljeno krenulo je u stranu, a ruku s pištoljem GSh-18 instinktivno jepodigao da pokuša sprijeĉiti pad.

Jednim dugaĉkim korakom Arkadin se našao unutar njegove linije obrane. Posegnuo je zapištoljem, promašio je. Šakom je opalio Šumenka po desnom obrazu, odbacio ga je postrance premadijelu spremnika između dviju ispupĉenih preĉki. Šumenko je zamahnuo rukom u horizontalnom luku,nišan pištolja GSh-18 pogodio je most Arkadinova nosa, potekla je krv.

Arkadin je još jedanput posegnuo za pištoljem i, nagnuta nad za-obljenom plohom nehrđajućegĉelika, dva su se muškarca pograbila.

Šumenko je bio nevjerojatno snažan za nekog tako mršavog, a bio je i vrstan u borbi prsa o prsa.Dobro se obranio od svakog Arkadinova udarca. Sada su bili jako blizu, udaljeni jedva za dužinuruke. Brzo su micali udove, ruke, laktove, podlaktice, ĉak i ramena kojima su htjeli nanijeti bol ili je,u obrani, smanjiti.

Ĉinilo se da Arkadin polako svladava protivnika, no Šumenko je dvaput zamahnuo i uspio držakpištolja zabiti u Arkadinovo grlo.

Snažno je pristinuo pokušavajući probiti Arkadinov dušnik. Arkadinu je jedna ruka zaglavilaizmeđu njihovih tijela. Drugom je Šumenka udarao postrance po trupu, no nije imao toliko snage kaoŠumenko pa udarci nisu bili djelotvorni. Kada je Šumenka pokušao pogoditi u bubrege, ovaj jeizmaknuo bokove pa mu se ruka odbila od bedrene kosti.

Šumenko je iskoristio prednost, nagnuo je Arkadina preko ograde, drškom pištolja i gornjimdijelom tijela pokušavao je Arkadina gurnuti s grede. Valovi tame Arkadinu su zamutili vid, bio je toznak da mu mozak vapi za kisikom. Podcijenio je Šumenka i sada će to platiti.

Nakašljao se pokušavajući normalno disati, a onda poĉeo kašljati kao da će povraćati. Tada jeslobodnu ruku poĉeo micati gore po Šumenovku sakou. Šumenku, koji usredotoĉeno pokušava ubiti

uhodu, to će se ĉiniti kao Arkadinov posljednji pokušaj da oslobodi ruku.Arkadin ga je zatekao potpuno nespremnog kada mu je izvukao kemijsku iz prednjeg džepa i

zabio mu je u lijevo oko.Šumenko je odmah ustuknuo. Arkadin je zgrabio GSh-18 kad je ranjenom muškarcu pao iz

beživotne ruke. Kad se Šumenko srušio na gredu, Arkadin ga je zgrabio za košulju i kleknuo kako bibili u istoj razini.

- Dokument - reĉe. A kad je Šumenkova glava poĉela visjeti reĉe:- Olege Ivanoviĉu, slušaj me. Gdje je dokument?Neozlijeđeno mu je oko zablistalo, potekle su mu suze. Usta su mu se pomicala. Arkadin ga je

stresao tako da je zavapio od boli.- Gdje je?- Nema ga.Arkadin je morao pognuti glavu da ĉuje Šumenkovo šaptanje uz buĉnu glazbu. Umjesto The Cure

sada su svirali Siouxie and the Ban-shees.- Kako misliš da ga nema?-Proslijeđeno je po mreži - Šumenko je nakrivio usta u nešto nalik osmijehu. - Nisi to htio ĉuti,

prijatelju Pjotra Zilbera, zar ne? - Trepnuo je da otjera suze iz neozlijeđena oka. - Budući da si tisada došao do kraja, priđi bliže da ti odam tajnu.

Obliznuo je usne dok se Arkadin saginjao, a onda nasrnuo naprijed i ugrizao Arkadina za desnouho.

Arkadin je reagirao bez razmišljanja. Cijev GSh-18 zabio je Šumenku u usta, povukao obaraĉ.Gotovo istog trena shvatio je da griješi i na šest razliĉitih jezika povikao: Sranje!

4Skriven duboko u sjeni preko puta restorana Dragulj, Bourne je vidio dadvojac izlazi. Po živĉanom izrazu lica znao je da im je Moira pobjegla.Promatrao ih je dok su zajedno odlazili. Jedan je poĉeo razgovarati na mobitel. Na trenutak je

prestao da kolegu nešto upita, a onda nastavio telefonski razgovor. Do tada su došli do ulice M, SZ.Završio je razgovor, spremio mobitel. Ĉekali su na uglu promatrajući izazovne djevojke u prolazu.Nisu stajali ležerno, primijetio je Bourne, nego uspravno kao

stupovi, ruke su im visjele sa strane. Izgledalo je kao da ĉekaju da ih netko pokupi; bio je todobar izbor za ovakvu noć kada je lutrija pronaći

parkirno mjesto i kad automobila u ulici M ima kao pljeve.Bourne, koji nije imao vozilo, pogledao je uokolo i vidio bicik-lista koji je dolazio 31. ulicom,

SZ, iz smjera rijeĉnoga kanala. Kako bi izbjegao promet, vozio se po kanaliću oborinskih voda.Bourne je mudro krenuo prema njemu i stao pred njega. Biciklist se brzo zaustavio i glasno povikao.

- Trebam tvoj bicikl - reĉe Bourne.- Pa ne možeš ga dobiti, stari - odgovori biciklist s teškim britanskim naglaskom.Na uglu 31. i ulice M, crni GMC-ov terenac zaustavio se uz ploĉnik ispred ono dvoje

muškaraca.Bourne stavi ĉetiristo dolara biciklistu u ruku:- Rekao sam ti, odmah.Mladić je na trenutak zurio u novac. Tada skoĉi s bicikla i reĉe:- Samo izvoli.Kad se Bourne smjestio, dodao mu je svoju kacigu:- Trebat ćeš i ovo, stari.

Dvojac je već ušao u terenac, auto se ukljuĉio u gusti promet. Bourne je krenuo, a biciklist jeslegnuo ramenima i krenuo nogostupom.

Kad je došao do križanja, Bourne je skrenuo desno u ulicu M. Terenac je bio tri automobilaispred njega. Bourne se probijao kroz promet, stao je tako da ide ukorak s terencem. Na 30. ulici SZdoĉekalo ih je crveno svjetlo. Bourne je morao spustiti nogu pa je zato krenuo kasnije nego terenackoji je pojurio prije nego što se upalilo zeleno. Terenac je pretekao ostala vozila, a Bourne je jurnuonaprijed. Bijela Toyota dolazila je iz 30. ulice prema raskrižju, išla je ravno na njega pod kutom oddevedeset stupnjeva. Bourne je naglo ubrzao, popeo se na ploĉnik, a skupina pješaka sudarila se sonima iza sebe uz provalu psovki. Bijesno trubeći, Toyota ga je izbjegla i proklizala prema ulici M.

Bourne je dobro odmaknuo naprijed, a terenca je zaustavio zastoj ispred njih, na mjestu gdje suse ulica M i avenija Pennsylvania križale s 29. ulicom. Baš kad se približio semaforu, GMC jeodjurio i tada je shvatio da su ga primijetili. Problem s biciklom, pogotovo kada uzrokuje manju strkupri prolasku kroz crveno svjetlo, jest to što biciklist postane uoĉljiv, upravo suprotno od onoga što jehtio.

U pokušaju da najbolje iskoristi situaciju koja se pogoršala, Bourne je zanemario oprez islijedio brzi terenac koji je skrenuo u aveniju Pennsylvania. Dobra je vijest bila to što terenac zbogzastoja nije mogao i dalje ubrzavati. Još dobrih vijesti: na redu je bilo još jedno crveno svjetlo. Ovajje put Bourne spreman ĉekao da terenac pojuri ravno naprijed. Vrludajući između vozila ponovno jeubrzao i projurio kroz crveno zajedno s velikim terencem. Baš kad je došao do pješaĉkog pri-

jelaza, skupina pijanih tinejdžera spustila se s nogostupa kako bi prešla aveniju. Zakrĉili sutraku iza terenca i bili su toliko glasni da nisu ĉuli Bourneovo upozorenje ili uopće nisu ni marili.Nije mu preostalo drugo nego naglo skrenuti desno. Prednjom je gumom udario rubnjak, bicikl jeodskoĉio. Ljudi su mu se sklanjali s puta jer je, zapravo, jurio kao raketa. Bourne je nastavio vozitidalje kada se spustio na tlo, no jednostavno nije imao kamo skrenuti a da ne naleti na novu skupinudjece.

Stiskao je koĉnice bez mnogo uspjeha. Nagnuvši se udesno, prisilno je srušio bicikl i razderaodesnu nogavicu kada je pao na beton.

- Jeste li dobro?- Što vi to izvodite?- Zar niste vidjeli crveno svjetlo?- Mogli ste ubiti sebe ili nekoga drugoga!Našao se u gunguli glasova pješaka koji su ga okružili pokušavajući ga izvući ispod bicikla.

Bourne im je zahvalio dok je žurno ustajao.Potrĉao je nekoliko metara uz aveniju, no kao što se i bojao, GMC već je davno otišao.Uz niz raznovrsnih soĉnih psovki Arkadin je prekapao po džepovima Olega Ivanoviĉa Šumenka

koji se trzao na zakrvavljenoj gredi duboko u Vinariji Sevastopolj. Dok je to radio, pitao se kako jemogao biti toliko glup. Uĉinio je upravo ono što je Šumenko htio, to jest, ubio ga je.

On bi radije bio umro nego otkrio ime sljedeće osobe u mreži Pjotra Zilbera.No ipak, postojala je mogućnost da kod sebe ima nešto što bi Arkadina moglo odvesti dalje.

Arkadin je već složio hrpicu kovanica, novĉanica, ĉaĉkalica i tome sliĉnoga. Rastvorio je svakikomadićak papira na koji je naišao, no ni na jednom nije pisalo ni ime ni adresa, samo popisikemikalija, vjerojatno onih koje su u vinariji koristili za fermentaciju ili za redovito ĉišćenjespremnika.

Šumenkov je novĉanik bio priliĉno jadan: bio je tanak, sadržavao je izblijedjelu sliku starijegpara koji se smijao okrenut prema suncu i fotoaparatu, Arkadin je pretpostavio da su mu to roditelji,

kondom u istrošenom omotu, vozaĉku dozvolu, prometnu knjižicu, iskaznicu jedriliĉarskog kluba,zadužnicu za deset tisuća grivna (nešto manje od dvije tisuće ameriĉkih dolara); dva raĉuna, jedan izrestorana, drugi iz noćnog kluba; staru sliku nasmijane mlade djevojke.

Spremajući u džep raĉune, jedine tragove koji su imali smisla, sluĉajno je okrenuo zadužnicu.Na poleđini je pisalo ime Devra, napisa-no krutim, šiljastim ženskim rukopisom. Arkadin je htiopotražiti još stvari, no ĉuo je elektroniĉko pištanje, a potom kreštav Jetnikovin glas.

Pogledao je uokolo i vidio staromodan voki-toki koji je na uzici visio s ograde. Gurnuvši papireu džep, požurio je po gredi, spustio se ljestvama, pronašao izlaz iz prostorije za fermentacijušampanjca.

Šumenkova šefica, Jetnikova, marširala je prema njemu kroz labirint hodnika kao da predvodiulazak Crvene armije u Varšavu. Ĉak je i s te udaljenosti vidio namrgođeno lice. Za razliku od ruskihosobnih dokumenata, ukrajinski su mu bili slabašni. Prošli bi letimiĉnu kontrolu, no nakon bilo kakveprovjere, razotkrili bi ga.

-Nazvala sam ured SBU-a u Kijevu. Malo su vas istražili, pukovniĉe- Jetnikova više nije zvuĉala uslužno nego neprijateljski. Narogušila se kao dikobraz spreman na

borbu. - Nikad nisu ĉuli za...Tiho je vrisnula kada joj je jednom rukom stisnuo usta, a drugom je udario u solarni pleksus. U

njegovu naruĉju klonula je poput krpene lutke, a on ju je vukao hodnikom dok nisu došli do ostave.Otvorio je vrata, ugurao je unutra i ušao za njom.

Ispružena na podu, Jetnikova je polako dolazila k sebi. Odmah je poĉela s praznim prijetnjama,s kletvama i obećavanjem kobnih posljedica za zlodjela koja je pretrpjela. Arkadin je nije ĉuo, nijeju ĉak ni vidio. Pokušao je iskljuĉiti prošlost, no kao i uvijek, savladale su ga uspomene. Obuzele suga, više nije bio pri sebi; poput droge, izazvale su privid sna koji mu je s godinama postao poznat kaobrat blizanac.

Kleĉeći iznad nje, izbjegavao je njezine udarce, trzaje ĉeljusti. Izvadio je skakavac iz koricavezanih oko desne potkoljenice. Kada je škljocnuo, a dugaĉka tanka oštrica iskoĉila, lice Jetnikoveizobliĉilo se od straha. Razrogaĉila je oĉi i poĉela glasno disati, nagonski je podigla ruke.

- Zašto to radiš? - zavapila je. - Zašto?- Zbog onoga što si uĉinila.- Što? Što sam uĉinila? Ja te uopće ne poznajem!- Ali ja poznajem tebe - raširivši joj ruke, Arkadin se primio posla.Ubrzo, kada je završio, slika pred oĉima ponovno je postala jasna.Duboko je udahnuo i stresao se, kao da pokušava otkloniti uĉinak anestetika. Zurio je u truplo

bez glave. Tada se sjetio, šutnuo glavu u kut pun prljavih krpa. Na trenutak se zanjihala kao brod naotvorenom moru. Ĉinilo mu se da su oĉi posivjele od starosti, no bio je to samo sloj prašine, aolakšanje koje je priželjkivao ponovno mu je pobjeglo.

- Tko su oni? - pitala je Moira.- U tome je problem - odgovori joj Bourne. -Nisam uspio doznati.Pomoglo bi mi da znam zašto su te slijedili.Moira se namrštila:- Pretpostavljam da ima veze s osiguranjem terminala za ukapljeni zemni plin.Sjedili su jedno uz drugo u Moirinoj dnevnoj sobi, malenom, ugod-nom prostoru u

Georgetownu, u staroj kući od crvene i smeđe opeke u Ulici Cambridge Place, SZ, kraj knjižniceDumbarton Oaks. Vatra je gorjela i pucketala u kaminu od opeka; espresso i konjak stajali su na

stoliću ispred njih. Kauĉ presvuĉen baršunom bio je dovoljno dubok da se Moira na njemu

skvrĉi. Imao je velika zaobljena odmorišta za ruke i naslon do visine vrata.- Jedno ti mogu reći, - reĉe Bourne - ti su ljudi profesionalci.- Ima smisla - odgovori. - Svaki kunkurent moje tvrtke angažirao bi najbolje ljude. To ne mora

znaĉiti da sam u opasnosti.No Bourne je ipak osjetio udarac boli zbog gubitka Marie, a onda je pažljivo i s puno

poštovanja zatomio osjećaj.- Još kave? - pitala je Moira.- Da, molim.Bourne joj je dao svoju šalicu. Kad se sagnula, tanka vesta s V-izrezom otkrila je gornji dio

njezinih ĉvrstih grudi. U tom je trenutku podigla pogled i susrela se s njegovim. Oĉi su joj sevragolasto sjajile.

- O ĉemu razmišljaš?- Vjerojatno o onom o ĉemu i ti razmišljaš.Ustao je, pogledom potražio kaput:- Mislim da bih trebao otići.-Jasone...Zastao je. Zbog svjetiljke, lice joj je imalo zlatan sjaj.- Nemoj - rekla je. - Ostani. Molim te.Odmahnuo je glavom:- Oboje znamo da to nije dobra ideja.- Samo veĉeras. Ne želim biti sama, ne nakon ovog što si otkrio.Malo je zadrhtala:- Ranije sam glumila hrabrost, ali ja nisam kao ti. Ježim se od pomisli da me netko prati.Pružila mu je šalicu kave:- Ako ti to pomaže, radije bih da spavaš ovdje. Kauĉ je priliĉno udoban.Pogledao je tople zidove od kestenova drva, tamne drvene rolete, blistave detalje u sobi u

obliku vaza ili zdjela za cvijeće. Kutija od ahata na zlatnim nogama stajala je na komodi odmahagonija. Maleni mjedeni brodski sat kucao je pored nje. Zbog fotografija francuskog krajolikaljeti i u jeseni istodobno se osjećao žalosno i nostalgiĉno.

Zbog ĉega toĉno, nije znao. lako je u mislima prebirao po uspomenama, nijedna se nije pojavila.Njegova je prošlost bila kao tamno zaleđeno jezero.

- Jest, udoban je - primio je šalicu i sjeo kraj nje.Stavila je jastuk na grudi:- Hoćemo li porazgovarati o onomu što smo izbjegavali cijele veĉeri.- Ne volim baš govoriti.Nasmiješila se:- Koji od vas dvojice ne voli govoriti, David Webb ili Jason Bourne?Bourne se nasmijao i popio gutljaj kave:- Što ako kažem: obojica?- Morala bih te prozvati lažljivcem.- To ne možemo dopustiti, zar ne?- Ne bih tako htjela - jedan je obraz oslonila o ruku, ĉekala je. Kada je vidjela da neće više ništa

reći, ona je nastavila. - Molim te, Jasone.Samo razgovaraj sa mnom.Ponovno se pojavio stari strah od zbližavanja, no istodobno je osjetio da nešto u njemu kopni,

kao da se njegovo zaleđeno srce poĉelo topiti. Već nekoliko godina strogo se držao odluke da ljudedrži na distan-ci. Alex Conklin je ubijen, Marie je mrtva, Martin Lindros nije se uspio izvući s MiranŠaha. Svi su otišli, njegovi jedini prijatelji i prva ljubav.

Iznenadio se kad je shvatio da ga nije privukao nitko osim Marie. Nije dopuštao sebi taj osjećaj,no sada nije bilo pomoći. Je li za to zaslužna osobnost Davida Webba ili pak Moirina? Bila jesnažna, samouvjerena.

U njoj je prepoznao srodnu dušu, nekoga tko je svijet promatrao kao i on: kao netko tko onamone pripada.

Zagledao se u njezino lice, rekao je što mu je bilo na umu:- Svatko s kim se zbližim umre.Uzdahnula je, nakratko je svoju ruku položila na njegovu:- Neću umrijeti - njezine tamnosmeđe oĉi blistale su na svjetlu.- Uostalom, nije tvoja dužnost da me štitiš.Bio je to još jedan razlog zašto ga je privlaĉila. Bila je vatrena; ratnica, na svoj naĉin.- Onda mi iskreno odgovori. Jesi li uistinu sretan na fakultetu?Bourne je na trenutak razmišljao, njegov unutarnji sukob postao je nepodnošljiva buka:- Mislim da jesam.Nakon kratke pauze, dodao je:- Mislio sam da jesam.Ţivot s Marie bio je zlatno doba, no Marie je umrla, a taj je život prošlost. Sada kada je nema

morao se suoĉiti sa zastrašujućim pitanjem: Tko je David Webb bez nje? Više nije obiteljski ĉovjek.Svoju je djecu, sada je to uvidio, mogao odgajati samo uz njezinu ljubav i pomoć. Sada je prvi putshvatio što je povratak na fakultet uistinu znaĉio. Pokušavao je vratiti zlatno doba koje imao s Marie.Profesor Specter nije bio jedini koga nije htio razoĉarati, nije htio razoĉarati ni Marie.

- O ĉemu razmišljaš? - nježno je rekla Moira.- Ni o ĉemu - odgovori. - Baš ni o ĉemu.Kratko ga promotri. Zatim kimne:- Onda dobro.Ustala je, nagnula se, poljubila ga u obraz:- Pripremit ću ti kauĉ.- U redu je, samo mi reci gdje je ormar s posteljinom.Pokazala mu je:- Ondje.Kimnuo je.- Laku noć, Jasone.- Vidimo se ujutro. No vrlo rano. Imam...- Znam. Doruĉak s Dominicom Specterom.Bourne je ležao na leđima s jednom rukom iza glave. Bio je umoran; bio je uvjeren da će odmah

zaspati. No sat nakon što je ugasio svjetlo ĉinilo mu se da je san udaljen tisuću kilometara. S vremenanavrijeme crveno-smeđi komadi žeravice prelomili bi se i nježno se urušili. Zurio je u zrakesvjetlosti koje su se pro vukle kroz drvene rolete, nadao se da će ga povesti u daleke krajeve, a unjegovu je to sluĉaju znaĉilo u prošlost. Na neki se naĉin osjećao kao ĉovjek koji je ostao bez ruke,ali je još osjeća iako je odrezana. Osjećaj da mu uspomene bježe, da ih se ne može prisjetiti,izluđivao ga je poput žudnje koju ne može zadovoljiti. Ĉesto bi poželio da se uopće niĉega ne sjeća tese upravo zbog toga Moirina ponuda ĉinila toliko primamljivom. Snažno ga je privlaĉila ideja o

novom poĉetku, bez povlaĉenja stare tuge i tragedija. Oduvijek ga je pratio taj unutarnji sukob, većidio života, bio on David Webb ili Jason Bourne. No ipak, htio on to ili ne, prošlost je bila ondje,ĉekala ga je kao vuk u mraku, samo kad bi mogao doprijeti s onu stranu tajan-stvene brane koju jepodigao njegov um. Nije bilo prvi put u životu da se pita kakve li je to još druge traume pretrpio uprošlosti da se njegov um tako brani. Od pomisli na to da odgovor leži upravo u njegovoj glavi

ledila mu se krv jer upravo je to bilo njegovo prokletstvo.- Jasone?Vrata Moirine spavaće sobe bila su otvorena. Unatoĉ tami, oštrim je oĉima razabrao njezinu

siluetu koja se bosonoga polako kretala prema njemu.- Nisam mogla zaspati - rekla je hrapavim glasom. Zaustavila se na nekoliko koraka od mjesta

gdje je on stajao. Nosila je svileni ogrtaĉs kašmirskim uzorkom, vezan u struku. Bilo je lako nazrijeti njezine raskošne obline.Na trenutak su stajali u tišini.- Lagala sam ti ranije - tiho je rekla. - Ne želim da spavaš ovdje.Bourne se podboĉio na jedan lakat:-1 ja sam lagao. Razmišljao sam o onome što sam nekoć imao i za što se oĉajniĉki hvatam. Ali

to je nestalo, Moira. Zauvijek je nestalo.Spustio je jednu nogu:- Ne želim izgubiti tebe.Kretala se jako usporeno, a na zraci svjetla zablistale su suze koje su joj potekle iz oka:- Nećeš, Jasone. Obećavam ti.Ponovno je zavladala tišina, ovaj put toliko snažna da se ĉinilo kao da su sami svijetu.Naposljetku je ispružio ruku i ona mu je prišla. Ustao je s kauĉa, uzeo je u naruĉje. Mirisala je

na limun i geranij. Rukama je prošao kroz njezinu gustu kosu, zgrabio je. Lice je podigla prema njemui usne su im se spojile, njegovo je srce sa sebe streslo još jedan sloj leda. Nakon dugo vremenaosjetio je da spušta ruke na bokove i odmaknuo se.

Razvezala je povez oko struka i ogrtaĉ se rastvorio, skliznuo joj s ramena. Njezino golo tijeloimalo je prigušen zlatan odsjaj. Imala je široke bokove i uvuĉen pupak; ĉinilo se da na njezinu tijelunema niĉega što mu se nije sviđalo. Tada je ona njega primila za ruku, povela ga u svoju posteljugdje su se poput izgladnjelih životinja obrušili jedno na drugo.

Bourne je sanjao da stoji kraj prozora Moirine spavaće sobe, virio je kroz drvene rolete. Uliĉnarasvjeta obasjala je ploĉnik i ulicu, bacala dugaĉke, kose sjene. Dok je promatrao, jedna se sjenauzdigla s tla, krenula ravno na njega kao da je oživjela i da ga vidi kroz široke drvene letvice.

Bourne je otvorio oĉi, razlika između sna i jave odmah je postala jasna. Na pameti mu je biosamo san; osjetio je da mu srce tuĉe mnogo brže nego što bi ovog trenutka smjelo.

Moira mu je ruku prebacila preko boka. Prebacio ju je natrag na njezinu stranu, tiho se izvukaoiz kreveta. Nag je otišao u dnevni boravak. Pepeo u kaminu ležao je na hladnoj sivoj hrpi. Brodski satpolako je otkucavao prema ĉetvrtom satu u noći. Krenuo je ravno prema zrakama uliĉne rasvjete iprovirio van kao što je to radio u snu. Kao i u snu, rasvjeta je bacala kose sjene na ploĉnik i ulicu.Nije bilo prometa. Sve je bilo mirno i tiho. Potrajalo je minutu ili dvije, no otkrio je kretnju,nezamjetnu, hitru, kao da se netko tko stoji poĉeo namještati s noge na nogu, a onda se predomislio.Ĉekao je da vidi hoće li se micanje nastaviti. Umjesto toga, oblaĉić daha zasjao je na svjetlu tegotovo istog trena nestao.

Brzo se odjenuo. Izbjegavajući prednja i stražnja vrata, iskrao se iz kuće kroz pokrajnji prozor.Bilo je veoma hladno. Suzdržavao je disanje

da ga ne izda isparavanje kao što se dogodilo njegovu promatraĉu.Zaustavio se tik prije nego što je zašao iza ugla zgrade, oprezno je virnuo iza zida od opeke.

Vidio je siluetu ramena, no bila je na pogrešnojvisini, toliko nisko da bi Bourne mogao pomisliti da je promatraĉ dijete.U svakom sluĉaju, nije se pomicala. Povukavši se u sjenu, krenuo je 30.ulicom, SZ, skrenuo u Dent Place koja je išla paralelno s Ulicom Cambridge Place. Kad je

došao do kraja bloka zgrada, skrenuo je lijevo u Cambridge, dio u kojem je živjela Moira. Sada jemogao vidjeti gdje se

toĉno promatraĉ smjestio, ĉuĉao je između dvaju parkiranih automobila gotovo toĉno nasuprotMoirine kuće.

Zapuhao je vlažan vjetar pa se promatraĉ skvrĉio, povukao je glavu među ramena kao kornjaĉa.Bourne je iskoristio trenutak da prijeđe preko puta, na stranu gdje je bio promatraĉ. Ne zaustavljajućise, krenuo je brzo i tiho. Promatraĉ ga je prekasno spazio. Još je okretao glavu kada ga je Bournezgrabio za stražnji dio jakne, leđima ga oslonio na poklopac motora parkiranog automobila.

Okrenuo ga je prema svjetlu. Bourne je vidio njegovo crno lice i u tren oka prepoznao crte lica.Istog ga je trena uspravio, povukao ga natrag u sjenu gdje je znao da su sigurni od pogledaznatiželjnika.

- Isuse Kriste, Tyrone - rekao je - kog vraga ti radiš ovdje?- Ne mogu reći - Tyrone je bio zlovoljan, vjerojatno zato Što ga je otkrio.- Kako to misliš ne možeš reći?- Zato što sam potpisao ugovor o šutnji.Bourne se namrštio:- Deron te ne bi natjerao da potpišeš takvo što.Deron je bio krivotvoritelj umjetnina koji je Bourneu izrađivao dokumente i, ponekad,

jedinstvene inovativne spravice ili oružje s kojim je Deron eksperimentirao.- Ne radim više za Derona.- Tko te natjerao za potpišeš ugovor, Tyorone? - Bourne ga je zgrabio za prednji dio jakne. - Za

koga radiš? Nemam vremena igrati se ovdje s tobom. Odgovori!- Ne smijem.Tyrone je znao biti prokleto tvrdoglav kad bi tako naumio -posljedica odrastanja na okrutnim

ulicama sjeveroistoĉnog predgrađa Washingtona.-Al dobro, valjda te mogu odvest' da sam vidiš.Poveo je Bournea bezimenom uliĉicom iza Moirine kuće, zaustavio se kraj neupadljivog crnog

Chevroleta. Ostavio je Bournea i pokucao na prozor s vozaĉeve desne strane. Prozor se spustio. Kadse sagnuo da nešto kaže osobi koja je bila unutra, Bourne se približio i povukao ga u stranu kako bimogao vidjeti unutra. Prizor ga je zaprepastio. Za upravljaĉem je sjedila Soraya Moore.

5- Promatramo je već gotovo deset dana - rekla je Soraya.- CI? - pitao je Bourne. - Zašto?Sjedili su u Chevroletu. Soraya je upalila motor da se malo ugriju. Poslala je Tyronea kući, iako

je bilo jasno da on želi ostati i paziti na nju.Prema Sorayinim rijeĉima, sada je radio za nju, potpuno neslužbeno, bio joj je, recimo,

jednoĉlana tajna jedinica.- Znaš da ti to ne smijem reći.- Ne, Tyrone mi to ne smije reći. Ti smiješ.

Bourne je surađivao sa Sorayom kada je bio u misiji za spašavanje Martina Lindrosa, osnivaĉa idirektora Tifona. Bila je jedna od rijetkih s kojima je radio na terenu, oba puta u Odesi.

- Vjerojatno bih mogla, - priznala je Soraya - ali neću jer se ĉini da ste ti i Moira Trevor postaliintimni.

Zurila je kroz prozor na osvijetljenu praznu ulicu. Velike, tamnoplave oĉi i napadan nos bili sunajizraženije crte odvažnoga arapskog lica boje cimeta.

Kad se ponovno okrenula prema njemu, Bourne je vidio da joj nije drago otkrivati CI-eveinformacije.

- Imamo novog šerifa u gradu - rekla je Soraya. - Zove se Veronica Hart.- Jesi li ranije ĉula za nju?- Nisam, a nisu ni drugi - slegnula je ramenima. - Priliĉno sam sigurna da je upravo u tome i

stvar. Dolazi iz privatnog sektora. Black River. Predsjednik je odluĉio dovesti novu metlu kojom ćepomesti nered koji smo svi mi stvorili nizom događaja prije nego što su ubili Staroga.

- Kakva je?- Prerano je reći, no u jedno bih se kladila; ona je sigurno puno bolji izbor od drugog kandidata.-A taj je?- Ministar obrane Halliday već godinama pokušava proširiti svoj teren. Radi preko Luthera

LaVallea, obavještajnog cara Pentagona.Govorka se da je LaValle Veronici Hart pokušao preoteti posao direktorice Cl-a.- No ona je pobijedila - kimnuo je Bourne. - To nešto govori o njoj- Soraya je izvukla kutiju

cigareta Lambert & Butler, istresla jednu cigaretu van i zapalila je.- Kada si s tim poĉela? - upitao je Bourne.Soraya je spustila prozor i izdahnula dim u noć na izmaku. - Na dan kad sam promaknuta u

direktoricu Tifona.- Ĉestitam - naslonio se, bio je pod dojmom. - No sad imamo još veću zagonetku. Zašto je

direktorica Tifona u špijunskoj zasjedi u ĉetiri sata ujutro? Rekao bih da je to posao za nekoga napuno nižem položaju Cl-eva hranidbenog lanca.

- Bio bi, da su okolnosti drugaĉije - Soraya je izdahnula, otpuhnula dim kroz prozor. Nakon togaje bacila i ostatak cigarete. Tada se cijelim tijelom okrenula prema Bourneu:

- Nova mi je šefica rekla da ovo obavim sama. Upravo to i radim.- A kakve veze ove tajne radnje imaju s Moirom? Ona je obiĉan civil.- Možda jest, - reĉe Soraya - a možda i nije.Velikim je oĉima promatrala Bourneovu reakciju.- Kopala sam po hrpetini uredske elektroniĉke pošte i zapisa tele-fonskih razgovora unatrag

zadnje dvije godine. Naišla sam na neke nepravilnosti i pokazala ih novoj direktorici.Nakratko je zastala, kao da se nećka treba li nastaviti ili ne:- Radi se o tome da se te nepravilnosti odnose na Martinove privatne razgovore s Moirom.- Ţeliš reći da joj je govorio CI-eve povjerljive podatke?- Iskreno, nismo sigurni. Razgovori nisu bili cjeloviti; morali smo ih sastaviti i pokrpati

elektroniĉkim putem. Neke su rijeĉi nerazumljive, a druge razbacane. Međutim, bilo je jasno da susurađivali na neĉemu izvan uobiĉajenih CT-evih kanala.

Uzdahnula je:- Moguće je da joj je samo pomagao sa sigurnosnim pitanjima u vezi s NextGen Energy

Solutions. No nakon uzastopnih kršenja sigurnosnih propisa, Hart nam je dala do znanja da nesmijemo zanemariti mogućnost da je potajno radila za nekog o kome Martin ništa nije ni znao.

- Misliš, iz njega je muzla podatke. To mi je teško povjerovati.- Znam. Sad znaš zašto ti uopće nisam ni htjela reći.- Rado bih osobno pregledao transkript.- Za to bi se trebao sastati s direktoricom, što ti, iskreno, ne bih preporuĉila. Još ima agenata na

visokim položajima unutar Cl-a koji te smatraju krivim za ubojstvo Staroga.- To je smiješno - odgovori Bourne. - Nisam imao nikakve veze s njegovim ubojstvom.Soraya je rukom prošla kroz gustu kosu:- Ti si u CI doveo Karima al-Jamila misleći da je Martin Lindros.- Izgledao je isto kao Martin, govorio je isto kao i on.- Ti si jamĉio za njega.- Kao i skupina CI-evih psihijatara.- Ti si laka meta za CI. Rob Batt, koji je upravo promaknut u zamjenika direktora, predvodnik je

skupine uvjerenih u to da si shizofreniĉan i nepouzdan odmetnuti agent. Samo ti to kažem.Bourne je nakratko zatvorio oĉi. Stalno je slušao takve optužne na svoj raĉun.- Zaboravila si spomenuti još jedan razlog zbog kojeg sam laka meta. Naslijeđe sam iz ere

Alexa Conklina. Stari je u njega vjerovao, ali nitko drugi nije, uglavnom zato što nitko nije znao štotoĉno radi, pogotovo na programu koji je mene stvorio.

- Još jedan razlog više da se držiš u sjeni.Bourne je bacio pogled kroz prozor:- Imam dogovoren sastanak za doruĉak rano ujutro.Dok se spremao izaći iz automobila, Soraya je svoju ruku položila na njegovu i rekla mu - Drži

se podalje od ovoga, Jasone. To je moj savjet.-A ja cijenim što se brineš za mene - nagnuo se prema njoj i lagano je poljubio u obraz. Tada je

prešao preko ceste. Trenutak poslije, nestao je u mraku.Ĉim joj je nestao iz vidika, Bourne je rasklopio mobitel koji joj je uzeo kad se sagnuo da je

poljubi. Brzo je pronašao broj Veronice Hart i nazvao je. Pitao se hoće li je probuditi, no kada jeodgovorila na poziv zvuĉala je sasvim budno.

- Kako napreduje nadgledanje? - Imala je jak, ugodan glas.- Upravo o tome želim razgovarati s vama.Trenutak šutnje prije njezina odgovora bio je nevjerojatno kratak:-Tko je to?- Jason Bourne.- Gdje je Soraya Moore?- Soraya je dobro, direktorice. Samo sam htio kontaktirati s vama nakon što sam je uhvatio u

zasjedi, a znao sam da mi Soraya svojevoljnone bi dala broj.- Dakle, ukrali ste joj mobitel.- Ţelim se naći s vama - rekao je Bourne. Nije imao mnogo vremena. Soraya bi svakog trenutka

mogla posegnuti za mobitelom, vidjet će da ga je uzeo i krenuti za njim. - Ţelim vidjeti dokaze zbogkojih ste poĉeli nadzirati Moiru Trevor.

- Ne volim kad mi se naređuje što trebam raditi, a pogotovo kad to ĉini odmetnuti agent.- No naći ćete se sa mnom, direktorice, jer ja sam vaša veza s Moirom. Ja sam najbrži naĉin da

doznate je li ona doista negativka ili ste u uzaludnom lovu.- Mislim da ću se držati provjerenih naĉina. - Veronica Hart sjedila je u svojem novom uredu s

Robom Battom i svojem je zamjeniku nijemo usnama izgovorila Jason Bourne.

- No ne možete - preko slušalice joj je govorio Bourne. - Sada kad sam vas uhvatio u uhođenjumogu se pobrinuti da vam Moira pobjegne.

Hart je ustala:- Također ne volim prijetnje.- Nema potrebe da vam prijetim, direktorice. Samo iznosim ĉinjenice.Batt je promatrao njezin izraz lica i slušao odgovore pokušavajući razabrati o ĉemu govore.

Radili su bez prestanka otkad se vratila sa sastanka s predsjednikom. Bio je iscrpljen, spremao seotići, no ovaj ga je razgovor veoma zanimao.

- Gledajte, - rekao je Bourne - Martin je bio moj prijatelj. Bio je junak. Ne želim mu okaljatiugled.

- Dobro, - odgovorila je Hart - dođite u moj ured danas prijepodne, recimo oko jedanaest.-Neću ja nogom stupiti u sjedište Cl-a - odgovori Bourne. - Naći ćemo se popodne u pet na

ulazu u Galeriju Freer.-Što ako...?No Bourne je već bio prekinuo vezu.Moira je bila budna, u svojem ogrtaĉu s kašmirskim uzorkom, kad se Bourne vratio. Bila je u

kuhinji i kuhala kavu. Pogledala ga je bez rijeĉi.Znala je da ga ne smije ispitivati o dolascima i odlascima.Bourne je skinuo kaput:- Samo sam provjeravao ima li uhoda.Zastala je:- Jesi li koga pronašao?- Mirno je kao u grobu.Nije vjerovao da je Moira iz Martina cijedila CI-eve tajne, no snažan poriv za oĉuvanjem

sigurnosti - za time da bude tajnovit - koji mu je usadio Conklin, nije mu dao da joj otkrije istinu.Bilo je oĉito da joj je laknulo:- To je pravo olakšanje.Stavivši lonĉić na štednjak, reĉe:- Stignemo li zajedno popiti jednu šalicu?Siva svjetlost ulazila je kroz rolete, postajala je bistrijom iz sekunde u sekundu. Zabrujao je

motor, promet je krenuo ulicom. Nakratko su se zaĉuli glasovi, zalajao je pas. Jutro je otpoĉelo.Stajali su jedno kraj drugog u kuhinji. Između njih je na zidu stajao zidni sat u obliku maĉke,

izazovne maĉje oĉi i rep kretali su se lijevo-desno kako je vrijeme prolazilo.- Jasone, reci mi da nas nije potaknulo to što smo oboje usamljeni i tužni.Kada ju je primio u naruĉje, osjetio je kako polako drhti:- Jednokratni noćni provodi za mene su nepoznat pojam, Moira.Glavu je prislonila uz njegov obraz.Odmaknuo joj je kosu s obraza:- Trenutaĉno mi nije do kave.Stisnula se uz njega:- Nije ni meni.Profesor Dominic Specter dodavao je šećer u svoj jak turski ĉaj koji je uvijek nosio sa sobom

kada je David Webb ušao u zalogajnicu Won-derlake na 36. ulici, SZ. Restoranĉić je bio obložendrvenim daskama, stolovi su bili od ponovno iskorištenih drvenih ploĉa, a nesparene

stolce našli su na razliĉitim mjestima. Fotografije drvosjeĉa i krajolika Pacifiĉkog

sjeverozapada bila su raspoređene po zidovima, ispremiješanes pravom opremom drvosjeĉa: capini razliĉitih veliĉina, kosiri i alati za skidanje kore drveća.

Bilo je to višegodišnje omiljeno okupljalište studenata zbog radnog vremena, povoljne hrane ineizbježnog podsjećanja na pjesmu The Lumberjack Song iz Montyja Pythona.

Bourne je naruĉio kavu ĉim je sjeo.- Dobro jutro, Davide - Specter je zabacio glavu kao ptica na žici.- Izgledaš kao da nisi spavao.Kava je bila baš onakva kakvu je Bourne volio: crna, jaka i bez šećera.- Imao sam mnogo toga na pameti.Specter je zabacio glavu:- Davide, što je bilo? Mogu li ti ja kako pomoći? Moja su ti vrata uvijek otvorena.- To mi mnogo znaĉi. Oduvijek mi je mnogo znaĉilo.- Vidim da te nešto muĉi. Što god bilo, zajedno ćemo pronaći rješenje.Konobar odjeven u crvenu kariranu košulju od flanela, traperice i ĉizme marke Timberland

položio je jelovnike na stol i otišao.- Rijeĉ je o mojem poslu.- Ne odgovara ti? - profesor je raširio ruke. - Nedostaje ti preda-vanje, pretpostavljam. Dobro,

vratit ćemo mi tebe u razred.- Bojim se da je rijeĉ o neĉem ozbiljnijem od toga.Nakon što nije nastavio, profesor Specter se nakašljao:- Primijetio sam da si nekako nemiran zadnjih tjedana. Ima li to kakve veze s time?Bourne kimne:- Mislim da sam pokušavao oživjeti nešto što više ne mogu uhvatiti.- Bojiš li se da ćeš me razoĉarati, dragi moj? Specter je protrljao bradu. - Znaš, kad si mi prije

mnogo godina rekao za Bourneov identitet, savjetovao sam ti da potražiš lijeĉniĉku pomoć. Takoozbiljna podjela liĉnosti neizbježno dovodi do stresa.

- Potražio sam pomoć. Nauĉio sam se nositi sa stresom.- Ne sumnjam u tebe, Davide.Specter se zaustavio:- Ili bih trebao reći Jasone?Bourne je nastavio pijuckati kavu, ništa nije rekao.- Rado bih da ostaneš, Jasone, ali samo ako je to prava stvar za tebe.Specterov je mobitel poĉeo vibrirati, no on ga je ignorirao.- Shvati, ja tebi želim samo najbolje. Doživio si prevrate. Najprije je umrla Marie, potom si

izgubio najboljeg prijatelja.Mobitel je opet zavibrirao.- Mislio sam da trebaš mirnu luku, a to ovdje uvijek imaš. No ako si odluĉio otići... - pogledao

je na broj koji mu se pojavio na mobitelu.- Oprosti, samo malo.Odgovorio je na poziv, slušao je.- Bez toga ne možemo dovršiti posao?Kimnuo je, udaljio telefon od uha i rekao Bourneu:- Moram nešto uzeti iz auta. Molim te, naruĉi za mene. Kajganu i tamni tost.Ustao je, izašao iz restorana. Njegova je Honda bila parkirana toĉno nasuprot 36. ulici. Stajao

je nasred ulice kada su se niotkuda pojavila dva muškarca. Jedan ga je zgrabio, a drugi ga je nekoliko

puta udario po glavi. Kad su koĉnice crnog Cadillaca zaškripale kad se zaustavio kraj trojicemuškaraca, Bourne je već bio na nogama i trĉao. Muškarac je ponovno udario Spectera i naglootvorio stražnja vrata automobila.

Bourne je zgrabio kosir sa zida i izjurio iz restorana. Muškarac je Spectera ugurao na stražnjesjedalo Cadillaca i uskoĉio na mjesto kraj njega, a prvi je sjeo naprijed na suvozaĉevo sjedište.Cadillac je krenuo baš kad je Bourne stigao do njega. Jedva je stigao baciti kosir kad ga je autopovukao i zamalo oborio s nogu. Ciljao je krov, no zbog neoĉekivanog ubrzanja kuka je probušilastražnji prozor Cadillaca. Šiljasti se vrh zabio u gornji dio stražnjeg sjedala. Bourne je uspio skoĉitina prtljažnik.

Cijelo je stražnje staklo napuklo, no zbog tankog sloja plastike umetnutog između slojeva staklabilo je gotovo netaknuto. Kada je auto poĉeo luđaĉki vrludati naprijed-natrag jer ga je vozaĉ pokušaozbaciti s automobila, komadići stakla poĉeli su ispadati, zbog ĉega se Bourne sve labavije držao zaCadillac.

Automobil je i dalje ubrzavao kroz sve gušći promet. Onda je iznenada toliko naglo skrenuo zaugao da je Bourne ostao bez daha, skliznuo s prtljažnika i udario o odbojnik s vozaĉeve strane.Nogama je udario o asfalt tako snažno da je pritom ostao bez jedne cipele. Oderao je ĉarapu i kožu spete prije nego što je uspio barem djelomiĉno povratiti ravnotežu. Koristeći ĉinjenicu da se držakkosira mogao zakretati, uspio je noge ponovno podići na prtljažnik, ali vozaĉ je opet zakrenuoCadillac tako da mu je gotovo ĉitavo tijelo sletjelo s automobila. Nogama je udario kantu za smeće,otkotrljala se niz ploĉnik, a iznenađeni su se prolaznici navrat-nanos razbježali u stranu. Osjetio jeprodornu bol i možda bi mu došao kraj, no vozaĉ više nije mogao okretati Cadillac.

Promet ga je natjerao da ispravi smjer kretanja. Bourne je tu priliku iskoristio da se vrati naprtljažnik. Desnom je šakom razbio napuknuto stražnje vjetrobransko staklo, tražeći drugo, sigurnije,uporište. Automobil je ponovno ubrzavao zaobilazeći posljednje automobile nagomi-lanoga lokalnogprometa, skrenuo je na autocestu Whitehurst. Bourne je skvrĉio noge, oslonio se o koljena.

Kad su došli u zaklonjen dio ispod mosta Francis Scott Key, ĉovjek koji je Spectera utrpao nastražnje sjedalo kroz razbijeno je staklo gurnuo Taurus PT140. Ĉovjek je cijev pištolja okrenuoprema Bourneu i bio spreman pucati. Bourne je zamahnuo desnom rukom, primio je ĉovjeka zazapešće, cijelu mu je nadlakticu povukao van. Od te mu se kretnje povukao rukav kaputa i košulje.Bourne je pritom primijetio neobiĉnu tetovažu na unutrašnjoj strani ĉovjekove nadlaktice: tri konjskeglave s lubanjom u sredini. Desno je koljeno zabio u unutrašnju stranu njegova lakta i istodobno jegurnuo prema automobilu. Ĉulo se pucanje, ruka se slomila, dlan se rastvorio, a Taurus ispao. Bournega je pokušao uhvatiti, no promašio je.

Cadillac je skrenuo u lijevu prometnu traku, a kosir je poderao tkaninu stražnjeg sjedala i izletioBourneu iz ruku. Objema je rukama zgrabio ĉovjekovu slomljenu ruku i o nju se oslonio dok je nogeprovlaĉio kroz uništen prozor.

Dospio je između ĉovjeka sa slomljenom rukom i Spectera koji se stisnuo uz lijeva vrata.Ĉovjek na suvozaĉkom sjedalu kleĉao je okrenut prema njemu. I on je imao Taurus koji je uperio uBournea. Bourne je zgrabio tijelo ĉovjeka pored sebe, pomaknuo ga je tako da mu se metak zario uprsa i na mjestu ga ubio. Bourne je truplo odmah gurnuo prema ĉovjeku na prednjem sjedalu.Napadaĉ je pogodio truplo u rame pokušavajući ga tako pomaknuti, no taj je pokret truplo odbacio navozaĉa, koji je nagazio na gas i koji je izgledao kao daje usredotoĉen samo na cestu po kojoj jemahnito jurio.

Bourne je napadaĉa udario po nosu. Raspršile su se kaplje krvi kada je napadaĉa oborio iodbacio ga na ploĉu s instrumentima. Bourne je krenuo naprijed kako bi iskoristio trenutak, no ĉovjek

je uperio pištolj u Spectera.- Ustukni - povikao je - ili ću ga ubiti.Bourne je procijenio trenutak. Da su htjeli ubiti Spectera, upucali bi ga već na ulici. Budući da

su ga oteli, vjerojatno ga trebaju živoga.- Dobro.Desnom rukom Bourne je prešao po vrhu stražnjeg sjedala, a da napadaĉ to nije ni primijetio.

Podigao je ruke i bacio punu šaku krhotinau lice ĉovjeka s pištoljem. Kad je ĉovjek instinktivno podigao ruke, Bourne ga je dvaput udario

donjim dijelom dlana. Ĉovjek je izvadio bokser s bodežom, a opasna mu je oštrica virila izmeđudrugog i trećeg zgloba šake. Zamahnuo je ravno prema Bourneovu licu. Bourne se sagnuo: oštrica gaje slijedila, približavala mu se sve dok ga Bourne nije šakom opalio postrance po glavi koja jetresnula u stražnja vrata.

Bourne je zaĉuo krckanje dok mu se lomio vrat. Ĉovjeku su se izokrenute oĉi i srušio se poredvrata.

Bourne je rukom svinutom u laktu stegnuo vozaĉa oko vrata i snažno ga povukao unatrag. Vozaĉse poĉeo gušiti. Glavom je mlatarao

naprijed-natrag pokušavajući se osloboditi. Dok je to ĉinio, automobil se kretao iz jedne trake udrugu. Kad je izgubio svijest, automobil je poĉeo opasno skretati. Bourne je krenuo preko sjedala,odgurnuo vozaĉa u stranu i dolje u prostor za noge sa suvozaĉeve strane kako bi mogao sjesti zavolan. Bourne je držao upravljaĉ, ali problem mu je stvaralo vozaĉevo tijelo zbog kojeg nije mogaodoseći papuĉice.

Cadillac više nije bio pod kontrolom. Udario je automobil u lijevoj traci, odbio se premadesnoj. Umjesto da pokuša zaustaviti vrludanje, Bourne ga je potaknuo. Istodobno je ubacio auto uler. Istog se trenutka upravljaĉki sustav odvojio od motora i motor više nije primao gorivo.

Sada je njegova trenutaĉna brzina bila problem. Trudeći se da ovlada vozilom, uvidio je da nemože doseći koĉnicu jer mu je u tome smetalo vozaĉevo tijelo, tj. njegova noga. Skrenuo je nadesno,poskoĉio je prelazeći preko pregrade koja je vodila na golemo parkiralište između autoceste i rijekePotomac. Cadillac je okrznuo parkirani terenac, pojurio dalje desno prema rijeci. Bourne je bosomlijevom nogom šutnuo mlitavo tijelo vozaĉa u nesvijesti i napokon se domogao koĉnice.

Automobil je napokon usporio, no ne dovoljno - i dalje su jurili prema rijeci Potomac. Bourneje pokušao skrenuti dalje od niske ograde parkirališta prema rijeci, snažno je okrenuo upravljaĉudesno, gume su zaškripale. Kad je prednji dio Cadillaca prešao preko ograde, Bourne je svomsnagom nagazio na koĉnicu, a auto se zaustavio dijelom već preko ograde. Opasno se njihao gore-dolje. I dalje skvrĉen na stražnjem sjedalu iza Bournea, Specter je lagano jauknuo, desni rukavnjegova sakoa od škotskog tvida bio je umrljan kapima krvi s otmiĉareva slomljena nosa.

Nastojeći Cadillac zadržati na suhom, izvan Potomaca, Bourne je osjetio da su prednji kotaĉijoš na ogradi. Pokrenuo je automobil u rikverc. Cadillac je poletio unatrag, zabio se u još jedanparkirani automobil prije nego što je Bourne uspio ponovno prebaciti u ler.

U daljini je zaĉuo zavijanje sirena.- Profesore, jeste li dobro?Specter je gunđao, no sada je barem zvuĉao odluĉnije:- Moramo se maknuti odavde.Bourne je pokušao s papuĉica maknuti noge ĉovjeka kojeg je zadavio:- Ona tetovaža koju sam vidio na ruci onoga s pištoljem...- Bez policije - graknuo je Specter. - Ima jedno mjesto na koje možemo otići. Reći ću ti.

Bourne se izvukao iz automobila i pomogao Specteru da izađe.Bourne je šepajući otišao do drugog automobila, laktom razbio prozor. Policijske su se sirene

približavale. Bourne je ušao, poĉeo petljati po žicama i pokrenuo motor. Otkljuĉao je vrata. Ĉim jeprofesor sjeo na suvozaĉko sjedalo, Bourne je krenuo dalje, u smjeru istoka prema autocesti. Prvomprilikom prestrojio se u lijevu traku. Tada je naglo skrenuo nalijevo. Auto je prešao preko središnjepregrade, a on ubrzao

i uputio se prema zapadu, suprotno od smjera iz kojeg su dolazile sirene.6Arkadin je svoj veĉernji obrok pojeo u Traktiru u Ulici Boljšaja Morsekaj, na pola puta uza

strmo brdo, u tipiĉnom neprivlaĉnom mjestu s neuredno lakiranim drvenim stolovima i stolcima.Gotovo cijeli jedan zid zauzele su slike brodova s tri jarbola u sevastopoljskoj luci oko 1900.godine. Hrana nije bila pretjerano ukusna, no Arkadin ionako nije zbog toga onamo došao. Ime togrestorana, Traktir, pronašao je u novĉaniku Olega Ivanoviĉa Šumenka. Ovdje nitko nije poznavaoosobu zvanu Devra pa je nakon boršča i blinija krenuo dalje.

Uz obalu se nalazio dio grada zvan Omega, pun kafića i restorana.Bilo je to središte noćnog života grada s klubovima za svaĉiji ukus.Klub Calla bio je vrlo blizu parkirališta. Noć je bila vedra i svježa.Blistave toĉkice osule su nebo i Crno more stvarajući panoramu od koje je bilo moguće dobiti

vrtoglavicu. Ĉinilo se kao da su se more i nebo stopili.Do Calle se trebalo spustiti niz nekoliko stuba. Klub je odisao slatkastim mirisom marihuane i

treštao od nesnosne buke. Prostorija približno kvadratnog oblika imala je dupkom pun plesni podij iodvojen povišen dio krcat malenim okruglim stolovima i metalnim barskim stolcima. Mnoštvošarenih reflektora vibriralo je u ritmu house glazbe koju je puštao DJ - djevojka tanka kao prut.Stajala je iza malene tezge na kojoj se nalazio iPod prikljuĉen u niz digitalnih mikseta.

Plesni je podij bio prepun žena i muškarca. Rasplesani kukovi i laktovi sudarali su se sa svihstrana. Arkadin je odabrao put kojim će doći do šanka, a koji je prolazio uza zid s desne strane.Dvaput su ga presrele mlade praste plavuše željne njegove pozornosti i, pretpostavljao je, njegovanovca. Prošao je pored njih, krenuo ravno prema pre-zaposlenom barmenu. Tri reda staklenih policas bocama žestokog pića bila su priĉvršćena na ogledalo na zidu iza šanka kako bi gosti moglipromatrati što se zbiva ili se diviti samima sebi dok se opijaju.

Arkadin se morao probiti kroz hrpetinu partijanera kako bi mogao naruĉiti Stoli s ledom.Poslije, kad mu je nakon nekog vremena barmen donio piće, Arkadin ga je pitao poznaje li Devru.

- Pa normalno. Eno je - rekao je i pokazao u smjeru DJ-a tankog kao prut.Bio je već jedan sat poslije ponoći kad je Devra napravila stanku. I drugi su ljudi ĉekali da

završi; obožavatelji, pretpostavljao je Arkadin.Htio je prvi doći do nje. U tu je svrhu radije upotrijebio svoju snažnuosobnost nego lažne dokumente. Nije mislio da bi ova rulja posumnjala u njih, no nakon izgreda

u vinariji nije pravom SBU-u htio ostavljati nikakve tragove. Lažno ime državnog policajca koje jeondje upotrijebio sada je postalo opasno.

Devra je imala plavu kosu i bila gotovo njegove visine. Nije se mogao naĉuditi koliko su jojruke mršave. Uopće nisu imale konture.

Imala je uske djeĉaĉke bokove, a dok se kretala vidjele su joj se lopatice. Imala je tamne oĉi imrtvaĉki blijedu put, kao da rijetko izlazi na danje svjetlo. Crni kombinezon s bijelom lubanjom idvije kosti na trbuhu bio je natopljen znojem. Ruke su joj se stalno kretale, ĉak i kad bi ostatak tijelamirovao, možda zato što je bila DJ.

Odmjerila ga je do glave do pete dok joj se predstavljao:- Ne izgledaš mi kao Olegov prijatelj - rekla je.No kad joj je pred oĉima zamahao priznanicom, nestala je svaka sumnja. Uvijek tako biva,

razmišljao je Arkadin dok ga je vodila iza podija. Nemoguće je precijeniti ljudsku podmitljivost.Njezinu sobu za opuštanje između svirke trebalo bi prepustiti štakorima koji su se .sigurno

nalazili iza zidova, no sada mu nije bilo druge. Trudio se ne razmišljati o štakorima, ionako ovdjeneće dugo ostati. Nije bilo prozora; zidovi i stropovi bili su oliĉeni u crno, sigurno zato da prekrijubrojne grijehe.

Devra je upalila svjetiljku sa žaruljom od opakih ĉetrdeset vata i sjela na drveni stolac oštećennožem i cigaretama. Razlika između njezine sobe za opuštanje i sobe za ispitivanje bila jezanemariva. Nije bilo drugih stolaca ni namještaja osim uskoga drvenog stola uza zid na kojem senalazila gomila šminke, CD-ova, cigareta, šibica, rukavica i hrpe ostalih sitnica koje se Arkadin nijeni trudio razaznati.

Devra se naslonila i upalila cigaretu koju je spretno zgrabila sa stola. Njemu nije ništa ponudila:- Ti si, dakle, ovdje da vratiš Olegov dug.- Na neki naĉin.Naškiljila je oĉi zbog ĉega ga je podsjetila na zerdava kojeg je Arkadin jednom upucao kod

Petrograda.- A što to toĉno znaĉi?Arkadin je izvadio novĉanice:- Ovdje je novac koji ti duguje.Pružila je ruku da ga dohvati, a on ga je izmaknuo.Zauzvrat bih htio neke podatke.Devra se nasmijala:- Zar ti misliš da sam ja služba za informacije?Arkadin ju je tako snažno opalio rukom da se srušila na stol.Ruževi i maškare razletjeli su se po podu. Devra je pružila ruku da vrati ravnotežu, prstima je

hvatala po mraku.Kad je izvadila malen pištolj Arkadin ju je spremno doĉekao. Šakom joj je šĉepao krhku ruku i

izvukao pištolj iz ukoĉenih prstiju.- Onda, - rekao je kad ju je posjeo u stolac - jesi li sada spremna nastaviti?Devra ga je tupo gledala:- Znala sam da je ovo predobro da bude istinito.Pljunula je:- Sranje! Nijedno dobro djelo ne prolazi bez kazne.Arkadin je zastao da razmisli što mu to zapravo govori. Tada reĉe:- Zašto je Šumenko trebao deset tisuća grivni?- Dakle, imala sam pravo. Nisi mu prijatelj.- Je li to važno? - Arkadin je ispraznio pištolj, slomio ga je ne skidajući pogled s nje i komadiće

bacio na stol. - Sada ćemo to nas dvoje riješiti.- Ne bih se složio - rekao je dubok muški glas iza njega.- Filja - protisnula je Devra. - Gdje si bio dosad?Arkadin se nije okretao. Ĉuo je škljocanje skakavca, znao je Sto ga ĉeka. Promotrio je nered na

stolu i kad je vidio dvije okrugle drške škara kako vire ispod malene piramide od CD-ova, zapamtioje gdje se nalaze, a onda se okrenuo.

Kao da ga je krupan ĉovjek s izbrazdanim obrazima i novim umeci-ma za kosu prestrašio,zakoraĉio je unatrag prema rubu stola.

- Tko si sad ti? Ovo je privatna rasprava - Arkadin je govorio kako bi Filji odvratio pozornostod svoje lijeve ruke kojom je pipao stol.

- Devra je moja - Filja je zamahnuo dugom bešćutnom oštricom skakavca. - S njom nitko nerazgovara bez mojeg dopuštenja.

Arkadin se lagano nasmijao:-Nisam s njom toliko razgovarao koliko sam joj prijetio.Htio je izazivati Filju dok ne uĉini nešto nepromišljeno i, samim time, glupo, što je Arkadinu

lijepo pošlo za rukom. Filja je zarežao i krenuo na njega, oštrica noža bila je izvuĉena i blagozakrivljena prema gore.

Arkadin je imao samo jednu priliku za neoĉekivani udarac i morao ju je najbolje iskoristiti.Prstima lijeve ruke zgrabio je škare. Bile su malene, a tako je bilo i bolje: nije kanio ponovno ubitinekoga tko bi mu mogao osigurati važne informacije. Podigao ih je procjenjujući njihovu težinu. Kadih je prinio boĉnoj strani tijela, okrenuo je ruku, uĉinio je naizgled neznatnu kretnju koja je ipak bilaod presudne važnosti. Kad je otpustio stisak, škare su poletjele zrakom i usadile se na mekani dio tikispod Filjine prsne kosti.

Filja je širom otvorenih oĉiju krenuo prema Arkadinu, zaustavio se dva koraka od njega izaprijetio mu nožem. Arkadin se sagnuo da se izvuĉe izvan dometa oštrice. Pograbio se s Filjom, htioga je izmoriti, pustiti da mu rana na prsima ispije snagu, no ništa se od toga Filji nije

dogodilo. Ranjavanje ga je samo još više razbjesnilo. Nadljudskom je snagom oslobodio izArkadinova stiska ruku u kojoj je držao nož, iz niskog je položaja zamahnuo prema gore, Arkadin nijeuspio sprijeĉiti napad. Vrh oštrice poletio je prema Arkadinovu licu. Bilo je prekasno zaustaviti nož,Arkadin je instinktivno reagirao, u zadnji se trenutak uspio obraniti i to tako da se oštrica zabila uFiljin vrat.

Devra je zbog mlaza krvi poĉela vrištati. Krenula je unatrag, Arkadin je pošao prema njoj.Jednom joj je rukom zaĉepio usta i odmahnuo glavom. Njezini bljedunjavi obrazi bili su poprskanikrvlju. Filja ju je primio za lakat. Ĉovjek je umirao. Arkadin nipošto nije htio da do toga dođe.Najprije Šumenko, sada Filja. Kad bi vjerovao u takve stvari, rekao bi da je na njegov zadatakbaĉena kletva.

- Filja! - pljusnuo ga je, oĉi su mu već postale staklaste. Krv mu je tekla iz usta. - Paket. Gdjeje?

Filja ga je kratko promotrio. Kada je Arkadin ponovio pitanje, neobiĉan je osmijeh Filju odveou smrt. Arkadin ga je kratko pridržao, a onda prislonio uza zid.

Kad je pozornost ponovno usmjerio na Devru, vidio je štakora kako viri u kutu i digao mu seželudac. Na jedvite se jade odupro porivu da pusti djevojku i krene prema njemu, da ga rastrga diopo dio.

- Eto ga na, - reĉe - sad smo ostali samo ti i ja.***

Uvjerivši se da ga nitko ne prati, Rob Batt se zaustavio na parkiralištu kraj baptistiĉke crkve uTysons Corneru. Sjedio je u automobilu i ĉekao.

S vremena na vrijeme pogledavao je na sat.U doba pokojnog direktora bio je šef operacija, najutjecajniji od sedam glavešina Cl-a. Bio je iz

okolice Washingtona, pripadnik stare škole s vezama još iz fakultetskih dana na Yaleu i legendarnogdruštva odabranih zvanog Skull and Bones, koje je vodio u doba studija. Broj ĉlanova društva Skull

and Bones koji su ušli u ameriĉke tajne službe podatak je za koji bi mnogi život dali samo da ostanetajna. Dovoljno je reći da ih je bilo mnogo, a Batt je bio jedan od njih. Itekako ga je peklo što jedruga violina nekom izvana, a još k tome ženi. Stari ne bi nikad dopustio takvu sramotu, no Starogviše nema, u vlastitom ga je domu navodno ubila njegova pomoćnica, izdajica Anne Held. Međutim,kao i mnoga njegova braća, Batt je sumnjao u to.

Kako li se samo sve promijenilo u tri mjeseca. Kad bi Stari još bio živ, ne bi pomislio na to dapristane na ovaj sastanak. Batt je bio odan ĉovjek, no ta se odanost, shvatio je, odnosila na ĉovjekakoji mu je pristupio na fakultetu, regrutirao ga u CI. Međutim, bila su to druga vremena. Sada je nasnazi bio drugi poredak i to nije bilo pošteno.

On nije sudjelovao u problemu koji su stvorili Martin Lindros i JasonBourne - sudjelovao je u njegovu rješavanju. Ĉak je imao sumnje u vezi s ĉovjekom koji je na

kraju ispao prevarant. Raskrinkao bi ga da se Bourne nije umiješao. Taj bi mu uspjeh, znao je Batt,donio prednost kod Staroga.

No sada kada je Stari mrtav, uzalud mu lobiranje za rukovodeći položaj. Umjesto njegapredsjednik je odabrao Veronicu Hart. Bog zna zašto. Bila je to kobna pogreška; ona će Cl sravniti sazemljom. Ţene ne mogu donositi odluke nužne za kormilarenje CI-evim brodom. Ţene imaju drugaĉijeprioritete i pristup rješavanju problema. Krvoloĉna pseta iz Nacionalne sigurnosne agencije kružeoko Cl-a, a on ne može mirno gledati kako ta žena njih, ĉitavu organizaciju, pretvara u strvine kojimaće se pogostiti. Barem će se Batt pridružiti ljudima koji će svakako preuzeti vlast kad Hart zajebe.Unatoĉ tomu, bilo mu je bolno biti ovdje, otisnuti se na nepoznato more.

U 10.30 otvorila su se vrata crkve, župljani su se spustili stubama, stajali su na slabašnomsuncu, podigli su glave kao suncokreti u zoru.

Pojavili su se ministri, hodali su uz Luthera LaVallea. LaValle je poveo suprugu i sinatinejdžera. Obitelj se držala na okupu, dva su muškarca razgovarala. Ĉinilo se da LaValleova žena sazanimanjem prati razgovor, a sina je zaokupilo mjerkanje djevojke otprilike njegove dobi koja jeskakutala po stubama. Bila je prava ljepotica, Batt se morao složiti.

Iznenadio se kad je shvatio da je to jedna od triju kćeri generala Kendalla jer se pojavio iKendall, ruku pod ruku sa svojom debeljuškastom suprugom. Svatko bi se zapitao kako su njih dvojeuspjeli stvoriti tri tako zgodne djevojke. To ĉak ni Darwin ne bi mogao dokuĉiti, pomislio je Batt.

Dvije obitelji, LaValle i Kendall, stajale su na jednom mjestu kao skupina nogometaša. Tada jesvako dijete otišlo svojim putem, jedni automobilom, a drugi biciklom jer crkva nije bila daleko odkuće. Dvije su supruge ĉedno poljubile muževe, utrpale se u Cadillac Escalade i otišle.

Tako su dvojica muškarca ostali sami, kratko su stajali ispred crkve prije nego što su krenuliprema parkiralištu. Nisu razmijenili ni rijeĉ.

Batt je ĉuo kako se snažan motor budi.Dugaĉka crna blindirana limuzina klizila je uliĉicom kao elegantan morski pas. Nakratko se

zaustavila da uđu LaValle i Kendall. Dok je stajao na mjestu, motor je u svjež, prohladan zrak slaooblaĉiće ispušnih plinova. Batt je brojao do trideset i onda, kao što su mu rekli, izašao iz automobila.Dok je to ĉinio, otvorila su se stražnja vrata limuzine.

Pognuo je glavu i ušao u mraĉnu unutrašnjost s presvlakama od pliša.Vrata su se zatvorila.- Gospodo, - rekao je sjedajući na široko sjedalo nasuprot njima.Dva su muškaraca sjedila jedan do drugoga na stražnjem sjedištu limuzine: Luther LaValle,

obavještajni car Pentagona i njegov pomoćnik, general Richard P. Kendall.Vrlo ste ljubazni što ste nam se pridružili - rekao je LaValle.

Ljubaznost s time nema nikakve veze, pomislio je Batt. Imala je veze podudarnost ciljeva.- Prava mi je ĉast, gospodo. Polaskan sam i, ako smijem iskreno reći, zahvalan što ste mi se

obratili.- Ovdje smo - reĉe general Kendall - da iskreno porazgovaramo.- Otpoĉetka smo se protivili imenovanju Veronice Hart - rekao je LaValle. - Ministar obrane

predsjedniku je jasno iznio svoje mišljenje.Međutim, ostali, ukljuĉujući savjetnika za nacionalnu sigurnost i državnog tajnika, koji je, kao

što znate predsjednikov blizak prijatelj, obojica su zagovarali imenovanje nekog izvana tko dolazi izprivatnog sektora.

-1 to je samo po sebi loše - doda Batt. - A još je k tome i žena.- Upravo tako - kimnuo je general Kendall. - To je suludo.LaValle se uskomešao:- To je vrlo jasan znak propadanja naše obrane, na što nas ministar Halliday upozorava već

godinama.- Kad poĉnemo slušati Kongres i glas naroda, nema nam više spasa- rekao je Kendall. - To je šarolika gomila amatera sa svojim bijed-nim interesima koji uopće

nemaju pojma o organizaciji sigurnosti ni o vođenju obavještajnih službi.LaValle se zlobno osmjehnuo:- Zato se ministar obrane vraški trudio da njegov posao ostane u tajnosti.- Što više znaju, manje razumiju - dodao je general Kendall - i više su skloni upletati se putem

saslušanja u kongresu i prijetnji za rezanje budžeta.- Nadzor je prava kuĉka - složio se LaValle. - Zato neki odjeli Pentagona pod mojom kontrolom

rade bez nadzora.Kratko je zastao, prouĉavajući Batta:- Kako vam to zvuĉi, zamjeniĉe direktora?- Kao dar s neba.***- Oleg se gadno usosio - rekla je Devra.Arkadin je okušao sreću:- Kod zelenaša se uvalio u dugove preko glave?Odmahnula je glavom:- To je bilo prošle godine. Povezano je s Pjotrom Zilberom.Arkadin je naćulio uši:- Što s njim?- Ne znam.Razrogaĉila je oĉi kad je Arkadin podigao šaku:- Kunem ti se.- Ali i ti si iz Zilberove mreže.Okrenula je glavu u stranu, kao da ne može podnijeti samu sebe:- U vrlo neznatnoj mjeri. Povremeno prenosim stvari.- Prošlog tjedna Šumenko ti je dao jedan dokument.- Dao mi je paket, ne znam što je u njemu bilo - odgovorila je Devra. - Bio je zapeĉaćen.- Preraspodjela.- Što? - pogledala ga je. - Kapi krvi na njezinu licu izgledale su kao pjegice. Suze su joj

razmazale maškaru i naĉinile crne krugove oko oĉiju.

- To je prvo pravilo formiranja kadra - Arkadin je kimnuo. - Nastavi.Slegnula je ramenima:- To je sve što znam.- A što je s paketom?- Predala sam ga dalje, kao što mi je reĉeno.Arkadin se nagnuo nad nju:- Kome si ga dala?Bacila je pogled na neravne obrise na podu.- Dala sam ga Filji.LaValle je zastao da razmisli:- Nismo se poznavali na Yaleu.- Bili ste dvije godine stariji od mene - rekao je Batt. - No bili ste poznati ĉlan Skull and Bones.LaValle se nasmijao:- Sada vi laskate meni.- Teško, Batt je otkopĉao baloner. - Kakve li sam samo priĉe ĉuo.LaValle se namrštio:- Ne smije ih se nikada ponoviti.Gromoglasan smijeh generala Kendalla odjekivao je cijelim automobilom:- Djevojke, hoćete li da vas ostavim same? Ili možda bolje ne, da koja ne ostane trudna.Prokomentirao je to u šali, no komentar je sadržavao i podmuklu skrivenu poruku. Je li im

general zamjerao što sam nije bio ukljuĉen u elitni klub ili im je pak bio zavidan na tome što im jesama pripadnost društvu Skull and Bones donosila međusobnu povezanost? Vjerojatno je bilo malojednog i drugog. U svakom sluĉaju, Batt je zapazio ton pomoćnikova glasa i moguće insinuacijespremio na mjesto gdje ih poslije može preispitati.

- Što imate na umu, gospodine LaValle?- Tražim naĉin da uvjerim predsjednika da su njegovi neumjereni savjetnici pogriješili kad su

Veronicu Hart predložili za mjesto direktorice Cl-a - LaValle je skupio usne. - Imate li kakvu ideju?- Ovako na brzinu mnogo mi toga pada na pamet - odgovori Batt.- Što bih ja time dobio?Kao da je ĉekao znak, LaValle se još jedanput nasmijao:- Trebat će nam novi direktor kad Hartovu najurimo iz Washingtona. Koga biste vi predložili?- Trenutaĉan zamjenik direktorice ĉini mi se kao logiĉan izbor -rekao je Batt. - To bih bio ja.LaValle kimne:- Upravo smo to i mi mislili.Batt je prstima tapkao po koljenu:- Ako mislite ozbiljno.- Ozbiljno mislimo, vjerujte nam.Batt je bjesomuĉno razmišljao:- Ĉini mi se da nije bilo mudro ovako rano izravno napasti Hartovu.-A kako bi bilo da nas ne uĉite kako da obavljamo svoj posao - dodao je Kendall.LaValle je podigao ruku:- Pusti ĉovjeka da kaže što hoće, Richarde.Zatim se obratio Battu:- Međutim, jedna stvar vam mora biti jasna. Ţelimo se što prije riješiti Hartove.

- Svi to želimo, no ne biste htjeli da poĉnu sumnjati u vas ili ministra obrane.LaValle i general Kendall razmijenili su pogled, razumjeli su se.Bili su kao blizanci; znali su međusobno komunicirati, a da ne progovore ni rijeĉ.- Doista ne bismo - odgovori LaValle.- Rekla mi je kako ste je zaskoĉili na sastanku s predsjednikom i da ste joj prijetili ispred Bijele

kuće.- Ţene je puno lakše zastrašiti nego muškarce - istaknuo je Kendall. - To je općepoznata

ĉinjenica.Batt ga je ignorirao:- Shvatila je to kao upozorenje. Vaše je prijetnje shvatila vrlo osobno.U Black Riveru bila je na glasu kao oštrokondža. Provjerio sam putem svojih izvora.Ĉinilo se da se LaValle zamislio:- Kako biste vi postupili s njom?- Bio bih ljubazan, poželio joj dobrodošlicu u naše redove, dao joj do znanja da joj stojim na

raspolaganju ako joj što zatreba.- Ne bi to ona nikad popušila - odgovori LaValle. - Zna što ja planiram.- Nije važno. Poanta je u tome da vam ne smije biti neprijateljica.Ne želite da vas spremno doĉeka na nož kad je odluĉite dokrajĉiti.LaValle je kimnuo kao da razumije zašto bi to bilo pametno:- Kakav nam onda pristup predlažete za ubuduće?- Dajte mi malo vremena - odgovori Batt. - Hart je tek poĉela raditi u CI-u, a budući da sam ja

njezin zamjenik, znam sve što radi, svaku njezinu odluku. No kad izađe iz ureda, vi je pratite, doznajtekamo ide, s kim se nalazi. Možete prisluškivati njezine razgovore uz pomoć prislušnih uređaja.Zajedniĉkim ćemo je snagama neprestano držati na oku.

- Zvuĉi malo prejednostavno - skeptiĉno je odgovorio Kendall.- Neka bude što jednostavnije, pogotovo kad je toliko toga na kocki, to je moj savjet. - odgovori

Batt.- Što ako otkrije da je pratimo? - pitao je Kendall.Batt se nasmijao:Još bolje. To će samo potvrditi ono što u Cl-u stalno ponavljamo: da NSA vode

nesposobnjakovići.LaValle se nasmijao:- Batt, sviđa mi vaš naĉin razmišljanja.Batt je kimnuo zahvaljujući na komplimentu:- Budući da je iz privatnog sektora, Hart ne zna kako stvari funk-cioniraju na državnoj razini.

Sada nema toliko slobode koliko je imala u Black Riveru. Već vidim da su, prema njezinu mišljenju,pravila i propisi tu zato da se zaobilaze, preskaĉu, a ponekad ĉak i krše. Pazite što vam kažem, prije,a ne poslije, direktorica Hart dat će nam sav materijal koji nam treba da je šutnemo iz Cl-a.

7- Kako tvoja noga, Jasone?Bourne je pogledao profesora Spectera ĉije je lice bilo podbuhlo i bezbojno. Lijevo mu je oko

bilo napola zatvoreno, tamno kao olujni oblak.- Tako je, - rekao je Specter - nakon ovoga što se upravo dogodilo moram te nazvati tvojim

pravim imenom.- Moja peta je dobro - odgovorio je Bourne. - Ja bih vas trebao pitati kako ste.

Specter je pažljivo prste prislonio na obraz:- Pretrpio sam ja i gadnije udarce.Dva su muškarca sjedila u knjižnici s visokim stropom, s golemim, veliĉanstvenim isfahanskim

tepihom i tamnosmeđim kožnim namještajem. Tri zida od poda do stropa ispunjavale su police odmahagonija s uredno složenim knjigama. Na ĉetvrtom se zidu nalazio prozor s olovnim staklom ipogledom na niz skladnih jela na brežuljku, a brežuljak se spuštao prema jezercu koje je ĉuvala tužnavrba koja je lelujala na vjetru.

Pozvali su Specterova osobnog lijeĉnika, no profesor je insistirao da se lijeĉnik najprijepobrine za Bourneovu oderanu petu.

- Sigurno ćemo ti negdje pronaći par cipela - rekao je Specter, a jedan od nekolicine ljudi kojisu radili u kući hitro je odjurio s Bour-neovom cipelom.

Ova priliĉno velika kuća od kamena i ploĉica škriljevca duboko u predjelima Virginije u koju jeSpecter doveo Bournea nije bila nimalo nalik skromnom profesorovu stanu u blizini fakulteta. Bourneje mnogo puta bio u onom stanu, no nikada ovdje. Bilo je tu i osoblje koje je Bournea zainteresiralo iiznenadilo.

- Pretpostavljam da se pitaš što je sve ovo - rekao je Specter kao da mu ĉita misli. - Sve u svojevrijeme, prijatelju. Najprije ti moram zahvaliti što si me spasio.

- Tko su oni ljudi? - pitao je Bourne. - Zašto su vas pokušali oteti?Lijeĉnik je nanio antibiotsku mast, stavio oblog na petu, priĉvrstio ga gazom. Tada je petu

omotao elastiĉnim zavojem.- To je duga priĉa - odgovorio je Specter. Lijeĉnik je bio gotov s Bourneom, sada je ustao da

pregleda profesora. - Predlažem da ti je ispriĉam uz doruĉak koji jutros nismo uspjeli pojesti.Lecnuo se dok ga je lijeĉnik opipavao i pregledavao.- Lakše ozljede i modrice, - ravnodušno je govorio lijeĉnik - ali ništa nije slomljeno.Bio je nizak tamnoput ĉovjek s brkovima i tamnom kosom zali-zanom unatrag. Bourneu se ĉinilo

da je iz Turske. Zapravo, svi ĉlanovi osoblja izgledali su kao da su porijeklom iz Turske.Specteru je dao maleni paket:- Možda vam ove tablete zatrebaju, ali samo unutar sljedećih ĉetrdeset i osam sati.Bourneu je već bio dao tubu antibiotske masti i upute.Za vrijeme Specterova pregleda Bourne je nazvao Derona, krivo-tvoritelja umjetnina koji mu je

nabavljao putne isprave. Bourne mu je izdiktirao registracijske oznake crnog Cadillaca koji jepreuzeo ljudima koju su pokušali oteti profesora.

- Trebam podatke o jednoj tablici, odmah.- Jesi li dobro, Jasone? - pitao ga je Deron zvonkim glasom s lon-donskim naglaskom. Deron je

pomagao Bourneu na mnogim zadaci-ma od kojih bi se ĉovjeku digla kosa na glavi. Uvijek bipostavio isto pitanje.

- Dobro sam, - odgovorio je Bourne - ali ne mogu isto to reći za takozvane vlasnike automobila.- Genijalno.Bourne ga je zamislio u svojem laboratoriju u sjeveroistoĉnom dijelu Washingtona; visokog,

živahnog ĉovjeka crne puti s ĉarobnjaĉkim umom.Kad je lijeĉnik otišao, Bourne i Specter ostali su sami.- Već znam tko me htio zgrabiti - rekao je Specter.- Ne volim nedovršene priĉe - odgovorio je Bourne. - Registracijske tablice Cadillaca nešto će

nam otkriti, možda nešto što ĉak ni vi ne znate.Profesor je kimnuo, oĉito pod dojmom.

Bourne je sjeo na kožni kauĉ i jednu nogu podigao na stolić. Specter se smjestio na stolacnasuprot njemu. Oblaci su se međusobno ganjali po nebu nošeni vjetrom, njihove su sjene plesale poperzijskom sagu.

Bourne je zamijetio da je preko Specterova lica prešla drugaĉija sjena.- Profesore, što je bilo?Specter je odmahnuo glavom:- Dugujem ti najiskreniju i najponizniju ispriku, Jasone. Bojim se da je iza poziva da se vratiš na

fakultet stajao skriven motiv - pogled mu je bio pun žaljenja. - Smatrao sam da bi to bilo dobro zatebe, da, to je doista istina, u potpunosti. No također sam htio da budeš kraj mene jer...

Odmahnuo je rukom kao da iz zraka želi otjerati laži:- Zato što sam se bojao da bi se moglo dogoditi ono što se jutros dogodilo. A sada se bojim da

sam zbog svoje sebiĉnosti ugrozio tvoj život.Turski ĉaj, jak i sa snažnom aromom, poslužili su uz jaja, dimljenu ribu, kruh od žitarica

cjelovitog zrna i tamnožuti mirišljavi maslac.Bourne i Specter sjeli su za dugaĉak stol prekriven bijelim rukom vezenim lanenim stolnjakom.

Porculan i srebrnina bili su najbolje kvalitete. Sjedili su u tišini dok je vitak i elegantan mladićposluživao savršeno pripremljen i poslužen doruĉak.

Kada mu je Bourne htio postaviti pitanje, Specter ga je prekinuo:- Najprije moramo napuniti želuce, povratiti snagu, uvjeriti se da nam mozgovi rade punom

snagom.Nisu prozborili dok se nisu najeli, dok tanjuri i pribor nisu bili po-spremljeni, a svjež ĉaj

donesen. Između njih stajala je malena zdjela golemih datulja vrste Medjool i prepolovljenogasvježeg nara.

Kada su ponovno ostali sami u blagovaonici, Specter je rekao bez uvoda:- Preksinoć sam primio vijest da je umro jedan moj bivši student ĉiji mi je otac bio blizak

prijatelj. Ubijen je na najodvratniji naĉin. Taj je mladić, Pjotr Zilber, bio poseban. Osim što mi jebio bivši student, vodio je informacijsku mrežu koja je obuhvaćala nekoliko zemalja.

Nakon mjeseci smicalica i pregovora uspio se za mene domoći jednoga važnog dokumenta.Otkrili su ga, uslijedila je neminovna kazna.

Upravo sam se tako neĉeg strašno i bojao. Možda zvuĉi melodramatiĉno, no uvjeravam te da jeovo istina: rat u koji sam umiješan već gotovo dvadeset godina došao je do zadnjeg stadija.

- Kakav je to rat, profesore? - pitao je Bourne. - Protiv koga?- Odmah ću doći do toga.Specter se nagnuo naprijed:- Znam da si znatiželjan, možda ĉak i iznenađen, što se sveuĉilišni profesor upleo u nešto što je

sliĉnije podruĉju Jasona Bournea.Podigao je obje ruke da pokaže na cijelu kuću:- No kao što vidiš, ima još mnogo toga što drugi ne znaju.Osmjehnuo se pomalo tužno:- Kao i u tvojem sluĉaju, zar ne?- Kao osoba koja vodi dvostruki život, razumijem te mnogo bolje nego većina drugih. Treba mi

jedna osobnost kada sam na fakultetu, no ovdje sam sasvim druga osoba - debeljuškastim se prstompotapšao po nosu. - Pomno promatram. Kad sam te prvi put vidio, prepoznao sam u tebi neštopoznato; kako pozorno gledaš svaki detalj na ljudima i stvarima oko sebe.

Bourneu je zazvonio mobitel. Rasklopio ga je, poslušao što mu Deron govori, a onda ga

ponovno sklonio.- Prijavljeno je da je Cadillac ukraden sat vremena prije nego što se pojavio ispred restorana.- To me nimalo ne ĉudi.- Tko vas je pokušao oteti, profesore?- Znam da s nestrpljenjem oĉekuješ ĉinjenice, Jasone. I ja bih bio takav na tvojem mjestu. No

jamĉim ti da neće imati smisla ako te prije toga ne uvedem u priĉu. Kad sam rekao da ima mnogo togašto drugi o meni ne znaju, tako sam i mislio. Ja sam lovac na teroriste. Dugi sam niz

godina iz sigurnog zaleđa koje mi je pružio posao na fakultetu gradio mrežu ljudi koji su za meneprikupljali podatke, kao što to radi i tvoj CI.

Međutim, mene zanimaju vrlo određeni podaci. Zbog određenih sam ljudi ostao bez žene. Ugluho doba noći, dok sam bio na putu, oteli su je iz naše kuće, muĉili je, ubili, a potom je ostavilipred mojim vratima.

Kao upozorenje, to ti jasno.Bourne je osjetio kako mu trnci prolaze vratom. Znao je kako je to biti vođen osvetom. Kada je

Martin umro, Bourne nije mogao misliti ni na što drugo osim na ljude koji su ga muĉili. Osjetio jenovu, ĉvršću povezanost sa Specterom, ĉak i dok se u njemu budio Bourneov identitet, jurio narastućem valu ĉistog adrenalina. Odjednom mu se ideja da radi na fakultetu uĉinila potpunosmiješnom. Moira je imala pravo: već ga je izjedala skuĉenost. Kako bi se osjećao nakon višemjeseci akademskog života, bez pustolovina, lišen valova adrenalina za koje je Bourne živio?

- Ostao sam bez oca zato što je planirao vođu organizacije svrgnuti s vlasti. Nazivaju se Istoĉnobratstvo.

- Ne zalaže li se Istoĉno bratstvo za mirnu integraciju muslimana u zapadnjaĉko društvo?- To je svakako njihovo javno opredjeljenje i ono što tvrdi njihova literatura - Specter je

odložio šalicu. - Međutim, to nije ni približno toĉno. Ja ih znam pod imenom Crna legija.- Onda se Crna legija napokon okomila na vas.- Kad bi barem bilo tako jednostavno.Zastao je, ĉuo je tiho kucanje ne vratima:- Uđite.Mladić koji je dobio zaduženje vratio se s kutijom za cipele, spustio ju je pred Bournea.Specter je pokazao rukom:- Molim te.Bourne je nogu maknuo sa stola, otvorio je kutiju. U njoj se nalazio par vrlo kvalitetnih

talijanskih mokasina i jedan par ĉarapa.- Lijeva je za pola broja veća kako biste imali mjesta za zavoj na peti - rekao je mladić na

njemaĉkom.Bourne je navukao ĉarape, obuo mokasine. Savršeno su mu prista-jale. Vidjevši to, Specter je

kimnuo mladiću, a on se okrenuo i bez ijedne rijeĉi izašao iz sobe.- Govori li engleski? - pitao je Bourne.- O, da. Kad god je to potrebno - Specter se vragolasto nasmijao.-A sada se, dragi Jasone, pitaš zašto govori njemaĉki ako je Turĉin?- Pretpostavljam da je to zato što vaša mreža obuhvaća mnogo zemalja, ukljuĉujući i Njemaĉku

koja je, kao i Engleska, leglo islamskih teroristiĉkih aktivnosti.Specter se još više smijao:- Ti si kao stijena. Uvijek se mogu osloniti na tebe.Podigao je kažiprst:

- No evo još jednog razloga. Povezan je s Crnog legijom. Dođi, želim ti nešto pokazati.Filja Petroviĉ, Pjotrov sevastopoljski kurir, živio je u neuglednom bloku dotrajalih građevina,

ostacima iz dana kada su Sovjeti preuredili grad u golemo naselje baraka za najveći pomorskikontingent. Stan, nepromijenjen od 1970-ih, bio je šarmantan poput hladnjaĉe.

Arkadin je otvorio vrata kljuĉem koji je pronašao kod Filje. Gurnuo je Devru preko praga iušao. Upalio je svjetlo i zatvorio vrata za sobom.

Nije htjela poći s njim, ali nije imala izbora, kao što nije imala izbora ni kada su odvukli Filjinotruplo kroz stražnja vrata noćnog kluba. Ostavili su ga na rubu prljave pokrajnje ulice, naslonili gauza zid natopljen nepoznatim tekućinama. Arkadin je po njemu prolio pola boce jeftine votke, a ondamu prste ovio oko grla boce. Filja je postao tek jedan od

brojnih pijanaca u gradu. Njegovu će smrt odnijeti plima neuĉinkovite i pretrpane birokracije.- Što tražiš? - Devra je stajala nasred dnevne sobe i promatrala Arkadina u potrazi. - Što misliš

da ćeš pronaći? Onaj dokument?Njezin smijeh zvuĉao je kao podrugljiv povik:- Nema ga više.Arkadin je podigao pogled s nereda koji je nožem napravio od jastuka na kauĉu:-Gdje je?- Daleko izvan tvojeg dometa, to je sigurno.Sklopio je skakavac i jednim korakom joj se približio:- Ti misliš da je ovo šala ili da igramo igrice?Devra je napućila gornju usnu:- Hoćeš li me sada ozlijediti? Vjeruj, ništa što mi ti sada možeš uĉiniti ne može biti gore od

onoga što su mi već uĉinili.Arkadinu je krv uzavrela, no obuzdao se i razmislio o njezinim rijeĉima. Pod sovjetskom je

ĉizmom Bog napustio mnoge Ukrajince, pogotovo privlaĉne mlade djevojke. Morat će promijenitipristup.

- Neću ti nanijeti zlo, iako si na krivoj strani.Okrenuo se na peti, sjeo je na drveni stolac. Nugnuo se unatrag, prstima je prošao kroz kosu:- Vidio sam mnogo sranja, dvaput sam bio u zatvoru. Mogu si zamisliti koliko su te sustavno

maltretirali.-1 mene i moju majku, pokoj joj duši.Svjetla automobila u prolazu nakratko bi zasjala kroz prozore, a onda nestala. Pas je zalajao na

cesti, odzvanjao je melankoliĉan lavež.Par koji je prolazio žestoko se svađao. U oronulom stanu na slabašnom svjetlu koje su bacale

svjetiljke, s djelomiĉnim ili kosim sjenama, Devra je izgledala iznimno ranjivo, kao nejako dijete,Arkadin je ustao, snažno se protegnuo, otišao do prozora i pogledao na ulicu. Njegove su oĉi upijalesvaki komadić sjene, svaki bljesak svjetlosti, bez obzira na to koliko bili kratki ili slabi. Prije iliposlije Pjotrovi će ljudi krenuti za njim. O toj su neminovnosti on i Icoupov raspravili prije nego štoje otišao iz vile. Icoupov je ponudio da će poslati nekoliko silnika da se pritaje u Sevastopolju usluĉaju da mu zatrebaju, no Arkadin je to odbio govoreći da mu je draže kad radi sam.

Uvjerivši se da na ulici nema nikoga, okrenuo se od prozora i ponovno usmjerio pogled u sobu:- Moja je majka umrla na jeziv naĉin - rekao je. - Ubili su se, teško je pretukli, strpali je u ormar

da je izjedu štakori. Barem mi je tako rekao mrtvozornik.- Gdje je bio tvoj otac?Arkadin je slegnuo ramenima:

- Tko zna? Kuĉkin je sin dotad već mogao biti u Šangaju, a možda je već bio mrtav. Majka mi jerekla da je bio u trgovaĉkoj mornarici, no sumnjam u to. Sramila se što ju je napumpao potpunistranac.

Devra, koja je za vrijeme njegova govora sjedila na išĉupanom naslonu kauĉa, rekla je:- Usrano je kad ne znaš odakle si, zar ne? Kao da si vjeĉno prepušten morskim strujama. Nećeš

prepoznati dom ni ako te put donese do njega.- Dom - teško je uzdahnuo Arkadin. - Na to nikad ne pomišljam.Devra je osjetila nešto u njegovu glasu:- Ali htio bi ga imati, zar ne?Izraz njegova lica postao je ogorĉen. Ponovno je pregledao ulicu, uobiĉajeno temeljito.- Koji je smisao toga?-Ako znamo odakle dolazimo, možemo spoznati tko smo šakom se blago udarila po prsima. Naša

je prošlost dio nas.Arkadin se osjećao kao da ga je ubola iglom. Otrov mu je potekao žilama:- Moja prošlost je otok koji sam davno napustio.- No ipak je i dalje s tobom, ĉak i ako toga nisi svjestan - rekla je to toliko snažno kao da je o

tome mnogo promišljala. - Ne možemo pobjeći od prošlosti, bez obzira na to koliko se trudili.Za razliku od njega, žarko je željela govoriti o prošlosti. To mu je bilo neobiĉno. Je li mislila da

im je prošlost nešto zajedniĉko? Ako je tako, onda je morao nastaviti, pustiti da se veza razvije.- A što je bilo tvojim ocem?- Rodila sam se ovdje, odrasla sam ovdje - zurila je u svoje ruke.Moj je otac bio inženjer brodogradnje. Istjerali su ga iz brodogradilišta kad su ga preuzeli Rusi.

Onda su jedne noći došli po njega, rekli su da ih špijunira, da Amerikancima prenosi tehniĉkepodatke o njihovim brodovima. Više ga nikad nisam vidjela. No ĉinovniku ruske sigurnosne službesvidjela se moja majka. Kad se zasitio nje, krenuo je na mene.

Arkadin je to lako mogao zamisliti:- Kako je to završilo?- Ubio ga je Amerikanac.Podigla je pogled prema njemu:- Jebena ironija, jer je taj Amerikanac bio špijun kojeg su poslali da fotografira rusku flotu. Kad

je Amerikanac dovršio zadatak, trebao se vratiti kući. Umjesto toga, ostao je. Brinuo se o meni,njegovao me dok se nisam oporavila.

-A ti si se, naravno, zaljubila u njega.Nasmijala se:- Kad bih bila lik iz romana, sigurno bi bilo tako. Bio je previše dobar prema meni, bila sam mu

kao kći. Plakala sam kad je otišao.Arkadin se zbog njezine ispovijesti osjećao nelagodno. Kako bi sebi odvratio pozornost, još

jedanput je pregledao trošan stan.Devra ga je oprezno gledala:- Ĉuj, umrijet ću od gladi.Arkadin se nasmijao:- Svi mi umiremo od gladi.Njegovo oko sokolovo još jedanput je pregledalo ulicu. Ovaj put nakostriješile su mu se dlake

na vratu kad je stao kraj prozora. Auto koji je ĉuo kako se približava zaustavio se pred zgradom.Devru je uznemirila njegova napetost, ustala je i stala iza njega. Pozornost mu je privukao motor koji

je i dalje radio, iako su sva svjetla bila ugašena.Tri muškarca izašla su iz vozila, krenula prema ulazu u zgradu. Bilo je krajnje vrijeme za

odlazak.Maknuo se od prozora:- Idemo. Odmah.- Pjotrovi ljudi. Bilo je pitanje vremena kad će nas pronaći.Na Arkadinovo iznenađenje, uopće se nije bunila kad ju je izgurao iz stana. Hodnikom su već

odzvanjali koraci teških cipela po betonskom podu.Bourneu je hodanje bilo neugodno, ali ne i nepodnošljivo. Pretrpio je i gore stvari od oderane

pete. Dok je slijedio profesora po metalnim stubama koje su vodile u podrum, razmišljao je kako jeovo još jedan dokaz da nema apsolutne istine kad je rijeĉ o ljudima. Bio je pretpostavio da jeSpecterov život lijep, uredan, dosadan i miran, da se vodio unutar granica fakulteta. Istina je bilapotpuno drugaĉija.

Na pola puta stube su postale kameni blokovi, istrošeni godinama korištenja. Put im jeosvjetljavalo jako svjetlo odozdo. Ušli su u uređen podrum sastavljen od pokretnih zidova koji sudijelili radne stanice opremljene prijenosnim raĉunalima prikljuĉenima na modeme velike brzine. Zasvakim je netko radio.

Specter se zaustavio na zadnjem stolu za kojim je sjedio mladić koji je dekodirao tekst koji sepomicao na zaslonu raĉunala. Primijetivši Spectera, mladić je uzeo list papira s pisaĉa i predao muga. Ĉim ga je profesor proĉitao, promijenilo mu se držanje. Iako je zadržao bezizražajan izraz lica,tijelo mu se nekako ukrutilo.

- Bravo - mladiću je kimnuo, a onda Bournea poveo u sobu koja je izgledala kao malenaknjižnica. Specter je otišao do jednog dijela police, dotaknuo jedan svezak; zbirku pjesama majstorahaiku poezije Matsua Basha. Otvorio se ĉetvrtast dio s knjigama i otkrio niz ladica. Iz jedne od njihSpecter je izvadio nešto nalik fotoalbumu. Sve su stranice bile stare, svaka je bila omotana zaštitnimslojem plastiĉne folije. Jednu od njih pokazao je Bourneu.

Na vrhu se nalazio poznati ratni orao, sa svastikom u kljunu, simbol njemaĉkoga Trećeg Reicha.Tekst je bio na njemaĉkom. Odmah ispod bila je rijeĉ Ostlegionen, uz fotografiju u boji koja jeprikazivala iz-vezen ovalni oblik, oĉigledno jedinstven znak raspoznavanja, sa svastikom okruženomlovorovim lišćem. Oko središnjih simbola stajale su rijeĉi TREU, TAPIR, GEHORSAM koje jeBourne preveo kao odani, hrabri,

nepokolebljivi. Ispod toga nalazila se još jedna fotografija u boji s iz-vezenom glavom vukauzdignutog na stražnje noge ispod koje je pisalo: OSTMANISCHE SS-DIVISION.

Bourne je primijetio datum na stranici: 14. prosinca 1941.- Nisam nikad ĉuo za Istoĉne legije - rekao je Bourne. - Tko su oni bili?Specter je okrenuo stranicu i ondje se, priĉvršćen za nju, nalazio komadić maslinastozelene

tkanine. Na nju je bio ušiven plavi grb s crnim rubom. Na vrhu se nalazila rijeĉ BERGKAUKASIEN- Kavkasko gorje.

Odmah ispod toga, u jarkožutoj boji nalazio se simbol s tri konjske glave koje je povezivala,znao je Bourne, lubanja; simbol odreda Nazi Schutzstaffel, Zaštitnog odreda, kolokvijalno poznatogkao SS. Bila je potpuno identiĉna tetovaži na ruci ĉovjeka s pištoljem.

- Ne tko su bili, nego tko jesu - Specterove su oĉi zasjajile. - To su ljudi koji su me htjeli oteti,Jasone. Ţele me ispitati i ubiti. Sada kada znaju za tebe, htjet će to uĉiniti i tebi.

8- Na krov ili u podrum? - upita Arkadin.

- Na krov - istog ĉasa reĉe ona. - Postoji samo jedan ulaz i izlaz iz podruma.Potrĉali su najbrže što su mogli prema stubištu i potom uza stube preskaĉući po dvije odjednom.

Arkadinovo je srce tuklo, krv žustro kolala, a nalet adrenalina svakim je korakom rastao. Ĉuo je kakose progonitelji uspinju. Omĉa se polako stezala. Trĉeći prema drugom kraju uskog hodnika, posegnuoje desnom rukom i spustio metalne ljestve koje su vodile na krov. Sovjetske građevine iz tog dobabile su poznate po slabašnim vratima. Znao je da neće imati problema s provaljivanjem na krov.Otamo je mogao preskoĉiti na sljedeći krov pa na sljedeći, potom dolje na ulicu gdje će bezproblema uteći neprijatelju.

Pogurnuvši Devrino tijelo kroz ĉetvrtast otvor na stropu, i sam se uspeo. Iza njih povici trojicemuškaraca: Filjin stan već je pretražen.

Svi su već krenuli za njim. Popeo se na maleno odmorište i našao se pred vratima koja vode nakrov, no kad je pokušao gurnuti vodoravnu metalnu šipku, ništa se nije dogodilo. Pokušao je gurnutijaĉe, no bez

uspjeha. Dohvativši svežanj "ĉešljeva", umetao je u bravu jedan za drugim i pomicao ih gore-dolje, no ništa nije pomoglo. Pozorno promotrivši, vidio je zašto: jeftina bravica iznutra je potpunozahrđala.

Lokot nije bilo moguće otvoriti.Okrenuo se i bacio pogled niz ljestve. Progonitelji su im bili za petama. Nisu imali kamo

pobjeći.Dvadeset i drugog lipnja 1941. godine Njemaĉka je napala Sovjetski Savez reĉe profesor

Specter. Uĉinivši to, naišli su na tisuće i tisuće neprijateljskih vojnika koji su se predali bez borbe iliotvoreno dezertirali. Do kolovoza iste godine agresorska je vojska zarobila pola milijuna sovjetskihvojnika. Mnogi od njih bili su muslimani - Tatari s kavkaza, Turci, Azerbajdžanci, Uzbeci, Kazasi idrugi narodi s Urala, iz Turkmenistana i s Krima. Svi su ti muslimani imali jednu zajedniĉku stvar, ato je bila mržnja prema Sovjetima, posebice Staljinu. Da skratim priĉu, ti zarobljeni muslimani bilisu spremni boriti se uz bok nacistima na Istoĉnom frontu, gdje su mogli nanijeti najviše šteteubacivanjem u neprijateljske redove ili dešifriranjem sovjetskih obavještajnih informacija. Fuhrerjebio oduševljen, a Ostlegionen su posebno zainteresirale Reichsfuhrera SS-a Heinricha Himmlerakoji je na islam gledao kao na mušku, borbenu religiju koja ima bitne znaĉajke zajedniĉke filozofijiSS-a; prije svega, slijepu poslušnost, spremnost na vlastitu žrtvu i potpun manjak milosrđa premaneprijatelju.

Bourne je upijao svaku rijeĉ i svaki detalj s fotografija:- Ne udara li prihvaćanje islama u sam temelj nacistiĉkog rasnog poretka?- Ti poznaješ ljudsku prirodu bolje od bilo koga, Jasone. Ljudi su sposobni beskonaĉno

racionalizirati stvarnost tako da bude u skladu s njihovim idejama. Tako je i Himmler uvjerio samogsebe da su Slave-ni i Ţidovi niža rasa. Azijska crta unutar ruskog naroda uĉinila je te ljudepotomcima velikih ratnika, Atile, Džingiskana i Tamerlana pa su se uklopili u kriterij nadmoći.Himmler je prihvatio Muslimane iz tog dijela svijeta, potomke Mongola.

- Ti su ljudi ne samo postali jezgra nacistiĉkih Ostlegionen, već i najbolji od najboljih koje jeHimmler saĉuvao za sebe, potajno ih uvježbavajući s najboljim vođama SS-a, oštreći ne samonjihove vojniĉke vještine, nego stvarajući od njih elitne ratnike, špijune i ubojice kojima je žudiozapovijedati. Postrojbu je nazvao Crna legija.

Naime, napravio sam detaljno istraživanje nacistiĉkih Ostlegionen.Specter pokaže prema grbu s tri konjske glave objedinjene oko lubanje:- To je njihov amblem. Od 1943. godine pa nadalje neprijatelji su ga se bojali više od SS-ovih

dviju munja ili simbola njegove produljene ruke, Gestapa.- Malo je prekasno da nacisti budu ozbiljna prijetnja reĉe Bourne.- Ne slažete li se?- Povezanost Crne legije s nacistima već je odavno nestala. Danas je ona najmoćnija i

najutjecajnija islamistiĉka teroristiĉka mreža za koju nitko nije ĉuo. Njezina anonimnost je namjerna.Financira se kroz legitimno krilo, Istoĉno bratstvo.

Specter je uzeo drugi album. On je bio pun izrezaka iz novina o teroristiĉkim napadima diljemsvijeta: London, Madrid, Karachi, Fallu-jah, Afganistan, Rusija. Kako je Bourne listao album, popisje rastao.

- Kao što možeš vidjeti, druge, poznate teroristiĉke mreže preuzele su odgovornost za nekenapade. Za druge nitko nije preuzeo odgovornost, niti jedan terorist nije povezan s njima. No ja izsvojih izvora znam da ih je sve poĉinila Crna legija - reĉe Specter. - A sada planiraju najveći,najspektakularniji napad. Jasone, vjerujemo da bi meta mogao biti New York. Rekao sam ti da jePjotr Zilber, mladić kojeg je ubila Crna legija, poseban. Bio je ĉarobnjak. Nekako je uspio ukrastiplanove mete napada Crne legije. Obiĉno se, naravno, planiranje obavljalo bez pisanih tragova. Nooĉito je cilj napada toliko složen da se Crna legija morala dokopati stvarnih nacrta građevine. Zbogtoga vjerujem da se radi o građevini u samom srcu metropole. Od presudne je važnosti da pronađemotaj dokument. Samo na taj naĉin možemo doznati što Crna legija namjerava napasti.

***Arkadin je sjedio na podu, s nogama na oba ruba otvora koji je vodio na zadnji kat stambene

zgrade.- Vikni im - prošaptao je. Sada kada se nalazio takoreći iznad njih, htio ih je privući k sebi. -

Hajde. Neka znaju da si ovdje.Devra je zavrištala.Tada je zaĉuo šuplji odjek neĉijih koraka koji su se uspinjali uz metalne ljestve. Ĉim se pojavila

glava zajedno s rukom koja je držala pištolj, Arkadin je gležnjevima prignjeĉio muškarĉeve uši. Ĉimsu se oĉi poĉele izokretati, Arkadin mu je izbio pištolj iz ruke, pronašao oslonac i slomio mu vrat.

Ĉim ga je pustio, muškarac je nestao kližući niz ljestve. Kao što se moglo predvidjeti, uslijedilaje pucnjava kroz ĉetvrtasti otvor i meci su se zabili u strop. U trenutku kad je pucnjava utihnulaArkadin je gurnuo Devru kroz otvor, krenuo za njom kližući niz ljestve, unutrašnjom stranom cipelaobujmio je vanjsku strana ljestava.

Kao Sto se Arkadin i ponadao, preostala dvojica bila su iznenađena padom svojeg suborca te suprestali s paljbom. Jednog je Arkadin pogodio u desno oko. Drugi se povukao iza ugla u trenutku kadje Arkadin pucao na njega. Arkadin je pridigao djevojku, tek ponešto naruĉenu, te potrĉao premanajbližim vratima i poĉeo udarati po njima.

Ĉim je zaĉuo svadljiv muški povik negodovanja, poĉeo je udarati nasuprotna vrata.Nije se zaĉuo odgovor. Opalivši metak u bravu na siluje otvorio vrata.Stan je bio prazan, a sudeći po hrpama prašine i prljavštine, već duže vrijeme nitko nije ovdje

živio. Arkadin potrĉi prema prozoru. Dok se kretao, zaĉuo je poznat cijuk. Ugazio je u hrpu smeća i iznje je izletio štakor, pa još jedan, a onda i treći. Bilo ih je posvuda. Arkadin je ustrijelio prvog, azatim se smirio i širom otvorio prozor. Doĉekala ga je ledena kiša koja se slijevala niz zgradu.

Pridržavajući Devru ispred sebe, zajahao je prozorsku dasku. U tom trenutku ĉuo je trećegmuškarca kako poziva pojaĉanje i ispaljuje tri hica kroz provaljena vrata. Pogurao ju je na uskuprotupožarnu platformu i krenuo lijevo, prema ljestvama koje su vodile na krov. Kiša je pljuštala

poput oštrih iglica, šibajući ga po licu i rukama. Ljestve su mu bile nadohvat ruke u trenutku kad jeuska platforma od kovanog željeza po kojoj su hodali iznenada popustila.

Devra j e vrisnula i oni su se stropoštali i pali na rešetku protupožarnog izlaza na katu niže.Gotovo istog trenutka trošna je konstrukcija popustila pod njihovom težinom i oni su se otkotrljalipreko ruba. Arkadin je posegnuo lijevom rukom i uspio uhvatiti preĉku protupožarnih ljestava.Desnom rukom držao je Devru. Klatili su se u zraku, a tlo je bilo predaleko da bi se mogli prepustitislobodnom padu. Osim toga, nije bilo nikakva kontejnera punog smeća, što bi ublažilo njihov pad.

Njezina ruka poĉela je kliziti iz njegove.- Podigni se - reĉe. - Obgrli me svojim nogama.-Što?Graknuo je zapovijed, a ona ga je oklijevajući poslušala.- Sada se ĉvrsto gležnjevima uhvati oko struka.Ovaj put nije oklijevala.- U redu - reĉe Arkadin. - Sada posegni i uhvati se za najnižu preĉku; ne, uhvati se objema

rukama.Metal je bio sklizak od kiše i pri prvom pokušaju Devra je nije uspjela uhvatiti kako treba.- Ponovno - drekne Arkadin. - 1 ovaj put nemoj pustiti.Vidno prestrašena, Devra je snažno uhvatila preĉku tako da su joj zglobovi problijedjeli.

Arkadinovo lijevo rame samo što se nije išĉašilo.Ako hitno ne promijeni položaj, to bi se moglo i dogoditi.- I što sad? - upita Devra.- Kad se ĉvrsto uhvatiš za preĉku, opusti gležnjeve i podigni se do razine na kojoj možeš stajati

na ljestvama.- Ne znam imam li snage.Podigao se sve dok desnim pazuhom nije obuhvatio preĉku. Lijeva ruka potpuno mu je utrnula.

Pomaknuo je prste, a opaka bol proparala mu je rame.- Kreni - reĉe podignuvši je. Nije joj mogao dopustiti da vidi koliko ga boli. Lijeva ruka ga je

ubijala, no i dalje ju je gurao.Konaĉno se dokopala preĉke iznad njega i pogledala prema dolje:- Sad ti.Ĉitava desna strana mu je utrnula, ostatak tijela plamtio je od boli.Devra posegne prema njemu:- Hajde.- Nemam više ni zašto živjeti. Umro sam već odavno.- Jebi se - ĉuĉnula je, pružila ruku i uspjela ga uhvatiti za ruku. Istog trena njezina je noga

izgubila oslonac, a ona je posrnula silom koja ih je umalo oboje srušila.- Kriste, past ću! - uzvikne.-Uhvati se nogama oko mojeg pasa-vikne on.-Tako je. Sada jednom po jednom rukom pusti

ljestve. Umjesto toga primi se za mene.Kad je napravila što je od nje tražio, on se poĉeo pridizati uz ljestve.Ĉim je bio dovoljno visoko da se nogama uhvati za preĉke, postalo je puno lakše. Ignorirao je

žestoku bol u lijevom ramenu; za uspon su mu trebale obje ruke.Konaĉno su se dokopali vrha, prebacili se preko ograde i bez daha se srušili na mokar krov

prekriven hidroizolacijom. U tom je trenutku Arkadin shvatio da mu kiša više ne pljušti po licu.Podigao je pogled, ugledao muškarca, trećeg od trojice, kako stoji iznad njega s pištoljem uperenim u

njegovo lice.Muškarac se naceri:- Dani su ti odbrojeni, gade.Profesor Specter sklonio je albume, no prije negoli je zatvorio ladicu izvukao je dvije

fotografije. Bourne je prouĉio lica dvojice muškaraca.Prvi je bio otprilike jednakih godina kao i profesor. Naoĉale su gotovo komiĉno uvećavale

njegove vodenaste oĉi iznad kojih su se smjestile upadljivo guste obrve. Osim toga, bio je potpunoćelav.

Semjon Icoupov, - reĉe Specter - vođa Crne legije.Odvukao je Bournea iz knjižnice u podrumu, uza stube, kroz stražnji dio kuće na svjež zrak. Pred

njima se pružao strogo uređen engleski vrt, uokviren šimširovom živicom. Nebo je bilo pastelnoplaveboje, ĉisto, bez ijednog oblaka, u išĉekivanju ranijeg dolaska proljeća. Ptiĉica je lepršala međugolim granama vrbe, kao da se pitala kamo sletjeti.

- Jasone, moramo zaustaviti Crnu legiju. To možemo uĉiniti samo ako ubijemo SemjonaIcoupova. Već sam trojicu dobrih agenata na taj naĉin izgubio. Trebam nekoga boljeg. Trebam tebe.

- Ja nisam plaćeni ubojica.- Jasone, nemoj se uvrijediti. Trebam tvoju pomoć kako bih zaustavio napad. Icoupov zna gdje

su nacrti.- U redu, pronaći ću njega i nacrte - odmahne glavom Bourne. - No ne moram ga ubiti.Profesor tužno odmahne glavom:- Plemenita gesta, no ti ne poznaješ Semjona Icoupova kao što ga ja poznajem. Ako ga ti ne

ubiješ, on će sigurno ubiti tebe. Vjeruj mi kad ti kažem, pokušao sam ga uhvatiti živoga. Nijedan odmojih ljudi nije se vratio živ s tog zadatka.

Gledao je u daljinu preko bare:- Nemam nikoga drugoga kome bih se mogao obratiti, tko ima dovoljno iskustva da pronađe

Icoupova i jednom zauvijek okonĉa to ludilo. Pjotrovo ubojstvo znak je poĉetka završnice izmeđumene i Crne legije. Ili ćemo ih ovdje zaustaviti, ili će uspješno napasti svoj cilj.

- Ako je to što kažete istina...- Istina je, kunem se.- Gdje je Icoupov?- Ne znamo. Posljednjih ĉetrdeset i osam sati pokušavamo ga pronaći, no sve se pokazalo

uzaludnim. Bio je u vili u Campione d'Italia u Švicarskoj. Ondje je, vjerujemo, Pjtor ubijen. No onnije trenutaĉno ondje.

Bourne spusti pogled na dvije fotografije koje je držao u rukama.- Tko je mlađi muškarac?- Leonid Daniloviĉ Arkadin. Do prije nekoliko dana vjerovali smo daje on neovisni plaćeni

ubojica kojeg su unajmljivale obitelji ruske grupperovke - Specter lupne kažiprstom meduArkadinove oĉi. - On je doveo Pjotra Icoupovu. Nekako, još uvijek pokušavamo otkriti kako, Icoupovje otkrio da je Pjotr ukrao planove. U svakom sluĉaju, Arkadin je zajedno s Icoupovom ispitivaoPjotra i ubio ga.

- Profesore, ĉini mi se da imate izdajicu u vlastitim redovima.Specter kimne:- Do toga sam zakljuĉka i sam, nažalost, došao.Nešto što je još otprije muĉilo Bournea sada se ponovno iskristalizirao na površini:- Profesore, tko vas je nazvao dok smo doruĉkovali?

- Jedan od mojih ljudi. Trebao je potvrdu određene informacije.Imao sam je u autu. Zašto?- Bio je to poziv koji vas je izvukao na ulicu upravo u trenutku kada je prolazio crni Cadillac.

To nije bila sluĉajnost.Specter se namrgodio:- Ne, sumnjam da se o tome radilo.- Dajte mi njegovo ime i adresu - reĉe Bourne - pa ćemo moći sa sigurnošću znati.Muškarac na krovu imao je madež na obrazu, crn kao vrag. Arkadin se pokušavao usredotoĉiti

dok je muškarac odvlaĉio Devru s podloge na kojoj je ležala, dalje od Arkadina.- Jesi li mu išta rekla? - upita muškarac ne skidajući pogleda s Arkadina.- Naravno da nisam - odbrusi Devra. - Za što me smatraš?- Slabu kariku - reĉe muškarac s madežom. - Rekao sam Pjotru da ti ne povjerava posao. Zbog

tebe je Filja mrtav.- Filja je bio idiot.Muškarac s madežom skine pogled s Arkadina i prezirno pogleda Devru:- Ti si bila odgovorna za njega, kuĉko!Arkadin uplete noge među muškarĉeve i obori ga. Brz poput maĉke, Arkadin ga zaskoĉi i udari

šakom. Muškarac s madežom uzvrati najbolje što je mogao. Arkadin je pokušao ne pokazati bol ulijevom ramenu, no uzalud jer je već bilo išĉašeno i nije se mogao njime koristiti.

Primijetivši to, muškarac s madežom svom je snagom zadao udarac upravo u to rame.Arkadin ostane bez daha. Sjeo je, omamljen, umalo se onesvijestio od boli. Muškarac s

madežom pokuša se dokopati svojeg pištolja, no umjesto njega uhvati Arkadinov i podigne ga. Bio jespreman povući obaraĉ kad ga je Devra vlastitim pištoljem ustrijelila u zatiljak.

Bez rijeĉi se prevrne i licem poljubi pod. Ona je stajala, nogu širom raširenih u klasiĉnoj pozistrijelca. Ukipljen od boli, Arkadin je primijetio kako je uperila cijev pištolja prema njemu. Unjezinim oĉima bilo je nešto što nije mogao prepoznati, a kamoli razumjeti.

Tada, odjednom, ona ispusti dah koji je dugo držala i opusti ruke, spustivši cijev pištolja.- Zašto? - upita Arkadin. - Zašto si ga ustrijelila?- Bio je budala. Jebiga, mrzim ih sve.Kiša se slijevala po njima, udarajući po krovu. Beskrajno tamno nebo zakrivalo je svijet oko

njih. Ĉinilo se kao da su stajati na vrhu planine na krovu svijeta. Arkadin je promatrao kako mu sepribližavala.

Hodala je ukoĉeno, stavljajući nogu pred nogu. Ĉinila se poput divlje životinje - ljuta, ogorĉena,izvan svih okvira civiliziranog svijeta. Bio je vezan uz nju, no nije ju mogao ni razumjeti, a kamoliimati povjerenja u nju.

Kad mu je pružila ruku, on ju je uhvatio.9- Muĉi me noćna mora koja se ponavlja - reĉe ministar obrane Ervin Reynolds "Bud" Halliday. -

Sjedim ovdje u Aushaku u Bethesdi kad se u stilu drugog nastavka Kuma pojavi Jason Bourne iustrijeli me u vrat i potom među oĉi.

Halliday je sjedio za stolom u stražnjem dijelu restorana zajedno s Lutherom LaValleom iRobom Battom. Aushak se nalazio na otprilike pola puta između bolnice Bethseda Naval Hospital iladanjskog kluba Chevy Chase, a bio je njegovo omiljeno mjesto za sastanke. Zato što se nalazio uBethesdi i što je bio afganistanski restoran, nitko koga je znao i od koga bi nešto morao tajiti nijezalazio ovamo. Ministar obrane najbolje se osjećao upravo na mjestima koja nisu bila uobiĉajena

sastajališta. Prezirao je Kongres, a još više je prezirao povjerenstva za nadzor koja su uvijek guralanjušku u stvari koje ih se nisu ticale i koje nisu niti razumjeli, a još su im manje bile podruĉje rada.

Trojica muškaraca naruĉili su jelo po kojem je restoran i nazvan: tijesto punjeno porilukom upikantnom umaku od rajĉice s mesom, sve preliveno gustim bliskoistoĉnim jogurtom u kojem sekupala sjeckana metvica. Svi su složno zakljuĉili da je aushak savršeno zimsko jelo.

- U skorije vrijeme tu ćemo moru poslati na poĉinak, gospodine- reĉe LaValle s koliĉinom poniznosti u glasu koja je uznemirila Batta.- Nije li tako, Robe?Batt suosjećajno kimne:- Imaš pravo. Smislio sam plan koji je gotovo bez pogreške.Možda to nisu bile prave rijeĉi. Halliday se namršti: Nijedan plan nije bez pogreške, posebice

ako je u njega upleten i Jason Bourne.Uvjeravam vas, ja to najbolje znam, gospodine ministre.Batt je bio najstariji od sedam šefova odjela i nije ga zabrinjavalo to što mu proturjeĉe. Bio je

tip osobe koja je igrala u obrani s mnoštvom iskustva u suprotstavljanju pretendentima na njegovukrunu. Ipak, bio je svjestan da se nalazi na nepoznatom terenu, gdje se odvija borba za vlast s jošuvijek nepoznatim ishodom.

Odgurnuo je tanjur. Kad su u pitanju ovi ljudi, znao je da svjesno ulazi u proraĉunati rizik, no sdruge strane osjetio je iskru koja je potekla od ministra Hallidaya. Batt je ušao u mrežu državnihmoćnika, mjesto za kojim je vapio i odjednom je osjetio kako ga obuzima zanos.

- Iz razloga što se plan vrti oko direktorice Cl-a, Hart, - reĉe Batt nadam se da ćemo jednimudarcem slistiti obje muhe.

- Više ni rijeĉi - podigne ruku Halliday - nijednom od nas. Luther i ja moramo održati uvjerljivurazinu neinformiranosti. Ne smijemo dopustiti da nam ovaj plan eksplodira u lice. Je li jasno,gospodine Batt?

- Savršeno jasno, gospodine. Ovo je, jednostavno reĉeno, moja misija.Halliday se osmjehne. - Sinko, te rijeĉi su glazba za moje stare teksaške uši - rukom se potegne

za usnu resicu. - Pretpostavljam, dakle, da ti je Luther rekao za Tifon?Batt skrene pogled s ministra na LaVallea i potom ponovno pogleda ministra. Njegovo lice se

namršti:- Ne, gospodine, bojim se da nije.- Previd - odgovori glatko LaValle.- Možda je upravo sada pravi trenutak - reĉe Halliday široko se osmjehujući.- Vjerujemo da je jedan od CI-evih problema upravo Tifon - reĉe LaValle. - Direktorica nema

dovoljno vremena da uspješno obnovi CI i upravlja njime te istodobno pozorno nadzire rad Tifona.Odgovornost za Tifon bit će skinuta s tvojih leđa. Tim ću odjelom ja osobno upravljati.

Ĉitavu su priĉu pažljivo odigrali, no Batt je bio svjestan da su ga namjerno izigrali. Ti su ljudiod samog poĉetka htjeli upravljati Tifonom.

- Tifon je naš vlastiti CI - reĉe. - To je umotvorina Martina Lindrosa.- Martin Lindros je mrtav - nepotrebno napomene LaValle. - Sad je ktome jedna žena na ĉelu

Tifona. Treba se pozabaviti i time, među ostalim stvarima koje se tiĉu budućnosti Tifona. Ti ćeš,Robe, osim toga morati donijeti presudne odluke koje se tiĉu Cl-a u cijelosti. Doista ne želiš zagristiveći zalogaj nego što ga možeš progutati. - To nije bila upitna reĉenica.

Batt osjeti kako tanak led na koji su ga naveli odjednom popušta pod njegovim nogama. - Tifonje dio Cl-a - reĉe na koncu u slabašnom pokušaju da preuzme kormilo u svoje ruke.

- Gospodine Batt, - prekine ga Halliday - mi smo već odluĉili.Jeste li s nama ili da se pobrinemo da netko drugi preuzme mjesto direktora Cl-a?Muškarac koji je odvukao profesora Spectera na ulicu bio je Mikhail Tarkanian. Bourne je za

mjesto sastanka predložio zoološki vrt, a profesor je nazvao Tarkaniana. Potom je profesor nazvaosvoju tajnicu na sveuĉilištu i obavijestio je da će on i profesor Webb uzeti slobodan dan. Ušli su uSpecterov automobil koji je na posjed dovezao jedan od njegovih ljudi i odvezli se prema zoološkomvrtu.

- Problem s tobom, Bourne, jest što ti nedostaje ideologija - reĉe Specter. - Ideologija te držinogama na zemlji. Ona je glavni oslonac privrženosti.

Bourne, koji je bio za upravljaĉem, odmahne glavom:- Otkad znam za sebe mnome su upravljali ideolozi. Za sada samo mogu reći da ideologije daju

uzak pogled na stvari. Sve što se ne uklapa unutar samopostavljenih okvira ili se negira ili jepotrebno uništiti.

- Sada znam da uistinu razgovaram s Jasonom Bourneom - reĉe Specter - zato što sam pokušaounijeti svrhu postojanja u Davida Webba koja se izgubila negdje u prošlosti. Kad si mi pristupio nisibio

samo izgubljen, već gadno osakaćen. Trudio sam se izlijeĉiti te na naĉin da okreneš leđa onomešto te toliko pogodilo. Sada tek vidim da sam bio u krivu...

- Niste bili u krivu, profesore.- Dopusti mi da dovršim. Uvijek si bio spreman braniti me, vjerovao da uvijek imam pravo.

Nemoj misliti da ne cijenim tvoje osjećaje.No povremeno i ja znam pogriješiti, a ovo je bio takav sluĉaj. Ne znam kako je stvoren

Boumeov identitet i vjeruj mi kad ti kažem da ne želim znati.Ono što mi se, međutim, ĉini jasnim jest da koliko god ne želiš vjerovati, zbog neĉega unutar

tebe, neĉega urođenog i povezanog s Bourneovim identitetom, razlikuješ se od ostalih ljudi.Bourneu se nije sviđalo kamo vodi ovaj razgovor:- Hoćete reći da sam ja i u dubini duše Jason Bourne, da bi David Webb u svakom sluĉaju

postao on?- Ne, ni u ludilu. No iz onoga što si podijelio sa mnom, da nije bilo upletanja, da nije bilo

Bourneova identiteta, David Webb bi bio jedna vrlo nesretna osoba.Ta misao Bourneu nije bila nova, ali oduvijek je smatrao da su mu se takva razmišljanja javljala

zato što je prokleto malo znao o svojem identitetu. David Webb mu je bio veća zagonetka nego JasonBourne.

Ta spoznaja je proganjala Bournea jer mu se ĉinilo da je Webb poput duha, neprimjetna ljušturakojoj je Alex Conklin udahnuo život, reanimirao je i dao joj Bourneov identitet.

Bourne je, vozeći uz Aveniju Connecticut, SZ, prošao križanje s Avenijom Cathedral. Prednjima se pojavio ulaz u zoološki vrt:

- Istina je, sumnjam da bi David Webb izdržao do kraja školske godine.- Onda mi je drago što sam te odluĉio uplesti u svoju istinsku strast ĉinilo se kao da se nešto

unutar Spectera smirilo. - Ne dobivam svaki dan priliku ispraviti svoje pogreške.Dan je bio dovoljno lijep da obitelj gorila bude puštena van. Školska djeca nagrnula su prema

dijelu u kojem je sjedio glavar obitelji okružen svojim leglom. Srebrni gorila do nekog se trenutkatrudio ignorirati buku, no kad je njihov žamor postao nepodnošljiv, on se, uz pratnju svoje obitelji,uputio na drugi dio ograđenog prostora. Ondje je sjedio sve dok se ista razina gnjavaže nije stvorila iondje. Potom se zaputio prema mjestu na kojem ga je Bourne prvi put vidio.

Mikhail Tarkanian ih je ĉekao pored prostora sa srebrnim gorilom.Odmjerio je Spectera od glave do pete zagledavši se u njega svojim crnim oĉima. Potom ga je

zagrlio i izljubio u oba obraza:-Alah je milostiv, prijatelju. Ţiv si i zdrav.- Zahvaljujući Jasonu. On me spasio. Njemu dugujem život.Specter je međusobno upoznao dvojicu muškaraca.Ĉim je nastala jaĉa buka, obitelj gorila opet se poĉela premještati.- Prokleto tužan život - Tarkanian pokaže palcem prema srebrnom gorili.Bourne primijeti da govori engleski s izraženim naglaskom, na naĉin kako se govori u

moskovskoj sirotinjskoj ĉetvrti Sokoljniki.- Pogledajte to jadno kopile - reĉe Tarkanian.Gorilin izraz lica bio je tmuran; više rezigniran nego prkosan.Specter reĉe:- Jason je u potrazi za nekim informacijama.- Doista?Tarkanian je bio građen poput bivšeg sportaša, s vratom poput bika i lukavim upalim oĉima.

Ramena je držao uzdignuta u razini ušiju, kao da se spremao izbjeći nenadani udarac. Kao da jesudjelovao u dovoljno tuĉnjava u ĉetvrti Sokoljniki za ĉitav jedan život.

- Htio bih da odgovoriš na njegova pitanja - reĉe Specter.- Naravno. Kako god mogu pomoći.- Trebam tvoju pomoć - reĉe Bourne. - Reci mi nekoliko rijeĉi o Pjotru Zilberu.Ĉinilo se da je ta reĉenica uznemirila Tarkaniana te je pogledao Spectera koji se odmaknuo

nekoliko koraka kako bi se njegov ĉovjek mogao potpuno usredotoĉiti na Bournea. Potom Tarkanianslegne ramenima.

- Naravno. Što toĉno želiš znati?- Kako si doznao da je ubijen?- Na uobiĉajen naĉin. Od jednog od svojih kontakata - Tarkanian odmahne glavom. - Bio sam

shrvan. Pjotr je bio naša kljuĉna osoba.Osim toga, bio mi je prijatelj.- Kako su ga uspjeli otkriti?Odjednom se u blizini zaĉuo hihot školarki. Nakon što su dovoljno odmakle, Tarkanian reĉe:- Kad bih barem znao. Uistinu nije bilo lako doći do njega.Bourne onako usput upita:- Je li Pjotr imao prijatelje?- Naravno da je imao prijatelje. No nijedan ga od njih ne bi izdao, ako na to ciljaš - Tarkanian

napući usne. - S druge strane...Nije dovršio misao.Bourne uhvati njegov pogled i zadrži ga.- Pjotr se viđao s jednom ženom. Galom Nematovom. Bio je zaluđen njome.Pretpostavljam da ste je pažljivo nadzirali - reĉe Bourne.Naravno. No Pjotr je katkad znao biti, kako da kažem, svojeglav kad su u pitanju žene.Jesu li svi za to znali?Iskreno sumnjam - reĉe Tarkanian.To je bila pogreška, pomisli Bourne. Navike i sklonosti neprijateljainformacija su koju je uvijek moguće doznati, trebalo je samo biti dovoljno lukav i uporan.

Tarkanian je trebao reći: Ne znam. Moguće. Sto neutralniji odgovor, što bliži istini.- Ţene su ĉesto slaba karika - Bourne na trenutak pomisli na Moiru i oblak neizvjesnosti koji se

nadvio nad nju zbog CI-eve istrage. Ideja da bi Martin Lindros bio zaveden kako bi odao CI-eve tajnebila je gorka pilula koju je trebalo progutati. Nadao se da će ga to pitanje prestati muĉiti nakon štoproĉita razgovore između nje i Martina koje je Soraya uspjela pronaći.

- Svi smo shrvani Pjotrovom smrću - Tarkanian reĉe, ponovno pogledavši Spectera.- Bez sumnje - Bourne se nejasno osmjehne. - Ubojstvo je ozbiljna stvar, posebno u ovom

sluĉaju. Moram sa svima razgovarati, to je sve.- Naravno. Jasno mi je.- Stvarno ste nam mnogo pomogli - reĉe Bourne i pruži Tarkanianu ruku.Dok je to ĉinio, iznenada reĉe oštrim tonom:- Usput, koliko su ti Icoupovljevi ljudi platili da jutros nazoveš profesora Spectera na mobitel?Umjesto da se smrzne od straha, ĉinilo se da se Tarkanian opustio:- Kakvo je to prokleto pitanje? Ja sam vjeran, oduvijek sam bio.Trenutak poslije pokušao je povući ruku, no Bourne je ĉvršće stisnuo njegovu ruku.

Tarkanianove su se oĉi susrele s Bourneovima i zadržale pogled.Iza njih se oglasi srebrni gorila, osjećajući nemir. Njegovo glasanje bilo je duboko, poput daška

vjetra koji je zanjihao klasje. Gorilina poruka bila je toliko neprimjetna da ju je Bourne jedinishvatio. Na samom rubu svojega vidnog polja primijetio je kretanje i nastavio ga pratiti nekolikosekundi. Nagne se natrag prema Specteru i reĉe tihim, nemirnim glasom:

- Krenite odmah. Prođite ravno kroz nastambu malih sisavaca, potom skrenite lijevo. Stotinjakmetara nakon toga trebao bi biti malen štand na kojem se prodaje hrana. Zamolite ih da vam pomognupronaći automobil. Vratite se kući i ostanite ondje dok vam se ne javim.

Ĉim se profesor brzo udaljio, Bourne je dohvatio Tarkaniana i gurnuo ga u suprotnom smjeru.Prikljuĉili su se obiteljskom obilasku pod nazivom Home Sweet Habitat koji je ĉinila hrpa djeĉurlijei njihovih roditelja. Dvojica muškaraca koje je Bourne primijetio potrĉali su prema njima. Upravo suta dvojica i njihova užurbanost izazvali sumnjiĉavost srebrnoga gorile, koji je upozorio Bournea.

- Kamo idemo? - reĉe Tarkanian. - Zašto si profesora ostavio nezaštićenog?Dobro pitanje. Bourneova odluka bila je trenutaĉna, instinktivna.Dvojica muškaraca krenula su prema Tarkanianu, a ne profesoru. Sada kad se skupina kretala

Olmstedovom šetnicom, Bourne odvuĉeTarkaniana među nastambe s gmazovima. Osvjetljenje je bilo slabo.Projurili su pored staklenih kaveza u kojima su bili smješteni pospani aligatori, razroki

krokodili, usporene kornjaĉe, zloćudne ljutice i gušteri hrapave kože svih oblika, veliĉina i karaktera.Ispred sebe, Bourne je ugledao kaveze sa zmijama. Na jednom kraju ĉuvar je otvorio vrata spremanposlužiti hrpu glodavaca zelenim pitonima, koji su se od gladi naglo razbudili i spuznuli niz lažnegrane drveća. Zmije su koristile infracrvena osjetila za toplinu kako bi locirale svoj plijen.

Iza njih, dvojica su se muškaraca probijala kroz ĉopor djece. Bili su crnomanjasti, no ni poĉemu drugome uoĉljive pojave. Ruke su ugurali u džepove vunenih kaputa, zacijelo skrivajućinekakvo oružje. Nisu se više žurili jer nije bilo smisla stvarati paniku među posjetiteljima.

Prolazeći pored blavora, Bourne odvuĉe Tarkaniana u dio nastambe sa zmijama. U tom trenutkuTarkanian odluĉi povući svoj potez.

Iskoraĉivši prema muškarcima koji su se približavali, izvio se i odvukao Bournea na trenutak,sve dok mu Bourne nije opalio opak udarac u glavu.

Radnik je kleknuo pored prazne nastambe i spustio kutiju s alatom pored sebe. Bio je zabavljen

ventilacijskom rešetkom koja se nalazila pri dnu kaveza. Bourne je maznuo komad ĉvrste žice izkutije.

- Konjica te danas neće spasiti - reĉe Bourne dok je za sobom vukao Tarkaniana prema vratimakoja su se sluĉajno našla na zidu među kavezima i koja su vodila u radni prostor zaposlenika. Jedanod progonitelja približavao se dok je Bourne provaljivao bravu uz pomoć žice.

Otvorio je vrata, prošao kroz. njih i zakljuĉao ih za sobom.Vrata su se poĉela tresti ĉim je muškarac poĉeo lupati šakama po njima. Bourne se našao u

uskom pomoćnom hodniku osvijetljenom fluorescentnim cijevima koji je vodio iza nastambi. Vrata, akod zmija otrovnica otvori za hranjenje, nalazili su se na jednakim razmacima uzduž desnog zida.

Bourne je zaĉuo tihi hitac, a brava je iskoĉila iz vrata. Muškarci su bili naoružani pištoljimamaloga kalibra s prigušivaĉima. Dok je jedan od muškaraca prolazio kroz vrata, on je odgurnuoteturajućega Tarkaniana ispred sebe. Gdje li je drugi? Bourneu se uĉinilo da zna i usmjerio jepozornost na drugi kraj hodnika na kojem se svakoga trenutka trebao pojaviti i drugi muškarac.

Osjetivši da Bourneu popušta pozornost, Tarkanian se okrenuo i zabio svoje tijelo u Bourneovo.Izbaĉen iz ravnoteže, Bourne je zateturao kroz otvorena vrata u nastambu sa zelenim pitonima.Ţestoko prasnuvši u smijeh, Tarkanian potrĉi dalje.

Herpetolog koji se nalazio u nastambi i pregledavao zmije već se bunio što je Bourne ušao.Ignorirajući ga, Bourne posegne i odmota zelenog pitona s najbliže grane. Osjetivši toplinu, zmija sepoĉela

ovijati oko njegove ispružene ruke, Bourne se okrenuo i u pravom trenutku izletio na hodnik tepogodio jednog od muškaraca ravno u solarni pleksus. Kad se muškarac srušio, Bourne izvuĉe ruku izpitonova stiska i omota njegovo tijelo oko muškarĉeva prsnog koša.

Ugledavši pitona, muškarac vrisne, a piton se poĉne stezati oko njega.Bourne je oteo pištolj s prigušivaĉem iz njegovih ruku i krenuo za Tarkanianom. Pištolj je bio

Glock, a ne Taurus. Kao što je Bourne i oĉekivao, ova dvojica nisu bila dio ekipe koja je otelaprofesora. Tko su oni? Ĉlanovi Crne legije poslani kako bi izvukli Tarkaniana? No ako je tako, kakoli su znali da je Tarkanian otkriven? Nema vremena za nagađanje, drugi se muškarac pojavio na krajuhodnika. Bio je pognut i kretao se prema Tarkanianu koji se stisnuo uza zid hodnika.

Kad je muškarac uperio pištolj prema Bourneu, on je pokrio lice podlakticama i zaronio glavomprema najbližem prozoru. Staklo se razbilo. Bourne je podigao pogled i suoĉio se s gabonskomljuticom, vrstom koja je poznata po tome što ima najdulje oĉnjake i najjaĉi otrov među zmijamaotrovnicama. Bila je prošarana crnim prugama i prugama zemljane boje. Njezina ružna, trokutastaglava se uzdignula, a jezik je palucao, ispitujući, pokušavajući otkriti predstavlja li stvorenje koje senašlo ispred nje prijetnju.

Bourne je ležao ukipljen. Zmija je poĉela siktati u ustaljenom ritinu koji je pokretao njezinuglavu sa svakim žestokim izdahom. Rogovi pored nosnica su se tresli. Bourne ju je bez sumnjeuznemirio. Budući da je redovito putovao Afrikom, znao je ponešto o navikama tih stvorenja. Negrizu osim ako nisu uistinu jako isprovocirane. S druge strane, opasno je pomaknuti bilo koji diotijela.

Svjestan da je ugrožen kako sprijeda tako i straga, Bourne polako digne lijevu ruku. Zmijinoglasno siktanje nije se smirilo. Gledajući zmijinu glavu, pomicao je ruku dok se nije našla iznadzmije. Ĉitao je o tehnikama koje su mogle smiriti ovakvu vrstu zmije, no nije znao hoće li upaliti.Prstom je dotaknuo vrh zmijine glave. Siktanje je prestalo.

Upalilo je!Uhvatio ju je za vrat. Spustivši pištolj, uhvatio je zmijino tijelo drugom rukom. Zmija se nije

uznemirila. Hodajući vrlo pažljivo na drugi kraj nastambe, pažljivo ju je spustio u kut. S druge stranestakla skupina djece promatrala je prizor otvorenih usta. Bourne se odmaknuo od zmije, nijednogtrenutka ne skidajući pogled s nje. Pored razbijenog stakla otvora za hranjenje kleknuo je i posegnuoza Glockom.

Glas iza njega je rekao:- Ostavi pištolj gdje jest i polako se okreni.- Ta prokleta stvar je išĉašena - reĉe Arkadin.Devra je buljila u izobliĉeno rame.- Morat ćeš ga vratiti na mjesto.Mokri do kože sjedili su u lokalu koji je radio ĉitavu noć na drugom kraju Sevastopolja,

pokušavajući se ugrijati najbolje što su mogli. Plin-ska grijalica u kafiću šištala je i štucala kao da se sprema dobiti upalu pluća. Šalice vrućeg ĉaja

stajale su na stolu ispred njih. Prošao je jedan sat otkako su se za dlaku izvukli iz nevolje i oboje subili iscrpljeni.

- Ti se šališ - reĉe ona.- Naravno da ćeš morati - reĉe on. - Ne mogu otići k pravom lijeĉniku.Arkadin je naruĉio hranu. Devra je jela poput životinje trpajući prstima komadiće hrane u usta.

Gledajući kako je navalila na hranu, Arkadin je naruĉio još. On je jeo polako i odmjereno, svjestansvakog zalogaja koji je stavio u usta. Ubijanje ga je ĉinilo takvim: sva njegova osjetila radila suprekovremeno. Boje su bile blistavije, mirisi snažniji, sve je imalo bogat i sadržajan okus. Mogao jeĉuti žuĉljivu politiĉku raspravu dvojice staraca na drugom kraju. Njegov vlastiti prst na obrazu bio jepoput brusnog papira. Bio je svjestan vlastitih otkucaja srca, pulsiranja krvi pored ušiju. Ukratko, bioje poput hodajućega izloženog živca.

Istodobno je volio i mrzio biti u takvu stanju. Taj osjećaj je bio neki oblik ekstaze. Sjetio sekako se dokopao zgužavnog primjerka djela Učenja Don Juana Carlosa Castanede iz kojeg je natežak i mukotrpan naĉin nauĉio ĉitati engleski. Koncept ekstaze nije mu pao na pamet prije negoli jeproĉitao tu knjigu. Poslije, pokušavajući oponašati Castanedu, razmišljao o tome da kuša pejotl - akoga ikad nađe - no uznemiravala ga je i sama pomisao o konzumaciji bilo kakve droge.

Već je sam po sebi bio dovoljno izgubljen. Nije imao želje pronaći mjesto s kojeg se nikada nebi vratio.

Njegovo ekstatiĉno stanje bilo je istodobno i teret i otkrivenje, iako je znao da neće dugo moćipodnijeti stanje izloženog živca. Svi zvukovi, od zrikanja cvrĉka do paljenja automobila bolno su gasalijetali kao da su mu iznutrice izvukli van na usta.

Prouĉavao je Devru s gotovo opsesivnom usredotoĉenošću. Uoĉio je nešto što ranije nijeprimijetio; nešto što možda nije mogao primijetiti zbog gestikuliranja. No sada joj je konaĉnopopustila obrana.

Možda je jednostavno bila iscrpljena ili se pored njega konaĉno opustila.Ruke su joj drhtale, živci su joj popustili. Potajno je promatrao drhtaje, razmišljajući kako je

ĉine još ranjivijom.- Ne razumijem te - reĉe joj. - Zašto si se okrenula protiv vlastitih ljudi?- Ti misliš da su Pjtor Zilber, Oleg Šumenko i Filja bili moji ljudi?- Ti si zupĉanik u Zilberovoj mreži. Što bih drugo trebao misliti?- Ĉuo si kako je ta svinja razgovarala sa mnom na krovu. Sranje, svi su takvi - obrisala je mast s

usana i brade. - Nikad nisam voljela Šumenka. Najprije sam ga morala vaditi iz kockarskih dugova, aposlije su došle droge.

Arkadinov glas nije bio odmjeren:- Rekla si mi da nisi znala za što je bila namijenjena posljednja pozajmica.- Lagala sam.- Jesi li rekla Pjotru?-Ti se šališ. Pjtor je bilo najgori od ĉitave ekipe.- Sposoban mulac, međutim.Devra kimne:- To sam i ja mislila dok sam bila s njim u krevetu. Uspijevalo mu je mnogo toga zato što je bio

šef: cuganje, tulumarenje i, bože dragi, djevojke! Katkad dvije ili tri u istoj noći. U potpunosti mi jedojadilo njegovo ponašanje pa sam zatražila da me pošalju kući.

Dakle, neko je vrijeme bila Pjotrova priležnica, pomisli Arkadin:- No tulumarenje je bilo dio posla, održavanje kontakata i siguran naĉin da se ponovno pojave.- Naravno. Problem je bio u tome što je on previše volio tulumariti.I takav stav neizbježno je zarazio njemu najbliže. Što misliš, od koga je Šumenko nauĉio živjeti

na taj naĉin? Upravo od Pjotra.-A Filja?- Filja je smatrao da me posjeduje, poput nekretnine. Kad smo zajedno izlazili, ponašao se poput

mojeg svodnika. Mrzila sam ga iz dna duše.- Zašto ga se onda nisi riješila?- Zato što je nabavljao kokain za Šumenka.Spretno poput maĉke Arkadin se nagnuo preko stola i unio joj se u lice:- Slušaj lapočka, ne jebe me pol' posto koga ti voliš ili ne voliš. No lagati mi u lice, to je već

druga priĉa.-A što oĉekuješ? - reĉe ona. - Uletio si u moj život poput jebenog vihora.Arkadin se poĉne smijati, razbivši napetost koja je bila dovedena do usijanja. Ta je djevojka

imala smisla za humor, što znaĉi da je bila i pametna i mudra. Njegov je um stvorio poveznicuizmeđu nje i žene koja mu je nekoć toliko znaĉila.

- Još uvijek te ne razumijem - odmahnuo je glavom. - Nas dvoje smo na dvjema razliĉitimstranama ovog sukoba.

- Tu griješiš. Ja nikad nisam bila dio sukoba. Ne sviđa mi se, samo sam se pravila da mi sesviđa. Ispoĉetka je to bio izazov koji sam sebi postavila: mogu li zavarati Pjotra, a onda i ostale. Kadgod bi mi uspjelo, ĉinilo mi se lakše nastaviti. Dobro su me plaćali, uĉila sam brže od ostalih,dobivala sam pogodnosti koje nikad ne bih dobila da sam ostala DJ.

- Mogla si otići u bilo kojem trenutku.- Jesam li? uspravila je glavu. -Pokušali bi me ubiti, baš kao što tebe pokušavaju.No, sad si odluĉila napustiti ih uspravio je glavu. - Nemoj mi reći da si to uĉinila zbog mene.- Zašto ne? Sviđa mi se sjediti pored vihora. Djeluje utješno.Arkadin zagunđa, ponovno smeten.- Osim toga, posljednji udarac bio je kad sam otkrila što planiraju.- Sjetila si se svojeg spasioca iz Amerike.- Možda ti ne možeš shvatiti da jedna osoba može toliko znaĉiti u neĉijem životu.- Ne bi vjerovala, ali mogu - reĉe Arkadin, misleći pritom na Semjona Icoupova. - U tom

pogledu smo jednaki.Ona odmahne:- Ĉini mi se da ti je užasno neudobno.

- Idemo - reĉe on, ustajući. Odvukao ju je u stražnji dio lokala, pored kuhinje u koju je zaviriona trenutak te ju je potom poveo u muški

zahod.- Gubi se! - zapovjedio je muškarcu koji je stajao nad umivaonikom.Provjerio je i pisoar da se uvjeri da su sami.- Reći ću ti kako da mi namjestiš to prokleto rame.Kad ju je uputio kako da to napravi, upitala ga je:- Hoće li to boljeti?Umjesto odgovora, među zube je stavio držak drvene kutlaĉe koju je maznuo iz kuhinje.S velikom koliĉinom ustezanja Bourne je okrenuo leđa gabonskoj ljutici. Po glavi mu se vrtjelo

mnogo misli, a pri vrhu popisa bio je Mikhail Tarkanian. On je bio krtica unutar profesoroveorganizacije.

Tko bi znao koliko je povjerljivih informacija imao o Specterovoj mreži. Bourne si nije smiopriuštiti da ga pusti da pobjegne.

Muškarac ispred njega bio je plosnata lica, a koža mu je bila ponešto masnija. Imao je dva danastaru bradu i uistinu pokvarene zube. Dah mu je smrdio po cigaretama i lošoj probavi. Uperio jeGlock s prigušivaĉem ravno u Bourneov prsni koš.

- Izlazi odavde - reĉe ispod glasa.- Nije bitno poslušam li ili ne - odgovori Bourne. - Herpetolog koji se nalazi niže dolje u

hodniku vjerojatno je već pozvao osiguranje. Sve će nas uhititi.- Izlazi. Odmah.Muškarac je napravio fatalnu pogrešku mašući Glockom. Bourne je lijevom podlakticom uspio

odgurnuti produljenu cijev ustranu.Gurnuvši muškarca prema suprotnom zidu hodnika, zabio mu je koljeno u genitalije. Muškarac je

zateturao, a Bourne mu istrgnuo pištolj iz ruke, zgrabio ga za baloner i naglavaĉke ga zavitlao unastambu gabonske ljutice takvom silom da se otkotrljao po podu prema kutu u kojem se nalazila

sklupĉana zmija.Oponašajući ljuticu, Bourne proizvede zvuk ritmiĉnog siktanja i ljutica podigne glavu. Istog

trena kad je ĉula siktanje suparniĉke zmije osjeti kako je nešto živo ušlo na njezin teritorij. Ugrizla jeprestrašenog muškarca.

Bourne je već trĉao niz hodnik. Vrata na daljem kraju hodnika bila su otvorena. Izletio je nadnevno svjetlo. Tarkanian ga je ĉekao, za sluĉaj da je uspio pobjeći dvojici muškaraca. Nije htioproduljivati potjeru. Uspio je udariti Bournea šakom u glavu i pripremio se da ga snažno udari nogomu glavu, no Bourne je rukama uhvatio njegovu cipelu i svom snagom izvrnuo njegovo stopalo, srušivšiga na pod.

Bourne je zaĉuo povike i škripanje jeftinih potplata po betonu. Osiguranje je dolazilo, iako ihjoš nije mogao vidjeti.

- Tarkanian - reĉe i onesvijesti ga.Tarkanian je izgubio svijest. Bourne je kleknuo pored njega i poĉeo davati disanje usta na usta,

dok su se iza ugla pojavila trojica ĉuvara i topćući došla do njih.- Moj prijatelj se srušio kad je ugledao dvojicu muškaraca s pištoljima - Bourne je dao precizan

opis dvojice muškaraca i pokazao prema otvorenim vratima nastambe s gmazovima. - Možete lipozvati pomoć? Moj prijatelj je alergiĉan na senf. Vjerojatno ga je bilo u salati od krumpira koju smopojeli za ruĉak.

Jedan od ĉuvara nazvao je broj hitne pomoći, dok su druga dvojica uperenih pištolja nestala

kroz otvorena vrata. Ĉuvar je ostao uz Bournea sve dok se nisu pojavili bolniĉari. Provjerili suTarkanianove vitalne signale i stavili ga na nosila. Bourne je hodao uz Tarkaniana dok su se probijalikroz radoznalu gomilu do vozila hitne pomoći koje se nalazilo u Aveniji Connecticut. Rekao im je zanjegovu alergijsku reakciju i preosjetljivost na svjetlo. Popeo se u stražnji dio vozila. Jedan odbolniĉara zatvorio je vrata za njim, dok je drugi pripremio intravenoznu otopinu fenotijazina. Supaljenom sirenom vozilo hitne pomoći je krenulo.

Suze su tekle niz Arkadinovo lice, no nije dao od sebe ni najmanji zvuk.Hol je bila nepodnošljiva, no barem je ruka bila na svome mjestu. Sad je mogao na jedvite jade

pomicati prste lijeve ruke. Dobra vijest je bila da se obamrlost povlaĉila, a smijenili su je ugodnižmarci, kao da mu se krv pretvorila u šampanjac.

Devra je držala drvenu kutlaĉu u ruci:- Kriste, gotovo si je pregrizao na pola. Mora da je boljelo kao sam vrag.Omamljen i s osjećajem muĉnine, Arkadin bolno progovori:- Sad više neću moći jesti.Devra je odbacila kutlaĉu i napustili su muški zahod. Arkadin je platio, izašli su iz lokala. Kiša

je prestala i ulice su izgledale isprano, kao da se nalaze u nekom od ameriĉkih filmova iz ĉetrdesetihili pedesetih godina.

- Možemo poći k meni - ponudi se Devra. - Nije daleko odavde.Arkadin odmahne glavom:- Radije ne.Hodali su, naizgled bez cilja, sve dok nisu došli do malog hotela.Arkadin je uzeo sobu. Ostarjeli noćni recepcioner ih je jedva pogledao.Zanimao ga je samo njihov novac.Soba je bila otrcana, a u njoj su se nalazili samo krevet, stolac s tvrdim naslonom i toaletni

stolić na tri noge kojem je ĉetvrti kut podupirala hrpa knjiga. Okrugli tepih pokrivao je središnji diosobe.

Bio je prepun mrlja i progoren opušcima cigareta. Ono što se ĉinilo kao ugrađeni ormar,zapravo je bio zahod, dok su se tuševi i umivaonici nalazili niže niz hodnik.

Arkadin se približio prozoru. Zatražio je sobu s pogledom na ulicu, znajući da će biti glasnije,no položaj mu je omogućio pogled iz ptiĉje perspektive na bilo koga tko bi mogao doći. Ulica je bilaprazna, nijedan automobil nije prošao. Sevastopolj se ĉinio mirnim i hladnim.

- Vrijeme je - reĉe, skrenuvši pogled natrag u sobu - da postavimo neka pravila.- Sad? Ne možemo li priĉekati - Devra se opružila po širini kreveta s nogama na podu. - Padam

s nogu.Arkadin razmisli na trenutak. Bilo je gluho doba noći. Bio je iscrpljen, no još mu se nije

spavalo. Skinuo je cipele i legao na krevet.Devra se morala pridignuti kako bi mu ostavila mjesta, no umjesto da legne pored njega, vratila

se u prethodnu poziciju spustivši glavu na njegov trbuh. Zatvorila je oĉi.- Ţelim poći s tobom - reĉe tiho, gotovo kao u snu.Istog se trenutka razbudio.- Zašto? - upita je. - Zašto bi htjela poći sa mnom?Nije dobio odgovor. Zaspala je.Neko je vrijeme ležao i osluškivao njezino smireno disanje. Nije znao što bi uĉinio s njom, no

samo je ona ostala od ovog kraja Pjotrove mreže. Proveo je neko vrijeme razmišljajući o tome što muje rekla o Šumenku, Filji i Pjotru, tražeći rupe u priĉi. Ĉinilo mu se nevjerojatnim da je Pjotr bio tako

nepažljiv, no s druge strane njega je izdala tadašnja djevojka koja je radila za Icoupova. To jeznaĉilo da se ipak radilo o ĉovjeku koji se nije kontrolirao, ĉije su se navike prenosile na njegovepodređene. Nije znao da je imao kompleks svojeg oca, no uzevši u obzir tko mu je bio otac, nije bilomoguće ne uzeti to u obzir.

Djevojka je bila neobiĉna. Na površini se ĉinila poput drugih djevojaka na koje je znaonaletjeti: neosjetljivih, ciniĉnih, oĉajnih i bez nade.

No ova je djevojka bila drugaĉija. Ispod štita koji je podigla mogao je vidjeti malu izgubljenudjevojĉicu kakva je nekoć bila i kakva još uvijek jest. Spustio je ruku na njezin vrat i osjetio nježneotkucaje njezina života. Možda se prevario. Sve je to mogla biti predstava postavljena samo za njega.No ni za živu glavu nije mogao naslutiti što smjera.

U njezinu sluĉaju, međutim, bilo je još nešto; krhkost, otvorena ranjivost. Trebala je nešto,pomislio je, što nakraju svi trebamo, koliko god se zavaravali da ne trebamo. On je znao što je ontrebao, iako je namjerno pokušavao ne misliti o tome. Ona je tražila oca, to je bilo oĉigledno. No nijesi mogao pomoći, a da ne pomisli kako mu je nešto u njezinu sluĉaju promaknulo, nešto što mu nijerekla, ali je htjela da dozna. Odgovor se nalazio u njemu i svijetlio poput krijesnice. No svaki put kadbi posegnuo da ga uhvati, on bi odlepršao dalje od njegove ruke. Taj ga je osjećaj izluđivao, poputseksa s partnericom bez postizanja orgazma.

A onda se ona u snu pomaknula i spomenula njegovo ime. Kao da je udar munje na trenutakrasvijetlio ĉitavu prostoriju. Ponovno se našao na kišom raskvašenu krovu gdje je muškarac smadežom stajao nad njim, dok je on slušao razgovor izmedu njega i Devre.

- Ti si bila odgovorna za njega - reĉe muškarac s madežom, misleći na Filju.Arkadinov puls se pojaĉao. Tvoja odgovornost. Zašto bi muškarac s madežom rekao tako nešto,

ako je Filja bio kurir u Sevastopolju. I onda su njegovi prsti sami od sebe poĉeli gladiti Devrin vrat.Prokleta podmukla kuja! Filja je bio obiĉan vojnik, ĉuvar. Ona je bila kurir u Sevastopolju. Ona jepredala dokument sljedećem u nizu. Ona je znala kamo treba dalje poći.

Stegnuvši je ĉvrsto, Arkadin je konaĉno odluĉio zaboraviti ovu noć, ovu sobu, sadašnjost. Navrhuncu ushićenja, zapao je u dubok krvav san o svojoj prošlosti.

Arkadin bi se sigurno ubio da nije bilo intervencije Semjona Icoupova.Arkadinov jedini i najbolji prijatelj, Miša Tarkanian, zabrinut za njegov život, obratio se

ĉovjeku za kojeg je radio. Arkadin se sablasno živopisno sjećao dana kada ga je Semjon Icoupovposjetio. Kad je ušao, potpuno sluđen željom da umre, Arkadin mu je prislonio Makarov PM

na glavu, isti pištolj kojim je namjeravao sebi prosuti mozak.Icoupov se, iz poštovanja, nije niti pomaknuo. Stajao je u ruševinama Arkadinova moskovskog

stana, uopće ne gledajući Arkadina. Uzagrljaju demona prošlosti, Arkadin jednostavno nije mogao pronaći smisao.Puno poslije je shvatio. Na isti naĉin na koji nije uputno pogledati medvjeda u oĉi, osim ako te

napadne, Icoupov je zadržao pogled nadrugim stvarima: polomljenim okvirima za slike, razbijenom kristalu, prevrnutim stolicama i

zgarištu fetištiĉke vatre koju je Arkadin zapalio kako bi spalio svoju odjeću.- Miša mi kaže da ti ne ide baš najbolje.- Miša bi trebao zaĉepiti svoju gubicu.Icoupov raširi ruke:- Netko mora spasiti tvoj život.- Što ti znaš o njemu? - grubo odbrusi Arkadin.- Zapravo, ne znam ništa o tome što ti se dogodilo - reĉe Icoupov.

Prislonivši cijev Makarova na Icoupovljevu sljepooĉnicu, Arkadin se približio:- Onda i ti zaĉepi gubicu.- Ono što me zanima događa se ovdje i sada - Icoupov se nije pomaknuo, nije ni trepnuo.

Dovraga, sinko, pogledaj se. Ako se ne misliš maknuti s ruba radi sebe, uĉini to radi Miše, koji tevoli više od bilo kojeg od svoje braće.

Arkadin teško zastenje, kao da je ispljunuo gutljaj otrova. On spusti Makarov s Icoupovljeveglave.

Icoupov ispruži ruku. Kako je Arkadin oklijevao, Icoupov je vrlo pažljivo rekao:- Ovo nije Nižnji Tagil. Ovdje nema smisla nikoga ozlijediti, Leonide Daniloviĉu.Arkadin kratko kimne i preda pištolj. Icoupov zazove i preda ga jednom od dvojice gorila koji

su došli s drugog kraja hodnika gdje su bešumno stajali. Arkadin postade nervozan, jer ih nijepredvidio. Bilo je jasno da su to njegovi tjelesni ĉuvari. U njegovu stanju mogli su ga svladati bezproblema. Uperio je pogled u Icoupova koji je kimnuo i odjednom se među njima razvila prešutnapovezanost.

- Za tebe sada postoji samo jedan put - reĉe Icoupov.U Arkadinovu porazbijanom stanu Icoupov je sjeo na fotelju, zatim mahnuo rukom, a jedan od

tjelesnih ĉuvara koji je primio Arkadinov Makarov pružio mu ga je natrag.- Evo, sada ćeš imati publiku za svoj posljednji ĉin nihilizma. Ako želiš, naravno.Arkadin prvi put u životu nije niti pogledao pištolj, nego je nastavio buljiti u Icoupova.- Ne želiš? - Icoupov slegne ramenima. - Znaš li što ja mislim, Leonide Daniloviĉu? Vjerujem

da ti se ĉinjenica da tvoj život nema smisla ĉini utješnom. Većinu vremena valjaš se u tom uvjerenju,to te pokreće. No povremeno dođe trenutak, poput ovoga, kad te zgrabi u zube i protrese sve dok tizubi ne zazveckaju.

Bio je odjeven u tamne široke hlaĉe, sedefastosivu košulju i dug crni kožni kaput zbog ĉega jeizgledao pomalo zlokobno, poput SS-ova Sturmbannfuhrera:

- No, s druge strane, uvjeren sam da tražiš smisao u svojem životu -njegova tamna koža sjala je poput ulaštene bronce. Ĉinio se kao ĉovjek koji zna što ĉini, prije

svega netko s kim se nije dobro poigravati.- Koji put? - upitao je tmurno Arkadin sjedajući u drugu fotelju.Icoupov je gestikulirao objema rukama, doĉaravajući vlastiti vihor koji je protutnjao kroz sobe.

- Prošlost je za tebe mrtva, Leonide Daniloviĉu, slažeš li se?- Bog me kaznio. Hog me napustio rekao je Arkadin prisjećajući se tužaljke svoje majke.Icoupov se nevino nasmijao na naĉin koji nije bilo moguće shvatiti dvosmisleno. Imao je

nevjerojatnu sposobnost raspravljanja u ĉetiri oka:- A o kojem se to Bogu radi?Arkadin nije znao odgovoriti jer je Bog o kojem je govorio bio Bog njegove majke, Bog njegova

djetinjstva i Bog koji je ostao zagonetka, sjena, Bog žuĉi, bijesa, polomljenih kostiju i prolivene krvi.- Ali ne, - reĉe - Bog, kao i raj, samo je slovo na papiru. Pakao se nalazi ovdje i sada.Icoupov odmahne glavom:- Ti nisi nikada upoznao Boga, Leonide Daniloviĉu. Prepusti se u moje ruke. Sa mnom ćeš

otkriti Boga i budućnost koja je tebi namijenjena.-Ne mogu biti sam-Arkadin je shvatio daje to najveća istina koju je do sada izgovorio.-1 nećeš biti.Icoupov se okrenuo kako bi dohvatio pladanj iz ruku jednog od tjelesnih ĉuvara. Dok su njih

dvojica razgovarali, on je skuhao ĉaj.

Icoupov natoĉi dvije pune šalice, doda šećera i pruži jednu Arkadinu.- Pij sa mnom, Leonide Daniloviĉu - rekao je i podigao šalicu iz koje se pušilo. - Za tvoj

oporavak, za tvoje zdravlje, za budućnost koja će biti blistava onoliko koliko sam poželiš.Dvojica muškaraca ispijala su ĉaj, koji je tjelesni ĉuvar opako pojaĉao znaĉajnom koliĉinom

votke.- Da više nikad ne budem usamljen - reĉe Leonid Daniloviĉ Arkadin.To je bilo davno, na usputnoj postaji uz rijeku koja se pretvorila u rijeku krvi. Je li se uistinu

znatno promijenio u odnosu na luđaka koji je prislonio cijev pištolja na glavu Semjona Icoupova?Tko bi znao reći.

No u dane proloma oblaka, tutnjave gromova i sumraka koji bi nastupio u podne, kada se svijetĉinio tmurnim na naĉin koji je dobro poznavao, misli iz njegove prošlosti opet bi izranjale napovršinu poput leševa u rijeci, naduti njegovim sjećanjem. U tim je trenucima opet osjećao samoću.

Tarkanian je dolazio k sebi, no fenotijazin koji su mu dali odrađivao je svoj posao, smirujući gai usporavajući njegove mentalne funkcije dovoljno da Bourne klekne pored njega i na ruskom reĉe:

- Bourne je mrtav, mi te upravo izvlaĉimo - Tarkanian je zbunjeno pomislio da se radi o jednomod muškaraca iz nastambe s gmazovima.

- Icoupov te poslao - Tarkanian podigne ruku i osjeti zavoj koji su bolniĉari stavili kako bisprijeĉio da mu svjetlost prodire u oĉi. - Zašto ne mogu gledati?

- Leži mirno - reĉe tiho Bourne. - Civili su oko nas. Bolniĉari.Tako smo te odluĉili izvući. Bit ćeš na sigurnom u bolnici nekoliko sati dok ne smislimo ostatak

putovanja.Tarkanian kimne.- Icoupov je na potezu - šapne Bourne. - Znaš li možda gdje?-Ne.- Ţeli da se osjećaš sigurno prilikom saslušanja tvojeg izvještaja nakon akcije. Kamo želiš da te

odvedemo?- U Moskvu - Tarkanian se oblizne. - Već godinama nisam bio kod kuće. Imam stan na obali

Frunzenskaja.Sve više i više stvari se poklapalo.- Iz moje dnevne sobe seže pogled na park Gorki. Tako je mirno.Već ga godinama nisam vidio.Došli su u bolnicu prije negoli je Bourne imao prilike nastaviti s ispitivanjem. Sve se dogodilo

vrlo brzo. Vrata su se širom otvorila i bolniĉari su uskoĉili, spustili nosila i otrĉali kroz automatskavrata u hodnik koji je vodio prema prostorijama hitne službe. Mjesto je bilo prepuno pacijenata.Jedan je bolniĉar razgovarao s preopterećenim i prezaposlenim stažistom koji ga je uputio premamaloj sobi, jednoj od mnogih u hodniku. Bourne je primijetio da su sve sobe bile pune.

Dvojica bolniĉara su dogurala Tarkaniana u sobu, provjerili infuziju i vitalne signale te gaodvezali.

- Doći će k sebi kroz koju minutu - reĉe jedan od njih. - Netko će uskoro doći da provjeri kakoje.

Bolniĉar namjesti uvježban osmijeh koji i nije bio toliko neugodan:- Ne brini se, sve će biti u redu s tvojim prijateljem.Nakon što su izašli, Bourne se pridružio Tarkanianu i rekao -Mikhail, dobro poznajem obalu Fruzenskaja. Reci mi gdje se nalazi tvoj stan.- Neće ti to reći.

Bourne se okrenuo upravo u trenutku kad se jedan od dvojice muškaraca, onaj kojeg je omotaopitonom, svom snagom bacio na njega.

Bourne je zateturao unatrag, snažno odbaĉen prema zidu. Zamahnuo je prema muškarĉevu licu,no muškarac je blokirao udarac i pogodio Bournea šakom u prsa. Bourne je zastenjao, a muškarac garukom opalio u slabine.

Kleknuvši na koljeno, Bourne je vidio da muškarac vadi nož i zamahuje oštricom prema njemu.Bourne se povukao. Muškarac ga je napao ispruženom oštricom noža. Bourne mu je smjestio snažanudarac ravno u lice, ĉulo se lomljenje desne jagodiĉne kosti. U bijesu muškarac mu se približio izamahnuo nožem kroz Bourneovu košulju, poput niske bisera pojavio se luk pun krvi.

Bourne ga je udario takvom snagom da je poletio unatrag i pogodio nosila na kojima seTarkanian budio iz svojeg bunila. Muškarac izvuĉe pištolj s prigušivaĉem. Bourne se zaletio premanjemu i uhvatio ga ĉvrsto kako ne bi imao dovoljno prostora uperiti pištolj.

Tarkanian je potrgao povoje koje su mu bolniĉari stavili kako bi sprijeĉili prodiranje svjetla unjegove oĉi:

- Što se, kvragu, događa? - mamurno je upitao muškarca. - Rekli ste mi da je Bourne mrtav.Muškarac je bio suviše zauzet obranom od Bourneovih udaraca da bi mu odgovorio. Vidjevši da

ga ne može iskoristiti, spustio je oružje na pod i odgurnuo nogom što dalje od njih. Pokušavao jeutjerati oštricu noža unutar Bourneove obrane, no Bourne je odbijao napade ne nasjedajući na trikovekoje je muškarac koristio kako bi ga zbunio.

Tarkanian se uspravio i sišao s nosila. Teško je govorio pa se spustio na koljena i otpuzao pohladnome linoleumu do mjesta gdje je ležao pištolj.

Muškarac je jednom rukom uhvatio Bournea za vrat i upravo uspio osloboditi oštricu noža te sespremao ubosti Bournea u trbuh.

- Odmakni se od njega - Tarkanian je pištolj uperio prema dvojici muškaraca - da mogu imatiĉist hitac.

Muškarac ga je ĉuo i zabio dlan u Bourneovu Adamovu jabuĉicu, poĉeo ga je gušiti. Potom segornjim dijelom tijela izmaknuo ustranu.

Baš u trenutku kad se Tarkanian spremao povući okidaĉ, Bourne ga je brzim udarcem opalio ububrege. Zastenjao je, a Bourne ga je povukao između sebe i Tarkaniana. Kašalj je oznaĉio trenutakkad se metak zabio u muškarĉev prsni koš.

Tarkanian je opsovao i pomaknuo se kako bi ponovno naciljao Bournea. Za to vrijeme Bourne jeoteo nož iz muškarĉeve mlitave ruke i bacio ga ubojitom preciznošću. Snaga kojom je nož baĉenpodigla je Tarkaniana s nogu i odbacila unatrag. Bourne je odgurnuo muškarca i prešao na drugi krajsobe gdje je Tarkanian ležao u lokvi vlastite krvi.

Nož mu je do drška bio zabijen u prsni koš. Po njegovu položaju Bourneje zakljuĉio da je probušio plućno krilo. Za koji trenutak, Tarkanian će se utopiti u vlastitoj krvi.Tarkanian je buljio u Bournea. Smijući se, reĉe:- Sad si mrtav.10Rob Batt je sve ugovorio preko generala Kendalla. LaValleova pomoćnika. Preko njega Batt se

domogao tajnih podataka iz Nacionalne sigurnosne agencije. Bez nadzora Kongresa, bezkompliciranja, bez problema. Kad bi se pitalo federalnu vladu, ti ljudi nisu ni postojali, osim kaopomoćno osoblje Pentagona; smatralo se da po cijele dane zabijaju nos u papire u nekom uredu bezprozora negdje u trbuhu zgrade.

E, tako bi trebalo voditi tajne službe, pomislio je Batt dok je os-morici mladića koji su stajali u

polukrugu obrazlagao zadatak u sobi za sastanke u Pentagonu koju mu je osigurao Kendall. Beznadzora, bez njuškanja kongresnih odbora kojima treba podnositi izvještaj.

Plan je bio jednostavan, kao što su bili svi njegovi planovi. Drugi su možda voljeli raznekerefeke, ali ne i Batt. Malo prejednostavno, rekao je Kendall. No on je na to gledao ovako: ako jestvar složenija, više toga može poći po zlu. Uostalom, nitko ne sjebe jednostavne planove; može ih seosmisliti i provesti u samo nekoliko sati, a ako treba i s novim ljudima. Zapravo su mu se dopali oviagenti iz NSA-e, možda zato što su bili vojnici. Brzo su shvaćali, a još brže uĉili.

Što je bilo još bolje, zbog vojne su obuke zapovijedi slušali bez pogovora, za razliku od agenatau CI-u, pogotovo Soraye Moore, koji su uvijek mislili da znaju bolji naĉin kako bi nešto trebalonapraviti.

Osim toga, ovi se zli deĉki nisu bojali posla; nisu se bojali upotrijebiti oružje ako budepotrebno. Ako dobiju zapovijed, ubit će metu bez dodatnih pitanja ili žaljenja.

Batt je bio oduševljen ĉinjenicom da mu nitko ne stoji za vratom, da neće nikome moratiobjašnjavati što radi, pa ĉak ni novoj direktorici Cl-a. Ušao je u potpuno drugaĉije borilište, ovopripada samo njemu, ovdje on može donositi važne odluke, smišljati terenske operacije, izvršavati ihsiguran da će ga netko u potpunosti podržavati, da mu se nijedna operacija neće obiti o glavu, dovestiga na ispitivanje kongresnog odbora ili ga osramotiti. Kad je završio s uputama prije misije, obrazisu mu bili rumeni, srce mu je ubrzano kucalo. Preplavila ga je vrućina, gotovo kao da se uzbudio.

Trudio se ne razmišljati o razgovoru s ministrom obrane, trudio se ne razmišljati o LutheruLaValleu na ĉelu Tifona dok on bespomoćno gleda. Oĉajniĉki se nije htio odreći nadzora nad takomoćnim oružjem protiv terorizma, no Halliday mu nije ostavio mogućnost izbora.

Korak po korak. Ako postoji naĉin da sprijeĉi Hallidaya i LaVallea, vjerovao je da će ga otkriti.Trenutaĉno se posvetio poslu koji ga sada ĉeka. Nitko neće zeznuti njegov plan da uhvati JasonaBournea. U to je bio uvjeren. Za nekoliko sati držat će Bournea u pritvoru, strpat će ga toliko dubokoda se ni magiĉar poput njega neće moći izvući.

Soraya Moore išla je prema uredu Veronice Hart. Pojavila su se dva muškarca: Dick Symes, šefobavještajnih poslova, i Rodney Feir, šef potpore na tejenu. Symes je bio nizak, punašan muškarackoji je izgledao kao da mu je crveno lice stoji izravno na ramenima. Feir, koji je bio nekoliko godinamlađi od Symesa, imao je plavu kosu, tijelo sportaša i izraz lica neproziran poput bankovnog sefa.

Obojica su je pristojno pozdravili, no Symes je dobacio i ružan, umišljen osmijeh.- Prkosite lavici u brlogu? - pitao je Feir.- Zar je loše volje? - pitala je Soraya.Feir je slegnuo ramenima:- Prerano je da bi se znalo.- Ĉekamo da vidimo može li na onim krhkim ramenima iznijeti teret svijeta - rekao je Symes. -

Isto vrijedi i za vas, direktorice.Soraya se prisilila na nategnut smiješak:- Gospodo, uistinu ste ljubazni.Feir se nasmijao:- Sposobni, voljni i spremni stojimo vam na usluzi.Soraya ih je promatrala dok su odlazili, krpa i zakrpa. Promolila je glavu u direktoriĉine osobne

odaje. Za razliku od svojeg prethodnika, Veronica Hart uvijek je imala otvorena vrata za svoje ljudeiz višeg ranga. To je ostavljalo dojam povjerenja i kolegijalnosti koji je ranije nedostajao CI-u, reklaje Sorayi. Zapravo, od silne koliĉine elektroniĉkih podataka koje je prouĉavala zadnjih nekoliko danapostajalo joj je sve jasnije da se zbog samotnjaĉkog pristupa bivšeg direktora među voditeljima

odjela stvorila atmosfera puna cinizma i otuđenja. Stari je sedmoricu puštao da se međusobnonadmeću, zabadaju si noževe u leđa i, barem u njezinu sluĉaju, neprijatno se odnose jedni premadrugima.

Veronica Hart bila je iz modernijih vremena u kojima je glavna parola bila suradnja. Događajiiz 2001. godine dokazali su da je, u sluĉaju obavještajnih službi, konkurencija pogubna. Ako se pitaloSorayju, to im je išlo u korist.

- Koliko se dugo ovime bavite? - pitala je Soraya.Hart je pogledala kroz prozor:- Zar je već jutro? Poslala sam Roba kući prije nekoliko sati.- Jutro je već odavno prošlo - nasmiješila se Soraya. - Jeste li za ruĉak? U svakom sluĉaju,

morate izaći iz ureda.Raširila je ruke da pokaže niz dokumenata koji je ĉekaju na raĉunalu:- Imam previše posla...- Nećete ga dovršiti ako se onesvijestite zbog gladi ili dehidriranosti.- Dobro, u kantini...- Tako je divan dan, htjela sam se prošetati do svojega omiljenog restorana.Zamijetivši upozorenje u Sorayinu inaĉe mirnom glasu, Hart ju je pogledala. Da, njezina šefica

Tifona svakako želi s njom o neĉemu porazgovarati izvan CI-eve zgrade.Hart kimne:- U redu. Idem po kaput.Soraya je izvadila novi mobitel koji je jutros pokupila u CI-u. Starog je pronašla u odvodnom

kanalu kraj automobila na mjestu gdje je nadzirala Moiru Trevor, ostavila ga je u uredu. Sada jeposlala poruku.

Sekundu poslije Veronici je zavibrirao mobitel. U Sorayinoj je poruci pisalo: KOMBI NA DR.STR. UL. Kombi na drugoj strani ulice.

Hart je spremila mobitel i zapoĉela dugaĉku priĉu nakon koje su se obje nasmijale. Onda supoĉele raspravljati jesu li bolje ĉizme ili cipele, koža ili antilop, i koje bi cipele Jimmyija Chooakupile da dovoljno zarađuju.

Obje su kombi držale na oku iako se ĉini da uopće ne gledaju onamo.Soraya je krenula u pokrajnju ulicu u kojoj se kombi ne bi mogao neupadljivo kretati. Izašle su

izvan dometa njihove opreme.- Dolazite iz privatnog sektora - rekla je Soraya. - Ne razumijem zašto ste se odrekli one plaće

radi ovako nezahvalnog posla kakav je vođenje Cl-a.- Zašto ste vi pristali voditi Tifon? - pitala je Hartova.- Za mene je to bio velik korak, u pogledu ugleda i plaće.- No niste ga prihvatili baš zbog toga, zar ne?Soraya je odmahnula glavom:- Nisam. Osjećala sam da to dugujem Martinu Lindrosu. Ovdje sam od samog poĉetka. Zbog

mojeg napola arapskog podrijetla Martin je tražio moju pomoć i u osmišljavanju Tifona i regrutiranjuljudi. Htio je da Tifon bude sasvim drugaĉija obavještajna organizacija za koju rade ljudi kojirazumiju arapski i muslimanski mentalni sklop. Smatrao je, i s time se u potpunosti slažem, da jejedini naĉin uspješne borbe protiv brojnih teroristiĉkih organizacija taj da shvatimo što ih pokreće.Kad shvatite koje ih misli vode, onda možete predvidjeti njihove postupke.

Hart je kimnula, njezino je dugaĉko lice bilo bezizražajno, još više se udubila u misli:-I mene je potaknulo nešto sliĉno. Dojadio mi je ciniĉan stav koji je zavladao u privatnim

sigurnosnim agencijama. Sve one, ne samo Black River za koji sam radila, usredotoĉile su se na tokoliko toga mogu izmusti iz strke na Bliskom istoku. Kad vlada rat, država je moćna krava muzara,razbacuje se svježim novcem na svakom koraku kao da će time nešto uĉiniti. Međutim, svim seupletenima dopušta da haraju i kradu

koliko ih volja. Što se dogodi u Iraku, ostat će u Iraku. Nitko ih neće tužiti. Sigurni su od osvetezbog zarađivanja na tuđoj nevolji.

Soraya je krenula u trgovinu odjećom gdje su se pravile da razgledavaju potkošulje kako biprikrile ozbiljan razgovor.

- Došla sam u CI jer u Black Riveru nisam mogla ništa promijeniti, a osjećala sam da ovdjemogu nešto uĉiniti. Predsjednik mi je dao ovlaštenje da unesem promjene u organizaciju koja je predrasulom, koju je već odavno sišla s pravoga puta.

Izašle su na stražnji izlaz, preko ulice, jurile su dalje ulicom, skrcnulc u prvu lijevo, pa u drugudesno, onda opet lijevo. Ušle su u velik restoran krcat ljudima. Izvrsno. Bilo je priliĉno buĉno, zbogmnoštva razgovora teško će razabrati njihov. Hart je zatražila stol u stražnjem dijelu prostorije takoda imaju dobar pogled na ostatak restorana i na ulazna vrata. Moći će pogledati svakoga tko uđe urestoran.

Dobro ste to izveli - rekla je Hart kad su sjele. - Vidi se da vam nije prvi put.- Bilo je zgoda, pogotovo kad sam radila s Jasonom Bourneom, kada sam morala pobjeći od

nazora Cl-a.Hart je bacila pogled na veliki meni:- Mislite da je ono bio Cl-ev kombi?- Nije.Hart je pogledala Sorayu preko menija:- Slažem se.Naruĉile su pastrvu, za predjelo Cezarovu salatu i mineralnu vodu za piće. Naizmjence su

motrile ljude koji su ulazili u restoran.Kad su već pojele većinu salate, Soraya je rekla:- U zadnjih nekoliko dana presreli smo neuobiĉajene poruke.Možda ni uznemirujuće ne bi bila prejaka rijeĉ.Hart je odložila vilicu:- Kako to?- Ĉini se mogućim da je još jedan napad na Ameriku u završnom stadiju.Hart je istog trena promijenila izraz lica. Bilo je oĉito da ju je vijest potresla:- Koji vrag onda radimo ovdje? - srdito je rekla. - Zašto nismo u uredu gdje mogu pokrenuti

trupe?- Strpite se da ĉujete cijelu priĉu - rekla je Soraya. - Sjetite se da je većina linija i frekvencija

koje Tifon prati s one strane oceana, pa su za razliku od informacija drugih agencija našekoncentriranije, ali, iz onog što sam vidjela, također su preciznije. Kao što znate, u uobiĉajenimkomunikacijskim kanalima ima mnogo pogrešnih podataka. No nije tako i s teroristima kojeprisluškujemo. Naravno, stalno iznova provjeravamo vjerodostojnost informacija, no dok se nedokaže

suprotno, ovo shvaćamo ozbiljno. Međutim, imamo dva problema te zato sada mobilizacija Cl-anije najpametnije rješenje.

Ušle su tri žene, živahno su ĉavrljale. Voditelj restorana pozdravio ih je kao stare prijateljice,otpratio ih do okruglog stola uz prozor, smjestile su se.

- Kao prvo, rok je vrlo kratak, imamo tjedan ili najviše deset dana.No ne znamo što im je meta, osim što smo iz poruka shvatili da je velika i složena pa

pretpostavljamo da je rijeĉ o zgradi. Osim toga, poznavajući muslimanska uvjerenja, vjerujemo da jerijeĉ o mjestu od ekonomske i simboliĉne važnosti.

- No konkretna je lokacija nepoznata?- Istoĉna obala, najvjerojatnije New York.- Nisam obaviještena ni o ĉemu takvom, a to znaĉi da nama srodne agencije nemaju pojma o

tome.- Upravo vam to govorim - reĉe Soraya. - Ovo je samo naše. Tifonovo.Upravo smo zato nastali.- Još mi niste rekli zašto ne bih trebala obavijestiti Ured domovinske sigurnosti i mobilizirati

CI.- Zato što ove informacije dolaze iz sasvim novog izvora. Doista mislite da bi Domovinska

sigurnost ili NSA naše informacije uzele zdravo za gotovo? Htjeli bi to provjeriti i, kao prvo, njihoviim izvori to ne bi mogli potvrditi. Kao drugo, svojim bi upletanjem uništili ono što smo uspjelipostići.

- Tu imate pravo - rekla je Hartova. - Suptilni su kao slon na Manhattanu.Soraya se nagnula naprijed:- Stvar je u tome što nam je skupina koja planira napad nepoznata.To znaĉi da ne znamo koji im je motiv, kako razmišljaju, koju metodologiju primjenjuju.Ušla su dva muškarca, jedan za drugim. Nosili su civilnu odjeću, no odalo ih je vojniĉko

držanje. Sjeli su za razliĉite stolove na suprotnim krajevima restorana.- NSA - rekla je Hartova.Soraya se namrštila:- Zašto bi nas NSA pratila?- Reći ću vam za minutu. Nastavimo sada s onim što je trenutaĉno hitnije. Hoćete reći da imamo

posla s potpuno nepoznatom i nepovezanom teroristiĉkom organizacijom koja je u stanju izvestigolemi napad? To zvuĉi malo nategnuto.

- Zamislite kako će onda zvuĉati vašim šefovima odjela. Uz to, naši su operativci zakljuĉili daćemo prikupiti još podataka samo ako ovo što znamo zadržimo u tajnosti. Ĉim skupina nasluti da smose mobi-lizirali, odgodit će operaciju za neko drugo vrijeme.

Ako pretpostavimo da je rok toĉan, bi li oni operaciju mogli od-goditi ili obustaviti ovakokasno?

- Mi ne bismo mogli, to je sigurno.Soraya se podrugljivo nasmijala:No teroristiĉke organizacije nemaju infrastrukture ni birokracije koje bi ih usporavale, pa tko bi

znao? Toliko ih je teško locirati i uhvatili djelomiĉno zato što su nevjerojatno fleksibilni. Tolikorazvijenu metodologiju je Martin želio Tifonu. To je moj opis posla.

Konobar je odnio napola pojedene salate. Ubrzo nakon toga stiglo je glavno jelo. Hart jezatražila još jednu bocu mineralne vode. Usta su joj bila suha. Sada je s jedne strane imala NSA, a sdruge nepoznatu teroristiĉku organizaciju koja se sprema izvršiti velik napad na jednu od važnihgrađevina na istoĉnoj obali. Scila i Haribda. Bilo koje od toga moglo bi uništiti njezinu karijeru u CI-u ĉak i prije nego što je poĉela.

To ne može dopustiti. I neće.- Ispriĉavam se na trenutak - rekla je i ustala.

Soraya je pregledala restoran, no jednog je agenta držala u perifernom vidokrugu. Vidjela je daje postao nervozan kad je direktorica otišla na toalet. Ustao je da krene prema stražnjem dijelu kad seHart vratila. Vratio se, sjeo na mjesto.

Kad je direktorica sjela natrag na svoje mjesto, pogledala je Sorayu u oĉi:- Budući da ste mi ovu vijest odluĉili reći ovdje, pretpostavljam da imate ideju što nam je sada

ĉiniti.- Slušajte, - rekla je Soraya - gori nam pod petama, a nemamo dovoljno informacija da se

mobiliziramo, a kamoli da nešto poduzmemo.Preostalo nam je manje od tjedan dana da doznamo sve o toj teroristiĉkoj organizaciji koja se

nalazi Bog zna gdje i ima tko zna koliko ĉlanova.- Ovo nije ni vrijeme ni mjesto za uobiĉajene protokole. Neće nam ništa pomoći.Pogledala je ribu na tanjuru kao da je to zadnja stvar koju bi htjela staviti u usta. Kad je

ponovno podigla pogled, rekla je:- Treba nam Jason Bourne da pronađe tu skupinu. Mi ćemo se pobrinuti za ostalo.Hart ju je pogledala kao da nije pri sebi:- Ne dolazi u obzir.- S obzirom na hitnost, reĉe Soraya samo bi ih on mogao pronaći i zaustaviti.- Dobila bih otkaz ĉim bi se proĉulo da sam angažirala Jasona Bournea.- S druge strane, - rekla je Soraya - ako ovo ne iskoristite, a skupina izvrši napad, izletjet ćete iz

Cl-a prije nego dođete k sebi.Hart se naslonila, kratko se nasmijala:- Zbilja ste mustra. Ţelite da vam odobrim suradnju s odmetnutim agentom, s ĉovjekom koji je u

najmanju ruku nepouzdan, kojeg mnogi ljudi smatraju posebno opasnim za CI, takva ĉovjeka želiteukljuĉiti u misiju koja bi mogla imati kobne posljedice za našu zemlju i za opstanak Cl-a kakav vi i jaznamo?

Sorayu je oblio val zabrinutosti:- Samo malo, razjasnite to. Kako to mislite opstanak Cl-a kakav vi i ja znamo?Hart je pogledala najprije jednog agenta NSA, a onda drugoga. Zatim je duboko uzdahnula i

rekla Sorayi sve što se dogodilo od trenutka kad su je pozvali u Ovalni ured na sastanak spredsjednikom i kad su je na nož doĉekali Luther LaValle i general Kendall.

- Nakon što sam uspjela uvjeriti predsjednika, LaValle me zakoĉio vani - objasnila je Hartova. -Rekao je da će se svom silom okomiti na mene ako mu se usprotivim. On želi preuzeti CI, Soraya,želi ga uklopiti u svoje obavještajno carstvo koje iz dana u dan raste. No ne borimo se samo protivLaVallea, nego i protiv njegova šefa, ministra obrane. To je Hallidayjev plan od A do Ţ. Black Riverpovremeno je imao posla s njim dok sam ondje radila i nije bilo nimalo ugodno. Ako uspije CIzdružiti s Pentagonom, budite sigurni da će se uplesti vojska i sve uništiti svojim ratobornimmentalitetom.

- To je tim više razlog da za ovaj zadatak pozovemo Jasona Bournea- Soraya je zvuĉala još upornije. - Uspjet će uĉiniti ono što terenski agenti ne mogu. Vjerujte mi,

dvaput sam s njim radila na terenu. Ono što o njemu govore u CI-u su neistine. Naravno, ljudi poputRoba Batta koji su ĉitav radni vijek proveli u uredu ne mogu ga smisliti, a zašto i bi? Bourne imaslobodu koju oni priželjkuju. Osim toga, sposoban je uĉiniti ono o ĉemu oni mogu samo sanjati.

Soraya, iz nekoliko se procjena daje naslutiti da ste vi i Bourne bili u vezi. Molim vas, recite miistinu. Moram znati utjeĉe li na vaše mišljenje nešto drugo osim onog što je najbolje na našu zemlju iza Cl?

Soraya je znala da će do toga doći i bila je spremna:- Mislila sam da je Martin zaustavio uredske traĉeve. Ništa od te priĉe nije istinito. Sprijateljili

smo se kad sam radila u Odesi. To je bilo davno i on se toga ne sjeća. Prošle godine kad se vratio daspasi Martina, nije imao pojma tko sam ja.

- Prošle ste godine opet bili na terenu s njim.- Dobro radimo zajedno. To je sve - odluĉno je rekla Soraya.Hart je i dalje potajice promatrala agente NSA:- Ĉak kad bih pristala na ovo što predlažete, on na to ne bi nikada pristao. Prema svemu što sam

ĉula o njemu otkad sam ovamo došla, Bourne mrzi CI.- Istina - odgovori Soraya. - No kad shvati o kakvoj je opasnosti rijeĉ, mislim da ću ga moći

uvjeriti da nam se još jedanput pridruži.Hart je odmahnula glavom:- Ne znam. Ĉak je i razgovor s njim prokleto opasan, a nisam sigurna želim li se toliko kockati.- Direktorice, ako ne iskoristite ovu priliku, nećete to više nikada moći. Bit će prekasno.Međutim, Hart i dalje nije bila sigurna kojim bi putem trebalo krenuti: iskušanim i ispravnim ili

neuobiĉajenim. Ne, pomislila je, nije neuobičajen nego sulud.- Mislim da nam boravak ovdje više nije koristan - naglo reĉe.Pozvala je konobara. - Soraya, sigurno morate napudrati nos. A dok ste ondje, molim vas

nazovite policiju. Iz govornice; radi, provjerila sam.Policiji recite da se u restoranu nalaze dva naoružana muškarca. Potom se odmah vratite za stol i

budite spremni na pokret.Soraya joj se zloĉesto nasmijala, ustala i krenula prema toaletu.Konobar je namrgođena lica došao do njihova stola.- Vaša potoĉna pastrva nije bila dobra, gospođo?- Sve je u redu - odgovorila je Hartova.Dok je konobar skupljao tanjure, Hart je izvukla pet novĉanica od 25 dolara, ubacila mu ih u

džep. - Vidite onog ĉovjeka ondje, onog sa širokim licem i sportaškim ramenima?- Vidim, gospođo.- Biste li se mogli spotaknuti kraj njegova stola?- Ako to uĉinim - odgovori konobar - ove bi pastrve mogle završiti njemu u krilu.- Upravo tako - rekla je Hart sa zavodljivim osmijehom.- Ali mogao bih izgubiti posao.- Ne brinite se - Hart je izvadila iskaznicu i pokazala mu je. - Sredit ću to s vašim šefom.Konobar je kimnuo, okrenuo se. Pojavila se Soraya, hodala je prema stolu. Hart je na stol bacila

nekoliko novĉanica, no nije ustala dok se konobar nije sudario s pomoćnim konobarom. Posrnuo je,pali su mu tanjuri. Kad je agent NSA stao na noge, Hart je ustala. Ona i Soraya zajedno su otišleprema vratima. Ĉovjek koji ih je pratio korio je konobara

koji ga je brisao s nekoliko ubrusa; svi su gledali i pokazivali na njih.Nekoliko ljudi koji su sjedili najbliže njemu glasno su govorili svoje verzije događaja. Usred

strke, drugi agent NSA ustao je i krenuo prema kolegi, ali se predomislio kad je vidio se meta krećeprema njemu.

Hart i Soraya došle su do vrata, izašle su na ulicu. Drugi je agent krenuo za njima, no tada su urestoran uletjela dva krupna policajca i zaustavila ga:

- Hej! A što je s njima? - vikao je za ženama.Zaškripale su koĉnice još dvaju policijskih automobila, policajci su izjurili. Hart i Soraya već

su izvadile znaĉke. Policajci su ih pregledali.- Kasnimo na sastanak - kratko i odrješito rekla je Hartova. - Pitanje nacionalne sigurnosti.Kao da je rekla Sezame, otvori se. Policajci su ih pustili da odu.- Slatko - rekla je Soraya, pod dojmom.Hart joj je kimnula, no imala je ozbiljan izraz lica. Uspješan ishod te malene neprilike nije joj

ništa znaĉio, osim što se trenutaĉno osjećala dobro. U mislima joj je bio rat.Kad su odmaknule nekoliko ulica dalje i uvjerile se da ih više nitko od LaValleovih ljudi ne

prati, Soraya reĉe - Dopustite mi barem da ugovorim sastanak s Bourneom pa da ĉujemo što kaže.- Iskreno sumnjam da će to upaliti.- Jason mi vjeruje. Uĉinit će pravu stvar - odgovorila je Soraya potpuno uvjerena u svoje rijeĉi.

- Uvijek tako postupi.Hart je kratko razmišljala. Scila i Haribda još su joj bile u mislima.Smrt od vatre ili vode, kako li će biti? No ni sada nije zažalila što je preuzela posao direktorice.

Ako joj u ovom trenutku nešto treba, onda su to izazovi. A veći od ovoga nije mogla ni zamisliti.Kao što vjerojatno znate, rekla je - Bourne želi vidjeti dokumente s razgovorima Martina i

Moire Trevor.Zastala je da vidi kako će Soraya reagirati na spomen žene s kojom je Bourne sada u vezi:Pristala sam.Soraya nije ni trznula.Nalazimo se danas u pet poslijepodne - polako je rekla Hart, kao da se još premišlja oko toga.

Tada je iznenada odluĉno kimnula.Pridružite mi se. Ĉut ćemo što kaže o ovome što ste mi rekli.11- Izvrsno si to izveo - rekao je Specter Bourneu. - Ne mogu ti opisati koliko si me oduševio

onim što si uĉinio u zoološkom vrtu i u bolnici.- Mikhail Tarkanian je mrtav - rekao je Bourne. - Nisam htio da do toga dođe.- No ipak se dogodilo - Specterova šljiva na oku više nije bila toliko natekla, ali poĉela je

dobivati crvenkastu boju. - Ponovno sam ti ostao dužan, dragi moj Jasone. Oĉito je da je Tarkanianbio izdajica. Da nije bilo tebe, on bi se okomio na mene i na kraju me vjerojatno i ubio.

Oprosti, ali neću tugovati za njim.Profesor je Bournea potapšao po leđima dok su šetali prema tužnoj vrbi na Specterovu imanju.

Krajiĉkom oka Bourne je vidio nekoliko mladića s puškama koji su hodali sa strane. S obzirom nadanašnje događaje, Bourne profesoru nije zamjerao što je postavio naoružanu stražu. Zapravo, takoće mu biti manje teško ostaviti Spectera.

Pod koprenom tankih žutih grana dva su muškarca gledala prema jezercu ĉija je površina bilasavršeno ravna, kao ĉeliĉna ploĉa.

Nekoliko plahih vrana odletjelo je s vrbe, ljutito krešteći. Perje im je na trenutak zasjalo uduginim bojama dok su se udaljavale od sunca koje je brzo zalazilo.

- Koliko dobro poznaješ Moskvu? - pitao je Specter. Bourne mu je rekao što je rekao Tarkaniani složili su se da bi Bourne ondje trebao poĉeti tražiti Pjotrova ubojicu.

- Priliĉno dobro. Bio sam ondje nekoliko puta.Bez, obzira na to, sredit ću da te na Šeremetjevu doĉeka moj prijatelj.Lev Baronov. Što god zatrebaš, on će ti nabaviti. Ukljuĉujući i oružje.Ja radim sam - odgovori Bourne. - Ne želim i ne trebam partnera.Specter je kimnuo pokazujući razumijevanje: Lev će ondje biti samo kao ispomoć, obećavam da

ti neće smetali.Profesor je zastao:Jasone, zabrinjava me tvoj odnos s gđicom Trevor - stao je leđima okrenut kući i rekao još

blaže. - Ne želim gurati nos u tvoje privatne stvari, ali ako ideš na drugi kontinent...- Idemo oboje. Ona veĉeras leti za Munchen - rekao je Bourne. -Cijenim vašu brigu, ali ona je vrlo snažna žena. Zna se brinuti o sebi.Specter je kimnuo, oĉito mu je laknulo:- Onda dobro. Treba još samo srediti pitanje Icoupova.Izvadio je paket:- Unutra su tvoje karte za Moskvu. I svi dokumenti koji će ti trebati.Novac te ĉeka. Lev će ti reći ime banke, broj raĉuna i sefa u banci, i dat će ti lažno ime. Raĉun

je otvoren na to ime, ne na tvoje.- To ste unaprijed isplanirali.- Sinoć sam to sredio u nadi da ćeš pristati - odgovori Specter.Preostalo nam je samo da te slikamo za putovnicu.- A što biste uĉinili da nisam pristao?- Netko bi se drugi javio za zadatak - Specter se osmjehnuo.Vjerovao sam, Jasone. I nije bilo uzalud.Okrenuli su se i krenuli prema kući i tada je profesor zastao.- Još samo nešto - rekao je. - Stanje u Moskvi u vezi s grupperovkom, mafijaškim klanovima,

došlo je do jedne od svojih uzavrelih toĉaka. Kazanskaya i Azeri nadmeću se za prevlast nadtrgovinom drogama. Ulog je vrtoglavo visok, mjeri se milijardama dolara. Nemoj im se naći na putu.Ako stupiš u kontakt s njima, nemoj se upletati.

Samo im okreni drugi obraz. Samo tako možeš preživjeti ondje.- To ću zapamtiti - rekao je Bourne baš kad je jedan od Specterovih ljudi dojurio sa stražnjeg

ulaza u kuću.- Jedna žena, Moira Trevor, želi vidjeti gospodina Bournea - rekao je na turskom s njemaĉkim

naglaskom.Specter se okrenuo prema Bourneu, podigao je obrve zbog ĉuđenjaili zabrinutosti, ako ne i zbog obaju razloga.- Nisam imao izbora - rekao je Bourne. - Morali smo se vidjeti prije odlaska, a nakon današnjeg

događaja nisam vas želio napustiti dok ne bude zadnji tren da krenem.Specter se odmah razvedrio:- To je vrlo lijepo od tebe, Jasone. Uistinu jest.Mahnuo mu je:- Idi do svoje prijateljice, a onda ćemo obaviti zadnje pripreme.- Na putu sam prema aerodromu - rekla je Moira kad se s Bourneom našla u hodniku.- Avion odlazi za dva sata - rekla mu je ono najvažnije.- I ja idem na avion - rekao je. - Moram nešto obaviti za profesora.Traĉak razoĉaranja prošao je njezinim licem, a onda brzo nestao i pretvorio se u osmijeh. -

Moraš uĉiniti ono što misliš da je najbolje za tebe.Bourne je primijetio odsutnost u njezinu glasu, kao da je između njih staklena pregrada:- Odlazim s fakulteta. Imala si pravo.- Još malo dobrih vijesti.- Moira, ne želim da se zbog te odluke nešto isprijeĉi između nas.

- To se nikada ne bi moglo dogoditi, Jasone, obećavam - poljubila ga je u obraz. - Moramobaviti neke razgovore kad stignem u Munchen, ljudi iz sigurnosti do kojih sam došla putemneslužbenih kanala; dva Nijemca, jedan Izraelac i jedan Musliman iz Njemaĉke, koji možda najvišeobećava.

Kad su ušla dvojica Specterovih mladih pomoćnika, Bourne je Moiru poveo u jednu od dvijudnevnih soba. Mjedeni brodski sat na mramornoj polici iznad kamina odzvonio je puni sat.

- Priliĉno velika palaĉa za sveuĉilišnog radnika.- Profesor je iz dobrostojeće obitelji - slagao je Bourne. - No taj podatak drži za sebe.- Šutjet ću kao riba - reĉe Moira. - Usput, kamo te to šalje?- U Moskvu. Neki su mu prijatelji upali u nevolje.- Ruska mafija?- Otprilike.Najbolje je da povjeruje u jednostavno objašnjenje, mislio je Bourne.Gledao je kako joj svjetlo svjetiljke pleše po licu. Mnogo je puta doživio dvoliĉnost, no srce mu

se stegnulo od pomisli da se Moira možda poigrava s njim kao što sumnjaju da se poigravala sMartinom.

Danas je nekoliko puta pomislio da bi možda trebao preskoĉiti susret s novom direktoricom Cl-a, ali morao je sebi priznati da su mu ti problematiĉni razgovori između nje i Martina postali važni.Kad vidi

dokaze, znat će što uĉiniti s Moirom. Zbog Martina je morao otkriti pravu istinu iza njihovaodnosa. Uostalom, nema smisla da laže samome sebi. Osjećaji koje je poĉeo gajiti prema njoj svimasu zakomplicirali stvari, a pogotovo njemu. Zašto svaki užitak ima svoju cijenu?, ogorĉeno se pitao.No sada je bio odluĉan: nema odustajanja, ni od odlaska u Moskvu ni od otkrivanja prave istine oMoiri.

Moira je krenula prema njemu, položila je ruku na njegovo rame:- Jasone, što je bilo? Izgledaš kao da te nešto muĉi.Bourne je pokušao zadržati smirenost. Kao i Marie, i ona je imala neobiĉnu sposobnost da može

osjetiti kako se on osjeća, unatoĉ tome što bi svima drugima njegov izraz lica bio nedokuĉiv. Važnoje da joj sada ne laže, to bi odmah primijetila.

- Zadatak je vrlo osjetljiv. Profesor Specter me već upozorio da ću se naći usred krvavogsukoba između dviju moskovskih obitelji grupperovke.

Na trenutak ga je ĉvršće primila:- Divno je koliko si odan profesoru. Naposljetku, upravo je odanost bila vrlina koju je Martin

najviše cijenio kod tebe.Pogledala je na sat:- Moram ići.Podigla je lice prema njemu, usne su joj bile meke kao maslac koji se topi, uslijedio je dugaĉak

poljubac.Nježno se nasmijala:- Dragi Jasone, ne brini se. Nisam od onih koje pitaju kad ćemo se opet vidjeti.Okrenula se, krenula u predvorje i sama izašla. Trenutak poslije, Bourne je ĉuo pokretanje

motora, škripanje guma dok je po šljunĉanom puteljku izlazila na cestu.Arkadin se probudio prljav i ukoĉen. Zbog noćne more košulja mu je još bila natopljena znojem.

Sivo svjetlo ulazilo je kroz otvorene rolete.Protegnuo je vrat okrećući glavu u krug, pomislio je kako bi mu najviše prijala duga kupka, no u

hotelu su imali samo tuš u kupaonici na kraju hodnika.Okrenuo se i vidio da je sam u sobi: Devra je otišla. Ustao je, izašao iz vlažnog, zgužvanog

kreveta, dlanovima protrljao svoje grubo lice.Boljelo ga je rame. Bilo je nateklo i crveno.Krenuo je prema vratima kad su se ona otvorila. Devra je stajala na pragu, u jednoj je ruci

držala papirnatu vrećicu.- Jesam li ti nedostajala? - zlobno se nasmijala. - Vidim ti na licu.Mislio si da sam zbrisala.Ušla je unutra, nogom je zalupila vrata. Netremice ga je gledala u oĉi. Podigla je slobodnu ruku.

Stisnula je njegovo lijevo rame, nježno, ali dovoljno snažno da ga zaboli.- Donijela sam nam kavu i svježa peciva - ravnodušno je rekla.- Ne budi grub.Arkadin se kratko zagledao u nju. Bol mu nije ništa znaĉila, ali njezin prkos jest. Imao je pravo.

Krije ona puno više nego što se naizgled ĉini.Pustio je nju, a ona je pustila njega.- Znam tko si ti - rekao je. - Nije Filja bio Pjotrov kurir. To si bila ti.Vratio se zloban osmijeh:- Pitala sam se koliko će ti trebati da to shvatiš.Otišla je do toaletnog stolića, posložila papirnate šalice kave, stavila peciva na izravnatu

vrećicu. Izvadila je malenu vrećicu leda i dobacila mu je.- Još su topla - zagrizla je pecivo i zamišljeno žvakala.Arkadin je stavio led na lijevo rame, u sebi je odahnuo od olakšanja.Smazao je pecivo u tri griza. Onda je kipuću kavu izlio u grlo.- A sad ćeš vjerojatno ruku staviti na vatru - Devra je odmahnula glavom. - Muškarci.- Zašto si još ovdje? - pitao je Arkadin. - Mogla si jednostavno pobjeći.-A kamo da odem? Ubila sam jednog od Pjotrovih ljudi.- Vjerojatno imaš neke prijatelje.- Nikog u koga se mogu pouzdati.A to je znaĉilo da se pouzdaje u njega. Instinkti su mu govorili da ovaj put ne laže. Isprala je

maskaru koju je juĉer razmazala suzama.Neobiĉno, ovako su joj oĉi izgledale još veće. 1 obrazi su bili rumeni sada kada je skinula,

ĉinilo se, kazališnu šminku.Odvest ću te u Tursku - reĉe mu. - U gradić po imenu Eskisehir.Onamo sam poslala dokument.S obzirom na ono što je već znao, Turska, drevno sjecište putova izmedu Istoka i Zapada, bila je

smisleno rješenje.Vrećica leda pala je kad ju je Arkadin zgrabio za prednji dio košulje, otišao do prozora, širom

ga otvorio. Iako ga je zbog toga rame boljelo, nije mu uopće bilo važno. Mirisi ranog jutra dolazili sudo njega kao i miris svježega kruha. Nagnuo ju je unatrag tako da su joj glava i trup virili kroz prozor.- Što sam ti rekao, što će biti ako mi budeš lagala?

- Možeš me onda odmah sad ubiti - rekla je glasom male djevojĉice.Neću više trpjeti tvoje zlostavljanje.Arkadin ju je povukao natrag u sobu, pustio ju je: Što ćeš uĉiniti? - podrugljivo je rekao. -

Skoĉiti kroz prozor?Tek što je to rekao, ona je mirno krenula prema prozoru, sjela na okvir, pogled nije skidala s

njega. Tada se bacila unatrag, kroz otvoren prozor. Arkadin ju je zgrabio za noge i povukao s ruba.Stajali su zureći jedno u drugo, brzo su disali, srca su im lupala od naleta adrenalina.- Juĉer, dok smo bili na ljestvama, rekao si mi da više nemaš za što živjeti - rekla je Devra. - To

bih mogla i ja reći. Eto nas ovdje, pod kožom smo od istog mesa, imamo samo jedno drugo.- Kako da ja znam da je sljedeća karika u lancu uistinu Turska?Sklonila je kosu s lica:- Dojadilo mije lagati ti - rekla je. - To je kao da lažem sebi. Nema smisla.- To su prazne rijeĉi - rekao je on.- Onda ću ti to dokazati. Kad stignemo u Tursku, odvest ću te do dokumenta.Trudeći se da ne razmišlja previše o onomu što mu je rekla, Arkadin je kimnuo, u znak

pristajanja na ovo nelagodno primirje:- Neću te više ni taknuti.Osim ako te ne ubijem, pomislio je.1 2Umjetniĉka galerija Freer nalazila se na južnoj strani parka National Mali, na ĉijem se

zapadnom rubu nalazio Washington Monument, a na istoĉnom umjetno jezero ispred goleme zgrade naCapitol Hillu.

Galerija se nalazila na uglu Jeffersonova prilaza i 12. ulice, SZ, kraj zapadnog ruba Malla.Zgradu, palaĉu u stilu firentinske renesanse od kamena iz kamenoloma Stony Creek u

Connecticut ̂ dao je sagraditi Charles Freer za svoju golemu zbirku azijskih umjetnina s Bliskog iDalekog istoka. Glavni ulaz na sjevernoj strani zgrade, gdje su se trebali sastati, saĉinjavala su triluka s dorskim stupovima oko središnje lođe. Budući da najljepši dio građevine nije bio vidljivizvana, mnogi su kritiĉari građevinu smatrali neuglednom, pogotovo u usporedbi s raskošnomNacionalnom galerijom u blizini.

Bez obzira na to, Freer je bio ugledan muzej takve vrste, a Soraya ga je voljela zbog bogatstvaumjetnina u njemu, ali i zbog elegantnih linija same palaĉe. Posebno je voljela odijeljen prostor naulazu jer ĉak i sada, kada horde turista lunjaju Mallom na odlasku i dolasku s podzemne staniceSmithsonian u 12. ulici, Freer je oaza mira i spokoja.

Kad bi se stanje u uredu zahuktalo tijekom dana, dolazila bi u Freer na opuštanje. Deset minutauz žad i druge umjetnine dinastije Sung bili su melem za njezinu dušu.

Približavajući se sjevernoj strani Malla, promatrala je gužvu pred ulazom u Freer. Međukrupnim muškarcima s jakim, izraženim naglaskom iz središta SAD-a, razigranom djecom,nasmijanim majkama, tinejdžerima praznog pogleda zaokupljenih iPodima, uĉinilo joj se da vidielegantnu, izduženu figuru Veronice Hart kako prolazi kraj ulaza, a onda se istim putem vraća.

Zakoraĉila je na cestu, no prestrašila ju je truba automobila pa se vratila na ploĉnik. Upravo jojje tada zazvonio mobitel.

Što ti ovdje radiš? - rekao joj je Bourne.- Jasone?- Zašto si došla ovamo?Naivno se osvrnula oko sebe; nema šanse da ga uspije pronaći, a to je i znala.- Pozvala me Hartova. Moram razgovarati s tobom. Direktorica i ja te nešto trebamo.- U vezi s ĉim?Soraya je duboko udahnula:- Tifonov prislušivaĉki tim uhvatio je niz zabrinjavajućih poruka koje ukazuju na to da se uskoro

sprema teroristiĉki napad na jedan grad na istoĉnoj obali. No to je sve što imamo. Što je još gore, ta

se komunikacija odvijala između dviju postrojbi teroristiĉke skupine o kojoj nemamo ama bašnikakvih podataka. Htjela bih te angažirati da ih pronađeš i sprijeĉiš napad.

- Nije baš neki trag - odgovori Bourne. - Nije ni važno. Skupina se zove Crna legija.-Na faksu sam prouĉavala vezu ogranka muslimanskih ekstremista s Trećim Reichom. Ali ne

može to biti ista Crna legija. Oni su pobijeni ili su se razišli nakon pada nacistiĉke Njemaĉke.- Može biti i jest ista - reĉe Bourne. - Ne znam kako su preživjeli, ali jesu. Tri su njihova ĉlana

jutros pokušala oteti profesora Spectera.Jedan je napadaĉ na ruci imao tetovažu s njihovim znakom.- Tri konjske glave s lubanjom u sredini?- Tako je - Bourne joj je detaljno opisao događaj. - Provjeri tijelo u mrtvaĉnici.- Hoću - reĉe Soraya. - Ali kako bi Crna legija mogla tako dugo djelovati i ostati neotkrivena?- Imaju jake međunarodne veze - dopunio je Bourne. - Istoĉno bratstvo.- To zvuĉi priliĉno nategnuto - reĉe Soraya. - Istoĉno bratstvo predvodi odnose između

islamskog i zapadnog svijeta.- Bez obzira na to, moj izvor ne griješi.- Bože mili, ĉime si se ti bavio otkako nisi u CI-u?- Nisam ja nikada bio u CI-u - odrješito će Bourne - i evo upravo jednog razloga zašto je tome

tako. Kažeš da želiš razgovarati sa mnom, ali sumnjam da ti za to treba još nekoliko agenata.Soraya se sledila:- Agenata? - Sada je bila baš na Mallu i morala se suzdržati da se ne gleda uokolo. - Nema CI-

evih agenata.- Kako ti to znaš?- Hart bi mi rekla...- Zašto bi ti ona nešto govorila? Ti i ja se odavno poznajemo.- Istina, - nastavila je hodati - no sudeći prema neĉemu što se ranije danas dogodilo,

pretpostavljam da su to agenti iz NSA.Opisala je kako su nju i Hartovu pratili od sjedišta Cl-a do restorana.Rekla mu je za ministra Hallidaya i Luthera LaVallea koji pucaju na to da CI pridruže

Pentagonovoj tajnoj službi.- To bi imalo smisla - rekao je Bourne - kad bi bila rijeĉ o samo dva agenta. Ali šestero? Ne, bit

će da je nešto drugo, nešto što ni ti ni ja ne znamo.- Naprimjer?- Agenti su savršeno raspoređeni, ĉine trokut na ulazu u Freer -odgovori Bourne. - To znaĉi da su znali gdje će se sastanak održati. To također znaĉi da ovih

šestero nema zadatak pratiti Veronicu Hart. Ako nisu ovdje zbog nje, onda su vjerojatno ovdje dauhvate mene. To je Hart isplanirala.

Sorayu je stresla jeza. Što ako joj je direktorica lagala? Što ako je cijelo vrijeme planiralaBournea stjerati u zamku? Bilo bi dobro da joj jedan od prvih službenih poteza u CI-u bude hvatanjeBournea. Time bi se svakako dokazala pred Robom Battom i ostalima koji Bournea preziru i boje gase, a kojima ona smeta. Osim toga, kad bi uhvatila Bournea, dobila bi dodatne bodove kodpredsjednika i onemogućila bi ministra Hallidaya da poveća svoj ionako prevelik utjecaj. Međutim,zašto bi Hart Sorayu povela sa sobom i pružila joj mogućnost da osujeti prvu akciju na terenu? Ne,morala je misliti da je ovo pokrenula NSA.

- Ne vjerujem - rekla je uvjereno.- Pretpostavimo da imaš pravo. Druga je mogućnost jednako gadna. Ako Hart nije postavila

klopku, onda je to uĉinio netko drugi na visokom položaju u CI-u. Ja sam se javio izravno Veronici.- Jesi, dodala je, s mojeg mobitela, baš ti hvala.- Jesi li ga našla? Sad imaš novi.- Bio je na tlu, kamo si ga i bacio.- Onda prestani kukati - rekao je Bourne, ali ne neljubazno. - Ne vjerujem da je Hart svima rekla

za sastanak, ali netko joj radi iza leđa, a ako je tako, vjerojatno ga je pridobio LaValle.Ako Bourne ima pravo... Ali naravno da ima.- Ti si veliki ulov, Jasone. Ako te LaValle zgrabi kad to nikome u Cl-u nije pošlo za rukom,

postat će junak. Nakon toga bi kao od šale preuzeo CI - Soraya je osjetila kapi znoja na ĉelu.- S obzirom na okolnosti, - nastavila je - mislim da bi se trebao maknuti.- Ţelim vidjeti prijepis razgovora između Martina i Moire. Ako je Hart ovo smislila, više mi

nikada neće pružiti priliku da to vidim. Moram riskirati, ali tek kad se ti uvjeriš da Hart dokumenteima sa sobom.

Sada već gotovo na ulazu, Soraya je duboko uzdahnula:- Jasone, ja sam pronašla te razgovore. Ja ti mogu reći o ĉemu je rijeĉ.- Misliš li da bi mi ih mogla ponoviti od rijeĉi do rijeĉi? - pitao je. - Uostalom, nije tako

jednostavno. Karim-al Jamil je krivotvorio mnoštvo dokumenta prije odlaska. Znam na koji ih jenaĉin mijenjao.

Moram ih vidjeti svojim oĉima.- Vidim da ne postoji naĉin da te odgovorim.- Dobro - rekao je Bourne. - Kad se uvjeriš da ima prave materijale, jedanput mi pozvoni na

mobitel. Tada moraš Hartovu odvući do lođe, dalje od ulaza.- Zašto? - pitala je. - Tako će ti samo biti teže... Jasone?Bourne je već prekinuo vezu.Pogodno smješten na krovu zgrade Forrestal Building na aveniji Independence, Bourne je

infracrvenim naoĉalama s velikim uvećanjem prestao promatrati Sorayu koja je krenula premadirektorici i preko gomile turista koji su jurili naokolo pogledom je potražio agente koji su stajali nazapadnom rubu Malla. Dvoje je sjedilo i ĉavrljalo na sjeveroistoĉnom uglu sjeverne zgradeMinistarstva poljoprivrede.

Još jedan je s rukama u džepovima dijagonalno išao u smjeru jugozapada od Prilaza Madisonprema Smithsonianu. Ĉetvrti se nalazio za upravljaĉem nepropisno parkiranog automobila u AvenijiConstitution.

Zapravo, upravo je on odao ĉitavo jato. Bourne je primijetio nepropisno parkiran automobil kadse kraj njega zaustavilo patrolno policijsko vozilo. Prozorska stakla su se spustila, poĉeo jerazgovor. Vozaĉ

nepropisno parkiranog vozila pokazao je svoju znaĉku. Policijsko je vozilo krenulo dalje.Peti i šesti agent nalazili su se istoĉno od Freera, jedan je bio na pola puta između Prilaza

Madison i Jefferson, a drugi ispred Muzeja za umjetnost i obrt. Znao je da mora biti barem još jedan.Bilo je gotovo pet sati. Spustio se kratak zimski sumrak, tereperava ukrasna svjetla bljeskala su

omotana oko rasvjetnih stupova. Kad je zapamtio položaj svih agenata, Bourne se preko oluka spustiona tlo.

Ĉim se pojavi, agenti će se poĉeti kretati.Procijenivši njihovu udaljenost od direktorice i Soraye, preraĉunao je da će imati svega dvije

minuta da od Hartove dobije dokumente.Sklonivši se u sjenu i ĉekajući Sorayin znak, pokušavao je razabrati ostale agente. Neće Aveniju

Independence ostaviti bez nadzora. Ako ispadne da Hart nema dokumente, onda će uĉiniti upravo onošto je Soraya predložila i izaći odande prije negoli ga primijete.

Zamišljao je kako stoji na ulazu u Freer, razgovara s direktoricom.Kad prođe prvi neugodan trenutak susreta, Soraya treba razgovor usmjeriti na dokumente. Morat

će pronaći naĉin da joj ih Hart pokaže, uvjeriti se da su izvorni.Mobitel mu je jedanput zazvonio i prestao. Dokumenti su izvorni.Spojio se na internet, otišao na stranicu podzemne željeznice grada Washingtona, pogledao

najnoviji raspored i ispitao mogućnosti. To je potrajalo duže nego što je oĉekivao. Najveća jetrenutaĉna opasnost da je koji od šest agenata u kontaktu sa središtem, bilo Cl-a ili Pentagona, ĉijinapredan sustav elektroniĉke telemetrije može detektirati njegov mobitel i, što je još gore, motritipodatke koje preuzima s interneta. Međutim, to se ne može izbjeći. Mora to provjeriti ovdje i sada usluĉaju neoĉekivanih kašnjenja. Zanemario je brige, usmjerio se na ono što je sada morao uĉiniti.Presudno je sljedećih pet minuta.

Vrijeme je za pokret.Nekoliko trenutaka nakon što je Soraya potajno dojavila Bourneu, rekla je Veronici Hart:- Bojim se da imamo jedan problem.Direktorica je okrenula glavu. Promatrala je hoće li gdje vidjeti Bournea. Gužva oko Freera se

povećala, mnoštvo se ljudi kretalo prema podzemnoj stanici Smithsonian iza ugla kako bi stigli uhotel na veĉeru.

- Kakav problem?- Mislim da sam vidjela jednog od agenata koju su nas pratili na ruĉak.Kvragu, neću da LaValle dozna za moj susret s Bourneom. Bit će izvan sebe i odjuriti k

predsjedniku.Okrenula se:- Mislim da bismo trebale otići prije nego što Bourne dođe.- A što je s onim što sam doznala? - pitala je Soraya. - Kakve su nam šanse bez njega? Smatram

da moramo ostati i razgovarati s njim.Kad mu pokažemo dokumente, pridobit ćemo njegovo povjerenje.Direktorica je postala nervozna:- Ovo mi se nimalo ne sviđa.- Nemamo mnogo vremena.Soraya ju je primila za lakat:- Hajdemo se pomaknuti ovamo - rekla je pokazujući prema lođi.- Ovdje nas uhode neće vidjeti.Hart je nevoljko zašla na otvoreni prostor. U lođi je uistinu vladala gužva, vreva ljudi koji su

razgovarali o umjetninama koje su upravo vidjeli, o planovima za veĉeru ili za sljedeći dan. Galerijase zatvarala u pet i trideset pa se zgrada polako praznila.

- Gdje je, dovraga? - živĉano je pitala Hartova.- Doći će - uvjeravala ju je Soraya. - Ţeli vidjeti prijepis.- Naravno da želi. Radi se o neĉemu do ĉega mu je jako stalo.- Važno mu je skinuti ljagu s Martinova imena.- Govorila sam o Moiri Trevor - reĉe direktorica.Prije nego što je Soraya uspjela odgovoriti, kroz ulazna je vrata navalila skupina ljudi. Bourne

je bio u sredini gužve. Soraya ga je prepoznala, ali s druge ga strane ulice nitko nije mogao vidjeti.- Evo ga - promrmljala je kad im je Bourne brzo i neĉujno prišao s leđa. Bit će da je nekako

uspio ući kroz ulaz na Aveniji Independence s južne strane zgrade, inaĉe zatvoren za javnost, i prekogalerije se probio do ulaza.

Direktorica se okrenula, Bournea je ošinula prodornim pogledom:- Dakle, ipak ste došli.- Rekao sam da hoću.Nije ni trepnuo, uopće se nije pomaknuo. Soraya je pomislila da je najstrašniji, kad mu je snaga

volje na vrhuncu.- Imate nešto za mene.- Rekla sam da to možete proĉitati - direktorica je pružila malenu ĉvrstu omotnicu.Bourne ju je uzeo:- Ţao mi je što nemam vremena uĉiniti to ovdje.Okrenuo se, izmigoljio kroz gomilu i nestao u unutrašnjosti Freera.- Ĉekajte! - vikala je Hartova. - Ĉekajte!No bilo je prekasno, a u svakom sluĉaju tri agenta NSA ušla su kroz vrata. Usporili su ih ljudi

na izlazu iz galerije, no mnoge su odmaknuli u stranu. Prošli su uz direktoricu i Sorayu kao da i nepostoje. Pojavio se treći agent. Stao je u lođu. Zurio je u njih i prijetvorno im se smijao.

Bourne se kroz galeriju kretao najbrže što je mogao. Zapamtio je raspored s brošure zaposjetitelje i već je jedanput onuda prošao pa nije gubio ni koraka. No nešto ga je zabrinjavalo. Naulazu nije vidio ni jednog agenta. To je znaĉilo da će se vrlo vjerojatno morati pozabaviti s njima naizlazu.

U blizini stražnjeg ulaza stražar je pregledavao prostorije prije zatvaranja. Bourne je morao ićizaobilaznim putom uza zid iz kojeg su stršili požarni alarm i aparat za gašenje požara. Ĉuo je stražaradok je blagim glasom jednu obitelj tjerao prema izlazu s prednje strane zgrade.

Bourne se upravo spremao iskrasti se van kada je ĉuo glasnije glasove, izraženije. Stao je usjenu, vidio je dva vitka sjedokosa kineska profesora u prugastim odijelima i s blago izraženimnaglaskom kako razgovaraju o ljepoti porculanske vaze iz dinastije Tang. Njihovi glasovi i koracipolako su blijedjeli dok su se približavali prilazu Jefferson.

Ne gubeći više ni trenutka, Bourne je provjerio uređaj za blokiranje koji je postavio na alarmnisustav. Zasad je sve bilo u redu. Gurnuo je vrata. Noćni vjetar zapuhnuo mu je lice, vidio je dvaagenta kako s rukama svinutim u razini lakta trĉe uza stepenice. Imao je tek dovoljno vremena daprimijeti neobiĉne pištolje, a onda se ponovno uvukao unutra, otišao je ravno do kutije s požarnimalarmom.

Ušli su kroz vrata. Prvom je lice oblio pjenom za gašenje požara.Drugi je pucao naslijepo, Bourne je izbjegao pogodak. Gotovo uopće nije bilo buke, ali nešto je

lupkalo po bijelom mramornom zidu u visini njegova ramena, a onda palo na pod. Aparat za gašenjepožara bacio je na agenta koji je pucao. Pogodio ga je u sljepooĉnicu i srušio ga na tlo.

Bourne je razbio staklo požarnog alarma, snažno je povukao crvenu metalnu ruĉku. Požarni sealarm istog trena oglasio, parao je uši u svakom kutku galerije.

Kad je izašao kroz vrata, Bourne se dijagonalno spustio stubama, krenuo je prema zapadu, ravnoprema 12. ulici, JZ. Oĉekivao je da će na jugozapadnom uglu zgrade sresti još agenata, no kad je sAvenije Independence skrenuo u 12. ulicu, naletio je na rijeku ljudi koji su se zbog alarma kretaliprema zgradi. Kroz sve glasniju buku gomile već su se mogle nazrijeti sirene vatrogasnih vozila.

Požurio je niz ulicu prema ulazu na stanicu podzemne željeznice Smithsonian. Dok je to ĉinio,putem mobitela se prikljuĉio na internet.

Trajalo je duže nego što je trebalo, ali napokon je došao do izbornika omiljenih stranica pa se

vratio na stranice podzemne željeznice. Otvorio je stranicu postaje Smithsonian, spustio je zaslon dopoveznice na popis sljedećih vlakova koji se osvježava svakih trideset sekunda. Za tri minute stiževlak broj 6 naranĉaste linije za smjer Vienna/Fairfax. Hitro je u elektroniĉku poruku napisao "FB" iposlao je na broj koji je ranije dogovorio s profesorom Specterom.

Ulaz u podzemnu, prepun ljudi koji su stajali na stubama i promatrali što se događa, bio jeudaljen svega petnaest metara. Bourne je tada ĉuo policijske sirene, vidio je niz neoznaĉenih vozilakoja su 12.

ulicom vozila prema Jeffersonu. Kad su došla do raskrižja, sva su vozila krenula prema istoku,osim jednog koje je krenulo ravno prema jugu.

Bourne je pokušao potrĉati, no usporila ga je gomila ljudi. Kad se oslobodio, pronašao je malenprostor bez goleme gungule, a na automobilu koji je kružio spustilo se staklo s vozaĉeve strane.Krupan ĉovjek mrka lica i gotovo ćelave glave uperio je u njega još jedan od onih ĉudnih pištolja.

Bourne se okrenuo, između sebe i pucaĉa postavio je jedan od stupova s ulaza u podzemnu.Ništa nije ĉuo, ama baš ništa - kao što nije ĉuo ništa ni u Freeru - a nešto ga je pogodilo u lijevupotkoljenicu.

Pogledao je dolje, vidio je da na ulici leži sićušna metalna strelica.Okrznula ga je, ništa više. Bourne je pažljivo zaobišao stup, spustio se stubama, progurao se uz

znatiželjnike i spustio u podzemnu. Imao je tek nešto manje od dvije minute da stigne na naranĉastuliniju broj 6 za Viennu. Nakon toga vlaka sljedeći stiže tek za ĉetiri minute; dok ga agenti NSA traže,to bi bilo previše vremena na stanici. Morao se ukrcati na prvi vlak.

Kupio je kartu, ušao unutra. Broj ljudi je naglo rastao pa padao, poput valova na obali. Poĉeo seznojiti. Lijeva mu se noga izmaknula.

Povratio je ravnotežu, pretpostavio da je na njega poĉelo djelovati sredstvo iz strelice iako gaje samo okrznula. Pogledao je prema elektroniĉkim natpisima, morao se posebno usredotoĉiti dapronađe pravi peron. Nasta-vio je kretati se dalje, nije se želio odmoriti iako bi dio njega rado uĉinioupravo to. Sjedni, zatvori oči, utoni u san.

Skrenuo je prema aparatu sa slatkišima, po džepovima je tražio sitniš, kupio je onolikoĉokoladica koliko je mogao. Tada je krenuo na pokretne stube.

Na pola puta prema dolje posrnuo je, krivo je stao, zabio se u par koji je stajao ispred njega. Nasekundu je ostao bez svijesti. Kad je stigao na peron osjećao se slabo i usporeno. Betonski stropimao je oblik luka, ublažavao je glasove stotina ljudi na peronu.

Još manje od minute. Osjetio je podrhtavanje vlaka koji dolazi, nalet vjetra koji mu prethodi.Smazao je jednu ĉokoladicu i upravo odmatao drugu kad je vlak došao na stanicu. Ušao je

unutra, dopustio je da ga ponese horda ljudi.Baš kad su se vrata zatvarala, u drugi kraj Bourneova vagona ušao je visok muškarac širokih

ramena u crnom kaputu. Vrata su se zatvorila, vlak je pojurio naprijed.13Kad je vidio da se ĉovjek u crnom kaputu probija prema njemu s drugog kraja vagona, Bourne je

osjetio neugodnu klaustrofobiju. Dok ne stignu do sljedeće stanice, bit će zatvoren na ograniĉenomprostoru.

Osim toga, unatoĉ prvotnom uĉinku ĉokoladne bombe, poĉeo je osjećati obamrlost koja se širilaod lijeve noge kad mu je serum ušao u krvotok. Strgnuo je omot još jedne ĉokoladice, strpao ju je uusta. Što se brže domogne šećera i kofeina, to će se bolje njegovo tijelo oduprijeti uĉinku droge.

No to će biti samo privremeno djelovanje, nakon toga će mu šećer nago pasti, iscrpit će savadrenalin.

Vlak je stigao do postaje Federal Triangle i vrata su se otvorila.Gomila ljudi je izašla, druga je gomila ušla. Onaj u crnom kaputu iskoristio je trenutak manje

gužve da se približi mjestu gdje je stajao Bourne, ĉvrsto se držeći za kromirani rukohvat. Vrata su sezatvorila,

vlak je ubrzao. Crnom Kaputu put je preprijeĉio vrlo krupan muškarac s tetovažama na poleđinidlana. Pokušao se progurati, ali tetovirani je zurio u njega, nije se htio mrdnuti. Crni je Kaput mogaoljude razmaknuti pokazujući im svoju znaĉku, no nije to uĉinio, sigurno zato da ne izazove paniku. Noni dalje nije mogao dokuĉiti je li ĉovjek iz Cl-a ili iz NSA. Bourne se muĉio da ostane usredotoĉen,zurio je u lice svojega najnovijeg protivnika tražeći neki znak njegove pripadnosti.

Lice mu je bilo ĉetvrtasto, bezizražajno, onako ozbiljno i okrutno kako vojska nalaže svojimtajnim agentima. Bit će da je iz NSA, zakljuĉio je Bourne. Iako mu se zamaglilo u glavi, znao je da ses Crnim Kaputom mora obraĉunati prije postaje Foggy Bottom.

Dvoje je djece palo na Bournea kad je vlak naišao na zavoj. Podigao ih je, vratio ih na mjestokraj majke koja mu je dobacila osmijeh u znak zahvalnosti i zaštitniĉki ih obgrlila oko krhkih ramena.Vlak je ušao na postaju Metro Center. Bourne je vidio kratak bljesak treperavih reflektora na mjestugdje su radnici popravljali pokretne stube. Njemu s druge strane mlada plavuša sa slušalicamaprikljuĉenim u mp3 player prislonila je rame uz njegovo, izvadila je jeftinu plastiĉnu pudrijeru iprovjerila u kakvu joj je stanju šminka. Napućila je usne, vratila pudrijeru u torbicu, izvadilamirišljavo sjajilo. Dok ga je nanosila, Bourne joj je maznuo pudrijeru; odmah ju je napipao. Umjestonje, ostavio joj je novĉanicu od dvadeset dolara.

Vrata su se otvorila, Bourne je izašao i našao se u vrtlogu ljudi. Crni Kaput zapeo je na vratima,pojurio je vagonom, u zadnji je tren izašao na peron. Probio se kroz mnoštvo u žurbi, slijedio jeBournea prema dizalu. Većina je ljudi krenula prema stubama.

Bourne je provjerio gdje se nalaze privremeni reflektori. Krenuo je prema njima, ali ne prebrzo.Htio je da ga Crni Kaput malo dostigne.

Morao je pretpostaviti da i Crni Kaput ima pištolj sa strelicama. Ako Bournea strelica pogodibilo kamo, pa makar u koji od udova, to će mu biti kraj. S kofeinom ili bez njega onesvijestio bi se iNSA bi ga uhvatila.

Niz starijih ljudi, neki od njih i u kolicima, ĉekao je dizalo. Vrata su se otvorila. Bourne jepožurio naprijed kao da će ući u dizalo, ali ĉim je došao do svjetla reflektora, okrenuo se i usmjeriozrcalo tako da odbije svjetlo ravno u lice onoga u crnom kaputu.

Nakratko zaslijepljen, Crni je Kaput podigao ruke da dlanovima zakloni oĉi. Bourne se istogtrena našao kraj njega. Rukom ga je pogodio u nakupinu živaca odmah ispod njegova desnog uha,uzeo mu je pištolj sa strelicama iz ruke, pucao u njega.

Ĉovjek u crnom kaputu se nagnuo na stranu, posrnuo je, Bourne ga je pridržao i odvukao dozida. Nekoliko je ljudi okrenulo glavu i zinulo u ĉudu, no nitko se nije zaustavio. Ljudi su jedva nasekundu usporili, a onda odmah brzo nastavili dalje.

Bourne je ĉovjeka u crnom kaputu ostavio ondje, provukao se kroz zbijenu gomilu ljudi natragna naranĉastu liniju podzemne. Ĉetiri minute

poslije, već je bio pojeo još dvije ĉokoladice. Došla je još jedna šestica naranĉaste linije usmjeru Vienna, bacio je pogled iza sebe i ušao unutra. Više se nije osjećao toliko ošamućeno, aliznao je da mu sada treba tekućina, što više vode da što prije ispere kemikalije iz organizma.

Nakon još dvije stanice izašao je na postaji Foggy Bottom. Ĉekao je uz rub perona dok sviputnici nisu izašli. Tada je krenuo za njima, svakim bi korakom prekoraĉio dvije stube nastojeći jošviše razbistriti glavu.

Razveselio ga je prvi udisaj hladnoga veĉernjeg zraka. Osim blagog osjećaja muĉnine, koji jevjerojatno prouzroĉila vrtoglavica, osjećao se bolje. Kad je izašao iz podzemne, pokrenuo seautomobil koji je ĉekao u blizini, pojavila su se svjetla tamnoplavog Audija. Ţustro je krenuo premaautomobilu, otvorio je vrata sa suvozaĉeve strane, ušao unutra.

- Kako je prošlo? - profesor Specter se s Audijem prikljuĉio u gust promet.- Dobio sam više nego što sam oĉekivao - rekao je Bourne oslanjajući glavu o naslon. - I došlo

je do promjene plana. Sigurno će me ĉekati u zraĉnoj luci. Idem s Moirom. Barem do Munchena.Profesor ga je vrlo zabrinuto pogledao:- Jesi li siguran da je to pametno?Bourne je okrenuo glavu, kroz prozor je promatrao grad.- Nije važno - u mislima mu je bio Martin, ali i Moira. - Već odavno ne ĉinim ono što je

pametno.

DRUGA KNJIGA14- Ovo je divno! - rekla je Moira.Bourne je podigao pogled s papira koje je uzeo Veronici Hart:- Što je divno?- To što sjediš nasuprot mene u luksuznom avionu.Moira je nosila sjajno vuneno odijelo i cipele s ne pretjerano visokim petama. Oko vrata je

imala tanak zlatni lanĉić.- Nisi li veĉeras trebao krenuti u Moskvu?Bourne je popio vode iz boce na stoliću sa strane i zatvorio dokument.Potrebno mu je bilo dulje vrijeme da se uvjeri je li Karim al-Jamil krivotvorio one razgovore,

no nije to smatrao vjerojatnim. Znao je da je Martin bio previše pametan da bi joj rekao neštopovjerljivo, a to se odnosilo na gotovo sve što se događalo u CI-u.

- Nisam se mogao odvojiti od tebe - promatrao je kako na njezinim velikim usnama nastajemalen smiješak. Tada je bacio bombu. - Osim toga, ganja me NSA.

Kao da je sva vedrina nestala s njezina lica:- Kako molim?- NSA. Luther LaValle je odluĉio okomiti se na mene.Odmahnuo je rukom da sprijeĉi pitanja:- Zbog politiĉkih razloga. Ako me se uspije riješiti kad to rukovodeći u CI-u ne mogu, vlastima

će dokazati kako je toĉna njegova ideja da on preuzme ovlast nad Cl-em, pogotovo nakon oĉajnogstanja u kojem se Cl našao nakon Martinove smrti.

Moira je stisnula usne:- Dakle, Martin jc imao pravo. Samo je on vjerovao u tebe.Bourne umalo da nije spomenuo i Sorayino ime, no zakljuĉio je da je to bolje prešutjeti.- To sada nije važno.Meni je važno - ljutito je rekla.- Zato što si ga voljela.- Oboje smo ga voljeli.Nagnula je glavu u stranu:- Samo malo, želiš li reći da to nije bilo dobro?- Ţivimo na rubu društva, u svijetu tajni - svjesno je ukljuĉio i nju.Ljudi poput nas uvijek moraju platiti za ljubav koju prema nekome osjećaju.- Naprimjer?- Razgovarali smo o tome - rekao je Bourne. - Ljubav je slabost koju mogu iskoristiti tvoji

neprijatelji.-I rekla sam da je to grozan naĉin života.Bourne je kroz prozorski pleksiglas promatrao tamu:- To je jedini naĉin koji ja znam.- Ne vjerujem ti - Moira se nagnula prema naprijed dok im se koljena nisu dotaknula. - Sigurno

vidiš da možeš i bolje od toga, Jasone. Volio si svoju suprugu, voliš svoju djecu.- Kakav im otac ja mogu biti? Ja sam sjećanje. Za njih sam opasnost. Uskoro ću postati utvara.- To se može nekako promijeniti. A kakav si prijatelj bio prema Martinu? Najbolji. Upravo

onakav kakav treba biti.

Pokušala ga je nagnati da se okrene prema njoj:- Ponekad mislim da tražiš odgovore koje je nemoguće dobiti.- Što to znaĉi?- Znaĉi da bez obzira na ono što si ĉinio u prošlosti, na ono što ćeš uĉiniti u budućnosti, nikada

nećeš izgubiti ljudskost.Promatrala je kako njegove oĉi polako, zagonetno, prouĉavaju njezine:- Upravo te to plaši, zar ne?

***- Što ti je? - pitala je Devra.Sjedeći iza upravljaĉa unajmljenog automobila koji su uzeli u Istanbulu, Arkadin je nervozno

promrmljao:- O ĉemu govoriš?- Koliko će ti trebati da me poševiš?Budući da nije bilo letova iz Sevastopolja za Tursku, proveli su noć u skuĉenoj kabini trajekta

Junaci Sevastopolja vozeći se preko Crnog mora u smjeru jugozapada iz Ukrajine prema Turskoj.-A zašto bih to uĉinio? - pitao je Arkadin dok je na autocesti pretjecao kamion za prijevoz

drveta.- Svaki muškarac kojeg upoznam želi me poševiti. Zašto bi ti bio drugaĉiji? - Devra je rukom

prošla kroz kosu. Kad je podigla ruke, zavodljivo su joj se podigle malene grudi. - Kao što samrekla. Što ti je?

Na njezinim se usnama pojavio zloban smiješak:- Možda nisi pravi muškarac. Je li u tome stvar?Arkadin se nasmijao:- Tako si prozirna - bacio je pogled na nju. - Kakvu to igru igraš?Izazivaš me?- Volim kod svojih muškaraca pobuditi reakcije. Kako ću ih inaĉe upoznati?- Ja nisam tvoj muškarac - graknuo je.Devra se sada smijala. Tanke je prste omotala ono njegove ruke, trljala je naprijed-natrag:- Ako te rame muĉi, ja ću voziti.S unutrašnje strane njezina zapešća primijetio je poznat znak, na ovako blijedoj koži izgledao je

još strasnije:- Kada si se tetovirala?- Je li važno?- Baš i nije. Važno je zašto si to uĉinila - pred njim je bila slobodna cesta, nagazio je na gas. -

Kako ću te inaĉe upoznati?Poĉešala je tetovažu kao da se pomaknula pod kožom.- Pjotr me natjerao. Rekao je da je to ĉin inicijacije. Da neće spavati sa mnom dok se ne

tetoviram.- A ti si htjela spavati s njim.- Ne toliko koliko želim spavati s tobom.Tada je okrenula glavu, zagledala se kroz prozor sa strane kao da ju je to priznanje odjednom

posramilo. Možda joj je uistinu neugodno, pomislio je Arkadin dok je davao znak za skretanje desnoi prošao kroz dvije trake jer se pojavio znak za odmorište. Skrenuo je s autoceste, parkirao se dalekood odmorišta, dalje od dvaju vozila koja su stajala na parkirališnim mjestima. Izašao je, otišao dokraja, okrenuo joj leđa i ispraznio mjehur.

Dan je bio sunĉaniji i topliji nego u Sevastopolju. Povjetarac koji je dolazio s mora bio je punvlage koja se na njegovoj koži nakupljala poput znoja. Vraćajući se u automobil, podvrnuo je rukave.Svoje su kapute prebacili preko stražnjeg sjedala.

- Najbolje je da uživamo u toplini dok možemo - rekla je Devra.Kad stignemo do Anatolijske visoravni, planine će blokirati umjerenu klimu. Bit će hladno k'o

sam vrag.Kao da intimnog priznanja nije ni bilo. No privukla je njegovu pozornost, to svakako. Ĉinilo mu

se da je sada shvatio nešto važno o njoj, ili, toĉnije, o sebi. To se dogodilo i s Galom, kad malo boljerazmisli.

Ĉinilo se da ima svojevrsnu moć nad ženama. Znao je da ga Gala voli iz dubine srca, a ona nijebila prva. Sada je bila oĉarana ova mršava djevočka djeĉaĉkog izgleda, žilava, priliĉno opaka akozatreba. To je znaĉilo da sada može manipulirati njome upravo onako kako je htio.

- Koliko si puta bila u Eskisehiru? - pitao je.- Dovoljno da znam što me ondje ĉeka.Naslonio se:- Gdje si nauĉila odgovarati na pitanja tako da ništa ne otkriješ?-Ako sam zla, takva sam izašla iz pelena.Arkadin je pogledao u daljinu. Ĉinilo mu se da teško diše. Ne rekavši ni rijeĉi, otvorio je vrata,

izletio van, polako je kružio u malim krugovima kao lav u zoološkom vrtu.- Ne mogu biti sam - rekao je Arkadin Semjonu Icoupovu, a Icoupov ga je uzeo za rijeĉ. U

Icoupovljevoj vili gdje je Arkadin odsjeo, domaćin mu je osigurao jednog mladića. No kada je,tjedan dana poslije, Arkadin

svojeg druga toliko pretukao da je gotovo završio u komi, Icoupov je promijenio taktiku. Proveoje nekoliko sati s Arkadinom pokušavajući ustanoviti razlog bijesnih ispada. Bio je to potpunipromašaj jer se Arkadin tih straviĉnih događaja nije ni sjećao, a još ih je manje mogao objasniti.

- Ne znam što mi je ĉiniti s tobom - rekao je Icoupov. - Ne želim te zatoĉiti, ali moram sezaštititi.

- Ne bih te nikada ozlijedio - rekao je Arkadin.- Možda ne bi namjerno - zamišljeno je rekao stariji ĉovjek.Sljedećeg tjedna muškarac pogrbljenih ramena sa strogom kozjom bradicom i bezbojnim usnama

proveo je svako poslijepodne s Arkadinom. Sjedio je na tapeciranom stolcu presvuĉenom plišem,jednu bi nogu prekrižio preko druge i urednim, stisnutim rukopisom pisao u blokić koji je držao takobrižno kao da mu je dijete. Arkadin je, pak, ležao na najdražem divanu svojeg domaćina, s valjkastimjastukom pod glavom. Odgovarao je na pitanja. Naširoko je govorio o mnogo toga, ali ono što ga jeproganjalo skrivao je u tamnom kutku na najdubljem mjestu svojeg uma, o tome nikada neće govoriti.Ta su vrata zauvijek zatvorena.

Nakon tri tjedna, psihijatar je Icoupovu predao izvještaj i nestao jednako brzo kao što sepojavio. Nije ni važno. Arkadina su njegove more i dalje proganjale usred noći, probudio bi seprestrašen i zadihan, uvjeren da je ĉuo trĉkaranje štakora, vidio jarko crvene oĉi u mraku.

Znao je da u Icoupovljevoj vili nema nikakvih štetoĉina, no to ga u tim trenucima nije nimalotješilo. Štakori su živjeli u njemu, migoljili su se, cvilili, hranili se.

Sljedeća osoba koju je Arkadin zaposlio za kopanje po Arkadinovoj prošlosti u pokušaju da gaizlijeĉi od ispada bijesa bila je žena senzualne i bujne građe, zbog ĉega je, smatrao je Icoupov,sigurna od Arkadinova gnjeva. Marlene se spremno nosila s muškarcima svih vrsta i nastranosti.Imala je nevjerojatnu sposobnost da nasluti toĉno ono što muškarac od nje želi te mu upravo to i

pruži.Ispoĉetka Arkadin nije imao povjerenja u Marlene. Zašto i bi? Nije mogao vjerovati psihijatru.

Nije li ona samo još jedan analitiĉar poslan da izmami tajne njegove prošlosti? Marlene je, naravno,zamijetila njegovu nevoljkost i odluĉila ju je suzbiti. Prema njezinu mišljenju, Arkadin je pod nekomvrstom opsjene koju je izazvao sam ili je nastala na neki drugi naĉin. Ona mora smisliti protuotrov.

- Neće biti brzo gotovo - rekla je Icoupovu nakon što je s Arkadinom provela tjedan dana i onjoj je povjerovao.

Arkadin je promatrao Marlene koja se kretala sitnim maĉjim koracima.Slutio je da je dovoljno pametna da zna da će i najmanja pogreška s njezine strane drastiĉno

promijeniti njegov odnos prema njoj, a tada bi uspješno steĉeno povjerenje isparilo kao alkohol naplamenu. Ĉinila mu se lukavom, vrlo svjesnom da bi se u svakom trenutku mogao okomiti na nju.Ponašala se kao da je u kavezu s medvjedom. Iz dana u dan sve ga je više dresirala, ali to nije znaĉiloda joj iznenada neće otkinuti lice. Arkadin se morao tomu smijati, obziru s kojim se ophodila premanjemu. No s vremenom je postao svjestan još neĉega. Naslutio je da prema njemu poĉinje gajitiiskrene osjećaje.

Devra je promatrala Arkadina kroz vjetrobran. Onda je otvorila vrata i krenula za njim. Stavilaje ruku na oĉi da ih zakloni od bijelog sunca koje je stajalo visoko na blijedom nebu.

- Što je bilo? - rekla je kad ga je dostigla. - Što sam rekla?Arkadin joj je dobacio ubojit pogled. Ĉinio se užasno bijesan, kao da se jedva obuzdava. Devra

se zapitala što bi se dogodilo da mu popuste koĉnice, no nije mu se htjela naći na putu kad se todogodi.

Htjela ga je dotaknuti, pokušati ga umiriti rijeĉima, no osjetila je da bi ga to samo još jaĉerazjarilo. Zato se vratila u automobil i strpljivo ĉekala da se vrati.

Na kraju se i vratio, sjeo je na sjedalo sa strane, noge je držao na tlu kao da bi opet mogaoizletjeti.

- Neću te poševiti, - rekao je - ali to ne znaĉi da to ne želim uĉiniti.Osjetila je da želi još nešto reći, ali da ne može jer, o ĉemu god bila rijeĉ, vezano je uz nešto

daleko u prošlosti.- To je bila šala - nježno je rekla. - Našalila sam se na vrlo glup naĉin.- U jednom razdoblju svojeg života ne bih oko toga nimalo oklijevao -dodao je. - Seks je nevažan.Osjetila je da govori o neĉemu drugom, poznatom samo njemu, i naslutila je koliko je usamljen.

Pomislila je da bi se ĉak i uz gomilu ljudi, ĉak i uz prijatelje, ako ih uopće ima, on osjećaousamljeno. Ĉinilo joj se da se ogradio od spolnih odnosa zato što bi to samo naglasilo njegovuotuđenost. Ĉinio joj se kao planet, sam u svemiru, bez mjeseca koji bi ga pratio i bez sunca okokojega bi se mogao okretati. Samo praznina, dokle god mu pogled seže. Upravo je u tom trenutkushvatila da ga voli.

- Koliko je dugo ovdje? - pitao je Luther LaValle.- Šest dana - odgovorio je general Kendall. Bio je samo u košulji, a rukave je podvrnuo. To nije

bilo dovoljno da izbjegne kapljice krvi na njoj.- No jamĉim ti da se njemu ĉini kao šest mjeseci. To je najdezorijentiraniji ĉovjek na svijetu.LaValle je gunđao promatrajući bradatog Arapina kroz lažno ogledalo.Izgledao je kao komad sirova mesa. LaValleu je bio svejedno je li Sunit ili Šijit. Njemu su svi

oni isti: teroristi koji žele uništiti njegov naĉin života. Takve je stvari shvaćao vrlo osobno.- Što je odao?

- Dovoljno da znamo da su poruke koje je Tifon presreo i koje nam je Batt dao lažne.- Svejedno, - rekao je LaValle - to je ipak došlo ravno iz Tifona.- Ovo je ĉovjek na visokom položaju, pouzdano znamo tko je i on tvrdi da ne zna ni za kakve

planove o napadu na veliku građevinu u New Yorku u skorijoj budućnosti.- Možda je to laž - rekao je LaValle. - Ovi su gadovi majstori u takvim poslovima.- Istina - Kendall je obrisao ruke o krpu koju je prebacio preko ramena kao kuhar za štednjakom.

- Najdraže im je vidjeti kako trĉimo u krug, lovimo si rep, a upravo će tako i biti ako dignemouzbunu.

LaValle je kimnuo, kao da kima sam sebi:- Ţelim da to istraže naši najbolji ljudi. Da potvrde Tifonove sumnje.- Dat ćemo sve od sebe, ali moram vam reći da mi se zatvorenik nasmijao u lice kad sam ga

pitao o toj teroristiĉkoj skupini.LaValle je nekoliko puta pucnuo prstima:- Kako se ono zovu?- Crna lezija, Crna legija, tako nešto.- Nemamo ništa o njima u bazi podataka?- Ništa, niti u bazama sestrinskih agencija - Kendall je prljavu krpu bacio u košaru ĉiji se

sadržaj nosio na paljenje svakih dvanaest sati.- Oni ne postoje.- Slažem se, - rekao je LaValle - ali želim biti sto posto siguran.Maknuo se od prozora i obojica su izašli iz promatraĉnice. Hodali su dugaĉkim betonskim

hodnikom obojenim u svijetlozeleno, zujale su fluorescentne cijevi koje su, dok su prolazili, nalinoleum bacale ljubiĉaste sjene. Pred svlaĉionicom je strpljivo ĉekao da se Kendall presvuĉe; aonda su nastavili dalje. Na kraju su se stubama popeli do blindiranih metalnih vrata.

LaValle je prislonio prst na ĉitaĉ otisaka. Zauzvrat je dobio otkljuĉavanje zasuna, kao kad seotvara sef u banci.

Našli su se u drugom hodniku, potpuno drugaĉijem od onoga iz kojeg su došli. Ovaj je bioobložen drveninom od mahagonija; fenjeri na zidovima bacali su blago, mekano, svjetlo medu slikepovijesnih pomorskih bitaka, jedinica rimskih legija, pruskih husara i engleske lake konjice.

Kroz prva vrata nalijevo ušli su u prostoriju koja je izgledala kao da se nalaze u otmjenomgospodskom klubu s punom opremom: zidovima lovaĉki zelene boje, s rubovima krem boje, kožnimsjedalima, antiknim komodama i drvenim šankom kao u pravom engleskom pubu. Kauĉi i stolci bilisu dobro raspoređeni kako bi gosti imali prostora za razgovore o intimnim pitanjima. U velikomkaminu vatra je mirno pucketala i žarila.

Prije nego što su uspjeli napraviti tri koraka na debelom sagu koji je prigušivao zvukove,doĉekao ih je glavni konobar u odijelu. Poveo ih je do uobiĉajenog mjesta, u zaklonjen kut gdje sudva kožna stolca s visokim naslonom bila postavljena jedan nasuprot drugome oko kartaškog stola odmahagonija. Nalazili su se kraj visoka dvokrilnog prozora s pogledom na krajolik Virginije.Prostorija nalik klubu, zvana Knjižnica, nalazila se u golemoj kamenoj kući koju je NSA preuzelaprije nekoliko desetljeća. Bilo im je to skrovište koje su također rabili

i za službene veĉere s generalima i direktorima organizacija. Međutim, podzemne su prostorijerabili za druge svrhe.

Kad su naruĉili piće i malo hrane, ponovno su ostali sami, a LaValle reĉe:- Imamo li već što o Bourneu?- Imamo i nemamo - Kendall je prekrižio jednu nogu preko druge, popravio je nabore na

hlaĉama. - Prema zadnjem izvještaju, zamijećen je sinoć u šest i trideset sedam, kad je prelaziocarinu u zraĉnoj luci Dulles. Imao je rezerviran Lufthansin let za Moskvu. Da se pojavio, mogli smoMcNallyja ubaciti na let.

- Bourne je puno pametniji - promrmljao je LaValle. - Zna da smo mu za petama. Ostali smo bezelementa iznenađenja, k vragu.

- Uspjeli smo otkriti da se ukrcao na službeni avion tvrtke NextGen Energy Solutions.LaValle je podigao glavu kao lovaĉki pas koji je nešto nanjušio:- Zbilja? Objasni.- Na njemu je bila jedna od rukovodećih, Moira Trevor.- Što je ona Bourneu?- Na to pitanje pokušavamo odgovoriti nesretno je rekao Kendall.Nije mu bilo drago razoĉarati svojega šefa. - No uspjeli smo nabaviti plan letenja. Lete za

Munchen. Da ondje aktiviramo ĉovjeka?- Ne gubi vrijeme - LaValle je odmahnuo rukom. - Kladim se da ide u Moskvu. Onamo je kanio

otići, onamo i ide.- Odmah ću to srediti - Kendall je rasklopio mobitel.- Ţelim Anthonyja Prowessa.- On je u Afganistanu.- Onda ga izvuci odande, jebiga - šturo odgovori LaValle. - Ubaci ga na vojni helikopter. Hoću

da bude u Moskvi prije nego što Bourne onamo stigne.Kendall je kimnuo, utipkao tajni broj i Prowessu poslao šifriranu poruku.LaValle je konobaru dobacio osmijeh:- Hvala, Willarde - rekao mu je dok je on prostirao uškrobljeni bijeli stolnjak, na stol je

postavio ĉaše s viskijem i tanjuriće sa zalogajima pa otišao jednako tiho kao što je i došao.LaValle je poĉeo s hranom:- Ĉini se da smo zajahali krivoga konja.General Kendall je znao da misli na Roba Batta.- Soraya Moore je vidjela tu sramotu. Zbrojila je dva i dva po kratkom postupku. Batt nam je

rekao da je znao da će se Hart naći s Bourneom zato što je bio u njezinu uredu kada ju je Bournenazvao.

Osim Soraye, kome je još mogla reći? Nikome. To će Hartovu dovesti natrag do zamjenikadirektora.

- Ostavljamo ga na cjedilu.Podigavši ĉašu, Kendall reĉe:- Vrijeme je za plan B.LaValle se zagledao u piće boje lješnjaka:- Uvijek zahvalim Bogu na planu B, Richarde. Uvijek.Kucnuli su ĉašama. Pili su u miru i tišini dok je LaValle razmišljao.Kada su nakon pola sata iscijedili viski i u rukama držali nove ĉaše, LaValle reĉe:-A što se tiĉe Soraye Moore, mislim da je vrijeme da je pozovemo na razgovor.- Privatan?- O, da - LaValle je u svoj viski dodao malo vode, oslobodio raskošan miris. - Dovedi je

ovamo.15- Reci mi što znaš o Jasonu Bourneu.

U ameriĉkoj trenirci marke Nike, istoj kakvu je nosio njegov zapovjednik, Semjon Icoupov,Harun Ilijev napravio je krug oko prirodnoga klizališta u selu Grindelwald. Harun je već više oddeset godina bio Icoupovljev zamjenik. Dok je još bio djeĉak, posvojio ga je IcoupovIjev otac,Farid, kada su mu se roditelji utopili prilikom prevrtanja trajekta kojim su išli iz Istanbula u Odesu.Harun, koji je tada imao ĉetiri godine, bio je u posjetu baki. Kad je ĉula da je ostala bez kćeri i zeta,doživjela je infarkt. Umrla je gotovo istog trena, a to je bliskoj rodbini bilo olakšanje jer nije imaladovoljno snage ni volje za brigu o ĉetverogodišnjem djetetu. Uskoĉio je Farid Icoupov jer jeHarunov otac radio za njega; bili su bliski.

- Nema jednostavnog odgovora - rekao je Harun - zato što ne postoji samo jedan odgovor. Nekibi se zakleli da je agent Američke obavještajne agencije, drugi tvrde da je međunarodni plaćeniubojica.

Oĉito je da oboje ne može biti. No ne može se poreći da je zaslužan za spašavanje sudionikaMeđunarodne konferencije o antiterorizmu u Reykjaviku prije tri godine, a prošle je godine zaustaviostvaran nuklearni napad na Washington koji je organizirala Dujja, teroristiĉka skupina koju supredvodila braća Wahhib, Fadi i Karim al-Jamil. Priĉa se da je Bourne ubio obojicu.

- Dojmljivo, ako je istina. No vrlo je zanimljivo da ga nitko ne može uhvatiti - Icoupov je rukepodizao gore-dolje, savršeno usklađeno s klizanjem naprijed-natrag. Obrazi su mu bili rumeni poputjabuke i milo se osmjehivao djeci koja su klizala oko njih, smijao se kad bi se oni nasmijali, bodriobi ih kada bi koje dijete palo. - A kako se takav ĉovjek spetljao s našim Prijateljem?

- Preko sveuĉilišta u Georgetownu - odgovorio je Harun. Bio je vitak i izgledom podsjećao naknjigovođu, što su još više naglašavale žućkasta koža i sitne upale oĉi nalik maslinama. Klizanje munije išlo

tako lako i prirodno kao Icoupovu. - Osim za ubijanje ljudi, Bourne je genijalac i za lingvistiku.-Maje li?Iako su klizali već više od ĉetrdeset minuta, Icoupov nije teško disao. Harun je znao da se tek

zagrijava. Bili su u predivnoj zemlji.Odmaralište Grindelwald nalazilo se na oko sto šezdeset kilometara jugoistoĉno od Berna. Nad

njima su stajale tri najpoznatije švicarske planine - Jungfrau, Monch i Eiger - blistale su prekrivnesnijegom i ledom.

- Ĉini se da je Bourneu njegov mentor slaba toĉka. Ĉovjek po imenu Alexander Conklin bio jeprvi koji je...

- Poznavao sam Alexa - naglo je rekao Icoupov. - Bilo je to prije tvojeg vremena. U drugomživotu, ĉesto mi se ĉini.

Kimnuo je:- Nastavi, molim te.- Ĉini se da je naš Prijatelj uspio postati njegov novi mentor.- Moram te prekinuti. To mi je teško povjerovati.- Zašto je onda Bourne ubio Mikhaila Tarkaniana?- Miša - Icoupov je na trenutak usporio. - Alah mu pomogao! Zna li to Leonid Daniloviĉ?- Trenutaĉno ne možemo stupiti u kontakt s Arkadinom.- Kako mu ide?- Došao je u Sevastopolj i otišao odande.- Dobro, i to je nešto - Icoupov je odmahnuo glavom. - Ponestaje nam vremena.- Arkadin to zna.- Ne želim da dozna za Tarkanianovu smrt, Harune. Miša mu je bio najbolji prijatelj; bili su

bliski kao braća, još bliži. Nipošto ne smijemo dopustiti da mu nešto skrene pozornost.Lijepa mlada žena pružila je ruku kližući prema njima. Icoupov ju je primio i neko su vrijeme

zajedno plesali na ledu, a on se ponovno osjećao kao dvadesetogodisnjak. Kad se vratio, nastavili suklizati.

Dok je tako glatko klizao po ledu, rekao je jednom Harunu, lakše je razmišljao.Prema svemu što si mi rekao - naposljetku je rekao Icoupov - taj hi nam Jason Bourne vrlo lako

mogao stvoriti nepredviđene okolnosti.Možeš biti siguran da je naš prijatelj pridobio Bournea priĉom o tome da si ti ubio...Icoupov ga je strogo pogledao:- Slažem se. No pitanje na koje moramo odgovoriti jest koliko se istine usudio reći Bourneu.- Znajući našeg prijatelja, - rekao je Harun - pretpostavljam vrlo malo, ako mu je uopće išta

rekao.- Da - Icoupov je na usne prislonio kažiprst u rukavici. - Ako je tako, onda možemo istinu

iskoristiti protiv njega, zar ne?- Ako uspijemo doći do Bournea - reĉe Harun. - I ako uspijemo pridobiti njegovo povjerenje.- O, povjerovat će on nama. Za to ću se ja pobrinuti - Icoupov je izveo savršenu piruetu. - Tvoj

je novi zadatak, Harune, pobrinuti se da dođemo do Bournea prije negoli uĉini još više štete. Bilo biloše da ostanemo bez jednog para oĉiju u taboru našeg prijatelja. Više ne smije biti mrtvih.

U Munchenu je pljuštala hladna kiša. Grad je i za vedrih dana bio siv, no pod olujnim vremenomjoš se više zavio u sivilo. Poput kornjaĉe, povukao bi glavu u betonski oklop, posjetiteljima okrenuoleđa.

Bourne i Moira sjedili su u prostranom NextGenovu Boeingu 747.Bourne je razgovarao mobitelom, rezervirao je sjedalo na prvom letu za Moskvu.- Kad bih barem mogla srediti da odletiš ovim avionom - rekla je Moira nakon što je sklopio

mobitel.- Ne, ne bi to htjela - rekao je Bourne. - Htjela bi da ostanem ovdje s tobom.- Već sam ti rekla zašto to ne bi bila dobra ideja - pogledala je van na mokar asfalt, kapljice

goriva i ulja ostavile su tragove u duginim bojama.Bourne je otvorio dokument koji je uzeo Veronici Hart, okrenuo ga na drugu stranu i pružio ga

njoj:- Htio bih da pogledaš ovo.Moira se okrenula, stavila je papire u krilo, prolistala ih. Iznenada je podigla pogled:- CI me špijunirao?Kad je Bourne kimnuo, rekla je:- Dobro, sad mi je lakše.- Kako ti je zbog toga lakše?Podigla je papire:- To su sve laži, namještaljka. Prije dvije godine, taman kada smo se ugovarali cijenu za LNG

terminal u Long Beachu, moji su nadređeni posumnjali da AllEn, naš glavni konkurent, špijunira našeposlove kako bi se domogli tehniĉkih specifikacija našeg sustava zbog kojih je naš terminaljedinstven. Meni za uslugu Martin je otišao Starome i tražio dopuštenje da im postavi zamku. Stari jepristao, no zahtijevao je da to nitko drugi ne zna pa nije rekao nikome u CI-u. Upalilo je.

Nadziranjem svojih razgovora putem mobitela otkrili smo da nas AllEn uistinu špijunira.- Sjećam se te nagodbe - rekao je Bourne.- Zbog dokaza koje smo Martin i ja prikupili AllEn je odustao od tužbe.

- NextGen je dobio nagodbu s osmeroznamenkastim iznosom, zar ne?Moira je kimnula:- Također smo dobili prava za izgradnju terminala u Long Beachu.I tako sam ja zaradila promaknuće u pomoćnicu glavnog direktora.Bourne je ponovno uzeo papire. I njemu je laknulo. Povjerenje je za njega bilo poput loše

izrađenog ĉamca; rupe vrebaju na svakom koraku, svakog bi trena mogao potonuti. Dio sebe predaoje Moiri, no gubitak kontrole bio je kao da sebi u srce zabija nož.

Moira ga je tužno pogledala:- Ti si mislio da sam Mata Hari?- Važno je da u to ne bude sumnje - odgovorio je.Njezino je lice postalo ledeno hladno:- Naravno. Razumijem - Poĉela je trpati papire u tanku kožnu aktovku puno grublje nego što je

trebalo. - Mislio si da sam izdala Martina i da ću sada izdati i tebe.- Drago mi je što to nije istina.- Jako mi je drago što to ĉujem.Dobacila mu je otrovan pogled.- Moira...- Što je? - maknula je kosu s lica. - Što mi želiš reći, Jasone?- Ja... Ovo mi je teško.Nagnula se naprijed, zagledala se u njega:- Samo reci.- Vjerovao sam Marie - rekao je Bourne. - Bila mi je oslonac, pomagala mi je s amnezijom.

Uvijek je bila uz mene. A onda je odjednom nestala.Moirin je glas postao blaži:- Znam.Napokon ju je pogledao:- Nije nimalo dobro biti sam. No za mene je to samo pitanje povjerenja.- Znam da misliš kako ti nisam rekla istinu o svojem odnosu s Martinom - primila ga je za ruke. -

Mi nikada nismo bili ljubavnici, Jasone.Bili smo više kao brat i sestra. Pružali smo podršku jedno drugome.Nije nam bilo lako steći povjerenje. Mislim da je važno da ti to kažem.Bourne je znao da sada govori o njima, a ne o sebi i Martinu. Bilo je toliko malo ljudi kojima je

vjerovao: Marie, Alex Conklin, Mo Panov, Martin, Soraya. Vidio je sve što ga je prijeĉilo da nastavidalje živjeti.

Kad zna tako malo o svojoj prošlosti, bilo mu je teško pustiti ljude koje je poznavao i do kojihmu je bilo stalo.

Shrvala ga je tuga:- Marie je mrtva. Sada pripada prošlosti. A mojoj je djeci mnogo bolje s djedom i bakom.

Njihov je život miran i siguran. To je najbolje za njih.Ustao je, krenuo dalje.Moira je vidjela da mu nije lako, promijenila je temu:- Znaš li koliko ćeš dugo biti u Moskvi?- Vjerojatno jednako koliko ćeš ti biti u Munchenu.To je izmamilo osmijeh na njezino lice. Ustala je, nagnula se prema njemu:- Budi mi dobro, Jasone. Pazi na sebe - dala mu je dugaĉak poljubac, pun ljubavi. - Nemoj me

zaboraviti.16Sorayu Moore su ljubazno uveli u skrovito utoĉište Knjižnice gdje su prije manje od dvadeset i

ĉetiri sata Luther LaValle i general Kendall ĉavrljali i opuštali se nakon posla. Kendall ju je osobnopokupio, dovezao u NSA-inu sigurnu kuću duboko u predjelima Virginije.

Soraya, naravno, nikada ondje nije bila.LaValle je nosio odijelo tamnoplave boje s bijelim prugicama, plavu košulju s bijelim

ovratnikom i manšetama, prugastu kravatu u bojama Yalea, i u tome izgledao kao bankar. Ustao je kadju je Kendall doveo do stola kraj prozora. Oko antiknoga kartaškog stola bila su postavljena tristolca.

- Direktorice Moore, toliko sam ĉuo o vama da mi je uistinu pravo zadovoljstvo upoznati vas -široko se osmjehnuo i pokazao prema stolcu. - Molim vas.

Soraya je zakljuĉila da nema smisla odbiti poziv. Nije mogla reći ĉudi li je ovaj neoĉekivanpoziv ili je plaši. Međutim, ipak se pogledom osvrnula po sobi:

- Gdje je ministar Halliday? General Kendall mi je rekao da on upućuje poziv.- Ah, da, tako je - reĉe LaValle. - Nažalost, ministar obrane morao je otići na sastanak u Ovalni

ured. Nazvao me da vam prenesem isprike i insistirao da nastavimo bez njega.A sve je to znaĉilo, znala je Soraya, da Halliday uopće nije ni imao namjeru doći na ovaj

intimni razgovor. Sumnjala je da je uopće znao za to.Uostalom, - rekao je LaValle kad je Kendall sjeo na treći stolac sad kad ste već ovdje, opustite

se i uživajte.Podigao je ruku, a Willard se pojavio toliko brzo da se ĉinilo da je posrijedi magiĉarski trik.Ţelite li nešto popiti? Znam da vam muslimanska vjera brani alkohol, no možemo vam ponuditi

raznovrsne napitke.- Ĉaj, molim vas - rekla je izravno Willardu. - Cejlonski, ako ga imate.- Naravno, gospođo. Mlijeka? Šećera?- Ne, hvala - nikada nije usvojila tu britansku naviku.Willard se naklonio, a onda neĉujno nestao.Soraya se tada usmjerila na dvojac:- Dakle, gospodo, kako vam mogu pomoći?- Mislim da bismo mi to mogli pitati vas - rekao je general Kendall.Soraya je podigla glavu:- Kako to mislite?- Iskreno, zbog strke u CI-u - rekao je LaValle - ĉini nam se da Tifon radi s jednom rukom

vezanom na leđima.Willard je Sorayi donio ĉaj, a muškarcima viski. Pladanj s japan-skim uzorkom spustio je sa

šalicom, ĉašama, servisom za ĉaj i onda otišao.LaValle je priĉekao da Soraya natoĉi ĉaj, a onda nastavio:- Ĉini se da bi Tifonu dobro došlo korištenje svim resursima kojima raspolaže NSA. Ĉak bismo

vam mogli pomoći da proširite Cl-ev domet.Soraya je šalicu prinijela ustima, aromatiĉan cejlonski ĉaj bio je vrlo ukusan:- Ĉini se da o Tifonu znate puno više nego što mi u CI-u mislimo.LaValle se tiho nasmijao:- Dobro, prestanimo okolišati. Imali smo krticu u CI-u. Sada znate tko je to bio. Krenuo je na

Bournea i nije mu uspjelo, što je bila kobna pogreška.

Veronica Hart tog je jutra Roba Batta razriješila dužnosti, a LaValle je to sigurno doznaopogotovo zato što je njegov zamjenik, Peter Marks, još od prvog dana bio jedan od njezinihnajglasnijih zagovornika. Soraya je dobro poznavala Petera, napomenula je Veronici da je zaslužiopromaknuće.

- Batt sada radi za NSA?- Gospodin Batt više nam nije koristan - priliĉno ukoĉeno rekao je Kendall.Soraya je pozornost usmjerila generalu:- Uvidjeli ste što i vas ĉeka, zar ne, generale?Kendall se smrtno uozbiljio, no nakon što mu je LaValle gotovo neprimjetno odmahnuo glavom

ipak je prešutio odgovor.- Iako možemo reći da je život u obavještajnoj službi težak, ponekad ĉak i okrutan - ubacio se

LaValle - neki su pojedinci ipak, recimo to tako, cijepljeni protiv nepovoljnih okolnosti.Soraya je i dalje motrila Kendalla:- Vjerojatno bih i ja mogla biti jedna od tih pojedinaca.- Da, svakako - LaValle je ruku položio na drugu koju je držao na koljenu. - Ono što znate o

muslimanskom naĉinu razmišljanja i obiĉajima, iskustvo koje ste stekli kao desna ruka MartinaLindrosa dok je podizao Tifon, neprocjenjive su odlike.

- Vidite kako je to, generale - rekla je Soraya. - Jednog će dana osoba neprocjenjivog znanja,kao što sam ja, preuzeti vaše mjesto.

LaValle se nakašljao:- Znaĉi li to da ste uz nas?Slatko se smiješeći, Soraya je odložila šalicu:- Reći ću vam ovo, gospodine LaValle, vi uistinu znate od limuna napraviti dobru limunadu.LaValle joj je uzvratio osmijeh kao da joj servira tenisku lopticu:- Draga moja direktorice, mislim da ste otkrili ono u ĉemu sam pravi struĉnjak.- Zašto mislite da bih CI ostavila na cjedilu?LaValle je kažiprst prislonio kraj nosa:- Doživljavam vas kao pragmatiĉnu ženu. Vi najbolje znate u kakvoj je strci CI. Što mislite

koliko će novoj direktorici trebati da brod vrati napravi put? Zašto mislite da to ona uopće može uĉiniti?Podigao je prst:- Veoma bih rado ĉuo vaše mišljenje, no najprije bih htio da raz-mislite koliko malo vremena

možda imamo do napada te nepoznate teroristiĉke skupine.Soraya se osjećala kao da su je ošinuli rukom po zatiljku. Kako se, do vraga, NSA doĉepala

informacija iz Cl-a? No to je trenutaĉno bilo sporno pitanje. Važno jc bilo otkriti kako su informacijeprocurile.

Prije nego što je stigla odgovoriti, LaValle je rekao: Međutim, nešto me jako zanima. Zašto jedirektorica Hart taj podatak zadržala za sebe, a nije pozvala Domovinsku sigurnost, FBI ili NSA?

To je moje djelo.Sad sam se uvalila, pomislila je Soraya. Hajdemo onda do kraja: Prije događaja u Freeru

podaci su bili dovoljno nejasni da zakljuĉim kako bi upletanje drugih obavještajnih agencija samozamutilo vodu.

- Drugim rijeĉima - rekao je Kendall, sretan što mu se pružila prilika da nešto dobaci - nistehtjeli da plijevimo vašu gredicu s mrkvom.

To je ozbiljna stvar, direktorice - rekao je LaValle. - Pitanja državne sigurnosti...

- Ako ta muslimanska teroristiĉka skupina, sad znamo da se zove Crna legija, ako dozna da smopresreli njihove poruke, potopit ćemo se prije nego što uopće poĉnemo razmišljati o protunapadu.

- Mogao bih vas najuriti.- I ostati bez mojega neprocjenjivog znanja? - Soraya je odmahnula glavom. - Ne bih rekla.- Što ćemo onda? - prasnuo je Kendall.- Bezizlazna situacija - LaValle je rukom prešao preko ĉela. - Mislite li da bih mogao vidjeti što

je Tifon doznao?U potpunosti je promijenio držanje. Sada je bio spreman na mirenje:- Vjerovali ili ne, nismo mi Carstvo zla. Možda bismo vam uistinu mogli pomoći.Soraya je razmislila:- Mislim da bi se to moglo srediti.- Izvrsno.- No možete ih pregledati samo oĉima.LaValle je odmah pristao.- U sigurnom, zatvorenom prostoru - iskoristivši priliku, dodala je Soraya. - Tifonove prostorije

u CI-u bile bi izvrsno mjesto.LaValle je raširio ruke:- Zašto ne ovdje?Soraya se nasmiješila:- Ne bih rekla.- S obzirom na okolnosti, vjerojatno vam je jasno zašto mi ne bi odgovaralo da se nađemo

ondje.- Razumijem - Soraya je malo razmislila. - Kad bih te podatke donijela ovamo, netko bi morao

doći sa mnom.LaValle žestoko kimne:- Naravno. Uĉinit ćemo sve što treba da se ne osjećate nelagodno- ĉinilo se daje puno sretniji od Kendalla koji ju je promatrao kao da ju je spazio iz rova na

ratištu.- Iskreno, - reĉe Soraya - zbog svega ovoga osjećam se priliĉno nelagodno.Ponovno se osvrnula po sobi.- Zgrada se triput na dan pregledava zbog mogućih prislušnih uređaja - naglasio je LaValle.- Osim toga, imamo najmoderniji nadzorni sustav, uglavnom, raĉunalni sustav nadziranja koji

prati dvije tisuće kamera zatvorenoga kruga postavljenih unutra i vani, uspoređuju se iz sekunde usekundu ne bi li se pronašle neke nepravilnosti. Softver Ureda za napredne razvojne projekteMinistarstva obrane uspoređuje nepravilnosti s bazom podataka u kojoj je više od milijun slika, zaprocjenu mu treba svega nekoliko nanosekunda. Naprimjer, neće reagirati na pticu u letu, ali biprimijetio osobu koja trĉi. Vjerujte mi, nemate razloga za brigu.

- Ono što me trenutaĉno zabrinjava - odgovorila je Soraya - samo ste vi, gospodine LaValle.- U potpunosti razumijem - LaValle je popio viski. - Upravo je to cilj zadatka, direktorice.

Stvoriti povjerenje između nas. Kako bismo inaĉe mogli surađivati?General Kendall poslao je Sorayu natrag u grad s jednim od svojih vozaĉa. Odbacio ju je do

mjesta gdje je bila ugovorila sastanak s Kendallom, ispred onog što je nekoć bio Nacionalnipovijesni muzej voštanih figura u Ulici E, JZ. Priĉekala je dok se crni Ford nije izgubio u prometu, aonda se okrenula pa krenula dalje pješice normalnom brzinom. Kad je napravila puni krug, bila jesigurna da je više nitko ne prati, ni NSA ni itko drugi. Tada je mobitelom poslala poruku od tri slova.

Nakon dvije minute, pojavio se mladić na motociklu. Nosio je traperice, crnu kožnu jaknu, sjajnu crnukacigu sa spuštenim zatamnjenim staklom. Usporio je, zaustavio se onoliko koliko joj je

trebalo da se popne. Dao joj je kacigu, priĉekao da je stavi, a onda jurnuo niz ulicu.Imam nekoliko kontakata u DARPA-i - rekao je Deron. DARPA je kratica za Ured za napredne

razvojne projekte, ogranak Ministarstva obrane. - Dobro ja znam kako funkcionira softver u samomsrcu NSA-ina nadzornog sustava.

Slegnuo je ramenima:Tako ostajem u toku.Moramo pronaći neki naĉin da ga zaobiđemo ili uspješno prođemo rekao je Tyrone.I dalje je nosio svoju crnu kožnu jaknu. Crna je kaciga bila na stolu kraj one koju je dao Sorayi

za jurnjavu ovamo do laboratorija u Deronovoj kući. Soraya je Derona i Tyronea upoznala kad ju jeBourne doveo u ovu neuglednu kuću maslinastozelene boje u 7. ulici, SI.

- Šalite se, zar ne? - Deron, visok, vitak, zgodan muškarac kože boje svijetloga kakaa, pogledaoje jedno pa drugo. - Recite mi da se šalite.

- Da se šalimo, ne bismo bili ovdje - Soraya je donjim dijelom dlana protrljala sljepooĉnicu itrudila se zanemariti opaku glavobolju koja je poĉela nakon groznog susreta s LaValleom iKendallom.

- To jednostavno nije moguće - Deron je ruke stavio na bokove.- Oni imaju najmoderniji softver. I dvije tisuće kamera zatvorenoga kruga! Jebote.Sjedili su na stolcima s platnenim sjedištima u njegovu laboratoriju, u prostoriji s visokim

stropom punoj raznoraznih ekrana, tipkovnica, elektroniĉkih sustava za koje je samo Deron znao ĉemusluže. Na zidu su stajale razne slike; remek-djela Tiziana, Seurata, Rembrandta, van Gogha. Sorayinonajdraže djelo bilo je jedno iz serije Lopoči. Kad je prvi put došla ovamo, zaprepastila ju jeĉinjenica da je sve slike naslikao Deron u svojem ateljeu u susjednoj sobi. Sada im se samo divila.

Kako je toĉno uspio preslikati toĉnu nijansu Monetove kobaltnoplave, nije nikako moglashvatiti. Nije ni bilo ĉudno što je Deron Bourneu krivotvorio osobne dokumente u ovo moderno dobakada je to postajalo sve teže i teže. Mnogi su krivotvoritelji digli ruke od posla tvrdeći da im je vladaonemogućila posao, ali ne i Deron. Deronova je roba bila na cijeni. Nije ni ĉudno što su on i Bournetoliko bliski. Svaka ptica svome jatu hrli, pomislila je Soraya.

- A što kažeš na zrcala? - pitao je Tyrone.- To bi bilo najlakše - rekao je Deron. - No jedan od razloga zašto su postavili toliko kamera

jest zato da isto mjesto mogu vidjeti iz više kutova. Zato zrcala padaju u vodu.- Šteta što je Bourne koknuo onog srolju Karima al-Jamila. Sigurno bi mogao napisati crva koji

bi sjebao njihov softver kao što je to napravio s CI-evom bazom podataka.Soraya se okrenula prema Deronu:- Je li to moguće? - pitala je. - Bi li ti to mogao napraviti?- Nisam baš neki haker. To prepuštam svojoj koki.Soraya nije znala da Deron ima djevojku:- Koliko je dobra?- Molim te - frknuo je Deron.- Možemo li razgovarati s njom?Deron je bio sumnjiĉav:- To je NSA. Ti gadovi nisu za zajebanciju. Iskreno, mislim da uopće ne bi smjela petljati s

njima.- Nažalost, nemam izbora - rekla je Soraya.

- Okomili su se na nas - rekao je Tyrone - i ako ne sredimo te guzice, zgazit će nas i zauvijek nasdržat' u šaci.

Deron je odmahnuo glavom:-Napunila si mu glavu zanimljivim idejama, Soraya. Prije nego što si došla štitio me na ulici

bolje nego itko. A vidi ga sad. Igra se s velikimdeĉkima u okrutnom svijetu izvan geta - nije skrivao koliko se ponosio Tyroneom, no njegove su

rijeĉi također bile i upozorenje. - Nadam se da znaš u što si se uvalio, Tyrone. Ako ovo na neki naĉinpođe po zlu, bit ćeš u federalnoj buksi do sudnjeg dana.

Tyrone je na prsima prekrižio ruke, nije se dao pokolebati.Deron je uzdahnuo:- Onda dobro. Svi smo odrasle osobe - uzeo je svoj mobitel. - Kiki je gore u svojem brlogu. Ne

voli kad je prekidam, ali mislim da će je ovo zaintrigirati.Kratko je govorio u mobitel, a onda ga spustio. Ubrzo nakon toga pojavila se vitka žena

prekrasnoga afriĉkog lica i kože boje tamne ĉokolade. Bila je Deronove visine, držala se uspravno iponosno kao pripadnica stare kraljevske obitelji.

Kad je vidjela Tyronea, široko se nacerila. Jedno drugomu rekli su hej. Ĉinilo se kao da je tajedna rijeĉ bila dovoljna.

- Kiki, ovo je Soraya - rekao je Deron.Kiki je imala širok i prekrasan osmijeh:- Zapravo se zovem Esiankiki. Ja sam Masai. No u Americi ne držim toliko do formalnosti; svi

me zovu Kiki.Ţene su se rukovale. Kikin stisak bio je hladan i služben. Promatrala je Sorayu krupnim oĉima

boje ĉokolade. Tako glatku kožu Soraya nikada nije vidjela i odmah joj je zavidjela. Imala je vrlokratku kosu, vješto ošišanu poput kape oko izdužene glave. Nosila je smeđu haljinu do visine gležnjakoja se izazovno pripijala uz vitke bokove i malene grudi.

Deron joj je ukratko objasnio u ĉemu je problem dok se na jednom od njegovih raĉunalapodizalo DARPA-ino programsko suĉelje. Dok ga je Kiki pregledavala, on joj je davao osnovnepodatke:

- Trebamo nešto ĉime ćemo probiti vatrozid, ali tako da to ne otkriju.- Ono prvo nije teško - Kiki je dugim prstima prelazila po tipkovnici i eksperimentirala s

raĉunalnim kodom. - Za ono drugo, ne znam.- Nažalost, to nije sve - Deron je stao tako da preko njezina ramena može virnuti na zaslon. - Taj

softver nadzire dvije tisuće kamera zatvorenoga kruga. Naši prijatelji moraju neopaženo ući i izaći izzgrade.

Kiki je ustala i okrenula se prema njima:- Drugim rijeĉima, trebamo pokriti dvije tisuće kamera.- Tako je - reĉe Soraya.- Dragi, ne trebaš hakera. Trebaš nevidljivog ĉovjeka.- No ti ih možeš uĉiniti nevidljivima, Kiki - Deron ju je rukom obavio oko uskog struka. - Zar

ne?- Hm - Kiki je bacila još jedan pogled na zaslon. - Znaš, ĉini mi se da ponavlja uzorak koji bih

možda mogla iskoristi.Kratko je sjela na stolac:- Odnijet ću ovo gore.Deron je namignuo Sorayi kao da joj želi reći: Rekao sam ti.

Kiki je niz datoteka prebacila na svoje raĉunalo, odvojeno od Deronova. Okrenula se, pljusnulase po natkoljenicama i ustala:

- Onda dobro, vidimo se poslije.- Koliko poslije? - pitala je Soraya, ali Kiki je već jednim korakom prekoraĉila tri stube.Kad je Bourne izašao iz Aeroflotova zrakoplova na Šeremetjevu, Moskva je bila zavijena u

snijeg. Kasnio je ĉetrdeset minuta, avion je kružio dok nisu odledili pistu. Prošao je kroz carinu idoĉekao ga je nizak ĉovjek nalik maĉki u bijeloj jakni od perja. Bio je to Lev Baronov, ĉovjekprofesora Spectera.

- Nemate prtljage, koliko vidim - rekao je Baronov na engleskom s izraženim naglaskom. Dok seprobijao i režao na gomilicu taksista koji su vozili na crno i vabili ih da se voze s njima, izgledao jegipko i živahno kao Jack Russel terijer. Bili su to jadni ljudi, sirotinja iz manjina na Kavkazu, Azijcii njima sliĉni koji zbog etniĉke pripadnosti nisu mogli u Moskvi dobiti pristojan posao s pristojnomplaćom. - To ćemo srediti na putu prema gradu. Morate imati prikladnu odjeću za moskovsku zimu.Sada je ugodnih minus dva Celzijeva stupnja.

- To bi bilo jako dobro - odgovorio je Bourne na savršenom ruskom.Baronove su se ĉupave obrve podigle u ĉudu:- Govorite kao da ste odavde, gaspadin Bourne.- Imao sam izvrsne uĉitelje - lakonski reĉe Bourne.U gunguli na terminalu promatrao je rijeke putnika, zamijetio bi one koji su stajali ispred kioska

ili bescarinskih trgovina i one koji se uopće nisu micali. Otkad je izašao na terminal, nije se mogaootresti dojma da ga netko promatra. Naravno, kamere zatvorenoga kruga postavljene su naokolo, noposebno peckanje na zatiljku razvile su godine rada na terenu i taj ga instinkt nikada nije prevario.Netko ga je motrio. To ga je istodobno uznemirilo i smirilo - ako ga već prate, to znaĉi da je netkoznao da će doći u Moskvu. NSA je mogla pregledati popis putnika odlaznih letova još u New Yorku iondje kod Lufthanse pronaći njegovo ime; nije stigao ukloniti svoje ime s popisa. Promatrao jekratkim pogledima kao kakav turist jer nije htio uhodi dati do znanja da gaje otkrio.

- Slijede me - rekao je Bourne kad je Zil u koji su sjeli već jurio.Bili su na autocesti MIO.- Nema problema - rekao je Baronov, kao da je navikao da ga stalno prate. Ĉak nije Bournea ni

pitao tko ga slijedi. Bourne se sjetio kako ga je profesor uvjeravao da mu Baronov neće smetati.Bourne je pregledao paket koji mu je dao Baronov, a u kojem su bili nova osobna iskaznica,

kljuĉ i broj pretinca sefa u Moskovskoj banci.- Treba mi nacrt zgrade u kojoj je banka - rekao je Bourne.- Nema problema - Baronov se odvojio s autoceste MIO. Bourne je sada bio Fjodor Ilijanoviĉ

Popov, srednji dužnosnik Gazproma, divovskoga državnog energetskog konglomerata.- Koliko su osobne isprave pouzdane? pitao je Bourne.- Ne brinite se nacerio se Baronov. - Profesorovi prijatelji u Gazpmmu znat će kako vas

zaštititi, Fjodore Ilijanoviĉu Popov.Anthony Prowess prošao je dugaĉak put kako bi stari Zil držao na oku i nije ga kanio izgubiti,

bez obzira na to na koji ga se naĉin vozaĉpokušao otarasiti. Na Šeremetjevu je ĉekao da Bourne prođe kroz carinu. General Kendall

poslao mu je noviju fotografiju Bournea s nadzorne kamere. Fotografija je bila zrnata idvodimenzionalna zbog duguljaste telefotoleće kojom je snimljena, no snimka je bila iz krupnogplana i nije nikako mogao ne prepoznati Bournea kad je stigao.

Sljedećih nekoliko minuta za Prowessa je bilo od presudne važnosti.

Nije gajio nadu da ga Bourne dugo neće primijetiti; zato, u kratkom vremenu dok predmetnjegova promatranja još nije na njega poĉeo svraćati pozornost, morao je upiti svaku sitnicu i kretnju,koliko god se ĉinila neznatnom i nevažnom. Gorko ga je iskustvo nauĉilo da su te sitnice važne ukasnijim fazama praćenja, pogotovo kada kucne ĉas da ga šĉepa i dokrajĉi.

Prowessu Moskva nije bila nepoznata. Ovdje je rođen kao dijete britanskog diplomata i njegovesupruge koja je bila kulturni ataše. Tek je u petnaestoj godini shvatio da je majĉin posao samoparavan.

Zapravo je bila špijunka za MI6, britansku obavještajnu službu. Ĉetiri godine poslijeProwessovu su majku razotkrili pa ih je MI6 otjerao iz zemlje.

Budući da je njegova majka postala tražena osoba, obitelj Prowess poslana je u Ameriku gdje sudobili novo prezime. Ta mu je opasnost ulila toliko straha u kosti da je Prowess zapravo zaboraviokako mu je nekoć bilo ime. Sada je jednostavno bio Anthony Prowess.

Ĉim je prikupio dovoljno akademskih titula, prijavio se u NSA.Otkad je doznao da je njegova majka bila špijunka, htio se baviti iskljuĉivo time. Unatoĉ silnom

trudu roditelji ga nisu uspjeli odgovoriti. Zbog lakoće kojom je svladavao strane jezike i znanja odrugim kulturama, NSA ga je poslala u inozemstvo. Najprije na trening na Afriĉki rog, a potom uAfganistan gdje se povezao s lokalnim pleme-nima koja su se borila protiv talibana na neravnomplaninskom terenu.

Bio je surov ĉovjek, nisu mu strani bili ni oskudica ni smrt. Znao je više naĉina na koji senekome može oduzeti život nego što je dana u godini.

Uzevši u obzir sve što prošao u posljednjih devetnaest mjeseci, ovaj će zadatak biti maĉjikašalj.

17Bourne i Baronov jurili su autocestom za Volokolamsk. Crocus City bio je golem, otmjen

trgovaĉki centar. Sagrađen je 2002. godine i sastojao se od beskrajna niza blještavih trgovinaodjećom, restorana, salona automobila i mramornih fontana. No bilo je to i sjajno mjesto ako želitenestati onima koji vas prate.

Dok je Bourne kupovao prikladnu odjeću, Baronov je obavljao telefonske pozive. Nije bilosmisla truditi se izgubiti se u labirintu trgovina ako im budu ponovno ušli u trag ĉim se vrate u Z/7.Baronov je stoga zvao kolegu da dođe u Crocus City. Oni će preuzeti njegov automobil, a on će se Zilom vratiti u Moskvu.

Bourne je platio odjeću i presvukao se u nju. Baronov ga je odveo do kafića Franck Mullerunutar centra, gdje su popili kavu i pojeli sendviĉ.

- Govorite mi o Pjotrovoj zadnjoj djevojci - rekao je Bourne.- O Gali Nematovoj? - Baronov je slegnuo ramenima. - Zapravo, i ne mogu mnogo reći. Još

jedna od onih ljepotica koje se može vidjeti u najnovijim moskovskim klubovima. Dobiješ desettakvih za jedan rubalj.

- Gdje je mogu pronaći?Baronov slegne ramenima:- Bit će ondje kamo zalaze oligarsi. Iskreno, ne znam ništa više nego vi - dobronamjerno se

nasmijao. - Ja sam već prestar za takva mjesta. No rado ću vas veĉeras povesti u razgled.- Bit će dovoljno da mi posudite svoj automobil.- Kako želite, mja drug.Ubrzo nakon toga, Baronov je otišao na WC gdje je s prijateljem dogovorio razmjenu kljuĉeva

automobila. Kad se vratio, Bourneu je dao preklopljen list papira na kojem se nalazio nacrt zgrade

Moskovske banke.Izašli su drugaĉijim putem nego što su ušli, a odveo ih je na parkiralište s druge strane

trgovaĉkog centra. Ušli su u stari crni sedan Volga s ĉetverim vratima koji je, na Bourneovoolakšanje, odmah upalio.

- Vidite? Nema problema - veselo se nasmijao Baronov. - Što biste uĉinili bez mene, gaspadinBourne?

Obala Frunzenskaja nalazila se jugozapadno od Vrtnog prstena u središtuMoskve. Mikhail Tarkanian rekao je da s prozora svoje dnevne sobe vidi pješaĉki most za park

Gorki. Njegov stan nije bio daleko od Khalastekova, restorana u kojem su pripremali izvrsnu ruskuhranu, prema Baronovim rijeĉima. S dvokatnim trijemom s ĉetvrtastim stupovima i ukrasnimbetonskim balkonima, zgrada je bila vrhunski primjer gradnje iz Staljinova doba koja je silovito inasilno izgurala ruralnu i romantiĉnu arhitekturu ranijih vremena.

Bourne je rekao Baronovu da ostane u Volgi dok se on ne vrati.Popeo se kamenim stubama, prošao ispod stupova i kroz staklena vrata.Našao se u malenu predvorju na ĉijem su se kraju nalazila malena vrata koja su bila zakljuĉana.

Na zidu s desne strane nalazila se mjedena ploĉa s nizom zvona, svako za jedan stan. Bourne jeprstom pregledao niz dok nije pronašao zvono s Tarkanianovim imenom. Zapamtio je broj stana,otišao do unutarnjih vrata i savitljivom malenom oštricom zavarao kljuĉanicu da ima kljuĉ. Vrata suškljocnula i otvorila se, a on je ušao.

Na lijevom zidu nalazilo se maleno zakržljalo dizalo. S desne su strane bile raskošne stube kojesu vodile na prvi kat. Prva tri gazišta bila su od mramora, a nakon njih uslijedile su obiĉne betonskestube na kojima se nataložio sitan prah od istrošenih poroznih gazišta.

Tarkanianov stan bio je na trećem katu, na kraju tmurnog hodnika vlažnog od mirisa kuhanogzelja i pirjanog mesa. Na podu su bile sitne šesterokutne ploĉice, okrhnute i istrošene kao i stube kojesu vodile na kat.

Bourne je bez problema pronašao vrata. Uho je prislonio na njih, osluškivao zvukove u stanu.Ništa nije ĉuo pa je obio bravu. Polako je okrenuo mjedenu kvaku, vrata su se otvorila uz škripanje.Slabašno svjetlo provuklo se kroz napola navuĉene zastore na prozoru s desne strane. Kroz ustajalizadah mogao se osjetiti muški miris, miris

kolonjske vode ili gela za kosu. Tarkanian je jasno dao do znanja da ovdje nije bio godinama.Tko je onda dolazio u stan?

Bourne se tiho i oprezno kretao po sobi. Ondje gdje je oĉekivao prašinu, nije pronašao ništa;namještaj koji je trebao biti prekriven plahtama, nije bio prekriven. U hladnjaku je bilo hrane iako sekruh na stolu već upljesnivio. No ipak je netko ovdje bio unutar tjedan dana.

Kvake na vratima bile su staklene, kao i ona na ulaznim vratima, a neke su klimavo stajale namjedenoj osovini. Na zidovima su stajale fotografije, crno-bijele snimke parka Gorki u raznimgodišnjim dobima.

Tarkanianov krevet nije bio složen. Prekrivaĉi su ĉinili neravne nabore kao da se netko nagloprobudio iz sna i žurno otišao. S druge strane kreveta bila su napola zatvorena vrata kupaonice.

Kad je Bourne došao do ruba kreveta, primijetio je uokvirenu fotografiju dimenzija trinaest putasedamnaest koja je prikazivala mladu plavokosu djevojku uređenu po uzoru na manekenke diljemsvijeta.

Pitao se nije li to Gala Nematova kada je krajiĉkom oka zamijetio kretnju.Ĉovjek koji se skrivao iza kupaonskih vrata potrĉao je na Bournea.Bio je naoružan ribarskim nožem s debelom oštricom koju je zamahnuo prema Bourneu. Imao je

plavu kosu, plave oĉi i bio je krupan. S obiju strana vrata imao je tetovaže, kao i na dlanovima.Uspomene iz ruskog zatvora.

Najbolji naĉin da se neutralizira napad nožem jest približiti se protivniku. Kad je ĉovjek krenuona njega, Bourne se okrenuo, zgrabio ga za košulju, ĉelom ga udario po mostu nosa. Prošikljala jekrv, ĉovjek je zavapio i opsovao na grlenom ruskom, Bljad!

Šakom je Bournea udario sa strane po trupu, nožem je pokušao osloboditi ruku. Bourne mu jepritisnuo živac na dnu palca. Rus je glavom Bournea udario o prsa, izgurao ga s kreveta premapoluotvorenim vratima kupaonice. Staklena kvaka zabila se Bourneu u kralješnicu, zbog toga senagnuo unatrag. Vrata su se otvorila do kraja, a on se ispružio na hladnim ploĉicama. Kad je uspioosloboditi ruku, Rus Je izvadio Stečkin APS kalibra 9mm. Bourne ga je šutnuo u potkoljenicu ispustio ga na koljeno, tada ga je opalio po licu pa je Stečkin poletio po ploĉicama. Rus je šakama irukama nasrnuo na Bournea i ponovno ga prikovao za vrata prije nego što je uspio zgrabiti Stečkin.Bourne je podigao ruku, napipao je hladno osmerokutno staklo kvake. Rus se nacerio i pištolj uperiou Bourneovo srce. Odvrnuvši kvaku, Bourne ju je svom silom bacio posred Rusova ĉela i onamo muse zabila. Zakolutao je oĉima i srušio se na tlo.

Bourne je pokupio Stečkin i zastao da dođe do daha. Tada je otpuzao do Rusa. Naravno, nijeimao uobiĉajene osobne isprave, ali to ne znaĉi da Bourne neće moći otkriti odakle dolazi.

Snagatoru je skinuo jaknu i košulju, Bourne se zagledao u njegove tetovaže. Na prsima je imaotigra, oznaku siledžija. Na lijevom je ramenu imao bodež s kojeg kapije krv, znak da je ubojica. Notreći znak, duh koji izlazi i istoĉnjaĉke svjetiljke, Bournea je najviše zainteresirao.

Taj je znak ukazivao na to da je Rus završio u zatvoru zbog zloĉina povezanih s drogom.Profesor je Bourneu rekao da se dvije ruske mafijaške obitelji, Kazanskaja i Azeri, bore za

prevlast na tržištu drogom. Nemoj im se naći na putu, upozorio ga je Specter. Ako stupiš u kontakt snjima, molim te, nemoj se upletati. Umjesto toga, samo okreni drugi obraz.

Samo tako možeš preživjeti ondje.Bourne je baš htio ustati kada je primijetio nešto s unutarnje strane Rusova lakta: malenu

tetovažu s likom ljudskoga tijela sa šakalovom glavom. Anubis, egipatski bog podzemlja. Smatralo seda taj simbol štiti od smrti onoga koji ga nosi, no u zadnje ga je vrijeme također prisvojilaKazanskaja. Što je pripadnik tako moćne ruske obitelji grupperovke radio u Tarkaninovu stanu?Poslan je da ga pronađe i ubije.

Zašto? To je Bourne tek trebao otkriti.Pregledao je kupaonicu, umivaonik sa slavinom iz koje je kapala voda, kutijice sa sjenilima i

puderom, olovke za usta i oĉi, zamrljano ogledalo. Odmaknuo je zastor za kadu, iz odvoda izvadionekoliko plavih vlasi. Bile su dugaĉke; sa ženske glave. S glave Gale Nematove?

Otišao je do kuhinje, otvorio ladice, pipao po njima dok nije pronašao plavu kemijsku olovku. Ukupaonici je uzeo jednu olovku za oĉi. Ĉuĉnuo je kraj Rusa i na unutrašnju stranu lijevoga laktaprecrtao tetovažu Anubisa; kad bi krivo povukao crtu, protrljao bi kožu i izbrisao je. Kad je biozadovoljan crtežom, plavom kemijskom olovkom podebljao je završnu tetovažu. Znao je da nećeproći detaljnu provjeru, ali bit će dovoljno ako je bude trebao nakratko pokazati. Nad umivaonikomje pažljivo isprao olovku za oĉi, a onda je crtež poprskao lakom za kosu kako bi se tinta bolje primilaza kožu.

Pogledao je iza vodokotlića i u njega, na omiljena skrovišta za novac, dokumente i druge važnestvari, no nije ništa pronašao. Spremao se otići, no oĉi su mu zapele za nešto na ogledalu. Kad jebolje pogledao, na mjestima je vidio crvene tragove. Ruž za usne koji je netko pažljivo obrisao,možda Rus iz Kazanskaje, kao da ga je namjerno htio izbrisati.

Zašto bi to uĉinio?Bourneu se ĉinilo da mrlje saĉinjavaju neki uzorak. Uzeo je kutijicu s puderom u prahu i puhnuo

na vrh. Puder na bazi petroleja tražio je svojeg blizanca, uhvatio se za obrise ruža na bazi petroleja.Kada je završio, odložio je kutijicu, odmaknuo se jedan korak.Gledao je naškrabanu poruku:Otišla sam u Kitajski Ljotčik. Gdje si ti? Gala.Dakle, Gala Nematova, Pjotrova zadnja djevojka, uistinu je živjela ovdje. Je li Pjotr koristio

stan dok nije bilo Tarkaniana?Na odlasku je provjerio Rusov puls. Bio je usporen, ali stabilan.Zašto je Kazanskaja poslala ubojicu koji je odležao u zatvoru u stan gdje je Gala Nematova

nekoć živjela s Pjotrom, to mu pitanje nije izlazilo iz glave. Je li to poveznica između SemjonaIcoupova i obitelji grupperovke!

Bourne je bacio još jedan pogled na fotografiju Gale Nematove, a onda se iskrao iz stana tihokako što je i ušao. Na hodniku je osluškivao hoće li koga ĉuti, ali osim prigušenog plaĉa djeteta ustanu na drugom katu nije ĉuo ništa. Spustio se stubama i izašao u predvorje gdje je malenadjevojĉica držala majku za ruku i pokušavala je odvući gore.

Bourne i majka nasmiješili su se jedno drugome kao stranci u prolazu.Tada se Bourne našao vani, izlazio je iz kolonada. Osim starice koja je oprezno kroĉila kroz

opasan snijeg, nije bilo nikoga. Sjeo je u Volgu na suvozaĉevo mjesto i zalupio vrata.Tada je vidio da Baronovu iz grla kaplje krv. Istog mu je trenutaka netko oko vrata prebacio žicu

i zario mu je u dušnik.Rodney Feir, voditelj potpore na terenu, ĉetiri puta na tjedan nakon posla je odlazio u teretanu

kraj svoje kuće u Fairfaxu u Virginiji. Jedan sat proveo bi na traci za trĉanje, još jedan sat dižućiutege, a onda bi se istuširao hladom vodom i otišao u parnu kupelj.

Veĉeras ga je ĉekao general Kendall. Kendall je nejasno ugledao da se otvaraju staklena vrata,hladan je zrak nakratko ušao unutra, a niti pare pobjegle su u mušku svlaĉionicu. Tada se Feirovoskladno tijelo sportaša pojavilo kroz maglu.

- Drago mi je da te vidim, Rodney - rekao je general Kendal.Feir je šutkne kimnuo i sjeo kraj Kendalla.Rodney Feir bio je plan B, zamjensko pomoćno rješenje ako plan s Robom Battom propadne.

Zapravo, Feira je pridobio lakše nego Batta.Feir se sigurnosnim pitanjima nije poĉeo baviti iz domoljubnih pobuda, niti zato što je volio

život obavijen tajnama. Jednostavno je bio lijen.Nije se moglo reći da nije obavljao svoj posao, niti da ga nije radio vraški dobro. No život

vladina zaposlenika odgovarao mu je od glave do crnih cipela ukrašenih rupicama. Njegovanajvažnija osobina bila je ta da mu sve što radi mora donijeti neku korist. Zapravo, bio je oportunist.Bolje od mnogih u CI-u, znao je ĉitati između redaka, a upravo je zato njegov razgovor s NSA prošaotako glatko i bezbolno.

Kad je Stari umro, dani su im se poĉeli odbrojavati. Za razliku od Batta, njega nije muĉilopitanje lojalnosti.

No ipak, nije dobro nikoga uzimati zdravo za gotovo i zato se Kendall povremeno s njime ovdjenalazio. Zajedno bi proveli vrijeme u parnoj kupelji, otuširali bi se, odjenuli civilnu odjeću, a ondaotišli na veĉeru u neku od otrcanih peĉenjara u jugoistoĉnom dijelu grada za koje je Kendall znao.

Ta su mjesta bila obiĉne dašĉare. Uglavnom su to bile zabaĉene rupetine gdje bi gazda brižno nažaru pekao komade mesa - rebarca, odreske, ražnjiće, slatke i ljute kobasice, a ponekad i cijelo

prase. Stari, izbrazdani drveni vrtni stolovi na kojima bi stajalo ĉetiri ili pet umaka razliĉitog sastavai ljutine bili su priĉa za sebe. Većina bi ljudi tražila da im meso zamotaju za doma. No ne Kendall iFeir. Oni bi sjeli za stol, jeli, pili pivo i gomilali kosti, zgužvane ubruse i kriške bijeloga kruha kojesu bile toliko mekane da bi se raspale pod nekoliko kapi umaka.

Feir bi povremeno prestao jesti da s Kendallom podijeli neku novu vijest ili glasinu iz CI-evihureda. Kendallov izoštren vojni um odmah je to pamtio, povremeno bi Feiru postavio pitanje kako bimu pomogao da nešto razjasni ili proširi, pogotovo ako je bilo vezano uza Sorayu Moore ili VeronicuHart.

Nakon toga, odvezli su se do napuštene knjižnice na glavni dio druženja. Zgradu u renesansnomstilu po vrlo niskoj cijeni kupio je Drew Davis, lokalni biznismen poznat u jugoistoĉnom dijelu, aline i u ostalim dijelovima okruga, a upravo je tako i htio. Bio je jedan od onih ljudi koji su dovoljnolukavi da izbjegnu policijski radar. U

sjeveroistoĉnom dijelu nije bilo tako lako jer, kao i gotovo svi koji su ondje živjeli, i on je biocrn. No za razliku od ostalih oko njega, on je imao prijatelje na visokim položajima. Za to je najvišebio zaslužan lokal koji je vodio, Staklena cipelica.

To je zapravo bio legalan glazbeni klub, a uz to i iznimno uspješan, u koji su dolazile mnogevelike r'n'b face. No pravi se posao odvijao iza kulisa: ekskluzivan kupleraj s damama raznih boja.Upućeni su znali da se u Staklenoj cipelici mogu pronaći žene razliĉitih nijansi, što se u ovom sluĉajuodnosilo na etniĉku pripadnost. Cijene su bile visoke, ali ĉinilo se da nikome ne smeta, djelomiĉnozato što je Drew Davis svoje cure dobro plaćao.

Kendall je u taj kupleraj dolazio od zadnje godine faksa. Jedne je noći iz šale došao ovamo saskupinom prijatelja s dobrim vezama. Nije htio, ali izazvali su ga, a znao je koliko će ga ismijavatiako odustane.

Ironiĉno, ostao je i s godinama je razvio sklonost prema, kako je on to zvao, životu na rubu.Isprva je sebi govorio da je rijeĉ samo o fiziĉkoj privlaĉnosti. A onda je shvatio da voli boravitiovdje: nitko ga ne gnjavi, nitko mu se ne ruga. Poslije je taj interes postao reakcija na uloguizopćenika kada je radio s ovisnicima o moći kao što je Luther LaValle.

Isuse, ĉak je i propali Ron Batt bio ĉlan Skull & Bones na Yaleu. Pa što, "Staklena cipelica" jemoj "Skull & Bones", pomislio je Kendall

dok su ga vodili odostraga. To je bilo najtajnije i najneobiĉnije što se moglo pronaći napodruĉju Washingtona. Bilo je to Kendallovo skrovište, život koji je pripadao samo njemu. Ĉak niLuther LaValle nije znao za Staklenu cipelicu. Zatajiti nešto LaValleu pružalo mu je dobar osjećaj.

Kendall i Feir sjedili su na ljubiĉastim baršunastim stolcima - na kraljevskoj boji, volio je rećiKendall - i uživali u malenoj smotri žena svih veliĉina i boja. Kendall je odabrao Imani, jednu odmiljenica, a Feir tamnoputu damu euroazijskog podrijetla koja je bila napola Indijka.

Povukli su se u prostranu sobu namještenu kao sobe europskih vila, s krevetom s ĉetirivertikalna stupa, gomilom tkanine s cvjetnim uzorcima, baršuna, ukrasa i zastora. Ondje jc generalKendall promatrao kako jednom veliĉanstvenom kretnjom Imani skida svoju haljinu ĉokoladne boje stankim naramenicama. Ispod nje nije nosila ništa. Njezina je koža sjajila na svjetlu.

Tada je raširila ruke, a general Richard P. Kendall se, uz duboko stenjanje, stopio s vrludavomrijekom njezina besprijekornog tijela.

Ĉim je Bourne osjetio da ne može doći do zraka, odgurnuo se od sjedala, savinuo leđa kako bipoložio najprije jednu, a onda i drugu nogu na ploĉu s instrumentima. Nogama se dijagonalnoodgurnuo na stražnje sjedalo tako da se spustio odmah iza sirotog Baronova. Davitelj se moraookrenuti desno da žicu zadrži Bourneu oko vrata. To je bio nezgodan položaj; sada više nije imao

toliko snage kao kada se Bourne nalazio ispred njega.Bourne je petom davitelja pogodio u prepone i zabio nogu najjaĉe što je mogao, no nedostajalo

mu je snage zbog nedostatka kisika.- Umri, seronjo - rekao je davitelj s izraženim naglaskom.Bijelo svjetlo titralo mu je pred oĉima, a tama je prožimala sve oko njega. Kao da gleda niz

tunel kroz pogrešnu stranu teleskopa.Ništa nije izgledalo stvarno, slika pred oĉima bila je iskrivljena. Vidio je ĉovjekovo lice, tamnu

kosu, okrutno lice, nezamjenjivo zurenje u daljinu tipiĉno za ameriĉke vojnike u borbi. Negdjeduboko u svijesti znao je da ga je pronašla NSA.

Bourneov nedostatak pozornosti omogućio je davitelju da se oslobodi, zategnuo je krajeve žicetako da se Bourneu zariju jaĉe u grlo.

Bourne više uopće nije mogao disati. Krv mu je tekla po ovratniku kada je žica prerezala kožu.Iz njega su promolili neobiĉni životinjski zvukovi. Treptao je da otjera suze i znoj, zadnji djelićsnage upotrijebio je da agentu zbije palac u oko. Nastavio je pritisak usprkos udarcima po tijelu idobio kratku priliku za predah: žica je popustila. Razjapio je usta hvatajući dah i još dublje zabiopalac.

Ţica je još popustila. Ĉuo je da se vrata automobila otvaraju.Daviteljevo lice mu se izmaknulo, vrata su se zalupila. Ĉuo je trĉanje, zvuk je polako nestao.

Kad je uspio maknuti žicu, nakašljao se i udahnuo zrak u bolna pluća, ulica je bila prazna. Agent NSAveć je nestao.

Bourne je ostao sam u Volgi s tijelom Leva Baronova, ošamućen, malaksao i sav jadan.18- Ne mogu tek tako kontaktirati s Haydarom - rekla je Devra. - Nakon onog što se dogodilo u

Sevastopolju sigurno znaju da si krenuo za njim.- Ako je tako, - reĉe Arkadin - onda dokumenta već odavno nema.- Ne mora biti - Devra je promiješala svoju crnu kavu, gustu kao katran. - Odabrali su tu zabit

zato što je teško doći onamo. No to vrijedi za oba smjera. Haydar vrlo vjerojatno nije uspio predatidokument dalje.

Sjedili su u skuĉenom turskom kafiću u Eski§ehiru. Ĉak i za Tursku, bilo je to zaostalo mjesto,puno ovaca, mirisa borovine, balege, urina i ne baš mnogoĉega drugog. S planinskog je prijevojapuhao prohladan vjetar. Sjeverna strana kuća bila je zapuhnuta snijegom, a sudeći prema niskimoblacima, zapast će još snijega.

- Bogu iza nogu je predobar izraz za ovu selendru - rekao je Arkadin. -Sranje, nemam ĉak ni signala na mobitelu.- Ĉudno je što baš ti to kažeš - Devra je spustila šalicu. - Ti si se rodio u zabiti, zar ne?Arkadina je spopao gotovo nesavladiv poriv da je odvuĉe iza trošne zgrade i premlati. No

obuzdao je i ruku i bijes i odluĉio ih saĉuvati za neko drugo vrijeme i mjesto kada će je pogledati svisoka kao da je stotinu kilometara ispod njega i šapnuti joj na uho: Nemam nimalo obzira prematebi. Meni tvoj život ne znači ništa. Ako ti je uopće imalo slalo da poživiš barem još samo malo,nećeš me nikada više pitati gdje sam roĎen, tko su moji roditelji, niti me pitati išta osobneprirode.

Uz brojne druge talente izašlo je na vidjelo da je Marlene također izvrsna hipnotiĉarka. Reklamu je da bi ga htjela hipnotizirati kako bi prodrla do tajne njegova bijesa.

- Ĉuo sam da je neke ljude nemoguće hipnotizirati - rekao je Arkadin. -Je li to istina?

- Jest - rekla je Marlene.Na kraju je i on bio jedan od njih.- Ti jednostavno ne prihvaćaš sugestije - rekla je. - Tvoj je um naĉinio zid kroz koji je

nemoguće prodrijeti.Sjedili su u vrtu iza vile Semjona Icoupova. Zbog strmog položaja taj je komad zemlje bio velik

otprilike kao poštanska marka. Sjedili su na kamenoj klupi u sjeni smokvina drveta, tamni plodovikoji samo što nisu sazreli polako su savijali grane prema kamenitom tlu.

-I, - pitao je Arkadin - što ćemo sada?- Pitanje je što ćeš sada t i uĉiniti, Leonide - uklonila je komadić lista s bedra. Nosila je

ameriĉke dizajnerske traperice, košulju s izrezom oko vrata i sandale. - Ispitivanje prošlosti trebalobi ti pomoći da nauĉiš obuzdati se.

- Misliš pritom na moje ubilaĉke sklonosti - rekao je.- Zašto si se baš tako izrazio, Leonide?Pogledao je Marlene duboko o oĉi:- Zato što je to istina.Pogled joj se smrknuo:- Zašto se onda toliko opireš razgovoru o onome što će ti pouzdano pomoći?- Samo mi se želiš uvući u glavu. Misliš da ćeš me moći kontrolirati ako doznaš sve o meni.- Varaš se. Nije rijeĉ o kontroli, Leonide.Arkadin se nasmijao:- O ĉemu je onda rijeĉ?- Uvijek je bila rijeĉ o samo jednoj stvari, o tome da ti pomognem kako se obuzdati.Povjetarac joj je razbarušio kosu, a ona ju je vratila na mjesto.Zamjećivao je takve stvari i pridavao im psihološko znaĉenje. Marlene je voljela da sve bude

na svome mjestu.- Bio sam tužan djeĉak. A onda sam bio ljutit djeĉak. Onda sam pobjegao od kuće. Eto, jesi li

sada zadovoljna?Marlene je zabacila glavu da uhvati malo sunca koje se provuklo kroz isprepleteno smokvino

lišće:- Kako si od tužnog postao ljutit?- Odrastao sam - odgovorio je Arkadin.- Još si bio dijete.- To je samo djelomiĉno istina.Nakratko ju je promatrao. Ruke je prekrižila na krilu. Jednu je podignula, vršcima prstiju

dotaknula mu je obraz, pratila je liniju ĉeljusti dok nije došla do brade. Okrenula mu je lice malodalje od sebe.

Tada se nagnula naprijed. Usne su joj bile mekane kad su se spojile s njegovima. Rastvorile suse poput cvijeta. Dodir njezina jezika izazvao je eksploziju u njegovim ustima.

Kad je zatomio taman vrtlog osjećaja, Arkadin se pobjedonosno nasmijao:- Nije važno. Nikada se onamo neću vratiti.- Poznat mi je taj osjećaj - Devra je kimnula, a onda ustala. - Hajdemo vidjeti možemo li

pronaći dobar smještaj. Ne znam za tebe, ali ja se trebam istuširati. A onda ćemo vidjeti možemo lidoći do Haydara, a da to nitko ne dozna.

Spremala se okrenuti se, a on ju je primio za lakat.- Samo malo.

Izgledala je zbunjeno i ĉekala da nastavi.- Ako mi nisi neprijateljica, ako mi nisi lagala, ako želiš ostati sa mnom, onda ćeš mi pokazati

svoju vjernost.- Hoću, rekla sam ti, uĉinit ću sve što mi kažeš.- To bi moglo ukljuĉiti i ubijanje ljudi koji vjerojatno ĉuvaju Haydara.Nije ni trepnula:- Daj mi onda jebeni pištolj.Veronica Hart živjela je u stambenom naselju u Langleyju, u Virginiji.Kao i mnoga druga naselja u tom dijelu svijeta, bio je to privremeni dom za tisuće vladinih

zaposlenika, ukljuĉujući i špijune raznih pripadnosti, koji su ĉesto bili na zadatku u inozemstvu ili udrugim dijelovima zemlje.

Hart je u svojem stanu živjela nešto više od dvije godine. Nije ni bilo važno jer otkako je prijesedam godina došla ovamo, živjela je samo u privremenim stanovima. Sada joj se više nije ni ĉiniloda bi se rado negdje stalno nastanila i savila gnijezdo. U najmanju ruku, to je pomislila kad je SorayuMoore pustila da uđe u zgradu. Ubrzo nakon toga zaĉulo se tiho kucanje, a ona je drugu ženu pustilaunutra.

- Nisu me pratili - rekla je Soraya dok je skidala kaput. - Pobrinula sam se za to.Hart je njezin kaput objesila u ormar u predvorju i povela je u kuhinju. - Obiĉno doruĉkujem

hladne žitne pahuljice ili - otvorila je hladnjak - hladnu kinesku hranu. Ostaci od sinoć.- Nisam ja tip za uobiĉajen doruĉak - rekla je Soraya.- Dobro. Nisam ni ja.Hart je zgrabila nekoliko kartonskih kutija, rekla je Sorayi gdje su tanjuri, žlice i štapići za jelo.

Premjestile su se u dnevni boravak, sve su posložile na stakleni stolić između dva kauĉa okrenutajedan prema drugom.

Hart je poĉela otvarati kutije:- Bez svinjetine, je li tako?Soraya se nasmijala, sretna što se šefica sjetila njezinih muslimanskih obiĉaja:- Hvala.Hart se vratila u kuhinju, pristavila vodu za ĉaj:- Imam Earl Gray i oolong.- Za mene oolong, molim.Hart je pripremila ĉaj, u dnevni boravak donijela je ĉajnik i dvije malene šalice bez ruĉki.

Dvije su žene sjele na suprotne krajeve stola, sjele su prekriženih nogu na tepih s apstraktnimuzorkom. Soraya je pogledala stan. Na zidovima su se nalazile obiĉne reprodukcije, onakve kakve bise mogle naći u osrednjem hotelskom lancu. Ĉinilo joj se da je namještaj unajmljen, bezimen kao isve ostalo. Nije bilo nikakvih fotografija, niĉega vezanog uz njezino podrijetlo ili obitelj. Jedinaneobiĉnost bio je pijanino.

- Samo to uistinu posjedujem - vidjevši što Soraya gleda, rekla je Hartova. - To je Steinway K-52, više poznat pod nazivom Chippendale Hamburg. Ima rezonantnu kutiju veću od većine koneertnihklavira, tako da proizvodi moćan zvuk.

- Sviraš?Hart je otišla do pijanina, sjela na stolac i poĉela svirati Nokturno u b-molu Frederica Chopina.

Bez ijedne pogrešno odsvirane note prešla je na senzualnu Malaguehu Isaaca Albeniza i konaĉno, užestoku transpoziciju skladbe Purple Haze Jima Hendrixa.

Soraya se nasmijala i zapljeskala Veronici, a ona je ustala i ponovno sjela nasuprot nje.

- Moj jedini talent osim obavještajnog posla.Hart je otvorila jednu od kutija, nagrabila je piletinu General Tso:- Pazi, - rekla je dok joj je dodavala - naruĉujem jako ljutu.- Meni ne smeta - rekla je Soraya i zagrabila u kutiju. - Ja sam oduvijek htjela svirati klavir.- Zapravo, ja sam oduvijek htjela svirati elektriĉnu gitaru - Hart je s prsta liznula umak od

kamenica i dodala joj još jednu kutiju. - Moj otac za to nije htio ni ĉuti. Prema njegovu mišljenju,elektriĉna gitara nije damski instrument.

- Bio je strog? - suosjećajno je rekla Soraya.- Itekako. Bio je odlikovani pukovnik zraĉnih snaga. Bio je vojni pilot u mladim danima. Mrzio

je što je prestar da leti, opako mu je nedostajala prokleta pilotska kabina koja je zaudarala po nafti.Kome se u zraĉnim snagama mogao požaliti? Zato je frustracije iskaljivao na meni i majci.

Soraya je kimnula:- Moj je otac musliman starog kova. Vrlo strog, vrlo nepopustljiv.Kao i mnoge iz njegove generacije, ĉudi ga moderan svijet i to ga jako ljuti. Kod kuće sam se

osjećala zatoĉenom. Kad sam otišla, rekao je da mi nikada neće oprostiti.- Je li ti oprostio?Soraya se zagledala u daljinu:- S mamom se vidim jedanput mjeseĉno. Odemo u kupovinu zajedno. S ocem se povremeno

ĉujem. Nikad me nije pozvao u kuću, a ja nikad nisam ponovno otišla kući.Hart je odložila štapiće:- Ţao mi je.- Neka ti ne bude. Tako je kako je. Viđaš li se ti sa svojim ocem?- Viđamo se, ali on ne zna tko sam. Moje majke više nema i dobro je da je tako. Mislim da ne bi

podnijela da ga vidi u takvu stanju.Sigurno ti je teško - rekla je Soraya. - Neukrotivi vojni pilot koji je na to spao.Dođe trenutak u životu kad moraš zaboraviti na roditelje - Hart je nastavila jesti, no polakše. -

Osoba koja leži u onom krevetu nije moj otac. On je već davno umro.Soraya se nakratko zagledala u hranu. A onda je rekla: Reci mi, kako si doznala za NSA-inu

sigurnu kuću?- Ah, to - Hart se razvedrila. Oĉito, bilo joj je drago što ponovno razgovaraju o poslu. - Dok

sam radila u Black Riveru, ĉesto smo radili za NSA. To je bilo prije nego su obuĉili i rasporedilisvoje vlastite tajne agente. Odgovarali smo im zato što nikome nisu morali objašnjavati zašto nasangažiraju. Na Capitol Hillu nisu gurali nos dublje od toga.

Prstima je lupkala po ustima i naslonila se:- Uglavnom, nakon jedne misije ja sam izvukla kraću slamku. Jedinica je mene poslala u NSA s

informacijama do kojih smo došli. Budući da je to bio tajni zadatak, sastanak se održao u sigurnojkući u Virginiji.

I to ne u krasnoj Knjižnici kamo su tebe odveli, nego u jednoj od podrumskih prostorija; bezprozora, bez ukrasa, samo grubi armirani beton. Dolje imaju nešto kao atomsko sklonište.

-I što si vidjela?- Nije problem u onome što sam vidjela, - rekla je Hartova - nego u onome što sam ĉula. Sobe

su neprobojne za zvuk, osim vrata, pretpostavljam zato da ĉuvari u hodnicima znaju što se događa.Strašno je to što sam ĉula. Ti zvukovi kao da nisu bili ljudski.

- Jesi li rekla nadređenima u Black Riveru?- Ĉemu? Nije im bilo stalo do toga, a ĉak i da im je bilo stalo, što bi mogli uĉiniti? Zapoĉeti

kongresnu istragu na temelju zvukova koje sam ĉula? NSA bi ih srezala u korijenu, u tren oka bi ostalibez posla

- odmahnula je glavom. - Ne, ti su tipovi pravi biznismeni, kratko i jasno. Njihova se ideologijavrti oko toga kako izmusti što više novca od države.

- A sada imamo priliku uĉiniti ono što ti tada nisi mogla, ono što Black River nije želio uĉiniti.- Tako je - rekla je Hartova. - Ţelim nabaviti fotografije, videozapise, nepobitne dokaze onoga

što NSA ondje radi. Tu upadate ti i Tyrone -odgurnula je tanjur. - Ţelim glavu Luthera LaVallea na pladnju, a, tako mi Boga, to ću i dobiti.19Zbog trupla i silne krvi na sjedalima, Bourne je morao napustiti Volgu.No prije nego što je to uĉinio, od Baronova je uzeo mobitel i novac.Bilo je ledeno hladno. Snijeg je došao u nenormalno tmurno zimsko poslijepodne, padao je sve

gušće i gušće. Bourne je znao da se mora što prije maknuti odande. Izvadio je SIM-karticu iz svojegamobitela, stavio je u Baronovljev mobitel, a onda svoj mobitel bacio u kanalizaciju. Uz novi identitetkao Fjodor Ilijanoviĉ Popov nije mogao priuštiti sebi mobitel s ameriĉkim operatorom.

Hodao je prkoseći vjetru i snijegu. Nakon što je prošao šest blokova, stisnuo se uz jedan ulaz iBaronovljevim mobitelom nazvao svojeg prijatelja Borisa Karpova. Glas s one strane linijeodjednom je postao hladan.

- Pukovnik Karpov više ne radi za FSB.Bournea su prošli srsi. Rusija se nije toliko promijenila da bi brzopotezni otpusti zbog lažnih

optužbi postali prošlost.- Moram razgovarati s njim - rekao je Bourne.- On sada radi za Federalnu agenciju za borbu protiv narkotika- Izrecitirao mu je broj i naglo poklopio slušalicu.To objašnjava njegov stav, pomislio je Bourne. Federalnu agenciju za borbu protiv narkotika

vodi Viktor Ĉerkesov. No mnogi su smatrali da je on mnogo više od toga, da je silovik ĉija jeorganizacija toliko moćna da su je neki već poĉeli nazivati FSB-2. Nedavno je u vladi zapoĉeointerni rat između Ĉerkesova i Nikolaja Patruševa, ĉelnika FSB-a, modernog nasljednikaozloglašenog KGB-a. Silovik koji pobijedi u tom ratu vjerojatno će biti sljedeći predsjednik Rusije.Ako je Karpov iz FSB-a prešao u FSB-2, bit će da je Ĉerkesov u prednosti.

Bourne je nazvao ured Federalne agencije za borbu protiv narkotika, no reĉeno mu je daKarpov nije u uredu i da ne mogu do njega.

Na trenutak je razmatrao bi li nazvao ĉovjeka koji je na parkiralištu Crocus Cityja pokupioBaronovljev Zil, no predomislio se gotovo iste sekunde. Baronov je već umro zbog njega, ne trebamu još ubojstava na savjesti.

Hodao je dok nije stigao do tramvajske stanice. Krenuo je na prvi koji je stigao iz tame. Šalomkoji je kupio u Crocus Cityju prekrio je ožiljak od žice koji je imao na vratu. Sitne kapi krvi osušilesu se ĉim je izašao na hladan zrak.

Tramvaj se drmusao i štropotao po traĉnicama. Stiješnjen u smrdljivoj glasnoj gužvi osjećao seiskreno potreseno. Nije samo otkrio kazanskajinog ubojicu u Tarkanianovu stanu, nego je njegovuvezu ubio NSA-in plaćenik poslan da ubije njega. Nikad se nije osjećao toliko otuđeno. Djeca suplakala, muškarci su šuškali novinama, žene su ĉavrljale, jedan stariji ĉovjek, koji se kvrgavimrukama držao za štap, potajice je mjerkao mladu djevojku koja se zadubila u mangu. Eno života,komeša se svuda oko njega, potok žubori i teĉe u drugom smjeru kad se približi njemu, nepomiĉnojstijeni, a onda se opet vraća u

staro korito nakon što ga zaobiđe, teĉe dalje, a on ostaje u pozadini, miran i sam.Pomislio je na Marie, kao što bi uvijek pomislio u takvim trenucima.No Marie je umrla, a sjećanje na nju ne donosi mu mnogo utjehe.Nedostajala su mu djeca i pitao se ne navire li to možda osobnost Davida Webba. Preplavio ga

je poznat stari oĉaj, a to se nije dogodilo još otkako ga je Alex Conklin izvukao iz bijede, stvorioBourneov identitet koji može navući poput oklopa. Osjetio je kako ga satire teret života, života kojiprovodi sam, tužnog i samotnjaĉkog života koji se može okonĉati samo na jedan naĉin.

Tada je poĉeo razmišljati o Moiri, o tome koliko je nevjerojatno težak bio njihov posljednjisusret. Kad bi ona bila špijunka, da je izdala Martina i da sada namjerava isto uĉiniti s njim, što bi onuĉinio? Bi li je predao Sorayi ili Veronici Hart?

No ona nije špijunka. Nikada se neće morati suoĉiti s tim užasom.Kad je u pitanju Moira, njegovi su se osobni osjećaji isprepleli s profesionalnom dužnošću, nije

ih mogao razmrsiti. Znao je da ga ona voli, a sada, suoĉen sa svojim oĉajem, znao je da i on voli nju.Kad je bio s njom, osjećao se kao potpuna osoba, no na potpuno nov naĉin.

Ona nije Marie, a on i ne želi da ona bude Marie. Ona je Moira i on želi Moiru.Kad je izašao iz tramvaja, snijeg je već jenjavao, rijetke su pahulje golemim otvorenim trgovima

nosili povremeni naleti vjetra. Dugaĉkoj zimskoj noći prkosila su upaljena svjetla, no pod vedrimnebom temperatura je bila oštra. Ulice su zakrĉili taksisti koji su u jeftinim automobilima iz dobaBrežnjeva pokušavali upecati mušterije, polako su se kotrljali, odbojnik do odbojnika, da sluĉajno nepropuste koju vožnju.

U lokalnom su ih slengu nazivali bombile, bombarderi, zbog brzine koja je tjerala napovraćanje, kojom bi kao bombe jurili gradom ĉim bi našli putnika.

Ušao je u internet-kafić, platio je petnaest minuta za raĉunalom, utipkao Kitajski Ljotčik. Punimimenom Kitajski Ljotčik Zao-Da ili, u prijevodu "Kineski pilot", na kraju je ispao popularan elitniklub u projezdu Lubjanskom 25. Iz postaje podzemne željeznice Kitaj-gorod, Bourne je izašao nakraju ulice. S jedne strane nalazio se potpuno zamrznut kanal, a s druge niz zgrada razliĉite namjene.Nije bilo teško uoĉiti Kineskog pilota, što zbog BMW-a, Mercedesa i Porscheovih terenaca, štozbog sveprisutnog jata bombila Ţig koje su se skupile na ulici. Ljude iza baršunaste vrpce podkontrolom su držali snagatori opakih faca pa su se okupljeni pripiti partijaneri maknuli s ploĉnika.

Bourne je otišao do crvenog Cayennea, pokucao na prozor. Kad je vozaĉ spustio prozor,Bourne mu je dao tristo dolara.- Kad izađem na ona vrata, ovo je moj auto, jasno?Vozaĉ je gramzivo pogledao novac:- Naravno, gospodine.Pogotovo u Moskvi, govor ameriĉkih dolara bio je jasniji od rijeĉi.- A ako se vaš klijent pojavi u međuvremenu?- Neće - uvjeravao je vozaĉ Bournea. - Bit će u sobi sa šampanjcima barem do ĉetiri.S još stotinu dolara Bourne se provukao uz glasnu, nemirnu gomilu.Unutra je pojeo jelo neodređenog okusa, orijentalnu salatu i pržena pileća prsa u kori od

badema. Sa svojeg stolca za sjajnim šankom promatrao je ruske silovike kako dolaze i odlaze, aodjevene u minice i omotane dijamantima i krznom uz njih su stajale djevočke - strogo uzevši, mladežene koje još nisu rodile. To je bio novi poredak u Rusiji.

Samo što je Bourne znao da je mnogo istih ljudi i dalje na vlasti - bilo silovika koji su nekoćradili za KGB bilo njihovih potomaka, za razliku od deĉki iz ĉetvrti Sokoljniki koji su se ni iz ĉegaodjednom silno obogatili. Siloviki, što dolazi od ruske rijeĉi za moć, bili su ljudi iz takozvanih

moćnih ministarstava, ukljuĉujući službu sigurnosti i vojsku, koji su napredovali za vrijeme Putina.To je bila nova garda, uslijedila nakon oligarha iz Jeljcinova doba. Nije važno. Siloviki ili mafijaši,bili su kriminalci, ubijali su, iznuđivali, sakatili, ucjenjivali; svima su ruke bile krvave i nitko se odnjih nije pokajao.

Bourne je za stolovima tražio Galu Nematovu, iznenadio se kad je ugledao nekoliko djevojakakoje su odgovarale opisu, pogotovo uz ovako prigušeno svjetlo. Bilo je nevjerojatno svojim oĉimapromatrati tu žitnicu visokih, elegantnih djevojaka, sve jedna ljepša od druge.

Uvriježila se teorija, svojevrstan iskrivljeni darvinizam, opstanka najljepših koja objašnjavatoliki broj prekrasnih djevojaka u Rusiji i Ukrajini. U tim zemljama muškarci koji su imalidvadesetak godina 1947. Godine preživjeli su najveći pokolj muškaraca u povijesti ĉovjeĉanstva.Budući da su bili u manjini, žene su mogli birati do mile volje. Koga su izbrali za ženu i rađanjepotomstva? Odgovor je oĉigledan, zato sada gomila djeva tulumari ovdje i u svim ostalim noćnimklubovima u Rusiji. Zbog gomile tijela koja su se vrtjela na plesnom podiju bilo je nemogućerazaznati ljude. Bourne je uoĉio crvenokosu djev koja je stajala sama, otišao je do nje, kretnjama jepitao želi li plesati. Nije se moglo razgovarati zbog glazbe koja je treštala s desetak golemih zvuĉnikai parala uši. Kimnula je, povela ga za ruku, gurali su se, laktarili i progurali se do pretrpana plesnogpodija.

Sljedećih dvadeset minuta lako je moglo zamijeniti naporno vježbanje.Nitko nije prestajao plesati, a nisu prestajala ni žarka šarena svjetla ni glazba lokalnog benda

zvanog Tequilajazz od koje je sve odzvanjalo i vibriralo.Gledajući crvenokosoj preko glave, Bourne je ugledao još jednu plavokosu djevojku. No ova je

bila drugaĉija. Zgrabio je crvenokosuza ruku, probio se još dublje u skakutavu gungulu plesaĉa. Parfemi, kolonjska voda i znoj

isprepleli su se sa sirovim zvukom vrućeg metala i uspaljenih neljudskih zvuĉnika.I dalje plešući, Bourne se okretao dok nije bio siguran. Plavokosa djevojka koja je plesala s

mafijašem širokih ramena uistinu je bila Gala Nematova.- Više nikada neće biti kao prije - rekao je dr. Mitten.- Kako to, dovraga, mislite? - graknuo je Anthony Prowess sjedeći na udobnom stolcu u NSA-

inoj sigurnoj kući kraj Moskve na oftalmologa koji gaje promatrao.- Gospodine Prowess, ĉini mi se da još niste u najboljem stanju da ĉujete kompletnu dijagnozu.

Priĉekat ćemo dok se šok...- Pod A, nisam u šoku - lagao je Prowess. - Pod B, nemam vremena ĉekati.To je uistinu bila istina. Budući da mu je Bourne pobjegao, morao se što prije vratiti poslu.Dr. Mitten je uzdahnuo. Oĉekivao je takav odgovor; štoviše, iznenadio bi se da je ĉuo nešto

drugo. Bez obzira na to, veže ga profesionalna dužnost prema pacijentu pa ĉak i ako radi za NSA.- To znaĉi - rekao je - da više nikada nećete vidjeti na to oko. Ili, u najmanju ruku, vid na to oko

neće vam biti od pomoći.Prowess je sjedio zabaĉene glave, ozlijeđeno oko umrtvile su kapi kako bi prokleti oftalmolog

mogao ĉeprkati po njemu:- Detalje, molim vas.Dr. Mitten bio je visok, mršav ĉovjek uskih ramena, s tri vlasi kose poĉešljane preko tjemena i

vratom na kojem mu se Adamova jabuĉica smiješno isticala kad bi govorio ili gutao:- Vjerujem da ćete moći razabrati pokrete, razlikovati svjetlo i tamu.-I to je sve?- S druge strane, - rekao je dr. Mitten - kad oteklina splasne, možda na to oko uopće nećete

vidjeti.- Dobro, sada znam ono najgore. Sada me samo sredite da mogu van odavde, dovraga.- Ne bih preporuĉio...- Fućka mi se što vi preporuĉujete - prasnuo je Prowess. - Uĉinite što vam kažem ili ću vam

zavrnuti taj kržljavi pileći vrat.Dr. Mitten je od bijesa napuhao obraze, ali bio je dovoljno pametan da ne odgovara agentu. Ĉini

se da se oni rađaju osjetljivi na sve, a nakon obuke to postaje još gore.Dok mu je oftalmolog lijeĉio oko, Prowess je u sebi kiptio. Ne samo da nije uspio ubiti

Bournea, nego je i dopustio da ga trajno osakati. Bioje bijesan na sebe što je podvio rep i pobjegao, iako je znao da se u sluĉaju kada žrtva uspije

dobiti prednost, treba što prije maknuti.Bez obzira na to, Prowess si nikada neće oprostiti. Problem nije bio nepodnošljiva bol; imao je

vrlo visok prag tolerancije na bol. Nije problem bio ni u tome što se sreća okrenula u Bourneovukorist; to će se vrlo brzo promijeniti. Problem je bio u njegovu oku. Još od malih nogu, užasno sebojao da će oslijepiti. Njegov je otac oslijepio kada je sluĉajno pao prilikom silaženja s gradskogautobusa, od udarca su mu se odvojile mrežnice. To je bilo u vremenima kada oftalmolozi još nisumogli mrežnice vratiti na mjesto. Muĉno promatranje oca koji je od snažnoga optimistiĉnog ĉovjekapropao u ogorĉeno i povuĉeno stvorenje zauvijek mu se urezalo u pamćenje još kao šestogodišnjaku.

Taj mu se užas vratio kada mu je Jason Bourne zario palac duboko u oko.Dok je sjedio u stolcu i razmišljao uz mirise kemikalija kojima ga je dr. Mitten lijeĉio, Prowess

je nešto ĉvrsto odluĉio. Obećao je sam sebi da će pronaći Jasona Bournea, a kada ga pronađe,Bourne će platiti za štetu koji je nanio, skupo će platiti prije nego ga Prowess ubije.

Profesor Specter predvodio je sjednicu na fakultetu kada mu je mobitel poĉeo vibrirati. Odmahje proglasio stanku od petnaest minuta, napustio sobu, krenuo hodnikom i izašao na dvorište.

Kad je zrak bio ĉist, rasklopio je mobitel, Nemecoveljeve rijeĉi zujale su mu u ušima. Nemecovje bio ĉovjek kojeg je Baronov nazvao da se zamijene za automobile u Crocus Cityju.

- Baronov je mrtav? - rekao je Specter. - Kako?Slušao je dok je Nemecov opisivao napad u automobilu ispred Tarkanianove zgrade:- Plaćenik NSA - zakljuĉio je Nemecov. - Ĉekao je Bournea da ga zadavi kao što je zadavio

Baronova.- A Jason?- Preživio je. No ubojica je također pobjegao.Spectera je oblio val olakšanja:- Pronađi tog NSA-ina ĉovjeka prije nego što on pronađe Jasona i ubij ga. Jasno?- Savršeno jasno. No ne bismo li trebali pokušati kontaktirati s Bourneom?Specter je kratko razmišljao:- Ne. On najbolje radi kad je sam. Poznaje Moskvu, teĉno govori ruski i ima naše lažne osobne

dokumente. Uĉinit će ono što mora.- Polažeš sve nade u samo jednog ĉovjeka?- Ne poznaješ ga, Nemecov, inaĉe ne bi izjavio nešto toliko glupo.Kad bi barem Jason Bourne mogao trajno ostati uz nas.

***Kad su znojna i izvijena Gala Nematova i njezina trenutaĉna muška igraĉka napustili plesni

podij, isto je uĉinio i Bourne. Promatrao je kako se par probija do stola za kojim su ih doĉekala jošdva muškarca. Svi su poĉeli gutati šampanjac kao da je obiĉna voda. Bourne je priĉekao da ponovno

napune ĉaše, a onda je krenuo prema njima šepureći se kao koji od tih gangstera novoga kova.Nagnuvši se preko Galina pratioca, povikao joj je na uho:- Imam hitnu poruku za tebe.- Hej, - odbrusio mu je njezin pratilac priliĉno ratoborno - tko si, kvragu, ti?- Pogrešno pitanje - zureći u njega, Bourne je podigao rukav jakne tek dovoljno da ĉovjek vidi

lažnu tetovažu Anubisa.Ĉovjek se ugrizao za usnu i sjeo, a Bourne je krenuo naprijed i povukao Galu Nematovu dalje

od stola.- Idemo van porazgovarati.- Jesi li ti normalan? - pokušavala se izmigoljiti iz njegova stiska.- Smrznut ćemo se ondje.Bourne ju je i dalje držao za lakat:- Razgovarat ćemo u mojoj limuzini.- Pa, i to je nešto - stisnula je zube, oĉigledno nije bila sretna. Imala je vrlo bijele zube, kao da

su istrljani gotovo do ruba života. Imala je razdvojene oĉi boje kestena, krupne i zakrivljene premagore, što je otkrivalo da ima pretke azijskog podrijetla.

S kanala je puhao hladan vjetar, tek su ga djelomiĉno ublažavali skupi automobili u koloni ibombile. Bourne je pokucao na pozor Porschea, a vozaĉ ga je prepoznao i otvorio mu vrata. Bourne idjev uvukli su se unutra.

Drhtureći u neprikladno kratkom krznenom kaputu, Gala se obgrlila rukama. Bourne je zamoliovozaĉa da pojaĉa grijanje. Poslušao ga je i utonuo u svoj debeli kaput s krznenim ovratnikom.

- Briga me kakvu poruku imaš za mene - zlovoljno je rekla Gala.- O ĉemu god bila rijeĉ, odgovor je ne.- Jesi li sigurna? - Bourne se pitao na što ona cilja.- Sigurno sam sigurna. Dosta mi je već vas koji pokušavate doznati gdje je Leonid Daniloviĉ.Leonid Danilovič, rekao je Bourne u sebi. To mi ime profesor nikada nije spomenuo.- I dalje te ganjamo jer je on siguran da ti znaš - Bourne nije imao pojma što govori, ali osjećao

je da bi mogla propjevati ako se drži njezine priĉe.- Ne znam - Gala je sada zvuĉala kao djevojĉica u napadu ljutnje.- No ĉak i da znam, ne bih ga cinkala. Slobodno to reci Maslovu.Lijepo je guknula ime vođe Kazanskaje, Dimitrij a Maslova.Ovo sad već ima nekog smisla, pomislio je Bourne. No zašto Maslov traži Leonida Daniloviĉa i

kakve to ima veze s Pj- otrovom smrću?Odluĉio je pronaći poveznicu.- Zašto ste ti i Leonid Daniloviĉ bili u Tarkanianovu stanu?Odmah je znao da je pogriješio. Galin se izraz lica dramatiĉno promijenio. Naškiljila je oĉi i

graknula:- Koji je ovo vrag? Već znaš zašto smo bili ondje.- Ponovi mi - rekao je Bourne u oĉajniĉkom pokušaju improvizacije. -Ĉuo sam samo iz treće ruke. Možda su nešto izostavili.- Što su mogli izostaviti? Leonid Daniloviĉ i Tarkanian su najbolji prijatelji.- Jesi li onamo vodila Pjotra na kasnonoćna druženja?- Aha, dakle o tomu je rijeĉ. Kazanskaja želi doznati sve o Pjotru Zilberu, a ja znam zašto. Pjotr

je zapovjedio da ubiju Borju Maksa, i to baš u zatvoru, u strogo ĉuvanoj zatvorskoj koloniji 13. Tkobi to mogao uĉiniti? Uvući se unutra, ubiti Maksa, vješta i snažna Kazanskajinog ubojicu i izvući se, a

da ga i ne primijete.- Upravo to Maslov želi znati - rekao je Bourne, jer to bio bezopasan komentar.Gala je poĉela ĉeprkati po umjetnim noktima, shvatila je što radi pa prestala:- Sluti da je to uĉinio Leonid Daniloviĉ jer je Leonid poznat po takvim djelima. Nitko to drugi

ne bi mogao uĉiniti, uvjerenje u to.Sad je vrijeme da je pritisne, odluĉio je Bourne:- Ĉovjek zna svoj posao.Gala je slegnula ramenima.- Zašto štitiš Leonida?- Volim ga.- Jednako kao što si voljela Pjotra?- Ne budi smiješan - nasmijala se Gala. - Nikada nisam voljela Pjotra. To je samo bio posao za

koji mi je Semjon Icoupov lijepo platio.- A Pjotr ti je platio da se igraš s njegovim životom.Ĉinilo se da ga Gala sada promatra u drugom svjetlu:- Tko si ti?Bourne se nije obazirao na njezino pitanje:- Gdje si se za to vrijeme nalazila s Icoupovim?- Nikad se nismo sastali. Leonid nam je bio posrednik.Bourneov je um sada kockice koje mu je Gala dala pokušavao posložiti pravim redoslijedom:- Ti onda sigurno znaš da je Leonid ubio Pjotra - naravno da on to nije znao, ali s obzirom na

okolnosti najvjerojatnije je bilo tako.- Ne - Gala je problijedila. - To je nemoguće.- Vidiš da se moralo tako dogoditi. Icoupov nije osobno ubio Pjotra, to ti sigurno mora biti jasno

- promatrao je kako joj se u oĉima javljastrah. - Komu bi drugom Icoupov to povjerio? Samo je Leonid znao da ti špijuniraš Pjotra za

Icoupova.Da je ono što je upravo rekao istina, na Galinu je licu bilo vidljivo kao prometni znak koji se

pojavi iz magle. Dok je još bila u šoku, Bourne je rekao - Molim te, reci mi Leonidovo puno ime.- Što?- Samo uĉini što ti kažem - rekao je Bourne. - To je možda jedini naĉin na koji ga mogu

sprijeĉiti da ga Kazanskaja ubije.- Ali ti jesi Kazanskaja.Zadignuvši rukav, Bourne joj je dao da pobliže pogleda lažnu tetovažu:- Kazanskaja je veĉeras ĉekala Leonida u Tarkanianovu stanu.- Ne vjerujem ti - razrogaĉila je oĉi. - Što si ti radio ondje?- Tarkanian je mrtav - rekao je Bourne. - A sada mi reci želiš li pomoći ĉovjeku za kojeg tvrdiš

da ga voliš?- Uistinu volim Leonida! Briga me što je uĉinio!Upravo tada vozaĉ je soĉno opsovao i okrenuo se prema njima:- Vraća se moj klijent.- Hajde - Bourne je požurivao Galu. - Zapisi njegovo ime.- Bit će da se nešto dogodilo u VlP-loži - reĉe vozaĉ. - Sranje, ĉini se da jc ljut k'o pas. Morate

van odavde.Bourne je zgrabio Galu, otvorio vrata i gotovo ih zabio u branik hombile koja je dojurila.

Zaustavio ju je mašući vozaĉu šakom rublji, u jednom su se hipu premjestili iz zapadnjaĉke raskoši uistoĉnjaĉko siromaštvo. Gala Nematova mu je izmaknula dok je ulazio u Ţig.

Zgrabio ju je za krzneni kaput, ali ona ga je skinula i potrĉala. Taksist je nagazio do daske,smrad dizela zapuhnuo je auto toliko da je Bourne morao otvoriti prozor. Dok je to radio, na izlazu izkluba vidio je dvojicu muškaraca koji su sjedili za njezinim stolom. Pogledali su lijevo i desno.Jedan je vidio Galu u bijegu, pokazao drugome pa su krenuli za njom.

- Slijedi ih! - povikao je Bourne taksistu.Taksist je imao spljošteno lice s izraženim azijskim crtama. Bio je debeo, prljav, a ruski je

govorio s odvratnim naglaskom. Oĉito mu ruski nije bio materinski jezik:- Šališ se, da?Bourne mu je stavio još rublji pod nos:- Šalim se, ne.Taksist je slegnuo ramenima, ubacio je Ţig u prvu, nagazio na papuĉicu gasa.Tada je dvojac dostigao Galu.2 0Upravo u tom trenutku Leonid Daniloviĉ Arkadin i Devra smišljali su kako će doći do Haydara,

a da to ne doznaju Devrini ljudi.- Najbolje bi bilo da ga izvuĉem iz uobiĉajene okoline - reĉe Arkadin. -No za to bismo trebali znati kuda se obiĉno kreće. Nemam vremena. ..- Znam ja jedan naĉin - reĉe Devra.Sjedili su jedan do drugoga na krevetu u prizemlju malena svratišta.Soba nije bila Bog zna što - samo krevet, stolac, slomljeni toaletni stolić - no imala je svoju

kupaonicu i tuš s dovoljno tople vode koji su oboje upotrijebili. Što je najbolje od svega, bili su natoplome.

- Haydar kocka- nastavila je. - Gotovo svake veĉeri ĉami u stražnjoj sobi lokalnoga kafića.Poznaje vlasnika, a on im dopušta kockanje bez dodatnih troškova. Štoviše, jedanput tjedno on zaigras njima.

Pogledala je na sat:- Sigurna sam da je sada ondje.- Kakva nam korist od toga? Tvoji ljudi sigurno ondje paze na njega.- Tako je, zato mi uopće ne idemo onamo.

***Sat vremena poslije sjedili su u svojem unajmljenom automobilu zaustavljenom uz dvotraĉnu

cestu. Iskljuĉili su svjetla. Smrzavali su se. Zaobišao ih je snijeg koji su oĉekivali. Polumjesec jeplovio nebom, svjetiljka staroga svijeta otkrivala je oblake i tvrde plavkaste hrpice snijega.

Ovim putom Haydar ide na kockanje i ovuda se vraća - Devra je okrenula sat tako da gaosvijetli mjeseĉeva svjetlost s nakupljenog snijega. - Svakog bi trena trebao doći.

Arkadin je sjedio za upravljaĉem:Samo mi pokaži auto, ostatak prepusti meni.Jednom je rukom držao kljuĉ, drugom mjenjaĉ brzina:- Moramo biti pripravni. Mogao bi doći s pratnjom.- Ako ga netko ĉuva, bit će s njim u autu - rekla je Devra. - Ceste su jako loše pa bi ga teško

držali na oku iz drugog vozila.- Jedan automobil - reĉe Akradin. - Još bolje.Sljedećeg je trenutka noć rasvijetlilo svjetlo auta koji je dolazio s nizine.

- Prednja svjetla - Devra je bila napeta. - Dolaze iz pravog smjera.- Prepoznat ćeš njegov auto?- Prepoznat ću ga - rekla je. - Ovdje nema mnogo automobila.Uglavnom stari kamioni za prijevoz robe.Svjetlo je postalo jaĉe. Zatim su i svojim oĉima vidjeli prednja svjetla kada je auto došao na

vrh uzvisine. Prema položaju svjetala Arkadin je znao da je to auto, a ne kamion.-To je on-rekla je.- Izađi - zapovjedio je Arkadin. - Bježi! Bježi odmah!- Nastavi dalje - rekao je Bourne taksistu - u prvoj brzini dok ti ne kažem da je promijeniš.-Mislim da ne...No Bourne je već otvorio vrata uz ploĉnik i krenuo za dvojicom muškaraca. Jedan je stajao s

Galom, drugi se okretao i dizao ruku, vjerojatno kako bi dao znak jednom od automobila koji suĉekali.

Udario ga je u trbuh objema rukama, spustio mu glavu na svoje podignuto koljeno.Zubi su mu zacvokotali i srušio se.Drugi je ĉovjek okrenuo Galu tako da je stajala između njih. Posegnuo je za pištoljem, ali

Bourne je bio brži. Zamahnuo je iza Gale, krenuo na njega. Pomaknuo se da izmakne Bourneu, ali muje Gala nagazila na nogu. To je Bourneu bilo dovoljno. Primio ju je oko struka i maknuo u stranu,ĉovjeka je opakim aperkatom udario u vrat. On je instinktivno podigao obje ruke, gušio se i hvataodah. Bourne ga je hitro dvaput udario u trbuh pa je i on pao na tlo.

- Idemo!Bourne je zgrabio Galu za ruku, krenuo u bombilu koja se usporeno kretala ulicom otvorenih

vrata. Bourne ju je gurnuo unutra, uskoĉio nakon nje i zalupio vrata.- Juri! - povikao je taksistu. - Juri, odmah!Drhtureći od hladnoće, Gala je podigla prozor.- Zovem se Jakov - rekao je taksist okrećući se tako da ih vidi u retrovizoru. - Napravili ste

puno uzbuđenja za mene veĉeras. Ima li još? Kamo vas mogu odvesti?- Samo vozi uokolo - rekao je Bourne.Nakon nekoliko ulica shvatio je da Gala zuri u njega.- Nisi mi lagao - rekla je.- Nisi ni ti. Kazanskaja oĉito misli da ti znaš gdje je Leonid.- Leonid Daniloviĉ Arkadin - još se trudila normalno disati. - Tako se zove. To si htio, zar ne?- Ono što želim - reĉe Burne - jest sastanak s Dimitrijem Maslovom.- Ĉelnikom Kazanskaje? Ti si lud.- Leonid se igrao s vrlo lošim ljudima - reĉe Bourne. - Tebe je doveo u opasnost. Ako Maslova

ne uvjerim da ti ne znaš gdje je Arkadin, nikada nećeš biti sigurna.Gala je dršćući pokušavala navući svoju krznenu jaknicu:- Zašto si me spasio? - navukla je jaknu na svoje krhko tijelo. -Zašto to ĉiniš?- Zato što ne mogu dopustiti da te Arkadin baci vukovima.- Nije to uĉinio - pobunila se.- Kako bi ti to nazvala?Otvorila je usta, ponovno ih zatvorila, ugrizla se za usnu kao da će joj bol donijeti odgovor.Došli su do Vrtnog prstena. Automobili su jurili vrtoglavom brzinom. Taksist se spremao

zaslužiti svoj naziv, bombila.

- Kamo? - rekao je preko ramena.Nastupila je kratka tišina. Tada se Gala nagnula naprijed, dala mu je adresu.- Pa gdje je to, kvragu? - pitao je taksist.To je bila još jedna neobiĉna osobina hombila. Budući da gotovo nitko od njih nije bio

Moskovljanin, uopće nisu znali gdje se što nalazi.Gala mu je bez uzrujavanja objasnila kako doći, a uza strašno sukljanje dizelskih ispušnih

plinova ubacili su se u suludu prometnu gužvu.- Budući da se ne možemo vratiti u stan, - rekla je Gala - prespavat ćemo kod moje prijateljice.

Već sam to ĉinila. Nimalo joj ne smeta.Zna li je Kazanskaja?Gala se namrštila:- Ne, mislim da ne.- Ne možemo riskirati.Bourne je taksistu dao adresu jednog od novih ameriĉkih hotela kraj Crvenog trga.- To je zadnje mjesto na kojem će te tražiti - rekao je Bourne, taksist je promijenio brzinu i

pojurili su u blistavu moskovsku noć.Sjedeći sam u automobilu, Arkadin je upalio auto i izašao na cestu.Nagazio je na gas, toliko je ubrzao da mu se glava zabacila unatrag. Tik prije nego što se zabio u

desnu stranu Haydarova automobila, iskljuĉio je prednja svjetla. Vidio je Haydarove tjelesne ĉuvarena stražnjem sjedalu. Upravo su se okretali kad su se sudarili s Arkadinovim autom.

Stražnji je dio Haydarova automobila zakrenuo ulijevo, poĉeo se okretati; Arkadin je naglozakoĉio, zabio se u stražnja vrata s desne strane, ulubio ih je. Hydar, koji se muĉio s upravljaĉem,potpuno je izgubio kontrolu nad vozilom. Izletio je s ceste, prednji se kraj okrenuo prema smjeru ižkojeg je došao. Stražnjim je dijelom udario u drvo, odbojnik se raspolovio, prtljažnik je pak ležao natlu kao osakaćena životinja.

Arkadin je skrenuo s ceste, zaustavio se, izašao i ljutito zakoraĉio prema Haydaru. Prednjasvjetla njegova vozila svijetlila su ravno prema olupini. Vidio je Haydara iza upravljaĉa, bio je prisvijesti, oĉigledno u šoku. Vidio je samo jednog ĉovjeka na stražnjem sjedalu. Glava mu je bilazabaĉena na jednu stranu. Lice mu je bilo krvavo, crno i sjajilo se na jakom svjetlu.

Haydar se šćućurio od straha kad je Arkadin krenuo na tjelesne ĉuvare. Stražnja su se vratatoliko zaglavila da ih je bilo nemoguće zatvoriti. Arkadin je laktom razbio stražnji prozor i virnuounutra.

Arkadinov boĉni udarac pogodio je jednoga od njih. Bacio ga je nadrugu stranu vozila, ležao je na koljenima tjelesnog ĉuvara koji je još sjedio.Nijedan se nije ni pomaknuo.Kad se Arkadin okrenuo da izvuĉe Haydara iz vozila, Devra je dojurila iz tame. Kad ju je

prepoznao, Haydar je razrogaĉio oĉi. Krenula je na Arkadina, od siline udarca oborila ga je s nogu.Haydar je u ĉudu gledao kako se njih dvoje valja po snijegu, osvijetljeni prednjim svjetlima ĉas

su bili vidljivi, ĉas nisu. Haydar je vidio da ga je udarila, krupan joj je ĉovjek uzvratio, polako jedobivao na prednosti zbog svoje veliĉine i snage. Tada je Devra uzmaknula unatrag. Haydar je vidioda u ruci drži nož. Zamahnula je njime u mraku, zamahivala je dalje i dalje.

Kad je ponovno ustala na svjetlu, vidio je da teško diše. U rukama nije imala ništa. Haydar jepretpostavio da je nož ostavila zabijen u protivnika. Malo je zateturala, zakašnjela reakcija na borbu.Zatim je krenula prema njemu.

Širom je otvorila vrata i pitala ga:

- Jesi li dobro?Kimnuo je, ustuknuo od nje:- Rekli su mi da si nam okrenula leđa, prešla na drugu stranu.Nasmijala se:- Upravo je to ono što sam htjela da onaj gad pomisli. Uspio je srediti Šumenka i Filju. Nakon

toga sam zakljuĉila da mogu preživjeti samo ako prihvatim njegovu igru dok mi se ne pruži prilika daga sredim.

Haydar je kimnuo:- Ovo je završna bitka. Deprimirala me pomisao da si nas izdala.Znam da su neki mislili da si svoj položaj zaradila na leđima, u Pjotrovu krevetu. Ali ja nisam -

šok je polako nestajao iz njegova pogleda.Vraćao se stari podmukli sjaj.- Gdje je paket? - rekla je. - Je li na sigurnom?Veĉeras sam ga predao Heinrichu, za kartaškim stolom.- Krenuo je u Munchen?- Zašto bi, dovraga, ostao i sekunde duže nego što mora? Gadi mu se biti ovdje, pretpostavljam

da se vozi prema Istanbulu na rani let kojim obiĉno ide - naškiljio je oĉi. - Zašto te zanima?Kratko je zacvilio kad se Arkadin pojavio iz mraka. Pogledavao je Devru pa Arkadina, jedno pa

drugo:- Što je ovo? Vidio sam da si ga ubila nožem?- Vidio si ono što smo željeli da vidiš - Arkadin je Devri dao svoj pištolj, a ona je upucala

Haydara između oĉiju.Okrenula se prema njemu, predala mu je pištolj okrenut drškom prema njemu. Pitala ga je vrlo

prkosno:- Jesam li ti se sada dokazala?Bourne se prijavio u hotel Metropolja kao Fjodor Ilijanoviĉ Popov.Vidjevši Galu, noćni recepcionar nije ni trepnuo niti ju je tražio osobne dokumente. Za hotelsku

papirologiju bilo je dovoljno da ih pokaže Popov. S pozlaćenim svijećnjacima i ukrasima, blistavimkristalnim lusterima, predvorje je izgledalo kao da je napravljeno još u doba careva; dekorateri su senarugali brutalnoj sovjetskoj arhitekturi.

Jednim od dizala obloženih svilom krenuli su na sedamnaesti kat.Bourne je vrata sobe otvorio plastiĉnom karticom s elektroniĉkim kodom. Nakon što je temeljito

pregledao sobu, dopustio joj je da uđe.Skinula je krznenu jaknu. Kad je sjela na krevet, minisuknja joj se još više podigla, ali ĉinilo se

da je to ne zabrinjava.Nagnula se naprijed, laktove je oslonila na koljena i rekla:- Hvala ti što si me spasio. No, iskreno, ne znam što ću sada.Bourne je odmaknuo stolac od stola i sjeo nasuprot njoj:- Prvo što ćeš napraviti jest reći mi znaš li gdje je Arkadin.Gala se zagledala u tepih među nogama. Protrljala je ruke kao da joj je još hladno iako je u sobi

bilo dovoljno toplo.- Dobro, - rekao je Bourne - hajdemo onda porazgovarati o neĉemu drugom. Znaš li išta o Crnoj

legiji?Podigla je glavu, ĉelo joj se namreškalo:- Hm, ĉudno je što to spominješ.

- Zašto?- Leonid je znao govoriti o njima.- Pripada li im i Arkadin?Gala je frknula nosom:- Sigurno se šališ! Ne, nikada mi nije doista govorio o njima. Mislim, spomenuo bi ih

povremeno kada je išao do Ivana.-A tko je Ivan?- Ivan Volkin. Leonidov stari prijatelj. Bio je ĉlan grupperovke.Leonid mi je rekao da ga vođe s vremena na vrijeme pitaju za savjet pa tako zna sve igraĉe. On

je de facto dosad već postao povjesniĉar podzemlja. U svakom sluĉaju, njemu bi se Leonid obratio.To je Bournea zainteresiralo:- Možeš li me odvesti k njemu?- Zašto ne? On je noćna ptica. Leonid ga je znao posjećivati vrlo kasno - Gala je u torbici

potražila mobitel. Tipkala je po imeniku tražeći broj i nazvala Volkina.Nekoliko je minuta s nekim razgovarala, a ona je prekinula vezu i kimnula:- Nalazimo se s njim za sat vremena.- Dobro.Namrštila se, odložila mobitel:- Ako misliš da Ivan zna gdje je Leonid, varaš se. Leonid nikome nije rekao kamo ide. Ĉak ni

meni.- Bit će da ga jako voliš.- Volim.- Voli li on tebe?Kad se ponovno okrenula prema njemu, oĉi su joj bile pune suza:- Da, voli me.- Jesi li zato primila novac da špijuniraš Pjotra? Jesi li zato veĉeras tulumarila s onim

muškarcem u Kineskom pilotu?- Isuse, to uopće nije važno.Bourne se naslonio na koljena:- Ne razumijem. Zašto to nije važno?Gala ga je dugo promatrala:- Što nije u redu s tobom? Zar ne znaš ništa o ljubavi? - suza joj je potekla niz obraz. - To što

radim za novac omogućava mi da preživim.To što radim sa svojim tijelom nema veze s ljubavlju. Ljubav se odnosi samo na moje srce.

Moje srce pripada Leonidu Daniloviĉu. To je sveto, ĉisto. Nitko to ne može dirati niti pokvariti.- Možda drugaĉije definiramo ljubav - rekao je Bourne.Odmahnula je glavom:- Nemaš pravo osuđivati me.- Naravno, imaš pravo - rekao je Bourne. - Nije to bilo osuđivanje.No teško mi je razumjeti ljubav, to je sve.Podigla je glavu:- A zašto?Bourne je malo oklijevao, a tek onda nastavio:- Izgubio sam dvije žene, kćerku i mnogo prijatelja.- Jesi li također izgubio ljubav?

- Ne znam Što to znaĉi.Moj je brat umro braneći me - Gala je poĉela drhtati. - Bio mi je sve na svijetu. Nitko me nikad

neće voljeti onako kako me on volio.Bili smo nerazdvojni nakon što su nam ubili roditelje. Zakleo se da će se pobrinuti da se meni

ništa ne dogodi. Držeći se tog obećanja otišao je u grob.Sjela je uspravno. Prkosno ga je gledala:- Razumiješ li sada?Bourne je shvatio da je djevojku ozbiljno podcijenio. Je li isto uĉinio s Moirom? Iako je priznao

što osjeća prema Moiri, podsvjesno je odluĉio da više nijedna žena ne može biti tako snažna inedodirljiva

kao Marie. U tome se, oĉigledno, prevario. Na toj je spoznaji mogao zahvaliti ruskoj djevočki.Gala ga je promatrala. Ĉinilo se da ju je bijes prošao:- Ti si po mnogoĉemu sliĉan Leonidu Daniloviĉu. Više ne želiš prijeći preko ruba, više ne

vjeruješ u ljubav. Poput njega nosiš strašne ožiljke. No, gledaj, sadašnjost ti je tmurna kao i prošlost.Možeš se spasiti samo ako pronađeš ljubav.

- Nekoga sam pronašao - rekao je Bourne. - Ona je sada mrtva.- Zar nema nikoga drugoga?- Možda ima.- Onda je moraš prigrliti, a ne bježati od nje - sklopila je ruke.- Prigrli ljubav. To bih rekla Leonidu Daniloviĉu da je ovdje umjesto tebe.Tri ulice dalje, parkiran uz cestu, Jakov, taksist koji je odvezao Galu i Bournea, rasklopio je

mobitel i pritisnuo tipku za brzo biranje. Kad je ĉuo poznat glas, rekao je:- Ostavio sam ih u Metropolji prije manje od deset minuta.- Drži ih na oku - rekao mu je glas. - Ako izađu iz hotela, javi mi.A onda ih slijedi.Jakov je prihvatio zaduženje, okrenuo se, zaustavio se nasuprot ulazu u hotel. Zatim je nazvao

drugi broj i toĉno iste podatke rekao drugom klijentu.- Taman nam je promaknuo paket - rekla je Devra dok su odlazili od olupine. - Najbolje je da

odmah krenemo prema Istanbulu. Sljedeća veza, Heinrich, ima nekoliko sati prednosti.Vozili su se kroz noć, savladavali su zavoje. Mraĉne planine s blistavim snježnim pokrovom

neprestano su ih i neumoljivo pratile. Cesta je imala toliko rupa kao da se nalaze na ratnom podruĉju.U jednom su trenutku naletjeli na poledicu i proklizali, ali Arkadin je ostao hladne glave. Pustio je daklize, pažljivo je nekoliko puta stisnuo koĉnice dok nije prebacio u ler, a onda iskljuĉio motor.Zaustavili su se na nanosu snijega.

- Nadam se da se Heinrichu isto to dogodilo - rekla je Devra.Arkadin je ponovno upalio auto, no nije mogao dobiti dovoljno snage da krenu dalje. Otišao je

iza auta, a Devra je preuzela upravljaĉ.U prtljažniku nije pronašao ništa korisno pa je zagazio prema drveću, otrgnuo nekoliko manjih

granĉica i podmetnuo ih pred stražnju desnu gumu. Dvaput je udario po odbojniku, a Devra jenagazila na gas. Auto je zabrundao i zacvilio. Kotaĉi su se poĉeli okretati, snijeg se poĉeoraspršivati. Gume su tada pronašle drvo, krenule po njemu i preko njega. Automobil se iskobeljao.

Devra se pomaknula, a Arkadin je sjeo za upravljaĉ. Oblaci su klizili preko mjeseca, zavilicestu u tamu dok su se vozili kroz klanac. Nije

bilo prometa; mnogo su kilometara prošli bez drugog osvjetljenja osim prednjih svjetalaautomobila. Naposljetku, mjesec je ustao iz postelje od oblaka, a svijet oko njih obasjalo je sablasno

plavkasto svjetlo.- U ovakvim mi trenucima nedostaje moj Amerikanac - razmišljala je Devra naslonjene glave. -

On je bio iz Kalifornije. Najviše sam voljela njegove priĉe o surfanju. Bože, to je zbilja ĉudan sport.Samo u Americi, ha? Zamišljala sam kako bi divno bilo živjeti u zemlji sunca, voziti se u kabrioletupo cestama bez kraja, plivati kad poželiš.

- Ameriĉki san - zajedljivo je rekao Arkadin.Uzdahnula je:- Zato sam htjela da me povede sa sobom kad je odlazio.- Moj prijatelj Miša htio je da ga povedem sa sobom, - reĉe Arkadin -ali to je bilo davno.Devra je glavu okrenula prema njemu:- Kamo si išao?- U Ameriku, - kratko se nasmijao - ali ne u Kaliforniju. Miši je bilo svejedno kamo, bio je lud

za Amerikom. Zato ga nisam poveo.Odeš nekamo raditi, zaljubiš se u to mjesto i onda više ne želiš raditi.Na trenutak se zaustavio i usmjerio pozornost na vrlo oštar zavoj: Nisam mu to rekao, naravno -

nastavio je. - Ne bih nikada mogao tako povrijediti Mišu. Obojica smo odrasli u sirotinjskoj ĉetvrti,znaš.

To je jebeno težak život. Toliko su me puta prebili da sam prestao brojati. Onda se pojavioMiša. Bio je veći od mene, ali nije u tome bila stvar. Nauĉio me koristiti se nožem. Ne samo ubosti,nego i kako ga treba baciti. Onda me odveo do jednog tipa kojeg je znao, mršavi ĉovjeĉuljak, uopćenije imao sala na sebi. U tren oka me bacio na leđa i zaboljelo me toliko da su mi suze potekle. Isuse,nisam uopće mogao disati. Miša me pitao bih li htio nauĉiti kako se to radi, a ja sam samo rekao:Čovječe, gdje se trebam upisati?

Pojavila su se svjetla kamiona, išao je prema njima, strašno je blještalo pa ih je na trenutakoboje zaslijepilo. Arkadin je usporio dok drmusavi kamion nije prošao dalje.

- Miša je moj najbolji prijatelj, zapravo, moj jedini prijatelj - reĉe.Ne znam što bih bez njega.- Hoću li ga upoznati kad se vratimo u Moskvu?- Sada je u Americi - reĉe Arkadin. - No odvest ću te do njegova stana, ondje sam živio. Nalazi

se na Obali Frunzenskaja. Njegova dnevna soba gleda na park Gorki. Pogled je prekrasan.Usput se sjetio Gale, koja je još u stanu. Znao je kako će je izvući van, to uopće neće biti

problem.- Znam da će mi se svidjeti - reĉe Devra. Bilo je pravo olakšanje slušati ga kako govori o sebi.

Ohrabrilo ju je priĉljivo raspoloženje pa je pitala dalje:- Što si radio u Americi?A raspoloženje mu se istog trenutka promijenilo. Zaustavio je automobil:- Ti voziš - reĉe.Devra se već naviknula na nagle promjene raspoloženja, ali gledala ga je dok je zaobilazio

prednji dio auta. Prebacila se na drugo sjedalo.Zalupio je vrata sa suvozaĉeve strane, a Devra je pokrenula auto pitajućise koji je živac sada dirnula.I dalje su slijedili cestu, spuštali su se s planine.- Uskoro ćemo doći na autocestu - rekla je da probije sve težu tišinu. - Jedva ĉekam da se

zavuĉem u topao krevet.

Neizbježno je došao trenutak da Arkadin preuzme inicijativu s Marlene.To se dogodilo dok je ona spavala. Hodnikom se odšuljao do njezinih vrata. U njegovu sluĉaju,

bila je igrarija obiti bravu obiĉnom žicom s ĉepa šampanjca koji je Icoupov poslužio uz veĉeru.Naravno, kao musliman, Icoupov nije pio, ali Arkadinu i Marlene ništa nije branilo alkohol. Arkadinse ponudio da će otvoriti pjenušac i kad je to uĉinio, žicu je zadržao u ruci.

Soba je mirisala na nju - na limune i mošus - mješavina mirisa koja je pobudila uzbuđenje ispodnjegova trbuha. Mjesec je bio pun, nisko na obzoru. Ĉinilo se kao da ga Bog stišĉe između dlanova.

Arkadin je mirno stajao, slušao je kako duboko i ravnomjerno diše, povremeno bi se ĉak ĉiniloda neznatno hrĉe. Posteljina je šuškala kad se okrenula na bok, dalje od njega. Priĉekao je da joj sedisanje opet umiri, a onda prišao krevetu. Zašao je na krevet, kleknuo na nju.

Njezino lice i rame bili su obasjani mjeseĉinom, vrat je bio u sjeni pa mu se ĉinilo kao da joj jeveć odrubio glavu. Iz nekog razloga taj ga je prizor uznemirio.

Pokušao je disati duboko i mirno, ali uznemirujući mu je prizor stegnuo prsa, toliko mu sezavrtjelo da je gotovo izgubio ravnotežu.

Tada je osjetio nešto ĉvrsto i hladno zbog ĉega se pribrao u jednom dahu. Marlene se probudila,okrenula je glavu i zurila u njega. U desnoj je ruci držala Glock 20 kalibra 10 mm.

- Imam pun šaržer - rekla je.To je znaĉilo da ima još ĉetrnaest metaka ako ga ne ubije iz prve.No to nije bilo jako vjerojatno. Glock je jedan od najmoćnijih pištolja na tržištu. Nije se šalila.- Miĉi se.Spustio se s kreveta, a ona se uspravila. Njezine gole grudi bile su bijele na mjeseĉini. Ĉinilo se

daje nimalo ne uznemiruje stoje polugola.- Nisi spavala.- Nisam spavala otkad sam ovdje - reĉe Marlene. - Oĉekivala sam ovaj trenutak. Ĉekala sam da

mi se uvuĉeš u sobu.Sklonila je Glock:- Dođi u krevet. Sa mnom si siguran, Leonide Daniloviĉu.Kao da je opĉinjen, ponovno je zašao na krevet i kao maleno dijete prislonio glavu na njezine

tople grudi, a ona ga je nježno zanjihala u naruĉju. Ovila se oko njega, svojom je toplinom htjelaodagnati njegovu hladnoću, vratiti mu boju. Postupno je osjetila da mu srce više ne tuĉe luđaĉki. Uzmirne otkucaje njezina srca utonuo je u san.

Nešto poslije probudila ga je šapućući mu na uho. Nije bilo teško, htio se riješiti svoje more.Trznuo se, dugo se zagledao u nju, tijelo mu je bilo ukoĉeno. Usta su mu bila suha od vikanja u snu.Vrativši se u sadašnjost, prepoznao ju je. Osjetio njezine ruke na sebi, kako se zaštitniĉki privija uznjega, nju je iznenadilo i razveselilo što se on opušta.

- Ovdje ti ništa neće nauditi, Leonide Daniloviĉu - šaptala je. - Ĉak ni tvoje noćne more.Neobiĉno ju je gledao, nije ni trepnuo. Svi bi se drugi prestrašili, ali ne i Marlene.- Zašto si vikao? - pitala je.- Posvuda je bilo krvi... na krevetu.- Tvojem krevetu? Jesu li te tukli, Leonide?Trepnuo je i ĉarolija je prestala. Okrenuo se, lice je okrenuo od nje ĉekajući pepeljastu svjetlost

zore.2 1Jednoga vedrog poslijepodneva kad je sunce već bilo na rubu zalaska, Tyrone je odveo Sorayu u

NSA-inu sigurnu kuću koja se nalazila među slikovitim brežuljcima Virginije. Istodobno, negdje u

nekom anonimnom internet-kafiću u sjeveroistoĉnom Washingtonu, Kiki je sjedila za javnimraĉunalom i spremala se posijati virus koji je sama napravila, a koji bi trebao onesposobiti dvijetisuće nadzornih kamera koje se nalaze na posjedu.

- U beskraj će vrtjeti jedne te iste videosnimke - rekla im je. - To je jednostavniji dio. No kakobi kod mogao biti potpuno nevidljiv, može trajati najdulje deset minuta. Nakon toga će se, u osnovi,rastvoriti i pretvoriti u malene pakete bezopasnog koda koje sustav neće prepoznati kao opasne.

Sve je ovisilo o odabiru pravog trenutka. S obzirom na to da nije bilo moguće poslatielektronski signal iz NSA-ine sigurne kuće, a da ne bude otkriven i oznaĉen kao sumnjiv, bili suprisiljeni izvan kuće napraviti vremenski plan, što je znaĉilo da u sluĉaju neĉega nepredviđenog –ako kojim sluĉajem Tyrone zakasni - deset minuta će proći i plan će propasti. To je bila Ahilova petaunutar plana. No to je bio jedini naĉin i oni su tako odluĉili.

Osim toga, Deron je imao mnoštvo spravica koje je smislio za njih, nakon što je prouĉioarhitektonske nacrte kuće kojih se na tajanstven naĉin domogao. Ona ih se osobno pokušala domoći,no, prema njezinu mišljenju, NSA je postavila potpunu blokadu informacija o posjedu.

Prije negoli su se zaustavili pred vratima, Soraya reĉe:- Jesi li siguran da želiš da to napravimo?Tyorne, kamena lica, kimne:- Ajd' idemo to napraviti.Bio je bijesan što se uopće sjetila pitati ga tako nešto. Dok je bio na ulici, ako bi se itko od

njegove ekipe usudio dovesti u pitanje njegovu hrabrost ili odluĉnost, taj bi sebi potpisao smrtnupresudu. Tyrone je bio prisiljen podsjećati samog sebe da više nije na ulici. Bio je svjestan da je nasebe preuzela velik rizik maknuvši ga s ulice - civiliziravši ga -

kao što je on znao pomisliti, u trenucima kad se osjetio sputan pravilima i propisima bijelaca okojima prije toga nije ništa znao.

Pogledao ju je krajiĉkom oka, pitajući se bi li uopće ikada stupio u svijet bijelaca da nije biloljubavi prema njoj. Bila je tamnoputa žena

- muslimanka, štoviše - koja je radila za Zakon. I to ne bilo kakav Zakon, Zakon na kvadrat, natreću i tako u beskonaĉnost, kako god. Ako njoj nije smetalo to raditi, zašto bi njemu? No njegovo jedjetinjstvo u mnogoĉemu bilo drugaĉije od njezina. Iz onoga što mu je rekla o svojim roditeljima biloje oĉito da su joj priuštili sve što su mogli. S druge strane, on jedva da je imao roditelje, a oni ili nisuhtjeli ili mu nisu mogli ništa priuštiti. Ona je imala prvoklasno obrazovanje, a on je imao Derona,koji je Tyronea nauĉio mnoge stvari, no nije se mogao mjeriti s bjelaĉkim sustavom obrazovanja.

Ironija je bila da je još prije nekoliko mjeseci s podsmjehom gledao na razinu obrazovanjakakvu je ona imala. No kad ju je upoznao, shvatio je koliko je bio u zabludi. Znao je snaći se na ulici,uistinu, puno bolje nego što bi ona ikada mogla. Međutim, ugrožavali su ga ljudi koji su završilisrednju školu ili fakultet. Što je dulje promatrao kako se snalaze u svojem svijetu, kako razgovaraju,pregovaraju ili komuniciraju jedni s drugima, to je više shvaćao koliko je njegov život bio ograniĉen.Biti snalažljiv na ulici bilo je upravo ono što bi lijeĉnik preporuĉio kao naĉin kako preživjeti uvlastitoj ĉetvrti, no postojao je ĉitav jebeni svijet izvan njegove ĉetvrti. Kad je to, baš poput Derona,i sam shvatio, bio je spreman istražiti znajući da će morati iz temelja promijeniti samoga sebe.

Sve mu je to bilo na pameti u trenutku kada se suoĉio s kamenom zgradom okruženom željeznomogradom. Kao što je znao iz Deronovih nacrta koje je zapamtio, građevina je bila savršeno simetriĉnas ĉetiri visoka dimnjaka i osam prostorija sa zabatom. Izdvajalo se samo ĉitavo mnoštvo obiĉnih,televizijskih i satelitskih antena.

- Baš si zgodan u tom odijelu - reĉe Soraya.

- Jebeno je neudobno - reĉe on. - Osjećam se ukoĉeno.- Poput bilo kojeg NSA-ina agenta.Nasmijao se kao što bi se nasmijao rimski gladijator koji upravo ulazi u Koloseum.- Kad smo već kod toga - reĉe ona. - Imaš li oznaku koju ti je Deron dao?On se potapša iznad srca:-Na sigurnom je.Soraya kimne:- Idemo.Znao je da postoji mogućnost da iz te kuće neće izaći živi, no nije ga bilo briga. Zašto bi mu bilo

stalo? Što li je do ovog trenutka uopće posti-gao u životu? Sranje, sve skupa. Uspravio se baš poputDerona i donio odluku. To je sve što bi ĉovjek trebao oĉekivati od svojeg života.

Soraya je pokazala akreditaciju koju joj je LaValle poslao putem dostavljaĉa. Bez obzira na to,dvojica u odijelima s izraženim ĉeljustima

i izriĉitom zabranom osmjehivanja detaljno su ih oboje promotrila.Konaĉno su ih pustili i mahnuli da mogu proći.Dok je Tyrone vozio po vijugavoj pošljunĉanoj cesti, Soraya mu je ukazala na ĉitav niz sustava

nadzora koje bi uljez trebao zaobići kako bi probio unutar granica posjeda. Njezin ga je monologuvjerio da su zaobišli taj izazov samim time što su LaValleovi gosti. Sada im je preostalo još samodokopati se unutrašnjosti kuće. Izvući se van, to je već bila druga stvar.

Dovezao se automobilom do trijema. Prije negoli je uspio ugasiti motor, službenik zadužen zaparkiranje došao je preuzeti auto. Radilo se o još jednom tipu u uniformi s jakom ĉeljusti koji nikakone bi dobro izgledao u civilnoj odjeći.

General Kendall, toĉan kao i obiĉno, doĉekao ih je na vratima.Sorayi je ovlaš stisnuo ruku, a potom se zabuljio u Tyronea dok ih je međusobno upoznavala.- Tvoj tjelesni ĉuvar, pretpostavljam, - reĉe tonom koji je zvuĉao poput kritiziranja - no on ne

izgleda poput uobiĉajenog CI-eva materijala.- Ovo nije uobiĉajen Cl-ev susret - resko mu odvrati Soraya.Kendall slegne ramenima. Još jedno površno rukovanje i on se okrene na peti i uvede ih u

divovsku građevinu, kroz javne prostorije, urešene, profinjene, skupe iznad današnje razine poimanja,kroz smirujuće hodnike pune slika s vojnom tematikom, pored kolonade prozora kroz koje jeprodiralo sijeĉanjsko sunce koje se razlilo po mekanom plavom tepihu. Sasvim neprimjetno Tyroneje pamtio svaki detalj kao da premjerava prostor za vrhunsku pljaĉku, što je zapravo i

ĉinio. Prošli su kroz vrata do podrumske razine. Izgledala su upravo onako kako ih je Soraya posjećanju nacrtala za njega i Derona.

Prošli su još stotinjak metara do vrata boje orahovine koja su vodila prema Knjižnici. U kaminuje plamtjela žarka vatra, a druženje se trebalo odvijati na ĉetiri stolca na istom mjestu na kojem jeSoraya rekla da se odvijalo i prilikom prvog posjeta Kendallu i LaValleu.

Willard ih je doĉekao odmah iza vrata.- Dobar dan, gospođice Moore - rekao je uz uobiĉajen naklon.- Lijepo vas je vidjeti ponovno tako brzo ovdje. Jeste li za šalicu cejlonskog ĉaja?- To bi bilo doista lijepo, zahvaljujem.Tyrone se spremao naruĉiti Coca Colu, no predomislio se. Umjesto toga i sam je naruĉio

cejlonski ĉaj, nemajući blagog pojma kakva je okusa.- Vrlo dobro - reĉe Willard napustivši ih.- Ovuda - reĉe nepotrebno Kendall, povevši ih prema stolcima gdje je Luther LaValle već

sjedio, pogleda uperena kroz prozore prema svjetlu koje se skupljalo nad zapadnim brežuljcima.Vjerojatno je ĉuo šum njihovih koraka jer je ustao i okrenuo se upravo u trenutku kada su se

približili. Pokret se Sorayi uĉinio vješto uvježbanim, gotovo jednako umjetnim kao LaValleovosmijeh. Kao što je i bio red, predstavila je Tyronea i svi su zajedno sjeli.

LaValle prekriži prste:- Prije nego što poĉnemo, direktorice, osjećam se dužnim istaknuti da je naš vlastiti odjel arhive

uspio izvući djelomiĉnu povijest Crne legije. Ĉini se da su postojali još u vrijeme Trećeg Reicha.Ĉini se da se sastojala od muslimanskih zarobljenika koji su dovedeni u Njemaĉku još u doba prvihbitaka u Sovjetskom Savezu. Ti muslimani, većinom turskog podrijetla s Kavkaza, toliko su mrziliStaljina da su bili spremni uĉiniti sve kako bi srušili njegov režim, ĉak i postati nacisti.

LaValle je odmahnuo glavom poput profesora povijesti koji se prisjećao davnih dana preduĉenicima koji su ga slušali širom razrogaĉenih oĉiju:

- To je posebno neugodna anegdota u ĉitavom tom odbojnom desetljeću. No, što se tiĉe Crnelegije, ĉini se da je nadživjela režim koji ju je iznjedrio. Osim toga, njihov mecena Himmler, bio jemajstor propagande, pogotovo kad je htio porasti u Hitlerovim oĉima. Prema priĉama, uloga Crnelegije na Istoĉnom frontu bila je minimalna i zapravo im je Himmlerova vrhunska propaganda dalastrahopoštovanje, a ne njihova vlastita djela.

Nasmiješio se poput sunca koje se pojavilo iza olujnog oblaka:- U tom svjetlu, volio bih vidjeti Tifonove transkripte.Soraya je strpljivo podnijela taj patronizirajući uvod ĉija je svrha bila diskreditirati informacije

prije negoli se uopće upoznao s njima.Podnijela je gnušanje i poniženje kako bi ostala mirna i usredotoĉena na svoju misiju. Stavivši

tanku aktovku na koljena, otkljuĉala je kodiranu bravicu i izvukla crvenu mapu s debelom crnomprugom u desnom gornjem kutu, koja je znaĉila SAMO ZA DIREKTORICU - radilo se o materijalimas najvišom razinom tajnosti.

Gledajući LaVallea u oĉi, predala mu je mapu.- Oprostite, direktorice - Tyrone ispruži ruku. - Elektronska traka.- Ah, da, zaboravila sam - reĉe Soraya. - Gospodine LaValle, možete li vratiti mapu gospodinu

Elkinsu?LaValle je detaljnije promotrio mapu i ugledao sjajnu metalnu vrpcu kojom je bila zatvorena:- Nemojte se muĉiti, mogu to sam skinuti.-Ne ako želite proĉitati transkripte - reĉe Tyrone. - Ako ne skinete traku uz pomoć ovoga, -

izvadi mali plastiĉni umetak - mapa će izgorjeti u roku nekoliko sekundi.LaValle kimne odobravajući sigurnosne mjere koje je Soraya poduzela.Dok je davao mapu Tyroneu, Soraya reĉe:- Nakon našega posljednjeg sastanka moji su se ljudi uspjeli dokopati više informacija iz istog

izvora koji sve više nalikuje zapovjednom stožeru.LaValle se namršti. - Zapovjedni stožer? Tako nešto je vrlo neuobiĉajeno za teroristiĉke mreže

koje se po definiciji sastoje od neovisnih skupina.- Zato su te infomacije iznimno zanimljive.- Upravo zato su i sumnjive, prema mojem mišljenju - reĉe La Valle. -Zato bih ih vrlo rado sam prouĉio.Do tog trenutka Tyrone je već uspio skinuti sigurnosnu metalnu vrpcu i vratio mapu. LaValle je

spustio pogled i udubio se u ĉitanje.U tom trenutku Tyrone reĉe:

- Trebao bih otići na toalet.LaValle odmahne rukom:- Samo daj - reĉe, a da ga nije ni pogledao.Kendall ga je promatrao dok se približavao Willardu, koji se približavao s naruĉenim pićima,

kako bi ga pitao gdje se nalazi.Krajiĉkom oka Soraya je popratila ĉitavu situaciju. Ako sve prođe u redu, za nekoliko minuta

Tyrone će stajati pred vratima koja vode u podrum upravo u trenutku kad Kiki pošalje virus u NSA-insigurnosni sustav.

Ivan Volkin bio je velik i dlakav poput medvjeda, prosijede kose koja je kao u luđaka stršila uzrak, guste brade bijele poput snijega i malenih sinje sivih veselih oĉiju. Imao je izražene oksericekao da se ĉitavog

života bavio jahanjem. Njegovo borama prošarano lice davalo mu je prosvijećen izraz, kao daje tijekom života zaradio poštovanje mnogih.

Zaželio im je srdaĉnu dobrodošlicu u svoj stan koji se doimao malenim zbog hrpa knjiga iĉasopisima koji su pokrivali sve zamislive vodoravne površine, ukljuĉujući i kuhinjski štednjak tenjegov krevet.

Poveo ih je niz uzak vijugav hodnik koji je vodio iz predvorja prema dnevnoj sobi i napraviomjesta na kauĉu pomaknuvši tri nestabilne hrpe knjiga.

- Eto - stao je ispred njih i rekao. - Recite kako vam mogu pomoći.- Ţelim znati sve što mi možete reći o Crnoj legiji.- A zašto te zanima ta beznaĉajna crta u povijesti? - neprijateljski ga pogleda Volkin. - Ne

izgledaš mi poput uĉenjaka.- Ni vi meni - reĉe Bourne.To je natjeralo starca da prasne u smijeh:- Da, ĉini se da nisam. Razgovaramo poput dvojice vojnika, zar ne? Da.Dohvatio je stolicu s kožnim naslonom koja je stajala iza njega i zajahao je, prekrižio je ruke na

vrhu naslona:- Dakle, što toĉno želite znati?- Kako je uspjela preživjeti do dvadeset i prvog stoljeća?Volkinovo se lice iznenada smrknulo:- Tko ti je rekao da je doista preživjela?Bourne nije htio spomenuti profesora Spectera:- Neimenovani izvor.- Stvarno? Taj se izvor vara.- Zašto se trudite negirati? - reĉe Bourne.Volkin ustane i ode u kuhinju. Bourne je ĉuo otvaranje i zatvaranje hladnjaka i zveckanje

staklenih ĉaša. Kad se Volkin vratio, u jednoj je ruci držao ledeno hladnu votku, a u drugoj tri obiĉneĉaše.

Pruživši im ĉaše, odvrnuo je poklopac i napunio ĉaše do pola. Kad je napunio i svoju ĉašu,ponovno je sjeo spustivši bocu na izlizani tepih između njih.

Volkin podigne ĉašu:- Za naše zdravlje - ispraznio ju je u dva velika gutljaja. Cmoknuvši usnama, posegnuo je i

ponovno napunio ĉašu. - Slušajte pažljivo. Ako vam danas priznam da postoji Crna legija, ne znamĉemu ćemo sutra nazdravljati.

- Kako bi itko doznao? - reĉe Bourne.

- Kako? Reći ću ti kako. Ako ti kažem što znam, ti ćeš izaći iz mojeg stana i djelovati na temeljuinformacija koje sam ti dao. Što misliš na koga će potom pasti kiša govana koju ti stvoriš? - udario jeĉašom o prošireni prsni koš, zalivši se votkom po već zamrljanoj košulji. - Svaki

potez ima svoj odgovor, prijatelju, i kad je Crna legija u pitanju, svaki se odgovor za nekogapokaže kobnim.

No kad je već izvukao priznanje da je Crna legija doista preživjela pad nacistiĉke Njemaĉke,Bourne se okrenuo temi koja ga je više zabrinjavala:

- Zašto je Kazanskaja upletena u priĉu?- Molim?- Iz nekog razloga još uvijek ne razumijem zašto Kazanskaju zanima Mihail Tarkanian. Naletio

sam na jednog od njihovih plaćenih ubojica u njegovu stanu.Volkinov izraz lica postade gorak:- Što si radio u njegovu stanu?- Tarkanian je mrtav - reĉe Bourne.- Što? - provali Volkin. - Ne vjerujem ti.- Bio sam ondje kad se to dogodilo.- A ja ti kažem da je to nemoguće.- Upravo suprotno, to je ĉinjenica - reĉe Bourne. - Njegova je smrt iZravna posljedica njegova

ĉlanstva u Crnoj legiji.Volkin prekriži ruke na prsima. Izgledao je poput srebrnoga gorile iz zoološkog vrta:- Shvaćam što se ovdje događa. Na koliko ćeš me naĉina pokušati natjerati da progovorim o

Crnoj legiji?- Na koji god naĉin bude potrebno - reĉe Bourne. - Kazanskaja je na neki naĉin povezana s

Crnom legijom, što je opasna mogućnost.- Možda se ĉini kao da imam sve odgovore, ali nemam - reĉe Volkin buljeći u njega, kao da ga

pokušava izazvati da ga prozove lažljivcem.Iako je Bourne bio uvjeren da Volkin zna više negoli je spreman priznati, znao je da bi velika

pogreška bila tako ga nazvati. Bilo je oĉito da je ovom ĉovjeku bilo nemoguće prijetiti pa nije bilosmisla niti pokušati. Profesor Specter ga je upozorio da se ne upleće u rat grupperovke, no profesorse nalazio jako daleko od Moskve, njegove su informacije bile onoliko pouzdane koliko i njegoviljudi koji su se nalazili ovdje na terenu. Bourne je instinktivno osjetio da nešto ne štima. Za sada jebilo oĉito da postoji samo jedan naĉin da dozna istinu.

- Reci mi kako da ugovorim sastanak s Maslovom - reĉe.Volkin odmahne glavom:- To bi bilo krajnje glupo. S obzirom na to da se Kazanaskaja nalazi usred borbe za prevlast s

obitelji Azeri...- Popov je moje lažno ime - reĉe Bourne. - Ja zapravo radim kao savjetnik Viktora Cerkesova,

naĉelnika Federalne agencije za borbu protiv narkotika, jednog od dvojice ili trojice najvećihsilovika u Rusiji.

Volkin se povukao kao da su ga ubole Bourneove rijeĉi. Prostrijelio je Galu optužujućimpogledom, kao da je Bourne škorpion kojeg je dovela u njegov brlog. Okrenuvši se Bourneu, reĉe:

- Imaš li kakav dokaz?- Ne budi blesav. No ipak, mogu ti reći tko je osoba koja mi je nadređena: Boris Iljiĉ Karpov.- Ma, stvarno? - Volkin izvuĉe Makarov i spusti ga na desno koljeno. - Ako mi lažeš... - zgrabi

mobitel koji je nekim ĉudom izvukao iz nereda i brzo ukuca broj. - Mi ne prihvaćamo amatere.

Nakon nekoliko trenutaka progovorio je u slušalicu:- Borise Iljiĉu, kod mene je neki muškarac koji tvrdi da radi za tebe.Htio bih ti ga dati na telefon.Volkin nezainteresirano preda mobitel.- Borise - reĉe Bourne. - Ovdje Jason Bourne.- Jasone, prijatelju! - Karpovljev glas odjekne s druge strane. -Nismo se vidjeli još od Reykjavika.- Ĉini se kao da je prošlo mnogo vremena.- Previše, kažem ti!- Gdje si bio?- U Timbuktuu.- Što si radio u Maliju? - upita Bourne.- Nemoj ti mene ispitivati pa neću ni ja tebe - nasmije se Karpov.- Koliko sam shvatio, sada radiš za mene.- Toĉno tako - reĉe Bourne.- Tako treba, ĉeznuo sam za tim danom! - Karpov se još jednom odvalio smijati. - Moramo

nazdraviti toj ĉinjenici, no ne veĉeras, razumiješ? Vrati mi toga starog jarca Volkina natrag na liniju.Pretpostavljam da nešto od njega trebaš?- Toĉno.- Nije ti vjerovao ni rijeĉ koju si mu rekao, no ja ću to ispraviti.Molim te, zapamti broj i nazovi me kad budeš nasamo. Dok se ponovno ne ĉujemo, prijatelju.- Ţeli razgovarati s vama - reĉe Bourne.- To je razumljivo - Volkin preuzme mobitel od Bournea i prisloni ga na uho. Gotovo istog

trenutka njegov se izraz lica promijenio. Buljio je u Bournea otvorenih usta. - Da, Borise Iljiĉu. Da,naravno.

Razumijem.Volkin prekine vezu i dulje vrijeme nastavi promatrati Bournea. Na koncu, reĉe:- Nazvat ću Dimitrij a Maslova. Iskreno se nadam da znaš što radiš.U suprotnom, nitko te nikad više neće vidjeti, ni živog ni mrtvog.2 2Tyrone je odmah ušao u jedan od odjeljaka u muškom zahodu.Izvukavši plastiĉnu znaĉku koju mu je Deron izradio, zakaĉio ju je na vanjsku stranu sakoa

odijela koje je izgledalo poput standardom propisanih odijela kakva su imali svi špijuni. Znaĉka gaje predstavljala

kao specijalnog agenta Damona Riggsa iz NSA-ina podruĉnog ureda u Los Angelesu. DamonRiggs bio je dovoljno stvaran. Znaĉka je došla ravno iz NSA-ine baze podataka ljudskih resursa.

Tyrone je povukao vodu, izašao iz odjeljka i hladno se osmijehnuo NSA-inu agentu koji je bionagnut nad jednim od umivaonika i prao ruke. Agent je bacio pogled na Tyroneovu znaĉku:

- Daleko si od kuće.- Da, i to usred zime - Tyroneov glas je bio staložen i snažan.- Dovraga, nedostaju mi vožnje u kabrioletu po Santa Monici.- Potpuno te razumijem - agent je sušio ruke. - Puno sreće - rekao je i napustio prostoriju.Tyrone se na trenutak zagledao u zatvorena vrata, duboko udahnuo i polako izdahnuo. Za sada je

sve u redu. Izašao je sigurnim korakom na hodnik gledajući ravno pred sebe. Prošao je poredĉetvorice ili petorice agenata. Nekoliko ih je površno pogledalo njegovu znaĉku i kimnulo.

Ostali su u potpunosti zanemarili njegovu pojavu.- Trik je - rekao je Deron - u tome da izgledaš kao da im pripadaš.Nemoj oklijevati, budi samouvjeren. Ako izgledaš kao da znaš kamo ideš, postaješ dio

okruženja i nitko te neće primijetiti.Tyrone je bez problema došao do vrata. Prošao je pored njih dok su pored njega prošla dvojica

agenata zadubljena u razgovor. Potom se, bacivši pogled na obje strane, vratio pred vrata. Brzo jeuzeo komad neĉega što se ĉinilo poput obiĉnoga komada ljepljive vrpce i zalijepio ga na vrh ĉitaĉaotisaka prstiju. Gledajući na sat, priĉekao je dok minutna kazaljka nije dotaknula brojku 12. Zatim jezadržao dah, kažiprstom pritisnuo komad ljepljive vrpce tako da se slijepio uza senzor. Vrata su seotvorila. Skinuo je ljepljivu vrpcu i ušao unutra.

Ljepljiva vrpca sadržavala je LaValleov otisak prsta, koji je Tyrone uspio pokupiti sa stražnjestrane mape dok je koristio spravicu za skidanje sigurnosne trake. Soraya se zapriĉala s LaValleomkako ne bi primijetio.

Na dnu stuba zastao je na trenutak. Nije pokrenuo nikakav alarm, niti su naoružani ĉuvari krenuliprema njemu. Kikin program je odradio svoj posao. Sad je ostalo ovisilo o njemu.

Kretao se brzo i tiho niz grub betonski hodnik. Zujave fluorescentne svjetiljke bile su jedinidetalj uređenja i bacale suludi odsjaj. Nije ugledao nikoga, niti ĉuo išta osim šuma opreme.

Navukavši rukavice od lateksa na ruke, pokušao je otvoriti sva vrata koja je pronašao. Većina ihje bila zakljuĉana. Prva koja nisu bila zakljuĉana vodila su u malen odjeljak s nadzornim prozoromna jednome zidu. Tyrone je upoznao dovoljno policijskih postaja da zna da se radi o jednosmjernomstaklu. Zavirio je u prostoriju koja nije bila ništa veća od one u kojoj se sada nalazio. Prepoznao jeobrise metalne

sjedalice uĉvršćene u središte prostorije, ispod koje se nalazio golem odvod.Uĉvršćeno na desnom zidu nalazilo se metar duboko korito ĉija je duljina odgovarala visini

ĉovjeka s okovima na gornjem i donjem kraju, iznad kojeg se nalazilo vatrogasno crijevo. U odnosuna veliĉinu sobe mlaznica je doista izgledala golemo. Tyrone je, prema slikama na kojima je to vidio,znao da se radi o opremi za simulirano utapanje.

Uslikao je što je više slika mogao, jer se radilo o dokazu koji je Soraya trebala da dokaže daNSA provodi ilegalne i nehumane metode muĉenja.

Tyrone je fotografirao pomoću malenog fotoaparata rezolucije deset megapiksela koji mu je dalaSoraya. Uzevši u obzir golemu koliĉinu memorije, mogao je snimiti šest videosnimki u trajanju do triminute.

Krenuo je dalje, znajući da je jako ograniĉen vremenom. Otvorivši vrata nekoliko centimetaraustanovio je da i dalje nema nikoga u hodniku. Požurio je niz hodnik provjeravajući svaka vrata nakoja je naletio. Nakon nekog vremena našao se u još jednoj prostoriji. Ovog puta, međutim, ugledaojc muškarca kako kleĉi ruku vezanih iza leda za stol.

Crna kapuljaĉa bila mu je navuĉena na glavu. Njegova pojava odavala je dojam poraženogvojnika koji se spremao poljubiti stopala osvajaĉa.

Tyrone osjeti navalu bijesa kakvu nikad do tada nije osjetio. Nije si mogao pomoći, a da nepomisli na povijest njegova vlastita naroda, ĉije su pripadnike lovila neprijateljska plemena naistoĉnoj obali Afrike i prodavala ih bijelim ljudima koji su ih kao robove dovodili u Ameriku.

Deron ga je natjerao da nauĉi svu tu odvratnu povijest, kako bi znao odakle dolazi, da razumiješto pokreće predrasude, urođenu mržnju i sve moćne sile unutar njega.

Uz mnogo truda došao je k sebi. To je bilo ono ĉemu su se nadali: dokaz da se NSA koristiilegalnim metodama muĉenja zatvorenika.

Tyrone je snimio ĉitav niz fotografija, ĉak je naĉinio i jednu videosnimku prije negoli je izašaoiz nadzorne sobe.

Još jedanput je primijetio da se u hodniku nalazi samo on. To ga je zabrinulo. Sigurno bi vidio iĉuo NSA-ine agente u hodniku. No ondje nije nikoga bilo.

Istog trenutka osjeti ubod na stražnjoj strani vrata. Okrenuo se i žurnim korakom vratio nekolikometara unatrag. Srce mu je tuklo i osjetio je bubnjanje u ušima. Sa svakim korakom njegova se slutnjada nešto nije u redu sve više pojaĉavala. I tada je potrĉao svom snagom.

Luther LaValle makne pogled s onoga što je ĉitao i znaĉajno reĉe:- Kakvu igru pokušavate igrati, direktorice?Soraya je ostala suzdržana:- Oprostite, ne razumijem?- Već sam dvaput proĉitao transkipte za koje tvrdite da potjeĉu iz Crne legije i nigdje nisam

našao nikakvo spominjanje imena organizacije, niti bilo kakva imena uopće.Willard se pojavio i Kendallu predao komad presavinuta papira.Kendall ga je proĉitao bez ikakve promjene izraza lica. Potom se ispriĉao. Soraya ga je sa zlom

slutnjom promatrala kako napušta Knjižnicu.Kako bi ponovno zadobio njezinu pozornost, LaValle nakratko zamahne papirima po zraku poput

crvenog plašta pred oĉima bika:- Recite mi istinu. Što se mene tiĉe, ovi razgovori mogu biti između dvije skupine

jedanaestgodišnjaka koji igraju teroristiĉke igrice.Soraya samo što nije planula:- Moji su ljudi sigurni da se ne radi o krivotvorini, gospodine LaValle, a oni su najbolji u

svojem poslu. Ako u to ne vjerujete, nije mi jasno zašto želite preuzeti Tifon.LaValle je morao priznati da ima pravo, no još nije bio gotov:- No kako onda znate da transkripti potjeĉu iz Crne legije?- Usputni dokazi.LaValle se uspravio na svojem stolcu. Nije popio ni kap pića koje se nalazilo na stolu:- Što, dovraga, znaĉe usputni dokazi?- Potvrđeni su iz još jednog izvora, navezanog uz transkripte, koji ima spoznaje da postoji

neposredna namjera za napad na tlu SAD-a, a koja potjeĉe iz kruga Crne legije.- Za koju ne postoji opipljiv dokaz da uopće postoji.Soraya se poĉela osjećati krajnje neugodno. Razgovor je sve više krivudao, opasno se

približavao ispitivanju:- Donijela sam te transkripte na vašu molbu s namjerom da izgradimo povjerenje među sobom.- To je toĉno - reĉe LaValle. - No ako ćemo iskreno, ti anonimni transkripti, koliko god se na

prvi pogled ĉinili zabrinjavajućima, nisu dovoljno uvjerljivi. Postoji još nešto, direktorice, što tajite.Ţelim znati tko je izvor vaših takozvanih usputnih dokaza.

- Bojim se da je to nemoguće. Izvor je u potpunosti povjerljiv- Soraya mu nije smjela reći da je izvor njenih informacija Jason Bourne.- Međutim... - posegnula je u tanku aktovku i izvukla nekoliko fotografija i predala ih.- To je truplo - reĉe LaValle. - Ne vidim kakve veze...- Pogledajte drugu fotografiju - reĉe Soraya. - To je krupni plan unutrašnje strane žrtvina lakta.

Što vidite?- Tetovažu s tri konjske glave oko... što je ovo? Izgleda poput nacistiĉke lubanje SS-a?- Upravo tako - Soraya mu preda još jednu fotografiju. - Ovo je oznaka na uniformi Crne legije

pod vodstvom Heinricha Himmlera.LaValle je napućio usne. Potom je spremio listove papira natrag u mapu i vratio je Sorayi.

Promotrio je fotografije:- Ako ste vi pronašli simbole, bilo tko ih je mogao pronaći. Ovo bi mogla biti skupina koja je

jednostavno preuzela oznaku Crne legije, baš kao što su i njemaĉki skinheadsi preuzeli svastiku. Noĉak i da jesu, postoji problem direktorice. Sliĉan je vašem, pretpostavljam.

Rekli ste mi, ako je također suditi prema vašem povjerljivu izvoru, da Crnu legiju podržavaIstoĉno bratstvo. Ako NSA reagira na temelju tih informacija, susrest ćemo se s noćnom moromodnosa s javnošću.

Sigurno ste svjesni da je Istoĉno bratstvo popriliĉno jako, posebice kad se radi o novinarstvu sdruge strane oceana. Ako pokrenemo akciju i ispadne da smo pogriješili, to će predsjedniku i državidonijeti golemu koliĉinu blamaže koju si ne smijemo priuštiti u ovom trenutku. Jesam li bio jasan?

- U potpunosti, gospodine LaValle. No ako ih budemo zanemarili i Sjedinjene Ameriĉke Državebudu opet napadnute, kako će to tek onda izgledati?

LaValle se jedanput rukom poĉeše po licu:- Dakle, nije dobro kako god okrenemo.- Gospodine, znate jednako kao i ja da je bolje reagirati nego nijemo promatrati, posebice u tako

sumnjivoj situaciji kao što je ova.LaValle je bio na rubu poraza, Soraya je to znala, no u prostoriju je ponovno tiho poput duha

ušao Willard. Sagnuo se i šapnuo nešto LaValleu u uho.- Zahvaljujem, Willarde - reĉe LaValle. - To bi bilo sve.Potom se ponovno posvetio Sorayi:- Dakle, direktorice, trebaju me negdje drugdje - ustao je i osmjehnuo se, no izrekao je ĉeliĉnim

tonom. - Molim vas, pridružite mi se.Sorayi je srce zastalo u peti. Taj poziv nije bio molba.Jakovu, vozaĉu bombile, kojem je bilo reĉeno da parkira s druge strane ulaza u hotel

Metropolja, prije ĉetrdeset minuta pridružio se muškarac koji je izgledao kao da se nedavno potukaos drobilicom za kosti.

Unatoĉ trudu da prikrije posljedice, njegovo je lice bilo nateĉeno i tamno poput tuĉenog mesa.Nosio je srebrni povez preko jednog oka.

Bio je gadan lik, zakljuĉio je Jakov, ĉak i prije negoli mu je dao punu šaku novĉanica. Nijeprozborio ni rijeĉ, nego se smjestio na stražnje sjedalo i pognuo tako da je i vrh njegove glave bionevidljiv onima koji bi sluĉajno provirili unutra.

Ubrzo je atmosfera u bombili postala toliko nepodnošljiva da je Jakov bio prisiljen izaći iztopline vozila u hladnu moskovsku noć. Kupio je nešto hrane od turskog prodavaĉa koji je bio uprolazu i proveo idućih pola sata jedući i razgovarajući s prijateljem Maksom koji je stao iz njega,jer je bio lijena guzica koja je tražila svaku priliku da ne mora raditi.

Jakov i Maks bili su usred žestoke rasprave koja se bavila prošlotjednim ubojstvomvisokopozicioniranog dužnosnika RAB

banke, koji je nađen vezan, muĉen i zadavljen u garaži vlastite elitne daĉe.Njih dvojica su se pitala zašto se ured državnog tužitelja i predsjednikov novoosnovani Odbor

za istragu nadmeću oko toga tko je nadležan za istragu njegova ubojstva.- To je politika, jednostavno reĉeno - reĉe Jakov- To je prljava politika - odgovori Maks. - U kojoj nema niĉega jednostavnog.U tom trenutku Jakov ugleda Jasona Bournea i neku zgodnu djev kako izlaze iz bombile ispred

hotela. Kad je triput dlanom lupio po boku taksija, osjetio je komešanje na stražnjem sjedalu.- Ovdje je - reĉe Jakov u trenutku kada se prozor spustio.

***Bourne se spremao otpratiti Galu do hotela Metropolja kad je bacio pogled kroz prozor

bombile i ugledao taksi koji ga je odvezao od Kineskog Pilota do hotela. Vozaĉ Jakov naslanjao sena odbojnik svoje rđave krntije, jedući nešto masno dok je razgovarao s taksistom koji se parkiraoiza njega.

Bourne uhvati Jakovljev pogled u trenutku kad su izlazili iz bombile.Kad su prošli kroz okretna vrata, Bourne joj je rekao da ostane gdje jest. S njegove lijeve strane

nalazila su se vrata koja su koristili nosaĉi koji su iznosili prtljagu gostiju u hotel i iz hotela. Bourneje bacio pogled preko ceste. Jakov je gurnuo glavu kroz stražnji prozor i razgovarao s muškarcemkoji se skrivao na stražnjem sjedalu.

U dizalu, na putu prema gore, reĉe:- Jesi li gladna? Ja umirem od gladi.Harun Ilijev, ĉovjek kojeg je Semjon Icoupov poslao da pronađe Jasona Bournea, uspio je

potrošiti sate na neuspješne pregovore i frustrirajuće slijepe ulice, a na kraju je potrošio i znatnukoliĉinu novca prateći ga. Stoga nije ĉudno da ga je put konaĉno doveo do vozaĉa bombile zvanogJakov, upravo zato što je Jakov bio ambiciozan muškarac koji je znao da se neće obogatiti vozećiokolo po Moskvi, tjerajući druge bombile, ljuteći ih ulijetanjem i preotimanjem tuđih klijenata prednosom. Što može biti unosnije od špijuniranja drugih ljudi? Posebice kad su vam glavna klijentelaAmerikanci. Jakov je imao mnogo klijenata, no nitko se od njih nije znao razbacivati dolarima poputAmerikanaca.

Oni su iskreno vjerovali da dovoljna koliĉina novca može kupiti ama baš sve. Uglavnom su iimali pravo. Kada i nisu, opet ih je to skupo koštalo.

Većina Jakovljevih klijenata smijala se koliĉini novca kojom su se Amerikanci razbacivali. Uvećini sluĉajeva, međutim, vjerovao je da to ĉine zato što su ljubomorni. Smijati se neĉemu što nemaši nikad nećeš imati, smatrao je, bilo je bolje nego dopustiti da te to deprimira.

Icoupovljevi ljudi bili su jedini koji su plaćali podjednako dobro.No oni su ga puno manje koristili od Amerikanaca. S druge strane, bio im je dužan usluge. Jakov

je dobro poznavao Haruna Ilijeva, već je mnogo puta imao posla s njime, vjerovao mu je i cijenio ga.Osim toga, obojica su bili muslimani. Jakov je krio svoju vjeroispovijest u Moskvi, posebice odglupih Amerikanaca, koji bi ga zbog toga odbacili poput lažne rublje.

Odmah nakon što je ameriĉki ataše kontaktirao s njim zbog posla, Jakov je nazvao HarunaIlijeva. Zbog toga se Harun već ubacio među osoblje hotela Metropolja uz pomoć jednog rođaka,koji je radio kao jedan od koordinatora u kuhinji. Brinuo se da narudžbe stignu do glavnih kuhara. Utrenutku kada je primijetio da je naruĉena posluga u sobu broj 1728, Bourneovu sobu, nazvao jeHaruna.

- Nedostaje nam ljudi veĉeras - rekao je. - Dovući se ovamo u roku pet minuta i ja ću sepobrinuti da ti budeš taj koji će mu donijeti naruĉeno.

Harun Ilijev se brzo pojavio kod svojeg rođaka i on mu je pokazao kolica, pažljivo prekrivenabijelom tkaninom, na kojima su se nalazile pokrivene zdjele, pladnjevi, tanjuri, srebrni pribor za jeloi ubrusi.

Zahvalivši rođaku na prilici da se dokopa Jasona Bournea, odgurao je kolica prema dizalu zaposlugu. Netko je već bio ondje. Harun je smatrao da se radi o nekome iz hotelskog menadžmenta,sve dok ulazeći u dizalo nije ugledao njegovo naruĉeno lice i srebrni povez preko oka.

Harun je posegnuo i pritisnuo gumb za sedamnaesti kat. Muškarac je pritisnuo gumb zaosamnaesti kat. Dizalo se zaustavilo na ĉetvrtom katu i sobarica je ušla sa svojim kolicima. Izašla jena sljedećem katu.

Dizalo je prošlo petnaesti kat u trenutku kada je muškarac posegnuo i pritisnuo veliku tipku zazaustavljanje u nuždi. Harun se okrenuo kako bi upitno pogledao muškarca zbog njegova ĉina, nomuškarac je ispalio metak iz posebno tihoga devetmilimetarskog Welroda s prigušivaĉem.

Metak se zabio u Harunovo ĉelo i prodro u mozak. Bio je mrtav prije negoli se srušio na pod.Anthony Prowess je pobrisao ono malo krvi što je bilo ubrusom koji je se nalazio na kolicima

posluge. Zatim je nabrzinu skinuo odjeću sa žrtve i navukao na sebe uniformu hotela Metropolja.Ponovno je pritisnuo gumb za zaustavljanje u nuždi i dizalo je nastavilo uspon na

sedamnaesti kat. Nakon što se uvjerio da na hodniku nema nikoga, Prowess je pogledao nacrtkata, odvukao tijelo u pomoćnu prostoriju i potom odgurao kolica do ugla gdje se nalazila soba 1728.

- Zašto ne odeš pod tuš? Dugaĉak, vrući tuš - reĉe Bourne.Galin izraz lica bio je zloĉest:-Ako smrdim, barem ne smrdim kao ti - poĉela je skidati minicu.- Zašto se ne bismo zajedno istuširali?- Nekom drugom prilikom. Sada se moram neĉim pozabaviti.Ona smiješno napući usne:- Bože, može li išta biti dosadnije?Bourne je prasnuo u smijeh kad je ona otišla u kupaonicu i zatvorila vrata za sobom. Uskoro je

zaĉuo zvuk vode koja teĉe i pramenovi pare doprli su do njega. Upalio je televizor i poĉeo gledatiužasnu emisiju na ruskom s pojaĉanim zvukom.

Zaĉulo se kucanje na vratima. Boume se pridigao s kreveta i otvorio vrata. Uniformiraniposlužitelj u kratkoj jakni i kapom sa šiltom navuĉenim preko lica ugurao je kolica puna hrane u sobu.Bourne je potpisao raĉun, a poslužitelj se okrenuo kako bi otišao. Istoga se trenutka ponovno okrenuos nožem u ruci. Brzim pokretom zamahnuo je rukom. No Bourne je bio spreman. Ĉim je poslužiteljbacio nož, Bourne je podigao kupolasti poklopac s posude podignute na nožice i iskoristio ga kao štitkako bi odbio nož. Pokretom zgloba bacio ga je prema poslužitelju koji se uspio sagnuti. Rubpoklopca pogodio mu je šešir i skinuo ga s glave, otkrio je podbuhlo lice ĉovjeka koji je zadavioBaronova i pokušao zadaviti Bournea.

Napadaĉ je izvukao Welrod i uspio ispaliti dva hica prije negoli ga je Bourne pogodio kolicimau trbuh. Zateturao je. Bourne se bacio preko kolica, zgrabio Prowessa za uniformu i srušio ga na pod.

Bourne mu je uspio izbiti Welrod. Muškarac gaje napadao rukama i nogama, pokušavajućiodgurnuti Bournea kako bi se ponovno doĉepao pištolja. Bourne je ugledao povez na oku NSA-inaagenta i mogao tek pomisliti koliku mu je ozljedu prethodno nanio.

Agent je zamahnuo u jednu stranu te potom pogodio Bournea ravno u ĉeljust. Bourne je izgubiooslonac, a agent gaje doĉekao s još jednom žicom, uspio ju je prebaciti oko Bourneova vrata.Ţestoko potegnuvši, uspio je podignuti Bournea na noge. Bourne je zateturao prema kolicima. Dok suotklizavala, uspio je uhvatiti posudu s nožicama i baciti mu njezin sadržaj u lice. Vruća juha pogodilaga je u lice poput baklje i on je vrisnuo, no nije pustio žicu, nego ju je još jaĉe zategnuo, stisnuvšiBournea uza sebe.

Bourne se našao na koljenima, povinutih leđa. Njegova su pluća vapila za kisikom, mišići su mubrzo gubili snagu i bilo mu je sve teže usredotoĉiti se. Znao je da će se uskoro onesvijestiti.

Posljednjim atomima snage zabio je lakat agentu u mošnje. Ţica je dovoljno popustila da seuspravi na noge. Zabio je zatiljak u agentovo lice i zadovoljno zaĉuo udarac njegove glave o zid.

Ţica je popustila dovoljno da je Bourne skine s vrata i hvatajući zrak zamijeni poziciju s muškarcem,omatajući žicu oko Prowessova vrata. On se borio i opirao poput luđaka, no Bourne je izdržao,zatežući žicu sve jaĉe i jaĉe, sve dok se agentovo tijelo nije opustilo. Glava mu je klonula u jednustranu.

Bourne nije popustio žicu sve dok se nije uvjerio da nema bila. Potom je pustio tijelo da padnena pod.

Bio je pognut, rukama oslonjen na bedra, polagano je i duboko disao u trenutku kada je Galaizašla iz kupoanice okupana svježim mirisom lavande.

- Isuse Bože - uskliknula je. Potom se okrenula i povratila po svojim lijepim ružiĉastimstopalima.

23- Kako god da okrenete - rekao je Luther LaValle - dani su mu odbrojeni.Soraya je kroz lažno ogledalo oĉajniĉki promatrala Tyronea koji je stajao u straviĉnoj sobici s

niskim koritom nalik lijesu i okovima za ruke i noge i crijevom za vodu iznad nje. Nasred sobe stajaoje ĉeliĉni stol priĉvršćen za goli betonski pod, a ispod njega nalazio se odvod kroz koji su otjecale ivoda i krv.

LaValle je podigao digitalnu kameru:- General Kendall pronašao je ovo kod vašeg druga. - Pritisnuo je tipku, a fotografije koje je

Tyrone snimio samo su se poĉele prikazivati na zaslonu. - To je dovoljan dokaz da ga optužimo zaizdaju.

Soraya nije mogla, a da se ne pita koliko je puta Tyrone uspio uslikati sobe za muĉenje prijenegoli su ga uhvatili.

- Ode mu glava - rekao je Kendall i nakesio se.Soraya je stalno osjećala muĉninu u želucu. Naravno, Tyrone je već bio u opasnim situacijama,

ali ona je sama odgovorna za to što ga je dovela u opasnost. Znala je da sebi nikada ne bi moglaoprostiti ako mu se nešto dogodi. Što joj je bilo na pameti kad ga je uplela u tako opasan posao? Bilojoj je jasno koliko se grdno prevarila, ali sada je bilo

prekasno išta uĉiniti.- Prava je šteta - nastavio je LaValle - što bez imalo problema i vas možemo optužiti.Soraya je mislila samo na Tyronea kojem je nanijela mnogo zla.To je bila moja ideja - tupo je rekla. - Pustite Tyronea.Ţelite reći, samo je slijedio zapovijedi - rekao je general Kendall.Nije ovo Nurnberg. Iskreno, vas se dvoje ne možete nikako obraniti.Njegova optužba i smaknuće, kao i vaše, već su gotova stvar.Odveli su je natrag u Knjižnicu, a Willard, ĉim joj je vidio smrknuto lice, donio je lonĉić sa

svježim cejlonski ĉajem. Njih troje sjeli su kraj prozora. Ĉetvrti stolac, tako upadljivo prazan,ukazivao je na Sorayinu krivnju. Strašan neuspjeh operacije pratila je spoznaja da je ozbiljnopodcijenila LaVallea. Zavaralo ju je njegovo samodopadno i nasilniĉko ponašanje zbog kojega jepomislila kako će on sigurno podcijeniti nju.

Grdno se prevarila.Savladala je stezanje u prsima, paniku koja se gomilala, osjećaj da su ona i Tyrone zaglavili u

bezizlaznoj situaciji. Iskoristila je ispijanje ĉaja da razbistri misli. Prvi put u životu, dodala jemlijeko i šećer, a ĉaj je popila kao da je kakav lijek ili oblik pokore.

Pokušavala se oporaviti od šoka i ukljuĉiti mozak, ponovno normalno razmišljati. Kako bimogla pomoći Tyroneu, znala je, mora se izvući odande. Da je LaValle imao namjeru optužiti je kao

što prijeti da će uĉiniti Tyroneu, već bi bila u susjednoj ćeliji. To što su je ponovno doveli uKnjižnicu vratilo je traĉak svjetla u tamu koja se stvorila oko nje. Odluĉila je da će se za sada igrationako kako LaValle i Kendall žele.

Ĉim je odložila šalicu s ĉajem, LaValle je primio sjekiru u ruke:- Kao što sam rekao, direktorice, prava je šteta što ste i vi umiješani.Ne bih vas htio izgubiti kao saveznicu, iako, znate, niste mi zapravo nikada ni bili saveznica.LaValleov kratak govor zvuĉao je izvještaĉeno, kao da je unaprijed smislio svaku rijeĉ.- Iskreno, - nastavio je - kada pogledam unatrag, vidim da ste mi zapravo lagali od samoga

poĉetka. Uopće se niste ni namjeravali prikloniti NSA-i, zar ne?Uzdahnuo je kao dekan koji razgovara s izvrsnim studentom koji je malo zastranio:- Zato ne mogu vjerovati da ste sami smisliti svoj plan.- Kad bih se kladio, - reĉe Kendall - rekao bih da je zapovijed stigla s vrha.- Pravi je problem Veronica Hart - LaValle je raširio ruke. - Možda nakon ovoga što se danas

dogodilo i vi stvari poĉnete gledati našim oĉima.Soraya nije trebala prognostiĉara da joj kaže kamo vjetar puše.Namjerno ravnodušnim glasom reĉe:- Kako vam mogu pomoći?LaValle se ljubazno nasmiješio, okrenuo prema Kendallu i rekao-Vidiš, Richarde, direktorica nam može pomoći, unatoĉ tvojim sumnja-ma - brzo se ponovno

okrenuo prema Sorayi s ozbiljnim izrazom lica.- General vam oboma želi suditi dokle god zakon dopušta, a ne moram naglašavati da je to vrlo

daleko.Njihova igra dobrog i lošeg policajca ĉinila bi se kao pravi klišej, ogorĉeno je pomislila

Soraya, no u ovom sluĉaju to je uistinu tako.Znala je da je Kendall mrzi iz dna duše, nije se nimalo trudio sakriti prezir. Naposljetku, ipak je

on vojno lice. Sama pomisao na to da mu je nadređena osoba ženskog spola bila je nezamisliva,naprosto smiješna.

Također nije imao visoko mišljenje ni o Tyroneu, pa mu je ĉinjenica da su uhvatili tog mladićaizazivala muĉninu jer na to nije mogao biti ponosan.

- Jasno mi je da je moj položaj neoprostiv - rekla je, mrzeći što se mora ulagivati tomodvratnom stvoru.

- Izvrsno, pođimo onda od toga.LaValle se zagledao u strop, glumio je da razmišlja što će dalje. No slutila je da on itekako zna

što radi, korak po korak.Pogledao ju je u oĉi:- Ja bih ovaj problem razdijelio na dva dijela. Jedan je vezan uz vašeg prijatelja dolje u

pritvoru. Drugi ukljuĉuje vas.- Ja se više brinem zbog njega - reĉe Soraya. - Kako da ga izvuĉem van?LaValle se promeškoljio:- Pozabavimo se najprije vašom situacijom. Sluĉaj protiv vas možemo podići na temelju

indicija, ali bez izravnog svjedoĉenja vašeg prijatelja...- Tyronea - reĉe Soraya. - Zove se Tyrone Elkins.Kako bi jasno dao do znanja tko ovdje vodi razgovor, LaValle ju je namjerno ignorirao:- Bez izravnog suđenja vašeg prijatelja nećemo daleko dospjeti.- No dobit ćemo izravno svjedoĉenje - reĉe Kendall - odmah nakon simuliranog utapanja.

Ne - reĉe Soraya. - Ne možete to uĉiniti.Zašto ne? Zato što je ilegalno? - Kendall se podsmjehnuo.Soraya se okrenula prema LaValleu:Postoji još jedan naĉin. I vi i ja to znamo.LaValle na trenutak nije ništa rekao, pustio je da napetost raste:- Rekli ste mi da je vaš izvor podataka o Tifonovim porukama strogo povjerljiv. Držite li se još

toga?- Hoćete li pustiti Tyronea ako vam ga odam?- Nećemo, - reĉe LaValle - ali pustit ćemo vas.A što će biti s Tyroneom?LaValle je prekrižio noge:- Hajdemo korak po korak, u redu?Soraya kimne. Znala je da sve dok sjedi ovdje nema nikakva prostora za manevriranje:Moj je izvor bio Bourne.LaValle se ĉinio zbunjenim:- Jason Bourne? Vi se šalite s nama?- Ne, gospodine LaValle. On zna za Crnu legiju te da ih podržava Istoĉno bratstvo.- Otkud, dovraga, njemu takvi podaci?- Nije bilo vremena da mi kaže, ĉak i ako je htio - reĉe. - U blizini je bilo previše NSA-inih

agenata.- Situacija u Freeru - rekao je Kendall.LaValle je podigao ruku:- Pomogli ste mu da pobjegne.Soraya je odmahnula glavom:- Zapravo, on je mislio da sam se okrenula protiv njega.- Zanimljivo - LaValle je prst stavio na usta. - Misli li to i dalje?Soraya je zakljuĉila da je vrijeme za malo drskosti i malu laž:- Ne znam. Jason je sklon paranoiĉnom ponašanju pa je moguće.LaValle se ĉinio zamišljenim:- Možda bismo to mogli iskoristiti.General Kendall bio je zgrožen:- Dakle, drugim rijeĉima, cijela ova priĉa o Crnoj legiji možda je samo plod mašte jednog

luđaka.- Ili, što je vjerojatnije, namjerna laž - reĉe LaValle.Soraya odmahne glavom:- Zašto bi lagao?- Tko zna zašto on išta radi? - LaValle je polako otpio gutljaj viskija, dosad već razvodnjen

kockicama leda. - Nemojmo zaboraviti da je bio bijesan kad vam je rekao za Crnu legiju. Sami sterekli, mislio je da ste ga izdali.

- Imate pravo. - Soraya je znala da pred ovim ljudima ne smije braniti Bournea. Što više im seprotiviš, to se ĉvršće oni drže svojega stava. Mogli bi se bez razloga urotiti protiv njega zbog straha iprezira.

Ne zato što, kao što tvrde, nije stabilna osoba, nego jednostavno zato što ne poštuje njihovapravila i propise. Umjesto da ih se ne pridržava, što je direktorima poznato i s time se znaju nositi, onih uništava.

- Naravno da imam - LaValle je spustio ĉašu. - Krenimo na vašeg prijatelja. Protiv njega imamoĉvrst sluĉaj, nema nikakve sumnje, niti ikakve nade da će se moći žaliti ili ublažiti kaznu.

- Neka jede kolaĉe - reĉe Kendall.- Usput, Marija Antoaneta to nikada nije rekla - reĉe Soraya.Kendall ju je srdito pogledao, a LaValle je nastavio:- Bilo bi prikladnije reći Neka kazna odgovara zločinu. Ili, u vašem sluĉaju, Neka iskupljenje

odgovara zločinu - Willard je dolazio prema njima, ali mu je dao znak da ode. - Ono što ćemotrebati od vas, direkto-

rice, jest dokaz, nepobitan dokaz, da je vaš ilegalan upad na NSA-in teritorij pokrenulaVeronica Hart.

Znala je što traži od nje:- Dakle, zapravo govorimo o razmjeni zarobljenika, Hart za Tyronea?- Sve ste shvatili - reĉe LaValle vrlo zadovoljno.- Morat ću razmisliti o tome.LaValle kimne:- Razuman zahtjev. Reći ću Willardu da vam pripremi jelo.Pogledao je na sat:- Richard i ja imamo sastanak za petnaest minuta. Vraćamo se za otprilike dva sata. Do tada

možete razmisliti o svojem odgovoru.- Ne, moram razmisliti u drugom okruženju - reĉe Soraya.- Direktorice Moore, s obzirom na vašu sklonost prevarama, to bi bila pogreška s naše strane.- Obećali ste mi da mogu otići ako vam otkrijem svoj izvor.- I hoćete, kada pristanete na moje uvjete - ustao je, a s njim i Kendall. - Vi i vaš prijatelj

zajedno ste došli ovamo i sada ste poput sijamskih blizanaca.Bourne je priĉekao da Gala dođe k sebi. Obukla se, drhteći, nijedanput nije pogledala tijelo

mrtvog agenta.Ţao mi je što sam te upleo u sve ovo - reĉe Bourne.Ne, nije ti žao. Bez mene ne bi nikada došao do Ivana - Gala je bijesno navukla cipele. - Svake

ću se minute probuditi u svojem krevetu i bit će kao da se ništa od ovoga nije dogodilo.Bourne ju je poveo prema vratima.Gala je ponovno poĉela drhtati dok je zaobilazila truplo.- Družiš se s pogrešnim ljudima.- Ha-ha, ta ti je dobra - rekla je dok su se kretali hodnikom. - To ukljuĉuje i tebe.Trenutak nakon toga dao joj je znak da stane. Kleknuo je, vrškom prsta taknuo je mokru mrlju na

tepihu.-Što je to?Bourne je promotrio prst:-Krv.Gala je pitala plaĉnim glasom:- Što radi ovdje?- Dobro pitanje - rekao je Bourne šuljajući se dalje hodnikom.Primijetio je malenu mrlju kraj uskih vrata. Otvorio ih je i upalio svjetlo.- Isuse! - reĉe Gala.Unutra je ležalo truplo s rupom od metka na ĉelu. Bilo je golo, ali sa strane se nalazila hrpica

nabacane odjeće, oĉito je pripadala agentu

NSA-e. Bourne je kleknuo, pretražio ju je nadajući se da će pronaći neke osobne dokumente, nobilo je neuspješno.

- Što radiš? - zacvilila je Gala.Bourne je uoĉio da ispod trupla viri komad tamnosmeđe kože koji se mogao vidjeti samo s vrlo

malenoga kuta. Okrenuo je truplo na bok i pronašao lisnicu. Dobro će mu doći mrtvaĉevi osobnidokumenti jer Bourne sada više nije imao svoje. Lažni identitet pod kojim se prijavio u hotel sada munije bio od pomoći jer, ĉim pronađu truplo u sobi Fjodora Ilijanoviĉa Popova, krenut će hajka nanjega. Bourne je ispružio ruku, dohvatio je novĉanik.

Tada je ustao, primio Galu za ruku i izbavio ih van. Insistirao je da se dizalom za osoblje spusteu kuhinju. Bilo je jednostavno odande pronaći stražnji izlaz.

Vani je ponovno padao snijeg. Vjetar koji je puhao s trga bio je leden i oštar. Bourne jezaustavio bombilu, i baš kad je htio taksistu reći adresu Galine prijateljice, sjetio se da je tu adresuznao Jakov, taksist koji je radio za NSA-u.

- Uđi u taksi, - Bourne je tiho rekao Gali - ali budi spremna brzo izaći i uĉiniti toĉno ono što tikažem.

Sorayi za donošenje odluke nije trebalo nekoliko sati, nije joj trebalo ĉak ni nekoliko minuta.- Dobro - reĉe. - Uĉinit ću sve što treba da izbavim Tyronea.LaValle se okrenuo da je pogleda:- Lijepo bogme, takva bi mi kapitulacije ugrijala srce da ne znam kakva ste prijetvorna kuĉkica.- Nažalost, - nastavio je - u vašem sluĉaju verbalna kapitulacija nije toliko uvjerljiva koliko bi

bila da je u pitanju netko drugi. S obzirom na to, general će vam dobro rastumaĉiti što će vam sedogoditi ako nas ponovno izdate.

Soraya je ustala, a isto je uĉinio i Kendall.LaValle ju je zaustavio rijeĉima:- O, još nešto, direktorice, nakon što odete odavde, odluku morate donijeti do sutra u deset sati.

Tada vas ponovno oĉekujem ovdje.Nadam se da sam bio dovoljno jasan.General ju je poveo iz Knjižnice, niz hodnik i prema vratima podruma. Ĉim je vidjela kamo je

vodi, rekla je:- Ne! Nemojte to ĉiniti, molim vas. Nije potrebno.General Kendall okrenuo joj je uspravna leđa i ignorirao je. Kad se kod vrata poĉela nećkati,

zgrabio ju je za lakat i, kao da je dijete, poveo je niza stube.Naravno, našla se u istoj onoj sobi za promatranje. Tyrone je kleĉao, ruke su mu bile iza, vezne

za stol koji je bio viši od razine ramena. Taj jepoložaj bio iznimno bolan i ponižavajući. Trup mu se nagnuo naprijed, a lopatice zabacile

unatrag.Sorayi se srce stegnulo od straha:- Dosta - reĉe. - Shvatila sam. Sve mi je jasno.- Nipošto - reĉe general Kendall.Soraya je primijetila da se u ćeliji kreću dvije tamne figure. I Tyrone ih je poslao svjestan.

Pokušao se okrenuti da vidi što namjeravaju.Jedan mu je ĉovjek preko glave prebacio tamnu kapuljaĉu.Bože mili, rekla je Soraya u sebi. Što ono drugi ĉovjek drži u ruci?Kendall ju je grubo naslonio na lažno ogledalo: Kad je vaš prijatelj u pitanju, tek se

zagrijavamo.

Nakon dvije minute napunili su korito za simulirano utapanje.Soraya je poĉela vrištati.

***Bourne je vozaĉa bombile zamolio da prođe ispred prednje strane hotela. Sve se ĉinilo mirnim i

uobiĉajenim, a to je znaĉilo da tijela na sedamnaestom katu još nisu pronađena. No neće proći dugodok ne pošalju nekoga da provjeri gdje je nestao konobar.

Pogledao je na drugu stranu ulice tražeći Jakova. Još je stajao kraj auta i razgovarao s kolegom.Obojica su mahali rukama da potaknu cirkulaciju. Gali je pokazao Jakova, prepoznala ga je. Kad suprošli trg, Bourne je zatražio da se bombila zaustavi.

Okrenuo se prema Gali:- Ţelim da se vratiš do Jakova i kažeš mu da te odvede na Uni-versitetskaju plošad na

Vorobjovim gorama - Bourne je mislio na vrh jedinog brda1 u inaĉe ravnom gradu, gdje ljubavnici istudenti dolaze opijati se, voditi ljubav i pušiti travu dok promatraju grad. - Ondje me priĉekaj i štogod uĉinila, nemoj izaći iz auta. Reci taksistu da se ondje nalaziš s nekim.

- Ali on nas je špijunirao - reĉe Gala.- Ne brini se - hrabrio ju je Bourne. - Bit ću odmah iza tebe.Pogled s brda Vorobjovy gory nije bio veliĉanstven. Kao prvo, na sredini prednjega dijela

nalazio se ružan i glomazan stadion Lužniki.Kao drugo, tornjevi Kremlja teško bi nadahnuli ĉak i najvatrenije ljubavnike. No bez obzira na

to, bila je to romantiĉna moskovska noć.Bourneova je bombila cijelim putem pratila Galinu, a njemu je laknulo što je Jakov dobio

zapovijed da samo promatra i dojavljuje.Uostalom, NSA želi Bournea, a ne mladu plavokosu djevojku.Kad je došao do vidikovca, Bourne je platio iznos koji su dogovorili na poĉetku vožnje, krenuo

je ploĉnikom i sjeo na prednje sjedalo- Vorobjovy gon = Vrapĉeva brda (op. prev.) Jakovljeva taksija.- Hej, što je ovo? - pitao je Jakov. Tada je prepoznao Bournea i poĉeo tražiti Makarov u

pretincu kućne izrade ispod prljave upravljaĉke ploĉe.Bourne mu je povukao ruku, prikliještio ga uza sjedalo i oduzeo mu pištolj. Uperio ga je u

Jakova. - Za koga radiš?Jakov reĉe cendravim glasom:- 'Ajde ti sjedi na mojem mjestu iz noći u noć, kruži Vrtnim prste-nom, beskrajno se vozikaj

Tverskajom, neka ti bombile kamikaze oduz-imaju honorar i još zaradi dovoljno za život.- Ne zanima me zašto se kurvaš za NSA - rekao mu je Bourne. - Ja želim znati za koga toĉno

radiš.Jakov je podigao ruku:- Slušaj, slušaj. Ja sam iz Biškeka u Kirgistanu. Nije ondje baš lijepo, tko ondje može

preživjeti? Zato sam spakirao obitelj i doveo ih u Rusiju, žilu kucavicu nove federacije, gdje su cesteprekrivene rubljima.

Kad sam došao, prema meni su se ponašali kao prema smeću. Ljudi su na cesti pljuvali na mojuženu. Moju djecu su tukli i vrijeđali. I nigdje se nisam mogao zaposliti. Moskva za Moskovljane, tostalno ĉujem.

Zato sam uzeo bombilu jer nemam drugog izbora. Ali ovaj život, gospodine, vi nemate pojmakoliko je težak. Ponekad nakon dvanaest sati dođem kući sa sto rublji, a ponekad bez iĉega. Nemožete me kriviti što uzimam novac koji mi nude Amerikanci.

- Rusija je korumpirana, ali u Moskvi je stanje još gore. Nema te rijeĉi kojom bi se mogloopisati koliko je ovdje loše. U vladi sjede zlikovci i kriminalci. Kriminalci pljaĉkaju ruske prirodneresurse; naf-tu, prirodni plin, uran. Svi uzimaju, uzimaju i uzimaju kako bi mogli imati velike straneautomobile, drugu curu za svaki dan u tjednu, daču u Miami Beachu. I što ostaje nama? Krumpir irepa, ako radimo osamnaest sati na dan i ako nam se posreći.

- Nemam ništa protiv tebe - rekao je Bourne. - Imaš pravo zarađivati za život - dao je Jakovušaku dolara.

- Nikoga ne vidim. Kunem vam se. Samo glasove preko mobitela.Sav novac stiže u poštanski pretinac u...Bourne je na Jakovljevo uho pažljivo prislonio cijev Makarova.Taksist se trznuo, tužnim se pogledom okrenuo prema Bourneu.- Molim vas, molim vas, što sam uĉinio?- Vidio sam te ispred Metropolje s ĉovjekom koji me pokušao ubiti.Jakov je zacvilio kao probodeni štakor:- Ubiti vas? Mene plaćaju samo da gledam i dojavljujem. Ne znam ništa o...Bourne je udario taksista:- Prestani mi lagati i reci mi što znaš.- Dobro, dobro. - Jakov se tresao od straha. - Amerikanac koji me plaća zove se Low. Harris

Low.Bourne je natjerao Jakova da mu detaljno opiše Lowa, a onda uzeo njegov mobitel.- Izlazi iz auta - rekao je.- Ali, gospodine, odgovorio sam na sva vaša pitanja - pobunio se Jakov. - Uzeli ste mi sve. Što

još hoćete?Bourne se nagnuo preko njega, otvorio vrata, a onda ga izgurao van:- Ovo je popularno mjesto. Ovuda prolazi puno bombila. Sad si bogat ĉovjek. Upotrijebi malo

novca koji sam ti dao da si platiš vožnju kući.Sjeo je za upravljaĉ i pokrenuo Ţig, odvezao se natrag u središte grada.Harris Low bio je elegantan muškarac s tankim brĉićima. Kosa mu je prerano posijedila i imao

je crvenkast ten poput pripadnika mnogih obitelji plave krvi s ameriĉkog sjeveroistoka. Zadnjihjedanaest godina proveo je u Moskvi, radeći za NSA, kao znak poštovanja prema svojem ocu koji jeprošao isti opasan put. Low je obožavao svojeg oca, želio je biti poput njega otkad je znao za sebe.Kao i njegovu ocu, ameriĉka mu je zastava bila zacrtana u duši. Na fakultetu se bavio trĉanjem,prošao je tešku fiziĉku obuku kako bi postao agent NSA, hvatao je teroriste u Afganistanu i naAfriĉkom rogu. Nije se bojao borbe prsa o prsa niti se bojao ubiti metu. Ĉinio je to za Boga idomovinu.

Za vrijeme jedanaestogodišnjeg boravka u Rusiji Low je stekao mnogo prijatelja, a neki su odnjih bili sinovi oĉevih prijatelja. Dovoljno je reći da je stekao mrežu aparatčika i silovika koji su seuvijek vodili naĉelom ruka ruku mije. Harris se nije zavaravao. Za boljitak svoje zemlje svakome ćeuĉiniti uslugu ako on, zauzvrat, njemu uĉini isto.

Za ubojstva u hotelu Metropolja ĉuo je od svojeg prijatelja koji je radio u uredu javnogtužitelja, koji je ĉuo od policije.

Nije ga zanimalo truplo u spremištu, ali odmah je prepoznao Anthonyja Prowessa. Ispriĉao se inapustio mjesto zloĉina, otišao je na stubište na sedamnaestom katu, u mobitel je otipkaoprekooceanski broj. U sljedećem trenutku javio se Luther LaValle.

- Imamo problem - reĉe Low. - Onesposobili su Prowessa i gadno ga sredili.

- To je znak za uzbunu - reĉe LaValle. - Odmetnuti agent lunja Moskvom i sada je ubio jednogod naših. Mislim da znaš što treba uĉiniti.

Low je shvatio. Nije bilo vremena da se dovede još jedan NSA-in struĉnjak za prljave poslove,a to je znaĉilo da će Bournea trebati uhvatiti sam.

- Sada kada je ubio ameriĉkoga građanina, - reĉe LaValle - ukljuĉit ću moskovsku policiju iured javnog tužitelja. Dobit će istu fotografiju koju ćeš ti primiti na mobitel unutar sat vremena.

Low je malo razmišljao:- Pitanje je kako ga pronaći. Moskva debelo zaostaje po pitanju televizije zatvorenoga kruga.- Bourneu će trebati novac - reĉe LaValle. - Kroz carinu nije mogao prenijeti dovoljno novca, a

to znaĉi da ne bi ni pokušao. Bit će da su mu otvorili raĉun u nekoj moskovskoj banci. Neka ti lokalciodmah pomognu s nadzorom.

- Možete to smatrati obavljenim - reĉe Low.-I, Harrise, nemoj uĉiniti istu pogrešku s Bourneom koju je uĉinio Prowess.Bourne je Galu odveo u prijateljiĉin stan koji je bio raskošan ĉak i prema ameriĉkim mjerilima.

Njezina prijateljica Lorraine bila je ameriĉkog i azijskog podrijetla. Zbog tamnih oĉiju i kose imaslinastog tena izgledala je još egzotiĉnije. Zagrlila je i izljubila Galu, srdaĉno je pozdravilaBournea i pozvala ga da popije piće ili ĉaj.

Dok su obilazili sobe, Gala je rekla:- Brine se za moju sigurnost.- Što se dogodilo? - pitala je Lorraine. - Jesi li dobro?- Bit će dobro - reĉe Bourne na povratku u dnevnu sobu. - Sve će se to slegnuti za nekoliko dana.Kad se osobno uvjerio da je stan dovoljno siguran, napustio ih je uz upozorenje da ne otvaraju

vrata nepoznatim ljudima.Ivan Volkin Bournea je uputio u Ulicu Novoslobodskaja 20 gdje će se susresti s Dimitrijem

Maslovom. Isprva je mislio da mu se posrećilo što je vozaĉ bombile koju je zaustavio znao gdje je taadresa, no kada su stigli, shvatio je u ĉemu je stvar. Na adresi Novoslobodskaja 20

nalazio se Motorhome, novotvoreni klub krcat mladim Moskovljanima željnim zabave. Nagolemim ravnim ekranima prikazivali su se prije-nosi ameriĉkog bejzbola, košarke, nogometa,footballa, engleskog ragbija i svjetskog prvenstva u nogometu. Podijem središnje prostorijedominirali su stolovi za ruski i ameriĉki biljar. Držeći se Volkinovih uputa, Bourne se uputio ustražnju sobu, uređenu poput sobe s nargi-lama iz Tisuću i jedne noći, prepunu sagova, jastuka ubojama dragulja i, naravno, mjedenih nargila živahnih boja iz kojih su pušili ispruženi muškarci ižene.

Dva suviše razvijena ĉlana klupskog osiguranja zaustavila su Bournea na ulazu, rekao im je daje došao vidjeti Dimitrija Maslova.

Jedan mu je pokazao muškarca koji je sjedio i pušio nargilu u lijevom kutu sobe.- Maslov - rekao je Bourne kada je došao do gomile jastuka postavljenih oko niskoga mjedenog

stola.- Ja se zovem Jevgenij. Maslov nije ovdje.Pokazao je rukom:- Sjedni, izvoli.Bourne je kratko oklijevao, a onda sjeo na jastuk nasuprot Jevgeniju:- Gdje je on?- Zar si oĉekivao da će ići tako lako? Jedan poziv i hop, on se pojavi kao duh iz svjetiljke? -

Jevgenij je odmahnuo glavom, Bourneu ponudio lulu. - Jebeno dobro. Kušaj.

Nakon što je Bourne odbio, Jevgenij je slegnuo ramenima, povukao dim duboko u pluća, zadržaoga, a onda ga glasno ispuhnuo:

- Zašto želiš vidjeti Maslova?- To je između nas dvojice - reĉe Bourne.Jevgenij ponovno slegne ramenima:- Kako želiš. Maslov nije u gradu.- Zašto mi je onda reĉeno da dođem ovamo?- Da te procijenimo, da vidimo jesi li ozbiljan lik. Da vidimo hoće li Maslov odluĉiti sastati se

s tobom.- Maslov vjeruje da netko može donositi odluke umjesto njega?- Zaposlenje ĉovjek. Ima druge brige na pameti.- Naprimjer, kako da dobije rat s Azerima.Jevgenij je naškiljio oĉi:- Možda bi mogao vidjeti Maslova sljedeći tjedan.- Moram ga vidjeti odmah - reĉe Bourne.Jevgenij slegne ramenima:- Kao što sam rekao, nije u Moskvi. No mogao bi se vratiti sutra ujutro.- Zašto se ne pobrineš da bude tako?- Mogao bih - reĉe Jevgenij. - No neće biti besplatno.- Koliko?- Deset tisuća?- Deset tisuća dolara za razgovor s Dimitrij em Maslovom?Jevgenij je odmahnuo glavom:- Ameriĉki dolar se previše srozao. Deset tisuća švicarskih franaka.Bourne je na trenutak razmišljao. Nije nosio toliko novca i sigurno ne u švicarskim francima.

Međutim, imao je podatke koje mu je Baronov dao za sef u Moskovskoj banci. No problem je bio štoje sef glasio na ime Fjodora Ilijanoviĉa Popova kojeg sada sigurno traže u vezi s ubojstvom ĉovjekau njegovoj sobi u hotelu Metropolja. To ne može izbjeći, pomislio je Bourne. Morat će riskirati.

- Imat ću novac sutra ujutro - reĉe Bourne.- To će biti dovoljno.- No dat ću ga Maslovu i nikome drugome.Jevgenij kimne:- Dogovoreno.Napisao je nešto na komadić papira i pokazao ga Bourneu:- Molim te, budi na toj adresi sutra u podne - tada je upalio šibicu, prinio je rubu papira koji je

polako gorio dok se nije pretvorio u pepeo.Semjona Icoupova, u privremenom sjedištu u Grindelwaldu, teško je pogodila vijest o smrti

Haruna Ilijeva. Mnogo je puta doživio smrt bližnjih, ali Harun mu je bio poput brata. Ĉak i više odtoga jer nisu imali bratskih problema koji bi narušili i otežali njihov odnos. Icoupov se pouzdavao uHarunove mudre savjete. Uistinu je bio tužan zbog gubitka.

Misli mu je prekinuo organizirani kaos koji je vladao oko njega.Dvadesetak je ljudi sjedilo za raĉunalnim konzolama povezanima sa satelitskom vezom,

nadzornim sustavima, kamerama zatvorenoga kruga koje su pratile javni prijevoz glavnih svjetskihsredišta. Sakupljali su završne podatke vezane uz napad Crne legije; svaki je ekran trebalo pregledatii analizirati, odabrati sumnjiva lica i usporediti ih u nizu programa koji su ih mogli identificirati. Iz

toga su njegovi operativci gradili mozaiĉnu stvarnu pozadinu na kojoj će se dogoditi napad.Icoupov je shvatio da kraj njegova stola stoje tri pomoćnika. Ĉinilo se da pokušavaju zapoĉeti

razgovor s njim.- Što je bilo? - Zvuĉao je razdražljivo kako bi prikrio tugu i nedostatak pozornosti.Ismail, najstariji pomoćnik, nakašljao se:- Zanimalo nas je koga ćete poslati na Jasona Bournea sada kada je Harun... - utihnuo je.I Icoupov je o tome razmišljao. U glavi je sastavio popis svih ljudi koje je mogao poslati, no

većinu ih je eliminirao iz ovog ili onog razloga. Kad je drugi ili treći put prelazio popis, shvatio je dasu ti razlozi na ovaj ili onaj naĉin nevažni. Sada, kada je Ismail ponovio pitanje, znao je odgovor.

Pogledao je nestrpljiva lica svojih pomagaĉa i rekao:- Sebe. Ja ću krenuti po Jasona Bournea.24U Alter botanischer Gartenu bilo je nepodnošljivo vruće, a bilo je vlažno kao u prašumi.

Goleme staklene plohe su se zamaglile, a niz njih su klizile kaplje rose. Moira je već ranije skinularukavice i dugaĉak

zimski kaput, a sada je skinula i debelu pletenu vestu koja ju je štitila u prohladno, vlažnominhensko jutro kad hladnoća prodire do kosti.

Kad su u pitanju njemaĉki gradovi, puno joj je draži Berlin nego Munchen. Kao prvo, Berlin jegodinama bio na vrhuncu popularne glazbe. Poznate pop-ikone, kao što su David Bowie, Brian Eno iLou Reed, uz brojne druge, dolazili su u Berlin napuniti baterije za kreativnost slušajući što stvarajuglazbenici mnogo mlađi od njih. Kao drugo, nije izgubio naslijeđe rata i poslijeratnih vremena.Berlin je bio poput živog muzeja koji se svakim dahom iznova obnavlja.

Međutim, Berlin joj je bio draži iz još jednog potpuno osobnog razloga. Dolazila je onamo izistog razloga kao i Bowie, pobjeći od usta-ljenih navika, udahnuti svjež zrak u gradu drugaĉijem oddrugih. Još u ranoj dobi Moiri je dosadilo poznato. Svaki put kada je mislila da se mora priklonitinekoj skupini zato što je to ĉinila većina njezinih prijatelja, osjećala se kao da gubi dio sebe.Postupno je shvatila da njezini prijatelji više nisu pojedinci, postajali su grupno "mi", što joj segadilo.

Jedini naĉin da to izbjegne bio je prijeći granice SAD-a.Mogla je odabrati London ili Barcelonu, kao što su ĉinile druge studentice druge godine, ali ona

je bila luda za Bowiejem i Velvet Undergroundom pa je odabrala Berlin.Botaniĉki je vrt sagrađen sredinom devetnaestog stoljeća kao izložbeni prostor, no osamdeset

godina poslije, nakon što je požar uništio vrt, zaživio je novim životom kao gradski park. Vani jeglomazna predratna Neptunova fontana bacala sjenu na prostor kojim je šetala.

Mnoštvo prelijepih izloženih primjeraka unutar staklenika samo je naglašavalo ĉinjenicu da jeMunchen sam po sebi bez vreve i živosti.

Bio je to radišan grad u kojem žive Untermenschen, biznismeni jednako tmurni kao što je i grad,i koji je pun tvornica koje su u nisko, mrko nebo ispuštale dim. Također je bio žarište aktivizmaeuropskih muslimana zbog ĉega je, po klasiĉnom principu akcije i reakcije, postao legloneonacistiĉkih skinheadsa.

Moira je pogledala na sat. Bilo je toĉno 9.30 i Noah je upravo dolazio, koraĉao prema njoj. Bioje hladan i organiziran, privatno ozbiljan, ĉak i suzdržan, ali nije bio loš ĉovjek. Da je takav, odbilabi s njime surađivati, bila je na dovoljno visokom položaju da to zatraži. No Noah ju je poštivao, u toje bila sigurna.

Noah ju je na razne naĉine podsjećao na Johanna, ĉovjeka koji ju je regrutirao dok je još bila na

fakultetu. Zapravo, Johann joj nije pristupio na fakultetu, bio je previše lukav. Zamolio je svojudjevojku da to uĉini, toĉno je pretpostavio da će Moira bolje prihvatiti žensku osobu.

Naposljetku, Moira se našla s Johannom, zaintrigirala ju je njegova ponuda, a ostalo je povijest.Zapravo, ne sasvim. Nikada nije nikome

rekla, ĉak ni Martinu ni Bourneu, za koga ona zapravo radi. Kad bi to uĉinila, prekršila biugovor s poslodavcem.

Zaustavila se kraj nježnoružiĉastih cvjetova orhideje, posutih pjegi-cama kao djeviĉanski nos. UBerlinu je također doživjela prvu strastve-nu ljubav, one vrste od koje se skvrĉe prsti, zaboravi naodgovornost i budućnost. Ta ju je veza gotovo uništila, pogotovo zato što ju je savla-dala poputvihora te zato što je zbog nje izgubila sebe. Postala je seksu-alni instrument koji je svirao njezinljubavnik. Što je poželio, to je poželjela i ona te je tako došlo do raspada.

Na kraju ju je spasio Johann, no razdvajanje užitka od nje same bilo je neopisivo bolno.Pogotovo zato što je dva mjeseca poslije njezin ljubavnik umro. Neko je vrijeme bila neizmjernoljuta na Johanna; to je pokvarilo njihovo prijateljstvo, ugrozilo povjerenje koje su imali jedno udrugo. Tu lekciju nije nikada zaboravila. Zbog toga nije sebi dopustila da se zaljubi u Martina iako jedio nje žudio za njegovim dodirom.

Jason Bourne bio je posve druga priĉa, jer ju je još jedanput ponio vihor. No ovaj put ona nijeizgubila na važnosti. Djelomiĉno zato što je sada bila starija i pametnija. No uglavnom zato štoBourne od nje nije ništa tražio. Nije ju htio niti voditi niti vladati njome. S njim je sve bilo ĉisto iotvoreno. Došla je do druge orhideje, ova je bila crna kao noć, s traĉkom jarko žutog skrivenim usredini. Ironiĉno, pomislila je, unatoĉ

svim njegovim problemima, još nikad nije upoznala ĉovjeka koji je toliko sabran. Njegovasamouvjerenost za nju je bila snažan afrodizijak, ali i jak lijek za melankoliju.

To je još jedna ironija, pomislila je. Kad bi ga se pitalo, Bourne bi sigurno rekao da je pesimist,ali budući da je ona takva, znala je prepoznati optimista kad joj se nađe pred oĉima. Bourne bipreuzeo na sebe nemoguću situaciju i pronašao rješenje. To mogu samo najveći optimisti.

Ĉuvši tihe korake, okrenula se prema Noi, ramena je pogrbio pod kaputom od tvida. Iako serodio u Izraelu, sada bi mogao proći za Nijemca, možda zato što je toliko dugo živio u Berlinu. Bio jeJohan-nov štićenik; bili su vrlo bliski. Kad je Johann ubijen, Noah je preuzeo njegovo mjesto.

- Bog, Moira - imao je usko lice ispod tamne kose prerano prošarane sijedima. Dugaĉak nos iozbiljna usta prikrivali su izražen smisao za humor. - Koliko vidim, nema Bournea.

- Dala sam sve od sebe da ga pridobijem da radi za NextGen.Noah se nasmiješio:-Vjerujem da jesi.Dao je znak rukom i poĉeli su hodati jedno uz drugo. Toga tmurnog jutra nije bilo mnogo ljudi

pa ih nitko nije mogao prisluškivati.- Da budem iskren, prema onomu što si mi rekla, šanse su bile vrlo male.- Nisam razoĉarana - reĉe Moira. - Sve mi je to bilo mrsko.- Zato što gajiš osjećaje prema njemu.- Pa što onda? - rekla je Moira s više izraženim obrambenim stavom nego što je oĉekivala.- Ti meni reci - Noah ju je pozorno promatrao. - Partneri se slažu da te osjećaji ometaju u poslu.- Odakle, dovraga, to? - reĉe.- Ţelim ti reći da sam ja na tvojoj strani - zvuĉao je kao psihoanalitiĉar koji smiruje pretjerano

uzrujanog pacijenta. - Problem je u tome što si trebala ovamo doći još prije nekoliko dana.Prošli su uz radnicu koja je njegovala lijehu afriĉkih ljubiĉica. Kad su odmaknuli dovoljno da ih

ne ĉuje, nastavio je:- I onda si ga na kraju povela sa sobom.- Rekla sam ti. Još sam ga pokušavala pridobiti.- Nemoj lagati lažljivcu, Moira - prekrižio je ruke na prsima. Kad je ponovno progovorio, svaka

je rijeĉ imala svoju težinu. - Zavladala je ozbiljna zabrinutost da si zaboravila koji su ti prioriteti.Dobila si zaduženje i to iznimno važno. Tvrtka si ne može priuštiti tvoj nedostatak pozornosti.

- Ţeliš li mi reći da me želite zamijeniti?- Raspravljalo se o tome - priznao je.- To su gluposti. Kad je projekt već ovoliko napredovao, nitko ga ne poznaje toliko dobro kao

ja.-No zatražena je druga mogućnost: povlaĉenje iz projekta.Moira se uistinu iznenadila:- Ne biste to uĉinili.Noah ju je i dalje promatrao:- Partneri su odluĉili da je trenutaĉno bolje povući se nego doživjeti neuspjeh.Moira je osjetila da joj je krv uzavrela:- Ne možete se povući, Noah. Neću doživjeti neuspjeh.- Bojim se da to više nije upitno - reĉe - jer je već odluĉeno. Jutros u toĉno sedam sati

obavijestili smo NextGen da se povlaĉimo iz projekta.Uruĉio joj je paket:- Ovo je tvoj novi zadatak. Danas poslijepodne moraš otići u Damask.Arkadin i Devra stigli su do Bosporskog mosta i preko njega ušli u Istanbul baš kad je izlazilo

sunce. Otkako su sišli s okrutnoga turskog planinskog lanca zavijenog u snijeg, skinuli su nekolikoslojeva odjeće, a jutro je sada bilo iznimno vedro i blago. Raskošne jahte i golemi tankeri prelazilisu Bospor putujući prema razliĉitim odredištima. Godilo im je kad su otvorili prozore. Svjež i vlažanzrak, ispunjen mirisom

soli i minerala, donio im je pravo olakšanje nakon oštre i suhe zime u zabaĉenim predjelima.Tijekom noći zaustavili su se na svakoj benzinskoj crpki, oronulom motelu ili trgovini koji su

radili, iako je većina bila zatvorena, pokušavajući pronaći Heinricha, sljedećega kurira u Pjotrovojmreži.

Kad je došlo vrijeme da je zamijeni, ona bi sjela na suvozaĉevo mjesto, glavu naslonila na vratai utonula u dubok san. Sanjala je da je kit, plovila je ledenim tamnim morem. Sunce nije prodiralo nadubine kojima je plovila. Pod njom se nalazio nezamisliv ponor. Pred njom se nalazio mutan obris.Nije znala zašto, ali osjećala je da mora pratiti taj obris, dostići ga, vidjeti tko je to. Prijatelj ilineprijatelj? Povremeno bi joj grlo i glavu ispunio zvuk, poslala ga je u tamu. No nije dobila nikakavodgovor. Nije bilo drugih kitova u blizini i što je to onda ganjala, što je tako oĉajniĉki tražila? Nitkojoj nije mogao pomoći.

Prestrašila se. Strah je rastao i rastao... Ostao je s njom i kad se prestrašena probudila uautomobilu kraj

Arkadina. Sivkasto svjetlo prije svitanja proželo je krajobraz i svaki obris uĉinilo nepoznatim,naizgled opasnim.

Dvadeset i pet minuta poslije našli su se u užurbanom, buĉnom srcu Istanbula.- Heinrich vrijeme prije leta voli provoditi u Kilyosu, priobalnom naselju u sjevernom

predgrađu - reĉe Devra. - Znaš li doći onamo?Arkadin kimne:

- Znam taj kraj.Probijali su se kroz Sultanahment, srce starog Istanbula, a onda krenuli mostom Galata preko

Zlatnog roga prema Karakoyu na sjeveru.U stara vremena, kada se Istanbul, sjedište Bizantskoga Carstva, zvao Konstantinopol, Karakoy

je bio moćna trgovaĉka kolonija Genove zvana Galata. Kad su stigli do sredine mosta, Devra jepogledala u smjeru zapada prema Europi, a onda na istok preko Bospora prema Uskudaru i Aziji.

Ušli su u Karakoy, s genoveškim zidinama i visokim kamenim tor-njem Galata sa šiljastimvrhom, jednim od spomenika koji uz palaĉu Topkapi i Plavu džamiju vlada panoramom grada umoderna vremena.

Kilyos se nalazio uz obalu Crnoga mora oko trideset i pet kilometara sjeverno od Istanbula. Ljetije to bilo omiljeno ljetovalište, puno ljudi koji su plivali, jeli u restoranima uz obalu, kupovalisunĉane naoĉale i slamnate šešire, sunĉali se ili samo sanjarili. Zimi je izgledao tužno, lišeno ugledakao udovica koja polako gubi razum. No ovoga sunĉanog jutra, pod plavetnim nebom bez oblaka,ljudi su šetali plažom; mladi su se parovi držali za ruke, majke s malenom djecom koja su smijući setrĉala prema moru, a onda potrĉala natrag vrišteći od straha i veselja kad bi ih zapljusnuo val. Staracje sjedio na sklopivom stolcu, pušeći

kvrgavu cigaru koju je sam smotao, iz koje je smrdjelo kao iz dimnjaka štavionice.Arkadin je parkirao automobil i izašao, protegnuo se nakon dugaĉke vožnje.- Prepoznat će me ĉim me vidi - ne pomaknuvši se reĉe Devra.Podrobno je opisala Heinricha.Tik prije nego se Arkadin uputio prema plaži, dodala je:- Voli noge namakati u moru. Kaže da se tako lakše sabere.Na plaži je bilo toplo pa su neki ljudi ĉak skinuli jakne. Jedan se sredovjeĉan muškarac skinuo

do struka, sjeo i skvrĉio koljena, obujmio ih rukama i okrenuo se prema suncu poput sunĉanice. Djecasu kopala pijesak plastiĉnim lopaticama s likom kanarinca Tweetyja i sipala pijesak u kantice sružiĉastim prašĉićima. Jedan zaljubljeni par zaustavio se kraj obale, zagrlili su se. Strastveno su sepoljubili.

Arkadin je nastavio hodati. Odmah iza njih jedan je muškarac stajao u plićaku. Podvrnuo jehlaĉe; ĉarape je ugurao u cipele i stavio ih na povišeno mjesto u pijesku nedaleko od sebe. Zagledaose u more, pone-gdje su se vidjeli tankeri, sićušni kao da su od Lego kockica, polako su se kretaliplavim horizontom.

Devrin opis nije bio samo iscrpan, nego i toĉan. Ĉovjek koji je stajao u plićaku bio je Heinrich.Moskovska banka nalazila se u golemoj, kićenoj zgradi koja bi se u bilo kojem drugom gradu

mogla nazvati palaĉom, no u Moskvi se ni po ĉemu nije isticala. Nalazila se na uglu prometne ulicenedaleko od Crvenog trga. Ulice i ploĉnici bili su puni Moskovljana i turista.

Bilo je nešto manje od 9 sati ujutro. Bourne je zadnjih dvadesetak minuta proveo šećućikvartom, provjeravajući prati li ga tko. To što on nije vidio nikoga ne znaĉi da ne motre banku. Vidioje nekoliko policijskih vozila koja su prošla ulicama prekrivenim snijegom, možda ih je bilo višenego inaĉe.

Dok je hodao ulicom kraj banke, vidio je još jedno patrolno policijsko vozilo, ovaj put supaljenom sirenom. Pritajio se uz ulaz u trgovinu i priĉekao da prođe dalje. Na pola puta niz ulicuzaustavilo se kraj nepropisno parkiranog automobila. Kratko je mirovalo, a onda su dva policajcaizašla iz svojeg vozila, prišli su autu.

Bourne je priliku iskoristio da krene dalje kroz gužvu na ploĉniku.Ljudi su bili toplo obuĉeni, zabundani kao djeca. Zrak im je izlazio na usta i nos u oblaĉićima

dok su žurili dalje podignutih ramena i zgrbljenihleđa. Ondje je vidio kako ga njegovo lice promatra s letka koji je oĉito dobio svaki policajac u

Moskvi. Prema tekstu uza sliku, tražili su ga zbog ubojstva ameriĉkoga vladina dužnosnika.Bourne je brzo krenuo u suprotnom smjeru, nestao je iza ugla prije nego što su se policajci

vratili do svojeg automobila.Nazvao je Galu, parkirala se u Jakovljevu dotrajalom Ţigu tri ulice dalje i ĉekala njegov znak.

Nakon poziva ukljuĉila se u promet, skrenula desno, pa opet desno. Kao što se moglo i pretpostaviti,išlo je polako, jutarnji je promet bio usporen.

Pogledala je na sat, vidjela je da mora Bourneu dati još devedeset sekunda. Kad se približilaraskrižju kraj banke, vrijeme je iskoristila za odabir prikladne mete. Sjajna limuzina Zil, bez pahuljesnijega na krovu i na prednjem poklopcu, polako se vozila prema raskrižju njoj pod pravim kutom.

U dogovoreno vrijeme ubrzala je prema naprijed. Gume bombile, koje su ona i Bournepregledali kad su došli do Lorraine, bile su gotovo potpuno ćelave, ripne su se potpuno istrošile.Gala je prejako zakoĉila i gume su zaškripale kada su koĉnice proradile, stare su gume Ţigaproklizale po zaleđenoj ulici dok nisu udarile prednji branik limuzine Zil.

Gume su zaškripale dok se cijeli promet zaustavljao, trubile su trube, pješaci su skrenuli splaniranih ruta privuĉeni prizorom. Unutar trideset sekunda tri patrolna vozila stigla su na mjestonesreće.

Dok se kaos povećavao, Bourne je kroz okretna vrata ušao u raskošno predvorje Moskovskebanke. Odmah je prešao preko mramornog poda, prošao je ispod jednog od triju golemih pozlaćenihlustera koji su visjeli visoko s nadsvođenog stropa. Dojam boravka u prostoriji bio je umanjivanjeljudske veliĉine, nešto nalik posjetu preminulom rođaku u mramornoj niši.

Na dvije trećine prostrane prostorije nalazila se niska pregrada iza koje je sjedio niz gotovana,glava pognutih nad papirima. Prije nego što se približio, Bourne je provjerio ne ponaša li se tkosumnjivo. Izvadio je Popovljevu putovnicu, a onda zapisao broj pretinca trezora na blokić koji jeupravo zbog toga imao.

Ţena ga je pogledala, uzela putovnicu i komadić papira koji je strgnula s bloka. Zakljuĉavšiladice, rekla je Bourneu da priĉeka.

Promatrao ju je dok je odlazila prema dijelu za voditelje i upravitelje koji su sjedili u redovimaiza identiĉnih drvenih stolova, pokazala je Bourneove dokumente. Upravitelj je broj usporedio sbrojem na popi-su pretinaca, a onda provjerio putovnicu. Nećkao se, a onda podigao slušalicu, nokad je primijetio da Bourne zuri u njega, vratio je slušalicu na mjesto. Nešto je rekao službenici, aonda ustao i otišao do mjesta gdje je stajao Bourne.

- Gospodine Popov - vratio mu je putovnicu. - Vasilij Legev, stojim vam na raspolaganju. - Onje bio prljav Moskovljanin koji je stalno trljao dlanove kao da je ruke držao na mjestu koje ne želiotkriti.

Njegov je osmijeh bio uvjerljiv kao i novĉanica od tri dolara.Otvorio je vrata u pregradi, uveo Bournea unutra:- Sa zadovoljstvom ću vas otpratiti do našeg sefa.Poveo je Bournea u stražnji dio prostorije. Neupadljiva vrata otvarala su se na tih hodnik

prekriven tapisonom, s nizom ĉetvrtastih stupova s obiju strana. Na zidovima su visjele lošereprodukcije poznatih pejzaža. Bourne je ĉuo prigušene zvukove zvonjave telefona, raĉunalnihoperatora koji unose podatke ili pišu pisma. Sef se nalazio ravno pred njima, glomazna su vrata bilaotvorena; slijeva su se nalazile mramorne stube koje su vodile na kat.

Vasilij Legev poveo je Bournea kroz kružni otvor u unutrašnjost sefa. Bourneu se ĉinilo da su

šarke na vratima dugaĉke sedam centimetara i debljine njegova bicepsa. Unutra se nalazila ĉetvrtastaprostorija, od poda do stropa puna metalnih pretinaca kojima su se mogla vidjeti samo vrata.

Otišli su do Bourneova pretinca. Ondje su bile dvije brave, dvije kljuĉanice. Vasilij Legevumetnuo je kljuĉ u bravu s lijeve strane, Bourne je svoj umetnuo u onu na desnoj strani. Muškarci suokrenuli kljuĉeve u isto vrijeme i kutija se sada mogla izvaditi s mjesta. Vasilij Legev je odnio kutijuu jednu od nekoliko malenih prostorija za pregle-davanje. Položio ju je na policu, kimnuo Bourneu, aonda izašao i za sobom navukao pregradni zastor.

Bourne nije ni sjeo. Otvorivši kutiju, pronašao je veliku svotu novca u ameriĉkim dolarima,eurima, švicarskim francima i još nekoliko drugih valuta. Deset tisuća švicarskih franaka spremio jedžep, zajedno s nešto dolara i eura, a onda zatvorio kutiju, razmaknuo zastor i vratio se u sef.

Nigdje nije vidio Vasilija Legeva, ali su se između njega i izlaza iz sefa postavila dva policajcau civilu. Jedan je u njega uperio Makarov.

Drugi se podrugljivo smijao i rekao:- Vi ćete sada poći s nama, gaspadin Popov.S rukama u džepovima Arkadin je hodao plažom u obliku polumjeseca, prošao je uz psa koji je

veselo lajao jer ga je vlasnik pustio s uzice.Mlada je žena maknula kestenjastu kosu s lica i nasmiješila mu se kad su prošli jedno pored

drugoga.Kad je već bio dovoljno blizu Heinricha, Arkadin je izuo cipele, skinuo ĉarape, podvrnuo hlaĉe

i krenuo prema razini mora gdje je pijesak bio taman i tvrd. Stajao je pod kutom tako da ga kurirmože ĉuti kada stane u plićak.

Osjetivši da je netko kraj njega, Heinrich se okrenuo i, zaklanjajući oĉi od sunca, kimnuoArkadinu prije nego što mu je okrenuo leđa.

Glumeći da se spotaknuo kada se val približio, Arkadin mu je prišao bliže.Ĉinilo se da ga Heinrich ne ĉuje, i dalje je gledao u daljinu.- Stalno se pitam zašto mi toliko godi kada mi more smoĉi noge i onda se povuĉe.Trenutak poslije, Heinrich ga je pogledao:- Ako nemate ništa protiv, pokušavam meditirati.- Meditiraj ti nad ovim - reĉe Arkadin, pažljivo zabijajući nož sa strane u njegov trup.Heinrich je razrogaĉio oĉi. Posrnuo je, ali Arkadin ga je pridržao.Zajedno su sjeli u plićak kao dva stara prijatelja koji produbljuju vezu s prirodom.Heinrich je razjapio usta hvatajući zrak. Podsjetio je Arkadina na ribu koju su izvukli iz vode.-Što... što?Arkadin ga je jednom rukom pridržavao, a drugom kopao po njegovoj jakni od popelina. Baš

kao što je mislio, Heinrich je paket držao kod sebe, nije ga ni trenutak htio ispustiti iz vida. Natrenutak ga je držao u ruci. Bio je umotan u valjak od kartona. Tako malen, a toliko snažan.

- Mnogo je ljudi umrlo zbog ovoga - reĉe Arkadin.-Još će ih mnogo umrijeti prije nego što bude gotovo - uspio je protisnuti Heinrich. - Tko si ti?Ja sam tvoja smrt - reĉe Arkadin. Ponovno je zabio nož, okrenuo ga je između Heinrichovih

rebara.- A, a, a - izgovarao je Heinrich jedva ĉujno dok su mu se pluća punila vlastitom krvlju.

Njegovo je disanje postalo plitko, a onda nepravilno. Na kraju je sasvim prestalo.Arkadin ga je i dalje prijateljski pridržavao rukom. Kada je Heinrich, koji je tada već bio

truplo, pao na njega, Arkadin ga je uspravio, a val je došao i povukao se.Arkadin je zurio u obzor, kao što je ĉinio i Heinrich, siguran da se iza ruba ne nalazi ništa drugo

doli crn bezdan, beskrajan i nedokuĉiv.Bourne je svojevoljno s dvojicom policajaca u civilu izašao iz sefa. Kada su izašli u hodnik,

Bourne je bridom dlana opalio drota po ruĉnom zglobu, a Makarov je pao i kliznuo na tlo. Okrenuvšise, Bourne je šutnuo drugog drota koji je poletio prema ĉetvrtastom stupu.

Bourne je prvog policajca zgrabio za ruku. Podigao ju je, zabio mu lakat u rebra, a onda garukom udario odostraga po vratu. Kad su obojica ležali na podu, Bourne je pojurio hodnikom, ali jošjedan muškarac trĉao je prema njemu, preprijeĉio mu je put prema prednjem dijelu banke, muškaracje odgovarao Javkovljevu opisu Harrisa Lowa.

Promijenivši smjer, Bourne je krenuo po mramornim stubama, prekoraĉio je tri stubeodjedanput. Ţureći gore, stigao je do odmorišta na drugom katu. Zapamtio je nacrt koji mu je nabavioBaronovljev prijatelj i isplanirao što će u sluĉaju nepredviđenih okolnosti, nije se htio pouzdati u toda će ući i izaći iz banke, a da ga nitko ne prepozna.

Bilo je jasno da će ga Vasilij Legev, prepoznajući gaspadina Popova,cinkati ĉim Bourne u sefu poĉne pregledavati svoje stvari. Kad je ušao u hodnik, Bourne je

vidio jednog zaštitara. Zgrabio ga je za prednji dio uniforme, oborio ga s nogu, okrenuo ga i bacioniza stube na NSA-ina agenta koji se uspinjao.

Jureći hodnikom, došao je do vrata na požarne stube, otvorio ih i ušao unutra. Kao mnoge zgradete starosti i ova je imala stube oko otvorenoga dijela u sredini.

Bourne je stubama krenuo gore. Prošao je treći kat, a onda ĉetvrti.Iza sebe je ĉuo otvaranje požarnih vrata, žurne korake koji su krenuli za njim. Ono što je izveo

sa zaštitarom, agenta je usporilo, ali ne i zaustavilo.Bio je na pola puta prema petom katu kada je agent pucao na njega.Bourne se sagnuo, ĉuo je odbijanje metka. Pojurio je gore, a još jedan je metak proletio uz

njega. Naposljetku se domogao vrata koja su vodilana krov, otvorio ih je i zalupio za sobom.Harris Low bio je bijesan. Uza sve ljude koje je imao na raspolaganju, Bourne je i dalje bio u

debeloj prednosti. Tako ti i treba, pomislio je dok se uspinjao stubama, kad detalje prepustišRusima. Izvrsno im je išla brutalna primjena sile, no bili su potpuno beskorisni kad su u pitanju bilefinese tajnih zadataka. Naprimjer, ona dvojica u civilu. Iako to Low nije odobrio, nisu ga ĉekali negosu sami krenuli za Bourneom u trezor.

Sada je on sam trebao poĉistiti nered koji su napravili.Došao je do vrata koja su vodila na krov, okrenuo je kvaku, otvorio vrata potplatom. Krov je

bio prekriven katranom, iznad njega smrknuto zimsko nebo. Walther PPK/S bio je spreman zapucanje, u poluĉuĉnju je zakoraĉio na krov. Bez ikakva upozorenja vrata su mu se zalupila prednosom, odgurnula ga natrag na maleno odmorište.

Gore na krovu, Bourne je otvorio vrata i krenuo naprijed. Lowa je triput udario, najprije u trbuh,a onda u desni ruĉni zglob prisiljavajući Lowa da ispusti pištolj. Walther je poletio niza stubište ipao na stubu odmah iznad ĉetvrtoga kata.

Razbjesnjeli Low Bournea je dvaput šakom udario u bubreg.Bourne je pao na koljena, a Low ga je srušio na leđa i sjeo mu na prsa pridržavajući mu ruke.

Low je Bournea stisnuo za grlo, stezao je najjaĉe što je mogao.Bourne je pokušavao osloboditi ruke, ali nije imao dovoljno oslonca.Pokušavao je doći do zraka, no Lowov je stisak bio toliko snažan da u tijelo nije uspio uvući

nimalo kisika. Prestao se truditi da oslobodi ruke i križa je pritisnuo o pod kako bi imao oslonac zanoge, privukao ih je k sebi i ispružio prema glavi. Skupio je potkoljenice, stisnuo Lowovu glavu

između njih. Low se pokušavao izvući iz stiska, žestokoje okretao ramena naprijed-natrag, no Bourne ga je i dalje držao, sve je jaĉe stiskao. Uz golem

napor, Bourne ih je tada obojicu oborio na lijevu stranu. Low je glavom udario o zid, a Bourne jeoslobodio ruke.

lzvukavši noge, Lowa je dlanovima udario po ušima.Low je zavrištao od boli, izmaknuo se i požurio niza stube. Na koljenima, Bourne je vidio da je

Low krenuo po svoj Walther. Bourne je ustao. Baš kada ga se Low doĉepao, Bourne se bacio dolje.Pao je na Lowa, a on je kratku i debelu cijev Makarova brzo prislonio Bourneu na lice. Bourne jekrenuo unatrag, Low ga je nagnuo preko ograde.

Otvor visok ĉetiri kata nalazio se ispod njih, završavao je bešćutnim betonskim podom. Dok suse hrvali, Low je polako, neumoljivo, cijev Walthera prislonio uz Bourneovo lice. Bourne jeistodobno korijenom dlana Lowovu glavu gurao prema gore.

Low se uspio osloboditi Bourneova stiska, krenuo je na njega pokušavajući ga do besvijestiizmlatiti pištoljem. Bourne je skvrĉio koljena. Iskoristivši Lowov zamah, Bourne je jednu rukuprovukao ispod njegova međunožja i podigao ga. Low je pokušao naciljati Bournea Waltherom, nijeuspio, zamahnuo je rukom da ga ponovno udari s cijevi pištolja.

Uprijevši svom snagom, Bourne ga je podigao, prebacio preko ograde i bacio ga niz otvor. Lowje poletio dolje, mlatarao je rukama i nogama dok nije udario o tlo.

Bourne se okrenuo, izašao na krov. Dok se kretao po njemu, ĉuo je poznato zavijanje policijskihsirena. Nadlanicom je obrisao krv s obraza. Došao je do druge strane krova, popeo se na zidić,preskoĉio prazan prostor i doskoĉio na krov susjedne zgrade. Ponovio je to još dvaput dok nijezakljuĉio da je dovoljno sigurno da se vrati na ulicu.

25Soraya nikada nije shvaćala paniĉarenje unatoĉ tomu što je odrasla s tetom sklonom napadima

panike. Kad bi je uhvatio napad, njezina je teta govorila da je to kao da joj je netko preko glavenavukao plastiĉnu vrećicu; osjećala se kao da će je netko ugušiti. Soraya bi je promatrala zgrĉenu nastolcu ili šćućurenu na krevetu i pitala se kako je moguće da se netko tako osjeća. Ĉak u kući nisusmjeli držati plastiĉne vrećice sa zatvaraĉem. Kako se netko mogao osjećati kao da se guši kada nijeĉak ni imao ništa na licu?

Sada je razumjela.Dok se automobilom udaljavala od NSA-ine sigurne kuće bez Tyronea, kad su se iza nje

zatvorila visoka blindirana metalna vrata, ruke su joj poĉele drhtati na upravljaĉu, osjećala se kao dajoj srce bolno

lupa u prsima. Oznojili su joj se gornja usna, pazuha i stražnji dio vrata.Najgore od svega, nije mogla doći do zraka. Um joj je luđaĉki radio poput štakora u kavezu.

Razjapila je usta, hlapljivo je udisala zrak u pluća. Ukratko, osjećala se kao da je netko želi ugušiti.A onda joj se pobunio želudac.

Najbrže što je mogla, zaustavila se uz cestu, posrćući potrĉala prema drveću. Pala je na ruke ikoljena, povraćala je sladak, mlijeĉni cejlonski ĉaj.

Jason, Tyrone i Veronica Hart, svi su sada u strašnoj opasnosti zbog nepromišljenih odluka kojeje donijela. Zadrhtala je od pomisli na to.

Jedno je bilo voditi podružnicu u Odesi, a sasvim drugo biti direktorica Tironu. Možda se nemože nositi s time što je preuzela, možda nema ĉeliĉne živce kakvi su potrebni za donošenje teškihodluka. Gdje je samopouzdanje kojim se diĉila? Ostalo je u onoj NSA-inoj ćeliji s Tyroneom.

Nekako je uspjela doći do Alexandrije i ondje se parkirala. Pognuto je sjedila u autu, vlažno je

ĉelo naslonila na upravljaĉ. Pokušala je suvislo razmišljati, no ĉinilo joj se kao da joj je mozakstjeran u betonsku kocku. Na kraju je gorko zaplakala.

Morala je nazvati Derona, no skamenila se od straha od pomisli na njegovu reakciju kad mukaže da je dopustila da njegova štićenika zatoĉi i muĉi NSA. Gadno je sjebala. I nije imala pojmakako da izgladi stvar. Izbor koji joj je dao LaValle - Veronica Hart za Tyronea - nije dolazio u obzir.

Nakon nekog vremena smirila se dovoljno da izađe iz auta. Poput mjeseĉara kretala se krozgomilu ljudi koja nije ništa slutila o njezinoj patnji. Nije se ĉinilo pravednim što se svijet i daljeokreće, potpuno nezainteresiran i bezosjećajan.

Sklonila se u malen kafić i dok je u torbici tražila mobitel, vidjela je kutiju cigareta. Cigareta ćejoj pomoći umiriti živce, no ako bude stajala vani na hladnoći, još će se više osjećati kao izgubljenaduša. Odluĉila je zapaliti jednu na putu prema autu. Mobitel je stavila na stol i zagledala se u njegakao daje živo biće. Naruĉila je ĉaj od kamilice, dovoljno ju je smirio da uzme telefon u ruke.Utipkala je Deronov broj, no kad je ĉula njegov glas, jezik joj se zalijepio za nepce.

Naposljetku je uspjela izreći svoje ime. Prije negoli ju je stigao pitati kako je prošla misija,zatražila je Kiki, Deronovu djevojku. Odakle je to izvukla, pojma nije imala. Kiki je srela samodvaput. No Kiki je žena; instinktivno, atavistiĉkim nagonom, Soraya je znala da će joj biti lakšepriznati njoj nego Deronu.

Kada se Kiki javila, Soraya ju je pitala bi li mogla doći u mali kafić u Alexandriji. Kada je Kikipitala kada da dođe, Soraya je rekla:

- Odmah. Molim te.Najprije moraš prestati kriviti sebe - rekla je Kiki kada je Soraya završila iscrpno i bolno

prepriĉavanje događaja u NSA-inoj sigurnoj kući. - Osjećaj krivnje te paralizira, a vjeruj mi, trebatće ti sve do zadnje moždane stanice ako kanimo izvući Tyoronea iz one rupetine.

Soraya je digla pogled s blijedog ĉaja.Kiki se nasmiješila, kimnula joj. U tamnocrvenoj haljini, kose smo-tane u punđu, s visećim

naušnicama od kovanog zlata izgledala je još sveĉanije i egzotiĉnije. Bila je barem desetakcentimetara viša od svih u kafiću.

- Znam da moram reći Deronu - reĉe Soraya. - Samo ne znam kako će reagirati.- Neće reagirati toliko loše koliko strahuješ - reĉe Kiki. - Uostalom, Tyrone je odrastao ĉovjek.

I sam je znao da postoji opasnost. Sam je tako odabrao, Soraya. Mogao je odbiti.Soraya je odmahnula glavom:- Upravo je u tome stvar, mislim da nije mogao, ili to barem on nije tako mislio - promiješala je

vruć ĉaj da malo odgodi ono što je morala reći.Onda je podigla pogled, liznula usne:- Znaš, Tyrone se pali na mene.- Dobro jutro!Soraya se zaprepastila:- Ti to znaš?- To znaju svi koji znaju njega, srce. Dovoljno je samo pogledati ga kad se nađete zajedno.Soraya je osjetila da joj se obrazi rumene:- Mislim da bi uĉinio sve što ga zamolim bez obzira na opasnost, ĉak i kad to ne bi htio.-Ali znaš da je to htio.To je bilo toĉno, pomislila je Soraya. Bio je uzbuđen. Nervozan, ali svakako uzbuđen. Još otkad

ga je Deron uzeo pod okrilje, znala je, smetalo mu je što stalno visi po kvartu. Bio je puno pametniji,a Deron je to znao. No nije imao ni volje ni talenta za posao kojim se bavio Deron. Tada se pojavila

ona. Rekao je da u njoj vidi priliku za izlazak iz geta.No još je osjećala stezanje u prsima, muĉninu u želucu. Nije iz glave mogla izbiti prizor Tyronea

na koljenima, s kukuljicom i s rukama vezanim za stol iza njega.- Problijedila si - reĉe Kiki. - Jesi li dobro?Soraya kimne. Htjela je reći Kiki što je vidjela, no nije mogla.Naslutila je da bi razgovorom sve postalo previše stvarno i strašno, zbog silnog straha ponovno

bi poĉela paniĉariti.Onda moramo ići.Sorayi je poskoĉilo srce:- Ne smijemo gubiti vrijeme.Kad su izašle, izvukla je kutiju cigareta i bacila je u najbliži koš za smeće. Više ih nije trebala.Kao što su se i dogovorili, Gala je pokupila Bournea u Jakovljevoj bombili i zajedno su se

vratili u Lorrainein stan. Tek je bilo prošlo deset ujutro; sastanak s Maslovom je tek u podne. Trebaose istuširati, obrijati i malo odmoriti.

Lorraine je bila ljubazna i opskrbila ga priborom za sve troje.Bourneu je dala ruĉnike, britvicu za jednokratnu upotrebu i rekla da će mu oprati i osušiti odjeću

ako želi. Bourne se skinuo u kupaonici, otvorio je vrata tek toliko koliko je bilo dovoljno da Lorrainedoda prljavu odjeću.

- Kad ovo stavim na pranje, Gala i ja idemo van po hranu. Ţeliš li i ti nešto?Bourne je zahvalio:- Donesite mi isto što i sebi.Zatvorio je vrata, otišao do tuša, namjestio je tuš na najjaĉi mlaz.Otvorio je ormarić za lijekove, izvadio alkohol, gazu, kiruršku traku i antibiotsku mast. Tada se

vratio do zahodske školjke, spustio je poklopac i oĉistio oguljenu petu. Dovoljno ju je zlorabio, bilaje crvena i krvava. Istisnuo je mast na gazu, namjestio je na ranu i priĉvrstio.

Tada je mobitel uzeo s ruba umivaonika kamo ga je stavio dok se svlaĉio i nazvao broj koji muje dao Boris Karpov.

- Bi li ti smetalo da odeš sama? - rekla je Gala kada je Lorraine krenula po njezin krzneni kaputiz ormara u hodniku. - Odjednom se ne osjećam najbolje.

Lorraine se vratila do nje:-Što je bilo?- Ne znam - Gala se spustila na bijeli kožni kauĉ. - Malo mi se vrti.Lorraine ju je primila za glavu:- Nagni se naprijed. Stavi glavu među koljena.Gala je uĉinila što joj je rekla. Lorraine je otišla do komode, izvadila bocu votke i malo

natoĉila u ĉašu:- Uzmi, popij to. Bit će ti lakše.Gala je ustala teturavo kao pijanac. Uzela je votku, izlila je niz grlo toliko brzo da se gotovo

ugušila. No tada je žar došao do želuca i oblila ju je toplina.- Jesi dobro? - pitala je Lorraine.- Bolje.- Dobro. Kupit ću ti vrući boršč. Moraš se najesti - navukla je kaput. - Ispruži se na kauĉ.Gala je ponovno uĉinila ono što joj je reĉeno, no ĉim je njezina prijateljica otišla, ustala je.

Kauĉ joj nikada nije bio udoban. Pazeći na ravnotežu, krenula je niz hodnik. Morala je leći na pravikrevet.

Dok je prolazila uz kupaonicu, ĉula je razgovor, ali Bourne je unutra bio sam. Iz znatiželje sepribližila, prislonila uho na vrata. Jasnije je ĉula vodu iz tuša, ali također i Bourneov glas. Vjerojatnoje razgovarao na mobitel.

Ĉula ga je kako govori:- Što je Medvjedjev uĉinio? - razgovarao je o politici s nekim na drugoj strani linije.Upravo je htjela maknuti uho s vrata kada je ĉula Bournea:- Nije mi se posrećilo s Tarkanianom... Ne, ne, ubio sam ga...Morao sam, nisam imao izbora.Gala je ustuknula kao da je uhom dotaknula vruće željezo. Nekoje vrijeme zurila u zatvorena

vrata, a onda se udaljila od njih. Bourne je ubio Mišu! Bože mili, rekla je u sebi. Kako je mogao? Aonda, sjetivši se Arkadina, Mišina najboljeg prijatelja, ponovi Bože mili.

26Dimitrij Maslov imao je oĉi poput ĉegrtuše, hrvaĉka ramena i zidarske ruke. No bio je odjeven

kao bankar kad se Bourne s njime našao u skladištu koje je moglo proći za zrakoplovni hangar. Nosioje trodijelno odijelo iz Savile Rowa s bijelim prugicama, košulju od egipatskog pa-muka ikonzervativnu kravatu. Njegove snažne noge imale su neobiĉno silna stopala, kao da su mu ihpresadili s drugog, manjeg tijela.

- Uopće mi nemoj govoriti kako se zoveš - rekao je uzimajući deset tisuća švicarskih franaka -jer ionako uvijek pretpostavim da je lažno.

Bilo je to jedno od mnogobrojnih skladišta u ĉađavoj industrijskoj zoni u predgrađu Moskve, aupravo je zbog toga bilo neupadljivo. Kao i susjedna skladišta, prednji je dio bio pun kutija i sandukanaslaganih u uredne hrpe na drvenim paletama gotovo do stropa. U jednom je kutu stajao viliĉar. Krajnjega se nalazio pano s mnoštvom priĉvršćenih leta-ka, bilježaka, raĉuna, oglasa i obavijesti. Goležarulje na kraju metalnih žica gorjele su poput sićušnih sunaca.

Nakon što su Bournea struĉno prepipali tražeći oružje i prislušne uređaje, poveli su ga krozvrata do poploĉene kupaonice koja je smrdjela na urin i ustajali znoj. U njoj se nalazilo korito poĉijem je dnu polako tekla voda i niz odjeljaka za WC. Odveli su ga do zadnjeg odjeljka, no umjestozahodske školjke, unutra su bila vrata. Uz pratnju dvojice krupnih Rusa, ušao je u labirint ureda, ajedan od njih bio je podignut na ĉeliĉnu platformu priĉvršćenu za zid. Stubama su se popeli do vrata,a pratnja ga je tada ostavila samoga, vjerojatno zato da ĉuvaju stražu.

Maslov je sjedio iza izrezbarenog stola. S obiju strana stajala su još dvojica muškaraca,zamijenili su onaj par vani. U jednom je kutu sjedio ĉovjek s ožiljkom ispod oka, ĉinio bi se sasvimnepristupaĉnim da nije nosio kriĉavu košulju s havajskim uzorkom. Bourne je osjećao da je još netkoiza njega, leđima okrenut otvorenim vratima.

- Ĉujem da si me želio vidjeti - Maslovljeve oĉi nalik ĉegrtuši na žarkom svjetlu sjajile su žutimsjajem. Podigao je lijevu ruku, ispružio dlan okrenut prema gore, kao da od sebe odmahuje prašinu. -Međutim, ovdje je netko tko želi vidjeti tebe.

Kao kroz maglu, silueta iza Bournea krenula je naprijed. Bourne se okrenuo u poluĉuĉnju iugledao ĉovjeka koji ga je napao u Tarkanianovu stanu. Nožem je nasrnuo na Bournea. Bilo jeprekasno da Bourne sprijeĉi napad pa se izmaknuo, lijevom rukom je zgrabio ĉovjeka za desni zglob,iskoristio je njegov zalet da ga povuĉe naprijed tako da je licem naletio na Bourneov podignuti lakat.

Pao je. Bourne mu je cipelom gazio zapešće sve dok nije ispustio nož, a tada ga je Bournepodigao. Istog su trenutka dva krupna stražara izvukla pištolje i naciljala ga svojim Glockovima.Ignorirajući ih, Bourne je primio nož desnom rukom tako da je držak bio okrenut od njega. Prekostola je rukom zamahnuo prema Maslovu.

No Maslov je zurio u ĉovjeka u havajskoj košulji.- Ja sam Dimitrij Maslov - rekao je Bourneu.Ustao je krupan ĉovjek u bankarskom odijelu, s poštovanjem je kimnuo prema Maslovu koji mu

je dao nož i sjeo za stol.- Vodi Evseja van i nabavi mu novi nos - rekao je Maslov nikom određenom.Krupan ĉovjek u bankarskom odijelu podigao je omamljenog Evseja i odvukao ga iz ureda.- Zatvori vrata - rekao je Maslov, ponovno nikom određenom.No ipak, jedan je snažan tjelesni ĉuvar otišao do vrata, zatvorio ih i leđima se naslonio na njih.

Istresao je cigaretu i zapalio je.- Sjedni - rekao je Maslov. Otvorio je ladicu, izvadio Mauser, položio ga na stol tako da ga

može brzo dohvatiti. Tek je tada podigao oĉi i ponovno promotrio Bournea. - Moj dragi prijateljVanja kaže da radiš za Borisa Karpova. Kaže da tvrdiš da imaš podatke koje bih mogao iskoristitiprotiv određenih pojedinaca koji se pokušavaju progurati na moj teritorij. - Prstima je tapkao podršku Mausera. - No bio bih previše naivan kad bih vjerovao da ćeš te podatke podijeliti sa mnombesplatno. Pa da vidimo onda, Sto želiš?

Ţelim znati kako si povezan s Crnom legijom?Ja? Nikako.Ali ĉuo si za njih.Naravno da sam ĉuo za njih - namrštio se Maslov. - Kamo ovo vodi?Poslao si svojeg ĉovjeka, Evseja, u stan Mikhaila Tarkaniana. Tarkanian je bio pripadnik Crne

legije.Maslov je ispružio ruku:- Gdje si to ĉuo?Radio je protiv nekih ljudi... mojih prijatelja.Maslov je slegnuo ramenima:Možda je tako, ali ja o tome ništa ne znam. No ono što ti mogu reći jest da Tarkanian nije bio

ĉlan Crne legije.Zašto je onda Evsej bio ondje?Aha, sad smo došli do srži problema - Maslov je stavio palac između kažiprsta i srednjeg prsta

složivši svugdje poznatu gestu. -Pokaži mi kako ruka ruku mije, pomozi mi kako bih pomogao tebi, kako bi Jerry Maguire rekao.Nacerio se, ali njegove su žute oĉi i dalje bile odsutne i zlokobne:- lako, da ti iskreno kažem, sumnjam da uopće ima neke love. Hoću reći, zašto bi mi Federalna

agencija za borbu protiv narkotika uopće htjela pomoći? To bi bilo protiv jebene zdrave pameti.Bourne je napokon privukao stolac i sjeo. U mislima je vrtio dugaĉak razgovor s Borisom kojeg

je nazvao iz Lorraineina stana, kada inu je rekao kakvo je trenutaĉno politiĉko stanje u Moskvi.- To nema nikakve veze s narkoticima i ima puno veze s politikom.Federalnu agenciju za borbu protiv narkotika vodi Cerkesov koji se našao u ratu koji ide

paralelno uz tvoj, rat silovika - rekao je Bourne.Ĉini se da je predsjednik već odabrao sljedećeg nasljednika.- Onog seratora Mogiloviĉa - kimnuo je Maslov. - Da, pa što?- Ĉerkesov ga ne voli, a evo zašto. Mogiloviĉ je nekoć davno radio za predsjednika u gradskoj

upravi u Petrogradu. Predsjednik ga je zadužio za pravni odjel VM-ove industrije celuloze i papira.Mogiloviĉ

je brzo sredio da VM osnaži i postane najveća ruska industrija drva i celuloze. Sada jedna od

najvećih ameriĉkih tvornica papira kupuje pedeset posto VM-a za stotine milijuna dolara.Dok je Bourne govorio, Maslov je izvadio nož za pisma, marljivo je ĉistio prljavštinu pod

uređenim noktima. Samo Sto nije poĉeo zijevati:- Sve je to javno poznata stvar. Kakve to ima veze sa mnom?- Ono što nije svima poznato jest da je Mogiloviĉ sebi sredio dogovor prema kojem je dobio

pozamašan broj VM-ovih dionica kad je tvrtka privatizirana preko RAB banke. Tada je bilo pitanja oMogiloviĉevoj povezanosti s tom bankom, no nekim su ĉudom otklonjena. Prošle je godine FMotkupio dvadeset i pet posto uloga koji je RAB banka uzela kako bi se osigurali da privatizacijaprođe bez problema. Dogovor je blagoslovio Kremlj.

- Drugim rijeĉima, predsjednik - Maslov je sjeo uspravno i odložio nož za pisma.- Tako je - reĉe Bourne. - A to znaĉi da Mogiloviĉ kani zgrnuti golemu lovu kroz prodaju

Amerikancima, a predsjednik ne bi bio sretan da javnost dozna kako.- Tko zna koliko je predsjednik upleten u dogovor?Bourne kimne.- Stani malo - reĉe Maslov. - Prošli je tjedan službenik banke pronađen svezan, izmuĉen i

ugušen u garaži na svojem imanju. Zapamtio sam jer je ured javnog tužitelja izjavio da je poĉiniosamoubojstvo.

Tome smo se dobro nasmijali.- Sluĉajno je baš on vodio odjel zadužen da odobri zajam drvenoj industriji.- Ĉovjek s jakim dokazima koji bi mogli uništiti Mogiloviĉa, a time i predsjednika - rekao je

Maslov.- Moj mi šef kaže da je taj ĉovjek imao pristup dokazu, ali ga nije doista držao u rukama.

Njegov je pomoćnik utekao s dokazima nekoliko dana prije ubojstva i sada ga ne mogu pronaći -Bourne je stolac primaknuo naprijed. - Kad nam ga pronađete i predate nam papire kojima ćemooptužiti Mogiloviĉa, moj je šef spreman jednom za svagda završiti rat između vas i Azera u vašukorist.

- A kako će to uĉiniti, dovraga?Bourne je rasklopio mobitel, pustio je MP3-datoteku koju mu je poslao Boris. Bio je to

razgovor između glavešine Azera i jednog od njegovih ljudi u kojem naruĉuje ubojstvo rukovoditeljaRAB banke.

Boris je, kao pravi Rus, ĉuvao dokaze da ih iskoristi za nešto, umjesto da odmah krene naglavešinu Azera.

Maslov se široko nacerio:- Jebote - reĉe. - To te ja pitam!Nakon nekog vremena Arkadin je shvatio da Devra stoji nad njim. Ne pogledavši je, podigao je

valjak koji je uzeo Heinrichu.Izađi iz plićaka - rekla je, a kad je vidjela da se Arkadin ne miĉe, sjela je na brežuljak pijeska

iza njega.Heinrich je ležao ispružen na leđima kao da se sunĉa pa je zaspao.More je ispralo krv.Nakon nekog vremena Arkadin se pomaknuo unatrag, najprije na taman pijesak, a onda izvan

linije mora, na mjesto gdje je Devra sjedila skvrĉenih nogu, s bradom na koljenima. Tada jeprimijetila da mu na lijevom stopalu nedostaju tri prsta.

- Bože moj, - reĉe - što je bilo s tvojim stopalom?Stopalo je upropastilo Marlene. Tri prsta koja su nedostajala na Arkadinovu lijevom stopalu.

Marlene je pogriješila i pitala što se dogodilo.- Nezgoda - rekao je Arkadin uvježbanom lakoćom. - Kad sam prvi put bio u zatvoru, raspao se

stroj za utiskivanje, glavni mi je cilin-dar pao na nogu. Smrskao mi je prste, pretvorio ih u kašu. Morali su mi ih amputirati.Bila je to laž, zgodna izmišljotina koju je Arkadin prilagodio prema događaju koji se zbio za

prvog boravka u buksi. Barem je to bila istina.Jedan je tip maznuo cigarete ispod Arkadinova kreveta. Taj je ĉovjek radio na stroju za

utiskivanje. Arkadin je sredio stroj tako da je sljedeći dan kad ga je pokrenuo cilindar pao tomĉovjeku na nogu. Ishod nije bio lijep; njegovo se vrištanje jasno ĉulo po cijelom zatvoru. Na kraju sumu morali odrezati desnu nogu na mjestu koljena.

Od tog je dana bio oprezan s Marlene. Privlaĉio ju je, to mu je bilo priliĉno jasno. Pomaknulase s objektivnog pijedestala, s posla koji joj je zadao Icoupov. Nije krivio Icoupova. Htio je ponovitiIcoupovu da mu neće nauditi, no znao je da mu ne bi povjerovao. Zašto i bi? Imao je dovoljno dokazakoji upućuju na suprotno i lako je mogao biti nervozan. No bez obzira na to, Arkadin je osjećao damu Icoupov nikada neće okrenuti leđa. Icoupov neće iznevjeriti obećanje da Arkadina uzme podsvoje okrilje.

Međutim, morao je poduzeti nešto u vezi s Marlene. Ne samo zbog toga što je vidjela njegovostopalo; Icoupov ga je vidio, također.

Arkadin je znao za njezine slutnje da osakaćeno stopalo ima veze sa strašnim morama koje gamuĉe, da je povezano s neĉim što joj ne može reći. Nije ju ĉak niti sasvim zadovoljila priĉa koju jojje ispriĉao. Zadovoljila bi sve druge, ali ne i Marlene. Nije pretjerivala kada je rekla da imanevjerojatnu sposobnost naslutiti toĉno ono što klijent od nje želi i pronaći naĉin da mu pomogne.

No problem je bio u tome što Arkadinu nije mogla pomoći. Nitko mu nije mogao pomoći. Nitkonije smio znati što je doživio. Nije dolazilo u obzir.

- Govori mi o majci i ocu - rekla je Marlene. - I nemoj ponavljati nebuloze koje si prodao onompsihijatru koji bio ovdje prije mene.

Bili su na jezeru Lugano. Bio je ugodan ljetni dan, Marlene je nosila dvodijelni kupaći kostim,crven s velikim ružiĉastim toĉkama. Nosila je gumene ružiĉaste natikaĉe, a šilt joj je štitio lice odsunca. Malen motorni ĉamac bio je okrenut prema vjetru, sidro je bilo spušteno. Blagi valovipovremeno su ljuljali ĉamac kad bi uz njih kristalnoplavom vodom prošle jahte. Mjestašce Campioned'Italia uzdizalo se na brdu poput slojeva šlaga na torti.

Arkadin se zagledao u nju. Ţivciralo ga je što je ne može zastrašiti.Druge je ljude plašio; tako se snalazio kada je ostao bez roditelja.- Što je, misliš da mi majka nije umrla okrutnom smrću?- Zanima me tvoja majka prije smrti - ležerno reĉe Marlene. - Kakva je bila?- Zapravo, veoma je sliĉila tebi.Marlene ga zlokobno pogleda.- Ozbiljno - reĉe. - Moja je majka bila tvrda kao kamen. Znala se suprotstaviti mojem ocu.Marlene je iskoristila priliku:- Zašto je to morala ĉiniti? Je li tvoj otac bio nasilan?Arkadin slegne ramenima:- Vjerojatno ne više od drugih oĉeva. Kad bi ga naljutili na poslu, iskaljivao se na njoj.-1 tebi je to normalno.- Ne znam što znaĉi rijeĉ normalno.- No navikao si na zlostavljanje, zar ne?

- Nije li to navođenje svjedoka, odvjetnice?- Ĉime se bavio tvoj otac?- Bio je consigliere, odvjetnik, za Kazanskaju, obitelj moskovske grupperovke koja kontrolira

krijumĉarenje droge i prodaju stranih automobila u gradu i okolici.Nije bio ništa tome sliĉno. Arkadinov je otac radio u željezari, bio je siromašan, oĉajan, pijan

k'o smuk dvadeset i ĉetiri sata na dan, baš kao i svi u ostali u Nižnjem Tagilu.Onda su nasilje i zlostavljanje za njega prirodna stvar.Nije on bio na ulici - reĉe Arkadin, još više lažući.Kratko se nasmiješila:Dobro, a što ti misliš odakle dolaze tvoji nasilni ispadi?- Da ti kažem, morala bi me ubiti.Marlene se nasmijala:- Hajde, Leonide Daniloviĉu. Zar ne želiš pomoći gospodinu Icoupovu?- Naravno da želim. Ţelim da ima povjerenja u mene.- Onda mi reci.Arkadin je neko vrijeme sjedio. Godilo mu je sunce na podlakticama. Sunce mu je zategnulo

kožu preko mišića, nabrekli isu. Osjećao je kucanje svojeg srca kako da sluša glazbu. Samo natrenutak osjetio se slobodan, bez svojeg bremena, kao da pripada nekome drugome, možda nekomnapaćenom liku iz ruskih romana. Tada se prošlost vratila silovitom brzinom kao šaka u trbuh igotovo je povraćao.

Vrlo polako, vrlo smireno odvezao je tenisice i izuo ih. Skinuo je bijele sportske ĉarape ipokazalo se njegovo lijevo stopalo s dva prsta i tri sitna batrljka, kvrgava, ružiĉasta poput toĉkica naMarleneinom kupaćem kostimu.

- Evo što se dogodilo - reĉe. - Kad sam imao ĉetrnaest godina, moja je majka oca opalila tavompo glavi. Upravo se bio vratio kući mrtav pijan, smrdio je na drugu ženu. Ležao je potrbuške nakrevetu, spokojno je hrkao, a onda zum! Uzela je tešku tavu od lijevanog željeza koja je visjela nazidu i, bez ijedne jedine rijeĉi, udarila ga deset puta

po istom mjestu. Možeš zamisliti kako mu je lubanja izgledala kad je završila.Marlene je sjedila. Ĉinilo se da teško diše. Naposljetku reĉe:- Ovo nije još jedna od tvojih usranih priĉa, zar ne?- Ne, - reĉe Arkadin - nije.-A gdje si bio ti?- Što misliš gdje sam bio? Kod kuće. Sve sam vidio.Marlene je stavila ruku na usta:- Bože moj.Izbacivši tu otrovnu bombu, Arkadin je osjetio olakšanje, ali znao je što sada slijedi.- Što se onda dogodilo? - rekla je kad se napokon smirila.Arkadin je duboko uzdahnuo:- Povezao sam joj usta, zavezao joj ruke iza leđa i strpao je u ormar u svojoj sobi.-I?- Izašao sam iz stana i više se nikada nisam vratio.- Kako? - na njezinu licu ocrtavala se iskrena užasnutost. - Kako si to mogao uĉiniti?- Sad ti se gadim, zar ne? - Nije to rekao ljutito, nego na neki naĉin pomireno sa sudbinom. Zašto

joj se ne bi gadio? Kad bi samo znala cijelu istinu.- Detaljnije mi opisi događaj u zatvoru.

Aradin je istog trena shvatio da želi pronaći nedosljednosti u priĉi.Bila je to klasiĉna ispitivaĉka tehnika. Nikada neće doznati istinu.- Hajdemo plivati - naglo reĉe. Zatim je skinuo kratke hlaĉe i majicu.Marlene odmahne glavom:- Nisam raspoložena. Samo ti idi ako...- Hajde, dođi.Bacio ju je u vodu, ustao i zaronio za njom. Pronašao ju je ispod vode, ritala se nogama da se

vrati na površinu. Bedra je omotao oko njezina vrata, skupio gležnjeve, jaĉe je stisnuo. Izronio je napovršinu, primio se za ĉamac, obrisao vodu s oĉiju dok se ona pokušavala osloboditi. Ĉamci suprošli uz njih. Mahnuo je dvjema djevojkama, dugaĉka kosa vijorila je iza njih kao konjska griva.Poželio je zapjevušiti koju ljubavnu pjesmu, no uspio se sjetiti samo teme iz filma Most na rijeciKwai.

Nakon nekog vremena, Marlene se prestala opirati. Osjetio je njezinu težinu pod sobom, nježnose zibala na valovima. Nije htio, uistinu nije htio, no neželjena slika njegova starog stana samo mu sepojavila u mislima. Rupetina, prljava trošna zgrada, usrana sovjetska građevina puna štetoĉina.

Siromaštvo starog nije sprijeĉilo da troši druge žene. Kad je jedna od njih zatrudnjela, odluĉilaje zadržati dijete. On je bio za to, rekao joj se. Pomoći će joj kako bude mogao. No ono što je uistinuhtio, bilo

je dijete koje mu njegova jalova žena nije mogla roditi. Kad se Leonid rodio, djevojci je uzeodijete s naruĉja, donio je Leonida svojoj ženi da ga odgoji.

Ovo je dijete koje sam oduvijek htio, ali mi ga ti nisi mogla dati rekao joj je.Pokorno je odgojila Arkadina, bez prigovora, jer kamo je u Nižnjem Tagilu jalova žena mogla

otići? Međutim, kad njezina muža nije bilo kod kuće, zakljuĉala bi djeĉaka u ormar u njegovoj sobi iostavila ga ondje satima. Spopao ju je luđaĉki bijes i nije popuštao. Prezirala je taj plod muževasjemena i morala je kazniti Leonida jer nije mogla kazniti njegova oca.

Za vrijeme jedne od tih dugaĉkih kazni Arkadina je probudila užasna bol u lijevom stopalu. Nijebio sam u ormaru. Nekolicina štakora, velikih poput oĉevih cipela, kretala se naprijed-natrag, ciĉalisu, škrgutali zubima. Uspio ih je pobiti, ali tek nakon što su dovršili zapoĉeto. Pojeli su mu tri nožnaprsta.

27- Sve je poĉelo s Pjotrom Zilberom - rekao je Maslov. - To jest, s njegovim mlađim bratom,

Aleksejem. Aleksej je pametnjaković.Pokušao se silom nametnuti jednom od mojih dobavljaĉa za strane automobile. Mnogo je ljudi

poginulo, ĉak i neki od mojih ljudi i moj dobavljaĉ. Zbog toga sam ga dao ubiti.Dimitrij Maslov i Bourne sjedili su u stakleniku na krovu skladišta u kojem je Maslov imao

ured. Oko njih se nalazilo mnoštvo raskošna tropskog cvijeća: orhideje, veliĉanstven crveniflamingov cvijet, raj-ske ptice, bijeli đumbir, helikonija. Zrak su proželi miomirisi ružiĉasteplumerije i bijelog jasmina. Bilo je toplo i vlažno, Maslov se savršeno uklopio u svojoj košuljisvijetlih boja s kratkim rukavima. Bourne je podvrnuo rukave. U prostoriji se nalazio stol s bocomvotke i dvjema ĉašama. Već su popili prvo piće.

- Zilber je povukao veze, sredio je da mojeg Borju Maksa pošalju u strogo ĉuvanu zatvorskukoloniju 13 u Nižnjem Tagilu. Jesi li ĉuo za to?

Bourne kimne. Conklin je nekoliko puta spomenuo taj zatvor.- Onda znaš da ondje nema šale - Maslov se nagnuo naprijed, ponovno napunio ĉaše, jednu dao

Bourneu, a drugu uzeo sebi.

- Unatoĉ tomu Zilber nije bio zadovoljan. Unajmio je nekog jako, jako dobrog da se uvuĉe uzatvor i ubije Maksa - ispijajući votku, okružen žarkim bojama, doimao se potpuno opuštenim. -Samo je jedna osoba mogla izvesti sve to i izvući živu glavu: Leonid Daniloviĉ

Arkudin.Volka je Bourneu iznimno godila, njegovu iscrpljenu tijelu povratila je toplinu i snagu. Na vrhu

jednog obraza još je imao mrlju krvi, sada se već osušila, no Maslov je nije niti gledao nitikomentirao.

Govori mi o Arkadinu.Maslov je proizveo životinjski zvuk:Sve što trebaš znati jest da je taj kuĉkin sin ubio Pjotra Zilbera.Bog zna zašto. Onda je nestao s lica zemlje. Poslao sam Evseja da vrebau stanu Miše Tarkaniana. Nadao sam se da će se Arkadin vratiti onamo.No umjesto njega pojavio si se ti.- Što tebe briga za Zilberovu smrt? - upita Bourne. - Prema onom što si mi rekao, niste se baš

voljeli.- Ĉuj, ne mora mi se netko sviđati da bih surađivao s njim.- Ako si htio surađivati sa Zilberom, nisi smio ubiti njegova brata.- Moram paziti na svoj ugled - Maslov je pijuckao votku. - Pjotr je znao u kakvo se sranje

uvalio njegov brat, a je li ga sprijeĉio? Kako bilo da bilo, bila je to iskljuĉivo stvar posla. Pjotr je topreviše uzeo k srcu.

Ispada da je bio jednako nepromišljen kao i njegov brat.Eto ga opet, pomisli Bourne, uvrede na raĉun Pjotra Zilbera. Zašto je onda on vodio tajnu

mrežu?- Što si ti htio od njega?- Ţelio sam Pjotrovu mrežu. Zbog rata s Azerima, tražio sam novi, sigurniji naĉin kretanja droge.

Zilberova je mreža bila savršeno rješenje.Bourne je odložio votku:- Zašto bi Zilber htio imati posla s Kazanskajom?- Sad si otkrio koliko si neupućen - Maslov ga je znatiželjno promotrio. - Zilber bi želio novac

za financiranje svoje organizacije.- Misliš, svoje mreže.- Mislim upravo ono što sam rekao - Maslov se ozbiljno i dugo zagledao u Bournea. - Pjotr

Zilber bio je pripadnik Crne legije.Poput mornara koji predosjeća oluju, Devra je odluĉila prestati Arkadina dalje ispitivati o

osakaćenom stopalu. U tom je trenutku drhtao od napetosti kao luk nategnut do maksimuma. Pogled jes njegove lijeve noge prebacila na Heinrichovo truplo, upijalo je sunce koje mu više ništa nećekoristiti. Osjetila je opasnost kraj sebe i pomislila na svoj san: potragu za nepoznatim stvorenjem,osjećaj potpune osamljenosti, strah koji je rastao i rastao do nepodnošljivosti.

- Sad imaš paket - rekla je. - Je li sada gotovo?Arkadin na trenutak nije ništa rekao, a sada se pitala je li prekasno postavila pitanje da skrene

temu, hoće li se sada iskaliti na njoj zato što ga je pitala što je bilo s prokletim stopalom.Arkadina je spopao luđaĉki bijes, tresao ga je dok mu zubi nisu poĉeli cvokotati unutar lubanje.

Bilo bi tako lako okrenuti se prema njoj, nasmiješiti se i zavrnuti joj vrat. Tako malo truda: pravasitnica.

No nešto ga je zaustavilo, nešto ga je rashladilo. Bila je to njegova vlastita volja. Nije-ju-htio-

ubiti. Barem ne još. Sviđalo mu se sjediti na plaži kraj nje, a bilo je toliko malo toga što se njemusviđalo.

- Još moram prekinuti ostatak mreže - naposljetku je rekao. - Iako, mislim da to trenutaĉno nijeni važno. Isuse, sastavio ju je sumanuti glavešina, premlad da bi znao za oprez, za njega su radiliovisnici o drogama, okorjeli kockari, slabići i ljudi koji su izgubili vjeru. Pravo je ĉudo što je mrežauopće funkcionirala. Vjerojatno bi se sama uništila prije ili poslije.

No što je on znao? On je samo ratnik uvuĉen u nevidljiv rat. Nije na njemu da traži razloge.Izvadio je mobitel i nazvao Icoupova.- Gdje si? - pitao je njegov šef. - Ĉujem buku.- Na plaži sam - rekao je Arkadin.- Što? Na plaži?- Kilyos. Predgrađe Istanbula - reĉe Arkadin.- Nadam se da ti lijepo uživaš dok smo mi ovdje gotovo u panici.Arkadin je potpuno promijenio izraz lica:- Što se dogodilo?- Onaj je gad ubio Haruna, eto što se dogodilo.Znao je koliko Harun Ilijev znaĉi Icoupovu. Isto koliko Miša znaĉi njemu. Stijena, netko tko će

ga držati na mjestu, sprijeĉiti da nestane u bezdanu mašte.- Imam jednu dobru vijest - reĉe - imam paket.Icoupov je uzdahnuo:- Napokon! Otvori ga - zapovjedio je. - Reci mi je li dokument unutra.Arkadin je uĉinio kao što mu je reĉeno, slomio je voštani peĉat, strgnuo plastiĉni ĉep koji je

zatvarao valjak. Unutra su se nalazili ĉvrsto smotani listovi svijctloplavog arhitektonskog papira kojisu se rastvorili kao jedra. Bila su ĉetiri lista. Hitro ih je pregledao.

Tjeme mu se oznojilo:Gledam arhitektonske nacrte.To je meta napada.Na nacrtima je - reĉe Arkadin - Empire State Building u New Yorku.TREĆA KNJIGA28Bourneu je trebalo deset minuta da dobije dobru vezu s profesorom Specterom, a onda još pet

da ga njegovi ljudi dignu iz kreveta. UWashingtonu je bilo 5 ujutro. Maslov je otišao dolje pobrinuti se za posao, a Bournea je ostavio

samoga u stakleniku da obavi pozive.Bourne je vrijeme iskoristio za razmišljanje o onome što mu je rekao Maslov.Ako je istina da je Pjotr bio ĉlan Crne legije, onda se javljaju dvije mogućnosti. Prva je ta da je

Pjotr pod profesorovim nosom vodio svoj posao. To je već bilo dovoljno grozno. Druga je bila jošgora, to jest, da je profesor jedan od ĉlanova. No zašto bi ga onda Crna legija napala?

Bourne je svojim oĉima vidio tetovažu na ruci ĉovjeka koji je napao Spectera, udario ga iodvukao s ulice.

U tom je trenutku Bourne ĉuo Specterov glas:- Jasone, - rekao je, oĉito bez daha - što se dogodilo?Bourne ga je obavijestio o novostima, na kraju je iznio podatak da je Pjotr ĉlan Crne legije.Na liniji je dugo vladala tišina.- Profesore, jeste li dobro?

Specter se nakašljao:- Dobro sam.No nije zvuĉao dobro, a kad se tišina još protegnula, Bourne je pokušao naslutiti kako se njegov

mentor osjeća.- Gledajte, žao mi je zbog vašeg Baronova. Njegov ubojica nije bio pripadnik Crne legije, nego

agent NSA poslan da ubije mene.Cijenim tvoju ljubaznost rekao je Specter. Tugovat ću za Bar-onovom, no on je bio upoznat s

opasnostima. Poput tebe u taj je rat ušao otvorenih oĉiju.Nastupila je još jedna tišina, ova je bila neugodnija od zadnje.Naposljetku Specter reĉe:- Jasone, bojim se da sam ti zatajio nešto iznimno važno. Pjotr Zilber bio je moj sin.- Vaš sin? Ali zašto mi to niste odmah rekli?- Zbog straha - reĉe profesor. - Toliko sam godina tajio njegov stvarni identitet da mi je to

prešlo u naviku. Morao sam Pjotra zaštititi od njegovih neprijatelja, mojih neprijatelja, neprijateljakoji su odgovor-ni za ubojstvo moje supruge. Smatrao sam da je najbolji naĉin da to postignempromjena imena. Tako se u ljeto svoje šeste godine Aleksej Specter tragiĉno utopio, a rođen je PjotrZilber. Ostavio sam ga kod prijatelja, sve sam ostavio i došao u Ameriku, u Washington, iznova

sam zapoĉeo život bez njega. Bilo je to najteže što sam ikada uĉinio.No kako se otac može odreći sina kada ga ne može zaboraviti?Bourne je toĉno znao o ĉemu govori. Spremao se reći profesoru što je doznao o njegovoj ekipi

ološa i propaliteta, no nije mu se ĉinilo da je trenutak prikladan za još loših vijesti.- Zato ste mu pomagali? - nagađao je Bourne. - Potajno?- Najtajnije što sam mogao - odgovori Specter. - Nisam mogao dopustiti da nas netko poveže,

nisam mogao dopustiti da itko zna da je moj sin i dalje živ. To je najmanje što sam mogao uĉiniti zanjega.

Jasone, nisam ga vidio od njegove šeste godine.Ĉuvši ogoljen jad u Specterovu glasu, Bourne je malo priĉekao:- Što se dogodilo?- Uĉinio je nešto vrlo glupo. Odluĉio je sam krenuti na Crnu legiju.Godinama se infiltrirao u organizaciju. Otkrio je da Crna legija planira velik napad na podruĉju

Amerike, a onda se mjesecima pokušavao približiti projektu. Naposljetku je u rukama imao rješenjekako ih uništiti: ukrao je planove za njihovu metu. Budući da smo morali iznimno paziti na izravnukomunikaciju, predložio sam mu da putem svoje mreže meni prebaci podatke s planovima Crnelegije. Tako mi je htio poslati planove.

- Zašto ih jednostavno nije snimio i poslao vam ih digitalnim putem?- Pokušao je, no to nije upalilo. Papir na kojem su otisnuti nacrti premazan je slojem koji

onemogućuje bilo kakvo kopiranje. Morao mi je dati baš te planove.- Vjerojatno vam je rekao sadržaj planova - reĉe Bourne.- Htio je, - reĉe profesor - no uhvaćen je prije nego što je to stigao uĉiniti, odveli su ga u

Icoupovljevu vilu gdje ga je Arkadin muĉio i ubio.Bourne je u svjetlu novih podataka koje mu je profesor rekao razmislio o posljedicama:- Mislite li da im je rekao da je vaš sin?- Brinem se zbog toga otkad su me pokušali oteti. Bojim se da bi Icoupov mogao znati za naše

krvno srodstvo.- Poduzmite sve mjere opreza, profesore.

- Upravo to i planiram, Jasone. Za jedan sat napuštam Washington. U međuvremenu moji su ljudinaporno radili. Primili smo vijest da je Icoupov poslao Arkadina da Pjotrovoj mreži preotmeplanove. Za sobom ostavlja trag mrtvih tijela.

- Gdje je on sada? - reĉe Bourne.- U Istanbulu, no to ti neće puno pomoći - reĉe Specter - jer će sigurno već otići dok ti onamo

stigneš. Međutim, u ovom je trenutku ipak najvažnije da ga pronađemo jer smo potvrdili da je uzeoplanove kuriru kojeg je ubio u Istanbulu, a vrijeme do napada istiĉe.

- Odakle je došao kurir?- Iz Mtinchena - reĉe profesor. - On je bio zadnja karika u lancu i planove je trebao donijeti

izravno meni.- Prema ovome što mi govorite jasno je da Arkadin ima dva cilja- reĉe Bourne. - Prvi, uzeti planove. Drugi, trajno zaustaviti Pjotrovu mrežu tako da ubije sve

ĉlanove jednog po jednog. Ţiv je ostao samo Dieter Heinrich, kurir u Munchenu.- Kome je u Munchenu Heinrich trebao dostaviti planove?- Egonu Kirschu. Kirsch je moj ĉovjek - reĉe Specter. - Već sam ga upozorio na opasnost.Bourne je na trenutak razmišljao:- Zna li Arkadin kako izgleda Kirsch?- Ne zna, a ne zna ni mlada žena koja je s njim. Ona se zove Devra.Jedna je od Pjotrovih ljudi, no sada Arkadinu pomaže ubiti svoje bivše kolege.- Zašto bi to uĉinila? - pitao je Bourne.- Nemam pojma - reĉe profesor. - Bila je zagonetka još u Sevastopolju gdje se pridružila

Arkadinu. Nije imala prijatelja, nije imala obitelji, državno siroĉe. Moji ljudi dosad nisu pronašliništa korisno. U

svakom sluĉaju, Kirscha ću izvući iz Mtinchena.Bourneov je um radio sto na sat:- Nemojte to uĉiniti. Maknite ga iz njegova stana na neko sigurno mjesto u gradu. Ja idem na prvi

let za Munchen. Prije nego što odem odavde, želim sve podatke o Kirschovu životu koje mi možetenabaviti; gdje je rođen, gdje je odrastao, tko su mu prijatelji, obitelj, gdje je išao u školu, svaki detaljkoji možete pronaći. Prouĉit ću to za vrijeme leta, a onda se naći s njim.

- Jasone, ne sviđa mi se kamo vodi ovaj razgovor - reĉe Specter.Slutim da znam što si smislio. Ako imam pravo, ti kaniš zamijeniti Kirscha. To ti zabranjujem.

Ne dopuštam ti da budeš mamac za Arkadina. To je previše opasno.- Malo je kasno za premišljanje, profesore - reĉe Bourne. - Iznimno je važno da pronađem te

planove, sami ste to rekli. Vi odradite svoj dio, a ja ću svoj.- Pošteno - reĉe Specter nakon kratka oklijevanja. - No moj dio posla ukljuĉuje i jednog

prijatelja koji radi kraj Munchena.Bourneu se nije svidjelo kako to zvuĉi:- Kako to mislite?- Već si jasno dao do znanja da radiš sam, Jasone, ali Jens je netko tko bi ti mogao dobro ĉuvati

leđa. Dobro je upoznat s prljavim poslovima.Profesionalni ubojica za najam, pomisli Bourne:- Hvala vam, profesore, ali ipak ne bih.- To nije molba, Jasone - ton Specterova glasa davao je do znanja da ga ne smije ljutiti. - Jens je

moj uvjet ako želiš zauzeti Kirschovomjesto. Neću ti dopustiti da sam uđeš u tu klopku. To je moja konaĉna odluka.

Dimitrij Maslov i Boris Karpov zagrlili su se kao stari prijatelji, a Bourneje u tišini stajao. Kad je u pitanju ruska politika, ništa ga ne bi smjelo iznenaditi, no ipak se

ĉudio što vidi visokopozicioniranog pukovnika Federalne agencije za borbu protiv narkotika kakoljubazno pozdravlja glavešinu Kazanskaje, jedne od dviju ozloglašenih narko-grupperovke.

Taj se neobiĉan susret dogodio u Bar-Daku, kraj Lenjinskog prospekta. Klub su otvorili zaMaslova, što nije ni bilo ĉudno jer je on bio vlasnik. Bar-Dak je na modernom ruskom slengu znaĉilo"bordel" i

"kaos". Bar-Dak nije bio ni jedno od toga, iako se bar mogao pohvaliti upadljivom pozornicomza striptizete opremljenom štangama i priliĉno neobiĉnom kožnom ljuljaĉkom koja je podsjećala nakonjsku ormu.

Audicija za striptizete bila je u punom jeku. Uzduž ĉetiri zida kluba, oliĉena crnom emajliranombojom, posložile su se mlade plavuše građene tako da bi ĉovjeku oĉi ispale. Glavni su ukrasi biliredovi votke na policama sa zrcalima i staromodne diskokugle.

Nakon što su završili s tapšanjem po leđima Maslov ih je poveo na drugu stranu golemeprostorije, pa kroz vrata i niz hodnik obložen lamperijom. Uz miris cedrovine nepogrešivo se osjećaoi dašak klora.

Mirisalo je kao u toplicama, i to s pravom. Kroz prozirna vrata od zrnatog stakla ušli su usvlaĉionicu.

- Sauna je ondje - pokazao je Maslov. - Nađemo se unutra za pet minuta.Prije nastavka razgovora s Bourneom Maslov se izriĉito htio sastati s Borisom Karpovom.

Bourne nije mislio da bi taj susret bilo lako ugovoriti, no njegov je prijatelj odmah pristao. Maslovje Bourneu dao ime Bar-Dak i ništa više. Karpov je rekao samo:

- Znam gdje je to. Bit ću ondje za devedeset minuta.Sada, goli do kože, s bijelim turskim ruĉnicima oko struka, tri su se muškarca ponovno sastala u

zamagljenoj skuĉenoj sauni. Kao i hodnik, malena je prostorija bila obložena lamperijom odcedrovine. Uzduž tri zida bile su postavljene rešetkaste drvene klupe. U jednom se kutu nalazilagomila zagrijanog kamenja, a iznad nje je visjelo uže.

Kada je Maslov ušao, povukao je uže, zasuo kamenje vodom koja je stvorila oblak pare koja seizdigla do stropa i spustila dolje, ovila se oko njih kad su sjeli na klupe.

- Pukovnik me uvjerio da će srediti moj problem ako ja sredim njegov - reĉe Maslov. - Moždabih trebao reći da ću se pobrinuti za problem koji ima Ĉerkesov.

Zasjalo mu je u oĉima kada je to izgovorio. Bez prevelike havajske košulje, bio je malen, mršavmuškarac sa žilavim mišićima i bez grama

sala. Nije imao zlatne lanĉiće oko vrata ni dijamantno prstenje na prstima. Umjesto nakita imaoje tetovaže; prekrile su mu cijeli torzo. No nisu

to bile grube i ĉesto mutne tetovaže kakve imaju mnogi njemu sliĉni.Bili su to najsloženiji crteži koje je Bourne ikada vidio: azijski zmajevi koji rigaju vatru, svijaju

rep, šire krila, hvataju raširenim kandžama.- Prije ĉetiri godine proveo sam šest mjeseci u Tokiju - rekao je Maslov. - Samo se ondje isplati

tetovirati. No to je samo moje mišljenje.Boris je prasnuo u smijeh:- Dakle ondje si bio, gade jedan! Proĉešljao sam cijelu Rusiju tražeći tvoju mršavu guzicu!- U Ginzi - reĉe Maslov. - Popio sam podosta sake maritnija u ĉast tebe i tvojih pomoćnika u

provedbi zakona. Znao sam da me nikada nećete pronaći. - Upadljivo je odmahnuo rukom. - No te suneugodnosti iza nas; pravi je poĉinitelj priznao ubojstva za koja su mene osumnjiĉili.

Za sada imamo svoju vlastitu glasnost.- Ţelim znati više o Leonidu Daniloviĉu Arkadinu - reĉe Bourne.Maslov je raširio ruke:- Nekoć je bio jedan od nas. No onda mu se nešto dogodilo. Ne znam što. Odvojio se od

grupperovke. Kad to ljudi uĉine, ne požive još dugo, no Arkadin je poseban sluĉaj. Nitko ga se neusudi dirati. Na glasuje kao ubojica i nemilosrdan ĉovjek. Taj ĉovjek, dopustite mi da vam kažem,nema srce. Da, Dimirtij, mogli biste vi meni reći, ali ne bi li se to moglo reći za većinu tvojih ljudi?Na to vam odgovaram: jest, tako je. No Arkadin nema ni dušu. Po tome je drugaĉiji od drugih.

Nitko drugi nije poput njega, pukovnik to može potvrditi.Boris mudro kimne:- Ĉak ga se Ĉerkesov boji, predsjednik također. Osobno ne poznajem nikoga u FSB-1 niti FSB-2

tko bi htio krenuti na njega, a kamoli preživjeti. On je poput velike bijele psine, ubija ubojice.- Niste li malo previše melodramatiĉni?Maslov se nagnuo prema naprijed, podboĉio se laktovima:- Slušaj me, prijatelju moj, kako god se ti zvao, taj ĉovjek, Arkadin, rođenje u Nižnjem Tagilu.

Znaš to mjesto? Ne? Ja ću ti reći. To jebeno mjesto koje nazivaju gradom nalazi se na južnom dijeluUrala i to je pakao na zemlji. Puno je golemih dimnjaka sa sumpornim parama od prerade željeza.Siromašni uopće nije prava rijeĉ kojom bi se stanovnici mogli opisati, cugaju domaću votku koja jegotovo ĉisti alkohol i sruše se na pod gdje prvo stignu. Policija, takva kakva je, okrutna je i bezo-bzirna kao i građani. Kao što je gulag okružen stražarskim tornjevima, tako je Nižnji Tagil okruženstrogim zatvorima. Budući da zatvorenike puštaju i bez love za vlak, nastane se u gradu. Ti kaoAmerikanac ne

možeš zamisliti koliko su okrutni i bešćutni stanovnici te kanalizacije ljudskog roda. Samo senajgori kriminalci usude ostati na ulici poslije 10 naveĉer.

Maslov je nadlanicom obrisao znoj s obraza:- Ondje je Arkadin rođen i odrastao. U toj se septiĉkoj jami prosla-vio izbacivanjem ljudi iz

starih sovjetskih stanova koje je onda pro-davao kriminalcima koji su imali nešto novca što su ukraliobiĉnim ljudima.

- Što god se Arkadinu dogodilo kao mladiću u Nižnjem Tagilu, a ne tvrdim da znam što je tomoglo biti, slijedilo ga je poput zloduha.

Vjerujmi kad ti kažem da nisi upoznao nikoga nalik njemu. I bolje da nisi.- Znam gdje je - reĉe Bourne. -1 idem na njega.- Bože - Maslov je odmahnuo glavom. - Oĉito prokleto želiš umrijeti.- Ne znaš ti mojeg prijatelja - reĉe Boris.Maslov je odmjerio Bournea:- Mislim da ga poznajem toĉno onoliko koliko želim - ustao je.- Već zaudara na smrt.29Ĉovjek koji je izašao iz zrakoplova u minhenskoj zraĉnoj luci, koji je poslušno s drugim

putnicima prošao kroz carinu sa svim drugim putnicima s brojnih letova koji su, manje-više, sletjeli uisto vrijeme, nije nimalo nalikovao Semjonu Icoupovu. Zvao se Franz Richter, prema putovnici je bionjemaĉki državljanin, no ispod šminke i umetaka ipak je bio isti Semjon Icoupov.

Bez obzira na to, Semjon Icoupov osjećao se ogoljenim, izložen znatiželjnim pogledimaneprijatelja, a znao je da ih ima posvuda.

Strpljivo su ga ĉekali, kao i njegovu smrt. Otkad je ušao, proganjao ga je osjećaj neizbježnepropasti. Nije ga se mogao otresti za vrijeme leta, nije ga se mogao otresti ni sada. Osjećao se kao daje došao u Munchen da smrti pogleda u lice.

Vozaĉ ga je ĉekao na preuzimanju prtljage. Teško naoružan ĉovjek uzeo je komad prtljage kojimu je Icoupov pokazao na kromiranoj pokretnoj vrpci, nosio ga je vodeći Icoupova kroz prepunehodnike van, u dosadnu minhensku veĉer, sivu kao i jutro. Nije bilo tako hladno kao u Švicarskoj, nobilo je vlažnije, Icoupov je hladnoću osjećao snažno poput svojih zlih slutnji.

Nije toliko osjećao strah koliko tugu. Bio je tužan zbog mogućnosti da neće vidjeti kraj bitke, daće pobijediti njegov gorki neprijatelj, da se stare zavade neće riješiti, da će mu uspomena na ocaostati okaljana i da se neće osvetiti za njegovo ubojstvo.

Zasigurno su obje strane bile izmuĉene, pomislio je dok je sjedaona stražnje sjedalo golublje sivog Mercedesa. Završnica je poĉela i već je predosjećao da ga

šah-mat uskoro ĉeka. Premda mu je to bilo teško, morao je priznati da ga su ga nadmudrili u svakomkoraku. Možda nije bio dorastao održavanju vizije koju je njegov otac imao za Istoĉno bratstvo;možda su kvarenje i izokretanje ideala otišli predaleko. Kako bilo da bilo, neprijatelj je dobiopreviše bitaka i Icoupov je došao do turob-nog zakljuĉka da ima još samo jednu priliku za pobjedu.Ta prilika leži u Arkadinu, u planovima za napad Crne legije na Empire State Building u New Yorku,i u Jasonu Bourneu. Shvatio je da je njegov neprijatelj postao previše snažan. Bojao se da mu bezAmerikanĉeve pomoći nema spasa.

Kroz zatamnjeno staklo gledao je visoke obrise Munchena. Zadrhtao je od pomisli da jeponovno ovdje, na mjestu gdje je sve poĉelo, gdje se Istoĉno bratstvo spasilo od savezniĉkih suđenjanakon pada Trećeg Reicha.

U to su vrijeme njegov otac, Farid Icoupov, i Ibrahim Sever zajedno vodili ono što je preostalood Istoĉnih legija. Sve dok se nacisti nisu predali, Farid, intelektualac, vodio je obavještajnu službukoja se infil-trirala u Sovjetski Savez dok je Ibrahim, ratnik, zapovijedao legijama koje su se borilena Istoĉnom frontu.

Šest mjeseci prije kapitulacije Reicha dva su se muškaraca našla kraj Berlina. Oni su vidjelikraj, iako sumanuta nacistiĉka hijerarhija toga nije bila svjesna. Zato su isplanirali kako će njihoviljudi preživjeti poslijeratno doba. Prvo što je Ibrahim uĉinio bilo je sklanjanje vojnika na sigurno.Do tog je trenutka savezniĉko bombardiranje desetko-valo nacistiĉku birokratsku infrastrukturu panije bilo teško ljude pre-rasporediti u Belgiju, Dansku, Grĉku i Italiju gdje će biti sigurni od nasiljaprve provale Saveznika.

Budući da su Farid i Ibrahim mrzili Staljina jer su svjedoĉili nizu okrutnih zloĉina koje jezapovjedio, u svojem su jedinstvenom položaju mogli shvatiti zašto se Saveznici boje komunizma.Farid je uvjerljivo tvrdio da vojnici Saveznicima neće biti od pomoći, no od neprocjenjive bi imvrijednosti bila obavještajna mreža koja se već uvukla u Sovjetski savez. Dobro je shvaćao koliko jekomunizam dijametralno suprotan kapitalizmu, da su Amerikanci i Sovjeti saveznici iz ĉiste nužde.Smatrao je da će se nelagodno savezništvo nakon rata neizbježno pretvoriti u zakleto neprijateljstvo.

Ibrahimu nije preostalo drugo doli složiti se s prijateljevom tvrdnjom, a na kraju jc uistinu tako ibilo. Držeći svoje ljude pod kontrolom, Farid i Ibrahim znalaĉki su nadmudrili njemaĉke poslijeratneagencije. Zahvaljujući tomu, Istoĉne legije nakon rata u Njemaĉkoj nisu samo preživjele nego su ĉakpostale uspješnije.

Međutim, Farid je ubrzo otkrio sluĉajeve upotrebe sile zbog kojih je postao sumnjiĉav.Njemaĉke dužnosnike koji se nisu složili s njegovim rjeĉitim argumentima ubrzo bi zamijenili drugikoji bi se složili. To

je samo po sebi bilo dovoljno ĉudno, no tada je otkrio da onih prvih dužnosnika više nema. Svisu do jednog nestali, više ih nitko nije vidio niti za njih ĉuo.

Farid je zaobišao oslabljenu njemaĉku birokraciju i svoje brige iznio izravno Amerikancima, noiznenadio ga je njihov odgovor, to jest, veliko slijeganje ramenima. Ĉinilo se da ama baš nikome nijebilo stalo do nestalih Nijemaca. Previše su se brinuli oko obrane svojeg dijela Berlina da bi se timezabrinjavali.

Negdje u to vrijeme Ibrahim mu je iznio ideju da sjedište Istoĉnih legija premjeste u Munchenkako bi se maknuli s puta povećanom an-tagonizmu između Amerikanaca i Sovjeta.Nezainteresiranost Amerikanaca već mu je dozlogrdila pa je odmah pristao.

Poslijeratni Munchen bio je bombardirana ruševina, prepun doseljenih muslimana. Ibrahim nijegubio vrijeme i odmah ih je regrutirao u organizaciju koja je dotad već promijenila ime u Istoĉnobratstvo. Farid je zakljuĉio da ameriĉka obavještajna zajednica u Munchenu spremnije prihvaćanjegove prijedloge. Uistinu, oĉajniĉki su željeli njega i njegovu mrežu. Ohrabren time, rekao im jeako žele službeni dogovor s Istoĉnim bratstvom za obavještajne informacije s one strane Ţeljeznezavjese, moraju istražiti nestanak bivših njemaĉkih dužnosnika s popisa koji im je dao.

Prošla su tri mjeseca, no na kraju su ga pozvali da se sastane s Brianom Folksom, bio jeameriĉki ataše za što već. On je zapravo bio glavni OSS-ov ĉovjek u Miinchenu, ĉovjek koji jepreuzimao podatke kojih se Faridova mreža domogla u Sovjetskom Savezu.

Folks mu je rekao da je neslužbena istraga koju je zatražio dovršena.Ne rekavši više ništa, predao mu je tanak dosje i tiho sjedio dok ga je Farid ĉitao. U dosjeu su

bile fotografije svih njemaĉkih dužnosnika s Faridova popisa. Uza svaku fotografiju nalazio se list sdetaljnim poznatim podacima. Svi su bili mrtvi. Svima su s leđa pucali u glavu.

Farid je ĉitao oskudne podatke i bio sve zlovoljniji. Tada je pogledao Folksa i rekao:- To je sve? Nema ništa više?Folks je promatrao Farida kroz naoĉale s ĉeliĉnim okvirima:- To je sve što piše u izvještaju - reĉe. - No to nije sve što smo otkrili.Pružio je ruku, uzeo je dosje. Tada se okrenuo i papire jedan po jedan ubacio u uništavaĉ

dokumenta. Kad je završio, prazan je fascikl bacio u koš za smeće ĉiji su sadržaj palili svaki dantoĉno u 5 sati poslijepodne.

Nakon toga sveĉanog rituala ruke je položio na stol i rekao Faridu:- Podatak koji će vas najviše zanimati jest ovaj: prikupljeni dokazi nepobitno upućuju na to da je

ova ubojstva poĉinio Ibrahim Sever.Tyrone se premjestio na golom betonskom podu. Bio je toliko sklizak od njegovih izluĉevina da

mu se jedno koljeno izmaknulo i poskliznuo se tako da je vrisnuo. Naravno, nitko mu nije došaopomoći; bio je sam u ćeliji za ispitivanje u podrumu NSA-ine sigurne kuće duboko u predjelimaVirginije. Doslovno je morao smjestiti sebe u glavi, morao se prisjetiti kojim su putem on i Sorayaišli kad su se dovezli u sigurnu kuću. Kada ono? Prije tri dana? Deset sati? Koliko? Boravak uzatoĉeništvu mu je poništio osjećaj za vrijeme. Kukuljica na glavi samo što mu nije poništila osjećajza prostor pa je s vremena na vrijeme morao sebi reći:

"Nalazim se u ćeliji za ispitivanje u podrumu NSA-ine sigurne kuće u..." - tada bi izgovorio imezadnjeg grada kroz koji su on i Soraya prošli... kada?

To je, zapravo, bio problem. Gubitak orijentacije bio je toliko sveobuhvatan da ponekad nijemogao odrediti što je gore, a što dolje.

Još gore, takva su razdoblja postajala sve duža i sve ĉešća.Bol jedva da je bila problem jer je naviknuo na bol, premda nikada nije bila toliko snažna ni

toliko dugotrajna. Dezorijentiranost mu se polako uvlaĉila u mozak poput kirurške bušilice. Ĉinilo sekao da se sve više gubi svakim napadajem, kao da je sazdan od zrnaca soli ili pijeska koji cure. Štoće se dogoditi kada potpuno nestanu? U što će se pretvoriti?

Sjetio se DJ Tanka i ostatka bivše ekipe. Sjetio se Derona, Kiki, ali nijedan trik nije upalio.Izmaknuli bi mu poput magle, a on bi opet ostao u praznini u kojoj će, sve je više bio siguran u to,nestati. Tada je pomislio na Sorayu, sastavio ju je dio po dio, poput kipara, oblikovao ju je iz grudegline. Otkrio je da dok njegov um brižno iznova stvara svaki njezin najmanji djelić, njemu nekimĉudom nije ništa.

Dok se pokušavao vratiti u položaj u kojem je bol bila podnošljiva, ĉuo je metalno grebanje ipodigao glavu. Prije nego što se išta drugo dogodilo, do njega je dopro miris svježih jaja saslaninom, slina mu je navrla na usta. Otkad su ga doveli ovamo jeo je samo obiĉnu zobenu kašu.

To se događalo u neredovitim razmacima, ponekad obrok za obrokom, kako bi bio još višedezorijentiran.

Ĉuo je gaženje kožnih potplata, dvoje ljudi, govorile su mu uši.Ĉuo je glas generala Kendalla, bahato je zapovijedao:- Odloži hranu na stol, Willarde. Ovdje, hvala. To je sve.Jedan par potplata gazio je po podu, vrata su se zatvorila. Tada je ĉuo grebanje stolca dok se

pomicao po betonu. Kendall sjeda, zakljuĉio je Tyrone.- Što to imamo? - reĉe Kendall, oĉito sam sebi. - Ah, moje najdraže: jaja na oko, slanina,

maslac, vruće žemlje i umak.Ĉuo je da u ruke uzima pribor za jelo:- Voliš li maslac, Tyrone? Voliš žemlje i umak?Tyrone nije bio predaleko da osjeti miomirise:- Ĉujte, draže su mi samo lubenice.- Prokleto dobro oponašaš svoju braću, Tyrone - oĉito je govorio punih usta. - Ovo je vraški

dobra klopa. Hoćeš malo?Tyroneov je želudac tako glasno krulio da ga je Kendall sigurno ĉuo.- Samo mi trebaš reći što ste ti i ona ženska, Moore, kanili uĉiniti.- Ja nikog ne cinkam - ogorĉeno reĉe Tyrone.- Aha - ĉuo je kako Kendall guta. - To svi tvrde na poĉetku.Nastavio je žvakati:- Ti znaš da je ovo tek poĉetak, zar ne, Tyrone? Naravno da znaš.Kao što znaš da te Moore neće spasiti. Ostavit će te tu na vatri, to je istinito kao i ove

božanstvene žemlje koje sada jedem. A znaš li zašto?Zato što joj je LaValle dao da bira: ti ili Jason Bourne. A znaš za nju i Bournea. Može ona

tvrditi da se nisu poševili, ali ti i ja znamo što je istina.- Nikada nije spavala s njim - izletjelo je Tyroneu prije nego što se stigao obuzdati.- Naravno. To ti je rekla - Kendallova su usta samo mljackala i mljackala, žvakao je hrskavu

slaninu. - Što si mislio da će ti reći?To se đubre igra s njegovim umom, Tyrone je to pouzdano znao.Problem je bio što nije lagao. Tyrone je znao što Soraya osjeća prema Bourneu, to joj se vidjelo

na licu svaki put kad bi ga vidjela ili kad bi ga netko spomenuo. Iako je ona tvrdila drugaĉije, pitanjekoje je Kendall povukao muĉilo ga je kao što se ovisnik muĉi pred najdražim slatkišima.

Bilo je teško ne zavidjeti Bourneu na njegovoj slobodi, enciklope-dijskom znanju, bliskomprijateljstvu s Deronom. No s time se Tyrone nosio na svoj naĉin. No najteže je bilo živjeti znajući

koliko Soraya voli Bournea.Ĉuo je kako noge stolca grebu po tlu, a onda je osjetio da Kendall ĉuĉi kraj njega. Nevjerojatno

je, pomislio je Tyorne, koliko topline isi-java iz ljudskog tijela.- Moram ti priznati, Tyrone, zbilja znaš podnositi udarce - rekao je Kendall. - Mislim da bi te

trebalo nagraditi za dobro držanje. Dovraga, imali smo ovdje osumnjiĉenike koji su nakon dvadeset iĉetiri sata plakali i zvali mamu. Ali ne i ti.

Ĉuo je zveckanje metalnog pribora na porculanu:- Što kažeš na malo jaja sa slaninom? Ĉovjeĉe, ovo je zbilja bila velika porcija, stvarno to ne

mogu sve sam pojesti. Hajde onda. Pridruži mi se.Kad se kukuljica podignula dovoljno da mu usta budu na slobodi Tyorne nije znao što bi. Um mu

je nalagao da odbije ponudu, no njegovje stisnut želudac žudio za pravom hranom. Mogao je nanjušiti soĉan miris jaja sa slaninom,

toplu je hranu osjetio kao poljubac na usnama.- Ĉovjeĉe, što ĉekaš?- Jebiga, rekao je Tyrone u sebi. U ustima je osjetio eksploziju okusa.Poželio je stenjati od užitka. Strpao je u usta zalogaje koje mu je dao, a onda se natjerao da ih

polako i sustavno prožvaĉe, uživao je u okusima mesa dimljenog na orahu i finog žumanca.- Fino je - reĉe Kendall.Bit će da je ustao jer je zvuĉao kao da stoji iznad Tyronea kada je rekao:- Zbilja je ukusno, zar ne?Tyrone je baš htio potvrdno kimnuti glavom kada je osjetio snažnu bol u želucu. Zavapio je kada

se udarac ponovio. Već su ga ranije tukli pa je znao što Kendall radi. Pao je i treći udarac. Pokušaoje zadržati hranu, no poĉela jc neželjena reakcija. Već sljedećeg trenutka povraćao je svu ukusnuhranu kojom ga je Kendall nahranio.

Minhenski kurir zadnji je u mreži - rekla je Devra. - Zove se Egon Kirsch, ali to je sve što znam.Nikada ga nisam upoznala. Nije ga upoznao nitko meni poznat. Pjotr se pobrinuo da ta karika ostanepotpuno odvojena. Koliko je meni poznato, Kirsch je surađivao izravno s Pjotrom i ni s kim drugim.

- A kome Kirsch prenosi podatke? - pitao je Arkadin. - Tko je na drugom kraju mreže?- Nemam pojma.Vjerovao joj je:- Jesu li Heinrich i Kirsch imali određeno sastajalište?Odmahnula je glavom.Na Lufthansinom letu iz Istanbula za Munchen sjedio je tik do nje i pitao se što to, dovraga,

ĉini. Rekla mu je sve što mu je mogla reći.Imao je planove; bio je u zadnjem krugu misije. Trebao je još samo dostaviti planove Icoupovu,

pronaći Kirscha i nagovoriti ga da povede Arkadina do kraja mreže. Igrarija.Time je izbjegao odgovoriti na pitanje što će sada s Devrom. Već je odluĉio da će je ubiti, kao

što je ubio Marlene i brojne druge. Bila je to gotova stvar, određena toĉka zacrtana u glavi, dijamantkoji je samo trebalo polirati da zasja punim sjajem. Sjedeći u zrakoplovu, ĉuo je brze hice pištolja,lišće koje pada na njezino mrtvo tijelo, prekriva je poput prekrivaĉa.

Devra je sjedila uz prolaz, ustala je, krenula prema WC-u. Arkadin je zatvorio oĉi. Ponovno senašao u smrdljivom pepelu Nižnjeg Tagila, s muškarcima potrošenih zubi i razmrljanih tetovaža,ženama koje su prerano ostarjele, pogrbljene, truse domaću votku iz plastiĉnih

boĉica soka, djevojke upalih oĉiju, bez budućnosti. A onda masovna grobnica...Razrogaĉio je oĉi. Teško je disao. Podigao se na noge, krenuo za Devrom. Bila je zadnja u redu.

Otvorila su se harmonika-vrata s desne strane, izjurila je postarija žena, progurala se uz Devru, aonda i uz Arkadina. Devra je ušla u WC, zatvorila vrata i zakljuĉala ih. Ukljuĉio se znak ZAUZETO.

Arkadin je otišao do vrata, kratko je stajao ispred njih. Tada je nježno pokucao.- Samo malo - rekla je ona.Prislonio je glavu uz vrata i rekao:- Devra, ja sam.A nakon kratke tišine:- Otvori vrata.Trenutak poslije, vrata su se otvorila. Stajala je pred njim.- Ţelim ući - rekao je.Sljedećih nekoliko otkucaja srca jedno su drugo proždirali pogledom pokušavajući otkriti

namjeru drugoga.Tada je ona stala uz malen umivaonik, Arkadin je ušao, uz malo napora zatvorio vrata i okrenuo

bravu.30- Vrhunska roba - rekao je Gunter Muller. - To jamĉim.I on i Moira nosili su ĉvrste kacige dok su hodali kroz poluautoma-tizirana postrojenja

željezarije Kaller Steelworks Gesellschaft, gdje su proizvodili sustav povezivanja koji će doĉekatiLNG tankere kad uđu u NextGenov terminal u Long Beachu.

Miiller, voditelj tima na projektu za izradu NextGenov a sustava za povezivanje, bio jepotpredsjednik Kallera, nizak ĉovjek besprijekorno odjeven u trodijelno odijelo s bijelim prugicama,skupe cipele i zlatno-crnu kravatu, minhenske boje još iz doba Svetoga Rimskog Carstva.

Imao je blijedoružiĉastu kožu, kao da je upravo parom ĉistio lice, gustu smeđu kosu koja je sastrane posijedila. Dobro je govorio engleski, polako i izraženo, a njegovo slabije poznavanjemodernih ameriĉkih idi-oma bilo je vrlo simpatiĉno.

Na svakom je koraku podrobno i s puno ponosa objašnjavao svaki dio proizvodnog procesa.Pred njima su bili rašireni nacrti i specifikacije koje je Muller svako malo pogledavao.

Moira je slušala samo jednim uhom. Njezina se situacija promijenila jer njezina tvrtka više nijeu igri, NextGen sada se sam brine o sigurnosti na terminalu u Long Beachu, a njoj je dodijeljen novizadatak.

No čim se više stvari mijenjaju, pomislila je, više toga ostaje isto.Istog trena kada joj je Noah predao podatke za Damask, znala je da se neće iskljuĉiti iz projekta

za terminal na Long Beachu. Bez obzira na to što su Noah ili njezini šefovi odluĉili, ona ne možeostaviti u opasnosti ni NextGen ni projekt. Poput svih ostalih u Kalleru i, zapravo, gotovo svih uNextGenu, Muller nije imao pojma za koju tvrtku ona radi. Samo je ona znala da bi trebala biti naletu za Damask, a ne ovdje s njim.

Imala je svega nekoliko sati dok njezina veza u NextGenu ne poĉne zapitkivati zašto i dalje radina projektu LNG terminala. Nadala se da će do tada uspjeti uvjeriti predsjednika NextGena da jebilo pametno što nije poslušala zapovijedi svoje tvrtke.

Naposljetku su stigli do prostora za utovar gdje su pripremali šesnaest dijelova sustava zapovezivanje za transport zrakoplovom NextGen 747 koji je nju i Bournea doveo u Munchen.

- Kao što i piše u ugovoru, naš će vas tim inženjera pratiti na putu u Ameriku - Miiller je smotaonacrte i na njih navukao gumicu, predao ih je Moiri. - Oni će na lokaciji sastaviti sustav zapovezivanje. Siguran sam da će sve proći bez problema.

- Tako i mora biti - reĉe Moira. - LNG tanker treba pristati na dok na terminalu za trideset sati.

Mulleru je uputila neugodan pogled:- Vaši inženjeri neće imati mnogo vremena.- Ne brinite se, Frdulein Trevor - veselo reĉe. - Oni će itekako dobro obaviti posao.- Iskreno se nadam, za dobrobit vaše tvrtke - smotuljak je stavila pod lijevo rame, spremajući se

da ode. - Možemo li iskreno razgovarati, Herr Muller?Nasmiješio se:- Uvijek.- Uopće ne bih morala dolaziti ovamo da nije bilo niza kašnjenja koje je usporilo proizvodni

proces.Miiller je i dalje bio jednako nasmiješen:- Draga moja Froulein, kao što sam objasnio vašim nadređenima, kašnjenje je neizbježno.

Molim vas, okrivite Kineze za privremen nedostatak ĉelika i Južnoafrikance za redukcije struje zbogkojih rudnici platine rade upola sporije - raširio je ruke. - Uĉinili smo sve što smo mogli, uvjeravamvas.

Još se snažnije nasmijao:- I sada se naše zajedniĉko putovanje bliži kraju. Sustav za povezivanje će za osamnaest sati biti

u Long Beachu, a osam sati nakon toga bit će sastavljen i spreman prihvatiti vaš tanker s ukapljenimzemnim plinom - pružio je ruku. - Sve će sretno završiti, zar ne?

- Naravno da hoće. Hvala vam, Herr Muller.Muller samo što nije udario petama:Meni je još više drago, Frdulein.Moira je hodala tvornicom, a uz nju je hodao Muller. Oprostila se s njim još jedanput na izlazu

iz tvornice, po pošljunĉenom je prilazu otišla do automobila u kojem ju je vozaĉ ĉekao, precizannjemaĉki motor tiho je preo.

Izašli su iz prostora tvornice Kaller Steelworks, skrenuli lijevo na autocestu za Munchen. Nakonpet minuta vozaĉ joj reĉe:

- Slijedi nas jedan automobil, Frdulein.Okrenuvši se, Moira je pogledala kroz prozor. Maleni Volkswagen hio je svega ĉetrdesetak

metara iza njih i bljeskao je svjetlima.- Stanite - podigla je rub svoje dugaĉke suknje i uzela SIG Sauer koji je imala priĉvršćen za

lijevi gležanj.Vozaĉ je uĉinio kao što mu je reĉeno, a automobil se zaustavio uz cestu. Volskwagen se

zaustavio iza njih. Moira je sjedila i ĉekala da se nešto dogodi, dobro su je obuĉili i znala je da nesmije izaći iz auta.

Volkswagen se naposljetku pomaknuo, odvezao se u grmlje i nestao s vidika. Trenutak poslijepojavio se ĉovjek koji je hodao prema cesti.

Hio je visok i vitak, imao je tanke brĉiće i naramenice za hlaĉe. Nosio jc samo košulju, nije seobazirao na njemaĉku hladnoću. Vidjela je da ne nosi oružje, a, zakljuĉila je, to je i htio. Kada jedošao do automobila, nagnula se preko stražnjeg sjedala, otvorila mu vrata, a on je ušao unutra.

- Zovem se Hauser, Frdulein Trevor. Arthur Hauser - izgledao je mrzovoljno, ogorĉeno. -Ispriĉavam se zbog ovoga neugodno iz-vedenog nenadanog susreta, no uvjeravam vas da sam moraobiti melodramatiĉan.

Kao da želi naglasiti svoje rijeĉi, pogledao je kroz stražnji prozor niz cestu, prema tvornici, sužasnutim izrazom lica:

- Nemam mnogo vremena pa ću odmah prijeći na stvar. Sustav za povezivanje ima jedan

nedostatak, no, moram dodati, ne na hard-veru. On je, uvjeravam vas, u potpunosti ispravan. Nosoftver ima jednu manu. Nije to ništa što bi ometalo upravljanje sustavom, ne, ni najmanje. Boljereĉeno, radi se o sigurnosnom propustu - otvoru, toĉnije.

Vjerojatno ga nikada i nećete otkriti, no ipak je ondje.Kada je Hauser ponovno pogledao kroz stražnji prozor, približavao im se automobil. Ĉvrsto je

stisnuo ĉeljust, promatrao vozilo dok je prolazilo, a onda se naoĉigled opustio ĉim je otišlo dalje.- Herr Muller nije bio potpuno iskren. Radovi su kasnili zbog toga softverskog nedostatka, ni

zbog ĉega drugog. Ja to pouzdano znam jer sam sudjelovao u izradi softvera. Pokušali smo gapopraviti, no bilo je vraški teško i na kraju nam je ponestalo vremena.

- Koliko je taj nedostatak ozbiljan? - pitala je Moira.- Ovisi o tome jeste li optimist ili pesimist - Hauser je od nelagode pognuo glavu. - Kao što sam

rekao, možda je nikada ne otkrijete.Moira se na trenutak zagledala kroz prozor razmišljajući o tome da ne smije postaviti sljedeće

pitanje, jer Noah joj je jasno dao do znanja, njezina tvrtka više nije zadužena za sigurnosna pitanja naNextGenovu LNG terminalu.

No tada je ĉula samu sebe kako govori:- No što ako sam pesimist?Rodneyja Feira, voditelja podrške na terenu, Peter Marks je pronašao u CI-evoj kantini. Jeo je

tradicionalno jelo New Englanda, chowder s morskim plodovima. Feir je podigao glavu, rukompozvao Marksa da sjedne. Peter Marks je promaknut u voditelja operacija kada su zlosret-nog RobaBatta najurili kao NSA-ina štakora.

- Kako ide? - pitao je Feir.- Što misliš kako ide? - Marks se smjestio na stolac nasuprot Feiru.- Provjeravam svaki njegov kontakt ne bih li sluĉajno pronašao kakvo djelo NSA-inih prljavih

prstiju. Zbog toga sam deprimiran i frustriran.A ti?- Iscrpljen kao i ti, pretpostavljam - Feir je u gustu juhu nasipao krekere. - Novu direktoricu Cl-

a obavještavam o svemu, od agenata na terenu pa sve do tvrtke koja za nas ĉisti urede zadnjihdvadeset godina.

- Misliš da će dobro odraditi posao?Feir je znao da s time mora biti oprezan:- Ovo ću ti reći o njoj: jako pazi na detalje. Prevrnut će svaki kamen. Ništa ne želi prepustiti

sluĉaju.- To je dobro - Marks je okretao vilicu palcem i prstima. - Ne treba nam nova kriza. Bilo bi mi

drago da imamo nekoga tko će spasiti brod koji tone.- Potpuno se slažem.- Došao sam k tebi - rekao je Marks - zato što mi nedostaje ljudi.Bez nekih sam ostao kad smo srezali broj ljudi. Naravno, to se nije moglo izbjeći. Mislio sam

da ću dobiti neke dobre novake s obuke, no otišli su u Tifon. Treba mi privremena ispomoć.Feir je žvakao zalogaj s komadićima dagnji i mekanim kockicama krumpira. On je novake

poslao u Tifon i otad je ĉekao da Marks dođe k njemu:- Kako ti ja mogu pomoći?Htio bih da se neki ljudi s odjela Dicka Symesa premjeste na moj odjel - Dick Symes bio je

voditelj obavještajnih poslova. - Samo privremeno, naravno, dok ne dobijem mlado meso s obuke.- Jesi li razgovarao s Dickom?

- Ima li smisla? Samo bi me poslao k vragu. No možeš Veronici iznijeti moj problem. Toliko jezatrpana da ćeš je ti najlakše privoljeti da me posluša. Ako ona zapovjedi, Dick može cviliti kolikohoće i to neće biti važno.

Feir je obrisao usta:- O kolikom broju ljudi govorimo, Petere?- Osamnaest, najviše dvadesetak.- Nije nemoguće. Direktoricu će zanimati zašto ih trebaš.- Već imam kratak dopis s objašnjenjem spreman za slanje - rekao je Marks. - Poslat ću ti ga

elektroniĉkom poštom, a ti joj osobno prenesi.Feir kimne:- Mislim da se to može srediti.Marksovo je lice oblilo olakšanje:- Hvala, Rodney.- Nema na ĉemu - navalio je na ostatak jela. Dok je Marks ustajao, pitao ga je - Znaš li možda

gdje je Soraya? Nije u uredu i ne javlja se na mobitel.- A-a - Marks je ponovno sjeo. - Zašto?- Bez razloga.Zadržao se zbog neĉega u Feirovu glasu:- Bez razloga? Zbilja?- Samo, znaš kakvi su uredski jezici.- Na što ciljaš?- Vas dvoje ste bliski, zar ne?- To si ĉuo?- Pa,da - Feir je stavio žlicu u praznu zdjelicu. - No ako to nije istina...-Ne znam gdje je, Rodney - Marks je pogledao u daljinu. - Nismo nikada bili na taj naĉin

povezani.- Oprosti, nisam htio zabadati nos.Marks je samo odmahnuo rukom:- Zaboravi. Ja već jesam. O ĉemu si onda htio razgovarati s njom?Tome se Feir nadao. Prema generalovim rijeĉima, njemu i LaValleu trebaju podaci o tome kako

radi Tifon:.- O proraĉunu. Ima toliko agenata na terenu, direktorica želi vidjeti obraĉun troškova koji,

iskreno, nije napravljen od Martinove smrti.- To je lako shvatiti, s obzirom na sve što se u zadnje vrijeme ovdje događalo.Feir je s razumijevanjem slegnuo ramenima:-Napravit ću to sam. Soraya ima i više posla nego što stigne obaviti, ĉini mi se. No problem je u

tome što i ne znam gdje su ti dosjei. - Htio je dodati: znaš li ti? no zakljuĉio je da bi to ipak biloprenapadno.

Marks je malo razmišljao:- Možda bih ti ja mogao pomoći.- Koliko te jako boli rame? - pitala je Devra.Stisnut uz njezino tijelo zagrlivši je snažnim rukama, Arkadin reĉe:- Ne znam kako da odgovorim na to. Imam vrlo visok prag tolerancije na bol.Skuĉen zrakoplovni toalet omogućio mu je da svu pozornost usmjeri samo na nju. Bilo je to kao

da su zajedno u lijesu, kao da su mrtvi,

no u ĉudnom zagrobnom životu gdje su postojali smo oni.Nasmiješila mu se dok je jednom rukom prelazio po njezinim leđima od križa do vrata. Palcem

joj je nježno zabacio glavu, a prstima je jaĉe pritisnuo na vratu.Nagnuo se, zbog njegove težine ona se nagnula unatrag na umivaonik. Vidio joj je glavu u

ogledalu, kako će njegovo lice zasjeniti njezino. Zatreperio je plamen osjećaja, osvijetlio je bezdušnuprazninu koju je imao u sebi.

Poljubio ju je.- Nježno - šapnula je. - Opusti usne.Njezine su se vlažne usne rastvorile, svojim je jezikom potražila njegov, najprije bojažljivo, a

onda ne skrivajući žudnju. Usne su mu zadrhtale. Nikada nije osjetio ništa sliĉno kad je ljubio ženu.Zapravo, uvijek je to pokušavao izbjeći, nije znao ĉemu to služi ni zašto to žene lako neumorno traže.Razmjena izluĉevina, njemu je to znaĉilo samo lo, nešto poput lijeĉniĉkog pregleda. Najbolje što jeon mogao o tome reći jest da je bezbolno i da ne traje dugo.

Iznenadio ga je naboj koji je osjetio kada su njegove usne dotaknule njezine. Zaprepastio ga jeužitak koji je osjetio. S Marlene nije bilo lako; ni s kim nije bilo tako. Nije znao zašto mu klecajukoljena. Njezini slatki uzdasi, puni užitka, prešli su na njega kao nijemo ekstatiĉno stenjanje. Sve ih jeprogutao i želio je još.

Ţelja je nešto na što Arkadin nije naviknut. Potreba je do ovog trenutka usmjeravala njegovživot. Morao se osvetiti majci, morao je pobjeći od kuće, morao se osamostaliti, bez obzira kamo gato odvelo, morao je pokopati suparnike i neprijatelje, morao je uništiti svakog tko se približinjegovim tajnama. Ali želja! To je bilo nešto posve drugaĉije.

Devra mu je objasnila želju. Tek kada je postao siguran da je više ne treba, otkrila se žudnja.Ţelio je nju.

Kada joj je zadigao suknju, dirnuo je ispod, podigla je nogu. Ona ga je spretnim prstimaoslobodila odjeće. Tada više uopće nije razmišljao.

Nakon toga, nakon što su se vratili na sjedala, uz znatiželjne se poglede probili uz putnike kojisu ĉekali svoj red za toalet, Devra je prasnula u smijeh. Arkadin je sjedio i gledao je. I po tome jebila jedinstvena.

Sve bi druge pitale, Je li ti to bilo prvi put? Ali ne i ona. Ona nije htjela podići poklopac,zaviriti unutra da vidi od ĉega je sazdan. Nije imala potrebu znati. Budući da je on bio vrsta osobekoja uvijek nešto mora, nije mogao podnijeti istu osobinu kod nekog drugog.

Bio je svjestan njezine blizine na naĉin koji nije mogao objasniti.Ĉinilo mu se da može osjetiti njezine otkucaje srca, kolanje krvi kroznjezino tijelo, tijelo koje mu se ĉinilo krhko, iako je znao koliko snažna može biti nakon svega

što je pretrpjela. Njezine bi se kosti mogle tako lako slomiti, nož bi joj tako snažno kliznuo kroz rebrai probo joj srce, metak bi joj tako lako smrskao lubanju. Razbjesnio se od tih misli i primaknuo jojse, kao da je treba zaštititi, a kad su u pitanju njezini bivši saveznici, zaštita joj je uistinu potrebna.Tada je znao da će uĉiniti sve što je u njegovoj moći da ubije svakoga tko joj pokuša nauditi.

Osjetivši kako joj se približava, okrenula se i nasmiješila:- Znaš što, Leonide, prvi put u životu osjećam se sigurnom. Ona za-jedljiva sranja nauĉila sam

samo zato da ljude zadržim dalje od sebe.- Nauĉila si biti ĉvrsta poput svoje majke.Odmahnula je glavom:- To je zapravo pravo sranje. Moja je majka imala te faze otpora, jest, ali to je bilo samo na

površini. Ispod kože bio je samo strah.

Devra je prislonila glavu na naslonjaĉ i nastavila:- Zapravo, najživlje sjećanje koje imam na nju jest upravo njezin strah. Osjetio se na njoj poput

smrada. Ĉak i kad se okupala mogla sam ga nanjušiti. Naravno, dugo nisam znala što je to, a moždasam ga i samo ja osjetila, ne znam.

- Uglavnom, znala mi je priĉati jednu staru ukrajinsku priĉu. O devet razina pakla. Što je timehtjela postići? Je li me htjela prestrašiti ili je htjela umanjiti svoj strah dijeleći ga sa mnom. Ne znam.Kako bilo da bilo, ovako mije govorila. Samo je jedan raj, no pakao ima devet razina u koje možešotići nakon smrti, ovisno o težini grijeha.

- Prva, najmanje strašna, poznata je svima, to je ona gdje goriš u plamenu. U drugoj se nalazišsam na vrhu brda. Svake se noći smrzneš do kosti, polako i jezivo, no ujutro se otopiš i tako svakogdana ispoĉetka.

Na trećoj razini je svjetlost koja te zasljepljuje, na ĉetvrtoj mrkli mrak.Na petoj su razini vjetrovi koji te režu, doslovce, poput noževa. Na šestoj te probadaju strijele.

Na sedmoj te polako pokapa ĉeta mrava. Uosmoj si razapet.- No moja se majka najviše bojala devete. Ondje živiš među divljim zvijerima koje se hrane

ljudskim srcima.Arkadinu nije promaknulo koliko je okrutno takvo što priĉati djetetu.Bio je sasvim siguran da bi i njemu majka, da je bila Ukrajinka, prepriĉavala istu narodnu priĉu.- Obiĉno sam se smijala njezinoj prĉi, ili sam to barem pokušavala- rekla je Devra. - Pokušavala sam ne vjerovati takvim glupostima. No to je bilo prije nego što

su se neke od tih kazni spustile na nas.Arkadin je još dublje osjećao njezinu blizinu. Ĉinilo mu se da želja da je zaštiti sve jaĉe

poskakuje u njemu, eksponencijalno raste dok se njegov um pokušava pomiriti sa znaĉenjem togosjećaja. Je li napokon naišao na nešto dovoljno veliko, dovoljno jarko, dovoljno jako da zauvijekotjera njegove demone?

Nakon Marleneine smrti Icoupov je uspio proĉitati između redaka.Prestao je kopati po Arkadinovoj prošlosti. Umjesto toga, poslao ga je u Ameriku na oporavak.

Reprogramiranje, tako je to Icoupov nazivao.Arkadin je proveo osamnaest mjeseci u okolici Washingtona na jedinstvenom eksperimentalnom

programu koji je vodio Icoupovljev prijatelj. Arkadin se vratio umnogome promijenjen, no njegovaprošlost -

njegove sjene i demoni - ostala je netaknuta. Toliko je želio da program izbriše sjećanje na njih!No program nije bio takve vrste. Icoupova više nije zanimala Arkadinova prošlost, zanimala ga jenjegova budućnost, a program je za to bio savršen.

Zaspao je razmišljajući o programu, no sanjao je da je ponovno u Nižnjem Tagilu. Nikada nijesanjao o programu; u programu se osjećao sigurnim. Nije sanjao o sigurnosti; u snovima su ga gurali svelikih visina.

Kasno naveĉer, bar pod zemljom zvan Crespi bio je jedino mjesto kamo je mogao otići kad bipoželio piće u Nižnjem Tagilu. Bila je to smrdljiva rupetina, krcata tetoviranim muškarcima utrenirkama sa zlatnim lancima oko vrata, i ženama u kratkim suknjama koje su bile toliko našminkaneda su izgledale kao lutke iz izloga. Iza rakunskih oĉiju nalazile su se prazne jame gdje im je nekoćbila duša.

U Crespiju su Arkadina kao trinaestogodišnjaka prvi put do krvi pretukla ĉetiri krupna muškarcasvinjskih oĉiju i neandertalskih ĉela. U

Crespi se Akradin, također, vratio nakon tri mjeseca i istim muškarcima raznio mozak pozidovima. Kad mu je drugi nitkov pokušao preoteti pištolj, Arkadin ga je upucao ravno u facu. Nakontoga mu se više nitko u baru nije približio. Tako je također stvorio svoj ugled, što mu je pomoglo dastekne maleno carstvo nekretnina.

No u tom gradu lijevanog željeza i troske koja frca na sve strane, uspjeh je imao svoje posebneposljedice. U Arkadinovu sluĉaju privukao je pozornost Stasa Kuzina, jednog od lokalnih kriminalnihbosova.

Jedne noći, ĉetiri godine poslije, Kuzin je našao Arkadina, golim se šakama potukao s golemimnitkovom kojeg je izazvao na okladu, a nagrada je bila jedno pivo.

Nakon što je razbio diva Arkadin je zgrabio besplatno pivo, strusio polovicu i, kad se okrenuo,našao se pred Stasom Kuzinom. Akradin ga je odmah prepoznao; svi su ga u Nižnjem Tagilu znali.Imao je gustu grivu sve do centimetar iznad obrva. Glava mu je stajala na ramenima poput špekule nakamenom zidu. Ĉeljust mu je bila slomljena i loše namještena - vjerojatno u zatvoru - pa je neobiĉnosiktao kad je govorio, poput zmije. Ponekad je govorio potpuno nerazumljivo.

Sa svake Kuzinove strane stajao je po jedan odvratan ĉovjek s upalim oĉima i nevjestomtetovažom psa na rukama, što je znaĉilo da su vjeĉno vezani za svojega gospodara.

- Hajdemo porazgovarati - reĉe Arkadinu spodoba, sićušnom glavnom pokazujući prema stolu.Ljudi koji su sjedili za stolom digli su se svi u isti mah ĉim se Kuzin približio, pobjegli na drugi

kraj lokala. Kuzin je cipelom zahvatio nogu stolca, okrenuo ga i sjeo. Ruke je nelagodno držao nanogama, kao da će u svakom trenutku nasrnuti na Arkadina i upucati ga.

Poĉeo je govoriti, no sedamnaestogodišnjem je Arkadinu trebalo neko vrijeme da poveže glavu irep onoga što je govorio. Ĉinilo mu se kao da sluša ĉovjeka kojeg treći put utapaju. Naposljetku jeshvatio da Kuzin predlaže neki oblik udruživanja: pola Arkadinovih nekretnina za 10 posto Kuzinovihposlova.

A ĉime se to toĉno Stas Kuzin bavio? Nitko nije otvoreno govorio o tome, ali je glasina bilonapretek. Kuzinu su pripisivali sve od prebacivanja šipki potrošenoga nuklearnog goriva velikimdeĉkima u Moskvu pa do trgovine bijelim robljem, preprodaje droge i prostitucije.

Arkadin je osobno imao obiĉaj odmahnuti rukom na bizarne glasine u korist onoga za što jedobro znao da Kuzinu donosi zaradu u Nižnjem Tagilu, a to su prostitucija i droga. Svaki je muškaracu gradu trebao ševu, a ako su imali išta novca, onda su ga radije trošili na drogu nego na pivo i votkukućne izrade.

Još jedanput u Arkadinovim se mislima nije pojavila želja nego samo potreba. Morao je postićiviše od pukog preživljavanja u gradu prljavštine, nasilja i bolesti crnih pluća. Postigao je sve što jemogao postići sam. Zarađivao je dovoljno da se uzdržava, no nedovoljno da okuša sreću u Moskvikamo je morao otići da zgrabi bogatije životne prilike. Vani su se krugovi pakla širili: dimnjaci odcigle žestoko su rigali dim pun ĉestica, željezni stražarski tornjevi okrutnih zatvorskih zona, prepunijurišnih pušaka, s jakim reflektorima i urlanjem sirena.

Ovdje unutra bio je zakljuĉan u vlastitu okrutnu zonu sa Stasom Kuzinom. Arkadin je odgovoriona jedini naĉin koji je imao smisla.

Pristao je i na taj naĉin ušao u deveti krug pakla.31Dok je ĉekao kontrolu putovnica u Miinchenu, Bourne je nazvao Spectera koji ga je uvjerio da

je sve spremno. Ubrzo nakon toga došao je u domet prvog niza nadzornih kamera. Njegovu je slikuodmah prepoznao softver u sjedištu Semjona Icoupova i identificirao ga prije nego što je dovršiorazgovor s profesorom.

Odmah su obavijestili Icoupova, a on je ljudima u Miinchenu zapovjedio da iz stanjapripravnosti krenu u akciju te je upozorio aerodromsko osoblje i one na odjelu za imigraciju koji suradili za njega. Ĉovjek koji je putnike usmjeravao u razliĉite odijeljene linije prema šalterima zaulazak u zemlju primio je Bourneovu sliku na zaslon raĉunala toĉno na vrijeme da Bournea pošalje našalter 3.

Službenik na šalteru 3 slušao je glas s elektroniĉkog uređaja koji je imao u uhu. Kada je ĉovjekza kojeg mu je reĉeno da se zove Jason Bourne predao putovnicu, službenik ga je pitao uobiĉajenapitanja dok je listao putovnicu: Koliko dugo kanite ostati u Njemačkoj? Ovdje ste zbog posla iliprivatno? Odmaknuo je putovnicu od otvora, pritisnuo sliku na ljubiĉasto svjetlo. Dok je to ĉinio,maleni metalni disk debljine nokta utisnuo je na zadnju stranicu putovnice. Tada ju je zatvorio, po-ravno korice i vratio je Bourneu.

- Ţelim vam ugodan boravak u Munchenu - rekao je ne pokazujući ni interes ni emocije. Već jegledao putnika iza Bournea.

Kao i na Šeremetjevu, Bourne je imao osjećaj da ga netko nadzire.Dvaput je promijenio taksi kad je stigao u užurbano središte grada.Na. Marienplatzu, velikom otvorenom trgu s kipom Djevice Marije u sredini, prošao je uz

srednjovjekovne katedrale, kroz jata golubova, izgubio se u mnoštvu vođenih skupina, zabuljio ukićenu arhitekturu i dva visoka kupolasta tornja crkve Frauenkirche, katedrale nadbiskupije Munchen-Freising, simbola grada.

Prikljuĉio se grupi koja se skupila oko vijećnice s utisnutim službenim grbom grada kojiprikazuje redovnika s raširenim rukama.

Vodiĉ je turistima govorio da ime Munchen potjeĉe od staronjemaĉke rijeĉi koja znaĉi"redovnik". Godine 1158. ili negdje oko te godine, tadašnji vojvoda Saske i Bavarske sagradio jemost preko rijeke Isar, povezao je rudnike soli po kojima je grad uskoro postao poznat, s naseljembenediktinaca. Postavio je kućicu za ubiranje cestarine na most koji je uskoro postao važna karika naPutovima soli na dijelu puta u bavarsku ravnicu na kojoj je nastao Munchen i kovnicu novca u koju jepohranjivao zaradu. Današnji trgovaĉki grad ne razlikuje se toliko od srednjovjekovnih poĉetaka.

Kad se Bourne uvjerio da ga ne slijede, odvojio se od grupe i ušao u taksi. Iskrcao se šest ulicaod palaĉe Wittelsbach.

Prema profesorovim rijeĉima, Kirsch je rekao da bi se rado sastao s Bourneom na javnommjestu. Odabrao je državni Muzej egipatske umjetnosti u ulici Hofgartenstrasse koji se nalazio unutarproĉelja u stilu rokokoa u palaĉi Wittelsbach. Bourne je napravio puni krug po ulicama oko palaĉeprovjeravajući slijede li ga, no nije se sjećao je li već bio u Miinchenu. Nije osjetio sabalstan dejavu koji bi znaĉio da se vratio na mjesto u kojem je bio, ali se toga više ne sjeća. Zbog toga je znao dalokalni uhode imaju prednost na terenu. Oko palaĉe bi moglo biti desetak mjesta u koje se možesakriti, a da on to ne zna.

Slegnuvši ramenima, ušao je u muzej. Pored detektora metala bila su dva naoružana ĉuvara kojisu također stavljali ruksake na stranu i pregledavali torbice. S obje strane predvorja stajao je parbazaltnih kipova, egipatskog boga Horusa - sokol sa sunĉevim diskom na ĉelu - i njegove majke,Iziđe. Umjesto da krene ravno prema izlošcima, Bourne je skrenuo, stao iza Horusova kipa i desetakminuta promatrao ljude

koji su dolazili i odlazili. Promotrio je sve između dvadeset i pete i pedesete godine, upamtionjihova lica. Bilo ih je ukupno sedamnaest.

Prošao je kraj ĉuvarice i ušao u izložbeni prostor, pronašao je Kirscha toĉno ondje gdje jeSpecteru rekao da će biti, prouĉavao je drevni kamenorez lavlje glave. Prepoznao je Kirscha s

fotografije koju mu je poslao Specter, snimke dvojice muškaraca koji su stajali jedan pored drugogana sveuĉilišnom kampusu. Profesorov kurir bio je nizak, mršav ĉovjek sjajne ćelave glave s gustimobrvama nalik gusjenicama. Imao je svijetloplave oĉi koje su pogledom strijeljale lijevo-desno kaokazaljke kompasa.

Bourne je prošao kraj njega, ozbiljno se zagledao u nekoliko sarko-faga, a perifernim vidompromatrao je li se pojavila koja od sedamnaest osoba koje su nakon njega ušle u muzej. Kada je vidioda nema nikoga, vratio se nekoliko koraka natrag.

Kirsch se nije okrenuo kada je Bourne stao kraj njega, no rekao je - Znam da zvuĉi smiješno, none podsjeća li vas ova skulptura na nešto?

- Na Pink Pantera? - rekao je Bourne zato jer je to bila ugovorena šifra, a i zato što je skulpturaneodoljivo podsjećala na lik iz crtica.

Kirsch kimne:- Drago mi je što ste došli bez problema - predao mu je kljuĉeve svojeg stana, šifru ulaznih

vrata i iscrpan opis s uputama kao od muzeja doći do stana. Ĉinilo se kao da mu je laknulo, kao damu predaje svoje breme, a ne samo svoj dom.

- Ţelio bih vam reći neke posebnosti vezane uz moj stan.Dok je Kirsch govorio, pomaknuli su se prema granitnoj skulpturi Senenmuta na koljenima, iz

razdoblja osamnaeste dinastije.- Drevni su Egipćani znali živjeti - primijetio je Kirsch. - Nisu se bojali smrti. Njima je ona

predstavljala samo još jedno putovanje, na koje ne treba olako krenuti, no ipak su znali da ih nakonsmrti nešto ĉeka.

Pružio je ruku kao da će dotaknuti kip ili možda upiti nešto njegove moći:- Pogledajte ovaj kip. Još zraĉi iznutra, ĉak i nakon više tisuća godina. Egipćani stoljećima nisu

našli sebi ravne.- Dok ih nisu pokorili Rimljani.- Međutim, - reĉe Kirsch - Egipćani su promijenili Rimljane.Stotinu godina nakon što su Ptolomejevići i Julije Cezar vladali iz Aleksandrije, Iziđu, egipatsku

božicu osvete i pobune, poĉeli su štovati diljem Rimskog Carstva. Zapravo, vrlo je vjerojatno da su uranim poĉecima osnivaĉi katoliĉke Crkve nju preobrazili, lišili je ratoborne prirode i od nje stvorilimirnu Djevicu Mariju.

- Leonidu Arkadinu bi dobro došlo malo manje Iziđe i puno više Djevice Marije - razmišljao jeBourne.

Kirsch je podigao obrve:- Što znaš o tom ĉovjeku?- Znam da ga se boji mnogo opasnih ljudi.- I s pravom - reĉe Kirsch. - Taj je ĉovjek manijakalni ubojica.Rođenje i odrastao u Nižnjem Tagilu, leglu manijakalnih ubojica.- Tako sam ĉuo - kimne Bourne.- Ondje bi i ostao da nije bilo Tarkaniana.Bourne je naćulio uši. Pretpostavio je da je Maslov poslao svojeg ĉovjeka u Tarkanianov stan

zato što je Gala ondje živjela:- Stani malo, kakve veze ima Tarkanian s Arkadinom?- Sve. Bez Miše Tarkaniana Arkadin nikada ne bi pobjegao iz Nižnjeg Tagila. Tarkanian ga je

doveo u Moskvu.- Jesu li obojica pripadnici Crne legije?

- Tako mi je reĉeno - reĉe Kirsch. - No ja sam samo umjetnik; od tajnovitog sam života dobioĉir na želucu. Kad mi ne bi trebao novac

- nažalost, ja sam jedinstveno neuspješan umjetnik - ne bih se dugo ovime bavio. Ovo je trebalabiti moja posljednja usluga za Spectera.

Pogledom je i dalje strijeljao lijevo-desno:- Sada kada je Arkadin ubio Dieterea Heinricha, posljednja usluga ima strašno novo znaĉenje.Bourne je bio na oprezu. Specter je pretpostavio da je Tarkanian Crna legija, a Kirsch je to

upravo potvrdio. No Maslov je zanijekao da Tarkanian ima ikakve veze s teroristiĉkom skupinom.Netko je lagao.

Bourne se spremao pitati Kirscha za nepodudarnost, no tada je krajiĉkom oka spazio jednogĉovjeka koji je u muzej ušao ubrzo nakon njega. Ĉovjek je nakratko zastao u predvorju, kao da se želiorijentirati, a onda odrješito ušao u izložbeni prostor.

Budući da je muškarac bio dovoljno blizu da ĉuje njihov razgovor u tihom muzeju, Bourne jeKirscha poveo za ruku:

- Idemo ovuda - rekao je i njemaĉku vezu poveo u drugu prostoriju kojom je dominiralaskulptura blizanaca od kalcita iz osme dinastije.

Bila je oštećena, nagrizlo ju je vrijeme, datirala je iz 2390. godine prije Krista.Gurnuvši Kirscha iza statue, Bourne je poput stražara motrio što radi onaj ĉovjek. Ĉovjek je

podigao pogled, vidio je da Bourne i Kirsch više nisu kraj Senenmutova kipa i ležerno se osvrnuo poprostoriji.

Ostani ovdje šapnuo je Bourne Kirschu.Što je bilo? - osjetilo se blago podrhtavanje u Kirschovu glasu, no ĉinio se dovoljno staloženim.

- Je li Arkadin ovdje?Što god se dogodilo, - upozorio ga je Bourne - ne miĉi se. Bit ćeš na sigurnom dok ne dođem po

tebe.Dok je Bourne zaobilazio egipatske blizance, ĉovjek je ušao u galeriju. Bourne je otišao do

prolaza i krenuo u drugu prostoriju. Ležerno hodajući, ĉovjek je brzo pogledao uokolo i, kao da nevidi ništa zanimljivo, krenuo za Bourneom.

U galeriji se nalazilo mnogo vitrina s izlošcima, no prostorijom je dominirala kamena statuažene s pola glave stara pet tisuća godina. Bila je to veliĉanstvena umjetnina, no Bourne nije imaovremena uživati u njoj. Možda zato što se nalazila u stražnjem dijelu muzeja, u prostoriji nije bilonikoga; osim Bournea i ĉovjeka koji je stajao između Bournea i jedinog izlaza iz galerije.

Bourne je stao iza vitrine u ĉijem se središtu nalazila ploĉa na kojoj su visjeli maleni izložbeniprimjerci; plavi sveti skarabeji i zlatan nakit.

Zbog rupe u sredini ploĉe, Bourne je vidio ĉovjeka, ali ĉovjek nije znao gdje stoji.Stojeći potpuno mirno, Bourne je ĉekao da ĉovjek dođe s desne strane vitrine. Bourne se brzo

pomaknuo udesno, na drugu stranu vitrine i nasrnuo na ĉovjeka.Gurnuo ga je na zid, no ĉovjek je održao ravnotežu. Dok je zauzimao obrambeni stav, iz futrole

pod pazuhom izvukao je keramiĉki nož, zamahnuo je njime naprijed-natrag da Bournea zadrži narazmaku od sebe.

Bourne je krenuo desno da ga zavara, u poluĉuĉnju se pomaknuo lijevo. Dok je to ĉinio, desnomje rukom zamahnuo prema ruci u kojoj je držao nož. Lijevom je rukom zgrabio ĉovjeka za grlo. Dokje ĉovjek pokušavao koljeno zabiti Bourneu u želudac, Bourne se okretao da djelomiĉno izbjegneudarac. Dok je to ĉinio, popustio je stisak na ruku s nožem, a oštrica je sada krenula prema njegovuvratu. Bourne ju je zaustavio tik prije nego što ga je ubola, a njih dvojica su stajali kao da su zapeli i

da se ne mogu pomaknuti.- Bourne - napokon je rekao ĉovjek. - Ja se zovem Jens. Radim za Dominica Spectera.- Idemo! - rekao je vozaĉu.Mercedes je pojurio naprijed, niz ulicu, protutnjao je dalje i krvavo tijelo ostavio za sobom

skvrĉeno u kanaliću uz cestu.32Rob Batt je sjedio u svojem automobilu s infracrvenim naoĉalama na oĉima, prežvakavao je

zbivanja iz nedavne prošlosti kao žvakaću gumu koja je izgubila okus.Otkad su ga pozvali u ured Veronice Hart i suoĉili ga s izdajniĉkim djelima protiv Cl-a, obamro

je. Trenutaĉno prema sebi nije osjećaoništa. Štoviše, neprijateljstvo koje je osjećao prema Veronici preobra-zilo se u sažaljenje. Ili je

možda, pomislio je, sažalijevao sebe. Poput novaka, uletio je u oĉiglednu zamku; vjerovao je onimakojima se nikada ne bi smjelo vjerovati. LaValle i Halliday dobit će što su htjeli, u to uopće nijesumnjao. Ispunjen gađenjem prema samome sebi, zapoĉeo je dugaĉku noć pijanĉevanja.

Tek ujutro kad se probudio s vraškim mamurlukom, Batt je shvatio da postoji nešto što možepoduzeti. Neko je vrijeme o tome razmišljao, popio aspirine za glavobolju koja ga je ubijala, zalio ihje ĉašom vode i gorkog likera Angostura da umiri nemiran želudac.

Tada je u glavi skovao plan, rastvorio se poput cvijeta na zrakama sunca. Osvetit će se on zasramotu koju su mu priredili LaValle i Kendall, a najljepše od toga je ovo: ako njegov plan uspije,ako ih uspije uništiti, udahnut će život svojoj karijeri koja je trenutaĉno na apara-tima.

Sada, sjedeći za upravljaĉem unajmljenog automobila, motrio je ulicu s druge strane Pentagonavrebajući generala Kendalla. Batt je bio dovoljno lukav da se ne okomi na LaVallea jer LaValle jepreviše pametan da bi negdje pogriješio. Međutim, to se ne bi moglo reći i za generala. Ako je Battnešto nauĉio iz neuspjelog saveza s njima, onda je to ĉinjenica da je Kendall slabija karika. Bio jepreviše vezan za LaVallea i previše mu se dodvoravao. Trebao je nekoga tko će mu govoriti što daradi. Ţeleći udovoljiti, sljedbenici postanu ranjivi, ĉine pogreške ondje gdje ih njihovi vođe ne bipoĉinili.

Iznenada je vidio život onako kako ga vjerojatno vidi Jason Bourne.Znao je što je Bourne u Reykjaviku uĉinio za Martina Lindrosa i znao je da je Bourne riskirao

svoj život da pronađe Lindrosa i vrati ga kući.No, poput većine bivših suradnika, Batt je lagodno zanemario Bourneova djela gledajući na njih

kao na kolateralnu štetu, odluĉio je stati uz općeprihvaćeno uvjerenje da je Bourne sumanuti paranoikkojeg treba zaustaviti prije negoli poĉini kakav gnjusan ĉin kojim će osramotiti CI.

No ipak, ljudi u CI-u nisu se libili iskoristiti ga kada sve drugo propadne i prisiliti ga da budenjihov pijun. Ali barem on, Batt, neće biti niĉiji pijun.

Vidio je generala Kendalla kako kroz sporedna vrata izlazi iz zgrade, omotan kaputom prekoparkirališta juri prema automobilu. Držao je generala na oku, a jednu je ruku držao na kljuĉevimakoje je već stavio u kontaktnu bravu. Toĉno u trenutku kada je Kendall desno rame nagnuo naprijedda upali motor, Batt je okrenuo kljuĉ tako da Kendall nije ĉuo da se istodobno pali još jedanautomobil.

Dok je general izlazio s parkirališta, Batt je odložio infracrvene naoĉale i pokrenuo automobil.Noć se ĉinila tihom i mirnom, no možda je to bio samo odraz Battova raspoloženja. Naposljetku, onje ĉuvar noći.

Osobno ga je obuĉavao Stari; oduvijek se time ponosio. Nakon svojegneuspjeha, shvatio je da mu je ponos izopaĉio razmišljanje i donošenje odluka. Zbog ponosa se

pobunio protiv Veronice Hart, ni zbog ĉega što je ona rekla ili uĉinila - nije joj ĉak niti pružio priliku- nego zato što su njega preskoĉili. Njegova je slabost bila ponos, a LaValle je to prepoznao iiskoristio. Trezveno sagledavanje prošlih događaja je gadna stvar, pomislio je dok je slijedioKendalla prema Fairfaxu, no barem je mogao skrušeno uvidjeti koliko je zastranio od prisege CI-u.

Držao se dovoljno daleko od generalova automobila, pazeći na udaljenost i traku kojom se vozikako ga ne bi otkrio. Sumnjao je da bi Kendallu uopće palo na pamet da bi ga mogli pratiti, nosvejedno je morao biti oprezan. Batt je odluĉno naumio iskupiti se za grijehe koje je poĉinio protivsvoje organizacije i protiv uspomene na Staroga.

Kendall je skrenuo prema neupadljivoj modernoj zgradi na ĉijem se prvom katu nalazila teretanaln-Tune. Batt je promatrao generala kako se parkira, vadi malenu sportsku torbu i ulazi u teretanu.Zasad ništa korisno, no Batt je već odavno nauĉio biti strpljiv. U zasjedi ništa ne dolazi brzo ni lako.

Budući da nije imao pametnijeg posla dok je ĉekao da se Kendall ponovno pojavi, Batt je tadazurio u natpis IN-TUNE i žvakao Snickers ĉokoladice. Zašto mu je taj znak bio toliko poznat? Znao jeda nikada nije bio unutra, štoviše, nije nikada bio u ovom dijelu Fairfaxa. Možda je stvar u imenu, In-Tune. Da, pomislio je, zvuĉi prokleto poznato, no ni za živu glavu nije se mogao sjetiti zašto.

Prošlo je pedeset minuta otkad je Kendall ušao; vrijeme je da stavi infracrvene naoĉale iusmjeri se na ulaz. Promatrao je ljude svakoja-kog izgleda i građe kako ulaze i izlaze. Uglavnom subili sami, tek bi povremeno brbljajući izašle dvije žene, pojavio se jedan par, zajedno je krenuoprema autu.

Prošlo je još pedeset minuta, a Kendallu i dalje ni traga. Batt je skinuo naoĉale da malo odmorioĉi i vidio da se otvaraju vrata.

Ponovno je namjestio naoĉale i vidio da izlazi Rodney Feir. Je 1' to mene netko zeza? pomislioje Batt.

Feir je rukom prošao kroz mokru kosu. Baš se u tom trenutku Batt sjetio zašto mu je ime In-Tunetoliko poznato. Svi CI-evi voditelji odjela morali su prijaviti gdje se nalaze nakon radnog vremenakako bi u sluĉaju nužde dežurni službenici mogli procijeniti koliko im treba da se vrate do sjedišta.

Promatrajući Feira dok ide prema svojem autu i sjeda u njega, Feir se ugrize za usnu. Naravno,to što Feir i Kendall idu u istu teretanu mogla bi biti puka sluĉajnost, no Batt je znao da u njegovuposlu nema sluĉajnosti.

Ta se slutnja pokazala toĉnom kada Feir nije pokrenuo automobil, nego je samo mirno sjedio zaupravljaĉem. Nešto ĉeka, ali što? Možda, pomislio je Batt, ne ĉeka nešto nego nekoga.

Nakon deset minuta iz teretane je izašao general Kendall. Nije pogledao ni lijevo ni desno, negoje otišao ravno do svojeg auta, pokrenuo ga i poĉeo izlaziti. Prije nego što je napustio parkiralište,Feir je pokrenuo auto. Kendall je na izlazu skrenuo desno, a Feir je krenuo za njim.

Battu je srce poskoĉilo od uzbuđenja. Kocka je bačena! pomislio je.Nakon što su na Jensa ispaljena prva dva pucnja, Bourne se okrenuo da krene prema njemu, no

kada je treći hitac Jensa pogodio u glavu, predomislio se. Znajući da je mrtav, potrĉao je niz ulicu, zanjega više nije mogao uĉiniti ništa. Morao je pretpostaviti da je Arkadin Jensa slijedio u muzej i daga je ĉekao u zasjedi.

Skrenuvši iza ugla istim putem kojim je otišla zaštitarka iz muzeja, Bourne je vidio da se nećka,napola se okrenula kada je ĉula pucnjeve.

No kad je vidjela da Bourne ide za njom, krenula je dalje. Šmugnula je u jednu uliĉicu. Bourneje pošao za njom, vidio je da se uspinje preko rebraste ĉeliĉne ograde iza koje se nalazilo rašĉišćenogradilište prepuno teške mašinerije. Domogla se vrha ograde, podigla se gore pa preko ograde.

Bourne se uzverao preko ograde za njom, na drugoj je strani doskoĉio na hrpu zemlje i komada

betona. Vidio je da se sakrila iza blatnjave boĉne strane buldožera i potrĉao prema njoj. Popela se ukabinu, sjela za upravljaĉ i pokušala ga upaliti.

Bourne je bio priliĉno blizu kada je motor zabrundao. Ubacila je buldožer u rikverc i krenularavno na njega. Odabrala je nespretno vozilo pa je Bourne skoĉio u stranu, primio se za rukohvat ipopeo se.

Buldožer se trznuo, buĉio je dok je pokušavala prebaciti u prvu, ali Bourne je već bio u kabini.Pokušala je izvaditi pištolj, no također je pokušavala pokrenuti buldožer pa joj je Bourne lako

izbio oružje iz ruke. Palo je na pod, a Bourne ga je šutnuo dalje od nje. Tada je pružio ruku, ugasiomotor.

Ĉim je to uĉinio, djevojka je rukama prekrila lice i briznula u plaĉ.- Ovo je tvoj nered - rekao je Deron.Soraya kimne:- Znam da jest.- Ti si došla k nama, Kiki i meni.- Preuzimam punu odgovornost.- Mislim da u ovom sluĉaju - reĉe Deron - odgovornost moramo podijeliti. Mogli smo odbiti, a

nismo to uĉinili. Sad smo svi, a ne samo Tyrone i Jason, u ozbiljnoj opasnosti.Sjedili su u dnevnom boravku u Deronovoj kući, u udobnoj prostoriji s kutnom garniturom

okrenutom prema kamenom kaminu i, iznad njega, velikom plazma-televizoru. Na drvenom stoliću jestajalo piće, no nitko ga nije ni taknuo. Deron i Soraya sjedili su jedno nasuprot drugoga. Kiki se ujednom kutu stisnula kao maĉka.

Tyronea su već skroz sjebali - reĉe Soraya. - Vidjela sam što mu rade.Stani malo - Deron se naslonio prema naprijed. - Percepcija i stvarnost nisu iste stvari. Nemoj

da te srede u glavi. Neće nauditi Tyroneu i tako riskirati, on im je jedini naĉin da tebe prisile da imdovedeš Jasona.

Soraya je ponovno bila rastresena zbog straha, približila se stolu i natoĉila sebi viski.Promućkala ga je u ĉaši, pomirisala složenu aromu, nju je podsjećala na vrijesak i karamelu. Sjetilase da joj je Jason rekao da prizori, mirisi, jeziĉni izrazi ili ton glasa mogu potaknuti njegova skrivenasjećanja.

Otpila je gutljaj, osjetila je kako je žari plamen u trbuhu. Poželjela je biti na bilo kojem drugommjestu, samo ne ondje. Poželjela je drugi život, no sama je odabrala ovaj i donijela ovakve odluke.Više nema pomoći - ne može prijatelje ostaviti na cjedilu, mora se pobrinuti za njihovu sigurnost.Muĉilo ju je kako to uĉiniti.

Deron je imao pravo u vezi s LaValleom i Kendallom. Odlazak u sobu za ispitivanje bio jepsihološka igra. Nisu joj pokazali gotovo ništa, sad kad malo bolje razmisli. Raĉunali su s tim da ćepretpostaviti najgore te da će je te misli proganjati dok ne popusti i nazove Jasona pa da ga moguuhititi, pokazati ga predsjedniku poput izložbenog psa kako bi LaValle uspio ono što mnogima iz Cl-anije pošlo za rukom te kako je zaslužio preuzeti vodstvo Cl-a.

Otpila je još jedan gutljaj viskija svjesna toga da Deron i Kiki šute, pažljivo ĉekaju da onarazmisli o svojoj pogreški, prijeđe preko toga i stavi to iza sebe. No ona mora preuzeti inicijativu,smisliti plan protu-napada. Na to je Deron ciljao kad je rekao Ovo je tvoj nered.

- Ono što trebamo uĉiniti - rekla je polako i oprezno - jest pobijediti LaVallea u njegovoj igri.- A kako to misliš uĉiniti? - rekao je Deron.Soraya je zurila u ostatke viskija. Upravo je u tome problem. Nije imala pojma kako.Tišina se produžila, bilo ju je sve teže i teže podnositi. Naposljetku se Kiki uspravila, ustala i

rekla:- Meni je za sada bilo dosta jada i ĉemera. Sjedenje u ljutnji i samosažaljenju neće pomoći

Tyroneu i neće nam pomoći da pronađemo rješenje. Ja se idem zabaviti u prijateljevu klubu.Pogledala je najprije Sorayu pa Derona i onda opet ispoĉetka:-I, tko ide sa mnom?Bourne je ĉuo zavijanje sirene dok je sjedio u buldožeru kraj muzej-ske zaštitarke. Izbliza je

izgledala još mlađe neko što je mislio. Plavakosa koju je nosila skupljenu u ozbiljnu punđu sada je bila raspuštena.Padala je uz njezino blijedo lice. Oĉi su joj bile velike i vodenaste, zbog plakanja crvene uz

rubove. Zbog neĉega u oĉima ĉinila mu se kao da je rođena tužna.- Skini jaknu - rekao je.- Što? - ĉinila se potpuno zbunjenom.Bez ijedne rijeĉi Bourne joj je pomogao svući jaknu. Bourne joj je podvrnuo rukave, provjerio

unutrašnju stranu lakta, no nije našao tetovažu Crne Legije. Tuzi u oĉima sada se pridružio i golistrah.

- Kako se zoveš? - blago ju je pitao.- Petra-Alexandra Eichen - rekla je drhtavim glasom. - No svi me zovu Petra.Obrisala je oĉi, pogledala ga je postrance:- Hoćeš li me sada ubiti?Policijske su sirene bile vrlo glasne, a Bourne je poželio otići što dalje od njih.- Zašto bih to uĉinio?- Jer sam ja... - jezik joj se sapleo, ĉinilo se kao da se guši u vlastitim rijeĉima ili osjećajima

koji naviru. - Ubila sam tvojeg prijatelja.- Zašto si to uĉinila?- Zbog novca - reĉe. - Trebam novac.Bourne joj je povjerovao. Nije se ponašala kao profesionalka, niti je tako govorila.- Tko ti je platio?Lice joj se izobliĉilo od straha, oĉi su joj se širile sve dok nisu bile potpuno razrogaĉene. - Ja...

ne smijem ti reći. Morala sam mu obećati, rekao mi je da će me ubiti ako kome kažem.Bourne je ĉuo povišene glasove, govorili su odsjeĉenim žargonom tipiĉnim za policajce svuda

po svijetu. Zapoĉeli su lov. Uzeo je njezin pištolj, Walther 22, malenog kalibra jer je samo topogodno za tiho ubijanje u zatvorenom prostoru, ĉak i bez prigušivaĉa.

Gdje je prigušivaĉ?Bacila sam ga niz odvod - rekla je. - Kao što mi je reĉeno.Slijepo držanje zapovijedi neće ti ništa pomoći. Oni koju su te unajmili svejedno će te ubiti -

rekao je vukući je dolje s buldožera.Uvalila si se preko glave.Zastenjala je i pokušala pobjeći od njega.Zgrabio ju je:- Ako želiš, pustit ću te ravno u ruke policiji. Doći će ovamo svakog trena.Htjela je nešto reći, no nije izašlo ništa razumljivo.Ĉuo je glasove, sada su bili razumljiviji. Policija je bila s druge strane metalnog zida. Povukao

ju je u drugom smjeru:- Znaš li drugi izlaz odavde?Petra je kimnula i pokazala rukom. Ona i Bourne potrĉali su dijagonalno preko dvorišta

izbjegavajući tešku opremu dok su se probijali kroz beton i duboke rupe na tlu. I bez okretanjaBourne je znao da su policajci ušli na drugi kraj dvorišta. Gurnuo je Petrinu glavu prema dolje i samse pognuo nastojeći da ih ne vide. Iza dizalice na betonskim blokovima nalazio se kontejner s uredompredradnika. Privremeni elektriĉni vodovi bili su priĉvršćeni na nju odmah iznad limenog krova.

Petra se bacila pod kontejner, Bourne je krenuo za njom. Betonski su blokovi bili tamandovoljno visoki da se potrbuške provuku na drugu stranu gdje je Bourne vidio prerezan prolaz užicanoj ogradi.

Provukavši se kroz otvor, našli su se u mirnoj uliĉici u kojoj se nalazilo mnoštvo kontejnera zaindustrijski otpad i veliki kontejner pun slomljenih ploĉica, skrhanih komada mramora i komadasavinutog metala, zasigurno sa zgrada koje su se nekoć nalazile na prostoru iza njih koji je danasprazan.

- Ovuda - šapnula je Petra dok ga je vodila iz uliĉice i niz ulicu sa zgradama. Iza ugla je otišlado automobila i otkljuĉala ga.

- Daj mi kljuĉeve - reĉe Bourne. - Tražit će te.Uhvatio ih je u zraku i oboje su ušli. Ulicu dalje prošli su uz policijsko vozilo u patroli. Petri su

od nervoze poĉele drhtati ruke na krilu.- Proći ćemo ravno uz njih - reĉe Bourne. - Nemoj ih gledati.Ništa se dalje nije dogodilo dok Bourne nije rekao:- Okrenuli su se. Kreću za nama.33- Odbacit ću te negdje - reĉe Arkadin. - Ne želim da se nađeš usred ovoga što će se dogoditi.Sa suvozaĉkog sjedala unajmljenog BMW-a, Devra mu je dobacila skeptiĉan pogled:- To uopće nije nalik na tebe.- Ne? A kako ti se to ĉini?- Još moramo pronaći Egona Kirscha.Arkadin je skrenuo iza ugla. Nalazili su se u središtu grada, u kraju punom starih katedrala i

palaĉa. Sliĉilo je mjestu iz priĉa braće Grimm.- Došlo je do komplikacija - rekao je. - Suparnici su u partiju ubacili kralja. Zove se Jason

Bourne i ovdje je u Miinchenu.- Jedan razlog više zašto bih trebala ostati uz tebe - Devra je provjerila stanje dvaju Lugera koje

je Arkadin pokupio od Icoupovljeva lokalnog agenta. - Unakrsna vatra ima svojih prednosti.Arkadin se nasmijao:- Tebi zbilja ne nedostaje vatre.To je bila još jedna osobina koja ga je privukla na njoj - nije se bojala muške vatre u svojoj

utrobi. No obećao je njoj, ali i sebi, da će je zaštititi. Prošlo je vrlo mnogo vremena otkad je tonekome rekao, no iako se zakleo da to neće više nikada obećati, uĉinio je upravo to.

Također je neobiĉno što se zbog toga dobro osjećao; zapravo, kada je bio kraj nje, osjećao sekao da je izašao iz tame u kojoj je odrastao, koju su mu brojni nasilni događaji usadili pod kožu. Prviput u životu ĉinilo mu se da bi mogao uživati u suncu koje mu obasjava lice, u vjetru koji Devrinukosu diže poput koprene, da bi mogao šetati s njom ulicom i ne osjećati se kao da je iz drugedimenzije, kao da je upravo ovamo stigao s drugog planeta.

Kad su se zaustavili na crvenom svjetlu, pogledao ju je. Sunce je prodrlo unutra, njezinu je licudalo svijetlu, ružiĉastu boju. Upravo je tada osjetio da nešto izlazi iz njega ravno u nju, a ona seokrenula kao da je to i ona osjetila i nasmiješila mu se.

Upalilo se zeleno svjetlo, a on je ubrzao sporednom ulicom. Zazvonio mu je mobitel. Bacivši

pogled na broj pozivatelja, vidio je da ga zove Gala. Nije se javio; nije sada želio razgovarati snjom, niti ikad poslije.

Nakon tri minute dobio je poruku. Pisalo je: MIŠA JE MRTAV. UBIO GA JE JASONBOURNE.

Dok je Rodneyja Feira i generala Kendalla slijedio preko mosta Key u Washington, Rob Batt jeprovjerio ima li njegov SLR Nikon s dugaĉkim objektivom prazan film visoke osjetljivosti. Snimio jeniz fotografija digitalnom kamerom, no njih je snimio samo za probu jer se u tren oka mogu obraditi uPhotoshopu. Da sprijeĉi sumnje u izvornost fotografija, pokazat će nerazvijen film... pa, to je biopravi problem. Zbog razumljivih razloga, u CI-u je bio nepoželjan. Nevjerojatno je koliko brzonestaju dugogodišnje veze. No sada je shvatio da je kolegijalan odnos koji je izgradio s bivšimkolegama direktorima zamijenio za prijateljstvo. Ako se njih pita, on više i ne postoji pa bi ignoriralidonošenje navodnih dokaza da je NSA obradila još jednog CI-eva agenta ili bi to ismijali. Jednakotako ne dolazi u obzir prići Veronici Hart. Kad bi i uspio doći do nje, u što je sumnjao, razgovor snjom bio bi poput poniznog puzanja. Batt nikada u životu nije puzao ni pred kime, a neće to uĉiniti nisada.

Tada se grohotom nasmijao koliko se lako dao zavarati. Zašto bi bilo koji njegov bivši kolegauopće htio imati posla s njim? Izdao ih je, iznevjerio ih je zbog neprijatelja. Kad bi on bio na njihovumjestu - kad bi barem bio! - osjećao bi istu otrovnu mržnju prema nekomu tko ga je izdao, a upravo jezato sebi zadao zadatak da će uništiti LaVallea i Kendalla. Iznevjerili su ga, ostavili ga na cjediluprvom prilikom. Ĉim se urotio s njima, oduzeli su mu nadzor nad Tifonom.

Otrovna mržnja. To je odliĉan izraz, pomislio je, veoma precizno opisuje njegove osjećajeprema LaValleu i Kendallu. Znao je, duboko u sebi, mržnja prema njima znaĉi mržnju prema sebisamome. No ne može mrziti sebe, to vodi samouništenju. Trenutaĉno nije mogao povjerovati da sesrozao toliko nisko da bi prešao u NSA. Neprestano je o tome razmišljao, a sada mu se ĉinilo kao daje tu odluku donio netko drugi, neki stranac. To nije on uĉinio, nije to mogao uĉiniti, dakle, LaValle iKendall su ga na to natjerali. Za to će platiti najskuplju cijenu.

Dvojac je opet bio u pokretu, a Batt je krenuo za njima. Nakon desetominutne vožnje skrenuli suna pretrpano parkiralište Staklene cipelice. Dok je Batt prolazio dalje, Feir i Kendall izašli su izsvojih automobila i ušli u klub. Batt je otišao malo dalje i parkirao se u pokrajnjoj ulici. Iz pretincaza rukavice izvadio je maleni fotoaparat Leica, isti kakav je u mladim danima Stari koristio u zasjedi.Bilo je to staro priĉuvno špijunsko sredstvo, pouzdano i moglo se lako sakriti. Batt ga je napuniofilmom visoke osjetljivosti, stavio u ga u prednji džep košulje zajedno s digitalcem i izašao izautomobila.

Te je noći puhao dosadan vjetar. Smeće je izlazilo iz odvodnih kanala i premještalo se na drugomjesto. Gurnuvši ruke u džepove, Batt je požurio niz ulicu i u Staklenu cipelicu. Na pozornici jestajao pomoćni gitarist, zavijao je na gitari svirajući blues, zagrijavajući publiku za glavni nastup,energiĉan bend s nekoliko uspješnih albuma za sobom.

Za klub je ĉuo samo iz priĉa. Naprimjer, znao je da je njegov vlasnik Drew Davis istaknutaliĉnost koja se stalno upleće u politiĉka i ekonomska pitanja vezana uz Afroamerikance u okrugu.Zahvaljujući njegovu utjecaju, utoĉišta za beskućnike postala su sigurnija, sagrađeni su centri zaresocijalizaciju; zauzimao se za zapošljavanje bivših zatvorenika. Uĉinio je to lukavo i javno tako dabivšim kažnjenicima nije bilo druge nego iskoristiti drugu priliku.

No Batt nije znao za stražnju sobu u Cipelici pa je bio zbunjen kad nakon punog kruga po lokalui obilaska WC-a nije uspio pronaći ni Feira ni generala.

U strahu da su mu pobjegli na stražnji izlaz, vratio se na parkiralište, no ondje je vidio da su

njihovi automobili i dalje na mjestu. Vratio se unutra i još jedanput obišao lokal pretpostavljajući dasu mu nekako promaknuli. Međutim, i dalje im nije bilo traga, ali kad se približio stražnjem dijelukluba, spazio je nekoga u razgovoru s mišićavim crncem velikim otprilike kao hladnjak. Nakon kratkabrbljanja gospodin Snagator otvorio je vrata koja Batt ranije nije primijetio i ĉovjek je šmugnuounutra. Zakljuĉivši da su Feir i Kendall vjerojatno otišli unutra, Batt je poĉeo probijati premagospodinu Snagatoru i vratima.

Tada je na ulazu vidio Sorayu.Bourne smo što nije išĉupao mjenjaĉ pokušavajući pobjeći policiji.- Daj smiri živce - rekla je Petra. - Uništit ćeš moj siroti auto.Bilo mu je žao što nije bolje promotrio plan grada. S lijeve su strane prozujali uz ulicu

zatvorenu drvenim barikadama. Skinuli su asfalt, ostao je samo izbrazdan i ispucan donji sloj. Vadilisu najlošije dijelove.

- Drži se ĉvrsto - rekao je Bourne, krenuo u rikverc, a onda skrenuo u tu ulicu i krenuo krozdrvene barikade. Jednu je slomio, druge razbacao. Autom je zašao na donji sloj ceste, poskakivao jeulicom naizgled nerazumnom brzinom. Ĉinilo se kao da je netko nad njima ukljuĉio nabijaĉ stupova.Bourne je ĉuo da mu zubi cvokoću, a Petra je pokušavala suspregnuti suze.

Policijski automobil iza njih još se teže kretao. Trzao se naprijed-natrag pokušavajući izbjećijame iskopane na cesti. Ponovno nagazivši na gas, Bourne je uspio povećati udaljenost između njih.Tada je bacio pogled prema naprijed. Na drugom kraju ulice stajao je popreĉno parkiran kamionmiješalica. Ako nastave ravno, neće moći izbjeći sudar.

Bourne je i dalje jurio, a kamion je bio sve bliže i bliže. Policijsko vozilo brzo ih je sustizalo.- Što to radiš? - vrištala je Petra. - Jebote, jesi li ti normalan?U tom je trenutku Bourne ubacio auto u ler, nagazio je na koĉnicu.Odmah je prebacio u rikverc, maknuo nogu s koĉnice i stisnuo gas do daske. Auto se stresao,

motor je zacvilio. Zatim je mjenjaĉ sjeo na svoje mjesto, a automobil je poletio unatrag. Približili suse policijskom vozilu, vozaĉ se sledio od straha. Bourne ga je zaobišao, a vozilo je pojurilo naprijedna boĉnu stranu kamiona.

Bourne nije ni gledao. Bio je zauzet vožnjom automobila u rikverc natrag na ulicu. Projurivši uzuništene barikade, skrenuo je, zakoĉio, ubacio u prvu i odvezao se dalje.

- Što radiš ovdje, dovraga? - rekao je Noah. - Trebala bi biti na putu za Damask.- Letim za ĉetiri sata - Moira je ruke stavila u džepove kako ne bi vidio da je stisnula šake. -

Nisi mi odgovorio na pitanje.Noah je uzdahnuo:- Zato što nije ni važno.Ogorĉeno se nasmijala:- Zašto me to ne ĉudi?- Zato - rekao je Noah - što si u Black Riveru dovoljno dugo i znaš kako radimo.Hodali su ulicom Kaufingerstrasse u središtu Munchena, promet-nom ulicom nedaleko od trga

Marienplatz. Skrenuvši kod znaka za Augustiner Bierkeller, ušli su u dugaĉak, zamraĉen prostor nalikna katedralu koji je odisao jakim mirisom piva i kuhanih kobasica. Buka je bila dovoljno glasna daprikrije intimne razgovore. Prešavši preko poda od crvenog pješĉanika, u jednoj su prostorijiodabrali stol, sjeli na

drvene klupe. Najbliži im je bio starac koji je pušio lulu i ležerno ĉitao novine.Moira i Noah naruĉili su Hefeweizen, pšeniĉno pivo koje je još mut-no od neprofiltriranog

kvasca, od konobarice obuĉene u tradicionalnu dindrlicu, dugaĉku široku suknju s dekoltiranom

košuljom. Oko struka je nosila pregaĉu i ukrasnu torbicu.- Noah, - rekla je Moira kada su im poslužili pivo - ne gajim nikakve iluzije o našem poslu, ali

kako oĉekuješ da zanemarim informacije koje sam dobila od samog izvora?Noah je otpio dugaĉak gutljaja Hefeweizena i pedantno obrisao usne prije nego što je

odgovorio. Poĉeo je nabrajati prstima:- Prvo, taj ti je Hauser rekao da se softverski nedostatak gotovo i ne može otkriti. Drugo, to nije

pouzdano. Možda je samo rijeĉ o nezadovoljnom zaposleniku koji se želi osvetiti KallerSteelworksu. Jesi li razmislila o toj mogućnosti?

- Mogli bismo samo testirati softver.- Ne stignemo. LNG tanker će pristati za manje od dva dana - i dalje je nabrajao prstima. -

Treće, ne možemo ništa bez upozorenja NextGenu, a oni bi se okrenuli i suoĉili s KallerSteelworksom, a mi bismo se tada našli u vrlo nezgodnoj situaciji. I ĉetvrto, i zadnje, koji dioreĉenice Službeno smo priopćili NextGenu da se povlačimo iz projekta ti nisi shvatila?

Moiru je naslonjeno sjedila i duboko udahnula: To su ozbiljne informacije, Noah. Moglo bidovesti do situacije koje smo se najviše bojali; teroristiĉkog napada. Kako možeš...

Već si nekoliko puta prevršila mjeru, Moira - oštro reĉe Noah.Ukrcaj se na onaj avion i posveti se novom zadatku ili su ti dani u Black Riveru odbrojeni.Trenutaĉno je bolje da se ne sastajemo - reĉe Icoupov.Arkadin je kiptio, jedva je obuzdavao bijes, a i to samo zbog Devre, lukave vještice, koja mu je

svoje nokte zabila u dlan. Razumjela ga je; bez zapitkivanja, bez ispitivanja, bez ĉeprkanja ponjegovoj prošlosti poput kakva lešinara.

- Što je s nacrtima? - Devra i on sjedili su u jadnom, zadimljenom baru u zabitom dijelu grada.- Sad ću ih pokupiti od tebe - Icoupovljev je glas zvuĉao slabo i daleko iako su bili udaljeni

svega dva ili tri kilometra. - Slijedim Bournea. Sam ću ga uhvatiti.Arkadin to nije htio ni ĉuti:- Mislio sam da je to moj posao.- Tvoj je posao, zapravo, gotov. Domogao si se nacrta i dokrajĉio si Pjotrovu mrežu.- Sve osim Egona Kirscha.- Kirsch je već uklonjen - reĉe Icoupov.- Ja se rješavam meta. Dat ću ti nacrte, a onda srediti Bournea.- Rekao sam ti, Leonide Daniloviĉu. Bournea ne želim mrtvoga.Arkadin je zlovoljno mrmljao od jada. Ali Bournea treba ubiti, pomislio je. Devra je zarila

kandže još dublje u njegovo meso, toliko da je mogao osjetiti slatkast, bakreni miris vlastite krvi. Aja to moram učiniti. Ubio je Mišu.

- Slušaš li ti mene? - oštro reĉe Icoupov.Arkadin se prenuo iz mreže bijesa:- Da, uvijek. No insistiram da mi kažeš gdje ćeš zaskoĉiti Bournea.To je mjera opreza, za tvoju sigurnost. Neću besposleno stajati dok ti se nešto događa.- Dobro - rekao je Icoupov nakon kratka oklijevanja. - On je trenutaĉno u pokretu pa stignem od

tebe pokupiti nacrte.Arkadinu je dao adresu:- Bit ću tamo za petnaest minuta.- Meni će trebati malo duže - reĉe Arkadin.- Onda za pola sata. Ĉim doznam gdje ću naći Bournea, javit ću ti.Jesi li sada zadovoljan, Leonide Daniloviĉu?

- Potpuno.Arkadin je sklopio mobitel, izvukao se iz Devrina stiska i otišao u bar:- Dupli Oban s ledom.Konobar, krupan ĉovjek s tetoviranim rukama, upitno ga je pogledao:-Što je to Oban?- Single malt viski, kretenĉino.Glancajući svoje staromodne naoĉale, konobar srdito reĉe:- Što ti misliš gdje si, u prinĉevoj palaĉi? Nemamo mi nikakav single malt.Arkadin je protegnuo ruku, zgrabio ĉašu iz konobarovih ruku i razbio mu nos njezinim dnom.

Kada mu je potekla krv, zaprepaštenog je ĉovjeka povukao na šank i prebio ga na mrtvo ime.- Ne smijem se vratiti u Munchen - reĉe Petra. - Barem ne neko vrijeme. Tako mi je rekao.- Zašto si riskirala posao zbog ubojstva? - pitao je Bourne.- Molim te! - pogledala ga je. - Ni hrĉak ne bi preživio od crkavice koju dobivam u onoj

rupetini.Sjedila je za upravljaĉem i vozila autocestom. Već su prošli uz predgrađe. Bourneu nije

smetalo; i on se morao maknuti iz Munchena dok se ne slegne strka zbog smrti Egona Kirscha.Službena će tijela kod Kirscha pronaći tuđe dokumente, a iako Bourne nije ni sumnjao da će na krajuotkriti tko je on zapravo, nadao se da će do tada već Arkadinu uzeti nacrte i odletjeti u Washington. Umeđuvremenu će ga policija tražiti kao svjedoka Kirschovu i Jensovu ubojstvu.

- Prije ili poslije - reĉe Bourne - morat ćeš mi reći za koga radiš.Petra nije ništa rekla, no ruke su joj drhtale za upravljaĉem, posljedica potresnog bijega.- Kamo idemo? - pitao je Bourne. Htio je nastaviti razgovarati.Osjećao je da se mora s njom povezati na osobnoj razini da bi se mogla otvoriti. Morao ju je

privoljeti da mu kaže tko je naruĉio ubojstvo Egona Kirscha. To bi moglo dati odgovor na pitanje imali veze s ĉovjekom koji je upucao Jensa.

- Kući, reĉe. - Na mjesto kamo se nikad nisam htjela vratiti.- Zašto?Rođena sam u Miinchenu jer je moja majka onamo otputovala da me rodi, no ja sam iz Dachaua.

- Mislila je, naravno, na grad po kojem je obližnji nacistiĉki logor dobio ime. - Nijedan roditelj neželi da na djetetovu rodnom listu piše Dachau pa kad dođe vrijeme, žene se pri-jave u rodilište uMiinchenu.

Nije ni ĉudno što je tako: u logoru je pobijeno gotovo dvije stotine tisuća ljudi, a taj je logornajduže poživio jer je sagrađen prvi i postao je prototip za ostale koncentracijske logore.

Sam grad Dachau, smješten uz rijeku Amper, nalazi se dvadesetak kilometara sjeverozapadno odMunchena. Izgledao je nevjerojatno idiliĉno zbog uskih poploĉenih ulica, staromodnih uliĉnihsvjetiljki i mirnih ulica s drvoredima.

Kad je Bourne komentirao da se većina ljudi ĉini priliĉno zadovoljnima, Petra se neugodnonasmijala:

- Hodaju u vjeĉnoj magli, mrzeći što njihov grad nosi tako ubojit teret.Prošla je kroz središte grada, zatim skrenula lijevo dok nisu došli do nekadašnjeg sela

Etzenhausen. Ondje, na osamljenom brdu zvanom Leitenberg, nalazilo se maleno i potpuno napuštenogroblje. Izašli su iz automobila, prošli kraj kamene stijene s uklesanom Davidovom zvijez-dom.Kamenje bio oštećen, prekriven plavim lišajevima; ĉak i ovoga vedrog zimskog poslijepodnevavisoke jele i ĉempresi zaklanjali su nebo.

Dok su hodali uz nadgrobne spomenike, rekla je:

- Ovo je KZ-Friedhof, groblje koncentracijskog logora. Za duljeg vremena djelovanja Dachaua,židovska su tijela spaljivali u hrpama, no prema kraju, kad je nestalo ugljena, nacisti su morali neštouĉiniti s truplima pa su ih dovezli ovamo - raširila je ruke. - Ovo je spomen-ploĉa koju su dobiležidovske žrtve.

Bourne je već posjetio mnogo groblja, smatrao ih je neobiĉno mirnima. Ali ne i KZ-Friedhofgdje se osjećala stalna kretnja, neumo-ran mrmor od kojeg mu se ježila koža. To je mjesto bilo živo,huĉalo je u nemirnoj tišini. Zastao je, ĉuĉnuo i prstima prešao preko rijeĉi ukle-sanih u nadgrobnispomenik. Bile su toliko trošne da ih nije mogao proĉitati.

- Jesi li pomislila da je ĉovjek kojeg si danas ubila možda bio Ţidov? - pitao ju je.Graknula je na njega:- Rekla sam ti da sam trebala novac. Uĉinila sam to iz nužde.Bourne je pogledao oko sebe:- To su rekli i nacisti kad su ovdje pokopali zadnje žrtve.Tugu u njezinim oĉima trenutaĉno je zamijenila vatrena mržnja:- Mrzim te.-Ni približno toliko koliko mrziš sebe - ustao je, vratio joj pištolj.- Evo, zašto se ne ubiješ i sve okonĉaš?Uzela je pištolj, uperila ga u njega:- A zašto ne bih ubila tebe?- Ako me ubiješ, bit će ti samo još teže. Osim toga... - Bourne je otvorio dlan i pokazao joj

metke koje je izvadio iz pištolja.Gnušajući se, Petra je pištolj vratila u futrolu. Njezino lice i ruke imali su zelenkastu boju na

svjetlu koje se provuklo kroz zimzeleno drveće.- Možeš se iskupiti za ono što si danas uĉinila - reĉe Bourne. - Reci mi tko ti je platio.Petra ga je skeptiĉno promotrila:- Neću ti dati novac ako na to ciljaš.- Ne zanima me tvoj novac - reĉe Bourne. - No mislim da mi je ĉovjek kojeg si ubila kanio reći

nešto što moram doznati. Slutim da si ga zbog toga morala ubiti.Sada ga je gledala manje skeptiĉno:-Zbilja?Bourne kimne.- Nisam ga željela ubiti - rekla je. - To razumiješ.- Prišla si mu, na glavu mu prislonila pištolj i povukla obaraĉ.Petra je pogledala u stranu, ni u što posebno:- Ne želim razmišljati o tome.- Onda nisi nimalo bolja od ostalih u Dachauu.Potekle su joj suze, rukama je prekrila lice, ramena su joj se tresla.Zvukovi koje je proizvodila nalikovali su onima koje je Bourne ĉuo na Leitenbergu.Petrin napadaj plaĉa naposljetku je prestao. Nadlanicama je obrisala crvene oĉi i rekla:-Htjela sam biti pjesnikinja, znaš? Uvijek sam pjesnike povezivala s revolucionarnošću. Kao

Njemica, željela sam promijeniti svijet, ili barem pokušati promijeniti naĉin na koji svijet gleda nas,uĉiniti nešto da se iz nas išĉupa zrno krivnje.

Trebala si postati egzorcist.To je bila šala, no u trenutaĉnom raspoloženju nije joj bila duho-vita.- To bi bilo savršeno, zar ne? - pogledala ga je i dalje plaĉnim oĉima. - Je li jako naivno htjeti

promijeniti svijet?- Neizvedivo bi bila prikladnija rijeĉ.Zabacila je glavu:- Ti si cinik, zar ne?Nije odgovorio pa je nastavila:- Mislim da nije naivno vjerovati da rijeĉi, ono što pišeš, može nešto promijeniti.- Zašto onda ne pišeš - reĉe - umjesto što ubijaš ljude za novac?Tako nećeš zaraditi za život.Dugo je šutjela, pitao seje li ga ĉula.Naposljetku, reĉe:- Jebiga, platio mi je ĉovjek po imenu Spangler Wald; vrlo mlad deĉko, ustvari nema više od

dvadeset i jedne, dvadeset i dvije. Sretala sam ga u pubovima, nekoliko smo puta popili kavu. Rekaoje da ide na faks, studira entropijsku ekonomiju, što god to bilo.

- Mislim da nitko ne može studirati entropijsku ekonomiju - reĉe Bourne.- Tako mi se i ĉinilo - Petra je i dalje šmrcala. - Moram svoj mjeraĉgluposti dati na popravak.Slegnula je ramenima:- Nikad mi nije išlo s ljudima, bolja sam u komunikaciji s mrtvima.Bourne reĉe:- Ako preuzmeš tugu i bijes tolikih ljudi, živa ćeš se pokopati.Zagledala se u redove ruševnih nadgrobnih ploĉa:- Što mi drugo preostaje? Sada su zaboravljeni. Ovdje leži istina.Ako zatajiš istinu, nije li to gore od laži?Nije ništa odgovorio, a ona je trznula ramenima i okrenula se:- Sad kad si bio ovdje, želim ti pokazati što vide turisti.Povela ga je natrag do svojeg auta, spustili su se niz pusto brdo i otišli do službenog spomenika

Dachau.Ostatke logora prekrio je veo, kao da se štetne emisije spalionica na ugljen i dalje izdižu i

padaju na peći, poput strvinara koji traže mrtve. Metalna skulptura, sablastan prikaz zatvorenika nalikkosturi-ma napravljen tako da podsjeća na bodljikavu žicu unutar koje su bili zatoĉeni, doĉekala ih jena ulazu. Prostorije nekadašnje glavne zgrade uprave logora sada su uređene kao zatvoreniĉke ćelije,s vitrinama u kojima su izložene cipele i drugi neizrecivo tužni predmeti, sve što je ostalo odzatvorenika.

- Vidi natpise - reĉe Petra. - Jesi li primijetio da se igdje spominje koliko su Zidova ovdjemuĉili i ubili? "Stotinu devedeset i tri tisuće ljudi ovdje je izgubilo život", piše na natpisu. U tomenema znaka kajanja.

Još se skrivamo od samih sebe; još smo zemlja u kojoj mrze Zidove, bez obzira na to kolikoĉesto taj impuls pokušavamo ugušiti razumljivim bijesom, kao da imamo pravo biti ožalošćeni.

Bourne joj je možda mogao reći da ništa u životu nije toliko jednostavno, no smatrao je da jebolje pustiti da njezina srdžba sama izgori.

Oĉito s drugima ne može podijeliti ta razmišljanja.Povela ga je u razgled plinskih komora koje su se ĉinile jezivima ĉak i nakon toliko godina.

Ĉinile su se živima, kao da trepere, kao da pripadaju nekom drugom svijetu koji se na neizrecivogrozan naĉin preklapa s našim. Naposljetku su izašli iz krematorija i stigli do dugaĉke prostorije ĉijesu zidove prekrivala pisma; neka su napisali zatvorenici, druga pak obitelji oĉajno željne vijesti o

svojim voljenima, kao i druge bilješke, crteži, i formalniji upiti. Sve je bilo na njemaĉkom, ništa nijeprevedeno na druge jezike.

Bourne ih je sve proĉitao. Posljedice oĉaja, okrutnosti i smrti zadržale su se u ovimprostorijama i nisu mogle pobjeći. Ovdje je vladala drugaĉija vrsta tišine od one na Leitenbergu. Bioje svjestan me-koga gaženja cipela, šuškanja tenisica dok su se turisti vukli od jednog izloška dodrugog. Kao da je nataložena neĉovjeĉnost zatomila sposobnost govora, ili su, pak, možda rijeĉi -bilo kakve rijeĉi - bile nepriklad-ne i izlišne.

Polako su se kretali prostorijom. Vidio je da se Petrine usne pomiĉu dok ĉita pismo za pismom.Blizu kraja zida, jedno mu je zapelo za oko, ubrzalo puls. Na listu papira, oĉito službenom, nalazio serukom pisan tekst u kojem se autor žali da je stvorio plin puno uĉinkovitiji od plina Zyklon-B, no damu nitko iz uprave Dachaua nije odgovorio.

Međutim, ono što je Bournea mnogo više zainteresiralo bio je uredski papir s utisnute tri konjskeglave složene u krug koje u središtu pove-zuje SS-ova mrtvaĉka lubanja.

Petra je došla do njega, obrve su joj se skupile od mrštenja:- To mi izgleda prokleto poznato.Okrenuo se prema njoj:- Kako to misliš?- Poznavala sam jednog ĉovjeka, Starog Pelza. Govorio je da živi u gradu, no mislim da je bio

beskućnik. Dolazio bi spavati u sklonište u Dachauu, pogotovo zimi - s lica je sklonila pramen kose. -Cijelo je vrijeme brbljao, znaš, onako kao luđaci, kao da s nekim razgovara.

Sjećam se da mi je pokazao krpicu s istim takvim znakom. Govorio je o nekakvoj Crnoj legiji.Bourneu je srce ubrzano kucalo:-Što je rekao?Slegnula je ramenima.- Toliko mrziš naciste - rekao je - pitam se znaš li da neke stvari koje su oni stvorili još postoje?- Pa da, naravno. Naprimjer skinjare.Pokazao je na simbol:- Crna legija još postoji, i dalje postoji opasnost od nje, ĉak i više nego što je Stari Pelz mislio.Petra odmahne glavom:- Stalno je o tome govorio. Nikad nisam znala razgovara li sa mnom ili sam sa sobom.- Možeš li me odvesti k njemu?- Mogu, ali tko zna je li još živ. Pio je k'o smuk.Deset minuta poslije Petra je vozila ulicom Augsburgerstrasse prema podnožju brda zvanog

Karslburg.- Koja prokleta ironija - ogorĉeno je rekla. - Jedino mjesto koje uistinu prezirem sada je za

mene najsigurnije.Zaustavila se na parkiralištu ispred župne crkve sv. Jakova. Njezin osmerokutni barokni toranj

mogao se vidjeli iz svih dijelova grada. Kraj crkve se nalazila robna kuća Horhammer.- Vidiš ono s boĉne strane Horhammeral - rekla je dok su izlazili iz automobila. - One stube

vode dolje u golemi bunker napravljen unutar brda, ali ne može se ući s ove strane.Povela ga je po stubama u crkvu sv. Jakova, kroz renesansnu unutrašnjost, iza kora. Kraj

sakristije nalazila su se neupadljiva tamna drvena vrata iza kojih su se nalazile spiralne kamene stubekoje su vodile u kriptu, nevjerojatno malenu s obzirom na veliĉinu crkve nad njom.

No Petra mu je ubrzo pokazala da je s razlogom tako malena: iza nje se nalazio labirintprostorija i hodnika.

- Bunker - rekla je i upalila niz žarulja koje su visjele na žici, priĉvršćene na kameni zid s desnestrane. - Ovdje su se skrivali moji djed i baka kada je tvoja zemlja k'o luda bombardirala neslužbeniglavni grad Trećeg Reicha.

Govorila je o Munchenu, no Dachau je bio dovoljno blizu da osjeti glavni udar ameriĉkihzraĉnih snaga.

- Ako toliko mrziš svoju domovinu - reĉe Bourne - zašto ne odeš odavde?-Zato što je-reĉe Petra-također volim. To je zagonetka njemaĉkog naroda; ponosimo se sobom,

no također mrzimo sami sebe.Slegnula je ramenima:- Što ti preostaje? Igraš s kartama koje ti je sudbina dodijelila.Bourne je znao taj osjećaj. Pogledao je uokolo:- Poznato ti je ovo mjesto?Duboko je uzdahnula, kao da ju je bijes iscrpio:- Kad sam bila mala, roditelji su me svake nedjelje vodili na misu.Oni su vrlo pobožni. Koja komedija! Nije li ovom mjestu Bog odavno okrenuo leđa?- Uglavnom, jedne mi je nedjelje bilo toliko dosadno da sam se iskrala s mise. Tada sam bila

opsjednuta smrću. Možeš li mi zamjeriti?Odrasla sam sa smradom smrti u nosnicama - pogledala ga je. - Možeš li vjerovati da sam od

meni poznatih samo ja posjetila spomenik?Misliš da su moji roditelji ikad onamo otišli? Moja braća, tetak, tetka, prijatelji iz razreda?

Molim te! Ne žele ni priznati da postoji.Ponovno se ĉinila umornom:- Zato sam dolazila ovamo komunicirati s mrtvima, no nisam ih dovoljno vidjela pa sam

nastavila dalje i što sam našla? Bunker.Prislonila je ruku na zid, pomicala je po grubom kamenu tako brižno kao da gladi ljubavnika:- Ovo je postalo moje mjesto, moj intimni svijet. Bila sam sretna samo pod zemljom, u društvu

sto devedeset i tri tisuće mrtvih. Osjećala sam ih. Vjerovala sam da je ovdje zarobljena duša svakogod njih. To nije pošteno, mislila sam. Provodila sam vrijeme pokušavajući smisliti kako da ihoslobodim.

Prema mojem mišljenju, to možeš uĉiniti - reĉe Bourne - samo ako oslobodiš sebe.Pokazala je rukom:- Ležaj Starog Pelza je u onom smjeru.Dok su se provlaĉili tunelom, rekla je:- Nije daleko. Volio je spavati blizu kripte. Mislio je da su neki od onih starkelja njegovi

prijatelji. Sjedio bi i razgovarao s njima satima, pio bi, kao da su živi i kao da ih može vidjeti. Tkozna? Možda je mogao. Ima i ĉudnijih stvari.

Ubrzo se tunel pretvorio u niz prostorija. Do njih je dopro miris viskija i ustajala znoja.- Treća soba s lijeve strane - reĉe Petra.No prije nego što su došli do nje, na ulazu su naišli na nezgrapno tijelo s glavom nalik kugli za

kuglanje na kojoj je kosa stajala poput dikobrazovih bodlji. Stari Pelz ih je odmjerio luđaĉkimpogledom.

- Tko je to? - Glas mu je bio kao iz groba.- Ja sam, Herr Pelz. Petra Eichen.No Stari Pelz je u strahu gledao pištolj koji je imala na boku:- Mo'š si mislit! - podigavši saĉmaricu, poviĉe - Naci-simpatizeri!

i opali.34Soraya je ušla u Staklenu cipelicu nakon Kiki i ispred Derona. Kiki je rezervirala unaprijed i

tek što su uopće ušli u lokal, već je vlasnik, Drew Davis, dogegao do njih poput Paška Patka. On jebio prosijed starac, sijede kose koja je stršala na krajevima kao da je zaĉuđena time što ga vidiživog. Lice mu je izgledalo kao da ga je netko nacrtao,

vragolastih oĉiju, nosa koji je izgledao poput komada prožvakane gume za žvakanje i širokogosmijeha dotjeranog do savršenstva u televizijskim studijima i sudjelovanjima u kampanjamalokalnih politiĉara, kao i dobroĉinstvima diljem siromašnijih ĉetvrti u okrugu.

Istodobno, posjedovao je toplinu koja je bila iskrena. Znao je posvetiti ljudima pozornost nanaĉin da se ĉinilo kao da sluša samo njih i nikoga drugog.

Zagrlio je Kiki i ona ga je izljubila u obraze uz povik: Oĉe! Nakon upoznavanja sjeli su zaglavni stol koji je Drew rezervirao za njih i nakon što su im poslužili šampanjac i hranu Kiki im jeobjasnila na koji su se naĉin upoznali.

- Kad sam bila djevojĉica, naše je pleme pogodila suša toliko jaka da se mnogo starijih ljudi inovorođenĉadi razboljelo i pomrlo. Nakon nekog vremena, pojavila se skupina bijelaca kako bi nampomogla.

Rekli su nam da dolaze iz organizacije koja nam je spremna slati novac svakog mjeseca nakonšto pokrenu projekt u našem selu. Donijeli su vodu, no to nije bilo dovoljno.

- Nakon što su otišli poĉeli smo oĉajavati misleći da će prekršiti obećanje, no kao što suobećali, doista smo dobili vodu. Ubrzo su poĉele kiše i više nismo trebali njihovu vodu, no oni nisuotišli. Svoj su novac uložili u lijekove i školovanje. Svakog mjeseca sam, kao i ostala djeca dobivalapisma od svojeg sponzora: osobe koja je slala novac.

Kad sam bila dovoljno odrasla, pisala sam Drewu i mi smo se poĉeli dopisivati. Nekolikogodina poslije, kad sam zaželjela nastaviti školovanje, omogućio mi je da otputujem u Cape Townkako bih onamo mogla ići u školu, a zatim me doveo u SAD na koledž i na fakultet.

Nikad ništa nije tražio zauzvrat, osim da budem uspješna u školi. On mi je poput drugog oca.Pili su šampanjac i gledali ples na štangi koji se, prema Sorayinu mišljenju, ĉinio više

umjetniĉkim, a manje odvratnim. No u toj se prostoriji nalazilo više estetskom kirurgijom poboljšanihtjelesnih organa nego što ih je ikada vidjela. Ni za živu glavu nije mogla shvatiti zašto bi neka ženahtjela imati grudi koje izgledaju i ponašaju se kao baloni.

Nastavila je piti šampanjac svjesna toga da ga ispija opreznim malim gutljajima. Najradije bihtjela poslušati Kikin savjet i na nekoliko sati zaboraviti na svoje probleme, otkvaĉiti se, napiti ikonaĉno se opustiti.

Jedini problem bio je u tome što je znala da se to ni u kom sluĉaju neće dogoditi. Bila je suvišeukoĉena, suviše zatvorena.

Ono što bih trebala napraviti, pomisli sumorno promatrajući crvenokosu djevojku s grudimakoje su se opirale sili teži i bokovima koji su se ĉinili kao da ne pripadaju njezinu tijelu, jest napitise, skinuti gornji dio i sama zaplesati na štangi. Potom se nasmijala apsurdnoj pomisli. Ona nikadnije bila takva djevojka, ĉak ni u trenutku kada je to odgovaralo njezinim godinama. Ona je oduvijekbila dobra djevojka,

hladna i pretjerano sklona suvišnom analiziranju. Usmjerila je pogled prema Kiki, ĉije jepredivno lice bilo osvijetljeno ne samo stroboskop-skim svjetlom, nego i živahnim doživljajemradosti. Nije li život dobrih djevojaka lišen boja ili pak okusa, pomisli Soraya.

Ta ju je pomisao otjerala još dublje u depresiju, no to je bio tek poĉetak, jer je u sljedećem

trenutku kad je digla pogled, ugledala lice Roba Batta. Koji ...? pomisli. Primijetio ju je, naravno, ikrenuo ravno prema njoj.

Soraya se ispriĉala, ustala i krenula prema ženskom zahodu. Batt se, međutim, na neki naĉinuspio naći ispred nje. Okrenula se na peti i krenula oko stolova u drugom smjeru. Batt je potrĉao zanjom kroz prolaz za konobare i uspio je sustići.

- Soraya, moram razgovarati s tobom.Ona ga se otresla i krenula ravno kroz prednja vrata. Na parkiralištu je zaĉula kako trĉi za njom.

Vani je padala lagana susnježica koju nije nosio vjetar pa je padala ravno na nju topeći se naramenima i goloj glavi.

Nije znala zašto je izašla van, Kiki ju je odvezla iz Deronove kuće i nije mogla ući ni u jedanautomobil. Možda joj se toliko zgadilo lice ĉovjeka kojeg je nekoć voljela i kojem je vjerovala,ĉovjeka koji je iznevjerio njezino povjerenje, koji je prešao na "mraĉnu stranu" - tako je ona nazivalaLaValleov NSA zato što nije više mogla izgovoriti rijeĉi Nacionalna sigurnosna agencija a da neosjeti muĉninu u želucu. NSA je postala sinonim za sve što je u Americi pošlo po zlu - želja za moći inaĉin razmišljanja nekih u Washingtonu da imaju pravo ĉiniti što god žele i kako god žele, ademokratski zakoni mogu biti zaboravljeni. Sve se to svelo na prezir, pomisli. Ti su ljudi bili tolikosigurni da su u pravu, da nisu osjećali ništa drugo osim prezira ili ĉak žaljenja prema onima koji imse pokušaju suprotstaviti.

- Soraya, ĉekaj! Stani!Batt ju je uspio dostići.- Goni se! - reĉe ona i nastavi dalje.- Moram razgovarati s tobom.- Dovraga, ne moraš. Nas dvoje nemamo o ĉemu razgovarati.- U pitanju je nacionalna sigurnost.Soraya se, odmahujući glavom, gorko nasmije i nastavi svojim putem.- Slušaj, ti si mi jedina nada. Ti si jedina dovoljno otvorena da me saslušaš.Zakolutavši oĉima, ona se okrene prema njemu:- Zbilja imaš vraške petlje, Robe. Slobodno se vrati ulizivanju svojim novim nalogodavcima.- LaValle me prevario, Soraya, to dobro znaš - molećivo ju je promatrao. - Slušaj, poĉinio sam

golemu pogrešku. Vjerovao sam da će ono što ĉinim spasiti CI.Soraya mu nimalo nije vjerovala i zamalo mu se nasmijala u lice:- Što? Ti ozbiljno misliš da ću ti povjerovati.- Mene je stvorio Stari. Nisam imao povjerenja u Hartovu. Ja...- Meni nemoj izvlaĉiti priĉu o Starome. Da te on uistinu stvorio, ne bi nas izdao. Ostao bi gdje

si bio i sudjelovao u rješenju, a ne stvorio još veći problem.- Ti nikad nisi imala priliku ĉuti ministra Hallidaya, on je poput proklete sile prirode. Uspio me

uvući u svoju priĉu. Pogriješio sam, priznajem. U redu?- Nema isprike za tvoj gubitak vjere.Batt uzdigne ruke prema nebu:- U potpunosti si u pravu, ali za Boga miloga, pogledaj me. Dovoljno sam bio kažnjen.- Nisam sigurna, Batt, ti meni reci.- Nemam posla, ni šanse da se ikakvog dokopam. Prijatelji mi ne odgovaraju na pozive, a kad ih

sretnem na ulici, odnose se prema meni kao što si se i ti ponijela, okreću glavu. Supruga mi seodselila i odvela djecu sa sobom - on prođe rukom kroz mokru kosu. - Dovraga, živim u autu otkakose sve to dogodilo. Propao sam, Soraya. Što bi moglo biti gore od toga?

Je li to loša karakterna crta što mu se smilovala, upitala se Soraya.No nije mu pokazala ni trunku suosjećanja, nego je u tišini stajala i ĉekala da nastavi.- Poslušaj me - preklinjao ju je. - Poslušaj...- Ne želim slušati.Kad se ponovno poĉela okretati, on joj spusti digitalni fotoaparat u ruke:- Barem pogledaj ove fotografije.Soraya se spremala vratiti mu ga, kad je shvatila da nema što izgubiti. Battova je kamera bila

upaljena i ona je pritisnula tipku za pregle-davanje fotografija. Ono što je ugledala bio je nizfotografija generala Kendalla.

- Koji kufer? - reĉe.- To je ono što sam radio otkako su me otpustili - reĉe Batt. - Tražio sam naĉin kako da srušim

LaVallea. Shvatio sam da je pretvrd orah da ga se nabrzinu razbije, no Kendall je sasvim druga priĉa.Pogledala ga je u oĉi koje su zasjale žarom kakav nikad prije nije vidjela:- Kako to misliš?- Kendall je nemiran i ogorĉen i potrošio se pod LaValleovom cipelom. Ţeli veći komad kolaĉa

od onoga što su mu Halliday i LaValle spremni dati. Zbog toga je postao neoprezan i ranjiv.Unatoĉ svemu, ipak joj je zaokupio pozornost:- Što si uspio doznati?- Više negoli sam se uopće usudio nadati - Batt kimne. - Nastavi.Dok je Soraya pregledavala slike, srce joj je poĉelo ubrzano tući.Pažljivije je pogledala. - Je li to... Bože mili, to je Rodney Feir!Batt kimne:- On i Kendall su se našli u Feirovoj teretani, potom otišli na veĉeru, da bi na kraju došli

ovamo.Ona ga pogleda:- Njih dvojica su sada u Staklenoj cipelici?- Ovo su njihovi automobili - Batt pokaže prstom. - Postoji stražnja prostorija. Ne znam što se

ondje zbiva, no ne treba biti nuklearni fiziĉar da bi se shvatilo. General Kendall je bogobojaznaosoba i sa svojom i LaValleovom obitelji svake nedjelje stiže na misu toĉno navrijeme. On je vrloaktivan i ĉesto viđen u crkvi.

Soraya je konaĉno ugledala svjetlo na kraju svojega osobnog tunela. Konaĉno je pronašla naĉinda spasi sebe i Tyronea:

- Uslikati dvije muhe jednim okidanjem - reĉe ona.- Da, ostaje samo pitanje kako ući onamo i uslikati ih. Nemoguće je ući bez pozivnice, provjerio

sam.Na Sorayinu licu pojavio se lagan osmijeh:- Prepusti to meni.Ĉinilo se kao da je prošlo mnogo vremena otkako ga je Kendall istukao sve dok nije poĉeo

povraćati, no ništa se nije dogodilo. S druge strane, Tyrone je već primijetio da mu se ĉini kao da sevrijeme užasno usporilo. Ĉinilo mu se kao da se minute sastoje od tisuća sekunda, a sati od desetinatisuća minuta, a u jednom danu ĉinilo se kao da ima praviše sati da bi ih se uopće moglo nabrojiti.

Za vrijeme jednog razdoblja kada mu je bila skinuta kapuljaĉa, šetao je lijevo-desno po sobi, neželeći se približiti daljem kraju gdje se nalazilo zlokobno korito za simulirano utapanje.

Negdje u sebi znao je da je izgubio osjećaj za vrijeme, no to je bio dio procesa koji ga je trebaoizmoriti, smekšati i izvrnuti naglavaĉke.

Trenutak za trenutkom osjećao je kako klizi niz padinu toliko glatku i toliko strmu da, za što godse primio, nije uspijevao usporiti pad. Padao je u tamu, u bezdan ispunjen samo njime samime.

I to je, također, bilo proraĉunato. Mogao je zamisliti kako je netko od Kendallovih podređenihdošao do matematiĉke formule koja je određivala koliko nekoga treba slomiti u kojem satu svakogdana njegova zatvoreništva.

Još otkako je skrenuo pozornost Sorayi da bi joj mogao biti od koristi, imao je prilike ĉitati otome kako se treba ponijeti u najgorim situacijama. Između ostalog, pronašao je i trik koji bi se uovom trenutku mogao pokazati korisnim: trebalo je pronaći mjesto u svojim mislima kamo bi semogao povući kad stvari postanu gadne, mjesto do

kojeg nije bilo moguće doprijeti, mjesto gdje bi bio siguran što god mu uĉinili.Pronašao je mjesto na koje je već nekoliko puta odlazio u trenucima kad bi bol kleĉanja s

rukama zavezanim visoko iza njegovih leđa postala ĉak i njemu nepodnošljiva. No postojala je jednastvar koja ga je izbezumljivala: prokleto korito na drugom kraju sobe. Ako odluĉe isprobatisimulirano utapanje na njemu, bit će gotov. Otkad je znao za sebe, bojao se utapanja. Nije znaoplivati, nije mogao ĉak niti pluta-ti. Svaki put kad je pokušao, poĉeo bi se gušiti i trebalo ga je poputtrogodišnjaka izvući iz vode. Ubrzo je odustao, misleći da to nije bitno.

Kada će otići jedriti ili se uopće izležavati na plaži? Nikada.No tada je voda došla k njemu. To ga je prokleto korito ĉekalo i smijalo se poput kita koji ga se

sprema progutati. On nije bio Jona i toga je bio svjestan. Ta će ga prokleta stvar progutati i nikad gaviše neće ispljunuti van.

Spustio je pogled i primijetio kako mu se ruka koju je ispružio pred sebe trese. Okrenuvši se,naslonio ju je na zid kao da betonski blokovi mogu upiti njegov nerazuman strah.

Stresao se na zvuk otkljuĉavanja i treska vrata u tako maloj prostoriji.Unutra je ušao jedan od NSA-inih zombija mrtvih oĉiju i mrtvaĉkog zadaha. Spustio je pladanj s

hranom i bez ijednog pogleda prema Tyroneu napustio prostoriju. To je sve bila druga faza plana zaslamanje: uvjeriti ga da ne postoji.

Prišao je pladnju. Kao i obiĉno, obrok se sastojao od hladne zobene kaše. Nije bilo važno, bioje gladan. Uzevši plastiĉnu žlicu u ruke, zagrabio je zalogaj kaše. Bila je ljigava i bez ikakva okusa.Kad je u usta stavio drugi zalogaj umalo da se nije ugušio u trenutku kada je shvatio da žvaĉe neštošto nije zobena kaša. Svjestan da promatraju svaki njegov pokret, sagnuo se i ispljunuo ĉitav zalogaj.Potom je iskoristi vilicu kako bi rastvorio komad papira. Nešto je pisalo na njemu. Još se jaĉesagnuo kako bi razabrao slova.

Na papiru je pisalo: NE PREDAJ SE.U prvi ĉas, Tyrone nije mogao vjerovati svojim oĉima. Zatim ju je još jedanput proĉitao. Nakon

što ju je treći put proĉitao, zagrabio ju je s još jednim zalogajem kaše, detaljno ga i pažljivo sažvakaoi progutao.

Zatim je otišao do zahoda od nehrđajuĉeg ĉelika, sjeo na njegov rub i poĉeo se pitati tko mu jenapisao poruku i kako bi mogao komunicirati s njim. Tek nakon nekog vremena shvatio je da je jednamala poruka iz svijeta koji se nalazio izvan njegove malene ćelije uspjela uspostaviti ravnotežu kojuje izgubio. U njegovoj glavi vrijeme se opet poĉelo sas-tojati od minuta i sekunda koje su imaleuobiĉajeno trajanje, a krv je ponovno poĉela kolati njegovim žilama.

***Arkadin je dopustio Devri da ga odvuĉe iz lokala prije nego što ga je uspio u potpunosti

demolirati. Nije da mu je bilo stalo do probisvijeta koji su preneraženo sjedili u tišini i promatralirasulo koje je stvarao kao da se radi o televizijskoj emisiji, no brinula ga je policija koje je u ovoj

siromašnoj ĉetvrti bilo mnogo. Dok su bili u lokalu, primijetio je tri policijske patrole koje su polakoprošle ulicom.

Vozili su se prljavim ulicama obasjanima suncem. Zaĉuo je lajanje pasa i uzvike. Bio jezahvalan toplini boka i ramena oslonjenih na njega.

Njezina ga je prisutnost smirivala, rezala njegov bijes na razinu koju je moguće kontrolirati.Privinuo ju je još bliže k sebi, dok su mu se misli suludom žestinom vraćale u prošlost.

Za Arkadina deveti krug pakla poĉeo je dovoljno nevino s prizna-njem Stasa Kuzina da senjegovo poslovanje sastoji od prodaje droge i prostitucije. Jednostavan izvor novca, pomisliArkadin, uljuljkao ga je u lažnu sigurnost.

Ispoĉetka je njegova uloga bila podjednako jednostavna koliko i jasno određena: osiguravao jeprostor u zgradama za širenje Kuzinove mreže bordela. To je Arkadin ĉinio s uobiĉajenomuĉinkovitošću. Ništa nije moglo biti lakše od toga i tijekom nekoliko mjeseci dok su rublje pristizale,ĉestitao je samome sebi što je sklopio tako unosan posao.

Osim toga, povezivanje s Kuzinom donijelo mu je ĉitav niz povlastica, od besplatnih pića ulokalima u blizini, pa sve do besplatnih seansi unutar Kuzinova kruga tinejdžerki koji se sve višeširio.

No upravo je zbog mladih prostitutki posrnuo i otklizao u deveti krug pakla. Kada se kloniobordela ili uobiĉajeno jednom tjedno navraćao kako bi se uvjerio da stanovi nisu uništeni, mogao jezanemariti što se doista ondje događa. Uglavnom je bio suviše zauzet prebrojavajući novac.Međutim, povremeno, kad bi se poĉastio besplatnom seansom ili dvjema, bilo je nemoguće neprimjetiti koliko su te djevojke doista mlade, koliko su se bojale, koliko su im ruke bile naruĉene ikoliko su im prazne bile oĉi i naravno, vrlo ĉesto, koliko su bile drogirane. Bilo je to poput kolonijezombija.

Sve bi to mogao probaviti s minimalnom koliĉinom preispitivanja da mu se nije svidjela jednadjevojka. Jelena je bila djevojka punih usana, kože blijede poput snijega i oĉiju koje su žarile poputvatre.

Rado se smijala i rijetko bi, za razliku od drugih djevojaka, bez nekoga određenog razlogabriznula u plaĉ. Smijala se njegovim šalama i ostajala bi s njim nakon ĉina glave spuštene na njegovaprsa. Volio ju je držati u naruĉju. Upijao je njezinu toplinu poput najfinije votke, a položaj u kojem suse njezine obline savršeno stapale s njegovim tijelom prešao mu je u naviku. Mogao je zaspati unjezinu naruĉju, što

je njemu bilo poput ĉuda. Nije se mogao sjetiti kada je posljednji put uspio prespavati ĉitavunoć.

Upravo negdje u to vrijeme Kuzin ga je pozvao na sastanak, rekao mu kako je vrlo zadovoljannjegovim radom i kako želi partnerstvo s Arkadinom dovesti na višu razinu.

- Naravno, to bi znaĉilo da ćeš dobiti aktivniju ulogu - reĉe Ku-zim jedva razumljivim glasom. -Posao ide toliko dobro da su mi nove djevojke trenutaĉno najpotrebnije. I upravo će to biti tvoj noviposao.

Kuzin je postavio Arkadina za vođu ekipe ĉiji je zadatak bio samo nabavljati tinejdžerke izstanovništva Nižnjeg Tagila. To je Arkadin ĉinio svojom jezivom poslovnom uĉinkovitošću. Njegovisusreti s Je-lenom i dalje su bili jako ĉesti, no ne više toliko idiliĉni. Rekla mu je kako se poĉelabojati zbog nestanka pojedinih djevojaka. Jedan dan bi ih vidjela, idućeg bi dana nestale bez traga iglasa. Nitko ih nije spominjao i nitko nije htio odgovoriti na pitanje kamo su otišle. Arkadin jeuglavnom otklanjao njezine strahove, uostalom, djevojke su bile mlade i ĉitavo su vrijeme dolazile iodlazile. No Jelena je bila uvjerena da njihov nestanak nema nikakve veze s njima samima, već sa

Stasom Kuzinom. Što god joj rekao, njezini strahovi nisu nestali dok joj nije obećao da će je zaštiti ipobrinuti se da joj se ništa ne dogodi.

Nakon šest mjeseci Kuzin ga je pozvao k sebi.- Zbilja dobro radiš - od mješavine votke i kokaina Kuzin je još više frfljao. - No trebam ih još.Nalazili su se u jednom bordelu ĉiji se broj stanara Arkadinovu uvježbanom oku uĉinio znatno

smanjenim:- Gdje su sve te djevojke?Kuzin odmahne rukom:- Otišle, pobjegle, jebiga, tko zna kamo? Te kuje strpaju nešto novca u džep i pobjegnu glavom

bez obzira.Vjeĉni pragmatik Arkadin reĉe:- Povest ću ekipu sa sobom i potražiti ih.- Gubitak vremena - Kuzinova se malena glava njihala među ramenima.- Nađi mi još novih.- Postaje sve teže - primijeti Arkadin. - Neke se djevojke boje i ne žele poći s nama.- Bez obzira na to, pobrini se da budu dovedene.Arkadin se namršti:- Ne razumijem te.- U redu, idiote, objasnit ću ti to zdravo seljaĉki. Strpaj svoju jebenu ekipu u jebeni kombi i

ugrabite te kurvice na ulici.- Misliš ih otimati?Kuzin se odvali smijati:- Jebemu, shvatio je.-A što ćemo s policijom?Kuzin se još jaĉe odvali smijati:- Policija je na mojoj platnoj listi. Ĉak i da nisu, misliš li da su dovoljno plaćeni da bi išta

radili? Ţivo im se fućka.Iduća tri tjedna Arkadin i njegova ekipa odrađivali su noćnu smjenu i u bordele dostavljali

djevojke milom ili silom. Djevojke su bile mrzovoljne, ĉesto i ratoborne, sve dok ih Kuzin ne biodveo u pokrajnju sobu kamo nijedna od njih ne bi poželjela poći drugi put. Kuzin se trudio da ih neozlijedi po licu jer bi to bilo loše za posao, samo su im ruke i noge bile pune podljeva.

Arkadin je promatrao to kontrolirano nasilje kao s krive strane teleskopa. Znao je što se događa,no pravio se kao da to nema nikakve veze s njim. Nastavio je brojiti novac koji se sve brže gomilao.Njegov vlastiti novac i Jelena grijali su ga po noći. Svaki put kad je bio s njom, pregledavao joj jeruke i noge ne bi li našao podljeve. Kad ju je natjerao da mu obeća da neće uzimati drogu, nasmijalase: Leonide Daniloviĉu, tko još ima novca za drogu.

Nasmijao se, znajući na što misli. Zapravo, imala je više novca nego sve ostale djevojke ubordelu zajedno. Znao je to zato što joj ga je upravo on davao.

- Kupi si novu haljinu i novi par cipela - znao bi joj reći, no lukava djevojka, kakva je bila,samo bi se osmjehnula i još osjećajnije ga poljubila u obraz. Imala je pravo, shvatio je, što nijeprivlaĉila pozornost na sebe.

Ubrzo nakon toga, jedne noći, Kuzin mu je prišao u trenutku kad je napuštao Jeleninu sobu.- Imam jedan hitan problem i trebam tvoju pomoć - reĉe gad.Arkadin za njim izađe iz zgrade. Na ulici se nalazio parkiran veliki kombi s upaljenim motorom.

Kuzin je ušao u stražnji dio, a Arkadin ga je slijedio. Dvojica Kuzinovih osobnih gorila ĉuvala su

dvije djevojke iz bordela.- Pokušale su pobjeći - reĉe Kuzin. - Upravo smo ih uhvatili.- Treba ih nauĉiti pameti - reĉe Arkadin misleći da je to upravo ono što je njegov partner htio

ĉuti.- Jebeno je prekasno za to - Kuzin mahne rukom vozaĉu i kombi krene.Arkadin se smjestio na sjedalu pitajući se kamo idu. Držao je jezik za zubima, znajući da će

ispasti budala ako bude postavljao pitanja.Tridesetak minuta poslije kombi je usporio i skrenuo na neasfaltiranu cestu. Idućih nekoliko

minuta drndali su se po makadamu koji mora da je bio izrazito uzak, budući da su grane stalno greblepo boĉnim stranama kombija.

Nakon određenog vremena stali su, vrata su se otvorila i svi su se iskobeljali van. Noć je bilaizrazito tamna, osvijetljena samo farovima

kombija, no u daljini su vatre talionica izgledale poput krvi na nebu ili, bolje reĉeno, poputdonje strane plinovitih ispuha koje su ispuhivale stotine dimnjaka. U Nižnjem Tagilu nitko nikada nijeugledao nebo, a kad je sniježilo, pahulje bi posivjele ili ĉak pocrnjele dok su prodirale kroz smogkoji je stizao iz tvornica.

Arkadin je s Kuzinom nastavio slijediti dvojicu gorila koji su gurali djevojke kroz gustorazgranate šumsko raslinje. Smolast miris jele širio se zrakom toliko snažno da je gotovo u potpunostiskrivao odvratan smrad raspadanja.

Nakon stotinjak metara gorile su povukli djevojke za ovratnike kaputa, obuzdavali su ih. Kuzinizvadi pištolj i ustrijeli jednu od djevojaka u zatiljak. Stropoštala se licem okrenutim prema slojuotpalog lišća. Druga je vrisnula i poĉela se otimati iz gorilina stiska, oĉajniĉki pokušavajući pobjeći.

Potom se Kuzin okrene Arkadinu i spusti mu pištolj u ruku:- Kad povuĉeš obaraĉ, - reĉe Kuzin - postat ćemo ravnopravni partneri.Izbliza je pogledao Kuzina i nešto u njegovim oĉima natjeralo ga je da protrne. Ĉinilo mu se da

se Kuzinove oĉi smješkaju jednako kao što bi se i sam vrag smijao, bez topline, bez ljudskosti, zatošto je ono što je pokretalo njegov osmijeh bilo zlo i izopaĉeno. Upravo je u tom trenutku Arkadinpomislio na zatvore u okolici Nižnjeg Tagila, zato što je bez sumnje znao da je zatvoren u svoj osobnizatvor, ne znajući postoji li uopće kljuĉ, a još manje kako ga iskoristiti.

Pištolj, stari Luger s nacistiĉkom svastikom ucrtanom na dršku, bio je mastan od Kuzinovaoduševljenja. Arkadin ga je podignuo u visinu djevojĉine glave. Ona je jecala i plakala. Arkadin jedo tada napravio mnogo stvari u svojem mladom životu, neke od njih neoprostive, no nikada do tadanije hladnokrvno ustrijelio djevojku. A sada je, kako bi napredovao, kako bi preživio u zatvoru kojise zvao Nižnji Tagil, na to bio prisiljen.

Znao je da su se Kuzinove pohlepne oĉi zabole u njega, crvene poput vatre u talionicamaNižnjeg Tagila, a potom je osjetio i cijev pištolja na zatiljku i shvatio da vozaĉ stoji iza njega, bezsumnje prema Kuzinovoj zapovijedi.

- Uĉini to - tiho reĉe Kuzin - jer kako god ispalo u idućih deset sekunda netko će ispaliti hitac izpištolja.

Arkadin nacilja Lugerom. Hitac je nastavio odjekivati dubinama neprohodne šume, a djevojkase po lišću stropoštala u jamu, pridružila se svojoj prijateljici.

35Pucanj Musera K98 kalibra 8mm odjeknuo je bunkerom u Dachauu.Međutim, to je bilo sve.- K vragu! - progunđao je Stari Pelz. - Zaboravio sam staviti municiju!

Petra je izvadila pištolj, uperila ga u zrak i stisnula obaraĉ. Budući da je ishod bio isti kao injegov, Stari Pelz je bacio svoj K98.

- Scheisse! - rekao je bijesno.Tada mu se približila.- Herr Pelz, - nježno je rekla - kao što sam rekla, zovem se Petra.Sjećate li me se?Starac je prestao mrmljati, pozorno ju je promotrio:- Zbilja strašno sliĉiš Petri-Alexandri koju sam davno poznavao.- Petra-Alexandra - nasmijala se i poljubila ga u obraz. - Da, da, to sam ja.Malo je ustuknuo, stavio je ruku na obraz na koji mu je dala cjelov.Skeptiĉan do samog kraja, tada je pogledao Bournea:- Tko je ovo nacistiĉko smeće? Je li te on natjerao da ovamo dođeš?- stisnuo je šake. - Izmlatit ću ga tako da će mu uši otpasti!- Ne, Herr Pelz, on je moj prijatelj. Rus je. - Rekla mu je ime koje joj je Bourne dao, ono s

putovnice koju mu je nabavio Boris Karpov.- Rusi nisu ništa bolji od nacista, ako se mene pita - zajedljivo je rekao starac.- Zapravo, ja sam Amerikanac koji putuje s ruskom putovnicom- rekao je Bourne najprije na engleskom, a potom na njemaĉkom.- Jako dobro govoriš engleski, za jednog Rusa - rekao je Stari Pelz na izvrsnom engleskom.

Tada se nasmijao i pokazao mu zube koji su požutjeli zbog vremena i duhana. Kad je vidioAmerikanca, ĉinilo se kao da je živnuo, kao da se napokon budi iz drijemeža koji je potra-jaodesetljećima. Takav je bio, poput zeca kojeg vade iz šešira pa se opet povlaĉi u sjenu. Nije bio lud,samo je istodobno živio u turobnoj sadašnjosti i živoj prošlosti. - Amerikance sam prihvatio kaobraću kad su nas oslobodili tiranije - ponosno je nastavio. - Svojedobno sam im pomagao iskorijenitinaciste i naci-simpatizere koji su glumili poštene Nijemce. - Zadnje je rijeĉi ispljunuo, kao da ih višene može držati u ustima.

- Što onda radite ovdje? - reĉe Bourne. - Zar nemate kuću u koju biste mogli otići?- Naravno da imam - stari Pelz cmoknuo je usnama kao da može okusiti svoj život iz mlađih

dana. - Ustvari, imam vrlo lijepu kuću u Dachauu. Plavo-bijela je, s cvijećem uz ĉitavu ogradu.Odostraga raste trešnja, ljeti širi krila. Kuću sam iznajmio finom mladom paru s dvoje krasne djece,najamninu šalju redovito kao urica mojem nećaku u Leip-zigu. On je vraški dobar odvjetnik, znate.

- Herr Pelz, ne razumijem - reĉe Petra. - Zašto niste ostali u svojem domu? Ovo nije mjesto zaživot.

- Bunker je moje zdravstveno osiguranje - starac ih je promotrio lukavim okom. - Imate li vipojma što bi mi se dogodilo da se vratim kući? Mrak bi me pojeo i više me nitko ne bi vidio.

- Tko bi vam to uĉinio? - pitao je Bourne.Ĉinilo se da Pelz razmišljao o odgovoru, kao da se mora prisjetiti teksta iz knjige koju je

proĉitao u srednjoj školi:- Rekao sam vam da sam bio lovac na naciste, i to prokleto dobar.Tada sam živio kao kralj, ili, da budemo iskreni, kao vojvoda. Uglavnom, to je bilo prije nego

što sam se uobrazio i pogriješio. Odluĉio sam krenuti na Crnu legiju i ta me nepromišljena odlukaodvela u propast.

Zbog njih sam ostao bez svega, ĉak i povjerenja Amerikanaca kojima su prokletnici u to vrijemetrebali više nego ja.

- Crna legija me šutnula u blato kao kakvo smeće ili šugavo pseto.

Od tada me ovdje ne dijeli mnogo od utrobe svijeta.- Došao sam ovamo upravo zato da razgovaramo o Crnoj legiji- reĉe Bourne. -1 ja sam lovac. Crna legija više nije nacistiĉka organizacija. Postali su

muslimanska teroristiĉka mreža.Stari Pelz je protrljao prosijedu bradu:- Rekao bih da sam iznenađen, ali nisam. Ta je gamad dobro znala kako odigrati s kartama koje

su imali u rukama; s Nijemcima, Britan-cima i, što je najvažnije, s Amerikancima. Poigravali su se sasvima njima nakon rata. Svaka im je zapadnjaĉka obavještajna služba bacala novac. Curile su imsline od pomisli da imaju špijune sigurno smještene iza Ţeljezne zavjese.

- Gadovima nije dugo trebalo da shvate da su Amerikanci u prednosti. Zašto? Zato što su imalinovac i, za razliku od Britanaca, bili su široke ruke - zacerekao se. - No Amerikanci su takvi, zar ne?

Ne ĉekajući odgovor na pitanje koje ga i ne zahtijeva, nastavio je priĉu:- Tako se Crna legija povezala s ameriĉkom obavještajnom mašinerijom. Ispoĉetka nije bilo

teško uvjeriti Jenkije da nikada nisu bili nacisti, da su se cijelo vrijeme zapravo borili protivStaljina. To je, donekle, bila istina, no nakon rata imali su druge stvari na pameti.

Ipak, muslimani su; nikada se u zapadnom svijetu nisu osjećali ugodno.Htjeli su graditi za budućnost, a poput mnogih drugih buntovnika svoje su uporište sagradili

ameriĉkim dolarima.Naškiljio se prema Bourneu:- I ti si Amerikanac, jadnice. Nijedna današnja teroristiĉka mreža ne bi uopće postojala bez

financijske potpore tvoje zemlje. Koja je to prokleta ironija.Neko je vrijeme mumljao pa zapjevao melankoliĉnu pjesmu od koje su mu navrle suze u

vodenaste oĉi.- Herr Pelz, - rekao je Bourne pokušavajući navesti starca da se usredotoĉi. - Govorili ste o

Crnoj legiji.- Zovite me Virgil - reĉe Pelz kimajući dok se vraćao k sebi. - Tako je, krsno ime mi je Virgil, a

za tebe, Amerikance, svjetiljku ću držati dovoljno visoko da bacim svjetlo na onu gamad koja mi jeuništila život.

Zašto ne? Moj je život došao do trenutka kada trebam nekome reći pa to onda možeš biti i ti.- Odostraga su - rekla je Bev Drewu Davisu. - Obojica.Ţena u srednjim pedesetima krupne građe i oštrog uma, bila je ĉuvarica dama Staklene cipelice,

kako se u šali nazivala; djelomiĉno je provodila disciplinu, djelomiĉno im bila predvodnica.- Najviše nas zanima general - reĉe Davis - je li tako, Kiki?Kiki je kimnula. Odmah do nje stajali su Soraya i Deron, a svi su se oni stiskali u Davisovu

pretrpanom uredu nekoliko stuba od glavne prostorije. Odzvanjanje basa i bubnjeva udaralo je pozidovima kao šake gnjevnih divova. Prostorija je nalikovala tavanu ili potkrovlju, bez prozora,zidovi su podsjećali na vremenski stroj, oblijepljeni fotografijama Drewa Davisa s MartinomLutheron Kingom, Nelsonom Mandelom, ĉetirima razliĉitim ameriĉkim predsjednicima, mnoštvomholivudskih zvijezda i razliĉitim UN-ovim dostojanstvenicima i ambasadorima gotovo svake afriĉkedržave. Također se ondje nalazio niz neslužbenih fotografija na kojima grli mladu Kiki u rezervatuMasai Mara, potpuno neopterećenu sobom, kao da samo ĉeka da postane kraljica.

Nakon razgovora s Robom Battom na parkiralištu Soraya se vratila unutra za stol i Kiki i Deronuiznijela svoj plan. Zbog buke koju je stvarao bend na pozornici nisu ih mogli prisluškivati, ĉak ni dasu sjedili za susjednim stolom. Zbog dugogodišnjeg prijateljstva s Drewom Davi-som Kiki je trebalastvoriti iskru koja će zapaliti fitilj. To je i uĉinila, a ishod je bio brz sastanak u Davisovu uredu.

- Ĉak i da samo razmotrim to što tražite, morate mi zajamĉiti potpuni imunitet - rekao je DrewDavis Sorayi. - Uz to, morate izostaviti naša imena, osim ako me ne želite raspizditi, što ne želite, kaošto ne želite raspizditi ni pola politiĉkih dužnosnika u Washingtonu.

- Dajem vam svoju rijeĉ - reĉe Soraya. - Mi želimo ovo dvoje, to je poĉetak i kraj priĉe.Drew Davis pogledao je Kiki, a ona mu je odgovorila gotovo nepri-mjetnim kimanjem.Tada se Davis okrenuo prema Bev.- Sad ću vam reći što možete, a što ne možete uĉiniti - rekla je Bev na šefov znak. - Na svoj

teren ne puštam nikoga tko za to nema opravdanih razloga, to jest, ili klijent ili djevojka koja radi.Stoga zabo-ravite na to da ćete samo banuti unutra. Ako to dopustim, sutra osta-jemo bez posla.

Nije ĉak ni pogledala Drewa Davisa, no Soraya je vidjela da s odobravanjem kima glavom iobeshrabrila se. Sve je ovisilo o tome da im se omogući da generala uhvate u jeku razuzdanosti. Tadajoj je nešto palo na pamet.

- Ja ću ići umjesto koje od djevojaka - rekla je.- Ne, nećeš reĉe Deron. Poznaju te i general i Feir. Prepast će se ĉim te vide.- Ne poznaju mene.Svi su okrenuli glave i pogledali Kiki.- Ne dolazi u obzir - reĉe Deron.- Lakše malo - reĉe Kiki smijući se. - Neću ništa uĉiniti s njim.Samo mi treba pristup.Pretvarala se da fotografira. Tada se okrenula prema Bev:- Kako da uđem u generalovu privatnu sobu?-Ne možeš. Zbog oĉiglednih razloga, privatne su sobe nedodirljive.To je još jedno pravilo. A Kendall i Feir su odabrali partnerice s kojima će provesti veĉer.Prstima je zatapkala po Davisovu stolu:- No u sluĉaju generala postoji jedan naĉin.

***Virgil Pelz je odveo Bournea i Petru dalje do glavnog tunela u bunkeru, do grubo isklesanog

mjesta koje se otvaralo u krug. Ondje su se nalazile klupe, maleni štednjak na plin i hladnjak.- Imamo sreće što je netko zaboravio iskljuĉiti struju - reĉe Petra.- Vraga je sreća - Pelz se smjestio na klupu. - Moj nećak jednom gradskom dužnosniku plaća na

crno da ostavi struju.Ponudio im je viski ili vino, a oni su odbili. Natoĉio je sebi ĉašicu likera, strusio ju je možda da

se malo ohrabri ili da sprijeĉi ponovni gubitak svijesti. Bilo je oĉito da voli imati društvo, da munazoĉnost drugih ljudskih bića pomaže da dođe k sebi.

- Većina toga što sam vam rekao o Crnoj legiji je općepoznata povijest, ako znate kamo trebagledati, ali kljuĉ za razumijevanje njihova uspjeha u pregovaranju u opasnom poslijeratnom razdobljudrže dvojica: Farid Icoupov i Ibrahim Sever.

- Pretpostavljam da je taj Icoupov o kojem govorite otac Semjona Icoupova - reĉe Bourne.Pelz kimne:- Upravo tako.- Je li Ibrahim Sever imao sina?- Imao je dvojicu - odgovori Pelz. - No previše brzam.Cmoknuo je usnama, bacio pogled na bocu viskija, a onda odluĉio da si više neće natoĉiti.- Farid i Ibrahim bili su najbolji prijatelji. Odrasli su zajedno, obojica su bili sinovi jedinci u

velikim obiteljima. Možda ih je to vezalo još dok su bili djeca. Bili su jako vezani; to je trajalo

većinu njihova života, no Ibrahim Sever bio je ratnik u srcu, a Farid Icoupov intelektualac, a bit će daje sjeme nezadovoljstva i nepovjerenja rano umetnuto. U doba rata zajedno su bili vođe i to je dobroišlo. Ibrahim je vodio vojnike Crne legije na istoĉnoj fronti, Farid je stvorio obavještajnu mrežu uSovjetskom Savezu i upravljao njome.

- Problemi su poĉeli nakon rata. Lišen dužnosti vojnog zapovjed-nika, Ibrahim se uznemirio štonjegov utjecaj slabi.

Pelz je jezikom pucnuo po nepcu:- Slušaj, Amerikance, ako si uĉio povijest, onda znaš da su dugogodišnji saveznici i prijatelji

Gaj Julije Cezar i Pompej Veliki postali neprijatelji koje su zatrovale ambicije, strahovi, zavjere iborbe za prevlast njima podređenih. Tako je bilo i s ovom dvojicom. S vremenom je Ibrahim uvjeriosamoga sebe - oĉito uz pomoć ratobornijih savjetnika - da njegov dugogodišnji prijatelj kani zgrabitisvu moć za sebe. Za razliku od Cezara koji je bio u Galiji kada mu je Pompej obja-vio rat, Farid ježivio u susjednoj kući. Ibrahim Sever i njegovi ljudi došli su noću i ubili Farida Icoupova. Tri danaposlije Faridov sin, Semjon, ubio je Ibrahima dok se vozio na posao. Iz osvete Ibrahimov sin, Ašer,nasrnuo je na Semjona u jednom noćnom klubu u Miinchenu.

Ašer je uspio pobjeći, no u nastaloj je pucnjavi poginuo Ašerov mlađi brat.Pelz je rukom protrljao lice:- Vidiš kako to ide, Amerikance? Poput drevne rimske vendete, krvava orgija biblijskih

razmjera.- Znam za Semjona Icoupova, ali ne i za Severa - reĉe Bourne.- Gdje je sada Ašer Sever?Starac slegne mršavim ramenima:- Tko zna? Kad bi Icoupov znao, Sever bi već sigurno bio mrtav.Bourne je neko vrijeme sjedio u tišini, razmišljao je o napadu Crne legije na profesora,

razmišljao je o sitnim nelogiĉnostima koje su mu se gomilale u glavi: bila mu je ĉudna Pjotrovamreža probisvijeta i nesposobnjakovića, ĉudila ga je profesorova izjava da se on dosjetio da mu senacrti dostave putem te mreže te je li Miša Takranian - uz Arkadina - pripadnik Crne legije.Naposljetku reĉe:

- Virgile, moram vaš nešto pitati.- Reci, Amerikanĉe. Pelzov je pogled bio bistar i nestrpljiv.Međutim, Bourne je oklijevao. Otkriti nešto o svojem zadatku ili njegovoj pozadini potpunom

strancu kosi se s njegovim instinktima, sa svime što su ga uĉili, no ipak nije vidio drugo rješenje:- Došao sam u Munchen zato što je moj prijatelj, zapravo, mentor, tražio da krenem na Crnu

legiju, najprije zato što planiraju napad namoju zemlju, a kao drugo, zato što je njihov vođa, Semjon Icoupov, naruĉio ubojstvo njegova

sina, Pjotra.Pelz je podigao pogled, zainteresirao se:- Ašer Sever je stvorio svoje uporište koje je naslijedio od oca, moćnu obavještajnu mrežu

razasutu po Aziji i Europi, i istisnuo je Semjona. Icoupov već desetljećima ne predvodi Crnu legiju.Da je on vodi, sumnjam da bih još bio ovdje. Za razliku od Ašera Severa, Icoupova se moglourazumiti.

- Ţelite reći da ste upoznali i Semjona Icoupova i Ašera Severa?- reĉe Bourne.- Tako je - reĉe Pelz, kimajući. - Zašto?Bourne se sledio od pomisli na nezamislivo. Je li moguće da mu je profesor cijelo vrijeme

lagao? No ako je tako, ako je zapravo on ĉlan Crne legije, zašto bi, zaboga, dostavu nacrta za napadpovjerio Pjotrovoj klimavoj mreži? Zacijelo je znao koliko su nepouzdani. Ništa mu nije imalosmisla.

Znajući da problem mora riješiti korak po korak, izvadio je mobitel, pregledao fotografije iotvorio fotografiju Egona Kirscha koju mu je poslao profesor. Pogledao je dva muškarca na slici, aonda mobitel dao Pelzu.

- Virgile, prepoznajete li ove ljude?Pelz se naškiljio, a onda ustao i približio se goloj žarulji:- Ne - odmahnuo je glavom, a onda, nakon još malo prouĉavanja, prislonio kažiprst na sliku. -

Ne znam, izgleda jako drugaĉije...Vratio se do mjesta gdje je sjedio Bourne, okrenuo mobitel tako da obojica vide fotografiju i

prstom tapkao po slici profesora Spectera:- ... ali, dovraga, zakleo bih se da je ovo Ašer Sever.36Peter Marks, šef operacija, bio je u uredu s Veronicom Hart, zadubljen u hrpetinu papira s

podacima o osoblju kad su došli po nju. U društvu dvojice saveznih maršala Luther LaValle jeprojurio kraj Cl-evih zaštitara naoružan službenim nalogom. Hart je primila samo iznimno šturoupozorenje da se njezin profesionalni svijet urušava: telefonski poziv od prvih zaštitara u prizemlju.Nije imala dovoljno vremena da se skloni od metaka.

Jedva je stigla reći Marksu i ustati da doĉeka optužitelje prije nego što su joj tri muškarcabanula u ured i uruĉila joj uhidbeni nalog.

- Veronica Rose Hart - rekao je stariji šerif kamena lica - uhićeni ste zbog kovanja zavjere sJasonom Bourneom, agentom odmetnikom, s namjerama koje krše propise Središnje obavještajneagencije.

- Na temelju ĉega? - pitala je Hartova.- Na temelju fotografija koje je NSA snimila u dvorištu Galerije Feer na kojima Jasonu Bourneu

predajete paket - rekao je šerif istim glasom zombija.Marks, koji je također stajao, reĉe:- To je suludo. Ne možete uistinu povjerovati...- Zaĉepite, gospodine Marks - rekao je Luther LaValle ne bojeći se proturjeĉja. - Zucnite još

samo jednu rijeĉ i bit ćete pod službenom istragom.Marks je htio odgovoriti, ali je zbog oštra pogleda koji mu je uputila direktorica pregrizao jezik.

Ĉvrsto je stisnuo usta, ali bijes se jasno ocrtavao u njegovim oĉima.Hart je prišla stolu, a mlađi joj je šerif stavio lisice.- Je li to nužno? - rekao je Marks.LaValle je bez rijeĉi uperio prst u njega. Dok su Hartovu odvodili iz ureda, rekla je:- Ti preuzimaš, Petere. Sad si ti vršitelj dužnosti direktora Cl-a.Kad su otišli, Marks se srušio u stolac. Primijetivši da mu se tresu ruke, skupio ih je kao da se

moli. Srce mu je toliko snažno lupalo da je jedva mogao razmišljati. Skoĉio je na noge, otišao doprozora iza direktoriĉina stola i zagledao se van u Washington u noći. Svi su spomenici biliosvijetljeni, sve ulice i avenije pune prometa. Sve je bilo kao što i treba biti, no ipak mu ništa nijeizgledalo poznato. Osjećao se kao da je ušao u paralelni svijet. Nije moguće da je svjedoĉio ovomdogađaju, nemoguće je da će NSA prikljuĉiti CI svojem divovskom korpusu. Tada se okrenuo premapraznom uredu i prestravio se prizorom direktorice koju odvlaĉe u lisicama, noge su mu oslabjeletoliko da je potražio veliki stolac za stolom i sjeo na njega.

Tada je mu je sinulo gdje sjedi i zašto, te što to znaĉi. Podigao je slušalicu i nazvao Stua Golda,glavnog CI-eva odvjetnika.

- Strpi se. Odmah dolazim - rekao mu je Gold uobiĉajenim staloženim glasom. Zar njega nijenimalo pogodilo?

Marks je tada poĉeo obavljati pozive. Bit će to duga i teška noć.***

Rodney Feir uživao je kao nikad u životu. Dok je s Afrique odlazio u jednu od soba u stražnjemdijelu Staklene cipelice, osjećao se kao kralj cijeloga svijeta. Štoviše, nakon što je popio Viagru,odluĉio da će od nje tražiti neke stvari koje još nikada nije isprobao. Zašto, dovraga, ne bih? pitaose.

Dok se svlaĉio, razmišljao je o podacima o Tifonovim agentima na terenu koje mu je PeterMarks poslao putem interne dostave. Feir mu je namjerno rekao da ih ne želi slati elektroniĉkimputem zato što nije dovoljno sigurno. Informacije je spremio u unutarnji džep kaputa, bile su spremneza predaju generalu Kendallu prije nego što veĉeras odu

iz Staklene cipelice. Mogao mu ih je dati za veĉerom, no ĉinilo mu se, kad se sve uzme u obzir,nazdravljanje uz ĉašu šampanjca nakon što se svime pogoste ipak bi bio pravi završetak veĉeri.

Afrique je već bila na krevetu, lagodno se ispružila, napola zatvorila velike oĉi, no bacila se naposao ĉim joj se Feir pridružio. Trudio je usredotoĉiti se na ono što rade, ali kad je vidio da senjegovo tijelo potpuno uživjelo, više ionako nije bilo potrebno. Bilo mu je draže razmišljati o onomešto ga uistinu veseli, naprimjer kako će srediti Petera Marksa. Dok je odrastao, ljudi poput Marksa -što, zapravo, ukljuĉuje i Batta - u svemu su bili bolji od njega, drugim rijeĉima, pametnjakovići smišićima koji su mu zagorĉavali život. Oni su imali popularne prijatelje, sve zgodne djevojke, vozilisu aute dok se on još vozikao na skuteru. On je bio štreber, debeljuškast deĉko - zapravo, debeo -koji je uvijek bio žrtva izrugivanja, uvijek su ga zadirkivali i iskljuĉivali, i koji je bez obzira navisok IQ bio toliko šutljiv da se nikada nije uspio izboriti za sebe.

Pridružio se CI-u kao vrhunsko piskaralo i, istina je, napredovao je u profesionalnom smislu, nonikada u rad na terenu ili protuobavještajne poslove. Ne, on je bio šef podrške na terenu, a to jeznaĉilo da je njegova dužnost prikupljanje i izdavanje papirologije koju stvara vrlo CI-evo osobljepoput kojeg bi on želio biti. Njegov je ured bio središte ponude i potražnje, a bilo je dana kada bi seuspio uvjeriti da je to zapravo kontrolno središte Cl-a. No većinu je vremena smatrao sebe onim štoje uistinu i bio: osoba koja nadgleda elektroniĉke popise, formulare za unos podataka, zahtjevevoditelja odjela, alokacijske i proraĉunske tablice, profile zadataka zaposlenika, raĉune za prijevozoružja, pravu lavinu dokumenata koji jure CI-evim intranetom.

Nadzornik informacija, drugim rijeĉima, struĉnjak za ni za što. /Obuzelo ga je zadovoljstvo, toplo, žitko trenje koje se iz prepona širilo prema torzu i udovima.

Zatvorio je oĉi i uzdahnuo.Ispoĉetka mu je odgovaralo biti anoniman zubac zupĉanika CI-eva stroja, no kako su godine

prolazile, dok je napredovao na položaju, samo je Stari shvaćao njegovu vrijednost, jer mu je cijelovrijeme Stari dodjeljivao promaknuća. No nitko drugi, a pogotovo ni jedan voditelj odjela, nitko muse ne bi obratio dok ne bi nešto zatrebao. No tada bi cyber-prostorom doletio prije nego bi itkostigao reći Trebam to još jučer. Kad bi im dao ono što su trebali još juĉer, ništa mu ne bi rekli, ĉakniti kimnuli na hodniku u znak zahvalnosti, ali ako bi sluĉajno došlo do kašnjenja, bez obzira narazlog, sjatili bi se na njega kao djetlići na drvo prepuno kukaca. Ne bi ga prestali gnjaviti sve dokim ne bi dao što žele, a onda bi opet zavladala tišina. Ĉinilo mu se žalosno ironiĉnim što je uinsajderskom raju kakav je CI on bio autsajder.

Osjećao se poniženo što je jedan od onih Amerikanaca koji stalno dobivaju po nosu. Mrzio sešto je pravi pravcati klišej. Veĉeri koje

je provodio s generalom Kendallom njegovu su životu davale boju i smisao; tajni susreti u sauniteretane, veĉere u lokalnim peĉenjarama u jugoistoĉnom dijelu grada, a onda slasni ĉokoladnizalogaji u Staklenoj cipelici, gdje je napokon bio insajder, a ne netko tko je priljubio nos uz neĉijiprozor. Znajući da ne može doći do promjene, morao se zadovoljiti uživajući s Afrique u postelji uStaklenoj cipelici.

General Kendall pušio je cigaru u izlogu, kako su kolokvijalno nazivali salon u kojem sudjevojke pokazivali klijentima, i beskrajno je uživao.

Ako je uopće razmišljao o svojem šefu, razmišljao je o tome kakav bi infarkt LaValle dobio davidi ovaj prizor. A što se tiĉe obitelji, to mu je bila zadnja stvar na pameti. Za razliku od Feira koji jeuvijek bio s istom curom, Kendall je imao razliĉit ukus za ponudu djevojaka u Staklenoj cipelici, azašto i ne? Ionako nije imao gotovo nikakva izbora na ostalim životnim poljima. Ako ne ovdje, gdjeonda?

Sjedio je na ljubiĉastom baršunastom kauĉu, jednu je ruku držao na naslonu i žmirkajućipromatrao usporenu paradu tijela. Već je odabrao djevojku; bila je u sobi, svlaĉila se, no kada jedošla Bev i predložila mu nešto posebnije, još jednu djevojku za seks u troje, nije oklijevao.

Baš se spremao odabrati kad je nekoga primijetio. Bila je nevjerojatno visoka, imala je kožuboje tamnog kakaa, a njezina je ljepota bila toliko kraljevska da mu je izbio znoj.

Pogledom je pozvao Bev i ona je došla. Bev je znala procijeniti njegove želje:- Ţelim nju - rekao je Bev i pokazao joj kraljevsku ljepoticu.- Bojim se da Kiki nije slobodna - reĉe.Kendall ju je zbog tog odgovora još više želio. Pokvarena vještica; dobro ga je poznavala.

Izvadio je pet novĉanica od sto dolara:- A sada? - pitao je.Kao što se moglo oĉekivati, Bev je spremila novac u džep:- Prepustite to meni - rekla je.General je gledao kako prolazi uz djevojke do mjesta gdje je stajala Kiki, podalje od drugih.

Dok je promatrao razgovor, srce mu je poĉelo lupati kao bubanj koji obznanjuje rat. Toliko se znojioda je morao obri-sati dlanove o naslon ljubiĉastoga kauĉa. Što će uĉiniti ako ga odbije?

No neće ga odbiti, gledala ga je s one strane izloga, s takvim osmijehom da mu je tjelesnatemperatura porasla za nekoliko stupnjeva.

Bože, koliko ju je želio!Kao da je u transu, vidio ju je kako hoda prema njemu, kako joj se bokovi zibaju, s onim

djelomiĉnim osmijehom od kojeg ĉovjeku pamet stane. Ustao je, pomalo otežano, primijetio je.Osjećao se kao sedamnaestogodišnji djevac. Kiki je pružila ruku, a on ju je primio, u strahu da će gaodbiti ako mu ruka bude vlažna, no ništa nije promijenilo njezin osmijeh.

Iznimno mu je godilo što ga ona vodi uz druge djevojke, što im na licima vidi zavidne poglede.- U kojoj si sobi? - šaputala je Kiki medenim glasom.Upijajući njezin opojan miris mošusa, nije mogao ni prozboriti.Pokazao je rukom, a onda ga je opet vodila kao na uzici dok se nisu našli pred vratima.- Sigurno veĉeras želiš dvije djevojke? - svojim je bokom dotaknula njegov. - Svaki je moj

muškarac bio potpuno zadovoljen.General je osjetio kako mu trnci ugode prolaze kralješnicom, zaustavljaju se među bedrima

poput zagrijane strijele. Pružio je ruku, otvorio vrata. Lena se svijala na krevetu, naga. Ĉuo je da se

vrata za njim zatvaraju. Razodjenuo se bez razmišljanja, a onda prekoraĉio svoju hrpicu odjeće,poveo Kiki za ruku i otišao do kreveta. Kleknuo je na krevet, ona je pustila njegovu ruku, a on sespustio na Lenu.

Osjetio je Kikine ruke na ramenima, i stenjući se izgubio u Leninu raskošnom tijelu.Zadovoljstvo je još više raslo u išĉekivanju Kikina dugaĉkog, gipkog tijela koje se privija uz njegovasjajna leđa.

Trebalo mu je neko vrijeme da shvati kako kratko bljeskanje svjetla nije posljedica ubrzanograda živĉanih završetaka iza oĉiju. Opijen sek-som i željom, polako je okrenuo glavu ravno premanovom bljesku. No ĉak ni tada, dok su mu negativi prizori titrali iza mrežnica, zamagljenom umu jošnije bilo sasvim jasno što se događa, a njegovo tijelo se nastavilo ritmiĉki kretati uz podatno Leninotijelo.

Tada je fotoaparat ponovno bljesnuo, prekasno je podigao ruku da zakloni oĉi, a tada ga jeokrutna stvarnost pogledala ravno u lice. Kiki, i dalje odjevena, fotografirala je njega i Lenu.

- Nasmiješite se, generale - rekla je istim onim medenim glasom.- Ionako vam ništa drugo ne preostaje.Previše bijesu držim u sebi rekla je Petra. - To je poput onih bolesti što ĉitaš da nagrizaju tijelo.Dachau je otrovan za tebe, a sada je i Munchen - reĉe Bourne.Moraš otići nekamo.Prešla je na lijevu traku autoceste i jako ubrzala. Vraćali su se u Munchen automobilom koji je

nećak kupio Pelzu na svoje ime. Moguće je da ih policija i dalje traži, no imaju samo adresu Petrinastana u Miinchenu, a nisu mu se kanili ni približiti. Sve dok ne izlazi iz automobila, mislio je Bourne,može ga bez opasnosti odvesti u grad.

- Kamo da odem? - pitala je.- Otiđi iz Njemaĉke.Nasmijala se, no to nije bilo ugodan smijeh:- Hoćeš reći, podvi rep i pobjegni.- Zašto na to tako gledaš?- Zato što sam Njemica, zato što ovamo pripadam.- Minhenska te policija traži - rekao je.- Ako me pronađu, odslužit ću zbog ubojstva tvojeg prijatelja -bljesnula je svjetlima da joj se sporiji auto makne s puta. - Dok se to ne dogodi, imam novca.

Imam od ĉega živjeti.- No što ćeš raditi?Nasmijala mu se jednom stranom lica:- Brinut ću se o Virgilu. Mora se otrijezniti, treba prijatelja.Približavajući se gradu, promijenila je traku tako da može izaći s autoceste kad bude trebalo:- Policija me neće pronaći - rekla je djelomiĉno uvjereno - zato što ću ga odvesti daleko

odavde. Vrigil i ja, bit ćemo dva odmetnika koji ponovno uĉe živjeti.Egon Kirsch je živio u sjevernom dijelu Schwabinga, poznatom kao ĉetvrt intelektualaca zbog

gomile studenata koji su preplavili ulice, kafiće, barove.Kad su došli do glavnog trga u Schwabingu, Petra se zaustavila:- U mlađim sam danima ovdje visjela s prijateljima. Tada smo svi bili militanti, borili smo se za

promjene i osjećali smo se povezani jer je pred kraj rata Freiheitsaktion Bayer, najpoznatija grupaotpora, odavde je vodila Radio Munchen. Narodu su odašiljali poruke da uhvate i uhite lokalnenacistiĉke vođe, da svoje protivljenje režimu pokažu stavljanjem bijelih plahta na prozor; usput, to se

kažnjavalo smrću.Uspjeli su spasiti mnogo civila kada je navalila ameriĉka vojska.- Napokon smo pronašli nešto u Miinchenu ĉime se ĉak i ti ponosiš- reĉe Bourne.- Ĉini se - Petra se nasmijala, pomalo tužno. - No među mojim prijateljima samo sam ja ostala

revolucionarka. Ostali su sada zaposleni u tvrtkama ili su kućanice. Imaju tužne, sive živote. Ponekadih vidim, vuku se na posao i s posla. Prolazim kraj njih; ĉak i ne podignu pogled.

Na kraju su me svi razpĉarali.Kirschov se stan nalazio na zadnjem katu zgrade s prekrasnim proĉeljem boje kamena, luĉnim

prozorima i crepovima od terakote.Između dvaju prozora nalazila se niša s kamenim kipom Djevice Marije koja drži malenoga

Isusa u naruĉju.Petra je stala uz rub ploĉnika ispred zgrade:- Ţelim ti svako dobro, Amerikance - rekla je, namjerno se izražavajući kao Virgil Pelz. - Hvala

ti... na svemu.- Možda mi nećeš vjerovati, no pomogli smo jedno drugome - rekao je Bourne dok je izlazio iz

automobila. - Sretno, Petra.Kad se odvezla, on se okrenuo, stubama se popeo do zgrade, ukucao šifru za otvaranje vrata

koju mu je dao Kirsch. Unutrašnjost je bila uredna i besprijekorno ĉista. Hodnik obložen lamperijomsjajio se od nedavnog laštenja. Bourne se spiralnim drvenim stubama popeo na kat.

Otkljuĉao je vrata kljuĉem koji mu je dao Kirsch. Stan je bio svijetaoi prozraĉan, mnogo prozora gledalo je na ulicu, no ipak je bio zavijen u duboku tišinu kao da se

nalazi na dnu mora. Nije bilo televizora, nije bilo raĉunala. Police s knjigama stajale su uz ĉitavjedan zid dnevne sobe, s djelima Nietzschea, Kanta, Descartesa, Heideggera, Leibniza iMachiavellija. Bilo je ondje također knjiga mnogobrojnih velikih matematiĉara, biografa, pisacabeletristike i ekonomista. Drugi su zid prekrili Krischovi uokvireni crteži, toliko složeni i detaljni dasu na prvi pogled izgledali kao arhitektonski nacrti, no kad mu se slika izoštrila, Bourne je shvatio dasu to, zapravo, apstraktni crteži. Poput svakoga dobrog umjetniĉkog djela, ĉinilo se kao da se pomiĉui odmiĉu od stvarnosti prema izmišljenom svijetu snova u kojem je sve moguće.

Nakon kratkog razgleda prostorija sjeo je na stolac za Kirscho-vim stolom. Dugo je razmišljao oprofesoru. Je li on Dominic Specter, neprijatelj Crne legije, kao što tvrdi, ili je zapravo, Ašer Sever,vođa Crne legije? Ako je on Sever, odglumio je napad na samoga sebe; složen podvig u kojem jenekoliko ljudi izgubilo živote. Je li profesor kriv za tako nepromišljen ĉin? Ako je voda Crne legije,zasigurno jest. Drugo pitanje koje je Bourne sebi stalno postavljao bilo je zašto je ukradene nacrtepovjerio potpuno nepouzdanoj Pjotrovoj mreži. No postojala je još jedna zagonetka: ako je profesorzapravo Sever, zašto toliko željno išĉekuje nacrte? Ne bi li ih već trebao imati? Ta dva pitanja stalnosu se motala po Bourneovoj glavi, a nikako nije mogao pronaći zadovoljavajuće rješenje. Situacija ukojoj se našao nije mu imala nimalo smisla, a to je znaĉilo da mu nedostaje najvažniji dio cijelepriĉe.

Također ga je muĉila slutnja da gleda dvije odvojene stvarnosti, kao na crtežima Egona Kirscha- kad bi barem mogao otkriti koja je prava, a koja lažna.

Naposljetku je poĉeo razmišljati o neĉemu što ga je muĉilo od događaja u Egipatskom muzeju.Znao je da ga je u muzej slijedio samo Franz Jens, a kako li je onda Arkadin znao gdje je? Sigurno jeArkadin ubio Jensa. Sigurno je onda on dobio zapovijed da ubije Egona Kirscha, ali kako je samoznao gdje je Kirsch?

Odgovori na oba pitanja ĉvrsto leže negdje u vremenu i prostoru.Nisu ga pratili u muzej, dakle... Bournea su prošli srsi i potpuno se ukoĉio. Ako ga nitko nije

pratio fiziĉki, bit će da ga je netko pratio elektroniĉkim putem. No kako su mu ubacili uređaj? Moždaga je netko trknuo u zraĉnoj luci. Ustao je, polako se razodjenuo. Dok je to ĉinio, pregledavao jesvaki odjevni predmet. Tražeći elektroniĉku oznaku.

Nije pronašao ništa, obukao se i ponovno sjeo na stolac i zamislio se.Pretražio je iscrpnu memoriju, prisjetio se svakog trenutka na putovan-ju od Moskve prema

Munchenu. Kad se sjetio njemaĉkog službenika na carini, shvatio je da je njegovu putovnicu držaogotovo pola minute.

Izvadio ju je iz prednjeg džepa, poĉeo je listati, pregledao je i opi-pao svaku stranicu. S unutarnje strane zadnje stranice, uguran u uvez, nalazio se maleni

odašiljaĉ.37- Predivno je udahnuti svjež noćni zrak - rekla je Veronica Hart stojeći na ploĉniku ispred

Pentagona.- Uz ispušne plinove i sve to - reĉe Stu Gold.- Znala sam da neće biti ništa od LaValleovih optužbi - rekla je dok su prelazili cestu prema

njegovu autu. - Oĉito su pobijene.- Ja još ne bih poĉinjao slaviti - rekao je odvjetnik. - LaValle mi je dao na znanje da će

fotografije nadzornih kamera na kojima ste ti i Bourne sutra odnijeti predsjedniku i tražiti ga dazapovijedi razrješenje dužnosti.

- Ma daj, Stu, ono su privatni razgovori Martina Lindorsa i civilne osobe, Moire Trevor. Unjima nema niĉeg. LaValle mlati praznu slamu.

- Pridobio je ministra obrane - reĉe Gold. - Pod ovim okolnostima, i to je dovoljno da ti zagorcaživot.

Zapuhao je vjetar, a Hart je primila kosu i maknula je s lica:- Banuti u CI i odvući me u lisicama... LaValle je s tim cirkusom grdno pogriješio. - Okrenula

se, pogledala prema sjedištu NSA gdje su je tri sata držali zatoĉenu dok nije došao Gold s nalogomfederalnog suca da je privremeno oslobode. - Platit će mi to poniženje.

- Veronica, nemoj prenagliti. - Gold je otvorio vrata automobila, pridržao joj ih. - S obzirom nato koliko poznajem LaVallea, vjerojatno želi da uĉiniš nešto ishitreno. Tako nastaju kobne pogreške.

Zaobišao je auto s prednje strane, sjeo za upravljaĉ i odvezli su se.Ne možemo mu dopustiti da se izvuĉe, Stu. Ako ga ne zaustavimo, pred nosom će nam preoteti

Cl - promatrala je noćni krajolik dok su iz Virginije preko mosta Arlington Memorial prelazili upodruĉje grada Washingtona. Lincoln Memorial izdizao se pred njima. - Dala sam prisegu kad sampristupila dužnosti.

- Kao i svaki direktor Cl-a.- Ne, ja govorim o osobnoj prisezi - žarko je željela vidjeli Lin-colna koji sjedi na svojem

stolcu, promišlja o svim nepoznanicama koje ĉekaju jedno ljudsko biće. Zamolila je Golda da seondje zaustavi.

- Nisam to nikome rekla, Stu, no na dan kad sam službeno postala direktorica Cl-a, otišla samStarome na grob. Jesi li ikada bio na groblju Arlington? To je ozbiljno mjesto, no na neki naĉinjetakođer i radosno.

Toliko junaka, toliko hrabrosti, kamen temeljac naše slobode, Stu, svakoga od nas.Došli su do spomenika. Oboje su izašli iz automobila, otišli su do veliĉanstvenoga granitnog

kipa osvijetljenog reflektorima, stajalipromatrajući Lincolnovo ozbiljno, mudro lice. Netko je u podnožju ostavio buket cvijeća, uveli

cvjetovi ljuljali su se na vjetru.- Dugo sam stajala na njegovu grobu - nastavila je Hart odsutnim glasom. - Kunem ti se, osjetila

sam ga, kunem ti se, osjetila sam da se nešto miĉe kraj mene, a potom u meni.Svrnula je pogled s kipa na odvjetnika:- CI ima dugaĉko, uzorno naslijeđe, Stu. Tada sam se zaklela, a kunem se i sada, neću dopustiti

da netko ili nešto okalja to naslijeđe- uzdahnula je. - Bez obzira na cijenu.Gold ju je gledao u oĉi i ne trznuvši:- Znaš li što tražiš?- Da, mislim da znam.Naposljetku, reĉe:- Dobro, Veronica, ti odluĉuješ. Bez obzira na cijenu.Osjećajući se pun energije i nepobjediv nakon vježbanja, Rodney Feir se našao s generalom

Kendallom u sobi za ispijanje šampanjca, rez-erviranoj za goste koji su već iskušali veĉernje užitke,a žele još malo ostati, s djevojkama ili bez njih. Naravno, vrijeme koje bi ondje proveli s djevojkamabilo je mnogo skuplje nego bez njih.

Soba za ispijanje šampanjca bila je uređena kao prostorija u kojoj se odmara istoĉnjaĉki paša.Dvojica su muškaraca ljenĉarila na golemim jastucima dok su im posluživali pjenušac po izboru.Ovdje je Feir namjeravao predati podatke o Tifonovim terenskim agentima. No najprije je htiouživati u raskoši ĉistog zadovoljstva koje pružaju stražnje prostorije Staklene cipelice. Uostalom,ĉim izađe van, stvarni svijet na-valit će na njega sa svim živciranjima, sitnim poniženjima, napornimradom i porastom straha koji se javlja prije svakog koraka koji LaVallea približava CI-u.

S mobitelom u desnoj ruci Kendall je sjedio priliĉno ukoĉeno, kao što se i oĉekuje od vojnika.Feir je pomislio kako mu je vjerojatno pomalo neugodno u tako raskošnom okružju. Neko su vrijemeĉavrljali, pijuckali šampanjac, razmjenjivali teorije o steroidima i bejzbolu, hoće li Redskinsisljedeće godine doći do doigravanja, o promjena na burzi, o svemu samo ne o politici.

Nakon nekog vremena, kada je boca šampanjca bila gotovo pri kraju, Kendall je pogledao nasat:

- Što imaš za mene?To je bio trenutak koji je Feir s veseljem išĉekivao. Nije mogao doĉekati izraz generalova lica

kada vidi podatke koje mu je donio.Posegnuvši u džep s unutrašnje strane kaputa, izvadio je paket. Jednostavan ispis bio je

najsigurniji naĉin iznošenja dokumenata iz CI-eve zgrade jer sigurnosni sistem nadzire ulazak iizlazak medija na koje se može pohraniti veća koliĉina podataka.

Na licu mu se pojavio osmijeh:-Ama baš sve. Sve do zadnjeg o svim Tifonovim agentima na kugli zemaljskoj - podigao je

paket. - A sad ćemo porazgovarati o onome što ću dobiti zauzvrat.- Što želiš? - rekao je Kendall pomalo ravnodušno. - Bolji položaj?Više kontrole?- Ţelim poštovanje - reĉe Feir. - Ţelim da me LaValle poštuje kao što me ti poštuješ.Na generalovom se licu pojavio zanimljiv osmjeh.- Ne mogu govo-riti u Lutherovo ime, no vidjet ću što mogu uĉiniti.

Kad se nagnuo da preuzme podatke, Feir se pitao zašto je tako ozbiljan; ne, gore od toga, bio jeprokleto natmuren. Feir se baš spremao pitati ga što mu je kada se pojavila visoka, elegantna žena ipoĉela ih slikati.

- Koji je ovo vrag? - rekao je zaslijepljen bljeskanjem fotoaparata.Kad mu se pogled razbistrio, vidio je da kraj njih stoji Soraya Moore. U ruci je držala paket s

podacima.- Ovo nije dobro za tebe, Rodney - uzela je generalov mobitel, tipkala po njemu i ukljuĉila

snimku njihova razgovora tako da svi mogu ĉuti kako su se izdali. - Ne, kad se sve uzme u obzir,moram reći da si došao do dna.

Ne bojim se smrti - rekla je Devra - ako se zbog toga brineš.- Ne brinem se - reĉe Arkadin. - Zašto misliš da se brinem?Zagrizla je ĉokoladni sladoled koji joj je kupio:- Opet imaš onu okomitu boru između oĉiju.Poželjela je sladoled iako je bila zima. Možda se zapravo zaželjela ĉokolade, pomislio je. No

ionako nije bilo važno; bilo je neobiĉno koliko ga je veselilo priuštiti joj male radosti, kao da timešto veseli nju veseli i samoga sebe, iako mu se to ĉinilo nemogućim.

- Ne brinem se - rekao je. - Ljut sam k'o pas.- Zato što ti je šef rekao da se držiš podalje od Bournea.- Neću se držati podalje od Bournea.- Rasrdit ćeš šefa.- Događa se - rekao je Arkadin i poĉeo brže hodati.Bili su u središtu Munchena; htio je biti negdje u središtu grada kada ga Icoupov nazove da mu

kaže gdje se nalazi s Bourneom kako bi mogao što prije onamo stići.- Ne bojim se smrti, - ponovila je Devra - no pitanje je što se zapravo dogodi kada se više ne

sjećaš?Arkadin je prostrijeli pogledom:- Što?- Kad pogledaš nekog mrtvog, što vidiš? - još jedanput je zagrizla sladoled, ostavila je udubinu

u ostatku kuglice. - Ništa, zar ne? Ama baš ništa. Ţivot je odmaglio, a s njim i sjećanje koje segodinama go-milalo.

Pogledala ga je:- U tom trenutku više nisi ĉovjek, a što si onda?- Koga briga? - reĉe Arkadin. - Bit će mi jebeno olakšanje kad se više ne budem niĉega sjećao.Soraya je došla u NSA-inu sigurnu kuću tek nešto prije 10 sati ujutro, tako da je do tada već

prošla nekoliko razina sigurnosnih kontrola i uveli su je u Knjižnicu toĉno navrijeme.- Jeste li za doruĉak, gospođice? - pitao je Willard dok ju je vodio preko plišanog tepiha.- Mislim da danas jesam - reĉe. - Godio bi mi jedan omlet s finim travama. Imate li bagete?- Imamo, naravno.- Lijepo.Dokaze protiv generala Kendalla prebacila je s jedne ruke u drugu:-1 cejlonski ĉaj, Willarde. Hvala.Prošla je ostatak puta do mjesta gdje je sjedio Luther LaValle i pio jutarnju kavu. Zagledao se

kroz prozor, požutjelim je okom promatrao rano proljeće. Bilo je toplo pa se u kaminu nalazio samohladan, bijeli pepeo.

Nije se okrenuo kad je sjela. Fascikl s dokazima stavila je na koljena, a onda bez uvoda rekla:

- Došla sam po Tyronea.LaValle ju je ignorirao:- Nema niĉeg o vašoj Crnoj legiji, nema neuobiĉajenih teroristiĉkih aktivnosti na podruĉju SAD-

a. Apsolutno ništa.- Jeste li ĉuli što sam rekla? Došla sam po Tyornea.- To se neće dogoditi - reĉe LaValle.Soraya je izvadila Kendallov mobitel, pustila je razgovor koji su on i Rodney Feir vodili dok su

ispijali šampanjac u Staklenoj cipelici.Sve do zadnjeg o svim Tifonovim agentima na kugli zemaljskoj- ĉuo se Feirov glas. A sad ćemo porazgovarati o onome što ću dobiti zauzvrat.General Kendall: Sto želiš? Bolji položaj? Više kontrole?Feir: Ţelim poštovanje. Ţelim da me LaValle poštuje kako što me ti poštuješ.- Koga briga? - LaValle je okrenuo glavu. Pogled mu je bio mrk i vodenast. - To je Feirov

problem, a ne moj.- Možda - Soraya mu je preko stola gurnula fascikl. - Međutim, ovo je itekako vaš problem.LaValle ju je na trenutak promatrao. Pogled mu je sada bio otrovan.Ne spustivši pogled, pružio je ruku i otvorio fascikl. Vidio je fotografije generala Kendalla,

golog golcatog, uhvaćenog usred spolnog odnosa s mladom crnkinjom.Kakav će ispasti taj državni dužnosnik i pobožan obiteljski ĉovjek kad priĉa izađe na vidjelo?Willard je stigao s njezinim doruĉkom, prostro je uškrobljen bijeli stolnjak, uredno postavio

tanjure i srebrni pribor za jelo pred nju. Kad je završio, okrenuo se prema LaValleu:- Jeste li vi za nešto, gospodine?LaValle ga je otjerao kratkim mahanjem. Neko vrijeme nije ĉinio ništa doli ponovno

pregledavao slike. Tada je izvadio mobitel, stavio ga na stol i gurnuo ga prema njoj.- Nazovite Bournea - rekao je.Soraya se skamenila s vilicom omleta u zraku:- Kako molim?- Znam da je u Miinchenu, u našoj su ga podružnici uhvatili na svojim nadzornim kamerama u

zraĉnoj luci. Imam ljude koji spremni ĉekaju znak da ga uhite. Sad mu samo trebate postaviti zamku.Nasmijala se i odložila vilicu:- Sanjate, LaValle. Držim vas u šaci, a ne obrnuto. Ako objavimo ove fotografije, vaša će desna

ruka doživjeti privatnu i poslovnu propast. Oboje znamo da vi to nećete dopustiti.LaValle je skupio slike i umetnuo ih u omotnicu. Tada je izvadio olovku, na omotnicu napisao

ime i adresu. Kad je Willard došao nakon što mu je LaValle domahnuo, rekao mu je:-Molim te, skeniraj ovo i elektroniĉkim putem pošalji u The Drudge Report. A onda ih što prije

po kuriru pošalji u The Washington Post.- Odmah, gospodine - Willard je omotnicu stavio pod ruku i nestao u drugi dio Knjižnice.Tada je LaValle izvadio mobitel, utipkao lokalni broj:- Guse, ovdje Luther LaValle. Dobro, dobro. Kako je Ginnie? Dobro, puno je pozdravi. Djecu,

također... Slušaj, Guse, imam jedan problem. Pojavili su se s dokazi u vezi s generalom Kendallom,tako je, već je nekoliko mjeseci pod internom istragom. Od ovog trenutka više ne radi ni za mene niza NSA, uopće. Pa, vidiš, upravo sam zapovjedio da ti pošalju fotografije. Naravno da je toekskluzivna priĉa, Guse.

Iskreno,potresen sam, uistinu potresen. I ti ćeš biti kad ih vidiš... Dobit ćeš službenu izjavu za ĉetrdeset

minuta. Da, naravno. Ne trebaš mi zahva-ljivati, Guse, uvijek se najprije sjetim tebe.Soraya je ovu predstavu promatrala s muĉninom u želucu koja se od ledene grude nevjerice

pretvorila u lavinu.- Kako ste mogli? - rekla je kad je LaValle dovršio poziv. - Kendall je vaša desna ruka, vaš

prijatelj. Vaše obitelji idu zajedno u crkvu svake nedjelje.- Nemam trajnih prijatelja ni saveznika; imam samo trajne interese- ravnodušno reĉe LaValle. - Bit ćete daleko bolja direktorica kada to nauĉite.Tada je izvukla još jedan set fotografija, na njima je Feir generalu Kendallu predavao paket.- U tom paketu - rekla je - nalaze se iscrpne informacije o broju i lokacijama Tifonovih agenata

na terenu.LaValle nije promijenio preziran izraz lica:- Kakve to ima veze sa mnom?Soraya je drugi put jedva prikrila zaprepaštenje:- Vaš zamjenik preuzima strogo povjerljive Cl-eve podatke.- Za to se obratite svojim ljudima.- Vi poriĉete da ste generalu Kendallu zapovjedili da pridobije Rodneya Feira kako bi

špijunirao za vas?- Da, poriĉem.Soraya je gotovo ostala bez zraka:- Ne vjerujem vam.LaValle je pokazao leden osmijeh:- Nije važno što vi vjerujete, direktorice. Važne su samo ĉinjenice- prstom je odgurnuo fotografiju. - Što god je general Kendall ĉinio, sam je to odluĉio. Ja o tome

nisam ništa znao.Soraya se pitala kako je sve moglo toliko poći po zlu, a tada, još jedanput, LaValle je gurnuo

slike preko stola.- Sada zovite Bournea.Osjećala se kao da joj ĉeliĉan zavoj steže prsa, osjećala je kucanje u ušima. Š to sada? pitala

se. Bože dragi, što mi je sada činiti?Ĉula je kako netko govori njezinim glasom:- Što da mu kažem?LaValle je pokazao komadić papira na kojem su pisali vrijeme i adresa:- Mora otići onamo, u vrijeme koje piše. Recite mu da ste u Munchenu i da imate iznimno važne

podatke o Crnoj legiji koje mora vidjeti svojim oĉima.Sorayin je dlan bio ljepljiv od znoja, obrisala ga je ubrusom: Bit će mu sumnjivo ako ga ne

nazovem sa svojeg mobitelu. Zapravo, možda se i neće javiti jer neće znati da sam to ja.LaValle je kimnuo, no kad je izvadila mobitel, rekao je:- Slušat ću svaku rijeĉ koju izgovorite. Ako ga pokušate upozoriti, kunem se da vaš prijatelj

Tyrone iz ove zgrade neće otići živ. Jasno?Kimnula je, no nije ništa uĉinila.Promatrajući je kao razrezanu žabu na stolu za seciranje, LaValle je rekao:- Znam da to ne želite uĉiniti, direktorice. Znam koliko jako to ne želite uĉiniti. No vi hoćete

nazvati Bournea i namjestiti mu zamku za mene jer sam jaĉi od vas. Pritom mislim na svoju volju. Jadobijem ono što želim, direktorice, pod svaku cijenu, ali vi ne; vama je previše stalo da biste održalidugogodišnju karijeru u obavještajnom poslu. Osuđeni ste na propast i toga ste svjesni.

Soraya ga je prestala slušati nakon prvih nekoliko rijeĉi. Itekako svjesna da se obvezalaovladati situacijom, pronaći naĉin da neuspjeh pretvori u pobjedu, žustro je raspodjeljivala svojesnage. Korak po korak, govorila si je. Moram prestati misliti na Tyronea, na neuspjeli pothvat sKendallom, na svoju krivnju. Sada moram razmišljati o ovom pozivu; kako ću obaviti ovajtelefonski poziv i spriječiti da uhvate Jasona?

Ĉinilo se da je to nemoguć zadatak, no takvo razmišljanje samo pridonosi propasti, nije nimalokorisno. Međutim, što joj je ĉiniti?

- Nakon poziva, - reĉe LaValle - ostat ćete ovdje pod stalnim nadzorom sve dok ne uhitimoBournea.

Osjećala je nelagodu zbog njegova pohlepnog pogleda, rasklopila je mobitel i nazvala Jasona.Ĉula je njegov glas pa rekla - Bog, ja sam, Soraya.Bourne je stajao u stanu Egona Kirscha, zurio je na ulici kada je zaĉuo zvonjavu telefona. Na

zaslonu je vidio Sorayin broj, odgovorio je na poziv i ĉuo njezin glas - Bog, ja sam, Soraya.- Gdje si?- Zapravo, u Munchenu sam.Nalaktio se na naslon za ruke tapeciranog stolca:- Zapravo? U Miinchenu?- To sam rekla.Namrštio se, u glavi je ĉuo odjeke iz daljine:- Iznenađen sam.- Ne toliko koliko sam ja. Pojavio si se na CI-evim nadzornim kamerama u zraĉnoj luci.- Nisam to mogao izbjeći.- Vjerujem da nisi. Kako bilo da bilo, nisam došla ovamo po službenoj CI-evoj dužnosti. I dalje

smo nadzirali komunikacije Crne legije i napokon smo nešto otkrili.Ustao je:- Što to?- Preko telefona je previše nesigurno - reĉe. - Trebali bismo se naći.Rekla mu je vrijeme i mjesto.Bacivši pogled na sat, Bourne reĉe:- To je nešto više od sat vremena.- Baš tako. Meni odgovara. Odgovara li tebi?- Mislim da ću stići - reĉe. - Vidimo se.Prekinuo je razgovor, otišao do prozora, naslonio se na prozorski okvir, u glavi si je ponavljao

razgovor od rijeĉi do rijeĉi.Osjećao se kao da se nalazi negdje drugdje, kao da je napustio svoje tijelo i iskusio nešto što se

dogodilo nekome drugome. Njegov je um osjetio golem pomak neurona i borio se sa sjećanjem.Bourne je znao da je već vodio ovaj razgovor, no ni za živu se glavu nije mogao sjetiti kada i gdje jeto bilo, niti što to sada njemu znaĉi.

Nastavio bi bezuspješnu potragu da nije ĉuo zvonjavu dolje na vratima. Maknuo se od prozora,otišao na drugi kraj dnevne sobe, pritisnuo tipku koja otvara ulazna vrata zgrade. Napokon je došlovrijeme kad će se on i Arkadin sresti licem u lice; legendarni plaćeni ubojica, struĉnjak za ubijanjeubojica, onaj koji se uspio uvući u strogo ĉuvani ruski zatvor i neprimijećeno iz njega izaći, onaj kojije uspio dokrajĉiti Pjotra i cijelu njegovu mrežu.

Ĉuo je kucanje na vratima. Držao se podalje od špijunke, držao se podalje od vrata, sa strane jepovukao zasun. Nije bilo pucnjave, nije bilo frcanja drveta niti metala. Umjesto toga vrata su se

otvorila i u stan je ušao elegantan muškarac tamne kože i guste šiljaste brade.Bourne reĉe:- Polako se okrenite.Držeći ruke tako da ih Bourne može vidjeti, ĉovjek se okrenuo prema njemu. Bio je to Semjon

Icoupov.Bourne reĉe.Bourne mu je pokazao svoju putovnicu, otvorio ju je.Icoupov kimne:- Tako dakle. Hoćete li me sada ubiti prema nalogu Dominica Spectera?- Mislite, Ašera Severa?- Ajme meni, - reĉe Icoupov - sad ste mi pokvarili iznenađenje.Nasmijao se. - Moram priznati da sam iznenađen. Ipak, ĉestitam vam, gospodine Bourne. Uspjeli

ste doznati ono što nitko drugi ne zna. Prava je zagonetka kako vam je to uspjelo.- Neka tako i ostane - reĉe Bourne.- Nema veze. Važno je da sada ne moram gubiti vrijeme na uvjera-vanje u to da vas je Sever

izigrao. Budući da ste već otkrili njegove laži, možemo krenuti na sljedeći korak.- Zašto mislite da bih ja saslušao išta što mi želite reći?-Ako ste otkrili Severove laži, onda vam je poznata novija povijest Crne legije, znate da smo

nekoć bili kao braća, znate koliko je duboko ukorijenjeno naše neprijateljstvo. Mi smo neprijatelji,Sever i ja. Naš rat može završiti samo na jedan naĉin, razumijete li me?

Bourne nije ništa rekao.- Ţelim vam pomoći da sprijeĉite njegove ljude u izvršavanju napada na vašu zemlju, je li vam

to jasno?Slegne ramenima:- Da, naravno, jasno mi je zašto ste skeptiĉni, i ja bih bio na vašem mjestu - lijevu je ruku vrlo

polako pomaknuo do revera kaputa, otvorio ga je tako da se vidi podstava. Nešto je virilo izunutarnjeg džepa.

- Možda biste prije bilo kakvih nepovoljnih koraka morali pogledati što imam ovdje.Bourne se nagnuo, uzeo SIG Sauer koji je Icoupov držao za remenom. Tada je izvadio paketić.Dok ga je otvarao, Icoupov reĉe:- Prošao sam razne nevolje da to ukradem svojem neprijatelju.Bourne je otkrio da promatra arhitektonski nacrt zgrade Empire State Building. Kad je podigao

pogled, vidio je da ga Icoupov pozorno promatra:- Ovo je meta napada Crne legije. Znate li kada planiraju napad?- Doista znam - Icoupov je pogledao na sat. - Za toĉno trideset i tri sata i dvadeset i šest minuta.38Veronica Hart gledala je The Drudge Report kad je Stu Gold u njezin ured dopratio generala

Kendalla. Sjedila je ispred stola, zaslon je bio okrenut prema vratima tako da Kendall može jasno^vidjeti fotografije sebe s djevojkom u Stakenoj cipelici.

- To je samo jedan internetski portal - rekla je rukom pokazujući na tri stolca koja su već bilaposložena nasuprot njoj. - Ima ih još mnogo.

Kad su njezini gosti sjeli, obratila se Kendallu:- Što će reći vaša obitelj, generale? Vaš svećenik i župa? - imala je bezizražajan izraz lica;

pazila je da joj se u glasu ne primijeti liko-vanje. - Znam da poveći broj njih uopće ne voli crnce, ĉakni za kućne pomoćnice ni dadilje. Draže su im žene iz Istoĉne Europe, mlade plave Poljakinje ili

Ruskinje. Zar ne?Kendall nije rekao ništa, uspravno je sjedio, dlanove je ukoĉeno stisnuo između koljena kao da

je na vojnom sudu.Veronici je bilo žao što Soraya nije ondje, no nije se vratila iz NSA-ine sigurne kuće, što ju je

već zabrinjavalo; a nije se ĉak ni javljala na mobitel.- Predložio sam da bi mu sada bilo najbolje da nam pomogne povezati LaVallea s krađom CI-

evih tajni - reĉe Gold.Sad se Hart milo smiješila Kendallu:-A što vi kažete na taj prijedlog, generale?- Sam sam se sjetio angažirati Rodneya Feira - ukoĉeno reĉe Kendall.Hart se nagnula prema naprijed:- Ţelite da vam povjerujemo da ste nešto toliko riskantno poduzeli bez razgovora s nadređenim'?- Nakon propalog sluĉaja s Battom, morao sam uĉiniti nešto da se dokažem. Mislio sam da bi

bilo najbolje nagovoriti Feira.- Ovo nikamo ne vodi - reĉe Hartova.Gold je ustao:- Slažem se. General je odluĉio dati život za ĉovjeka koji ga je prodao za sitniš - krenuo je

prema vratima. - Ne znam kako se to isplati, ali ima nas svakakvih.- Je li to sve? - Kendall je gledao ravno naprijed. - Jeste li gotovi sa mnom?- Mi jesmo, - reĉe Hart - ali Rob Batt nije.Na spomen Battova imena general se uznemirio:- Batt? Kakve on ima veze s ovim? Ovo se njega nimalo ne tiĉe.- Ne bih rekla - Hart je ustala, stala je iza njegova stolca. - Batt vas je pratio od trenutka kad ste

mu uništili život. Fotografije na kojima vi i Feir idete u teretanu, u peĉenjaru i Staklenu cipelicu, sveje to snimio on.

- No to nije sve što on ima - Gold je znakovito podigao aktovku.- Dakle, - reĉe Hart - bojim se da ćete još malo ostati u CI-u.- Koliko još?- Nije li vam svejedno? - reĉe Hart. - Ionako vas više ne ĉeka nikakav život.Dok je Kendall ostao s dva naoružana agenta, Hart i Gold otišli su u susjednu sobu gdje je

sjedio Rodney Feir, kojeg su ĉuvala druga dva agenta.- Je li se general već poĉeo zabavljati? - pitao je Feir kad su sjeli nasuprot njemu. - Ovo je

težak dan za njega. - Nasmijao se svojoj šali, ali drugi nisu.- Imate li uopće pojma koliko je ozbiljna situacija u kojoj ste se našli? - rekao je Gold.Feir se nasmiješio:- Mislim da stvar držim pod kontrolom.Gold i Hart razmijenili su poglede, nijednom nije bio jasan Feirov ležeran stav.Gold reĉe:- U zatvoru ćete odležati dugaĉku kaznu.Feir je prekrižio noge:- Mislim da neću.- Varate se - reĉe Gold.- Rodney, uhvatili smo vas u krađi Tifonovih tajni koje ste predali visokopozicioniranom

pripadniku suparniĉke obavještajne organizacije.- Molim vas! - reĉe Feir. - Itekako dobro znam što sam uĉinio i u ĉemu ste me uhvatili. No

govorim da ništa od toga nije važno.I dalje se zadovoljno smješkao, kao da je u rukama držao kraljevski flush koji nadigrava njihova

ĉetiri asa.- Objasnite nam to - kratko reĉe Gold.- Uprskao sam stvar - rekao je Feir. - No nije mi žao što sam to uĉinio, žao mi je samo što sam

pritom uhvaćen.- Takav će vam stav sigurno pomoći - sarkastiĉno reĉe Hartova.Dojadilo joj je poigravanje Luthera LaVallea i njegovih pomagaĉa.- Po prirodi nisam sklon kajanju, direktorice. Baš kao ni vaši dokazi, moj stav uopće nije važan.

Ţelim reći, kada bih se pokajao kao Rob Batt, bi li to vama uopće bilo važno? - odmahnuo jeglavom. - Zato možemo prestati srati jedno drugome. Ono što sam uĉinio i što o tome mislim sada jeprošlost. Hajdemo razgovarati o budućnosti.

- Vi nemate budućnosti - ljutito reĉe Hartova.- To ćemo tek vidjeti - Feir ju je i dalje promatrao s luđaĉkim osmijehom. - Ja vam predlažem

trampu.Gold nije vjerovao ušima:- Ţelite se nagoditi?- Nazovimo to pravednom razmjenom - reĉe Feir. - Odbacite sve optužbe protiv mene, dajte mi

izdašnu otpremninu i preporuku s kojom se mogu zaposliti u privatnom sektoru.- Još nešto? - reĉe Hartova. - Možda vikendicu u zaljevu Chesa-peake i jahtu?- Vrlo velikodušno - reĉe Feir savršeno ozbiljno - ali ja ipak nisam svinja, direktorice.Gold je ustao:- Ovo je iznimno drsko.Feir ga je promotrio:- Smirite živce, odvjetnice. Niste još ĉuli što ja vama nudim.-Ne zanima me. Gold je agentima dao znak. Vodite ga natrag u pritvor.- Na vašem to mjestu ne bih uĉinio - Feir se nije opirao kad su ga agenti zgrabili za ruke i

podigli na noge. Okrenuo se prema Hart.- Direktorice, jeste li se ikada pitali zašto Luther LaValle nije pokušao osvojiti CI dok je Stari

bio živ?- Nisam se ni morala pitati; znam odgovor. Stari je bio previše moćan, imao je jako dobre veze.- Istina, ali ima još jedan puno konkretniji razlog - Feir je pogledao jednog agenta pa onda

drugog.Hart mu je htjela zavrnuti vrat:- Pusti ga-rekla je.Gold je zakoraĉio naprijed:- Direktorice, savjetujem da...- Nema ništa loše u tome da ĉovjeka saslušamo, Stu - Hart kimne.- Nastavi, Rodney. Imaš jednu minutu.- Istina je da je LaValle nekoliko puta pokušao osvojiti CI dok ga je još vodio Stari. Nijedanput

mu nije uspjelo, a znate li zašto? - Feir je pogledao jednog pa drugog, opet se cerio od uha do uha. -Zato što je godinama imao svojega tajnog agenta, krticu, unutar NSA.

Veronici su gotovo ispale oĉi:-Što?- To su gluposti - reĉe Gold. - Sere kvake.

- Dobar pokušaj, odvjetnice, ali varate se. Znam tko je krtica.- A kako biste vi to mogli znati, Rodney?Feir je prasnuo u smijeh:- Ponekad, iako ne jako ĉesto, priznajem da se isplati biti glavni Cl-ev razvrstavaĉ dokumenata.-Uopće nisi...- Toĉno to je opis mojeg posla, direktorice.Na trenutak ga je potresao duboko ukorijenjen bijes:- To ne može prikriti nikakva elegantna titula - odmahnuo je rukom, vatreni bijes brzo se vratio u

stanje žeravice. - Bez obzira na to, želim reći da vidim stvari koje nitko drugi u CI-u ne vidi. No Starije poduzeo mjere opreza ako ga sluĉajno ubiju, ali vi to najbolje znate, odvjetnice, zar ne?

Gold se okrenuo Veronici:- Stari je ostavio niz zapeĉaćenih omotnica namijenjenih razliĉitim direktorima u sluĉaju

njegove nenadane smrti.- Jedna omotnica, - reĉe Feir - ona koja sadrži ime krtice u NSA, poslana je Robu Battu, što je

tada imalo smisla jer je Batt bio voditelj operacija. No nikada nije stigla do Batta, ja sam se za topobrinuo.

- Ti... - Hart je bila toliko bijesna da je jedva mogla govoriti.- Mogao bih reći da sam već tada poĉeo sumnjati da Batt radi za NSA - reĉe Feir - ali lagao bih.- Pa ste je zadržali kod sebe, ĉak i nakon što sam ja imenovana direktoricom Cl-a.- Za osiguranje, direktorice. Pretpostavio sam da će mi prije ili poslije zatrebati as iz rukava s

kojim ću slobodan išetati iz zatvora.Opet se nasmiješio tako da mu je Hart poželjela zabiti šaku u nos.Jedva se suzdržala:-1 u međuvremenu ste pustili da nas LaValle gazi. Zbog vas su me u lisicama izvukli iz ureda,

zbog vas je ostavština Staroga korak od propasti.- Pa, što sad, događa se. Što mi tu možemo?- Reći ću vam što ja mogu - reĉe Hart dajući znak agentima koji su opet šĉepali Feira. - Mogu

vam reći da se nosite k vragu. Mogu reći da ćete ostatak života provesti u zatvoru.Ĉak se ni tada Feir nije uznemirio:- Rekao sam da znam tko je krtica. Osim toga, a vjerujem da će vas to posebno zanimati, znam i

gdje mu je položaj.Hart je bila previše ljutita da bi joj bilo stalo do toga:- Miĉite mi ga s oĉiju.Dok su ga vodili kroz vrata, Feir reĉe:- Nalazi se u NSA-inoj sigurnoj kući.Direktorica Cl-a osjetila je kako joj srce mahnito lupa. Feirov prokleti osmijeh sada nije bio

samo razumljiv nego i opravdan.***

Trideset i tri sata i dvadeset i šest minuta. Icoupovljeve zlokobne rijeĉi još su odzvanjale uBourneovim ušima kada je vidio da se nešto miĉe.

On i Icoupov stajali su u predvorju, ulazna su vrata još bila otvorena, a na suprotnoj stranihodnika na trenutak je zatitrala sjena. Netko je ondje, zaklanjaju ga poluotvorena vrata.

I dalje razgovarajući s Icoupovom, Bourne ga je primio za lakat i poveo ga u dnevnu sobu, prekosaga, prema hodniku sa spavaćim sobama i kupaonicom. Dok su prolazili uz prozore jedan je razbiomuškarac koji je uletio unutra. Bourne se hitro okrenuo, 5/6' Sauer koji je ranije uzeo Icoupovu

usmjerio je prema uljezu.- Spusti SIG - rekao je ženski glas iza njega. Okrenuo je glavu i vidio da osoba iz hodnika,

blijeda djevojka, drži Luger uperen u njegovu glavu.- Leonide, što radiš ovdje? - Icoupov se ĉinio bijesan. - Izriĉito sam ti zapovjedio da...- To je bio Bourne - Arkadin je zakoraĉio po razbijenom staklu na podu. - Bourne je ubio Mišu.- Je li to istina? - Icoupov se okrenuo prema Bourneu. - Ubio si Mišu Tarkaniana?- Nisam imao izbora - reĉe Bourne.S Lugerom uperenim ravno u Bourneovu glavu, Devra reĉe - Spusti SIG. Neću ti više

ponavljati.Icoupov je pružio ruku prema Bourneu:- Ja ću ga uzeti.- Ostani gdje jesi - zapovjedio je Arkadin. On je svojim Lugerom naciljao Icoupova.- Leonide, što to ĉiniš?Arkadin se nije obazirao na njega:- Uĉini što ti dama kaže, Bourne. Baci SIG.Bourne je poslušao zapovijed. Ĉim je pustio pištolj iz ruke, Arkadin je svoj Luger bacio u

stranu i skoĉio na Bournea. Bourne je podigao nadlakticu navrijeme da zaustavi Arkadinovo koljeno,ali udarac je osjetio sve do ramena. Izmjenjivali su udarce, lukave finte, blokirali pokrete. Za svakije napad Arkadin odgovorio izvrsnim protunapadom

i obratno. Kad se zagledao Rusu u oĉi, u njima je vidio odraz njegovih najgorih djela, smrt iuništenje koje je ostavio za sobom. U tim neu-moljivim oĉima zjapila je praznina tmurnija od noćibez zvijezda.

Kretali su se po dnevnoj sobi kako je Bourne popuštao, dok nisu došli do nadsvođenih vratakoja su dnevnu sobu dijelila od ostatka kuće.

Arkadin je u kuhinji zgrabio mesarsku sjekiricu i zamahnuo njome prema Bourneu. Izbjegavšikrvnikovu smrtonosnu putanju, Bourne je krenuo prema drvenom stalku za noževe. Arkadin je zabiosjekiricu na radnu plohu, promašio je Bourneove prste za manje od centimetra.

Preprijeĉio mu je put do noževa, mahao je sjekiricom naprijed-natrag poput kose koja žanje žito.Bourne je bio kraj sudopera. Primio je tanjur koji se sušio, bacio ga poput frizbija, a Arkadin se

morao sagnuti da izbjegne udarac. Kad se tanjur smrskao na zidu iza Arkadina, Bourne je izvadiojedan nož kao maĉ iz toka. Ĉelik je udarao ĉelik sve dok Bourne nije nožem Arkadina pogodio utrbuh. Arkadin je spustio sjekiricu toĉno ondje gdje je Bourne držao nož pa je morao popustiti stisak.Nož je zvecnuo kad je udario o pod, tada je Arkadin krenuo na Bournea, približili su se jedandrugome.

Bourne je uspio sjekiricu održati dalje od sebe, a na tolikoj blizini bilo je nemoguće zamahivatinjome. Shvativši da mu je samo na teret, Arkadin ju je bacio.

Dugaĉke tri minute ĉvrsto su držali jedan drugoga. Bili su krvavi i ozlijeđeni, nijedan nijemogao nadjaĉati drugoga. Bourne nikada nije sreo nekoga takve fiziĉke i mentalne spreme, nekogatoliko nalik sebi.

Borba s Arkadinom bila je poput borbe sa svojim odrazom u zrcalu, odrazom do kojeg mu nijestalo. Osjećao se kao da se nalazi pred po-norom neĉega strašnoga, pred provalijom beskrajne jeze,gdje nitko ne može preživjeti. Ĉinilo mu se kao da ga Arkadin želi povući u taj bezdan, kao da mu želipokazati osamu koja mu se skriva iza pogleda, ogavnu sliku njegove prošlosti kojoj vidi odraz.

Bourne se nadljudskom snagom uspio izvući iz Arkadinova stiska, šakom je Rusa odalamio pouhu. Arkadin se naslonio na stup, a Bourne je izjurio iz kuhinje pa niz hodnik. Dok je to ĉinio, ĉuo je

zvuk pištolja i bacio se u glavnu spavaću sobu. Metak je okrhnuo drveni vratni okvir toĉno iznadnjegove glave.

Ustao je, krenuo ravno prema Kirschovu ormaru, iako je ĉuo da Arkadin blijedoj ženi viĉe daprestane pucati. Gurnuvši odjeću na vješalicama u stranu, Bourne je opipavao stražnju ploĉu ne bi lipronašao

štiftove koje mu je Kirsch opisao u muzeju. Baš kad je ĉuo da Arkadin ulijeće u sobu, okrenuo ještiftove, uklonio ploĉu, sagnuo se gotovo za pola visine, ušao u svijet do beskraja ispunjen tamom.

Kad se Devra okrenula nakon pokušaja ranjavanja Bournea, našla se oĉi u oĉi s cijevi pištoljaSIG Sauer koji je Icoupov podigao s poda.

- Glupaĉo, - reĉe Icoupov - ti i tvoj deĉko sve ćete sjebati.- To što Leonid radi njegova su posla - rekla je.- Upravo u tome se varaš - reĉe Icoupov. - Leonid nema svojih posla. Sve što ima duguje meni.Iz mraĉnog hodnika ušla je u dnevnu sobu. Lugerom koji je držala na boku naciljala je Icoupova:- Gotovo je s tobom - rekla mu je. - Njegovo je ropstvo završeno.Icoupov se nasmijao. - Je li ti to on rekao?- To sam ja njemu rekla.- Onda si još veća budala nego što sam mislio.Kružili su jedno oko drugoga, pazeći na svaki pokret. Usprkos tomu, Devra se ledeno nasmijala:- Promijenio se otkad je otišao iz Moskve. Sada je druga osoba.Icoupov se podrugljivo nasmijao:- Prvo što ti mora biti jasno jest da se Arkadin ne može promijeniti.Ja to najbolje znam jer sam ga mnogo godina pokušao uĉiniti boljom osobom. Nisam uspio.

Nitko tko je pokušao nije uspio, a znaš li zašto.Zato što Leonid nije cijela liĉnost. Slomio se negdje u danima i noćima Nižnjeg Tagila. Ni svi

carevi konji ni svi carevi ljudi ne bi ga mogli ponovno sastaviti; komadići se više ne slažu.Uperio je cijev SIG Sauer a:- Idi odavde, idi odavde dok još možeš, ili ti obećavam da ću te ubiti kao što je on ubio sve koji

su mu se htjeli približiti.- Kako li se samo varaš! - protisnula je Devra. - Isti si kao svi poput tebe, iskvarila te moć.

Toliko godina živiš daleko od života na ulici da si stvorio svoju stvarnost, stvarnost koja se krećeonako kako ti zapovjediš.

Zakoraĉila je prema njemu na što je on nervozno reagirao:- Misliš da me možeš ubiti prije nego što ja ubijem tebe? - zabacila je glavu. - U svakom

sluĉaju, izgubit ćeš više nego ja. Ja sam već bila polumrtva kad me Leonid pronašao.- Aha, sad mi je jasno - kimne Icoupov. - Spasio te od tebe same, spasio te s ulice, zar ne?- Leonid je moj zaštitnik.- Bože sveti, ti zbilja živiš u zabludi.Devrin se ledeni osmijeh raširio:- Jedno od nas kobno griješi. Tek ćemo vidjeti tko.- Soba je puna lutaka - rekao je Egon Kirsch kada je Bourneu opisao svoju radnu sobu. -

Zamraĉio sam sobu nepropusnim roletama jer su te lutke moje djelo. Napravio sam ih iz temelja,nazovimo to tako. One su moji drugovi, moglo bi se reći, osim što su moje djelo. U tom smislu, onemogu vidjeti, ili ako ti je tako draže, vjerujem da imaju dar vida,

a koje biće može pogledati svojeg stvoritelja i pritom ne prolupati ili oslijepiti, ili oboje?Razmišljajući o planu sobe, Bourne se šuljao radnom sobom izbjegavajući lutke tako da ne

stvara buku, ili kako bi Kirsch rekao, da ne ometa proces njihova nastajanja.- Misliš da nisam normalan - rekao je Bourneu u muzeju. - No nije ni važno. Svim umjetnicima,

bili oni uspješni ili ne, njihova su djela kao živa bića. Nisam ni ja drugaĉiji. Jednostavno nakon štosam se toliko godina borio da oživim apstrakciju, moja su djela poprimila ljudski oblik.

Ĉuvši zvuk, Bourne se na trenutak sledio, a onda virnuo preko lut-kina bedra. Oĉi su mu seprilagodile na mrkli mrak i mogao je razabrati pokrete: Arkadin je pronašao ploĉu i ušao u radnusobu u potrazi za njim.

Bourneu su se više sviđali izgledi ovdje nego u Kirschovu stanu.Znao je raspored, tama će mu pomoći, a ako uspije brzo napasti, onda će još i biti u prednosti

jer vidi gdje Arkadin ne vidi.S tom strategijom u glavi, iz zaklona iza lutaka oprezno je krenuo prema Rusu. Radna je soba

bila poput minskog polja. Između njega i Arkadina bile su tri lutke, sve postavljene pod drugaĉijimkutovima i u drugaĉijim pozama: jedna je sjedila i držala malenu sliku kao da ĉita knjigu, druga jestajala raširenih nogu u klasiĉnoj bacaĉevoj pozi, treća je trĉala nagnuta prema naprijed kao da senapreže da dođe do cilja.

Bourne je zaobišao trkaĉa. Arkadin je ĉuĉao, mudro je ĉekao na mjestu dok mu se oĉi neprilagode na tamu. Upravo je to i Bourne uĉinio malo ranije kada je ušao u radnu sobu. Bournea jejoš jedanput zaprepastio sablastan zrcalni odraz koji mu je Arkadin predstavljao.

Promatrati sebe kako daješ sve od sebe ne bi li se pronašao i ubio nije nimalo zabavno ipriliĉno je nelagodno.

Ubrzavajući, Bourne je uspješno prešao do mjesta gdje je lutak sjedio i ĉitao sliku. Itekakosvjestan da mu ponestaje vremena, Bourne je kradomice krenuo prema bacaĉu. Taman kad sespremao skoĉiti na Arkadina, mobitel mu je poĉeo vibrirati i na zaslonu se pojavio Moirin broj.

Šutke opsovavši, Bourne je skoĉio. Pazeći na bilo kakvu nepravilnost, Arkadin se okrenuoprema zvuku i Bournea je doĉekao zid od mišića iza kojeg su se nalazili ubilaĉka volja i žestokasnaga. Arkadin se okrenuo, Bourne je šmugnuo unatrag, između nogu lutke u bacaĉkoj pozi. Kad jeArkadin krenuo na njega, zaletio se ravno u lutkine bokove. Psujući dok je uzmicao, zamahnuo je nalutku. Oštrica je zahvatila akrilnu kožu i zarila se u metalni donji sloj. Bourne je nasrnuo nogom dokje Arkadin pokušavao izvući oštricu i pogodio ga u lijevu stranu prsa. Arkadin se pokušao izmaknuti.Bourne je rame zabio u leda lutke u bacaĉkoj pozi. Bila je jako teška, svom ju je snagom udario, alutka se prevrnula i zarobila Arkadina pod sobom.

- Tvoj mi prijatelj nije ostavio mogućnost izbora - reĉe Arkadin.- Ubio bi me da ga nisam zaustavio. Bio je predaleko; morao sam baciti nož.Arkadin je proizveo zvuk nalik pucketanju vatre. Bourneu je trebao trenutak da shvati da je to

smijeh:- Okladit ću se nešto s tobom, Bourne. Prije nego je umro, Miša je sigurno rekao da si mrtav.Bourne je baš htio odgovoriti kada je u Arkadinovoj ruci primijetio prigušeni sjaj pištolja SIG

Sauer Mosquito. Sagnuo se trenutak prije nego što mu je metak kalibra .22 prozujao nad glavom.- Imao je pravo.Bourne se izmaknuo, provlaĉio se uz ostale lutke zaklanjajući se iza njih dok je Arkadin još

triput ispalio. Krhotine gipsa, drva i akrila pro-letjele su kraj Bourneova lijevog ramena i uha prijenego što se bacio po Kirschov stol. Iza sebe je ĉuo Arkadinovo gunđanje pomiješano sa škripanjemmetal dok se pokušavao osloboditi od bacaĉa koji je pao na njega.

Bourne je iz Kirschova opisa znao da su ulazna vrata s lijeve strane. Ustao je, jurnuo iza uglakad je Arkadin ispalio još jedan hitac.

Na mjestu gdje je metak pogodio ugao razletio se komad gipsa i drva.Dokopavši se vrata, Bourne ih je otkljuĉao, otvorio ih je i izjurio na hodnik. Otvorena vrata

Kirschova stana bila su s lijeve strane.***

- Nema nikakve koristi od toga da pucamo jedno po drugome - reĉe Icoupov. - Hajdemopokušati razumno razgovarati o problemu.

- To je tvoj problem - reĉe Devra. - Ţivot nije racionalan; život je sjeban kaos. To je diozablude; zbog moći pomisliš da možeš sve držati pod kontrolom, ali ne možeš. Nitko to ne može.

-Ti i Leonidmislite da znate što ĉinite, ali varate se. Nitko ne funkcionira u vakuumu. Akoubijete Bournea, to će imati kobne posljedice.

- Posljedice za tebe, ali ne i za nas. To ti ĉini moć: stalno misliš na preĉace. Svrsishodnost,politiĉke prilike, beskrajna korupcija.

U tom su trenutku oboje zaĉuli pucnjeve, no samo je Devra znala da ih je proizveo ArkadinovMosquito. Osjetila je da se Icoupovljev prst steže oko SIG-ova obaraĉa i spustila se u poluĉuĉanj jerje znala, ako se umjesto Arkadina pojavi Bourne, upucat će ga na licu mjesta.

Situacija je uzavrela, a Icoupov je oĉito bio zabrinut:- Devra, preklinjem te da razmisliš. Leonid ne zna cijelu priĉu.Bourne mi treba živ. Gnusno je ono što je uĉinio Miši, no osobnim osjećajima ovdje nije mjesto.

Mnogo planiranja i mnogo prolivene krvi bit će uzalud ako Leonid ubije Bournea. Moraš mi dopustitida to sprijeĉim; dat ću ti bilo što, što god hoćeš.

- Zar misliš da me možeš kupiti? Meni novac ništa ne znaĉi. Ja želim Leonida - rekla je Devraupravo kada je Bourne ušao na ulazna vrta.

Devra i Icoupov su se okrenuli. Devra je vrisnula jer je znala, ili je mislila da zna, da jeArkadin mrtav te je zato Luger s Icoupova premje-stila na Bournea.

Bourne se sklonio natrag u hodnik, a ona je ispaljivala metak za metkom i hodala prema vratima.Budući da je gledala samo Bournea, više nije Icoupova držala na oku pa joj je promaknuo kljuĉnitrenutak kada je on okrenuo SIG u njezinu smjeru.

- Upozorio sam te - rekao je i pucao joj u prsa.Pala je na leđa.- Zašto me nisi poslušala? - rekao je Icoupov dok je ponovno pucao.Devra je proizvela neki zvuk kad joj se srednji dio tijela podigao.Icoupov je stao iznad nje.- Kako si mogla dopustiti da te zavede takvo ĉudovište? - rekao Je.Devra je zurila u njega pocrvenjelim oĉima. Gubila je krv svakim otkucajem srca:- Upravo sam to ja njega pitala za tebe - svaki slabašan udah zadavao joj je neopisivu bol. -

Nije on ĉudovište, ali da jest, ti bi bio mnogo gori.Ruka joj je trznula. Razmišljajući o njezinim rijeĉima, Icoupov nije obraćao pozornost dok ga

metak koji je ispalila nije pogodio u desno rame. Vidjevši da se trudi ponovno zapucati, okrenuo se iistrĉao iz stana, pojurio je niza stube pa na ulicu.

39Opuštajući se u salonu za osoblje kraj Knjižnice u NSA-inoj sigurnoj kući, Willard je uživao u

slatkoj i mlijeĉnoj jutarnjoj šalici ĉaja i ĉitao The Washington Post u trenutku kada mu je zazvoniomobitel.

Pogledaoga je, vidio je da mu se javlja njegov sin Oren. Naravno, nije to zapravo bio Oren, ali to je znao

samo Willard.Odložio je novine, promatrao je dok mu se na zaslonu otvarala fotografija. Prikazivala je dvoje

ljudi pred seoskom crkvom, toranj se izdizao u gornjem dijelu snimke. Nije imao pojma tko su ti ljudiniti gdje su, no nije ni bilo važno. U glavi je imao šest šifri, a ova mu je fotografija rekla koju trebaupotrijebiti. Dvoje ljudi i zvonik znaĉi da treba upotrijebiti šifru broj tri. Kada bi, naprimjer, dvojeljudi stajalo ispred luka, od dva bi oduzeo jedan umjesto da zbraja. Bilo je i drugih vizualnihznakova. Zgrada od cigle znaĉi da broj ljudi treba podijeliti s dva; most da treba pomnožiti s dva itako dalje.

Willard je izbrisao sliku, onda otvorio treću rubriku novina Washington Post i poĉeo ĉitati prvupriĉu na trećoj stranici. Poĉevši s trećom rijeĉi, poĉeo je tumaĉiti šifriranu poruku koja će mu reći štomu je ĉiniti. Dok je prelazim ĉlankom i zamjenjivao jedna slova drugima kao što je protok nalagao,osjetio je komešanje iznutra. Tri je desetljeća Starome bio oĉi i uši u NSA i veoma se rastužio kad jeStari prošle godine nenadano umro. Tada je vidio najnoviji napad Luthera LaVallea na CI i ĉekao jeda mu zazvoni telefon, no iz neobjašnjivog razloga mjesecima mu nije utažena želja da na svojemzaslonu vidi novu sliku. Nije mogao shvatiti zašto se nova direktorica na koristi njegovom pomoći. Jeli on pao u zaborav; zar Veronica Hart ne zna da on postoji?

Svakako mu se tako ĉinilo, pogotovo nakon što je Luther LaValle zaro-bio Sorayu Moore injezina druga, kojeg još drže u potpalublju, kako je Willard privatno nazivao zatoĉeniĉke ćelije upodrumu. Za mladog Tyronea je uĉinio što je mogao, iako dragi Bog zna da je to bila tek sitnica.Međutim, znao je da i najmanji traĉak nade, spoznaja da nisi sam, može povratiti snagunepokolebljivom srcu, a koliko on može vidjeti, Tyroneovo je srce nepokolebljivo.

Willard je oduvijek želio biti glumac - Olivier je mnogo godina bio njegov bog - no ni unajluđim snovima nije zamišljao da će glumaĉku karijeru ostvariti u politiĉkoj areni. To se dogodilosluĉajno, kad je glumio u fakultetskoj glumaĉkoj družini, preciznije, glumio je Henrika Petog, jednogod Shakespearovih tragiĉnih politiĉara. Kao što je Stari rekao Willardu kada mu je došao ĉestitati,Henrikova izdaja Falstaffa je politiĉka, a ne osobna, i završava uspješno.

- Biste li se time željeli baviti u stvarnom životu? - pitao ga je Stari.Došao je na Willardov fakultet regrutirati nove snage za CI; rekao je da je ljude ĉesto nalazio na

najneobiĉnijim mjestima.Kad je dovršio dešifriranje, Willard je imao upute za djelovanje i bio zahvalan što ga nisu

bacili u smeće s onim što je ostalo za Sta-rim. Osjećao se kao svoj stari prijatelj Henrik Peti iako jeod glume na kazališnim daskama prošlo više od trideset godina. Još jedanput je pozvan da odigrasvoju najveću ulogu, onu koju s lakoćom nosi poput druge kože.

Presavio je papir pod jednu ruku, uzeo mobitel i izašao iz salona.Imao je još dvadeset minuta stanke, više nego dovoljno da ispuni zapovijed. Zapovjedili su mu

da pronađe digitalni fotoapart koji je Tyrone imao kad su ga uhvatili. Provirio je u Knjižnicu,razveselio se kad je vidio da LaValle i dalje sjedi na uobiĉajenom mjestu, nasuprot Sorayi Moore, ikrenuo niz hodnik.

Premda ga je regrutirao Stari, bio je na obuci kod Alexa Conklina. Conklin je, rekao mu je Stari,najbolji u svojem poslu, to jest u pripremanju agenata za rad na terenu. Ubrzo je doznao da jeConklin, iako je u CI-u stekao ugled u obuci agenata za prljave poslove, također bio iskusan u obuciagenata spavaĉa. Willard je s Conklinom proveo

gotovo godinu dana, iako nikada nije bio u CI-evu središtu; on je sudjelovao u Treadstoneu,Conklinovu projektu koji je bio toliko tajan da većina ljudi u Cl-u nije znala ni da postoji. Bilo jeiznimno važno da ga nitko ne poveže s Cl-em. Budući da mu je Stari namijenio ulogu unutar NSA,

morali su se osigurati da će proći i najdetaljniju kontrolu.Willard se toga prisjetio dok je hodao nedodirljivim hodnicima NSA-ine sigurne kuće. Prolazio

je uz agente znajući da je svoj posao obavio savršeno. Bio je nezamjenjivi anonimac, osoba koja jeuvijek prisutna, ali koju nitko ne zamjećuje.

Znao je gdje je Tyroneov fotoaparat jer je bio nazoĉan kad su Kendall i LaValle razgovarali otome da ga se moraju riješiti, no ĉak i da nije bio ondje, pretpostavio bi gdje ga je LaValle skrio.Naprimjer, znao je da ga ĉak ni LaValle osobno ne bi smio iznijeti iz sigurne kuće, osim ako suopasne Tyroneove fotografije zatoĉeniĉkih ćelija i korita za simuliranje utapanja prebaĉene naraĉunalni server unutar kuće i izbrisane s fotoaparata. Zapravo, postojala je mogućnost da sufotografije izbrisane, no sumnjao je u to. U kratkom vremenu koliko je fotoaparat u rukama NSA,Kendall više nije bio ovdje, a LaValle je postao opsjednut time da Sorayu Moore natjera da mupreda Jasona Bournea.

Znao je sve o Bourneu; proĉitao je dosjee o Treadstoneu, ĉak i one koji više nisu postojali, onekoji su poderani pa spaljeni kad su podaci u njima postali previše opasni za Conklina i CI. Znao je daTreadstone ukljuĉuje mnogo više nego što je ĉak i Stari znao. To je bilo Conklinovo djelo: pojamtajnovitost bio je njegov sveti gral. Nitko nije znao što je zapravo pravi plan Treadstonea.

Stavio je kljuĉ u bravu na vratima LaValleova ureda i ukucao toĉnu elektroniĉku lozinku.Willard je znao sve lozinke; od kakve bi im inaĉe koristi bio agent spavaĉ? Vrata su se otvorilaprema unutra, ušao je, zatvorio je i zakljuĉao vrata za sobom. Otišao je do LaValleova stola, otvorioladice jednu po jednu tražeći lažno dno ili stražnju stranu. Sa zidova je skinuo grafike tražeći skrivenisef, no ništa nije pronašao.

Sjeo je na ugao stola, promatrao sobu i nesvjesno mahao nogom naprijed-natrag pokušavajućipronaći LaValleovu skrivenu kameru.

Iznenada je ĉuo zvuk koji je njegova peta proizvodila na prednjoj strani stola. Skoĉio je dolje,zaobišao ga, uvukao se u udubinu za noge i udarao po stolu dok nije ĉuo isti onaj zvuk koji jeproizveo petom. Da, sada je bio siguran, to je šuplji dio stola.

Pipao je prstima i otkrio malenu polugu, gurnuo ju je u stranu i otvorio vrata. Unutra je bilaTyroneova kamera. Upravo ju je htio primiti kada je ĉuo grebanje metala po metalu.

LaValle je bio na vratima.Reci mi da me voliš, Leonide Daniloviĉu - Devra mu se nasmiješila kada je kleknuo kraj nje.- Što se dogodilo, Devra? Što se dogodilo? - nije uspio reći ništa više.Napokon se uspio osloboditi kipa i krenuo bi na Bournea, ali ĉuo je pucnjavu u Kirschovu stanu,

a onda trĉanje. Vidio je da leži na podu, još je u ruci držala Luger. Njezina je košulja postala crvena.- Leonide Daniloviĉu - izgovorila je njegovo ime kada se pojavio u suženom vidokrugu. -

Ĉekala sam te.Poĉela mu je govoriti što se dogodilo, ali u kutu njezinih usana nastajali su mjehurići krvi pa je

poĉela užasno grgljati. Arkadin joj je s poda podigao glavu, položio ju je na svoja bedra. S lica joj jemaknuo busen kose, ostale su crvene crte koje su podsjećale na ratniĉke boje.

Pokušala je nastavili, no zastala je. Pogled joj je odlutao pa je pomislio da ju je izgubio. Tadase pogled razbistrio, osmijeh se vratio, a ona je rekla:

- Voliš li me, Leonide?Sagnuo se i šapnuo joj na uho. Je li rekao volim te! U glavi mu je toliko zujalo da se nije mogao

ĉuti. Voli li je, a ako je voli, što to znaĉi?Je li uopće važno? Obećao joj je da će je štititi, a nije uspio. Zagledao joj se u oĉi, u osmijeh,

no vidio je samo svoju prošlost koja se budi i ponovno ga obuzima.

- Treba mi novac - rekla je Jelena jedne noći dok je ležala uz njega.- Za što ga trebaš? I ovako ti dajem dovoljno.- Mrzim ovo mjesto, ono je poput zatvora, djevojke stalno plaĉu, tuku ih, a onda nestanu. Ranije

sam sklapala prijateljstva samo da mi vrijeme brže prođe, ali sada se više i ne trudim. Ĉemu? Ionakonestanu za tjedan dana.

Arkadin je primijetio Kuzinovu nezasitnu potrebu za novim djevojkama:- Ne razumijem kakve to ima veze s novcem koji trebaš.-Ako ne mogu imati prijateljice, - reĉe Jelena - onda hoću drogu.- Rekao sam ti, nema droge - rekao je Arkadin, izvukao se iz zagrljaja i sjeo.- Ako me voliš, izbavit ćeš me odavde.- Volim? - okrenuo se i pogledao je. - Tko je spominjao ljubav?Poĉela je plakati:- Ţelim živjeti s tobom, Leonide. Ţelim stalno biti s tobom.Osjetivši nešto nepoznato u blizini grla, Arkadin ustane i ustukne:- Isuse, - reĉe sakupljajući odjeću - odakle ti takva ideja?Prepustivši je ojađenom plaĉu, otišao je po još djevojaka. Prije nego što je stigao do ulaznih

vrata bordela, presreo ga je Stas Kuzin.- Djevojke su nervozne zbog Jelenina cendranja - srdito je prosiktao. -To je loše za posao.- Ţeli živjeti sa mnom - reĉe Arkadin. - Možeš li vjerovati?Kuzin se nasmijao, zvuĉalo je kao grebanje noktiju po ploĉi:- Pitam se što bi bilo gore, žena koja te svake veĉeri davi jer želi znati gdje si ili dreĉava

derišta zbog kojih ne možeš spavati?Obojica su se nasmijali komentaru, a Arkadin nije dalje o tome razmišljao. Sljedeća je tri dana

proveo radno, metodiĉki je proĉešljao Nižnji Tagil tražeći novu zalihu djevojaka za bordel. Nakontoga je spavao dvadeset sati, a onda otišao ravno u Jeleninu sobu. Pronašao je drugu djevojku, jednukoju je nedavno oteo s ulice, spavala je u Jeleninu krevetu.

- Gdje je Jelena? - rekao je razbacujući posteljinu.Pogledala ga je, treptala je poput šišmiša na danjem svjetlu:- Tko je Jelena? - rekla je promukla od sna.Arkadin je otišao iz sobe u ured Stasa Kuzina. Krupan je ĉovjek sjedio za metalnim sivim

stolom, razgovarao je na telefon, ali je pozvao Arkadina da sjedne dok razgovor ne završi. Arkadin jeradije ostao na nogama, primio je drveni stolac i nagnuo se preko naslona nalik ljestvama.

Kuzin je napokon spustio slušalicu i rekao:- Kako ti mogu pomoći, prijatelju?- Gdje je Jelena?- Tko? - Kuzin se namrgodio i toliko spojio obrve da je poĉeo na-likovati Kiklopu. - Aha, da,

cvilidreta.Nasmijao se:- Više te neće nimalo gnjaviti.- Što to znaĉi?- Zašto postavljaš pitanje na koje već znaš odgovor? - Kuzinov je telefon zazvonio pa se javio.Strpi se, jebote - rekao je. Tada je ponovno pogledao svojeg partnera. - Hajdemo veĉerom

proslaviti tvoju slobodu, Leonide Daniloviĉu.Bit će to prava noć, ha?

Tada se vratio pozivu.Arkadin se osjećao kao da se u tom trenutku sledio na mjestu i da će taj trenutak morati

proživljavati ostatak života. Nijemo je, poput stroja, izašao iz prostorije, iz bordela, iz zgrade uKuzinovu vlasništvu.

Bez razmišljanja sjeo je u automobil, odvezao se prema sjeveru u šumu tužnih jela i kanadskihcuga. Na nebu nije bilo sunca, horizont su krasili dimnjaci. Zrak su zamutile ĉestice ugljena isumpora, dale mu žarko naranĉastu boju, kao da sve plamti.

Arkadin je skrenuo s ceste i krenuo utabanom stazom kojom je ranije išao kombi. Nakon nekogvremena shvatio je da trĉi svom silom uz

zimzeleno drveće, vonj propadanja i truljenja sve se jaĉe osjećao, kao da ga želi doĉekati.Brzo je došao do ruba jame. Na nekim su mjestima istresli vreće vapna da ubrzaju truljenje; no

ipak je sadržaj bio jasno prepoznatljiv.Oĉi su mu lutale po tijelima dok je nije pronašao. Jelena je ležala na hrpi na koju je pala nakon

što su je gurnuli preko ruba. Nekoliko krupnih štakora išlo je prema njoj. Zureći u grotlo pakla,Arkadin je lagano zaplakao, kao psić kojem je netko sluĉajno nagazio na šapu.

Spustio se niz padinu ignorirajući smrad i plaĉnih je oĉiju odvukao uz brdo, položio je našumsko tlo, na postelju od smeđih iglica, meku poput njezina kreveta. Tada je otišao do auta, otvorioprtljažnik i izvadio lopatu.

Pokopao ju je oko pola kilometra od jame, na malenoj ĉistini, mirnoj i intimnoj. Cijelim ju jeputem nosio prebaĉenu preko ramena, a kad je sa svime završio vonjao je po smrti. U tom trenutku,dok je ĉuĉao na nogama, lica umrljanog zemljom i znojem, sumnjao je da će ikada uspjeti isprati tajsmrad. Da je znao kakvu molitvu, tada bi je izgovorio, ali znao je samo prostote koje je izgovoriožarom pravednika. No on nije bio pravednik; bio je prokletnik.

Poslovni je ĉovjek morao donijeti odluku. Međutim, Arkadin nije bio poslovni ĉovjek pa mu jeod tog dana nadalje sudbina bila zacrtana.

Vratio se u Nižnji Tagil s dva puna automatska pištolja Stečkin i do-datnom municijom uprednjem džepu. Ušavši u bordel, dvije je zvijeri ubio toĉno na mjestu gdje su ĉuvali stražu. Nijedannije stigao ni izvući oružje.

Na vratima se pojavio Stas Kuzin držeći pištolj Korovin TK:- Leonide, koji ti je kurac?Arkadin ga je upucao jedanput u svako koljeno. Kuzin je vrišteći pao. Dok je pokušavao podići

Korovin, Arkadin mu je snažno nagazio na zapešće. Kuzin je žestoko zagunđao. Kada nije htio pustitipištolj, Arkadin ga je opalio po koljenu. Toliko je glasno zacvilio da su i zadnje djevojke izašle izsoba.

- Odlazite odavde - Arkadin je govorio djevojkama, no pogledom je pratio Kuzinovu ĉudovišnufacu. - Uzmite novac koji uspijete pronaći i vratite se svojim obiteljima. Recite im za vapnenu jamuna sjevernom dijelu grada.

Ĉuo je jurnjavu, mrmor jedne drugoj, a onda je zavladala tišina.- Prokleti kuĉkin sine - rekao je Kuzin zureći u Arkadina.Arkadin se nasmijao i upucao ga u desno rame. Tada je Stečkine vratio u futrole i povukao

Kuzina po podu. Morao je jednu mrtvu zvijer skloniti s puta, no naposljetku je uspio cendravogKuzina odvući niza stube pa kroz ulazna vrata. Na ulici je zakoĉio jedan od Kuzinovih kombija.Arkadin je izvukao pištolje i ispraznio ih u unutrašnjost auto-

mobila. Auto se zaljuljao, staklo se razbilo, truba je tulila kad je glava mrtvog vozaĉa pala nanju. Nitko nije izašao.

Arkadin je Kuzina odvukao do automobila i bacio ga na stražnje sjedalo. Tada se iz gradaodvezao do šume, skrenuo je na utabanu blat-nu stazu, na kraju se zaustavio, odvukao Kuzina do rubajame.

- Jebi se, Arkadine! - Vikao je Kuzin. - Jebi...Arkadin mu je pucao ravno u lijevo rame, smrskao ga je, a to je Kuzina bacilo ravno u vapnenu

jamu. Pogledao je preko ruba.Ĉudovište je bilo ondje, ležalo je na truplima.Kuzinu je na usta izlazila krvava slina:- Ubij me! - vikao je. - Zar misliš da se bojim smrti? Hajde, uĉini to odmah!- Nije na meni da te ubijem, Stase.- Ubij me, rekao sam. Jebote, smakni me odmah.Arkadin je pokazao prema truplima:- Umrijet ćeš u naruĉju svojih žrtava, u ušima će ti odzvanjati njihove kletve.- A što je s tvojim žrtvama? - povikao je Kuzin kad mu je Arkadin nestao s vidika. - Ugušit ćeš

se u svojoj krvi.Arkadin se nije obazirao na njega. Već je sjedio za upravljaĉem svojeg automobila, izlazio je iz

šume. Poĉelo je kišiti, kapi kiše boje baruta padale su kao meci s bezbojnog neba. Polagano tutnjanjepeći za taljenje zvuĉalo je kao topovi koji oznaĉavaju poĉetak rata koji će ga zasigurno uništiti ako nepronađe neki izlaz iz Nižnjeg Tagila, a da nije u mrtvaĉkoj vreći.

40- Gdje si, Jasone? - pitala je Moira. - Pokušavala sam te dobiti.- U Munchenu sam - odgovori on.- Divno! Hvala Bogu što si blizu. Moram te vidjeti - zvuĉala je kao da je ostala bez daha. - Reci

mi gdje si pa ćemo se ondje naći.Bourne je prebacio mobitel s jednog uha na drugo kako bi bolje promotrio prostor oko sebe. -

Idem prema Engleskom vrtu.- Što radiš u Schwabingu?- Duga priĉa, reći ću ti kad se vidimo - Bourne je pogledao na sat.- No za deset minuta moram se naći sa Sorayom kod Kineskog tornja.Kaže da ima nove podatke o napadu Crne legije.- Ĉudno - reĉe Moira. - Imam ih i ja.Bourne je žurno prešao ulicu, no i dalje je motrio prate li ga.- Naći ćemo se - reĉe Moira. - U autu sam; doći ću onamo za petnaest minuta.- To nije dobra ideja - nije želio uplesti nju u poslovni sastanak.- Nazvat ću te ĉim završim pa možemo... - Odjedanput je shvatio da govori u prazan zrak.

Nazvao je Moirin broj, no javila mu se govorna pošta. K vragu i s njom, pomisli.Došao je do vanjskog ruba parka koji je bio dvaput veći od njujorškoga Central Parka. Dijelila

ga je rijeka Isar, a bio je pun staza za trĉanje i bicikliranje, dolina, šuma, a ĉak i brda. Kraj vrhajednog od njih nalazio se Kineski toranj, a to je zapravo bila vrtna pivnica.

Naravno, razmišljao je o Sorayi dok se približavao tom podruĉju.Bilo je ĉudno što i ona i Moira imaju podatke o Crnoj legiji. Sada je razmišljao o telefonskom

razgovoru s njom. Nešto ga je muĉilo u vezi s tim, no nije mogao dokuĉiti što. Kad god bi se pokušaosjetiti, iz-maknuto bi mu.

Usporio je hod dok je prolazio uz skupine turista, ameriĉke diplomate, djecu s balonima ilizmajevima u zraku. Osim toga, skupina tinejdžera koji su protestirali protiv novoga nastavnog

programa na fakultetima poĉela se okupljati kod tornja.Progurao se naprijed, uz majku i dijete, a onda uz golemu obitelj u Nike tenisicama i odvratnim

trenirkama. Dijete ga je pogledalo, a Bourne se nagonski osmjehnuo. Tada se okrenuo u stranu,obrisao krv s lica, iako mu je i dalje kapala rana koju je zadobio u okršaju s Arkadinom.

- Ne, ne možeš dobiti kobasice - rekla je majka svojem sinu jakim britanskim naglaskom. - Nijeti bilo dobro cijelu noć.

-Ali, mamice, - odgovorio je - ja sam zdrav zdravcat. Baš tako!Baš tako. Bourne se zaustavio, donjim dijelom dlana protrljao je sljepooĉnicu. Baš tako; taj mu

se izraz vrtio po glavi kao ĉeliĉna kuglica kao u fliperu.Soraya.Bog, ja sam, Soraya. Tako je zapoĉela razgovor.Tada je rekla: Zapravo, u Miinchenu sam.Tik prije nego što je prekinula razgovor rekla je: Baš tako. Meni odgovara. Odgovara li tebi?Ubrzano ga je mnoštvo guralo, Bourne se osjećao kao da mu gori glava. Nešto u vezi s tim

rijeĉima. Znao ih je, ali ih nije znao, kako je to moguće? Odmahnuo je glavom kao daje želirazbistriti; sjećanja su bljeskala kao ubodi noža u tkanini. Svjetlo treperi...

I tada je vidio Moiru. Ţurila je prema Kineskom tornju iz suprotnog smjera, izgledala jeodluĉno, mrko, ozbiljno. Što se dogodilo? Kakve to podatke ima za njega?

Okrenuo je vrat, pokušavajući pronaći Sorayu u vrtlogu demon-stracija. I upravo se tada sjetio.Baš tako.Već je ranije vodio taj razgovor sa Sorayom, ali gdje? U Odesi? Bog, ja sam izgovoreno prije

imena znaĉilo je da je pod prisilom. Zapravo izgovoreno prije mjesta gdje je navodno bila znaĉilo jeda nije ondje.

Baš tako je oznaĉavalo zamku.Podigao je pogled i srce mu se stegnulo. Moira je krenula ravno u nju.Kad su se vrata otvorila, Willard se sledio. Bio je na rukama i koljenima, zakrivao ga je stol.

Ĉuo je glasove, jedan je od njih bio LaValleov i zadržao je dah.- Nije to tako strašno - reĉe LaValle. - Pošalji mi iznose e-poštom pa ću ih pogledati kad

završim s Mooreovom.- Dogovoreno, - reĉe Patrik, jedan od LaValleovih pomoćnika - ali bilo bi najbolje da se odmah

vratite u Knjižnicu, Moore stvara pravu zbrku.LaValle je opsovao. Willard je ĉuo da ide do stola, premeće papire.Možda je tražio neki dokument. LaValle je zadovoljno promrmljao, otišao prema vratima i za

sobom ih zatvorio. No Willard je izdahnuo tek kad je ĉuo ponovno okretanje kljuĉa.Ukljuĉio je fotoaparat moleći se da slike nisu izbrisane, a one su se prikazale, jedna po jedna;

dokazi koji će uništiti LaVallea i cijelu upra-vu NSA. Koristeći se kamerom i mobitelom, povezao ihje bežiĉnom bluetooth-vezom pa fotografije prebacio na mobitel. Kad je dovršio, pronašao je sinovbroj - koji zapravo nije bio sinov broj, ali ako bi bilo tko nazvao, javio bi mu se mladić koji je imaoupute da glumi njegova sina - ubacio ih je u jednu veliku poruku. Kad bi ih slao odvojeno, jednu pojednu, sigurno bi se na sigurnosnom serveru ukljuĉila uzbuna najviše razine.

Willard je naposljetku sjeo i duboko udahnuo. Gotovo je, fotografije su sada u Cl-evim rukama iondje će napraviti najviše dobra ili, ako bi se pitalo Luthera LaVallea, najviše štete. Pogledavši nasat, spremio je fotoapart, ponovno namjestio vrata skrivenog pretinca i podigao se s poda.

Ĉetiri minute poslije, netom poĉešljane kose i išĉetkane odore, izgledajući uistinu vrloelegantno, stavio je cejlonski ĉaj ispred Soraye Moore i single malt viski ispred Luthera LaVallea.

Gđica Moore mu je zahvalila; zureći u nju, LaValle ga je ignorirao kao i inaĉe.Moira ga nije vidjela, a Bourne je nije mogao zazvati jer u vrtlogu ljudi njegov glas ne bi bio

dovoljno snažan. Budući da nije mogao ići naprijed, povukao se unatrag prema vanjskom rubukrećući se lijevo kako bi napravio krug do nje. Ponovno ju je pokušao nazvati, no nije ĉula da zvoniili se nije javljala.

Dok je prekidao vezu ugledao je NSA-ine agente. U skupini su se kretali prema sredini gomile, amogao je pretpostaviti da ima i drugih

u tom krugu koji se sužava i u koji ga žele uhvatiti. Oni ga još nisu primijetili, ali Bourne jevidio da je Moira u blizini jednoga para. No on je i dalje nastavio kružiti kroz rub gomile koja jesada toliko narasla da se mnogo mladih naguravalo dok su izvikivali slogane.

Bourne je nastavio dalje, iako mu se ĉinilo da ide sve sporije i sporije, kao da je u nekom snu ukojem zakoni rizike ne postoje. Morao je doći do Moire tako da ga agenti ne vide; za nju je opasnošto ga traži dok se NSA ubacuje u gomilu. Puno je bolje da on prvi dođe do nje kako bi mogao držatipod kontrolom njezino i njihovo kretanje.

Kad se napokon približio NSA-inim agentima, vidio je razlog za iznenadan bijes gomile.Guranje su zapoĉeli skinheadsi, neki od njih opremljeni mjedenim bokserima ili bejzbolskimpalicama. Na nabre-klim rukama imali su tetovirane svastike, a kad su poĉeli zamahivati premaraspjevanim studentima, Bourne je potrĉao prema Moiri. No dok je jurio prema njoj, jedan je agentlaktom gurnuo skinheada i dok je to ĉinio, krajiĉkom oka vidio je Bournea. Okrenuo se, usta su mu sepomicala dok je govorio u mikrofon koji je bežiĉnom vezom bio povezan s ostalim pripadnicima,pretpostavljao je Bourne, ekipe krvnika.

Zgrabio je Moiru, ali agent je primio Bournea i poĉeo ga vući prema sebi, kao da ga želizadržati dovoljno dugo da ga dostignu ostali pripadnici ekipe. Bourne ga je korijenom dlana opalioravno po bradi.

Agentova je glava poletjela unatrag i srušio se na skupinu skinheadsa koji su mislili da ihnapada pa su ga poĉeli tući.

- Jasone, što ti se, dovraga, dogodilo? - rekla je Moira kad su se ona i Bourne okrenuli,probijajući se kroz mnoštvo. - Gdje je Soraya?

- Nije uopće bila ovdje - reĉe Bourne. - Ovo je NSA-ina zamka.Bilo bi najbolje ostati u dijelu parka gdje ima najviše ljudi, ali tako bi samo upali u središte

zamke. Bourne ih je poveo oko gomile, nadajući se da će doći na mjesto gdje ga agenti neće vidjeti,no sada je pored gomile demonstranata vidio još tri agenta i znao je im neće moći pobjeći. Umjestotoga, promijenio je smjer, povukao je Moiru dublje u gužvu demonstranata.

- Što radiš? - rekla je Moira. - Ne idemo li sada ravno u zamku?- Vjeruj mi - instinktivno je krenuo prema jednom od žarišta gdje su skinheadsi tukli studente.Došli su do ruba zaoštrene borbe između dvije grupe tinejdžera.Krajiĉkom oka Bourne je vidio NSA-inog agenta koji se probijao kroz istu gomilu ljudi. Bourne

je pokušao promijeniti njihov smjer kretanja, no put im je bio preprijeĉen, a novi val studenatapogurnuo ih je kao što plima ponese plutajući teret. Osjetivši novi nalet studenata, agent se okrenuoda im se odupre i zaletio se ravno na Moiru.

U mikrofon je zaderao Bourneovo ime, a Bourne mu je u boĉnu stranu koljena zabio cipelu.Agent je posrnuo, ali se uspio obraniti od Bourneova udarca u lopaticu. Agent je izvadio pištolj,Bourne je skin-

hedu iz ruku istrgnuo bejzbolsku palicu i agenta tako jako opalio po rukama da mu je ispaopištolj.

Tada je iza sebe ĉuo Moirino vikanje:- Jasone, stižu!Oboje idu ravno u zamku.41Luther LaValle je na iglama ĉekao poziv vođe ekipe za izvlaĉenje u Miinchenu. Sjedio je u

svojem starom stolcu kraj prozora koji je gledao na brežuljkastu tratinu s lijeve strane širokašljunĉanog prilaza koji je vijugao kroz brijestove i hrastove raspoređene poput stražara. Nakon što jerijeĉima Sorayi pokazao gdje joj je mjesto, naumio je ignorirati Sorayu Moore i Willarda koji ga jenakon drugog pokušaja prestao ispitivati želi li još viskija. Nije želio još viskija niti je htio ponovnoĉuti tu babu. Htio je da mu zazvoni mobitel i da mu vođa tima kaže da je uhitio Jasona Bournea. To jesve što traži od današnjeg dana i nije smatrao da previše traži.

Međutim, istina je da su mu živci bili napetiji od napetog luka.Poželio je vrištati, opaliti nekoga; umalo da nije kao raketa ispalio na Willarda kada mu se

zadnji put približio; toliko je prokleto uslužan.Kraj njega je sjedila Moore, jednu je nogu prekrižila preko koljena i pijuckala prokleti cejlonski

ĉaj. Kako može biti toliko mirna?Posegnuo je preko stola, iz ruku joj je izbio šalicu i tanjurić. Pali su na debeli sag s ostatkom

espresso, ali nisu se slomili. Skoĉio je na noge, cipelama gazio po porculanu dok ga nije smrvio.Svjestan da Soraya zuri u njega, prasnuo je:

-Što je? Što buljite?Mobitel mu je zazvonio i zgrabio ga je sa stola. Srce mu je poskoĉilo od uzbuđenja, na licu se

pojavio pobjedonosan osmijeh. No bio je to ĉuvar s ulaza, a ne vođa ekipe u Munchenu.- Oprostite na smetnji, reĉe ĉuvar - ali ovdje je direktorica Središnje obavještajne službe.- Što? - LaValle je gotovo viĉući odgovorio. LaVallea je preplavilo gorko razoĉaranje. - Držite

je podalje odavde, dovraga!- Bojim se da to nije moguće, gospodine.-Naravno da je moguće - krenuo je prema prozoru. - Imate izriĉite zapovijedi!-Došla je s ĉetom saveznih šerifa-rekao je ĉuvar. - Već su na putu prema glavnoj zgradi.Istina je, LaValle je vidio da se povorka kreće prilazom. Stajao je bez rijeĉi od zbunjenosti i

bijesa. Kako se direktorica Cl-a usuđuje upa-sti u njegovo privatno utoĉište! Zbog te će drskostizavršiti u zatvoru!

Trznuo se, osjetio je da netko stoji kraj njega. Bila je to Soraya Moore. Njezine su se velikeusne zagonetno smješkale.

Tada se okrenula prema njemu i rekla:- Mislim da su vam dani odbrojeni.Oko Bournea i Moire stvorila se strka. Ono što su ranije bile obiĉne demonstracije, sada se

pretvorilo u pravu tuĉnjavu. Bourne je ĉuo vikanje i vrištanje, glasne psovke, a onda, usred svegatoga, poznato zavijanje policijskih sirena koje su se približavale iz nekoliko razliĉitih smjerova.Bourne je bio priliĉno siguran da NSA-ini plaćeni ubojice nemaju nimalo volje petljati s minhenskompolicijom; dakle, izmiĉe im vrijeme. Agent u blizini Bournea također je ĉuo sirene, a rukama koje sumu oĉito još bile obamrle od udarca palicom, zgrabio je Moiru oko vrata.

- Pusti palicu i pođi sa mnom, Bourne - rekao je uz sve glasnije vikanje i vrištanje - ili ću jojslomiti vrat kao granĉicu. Bourne je bacio palicu, ali dok je on to ĉinio, Moira je agenta ugriza zaruku. Bourne mu je zabio šaku u mekani dio ispod prsne kosti, primio ga za zapešće, okrenuo rukupod oštrim kutom i agentu slomio lakat. Agent je jauknuo i pao na koljena.

Bourne mu je izvadio putovnicu i slušalicu iz uha, putovnicu je dobacio Moiri, a elektroniĉkiuređaj stavio u uho.

- Ime - rekao je.Moira je već otvorila novĉanik:- William K. Saunders.-Ovdje Saunders, rekao je Bourne preko bežiĉne mreže. Bourne i cura bježe. Krenuli su u

smjeru sjever-sjeverozapad od tornja.Tada ju je primio za ruku:- Ugriz ruke - rekao je dok su prelazili preko palog agenta. - Priliĉno profesionalan potez.Nasmijala se:- Upalilo je, zar ne?Probili su se kroz gomilu i krenuli prema sjeveroistoku. Iza njih, agenti NSA u suprotnom su se

smjeru proguravali uz ljude. Pred njima je skupina policajaca, opremljena za uliĉne nerede, koraĉalastazom, poluautomatske puške bile su u stanju pripravnosti. Prošli su uz Bournea i Moiru i neobazirući se na njih.

Moira je pogledala na sat:- Hajdemo odmah do mojeg auta. Moramo što prije stići na avion.Ne predaj se. Te tri rijeĉi koje je Tyrone pronašao u zobenoj kaši bile su dovoljno da ga

ohrabre. Kendall se uopće nije vratio, a ni drugiispitivaĉi. Zapravo, obroke je poĉeo redovito dobivati, a na pladnjevi-ma je bila prava hrana

što je bio blagoslov jer je mislio da zobenu kašu više ne bi mogao progutati.Ĉinilo mu se da su razdoblja bez kukuljice postajala sve duža i duža, ali nije mu radio osjećaj za

vrijeme pa zapravo nije znao je li to uistinu tako ili ne. U svakom sluĉaju, u tim je razdobljima hodao,radio trbušnjake, sklekove i ĉuĉnjeve, sve što je mogao da olakša strašnu, duboku bol u rukama,ramenima i vratu.

Ne predaj se. Kao da je na poruci pisalo Nisi sam ili Vjeruj mi, toliko su bogate bile te rijeĉi,kao milijunaške zalihe. Kada ih je proĉitao, znao je da ga Soraya nije iznevjerila i da je nešto u ovojzgradi, netko tko ima pristup podrumu, na njegovoj strani. I u tom je trenutku doživio otkrivenje,poput, ako se dobro sjećao Biblije, Pavla na putu za Damask,

kojeg je preobratilo Božje svjetlo.Netko je na mojoj strani; ne na strani staroga Tyronea koji je lutao kvartom bijesan i

osvetoljubiv, ne Tyronea kojeg je Deron spasio od propasti, ĉak i ne Tyronea kojeg je zadivilaSoraya. Ne, ĉim je spontano pomislio Netko je na mojoj strani, shvatio je da je moja strana zapravoCI. Ne samo da je zauvijek napustio svoj kvart, nego je također izašao iz prekrasne Sorayine sjene.Sada je svoj ĉovjek; otkrio je svoj poziv, ne kao Deronov zaštitnik ili uĉenik, niti kao zadivljenSorayin pomoćnik.

Ţelio je biti u CI-u, služiti onima koji mogu nešto promijeniti. Njegov svijet više ne određuju onsam na jednoj strani i Zakon na drugoj. Više se nije borio protiv onoga u što se pretvarao.

Podigao je pogled. Sada mora izaći odavde. Ali kako? Najbolje bi bilo pronaći neki naĉinkomunikacije s osobom koja mu je poslala onu poruku. Na trenutak je razmišljao. Poruka je bilasakrivena u hrani pa bi bilo logiĉno da on svoju poruku nekako sakrije u ostatke hrane. Naravno, nemože biti siguran da će osoba pronaći poruku, ĉak niti da će je potražiti, ali to mu je bila jedina šansai odluĉio ju je iskoristiti.

Gledao je uokolo tražeći nešto za pisanje kada ga je omeo zveket na vratima. Okrenuo se premanjima dok su se otvarala. Vraća li se to Kendall na još malo sadistiĉkih igrica? Je li došao pravi

muĉitelj?Bojažljivo je preko ramena pogledao korito za simulaciju utapanja i krv mu se sledila. Tada se

okrenuo i na vratima vidio Sorayu. Cerila se od uha do uha.- Bože, - rekla je - kako mi je drago što te vidim!

***- Drago mi je što vas opet vidim, - reĉe Veronica Hart - pogotovo u ovim okolnostima.Luther LaValle se maknuo od prozora; stajao je kada je direktorica Cl-a, okružena federalnim

šerifima i ĉetom CI-evih agenata, ušla u Knjižnicu. Svi su ostali u Knjižnici zinuli, a onda se namolbu šerifa brzo povukli. Sada je sjedio uspravno na stolcu, okrenut prema Veronici.

- Kako se usuđujete? - rekao je LaValle. - Takvo nedopustivo ponašanje neće proći bez kazne.Ĉim obavijestim ministra obrane Hallidaya o zloĉinaĉkoj povredi protokola...

Hart je pokazala fotografije ispitivaĉkih ćelija u podrumu:- Imate pravo, gospodine LaValle, takvo nedopustivo ponašanje neće proći bez kazne, no mislim

da će vas ministar obrane Halliday kazniti zbog vašega zloĉinaĉkog protokola.- Radim što treba za obranu domovine - ukoĉeno je rekao LaValle.- Kada zemlja ratuje, potrebno je poduzeti neuobiĉajene mjere kako bi se oĉuvale granice. Vi i

ljudi poput vas, ljeviĉarski slabići, vi ste za sve krivi, a ne ja.Kiptio je od bijesa, obrazi su mu gorjeli:- Ja sam pravi domoljub. Vi, vi ste opstrukcionisti. Naša će se zemlja raspasti i propasti ako

ostane u vašim rukama. Samo ja mogu spasiti Ameriku.- Sjednite - rekla je Hart tiho, ali odrješito - prije nego što vas netko od mojih "ljeviĉara" obori

na pod.LaValle ju je kratko promatrao, a onda se polako srušio na stolac.- Lijepo je živjeti u vlastitom svijetu gdje sami krojite pravila i gdje vam se živo fućka za

stvarnost.- Nije mi žao zbog toga što sam uĉinio. Ako oĉekujete kajanje, grdno se varate.- Iskreno, - reĉe Hart - ne oĉekujem ništa dok na vama ne simu-liramo utapanje. - Ĉekala je dok

mu sva krv ne nestane s lica, a onda nastavila:- To bi bilo jedno rješenje, vaše rješenje, ali ne i moje:- Fotografije je vratila u omotnicu.- Tko ih je vidio? - pitao je LaValle.Direktorica je primijetila da se lecnuo kad je rekla:- Svi koji su ih trebali vidjeti.- Pa, dobro - bio je nepokolebljiv, neskrušen. - Gotovo je.Hart je gledala uz njega prema vratima Knjižnice:- Ne sasvim - kimnula je. - Evo Soraye i Tyronea.Semjon Icoupov sjedio je na malenom trijemu zgrade nedaleko od zgrade gdje je došlo do

pucnjave. Njegov je kaput skrivao krv koja se prolila iznutra, tako da nije privukao puno pozornosti,tek nekoliko znatiželjnih pogleda užurbanih prolaznika. Vrtjelo mu se u glavi i nije se osjećao dobro,sigurno zbog šoka i gubitka krvi, a to je znaĉilo da

više ne može staloženo razmišljati. Pogledao je uokolo krvavim oĉima.Gdje je automobil koji gaje ovamo dovezao? Morao je otići odavde prije nego Arkadin izađe iz

zgrade i spazi ga. Uzeo je tigra iz divljine i pokušao ga pripitomiti, u svakom smislu povijesno važnapogreška.

Koliko su to već puta ljudi pokušali uĉiniti, a uvijek s istim rezultatom?

Tigrove se ne bi smjelo pripitomljavati, a ni Arkadina. On je ono što jest i nikada neće biti ništadrugo: stroj za ubijanje gotovo nadnaravnih sposobnosti.

Icoupov je prepoznao taj talent i pohlepno ga pokušao ukrotiti za vlastite potrebe. Sada se tigarokrenuo protiv njega; predosjećao je da će umrijeti u Miinchenu, a sada je znao zašto, sada je znaokako.

Pogledavši prema zgradi Egona Kirscha, osjetio je nalet straha, kao da će svakog trenutka smrtizaći iz nje, zaskoĉiti ga negdje na ulici.

Pokušao se sabrati, pokušao je ustati, ali probola ga je užasna bol, koljena su mu klecala i srušiose na hladan kamen.

Prošlo je još ljudi, sada su ga potpuno ignorirali. Automobili su prolazili. Nebo se spustilo, danse smraĉio kao da je obavijen koprenom.

Nalet vjetra donio je kišu, gustu kao susnježica. Pognuo je glavu među ramena, snažno je drhtao.Tada je ĉuo da netko izvikuje njegovo ime, okrenuo je glavu, vidio siluetu Leonida Daniloviĉa

Arkadina koja se kao u noćnoj mori spušta stubama Kirschove zgrade. Jaĉe motiviran, Icoupov jeponovno pokušao ustati. Zavapio je kad je ustao, ali je nestabilno zateturao kada je Arkadin potrĉaoprema njemu.

U tom se trenutku crni Mercedes zaustavio kraj ploĉnika. Vozaĉ je požurio van, zgrabio jeIcoupova, napola ga nosio po ploĉniku. Icoupov se trudio, no neuspješno; gubitak krvi ga je oslabio,bio je sve slabiji iz sekunde u sekundu. Vozaĉ je otvorio stražnja vrata, ugurao ga na stražnje sjedalo.Izvadio je HK1911 kalibra .45 i njime otjerao Arkadina, a onda zaobišao prednji dio Mercedesa,sjeo za upravljaĉ i krenuo dalje.

Icoupov se šćućurio na stražnjem sjedalu, ritmiĉki je dahtao zbog boli kao parna lokomotiva.Primijetio je da se automobil lagano ljulja na amortizerima dok je auto jurio ulicama Munchena.Sporije je shvatio da nije sam na stražnjem sjedalu. Snažno je treptao pokušavajući razbistriti pogled.

- Bog, Semjone - rekao je poznati glas.A tada se Icoupovu pogled razbistrio:-Ti!- Dugo se nismo vidjeli, zar ne? - rekao je Dominic Specter.- Empire State Building - rekla je Moira dok je prouĉavala nacrte koje je Bourne uspio zgrabiti

u Kirschovu stanu. - Ne mogu vjerovati da sam se prevarila.Zaustavili su se na odmorištu uz autocestu na putu prema aerodromu.- Kako to misliš, prevarila si se? - rekao je Bourne.Rekla mu je što joj je priznao Arthur Hauser, inženjer koji je radio za Kaller Steelworks, o

pogreški u softveru za LNG terminal.Bourne je na trenutak razmišljao:- Kad bi terorist iskoristio pogrešku da ovlada softverom, što bi mogao uĉiniti?- Tanker je toliko golem, a terminal toliko složen da se pristajanje nadzire elektroniĉkim putem.- Preko softvera.Moira kimne.- Dakle, mogli bi srediti da tanker udari terminal - okrenuo se prema njoj. - Bi li to aktiviralo

spremnike tekućeg plina?- Da, vrlo vjerojatno.Bourne je mahnito razmišljao:- No teroristi bi ipak morali znati za pogrešku, morali bi je znati iskoristiti i promijeniti softver.- Zvuĉi jednostavnije od raznošenja važne zgrade na Manhattanu.

Imala je pravo, naravno; a zbog pitanja o kojima je razmišljao odmah je shvatio posljedice.Moira je pogledala na sat:- Jasone, NextGenov zrakoplov sa sustavom za povezivanje polijeće za manje od trideset minuta

- pokrenula je auto, izašla na autocestu.- Moramo donijeti odluku prije dolaska na aerodrom. Idemo li u New York ili u Long Beach?Bourne reĉe:- Pokušavao sam dokuĉiti zašto su se i Specter i Icoupov toliko oĉajniĉki željeli domoći nacrta -

zurio je u nacrte kao da ih želi natjerati da progovore.- Problem - reĉe polako i zamišljeno - jest u tome što su pov-jereni Specterovu sinu, Pjotru, koje

su više zanimali djevojke, droga i moskovski noćni život nego posao. Kao posljedica toga njegovu sumrežu saĉinjavali probisvijeti, narkomani i slabići.

- Zašto bi, dovraga, Specter toliko važan dokument povjerio takvoj mreži?- Upravo je u tome stvar - reĉe Bourne. - Ne bi.Moira ga je pogledala:- Što to znaĉi? Da je mreža lažna?- Ne za Pjotra, - reĉe Bourne - ali ako bi se pitalo Spectera, da, svi ljudi koji su je saĉinjavali,

njemu su bili nevažni.- Onda su i nacrti lažni.- Ne, mislim da su pravi, a Specter je na to raĉunao - reĉe Bourne.- Ali kad logiĉki i staloženo razmotriš situaciju, što nitko ne ĉini u sluĉaju prijetnje teroristiĉkog

napada, vrlo je mala vjerojatnost da će teroristi uspjeti u Empire State Building unijeti sve potrebnoza napad.

Smotao je nacrte:- Ne, mislim da je sve ovo razrađen plan širenja dezinformacija; poruke koje je presreo Tifon,

angažiranje mene zbog odanosti Specteru.Sve je to trebalo usmjeriti pozornost ameriĉkih sigurnosnih snaga na pogrešnu obalu.- Dakle, misliš da je prava meta napada Crne legije LNG terminal u Long Beachu.- Jest - reĉe Bourne. - Tako je.Tyorne je stajao i s visoka motrio LaVallea. Kad su on i Soraya ušli, knjižnicom je zavladala

sablasna tišina. Promatrao je Sorayu dok je uzi-mala LaValleov mobitel sa stola.- Dobro - rekla s oĉiglednim olakšanjem u glasu. - Nitko nije zvao.Jason je na sigurnom.Pokušala ga je dobiti na mobitel, no nije se javljao.Hart je ustala kad su se približili i rekla:- Izgledaš malo izmoreno, Tyrone.- Nije to ništa što obuka u CI-evoj akademiji ne bi izlijeĉila - reĉe.Hart je pogledala Sorayu, a onda rekla:- Mislim da si to zaslužio - nasmijala se. - U tvojem sluĉaju preskoĉit ću uobiĉajeno upozorenje

o tome koliko je program rigorozan te koliko novaka odustane u prva dva tjedna. Znam da se nemoramo brinuti hoćeš li ti odustati.

- Ne, gospođo.- Reci samo direktorice, Tyrone. I to si zaslužio.Kimnuo je, ali nije mogao skinuti pogled s LaVallea.I drugi su zamijetili što mu privlaĉi pozornost:- Gospodine LaValle, smatram poštenim da Tyrone odredi vašu sudbinu.

- Vi ste šenuli umom - LaValle se ĉinio bijesnim. - Ne možete...- Upravo suprotno - reĉe Hartova. - Mogu.Okrenula se prema Tyroneu:- Sve prepuštam tebi, Tyrone. Neka zloĉinac bude kažnjen po zasluzi.Prostrijelivši LaVallea pogledom, Tyrone je u njegovim oĉima vidio ono što je uvijek vidio u

oĉima bijelaca s kojima bi se sukobio; otrovnu mješavinu prezira, gađenja i straha. Nekoć bi ga torazbjesnilo, ali to je bilo zbog neznanja. Možda je na njima vidio odraz svojeg izraza lica.

Danas nije tako, nikada više neće biti tako, jer je za vrijeme zatoĉeništva napokon shvatio onošto ga je Deron pokušavao nauĉiti:

najveći mu je neprijatelj vlastito neznanje. Znanjem može promijeniti ono što drugi oĉekuju odnjega, a ne ako ih zaskoĉi nožem ili pištoljem.

Osvrnuo se, vidio išĉekivanje na Sorayinu licu. Okrenuo se LaValleu i rekao:- Mislim da bismo trebali uĉiniti nešto javno, nešto dovoljno neugodno da dopre do ministra

Hallidaya.Veronica Hart nije mogla suspregnuti smijeh, nasmijala se do suza, a glavom su joj prošli

stihovi Gilberta i Sullivana: njegov cilj je uzvišen, navrijeme bit će izvršen; a zločinac po zasluzikažnjen.

42- Ĉini se da sam te uhvatio u vrlo nezgodnom položaju, dragi Semjone- Dominic Specter je gledao Icoupova.dok je uz mnogo boli pokušavao uspravno sjesti.- Moram otići doktoru - Icoupov je dahtao kao slabi motor koji se pokušava uspeti uza strminu.- Ti, dragi Semjone, trebaš kirurga - reĉe Specter. - Nažalost, za to nemamo vremena. Moram

otići u Long Beach, a ne mogu tebe ostaviti ovdje.- To je bila moja ideja, Ašere - kad se uspio nasloniti na stolac, malo se boje vratilo u

Icoupovljeve obraze.-A ti si se sjetio i da iskoristimo Pjotra. Kako si ono nazvao mojeg sina? Aha, da, beskorisnom

bradavicom na dupetu sudbine, zar ne?- Uistinu je bio beskoristan, Ašere. Mislio je samo na seks i droge.Je li bio predan našem cilju? Ja sumnjam, a ti također.- Ubio si ga, Semjone.-A ti si ubio Ilijeva.- Mislio sam da si se predomislio - reĉe Sever. - Pretpostavio sam da ćeš ga poslati za

Bourneom da me odaš, da ćeš me izdati i reći mu za metu u Long Beachu. Nemoj me tako gledati. Jeli to toliko ĉudno?

Naposljetku, duže smo neprijatelji nego saveznici.- Postao si paranoiĉan - reĉe Icoupov, iako je tada poslao svojeg pomoćnika da izda Severa. U

tom je trenutku posumnjao u Severov plan, napokon je zakljuĉio da je to prevelik rizik za sve. Odpoĉetka se proti vio Severovoj zamisli da ukljuĉe Bournea, ali se složio sa Scvcrovim argumentomda će CT prije ili poslije ionako pozvati Bournea.

- Puno je bolje da ih preduhitrimo, da sami Bournea ubacimo u igru rekao je Sever zakljuĉujućiargument i to je bilo gotovo, do sada.

- Obojica smo bili paranoiĉni.- Ţalosno - reĉe Icoupov uzdišući od boli. Istina: njihova velika saga proizašla je iz ĉinjenice da

nitko u drugom taboru za to nije znao, što je također bila i slabost. Budući da su njihovi režimizapravo bili

opreĉni jedan drugome, jer je neprijatelj Crne legije zapravo bio njezin najbliži suradnik, svi supotencijalni suparnici uzmaknuli i pustili Crnu legiju da djeluje bez smetnje. Međutim, djela koja suobojica muškaraca ponekad morala poduzeti samo zbog održavanja ugleda, podsvjesno supotkopavala njihovo povjerenje.

Icoupov je osjetio da je nepovjerenje doseglo najvišu razinu te ga je odluĉio neutralizirati:- Pjotr se sam ubio i, uostalom, samo sam se branio. Jesi li znao da je platio Arkadinu da me

ubije? Što si ti htio da uĉinim?- Bilo je drugih mogućnosti - reĉe Sever - ali ti pravdu shvaćaš kao oko za oko. Za muslimana,

zadržao si mnogo židovskog Starog zavjeta.A ĉini se da će ti tvoja pravda sada okrenuti leđa. Akradin će te ubiti ako te se doĉepa.Sever se nasmijao:- Sada te samo ja mogu spasiti. Ironiĉno, zar ne? Ubio si mi sina, a ja sad držim tvoj život u

rukama.- Uvijek smo jedan drugome držali život u rukama - Icoupov se trudio ravnopravno voditi

razgovor. - Bilo je žrtava na objema stranama; to je žalosno, ali bilo je potrebno. Što se više togapromijeni, više ostaje isto. Osim Long Beacha. Upravo je u tome problem - reĉe Sever. -

Upravo sam ispitao Arthura Hausera, našeg ĉovjeka u firmi. Zbog toga je bio pod mojimnadzorom. Danas ujutro se uplašio; razgovarao je s nekim iz Black Rivera. Potrajalo je dok ga nisamnatjerao da progovori, no na kraju sam uspio. Rekao je jednoj ženi, Moiri Trevor, za pogrešku usoftveru.

- Dakle, Black River zna.-Ako znaju - reĉe Sever - nisu ništa poduzeli. Hauser mi je također rekao da su se povukli iz

NextGena; Black River više se ne brine za njihovu sigurnost.- Nego tko?- To nije važno - reĉe Sever. - Važno je da će tanker za manje od jednog dana biti na

kalifornijskoj obali. Pitanje je samo hoće li opera-tivka Black Rivera sama nešto poduzeti.Icoupov se namrštio:- Zašto bi to uĉinila? Black River poznaješ jednako dobro kao i ja, vrlo su složni.- Istina, ali Moira Trevor je već trebala biti na novom zadatku, a moji mi ljudi kažu da je još u

Munchenu.- Možda je ostala da se malo odmori.- A možda - reĉe Sever - poduzme nešto u vezi s Hauserovim informacijama.Približavali su se zraĉnoj luci, a Icoupov je uz velik napor pokazao rukom:- To možemo doznati samo ako provjerimo je li ušla u NextGenov zrakoplov koji na terminal

prevozi sustav za povezivanje - nategnutose nasmijao. - Ĉudiš se što toliko znam. Imam i ja brojne špijune, za mnoge i ne znaš.Jauknuo je od boli tražeći nešto u kaputu:- Dobio sam poruku, ali ne mogu pronaći mobitel - osvrnuo se uokolo. - Vjerojatno mi je ispao

iz džepa dok me tvoj vozaĉ gurao u auto.Sever je odmahnuo rukom ignorirajući pokudu:- Nije važno. Hauser mi je dao sve detalje, ako se uspijemo provući kroz osiguranje.- Imam na carini ljude za koje i ne znaš.Severov je osmijeh odavao i okrutnost koja im je obojici bila zajedniĉka:- Dragi moj Semjone, ipak ima koristi od tebe.Arkadin je pronašao Icoupovljev mobitel uz cestu kamo je pao kad su ga utrpali u Mercedes.

Obuzdavši poriv da ga zgazi i razbije na komadiće, ukljuĉio ga je da vidi koga je Icoupov zadnjegzvao i primijetio da je zadnje što je primio bila SMS-poruka. Otvorio ju je i proĉitao da biNextGenov mlažnjak trebao poletjeti za dvadeset minuta.

Pitao se zašto bi to Icoupovu bilo važno. Dio njega htio se vratiti Devri, isti onaj dio koji seusprotivio kada ju je ostavio da krene za Icoupovom. No Kirschovu je zgradu opkolila policija,upravo su se spremali blokirati ĉitav niz zgrada i zato se nije osvrtao, pokušao je ne razmišljati o njojkako leži na podu, tupi pogled kojim ga je gledala nakon što je prestala disati.

Voliš li me, Leonide?Što joj je odgovorio? Ĉak se ni sada nije mogao sjetiti. Njezina je smrt bila poput sna, nešto

naizgled stvarno što nije imalo smisla. Možda je to bio neki znak, no nije znao što bi znaĉio.Voliš li me, Leonide?Nije važno, no znao je da je njoj bilo važno. Tada je slagao, sigurno je slagao da joj olakša

trenutke na samrti, ali pomisao na to da je slagao probola je njegovo srce ili što god je na tom mjestuimao.

Pogledao je poruku i shvatio da će ondje naći Icoupova. Okrenuvši se, vratio se do blokiranogpodruĉja. Glumeći reportera crne kronike iz dnevnog lista Abendzeitung, odvažno je zaustaviojednoga mlađeg policajca, postavio mu je ciljana pitanja od pucnjavi, o tome što je naĉuo odstanovnika susjednih zgrada. Kao što je i slutio, policajac je samo ĉuvao stražu i nije znao gotovoništa. No to i nije bio cilj; sada je ušao unutar blokiranog podruĉja, oslonio se o jedno policijskovozilo dok je vodio lažan i beskoristan intervju.

Naposljetku su policajca pozvali, otpilio je Arkadina i rekao mu da će naĉelnik u 16.00 održatikonferenciju za novinare pa će moći tada pitati sve što ga zanima. Arkadin je tada ostao sam,naslonjen na

branik. Brzo je prošao uz prednju stranu auta, a kada je došlo bolniĉko vozilo, i savršenopreusmjerilo pozornost, otvorio je vrata s vozaĉeve strane i sjeo za upravljaĉ. Kada je došao naautocestu, upalio je sirenu i najvećom brzinom pojurio na aerodrom.

- Bez problema ću te ubaciti na let - rekla je Moira kad je skrenula prema teretnom terminalu naprilaz s ĉetiri trake. Ĉuvaru je pokazala iskaznicu NextGena, a onda se odvezla prema parkiralištukraj terminala. Za vrijeme vožnje prema aerodromu, dugo je i teško razmišljala hoće li Jasonu reći zakoga zapravo radi. Ako mu otkrije da je radila za Black River, time bi izravno prekršila ugovor iupravo se molila da ne iskrsne razlog zbog kojeg bi mu morala reći.

Kad su prošli sigurnosnu provjeru, kontrolu putovnica, stigli su na asfalt i približili se 747-ici.Pokretne stube vodile su prema vratima za putnike koja su bila otvorena. S druge strane aviona bio jeparkiran kamion tvrtke Kaller Steelworks Gesellschaft, i aerodromska dizalica koja je ukrcavalaupakirane dijelove sustava za povezivanje u prostor za prtljagu. Kamion je oĉito kasnio, a ukrcavanjeje neizbježno sporo i dugotrajno. Ni Kaller ni NextGen ne mogu si priuštiti nezgodu ovako kasno.

Moira je pokazala iskaznicu NextGena ĉlanu posade koji je stajao u podnožju stuba. Nasmijaose i kimnuo, poželio im dobrodošlicu. Moira je uzdahnula od olakšanja. Sada ih od napada Crnelegije na Long Beach

dijeli još samo deset sati vožnje avionom.Kad su se približili vrhu stuba, jedna je osoba izašla iz aviona. Stajao je na ulazu i motrio je s

visoka.- Moira - reĉe Noah - što radiš ovdje? Zašto nisi otputovala u Damask?

***Manfred Holger, Icoupovljev ĉovjek na carini, doĉekao ih je na ulazu u teretni terminal, s njima

ušao u auto i krenuli su naprijed. Icoupov ga je nazvao sa Severova mobitela. Upravo mu je završilasmjena, ali na sreću još nije skinuo uniformu.

- Nema problema - Holger je govorio neslužbenim stilom koji su mu usadili nadređeni. - Samomoram pogledati najnovije zapise pa ću vidjeli je li prošla ovuda.

- To neće biti dovoljno - reĉe Icoupov. - Možda putuje pod drugim imenom.- Onda dobro, ući ću u avion i provjeriti putovnice - Holger je sjedio na prednjem sjedalu. Sad

se okrenuo da pogleda Icoupova. - Ako vidim da je ta žena, Moira Trevor, u zrakoplovu, što želite dauĉinim?

- Izvedi je iz aviona - odmah reĉe Sever.Holger je Icoupova upitno pogledao, a on je kimnuo. Icoupovu je lice opet posivjelo i sve je

teže obuzdavao bol.- Dovedi je k nama - reĉe Sever.Holger je uzeo njihove diplomatske putovnice, brzo ih dodao osigu-ranju. Mercedes je sada

stajao uz asfalt. Boeing 747 ukrašen NextGen-ovim logom na repu i boĉnim stranama stajao je mirno,još su ukrcavali teret iz kamiona tvrtke Kaller Steelworks. Vozaĉ se zaustavio tako da ih zbogkamiona nije mogao vidjeti nitko tko ulazi u avion niti oni koji su već u njemu.

Holger je kimnuo, izašao iz Mercedesa, preko asfalta je otišao do pokretnih stuba.Kriminulpolizei, rekao je Arkadin kad se u policijskom vozilu zaustavio pred ulazom na teretni

terminal. - Postoji mogućnost da je ovamo pobjegao ĉovjek koji je danas poslijepodne ubio dvojeljudi.

Ĉuvari su mahnuli da može proći kroz carinu i ne tražeći osobne dokumente; vozilo im je bilodovoljan dokaz. Arkadin se vozio po parkiralištu, a onda po asfaltu, vidio je mlažnjak, sanduke izNextGenova kamiona koje ubacuju u prtljažnik i crni Mercedes koji malo podalje mirno stoji. Autoje odmah prepoznao, policijsko je vozilo zaustavio odmah iza Mercedesa. Neko je vrijeme sjedio zaupravljaĉem zureći u Mercedes kao da mu je automobil neprijatelj.

Vidio je obrise dvojice muškaraca na stražnjem sjedalu; nije mu bilo teško shvatiti koji jeSemjon Icoupov. Pitao se kojim bi pištoljem od onih koje je nosio sa sobom trebao ubiti svojegabivšeg mentora: SIG Sauerom kalibra 9 mm, Lugerom ili .22 SIG Mosquitom. Ovisi o tome kolikoga želi ozlijediti i na kojem dijelu tijela. Stasu Kuzinu pucao je u koljeno da ga može gledati dok pati,ali ovo je drugo vrijeme i drugo mjesto. Zraĉna luka je javno mjesto; na susjednom putniĉkomterminalu sve vrvi od zaštitara. Upravo zato što je dovde došao kao pripadnik Kriminalpolizei, znaoje da ne smije izazivati sreću. Ne, njega će smaknuti brzo i uredno. Samo je želio gledati Icoupova uoĉi dok umire, da zna tko mu je okonĉao život i zašto.

Za razliku od trenutka kada je ubio Kuzina, Arkadin je bio potpuno svjestan ovog trenutka,usredotoĉen na važnost sina koji nadvladava oca, koji se osvećuje za psihološku i fiziĉku prednostodrasle osobe nad djetetom. To što on, zapravo, nije bio dijete kada ga je Miša poslao SemjonuIcoupovu da ga uskrsne uopće mu nije palo na pamet. Od trenutka kad su se upoznali, Icoupova jeuvijek smatrao ocem. Slušao ga je kao što bi poslušao oca, prihvaćao je njegovo mišljenje, upio jenjegov pogled na svijet, bio mu je odan. A sada, zbog grijeha koje mu je Icoupov nametnuo, sada ćega smaknuti.

***- Kad se nisi pojavila na dogovorenom letu, pretpostavio sam da ćeš se pojaviti ovdje - Noah je

gledao nju i potpuno ignorirao Bournea. -Neću te pustiti na avion, Moira. Više ne sudjeluješ u ovome.-1 dalje radi za NextGen, zar ne? - reĉe Bourne.

- Tko je ovo? - rekao je Noah ne skidajući pogled s nje.- Zovem se Jason Bourne.Noah se polako nasmiješio:- Moira, nisi nas upoznala - okrenuo se prema Bourneu, ispružio ruku. - Noah Peterson.Bourne se rukovao s njim:- Jason Bourne.S istim podmuklim osmijehom na licu, Noah reĉe:- Jeste li znali da vam je lagala, pokušavala vas je zaposliti u NextGenu sa skrivenim

namjerama?Bacio je brz pogled na Moiru, no razoĉarao se kada je vidio da se na njezinu licu ne vidi ni

bijes ni iznenađenje.- Zašto bi to uĉinila? - reĉe Bourne.- Zato što - reĉe Moira - kao i Noah, ja radim za Black River, privatnu sigurnosnu tvrtku.

NextGen nas je angažirao za nadgledanje zaštite na LNG terminalu.Sada je Noah bio iznenađen:- Moira, bilo je dosta. Prekršila si ugovor.- Nije važno, Noah. Prije pola sata dala sam ostavku u Black Riveru. Postala sam šefica

osiguranja u NextGenu tako da zapravo ti nisi dobrodošao na ovaj let.Noah je stajao nepomiĉno kao kamen dok Bourne nije zakoraĉio prema njemu. Tada se spustio

pokretnim stubama. Na pola puta se okrenuo prema njoj:- Šteta, Moira. Nekoć sam vjerovao u tebe.Odmahnula je glavom:- Šteta je što Black River nema savjesti.Noah ju je na trenutak gledao, a onda se okrenuo, spustio se pre-ostalim stubama i ljutito otišao

dalje, a da nije primijetio Mercedes ni policijsko vozilo iza njega.***

Budući da će tako biti najmanje buĉno, Arkadin je odabrao Mosquito.Ĉvrsto ga primivši, izašao je iz policijskog vozila i prišao Mercedesu s vozaĉeve strane.

Vozaĉa, koji je sigurno i tjelesni ĉuvar, morat će ubiti prvog. Držeći Mosquito na neprimjetnommjestu, golim je zglobom pokucao na vozaĉev prozor.

Kada je vozaĉ spustio staklo, Arkadin mu je gurnuo Mosquito u lice i stisnuo obaraĉ. Vozaĉevaje glava tako snažno poletjela natrag da mu se slomio vratni kralješak. Arkadin je otvorio vrata,gurnuo truplo

u stranu i kleknuo na sjedalo, okrenut prema muškarcima na stražnjem sjedalu. Prepoznao jeSevera sa stare fotografije na kojoj mu je Icoupov pokazao lice svojeg neprijatelja. Rekao je:

- Krivo vrijeme, krivo mjesto - i pucao Severu u prsa.Srušio se, a Arkadin se obratio Icoupovu:- Nisi valja mislio da ćeš mi pobjeći, oĉe, zar ne?Icoupov, koji je zbog neoĉekivanog napada i nepodnošljive boli u ramenu tek poslije došao k

sebi, reĉe:- Zašto me zoveš ocem? Tvoj je otac odavno umro, Leonide Daniloviĉu.- Nije - reĉe Arkadin. - Sjedi preda mnom poput ranjene ptice.- Uistinu, ranjena ptica. - Uz velik napor Icoupov je otvorio kaput, podstava je bila natopljena

krvlju. - Tvoja je draga pucala u mene prije nego što sam ja pucao u nju u samoobrani.- Nismo na sudu. Važno je da je ona sada mrtva - Arkadin je cijev Mosquita gurnuo Icoupovu

pod bradu i okrenuo je prema gore. - A ti si, oĉe, još živ.- Ne razumijem te - Icoupov je jedva progutao slinu. - Nikada te nisam razumio.- Što sam ja tebi uopće bio, osim instrumenta kojim si postizao ciljeve? Ubijao sam kada si mi

zapovjedio. Zašto? Zašto sam to ĉinio, možeš li mi reći?Icoupov nije rekao ništa, nije znao što bi mogao reći da se spasi od sudnjega dana.- Uĉinio sam to zato što su me tako obuĉili - reĉe Arkadin. - Zato si me poslao u Ameriku, u

Washington, ne zato da me izlijeĉe od ubilaĉkogbijesa, kako si ti govorio, nego da ga prilagode tvojim potrebama.- Pa što? - Icoupov je napokon uspio progovoriti. - Što sam drugo mogao s tobom? Kad sam te

pronašao, bio si na rubu samoubojstva.Spasio sam ti život, smeće nezahvalno.- Spasio si me kako bi me mogao osuditi na ovaj život, a ako se mene pita, to uopće nije život.

Vidim da, zapravo, nikada nisam pobjegao iz Nižnjeg Tagila. I nikada neću.Icoupov se nasmijao uvjeren da je dobro procijenio svojeg štićenika:- Ne želiš me ubiti, Leonide Daniloviĉu. Ja sam ti jedini prijatelj.Bez mene si nitko i ništa.- To sam oduvijek i bio - reĉe Arkadin povlaĉeći obaraĉ. - A sada si i ti ništa.Tada je izašao iz Mercedesa, po asfaltu je krenuo prema mjestu gdje je osoblje NextGena

dovršavalo utovar sanduka. Popeo se na dizalicu, nisu ga primijetili. Šćućurio se ispod kabine, a kadje utovaren zadnji sanduk, kad su NextGenovi utovarivaĉi izašli iz spremnika za teret kroz stube sunutrašnje strane, skoĉio je u zrakoplov, sakrio se iza sanduka,

sjeo i ĉekao, strpljiv kao smrt, dok su se vrata zatvorila i zakljuĉala ga unutra.Bourne je vidio njemaĉkog službenika i posumnjao da je nešto pošlo po zlu; carinski ih

službenik sada uopće ne bi trebao ispitivati.Tada je prepoznao ĉovjekovo lice. Rekao je Moiri da uđe u zrakoplov, a onda stao na vrata

kada se službenik popeo stubama.- Moram provjeriti putovnice svih putnika - rekao je službenik približavajući se Bourneu.- Putovnice su već provjerene, mein Herr!- Molim vas - službenik je ruku stavio na držak svojeg Lugera. -Ometate službenu dužnost. Vjerujte mi, uhitit ću vas ako mi ne pokažetesvoju putovnicu i pomaknete se u stranu.- Evo moje putovnice, mein Herr - Bourne ju je otvorio na zadnjoj stranici i pokazao jedan

njezin dio. - A ovdje ste postavili elektroniĉki uređaj za praćenje.- Kakve su to optužbe? Nemate dokaza...Bourne mu je pokazao pokvareni uređaj:- Ne vjerujem da ste ovdje po službenoj dužnosti. Mislim da vas je ovamo poslala ista osoba

koja vam je zapovjedila da mi to umetnete- Bourne je službenika primio za lakat. - Hajdemo prošetati do upravi-telja carine pa ćemo ga

pitati je li vas on poslao ovamo.Službenik se odmah uspravio i ukoĉio:- Nikamo ne idem s vama. Imam posla.- Imam i ja.Dok ga je Bourne vukao dolje po pokretnim stubama, službenik je posegnuo za pištoljem.Bourne je mu je zario prste u živac toĉno iznad lakta.- Izvadi ga ako moraš, - reĉe Bourne - ali budi spreman na posljedice.

Napokon je popustila službenikova hladna ravnodušnost i otkrila strah koji se nalazio ispod.Njegovo je okruglo lice problijedjelo i poĉelo se znojiti.

- Što želite od mene? rekao je dok su hodali asfaltom.Vodi me svojem pravom poslodavcu.Ostalo mu je dovoljno hrabrosti za zadnje razmetanje:- Ne mislite valjda da je ovdje, zar ne?- Zapravo, nisam bio siguran dok to nisi rekao. Sad znam da je ovdje - Bourne ga je stresao. -

Vodi me k njemu.Poražen, službenik je nevoljko kimnuo. Nije bilo sumnje, razmišljao je o tome što će mu se sada

dogoditi. Brzim je hodom poveo Bournea iza boeinga. U tom se trenutku pokrenuo NextGenovkamion, poĉeo se udaljavati od aviona u smjeru iz kojeg je došao. Tada je Bourne primijetio crniMercedes i policijsko vozilo toĉno iza njega.

- Otkud sad to policijsko vozilo? - Službenik je pobjegao od Bournea i poĉeo trĉati premaparkiranim automobilima.

Bourne, koji je vidio da su na oba automobila otvorena vrata s vozaĉeve strane, bio jeslužbeniku za petama. Kad su se približili, bilo je jasno da u policijskom vozilu nema nikoga, ali kadsu pogledali kroz vrata Mercedesa, vidjeli su skvrĉenog vozaĉa. Ĉinilo se da su ga gurnuli nasuvozaĉevo sjedalo.

Bourne je otvorio stražnja vrata i vidio Icoupova s raznesenim vrhom glave. Još se jedan ĉovjekstisnuo uz naslon prednjeg sjedala.

Kad ga je Bourne nježno povukao unatrag, vidio je da je to Dominic Specter, ili Ašer Sever, isve mu je postalo jasno. Pod površinom javnog neprijateljstva, njih su dvojica zapravo bili tajnisaveznici. To je bio odgovor na mnoga pitanja, a povrh svega i na to zašto su svi s kojima je Bournerazgovarao o Crnoj legiji imali razliĉito mišljenje o tome tko joj pripada, a tko ne.

Sever je izgledao maleno i krhko, starije nego što je bio. Dobio je hitac u prsa kalibrom .22.Bourne mu je opipao puis, poslušao disanje.

Još je bio živ.- Pozvat ću hitnu - reĉe službenik.- Uĉini što moraš - reĉe Bourne podižući Severa. - Ovog ĉovjeka vodim sa sobom.Ostavio je carinskog službenika da sređuje zbrku, krenuo je po asfaltu i popeo se pokretnim

stubama.- Idemo odavde - rekao je kad je položio Severa preko tri sjedala.- Što mu se dogodilo? - rekla je zaĉuđena Moira. - Je li živ ili mrtav?Bourne je kleknuo kraj svojega starog mentora:- Još diše.Dok je derao profesorovu košulju, rekao je Moiri:- Pobrini se da krenemo, može? Moramo odmah otići odavde.Moira kimne. Dok je prolazila prolazom, dozvala je stjuardesu, a ona je otrĉala po pribor za

prvu pomoć. Još su bila otvorena vrata pilot-ske kabine pa je kapetanu i kopilotu zapovjedilapolijetanje.

Unutar pet minuta pokretne stube su uklonjene, a zrakoplov su poĉeli taksirati po pisti. Odmahzatim kontrolni je toranj dao dozvolu za uzlijetanje. Koĉnice su otpuštene, motor je poĉeo tutnjati,zrakoplov je sve brže i brže jurio pistom. Tada se podigao, kotaĉ je uvuĉen, za-krilca namještena, aon se vinuo na rumeno nebo sa zlatnim zalazećim suncem.

43

- Je li mrtav? - Sever je zurio u Bournea koji mu je ĉistio ranu na prsima.- Mislite na Semjona?- Da. Je li Semjon mrtav?- Obojica, Icoupov i vozaĉ.Bourne je pridržao Severa dok alkohol nije isprao sve što bi moglo uzrokovati infekciju rane.

Organi nisu bili oštećeni, ali rana je vjerojatno bila jako bolna.Bourne je nanio antibiotsku mast koja se nalazila u priboru za prvu pomoć:- Tko vas je ranio?- Arkadin - bol je potjerala suze niz Severove obraze. - Zbog neĉega je potpuno poludio. Možda

je oduvijek bio lud. Barem sam ja tako mislio. Alaha mi, ovo boli!Nekoliko je puta plitko uzdahnuo, a onda nastavio:- Stvorio se niotkuda. Vozaĉ je rekao: "Iza nas se zaustavilo policijsko vozilo". Zatim je spustio

prozor, a netko mu je pucao iz pištolja ravno u lice. Ni Semjon ni ja nismo stigli razmišljati. Upucaome, ali siguran sam da je došao po Semjona.

Bourne je naslutio što se vjerojatno dogodilo u Kirschovu stanu i rekao:- Icoupov je ubio njegovu djevojku, Devru.Sever je ĉvrsto zatvorio oĉi. Bilo mu je teško normalno disati:- Pa što? Arkadinu nikada nije bilo stalo do njegovih žena.Sever je u nevjerici zurio u Bournea:- No nešto je bilo ĉudno, mislim da je Semjona nazvao ocem. Semjon nije shvatio.- Niti će ikada shvatiti.- Prestani komplicirati; pusti me da umrem, dovraga! - srdito reĉe Sever. - Nije važno hoću li

poživjeti ili umrijeti.Bourne je dovršio.- Što je bilo, bilo je. Sudbina je zapeĉaćena; više je ne možeš promijeniti ni ti ni itko drugi.Bourne je sjedio na sjedalu nasuprot Severu. Znao je da Moira stoji sa strane, da gleda i sluša.

Profesorova je izdaja samo dokazala da nikada nisi siguran kad u život upleteš osobne osjećaje.- Jasone - Severov je glas bio slabiji. - Nikada te nisam htio prevariti.- Jeste, profesore. I vi i ja prolazimo kroz život prevarama.- Poĉeo sam te gledati kao svojeg sina.- Baš kao što je Icoupov gledao Arkadina.Sever se pomuĉio da odmahne glavom:- Arkadin je prolupao. Možda su obojica prolupali, možda ih je vezala zajedniĉka ludost.Bourne se nagnuo naprijed:- Dopustite mi da vam postavim pitanje, profesore. Mislite li da ste vi pri zdravoj pameti?- Naravno da jesam.Severove su oĉi uporno promatrale Bournea, još su ga izazivale, ĉak i ovako kasno.Neko vrijeme Bourne nije uĉinio ništa, a onda je ustao i s Moirom krenuo prema pilotskoj

kabini.- Let će biti dug, - nježno je rekla - a ti se moraš odmoriti.- Oboje se moramo odmoriti.Sjeli su jedno do drugoga. Povremeno su ĉuli Severovo tiho jaukanje.Osim toga, zbog monotona zujanja motora, utonuli su u san.U spremniku za prtljagu bilo je ledeno hladno, ali Arkadinu nije smetalo.Zime u Nižnjem Tagilu bile su okrutne. Miša Tarkanian ga je pronašao za jedne od takvih zima,

dok se skrivao od ostataka vladavine Stasa Kuzina. Miša, nemilosrdan poput oštrice noža, imao jepjesniĉko srce.

Njegove su priĉe bile toliko lijepe da su mogle biti pjesme. Arkadin je bio oĉaran, ako mu semože pripisati takva rijeĉ. Mišin dar prepriĉavanju bio je toliko snažan da je Arkadina vodio dalekood Nižnjeg Tagila, a kad ga je Miša provukao kroz unutarnji obruĉ

dimnjaka i vanjski obruĉ strogo ĉuvanih zatvora, njegove su priĉe Arkadina vodile dalje odMoskve, u zemlje daleko od Rusije. Te su priĉe bile Arkadinov prvi uvid u veliki svijet.

Dok je ovako sjedio, leđima naslonjen na sanduk, koljena skupljenih uz prsa kako bi održaotoplinu, imao je dobar razlog za razmišljanje o Miši. Icoupov je platio za Devrino ubojstvo, a sadaBourne mora platiti za Mišino. No ne još, razmišljao je Arkadin, iako ga je krv tjerala na os-vetu.Ako sada ubije Bournea, Icoupovljev će plan uspjeti, a to ne smije dopustiti jer inaĉe njegova osvetaneće biti potpuna.

Arkadin je glavu naslonio na rub sanduka i zatvorio oĉi. Osveta je postala kao Mišina pjesma,njezino je znaĉenje nabujalo i okružilo ga nekom vrstom božanstvene ljepote, jedinom vrstom ljepotekoju je on zamjećivao, jedinom ljepotom koja je potrajala. Vidio je samo traĉak obećane ljepote,njezinu mogućnost, i to mu je bilo dovoljno da strpljivo sjedi, šćućuren među sanducima, ĉekajućisvoj trenutak osvete, trenutak neprocjenjive ljepote.

***Bourne je sanjao pakao zvan Nižnji Tagil kao da je ondje rođen, a kad se probudio, znao je da

je Arkadin u blizini. Otvorio je oĉi, vidio da ga Moira promatra.- Što misliš o profesoru? - rekla je, no slutio je da time misli Što misliš o meni?- Mislim da je poludio zbog dugogodišnje opsjednutosti. Mislim da ne razlikuje dobro od zla,

ispravno od pogrešnog.- Zato ga nisi pitao kako to da je odluĉio krenuti tako destruktivnim putem?- Djelomiĉno, - reĉe Bourne. - što god mi odgovorio, nama to ionako ne bi zvuĉalo suvislo.- Fanatici nikada nisu suvisli - reĉe. - Zato i jest tako teško suprotstaviti im se. Racionalan

odgovor, kakav smo uvijek skloni tražiti, rijetko upali.Zabacila je glavu:- Izdao te, Jasone. Pridobio je tvoje povjerenje i izigrao ga.- Kad zađeš na škorpionova leđa, moraš oĉekivati da će te ubosti.- Ne želiš mu se osvetiti?- Možda bih ga trebao ugušiti dok spava ili ga ustrijeliti kao što je Arkadin ustrijelio Semjona

Icoupova. Uistinu misliš da bih se tada osjećao bolje? Osvetit ću se kada sprijeĉim napad Crnelegije.

- Zvuĉiš tako racionalno.- Ne osjećam se racionalno, Moira.Shvatila je što je htio reći i krv joj je navrla u obraze:- Možda sam ti lagala, Jasone, ali nisam te izdala. To nikada ne bih mogla uĉiniti.Gledala ga je u oĉi. Toliko sam ti puta tijekom prošlog tjedna poželjela reći, no vezala me

dužnost prema Black Riveru.- Razumijem što je dužnost, Moira.- Jedno je razumjeti, no hoćeš li mi oprostiti?Ispružio je ruku:- Ti nisi škorpion - reĉe. - Nisi takve naravi.Tada ga je primila za ruku, prinijela je ustima, a onda položila na obraz.

Tada su ĉuli Severovo jaukanje, ustali su i otišli do mjesta gdje se skutrio kao maleno dijetekoje se boji mraka. Bourne je kleknuo, pažljivo je Severa položio na leđa da ne pritišće ranu.

Profesor se zagledao u Bournea, a onda u Moiru kada mu se obratila.- Zašto ste to uĉinili? - reĉe Moira. - Zašto želite napasti zemlju koju ste prihvatili kao svoju.Sever nije mogao doći do zraka. Grĉevito je gutao:- Vi to nikada ne biste shvatili.- A zašto ne pokušate objasniti?Sever je zaklopio oĉi, kao da želi vizualizirati svaku rijeĉ koju izgovara:- Muslimanska sekta kojoj pripadam, kojoj je pripadao Semjon, vrlo je stara, ĉak i drevna. Vuĉe

korijene iz sjeverne Afrike - zastao je jer je već ostao bez zraka. - Naša je sekta vrlo stroga, držimose fundamentalizma koji je toliko bogobojazan da ga ne možemo prenijeti nevjernicima. Ali moguvam reći sljedeće: ne možemo živjeti u moder-

nom svijetu zato što moderni svijet krši sve naše zakone. Stoga, treba ga uništiti.Bez obzira na to oblizao je usne, a Bourne je natoĉio malo vode, podigao mu glavu i pustio ga

da otpije. Kad je završio, nastavio je. - Nisam te uopće smio iskoristiti, Jasone. Semjon i ja se mnogoputa nismo slagali svih ovih godina; to je bilo zadnje neslaganje, kap koja je prelila ĉašu. Rekao jeda ćeš nam donijeti nevolje i imao je pravo. Mislio sam da mogu stvoriti drugu stvarnost, da ću prekotebe uvjeriti ameriĉke sigurnosne službe da ćemo napasti New York - kratko se i suho nasmijao. -Ispustio sam iz vida glavnu životnu postavku: da se stvarnost ne može kontrolirati jer je previšenasumiĉna, previše kaotiĉna. Vidiš, ja sam obavljao uzaludan posao, Jasone, a ne ti.

- Profesore, sada je sve gotovo - reĉe Moira. - Nećemo dopustiti da tanker pristane dok nedoradimo softver.

Sever se nasmijao:- Dobra ideja, ali to vam neće ništa pomoći. Znate li koliko će štete nanijeti toliko tekućega

zemnog plina? Osam kvadratnih kilometara uništenja, tisuće mrtvih, pokvaren, pohlepan ameriĉkinaĉin život zado-bit će udarac koji smo Semjon i ja sanjali desetljećima. To je moj veliki životnipoziv. Ljudske žrtve i fiziĉko uništenje su šlag na torti.

Zastao je da dođe do daha, disao je pliće i teže:- Kad izgori najveća luka u državi, s njom će propasti i ameriĉka ekonomija. Isparit će sav uvoz.

Posvuda će nedostajati robe i hrane, propadat će tvrtke, past će burza, uslijedit će sveopća panika.- Koliko je vaših ljudi na tankeru - pitao je Bourne.Sever se slabašno osmjehnuo:- Volim te kao sina, Jasone.- Dopustili ste da vašeg sina ubiju - reĉe Bourne.- Ţrtvuju, Jasone. To nije isto.- Njemu je bilo isto - Bourne se vratio na svoju temu. - Koliko ljudi, profesore?- Jedan, samo jedan.- Jedan ĉovjek ne može uništiti tanker.Osmijeh mu je plesao po usnama, ĉak i kad je zaklopio oĉi i poĉeo gubiti svijest:- Da ĉovjek nije stvorio strojeve koji će raditi njegov posao...Moira se okrenula prema Bourneu:- Što to znaĉi?Bourne je starca prodrmao za rame, ali potpuno je izgubio svijest.Moira mu je provjerila oĉi, ĉelo i karotidnu arteriju:- Sumnjam da će preživjeti bez intravenoznih antibiotika.

Pogledala je Bournea:- Sad smo blizu New Yorka. Mogli bismo samo kratko sletjeti, naruĉiti hitnu da nas ĉeka...- Nemamo vremena - reĉe Bourne.- Znam da nemamo vremena - Moira ga je primila za ruku. - No želim ti ostaviti mogućnost

izbora.Bourne je na trenutak promatrao mentorovo lice; izborano i izbrazdano, u snu je izgledalo mnogo

starije, kao da se uvuklo u se:- Preživjet će sam, ili neće.Okrenuo se u stranu, Moira je bila uz njega, rekao je:- Nazovi NextGen. To trebam.44Tanker Mjesec Hormuza plovio je Tihim oceanom na udaljenosti od samo jedan sat od luke

Long Beach. Kapetan, veteran po imenu Sultan, dobio je dojavu da je LNG terminal proradio i da jespreman primiti prvu pošiljku ukapljenoga zemnog plina. S obzirom na trenutaĉno stanje svjetskeekonomije LNG terminal postao je još dragocjeniji; otkad je Mjesec Hormuza krenuo iz Alžira,njegovu je teretu vrijednost porasla više od 30 posto.

Tanker, visine dvanaest katova i veliĉine ĉitavog sela, nosio je trideset i tri milijuna galonaukapljenog plina ohlađenog na temperaturu

-260 stupnjeva. To je odgovaralo energiji koju je moguće dobiti iz dvadeset milijarda galonazemnog plina. Brodu je trebalo pet milja da se zaustavi, a zbog oblika trupa broda i spremnika napalubi Sultanu je pogled bio zaklonjen tri ĉetvrtine milje. Tanker se kretao brzinom od dvadesetĉvorova, ali prije tri sata on je zapovjedio da motori promijene smjer okretanja. Na udaljenosti petmilja od terminala brod je usporio na šest ĉvorova i dalje je usporavao.

Kad su bili u polumjeru od pet milja udaljeni od obale, živci su mu postali razdražljivi, poĉelabi ga muĉiti noćna mora armagedona jer bi nesreća na Mjesecu Hormuza znaĉila upravo to. Kad bise sadržaj spremnika prolio u more, vatra bi zahvatila podruĉje u promjeru od pet milja. Još pet miljadalje toplinsko bi zraĉenje spržilo sva ljudska bića.

No takvi su scenariji bili samo to: more. Na ovom se brodu u deset godina nije dogodila nimanja nezgoda, a ako se njega pita, nikada se i neće dogoditi. Upravo je razmišljao o tome kako jevrijeme lijepo, o tome kako će uživati u sljedećih deset dana koje će provesti na plaži s prijateljem uMalibuu, a tada mu je radiotelegrafist donio poruku iz NextGena. Za petnaest minuta doći ćehelikopter; putnicima koji će njime doći, Moiri Trevor i Jasonu Bourneu, treba omogućiti sve štotraže. I to je već bilo dovoljno ĉudno, no protrnuo je kad je proĉitao

zadnju reĉenicu: treba se držati njihovih zapovijedi sve dok Mjesec Hormuza sigurno nepristane na terminal.

Kad su se otvorila vrata spremnika za teret, Arkadin je bio spreman, ĉuĉao je iza jednogspremnika. Kad je aerodromska ekipa za održavanje ušla, probio se van, a onda iz mraka jednog odnjih pozvao upomoć.

Kad je ĉovjek pristao, Arkadin mu je slomio vrat, odvukao ga u najtam-niji dio prtljažnika,daleko od NextGenovih sanduka. Skinuo je i obukao njegovu radnu uniformu. Tada je prešao dopodruĉja gdje su radili, a iskaznicu je okrenuo tako da nije u cijelosti vidljiva, da nitko ne vidi dafotografija na iskaznici nije njegova. No ionako nije bilo važno: ti su ljudi bili ovdje da istovare tereti ga što prije utovare u NextGenove kamione. Uopće im nije palo na pamet da bi među njima mogaobiti uljez.

Tako je Arkadin došao do vrata, do dizalica za utovar sa sanducima.

Skoĉio je na asfalt dok su teret utovarivali u kamion, a onda se sagnuo ispod krila. Bio je sam sdruge strane zrakoplova, hodao je žustrim, poslovnim koracima. Nitko ga ništa nije pitao, ĉak ga nitidvaput pogledao jer se kretao samouvjereno kao osoba koja onamo pripada. To je tajna preuzimanjadrugog identiteta, makar samo privremeno; ljudske oĉi ignoriraju ili prihvaćaju ono što im se ĉiniispravno.

Dok je hodao, duboko je udahnuo ĉist, slani zrak, osvježavajući povjetarac zbog kojeg su muhlaĉe plesale oko nogu. Osjećao se oslobođeno od uzda koje su ga vezivale za zemlju: Stasa Kuzina,Marlene, Gale, Icoupova. Sada više nije bilo nikoga od njih. More ga je dozivalo, a on mu sepribližavao.

NextGen je imao mali terminal na teretnoj strani zraĉne luke Long Beach. Moira je ranijeupozorila sjedište NextGena i zatražila helikopter koji će nju i Bournea odvesti do tankera.

Arkadin je došao do NextGenova terminala prije Bournea. Sada je žurio, iskaznicom je otvoriovrata podruĉja ograniĉenog pristupa. Na asfaltu je odmah spazio helikopter. Pilot je razgovarao sĉovjekom iz održavanja. Kad su obojica ĉuĉnuli da pregledaju jednu skiju, Arkadin je navukao kapunisko na ĉelo, žustro je krenuo prema drugom kraju helikoptera i pretvarao se da ondje ima nekogposla.

Vidio je da Bourne i Moira dolaze s NextGenova terminala. Na trenutak su zastali i ĉuo je daraspravljaju o tome hoće li ona ići ili ne, no mora da su već ranije poĉeli jer su govorili brzo, kratko,kao da je rijeĉ

o stenografiji.- Prihvati ĉinjenice, Jasone. Ja radim za NextGen; bez mene ne možeš ući u helikopter.Bourne se okrenuo, a Arkadin je na trenutak imao loš predosjećaj, kao da ga je Bourne vidio.

Tada se Bourne ponovno okrenuo prema Moiri i oboje su požurili po asfaltu.Bourne se popeo s pilotove strane, a Moira je krenula prema strani na kojoj je bio Arkadin.

Profesionalno se osmjehnuo, ispružio ruku i pomogao joj da uđe u pilotsku kabinu. Vidio je da ĉovjekiz održavanja želi prići, no rukom mu je mahnuo da ne dolazi. Dok je promatrao Moiru kroz vrata odpleksiglasa, sjetio se Devre i nešto ga je stegnulo u prsima, kao da se njezina krvava glava naslonilana njega. Mahnuo je Moiri, a onda mu je uzvratila.

Elise su se poĉele okretati, ĉovjek iz održavanja mahnuo je Arkadinu da se makne; Arkadin muje pokazao da je sve u redu. Elise su se okre-tale sve brže i brže, helikopter se poĉeo tresti. Tik prijenego stoje uzle-tio, Arkadin se popeo na skiju, omotao se oko nje dok su prelazili Tihi ocean, dok ihje šibao oštar vjetar s mora.

Tanker se putnicima u helikopteru ĉinio sve veći i veći dok su mu se približavali najvećombrzinom. Vidjeli su samo još jedan brod, komer-cijalnu ribarsku brodicu nekoliko milja izvansigurnosne linije koju nalažu Obalna straža i Domovinska sigurnost. Bourne, koji je sjedio odmah izapilota, vidio je da se silno trudi održati helikopter pod odgovarajućim nagibom.

- Je li sve u redu? - pokušao je nadglasati buku elisa.Pokazao je na jedan mjeraĉ:- Nagib malo odudara; vjerojatno zbog vjetra, jako puše.No Bourne nije bio toliko uvjeren. Nagib je bio stalan, a jaĉina vjetra se mijenja. Slutio je što -

ili, toĉnije, tko, - stvara problem.- Mislim da imamo slijepog putnika - reĉe Bourne pilotu. - Spusti-te se nisko kada dođemo do

tankera. Odmah uz vrh spremnika.- Što? - pilot je odmahnuo glavom. - Preopasno je.- Onda ću sam pogledati - odvezavši se, Bourne je krenuo prema vratima.

- Dobro, dobro! - povikao je pilot. - Samo se vratite na mjesto!Sada su bili gotovo na pramcu tankera. Bio je nevjerojatno velik, grad koji je teturao kroz

valove Pacifika.- Drž'te se! - povikao je pilot dok ih je spuštao brže nego inaĉe.Vidjeli su ĉlanove posade koji su trĉali palubom, a netko, zasigurno kapetan, izašao je iz

kormilarnice uz krmu. Netko je vikao da uspore, vrhovi spremnika približavali su se vrtoglavombrzinom. Tik prije nego što su prošli uz vrh najbližeg spremnika, helikopter se naglo zaljuljao.

- Nepravilnost je nestala - reĉe pilot.- Ostani ovdje - povikao je Bourne Moiri. - Što god se dogodilo, ostani ovdje.Tada je zgrabio oružje koje mu je stajalo uz koljena, otvorio je vrata i, dok je ona vikala

njegovo ime, iskoĉio iz helikoptera.Doskoĉio je iza Arkadina koji se već spustio na palubu i skrivao se između spremnika. Prema

njima su pojurili ĉlanovi posade; Bourne nije imao pojma je li jedan od njih Severov softverskiinženjer, ali podigao je samostrel i svi su se zaustavili. Znajući da bi pucanje pištoljem na tankerupunom ukapljenoga zemnog plina bilo jednako samoubojstvu, zamolio je Moiru da od NextGenazatraži dva samostrela. Nije znao kako su ih uspjeli tako brzo nabaviti, ali korporacija velika kaoNextGen može nabaviti gotovo sve dok kažeš keks.

Iza njega helikopter se spustio na dio pramĉane palube koji su rašĉistili i iskljuĉio motore.Bourne se sagnuo da izbjegne elise, otvorio je vrata helikoptera i pogledao Moiru:

-Arkadin je ovdje. Molim te, ostani ovdje.- Moram se javiti kapetanu. Znam se ĉuvati - i ona je na krilu držala samostrel. - Što Arkadin

hoće?- Mene. Ubio sam mu prijatelja. Nije ga briga što se to dogodilo u samoobrani.- Pomoći ću ti, Jasone. Ako združimo snage, dvoje je jaĉe od jednoga.Odmahnuo je glavom:- Ne u ovom sluĉaju. Uostalom, vidiš kako se sporo kreće tanker; kreće se unutrag. Nalazi se

unutar graniĉne zone od pet milja. Svakim metrom za koji se pomaknemo naprijed eksponencijalnodovodimo u opasnost tisuće života i luku Long Beach.

Ukoĉeno je kimnula, spustila se dolje, požurila palubom do mjesta gdje je stajao kapetan i ĉekaonjezine zapovijedi.

Bourne se okrenuo, oprezno se kretao među spremnicima, u smjeru u kojem je vidio da se krećeArkadin. Dok se kretao kroz prolaze, osjećao

se kao da se kreće klancima Manhattana. Vjetar je puhao zavijajući po kutovima, pojaĉavao se,šibao po prolazima kao da su u tunelu.

Tik prije nego što je došao do kraja prvog niza spremnika, ĉuo je Arkadina koji mu se obratio naruskom.

- Nije nam ostalo mnogo vremena.Bourne je stajao kao ukopan, pokušavao je odrediti odakle dopire glas:- Što ti o tome znaš, Arkadine?- Što misliš, zašto sam ovdje?- Ja sam ubio Mišu Tarkaniana, a sada ćeš ti ubiti mene. Nisi li mi tako rekao u stanu Egona

Kirscha?- Slušaj me, Bourne, da sam to htio, mogao sam te ubiti u bilo kojem trenutku dok ste ti i ona

ženska spavali na NextGenovoj 747-ici.Bourneu se sledio:

- Zašto nisi?- Slušaj me, Bourne, Semjon Icoupov, ĉovjek koji me spasio, kojem sam vjerovao, ubio je moju

djevojku.- Tako je, zato si ga ubio.- Zamjeraš mi što sam se osvetio?Bourne je šutio, razmišljao je što bi uĉinio Arkadinu kad bi on nau-dio Moiri.- Ne moraš mi odgovoriti, Bourne, već znam što bi mi rekao.Bourne se okrenuo. Ĉinilo mu se da se izvor glasa premjestio. Gdje se skriva, dovraga?- No, kao što sam rekao, preostalo nam je malo vremena da pronađemo Icoupovljeva ĉovjeka.- Ustvari, to je Severov ĉovjek - reĉe Bourne.Arkadin se nasmijao:- Zar misliš da je to važno. Zajedno su prostrli krevet. Cijelo su vrijeme glumili okorjele

neprijatelje, a zapravo su zajedno planirali ovaj užas. Ţelim to sprijeĉiti, moram to sprijeĉiti jer seinaĉe neću potpuno osvetiti Icoupovu.

- Ne vjerujem ti.- Slušaj, Bourne, znaš da nemamo mnogo vremena. Osvetio sam se ocu, ali ovaj plan je njegovo

dijete. On i Sever podarili su mu život, hranili ga, brinuli su se za njega u djetinjstvu, za vrijemetinejdžerskih muka. Plutajuća supernova svakim se trenutkom bliži uništenju koje je zamislilo onodvoje luđaka.

Glas se opet premjestio:- Zar to želiš, Bourne? Naravno da ne želiš. Hajdemo onda združiti snage i potražiti Severova

ĉovjeka.Bourne je oklijevao. Nije vjerovao Arkadinu, ali morao mu je vjerovati. Promotrio je situaciju

sa svih strana i zakljuĉio da to može odigrati samo ako uĉini sljedeći korak.- On je softverski inženjer - rekao je.Pojavio se Arkadin, spustio se s jednog spremnika. Na trenutak su stajali okrenuti jedan prema

drugome, a Bourne je ponovno imao sablastan dojam da se gleda u ogledalu. Dok je gledaoArkadinove oĉi, nije vidio ludilo koje je spomenuo profesor; vidio je sebe, srce puno tame i bolikoje nitko ne može shvatiti.

- Sever mi je rekao da je rijeĉ o samo jednom ĉovjeku, no također je rekao da ga nećemopronaći, a ako ga i pronađemo, ionako neće biti važno.

Arkadin se namrštio i zbog toga je izgledao podmuklo i opasno poput vuka:- Što je time htio reći?- Nisam siguran - okrenuo se, krenuo je prema mjestu na palubi koje je posada rašĉistila za

slijetanje helikoptera.- Tražimo - rekao je kad je Arkadin krenuo u korak s njim - tetovažu karakteristiĉnu za Crnu

legiju.- Krug od konjskih glava s lubanjom u središtu - Arkadin kimne.-Vidio sam je.- Nalazi se s unutarnje strane lakta.- Mogli bismo ih sve pobiti - Arkadin se nasmijao. - No pretpostavljam da bi to povrijedilo

nešto u tebi.Jednu po jednu, pregledali su ruke osamnaestero ĉlanova posude koji su bili na palubi, no nisu

pronašli tetovažu. Dok su došli do kormilarnice, tanker je već bio dvije milje od terminala. Gotovoda se nije ni kretao. Doplovila su ĉetiri remorkera i ĉekala su na udaljenosti od jedne milje da tanker

dotegle u luku.Kapetan je bio tamnoput ĉovjek ĉije je lice izgledalo kao da ga je izbrazdala kiselina, a ne

vjetar i sunce:- Kao što sam rekao gospođici Trevor, imamo još sedam ĉlanova posade, većinom rade u

strojarnici. Zatim moj prvi ĉasnik, radiotelegrafist i brodski lijeĉnik; on je na odjelu za bolesne, brinese o ĉlanu posade koji se razbolio dva dana nakon što smo krenuli iz Alžira. Aha, da, i kuhar.

Bourne i Arkadin razmijenili su poglede. Radiotelegrafist se ĉinio logiĉnim izborom, no kada gaje kapetan pozvao, ni on nije imao tetovažu Crne legije. Kao ni kapetan ni prvi ĉasnik.

- Strojarnica - reĉe Bourne.Držeći se kapetanove zapovijedi, prvi ih je ĉasnik poveo na palubu, pa niza stube na desnom

boku broda u unutrašnjost, da bi se naposljetku našli u golemoj strojarnici. Petero muškaraca napornoje radilo, lica i ruke prekrile su im mast i prljavština. Kao što im je prvi ĉasnik rekao, ispružili suruke, no kad je Bourne stigao do trećeg u nizu, ĉetvrti ih je škiljeći pogledao pa pobjegao.

Bourne je krenuo za njim dok je Arkadin kružio, provlaĉio se kroz mastan grad glasnih strojeva.Jedanput je pobjegao Bourneu, zašao je iza ugla, no Bourne ga ja tada primijetio kraj niza golemihHyundai-jevih dizelskih motora, posebno osmišljenih za upravljanje svjetskom flotom LNG tankera.Potajice je pokušavao ugurati malenu kutiju među rešetke motora, no Arkadin mu je prišao straga iprimio ga za zapešće.

Ĉovjek se trznuo, kutiju je stisnuo k sebi i spremao se pritisnuti tipku na kutiji kada mu ju jeBourne šutnuo iz ruke. Kutija je poletjela, no Arkadin je krenuo za njom.

- Pazi - rekao je ĉovjek kad ga je Bourne primio. Ignorirao ga je, zurio je u kutiju koju jeArkadin donio natrag k njima. - Držiš cijeli svijet u svojim rukama.

Bourne mu je u međuvremenu podigao rukav. Ruku je zamrljao mašću, namjerno, ĉinilo se, jernakon što ju je Bourne obrisao krpom, na unutrašnjoj strani lijevoga lakta pojavila se tetovaža Crnelegije.

Ĉovjek se na to nije ni obazirao. Svu je pozornost usmjerio na kutiju koju je držao Arkadin:- Sve će raznijeti - rekao je i zamahnuo prema njoj. Obujmivši ga rukom oko vrata, Bourne ga je

povukao natrag.- Vodimo ga natrag kapetanu - rekao je Bourne prvom ĉasniku.- Pazi! - rekao je ĉovjek - Samo je malo trkni i aktivirat ćeš je.No Bourne nije bio jako uvjeren. Ĉovjek je previše naglašavao upozorenja. Ne bi li on želio da

brod odleti u zrak sad kad su na njemu Severovi protivnici? Kad je okrenuo kutiju, vidio je da je spojizmeđu donje i boĉne strane neravan.

- Što to radiš? Jesi li ti lud? - ĉovjek se toliko uzrujao da ga je Bourne ošamario samo da gaušutka.

Bourne je u spoj umetnuo nokat i rastvorio kutiju. Unutra nije bilo niĉega. Detonator je biolažan.

Moira nikako nije mogla stajati na mjestu. Ţivci samo što joj nisu popucali. Tanker samo štonije došao do remorkera; samo su jednu milju udaljeni od obale. Ako tanker eksplodira, uslijedit ćekatastrofalne posljedice za ameriĉku ekonomiju i brojni će ljudi poginuti. Osjećala se beskorisno,kao treći kotaĉ koji samo ĉeka dok su dva muškarca u lovu.

Izašla je iz kormilarnice, spustila se u potpalublje tražeći strojarnicu.Osjetila je miris hrane i provirila u brodsku kuhinju. Golem Alžirac sjedio je za velikim stolom

od nehrđajućeg ĉelika, ĉitao je novine na arapskom stare dva tjedna.Podigao je pogled, pokazao u novine:

- Malo dosadi kad ĉitaš petnaesti put, ali što ti preostaje kad si na moru?Njegove krupne ruke bile su gole do ramena. Imao je tetovažu zvijezde, polumjeseca i križa, no

ne i znaka Crne legije. Slijedeći upute koje joj je dao, došla je do ambulante koja se nalazila tri kataniže.

Unutra je vitak musliman sjedio za malenim stolom ugrađenim u pregradu.Na pregradi sa suprotne strane nalazila su se dva ležaja, a u jednom od njih ležao je bolesnik.

Lijeĉnik je promrmljao tradicionalan muslimanski pozdrav, skrenuo pogled s prijenosnog raĉunala iokrenuo se prema njoj. Namrgodio se kad je vidio da u rukama drži samostrel.

- Je li to uistinu potrebno - pitao je - ili uopće pametno?- Htjela bih razgovarati s vašim bolesnikom - rekla je Moira ne obazirući se na njegove rijeĉi.- Bojim se da je to nemoguće - lijeĉnik se nasmiješio onako kuko se samo lijeĉnici smiju. - Pod

sedativima je.- Što mu je?Lijeĉnik je pokazao prema prijenosnom raĉunalu:- To još pokušavam doznati. Imao je napadaje, no dosad nisam uspio otkriti o ĉemu je rijeĉ.- Blizu smo Long Beacha, ondje će vam pomoći - reĉe. - Samo bih trebala vidjeti unutrašnju

stranu njegovih laktova.Lijeĉnik je podigao obrve:- Kako molim?- Moram vidjeti ima li tetovaže.- Svi mornari imaju tetovaže - lijeĉnik slegne ramenima. - No samo vi izvolite. To mu neće

smetati.Moira se približila donjem ležaju, sagnula se da povuĉe tanki prekrivaĉ s bolesnikove ruke. Dok

je to ĉinila, lijeĉnik je zakoraĉio naprijed i udario je u potiljak. Pafa je naprijed i s ĉeljusti udarilapo metalnom okviru kreveta. Bol ju je naglo probudila iz mraĉnog ponora, a ona se, jauĉući, uspjelaokrenuti. U ustima je osjećala slatkasto-bakreni okus krvi i pokušavala se oduprijeti naletimavrtoglavice. Kroz maglu je vidjela da je lijeĉnik nagnut nad laptopom, brzo je tipkao, a ona je osjetilaledenu grudu u trbuhu.

Sve će nas pobiti. Dok joj je ta misao odzvanjala u glavi, zgrabila je samostrel koji je ležao napodu. Jedva je stigla naciljati, no stajala je dovoljno blizu da hitac ne treba biti precizan. Udahnulaje, pomolila se i pustila da poleti.

Lijeĉnik se savinuo kad mu se strijela zabila u kralješnicu. Posrnuo je unatrag, prema mjestugdje je Moira sjedila, stisnuta uz okvir ležaja.

Pružio je ruke, pokušao dohvatiti tipkovnicu, a Moira je ustala, samostrelom ga pogodila uglavu. Krv je poput kiše poprskala njezino lice i ruke, stol i tipkovnicu prijenosnog raĉunala.

***Bourne ju je pronašao na podu ambulante, na koljenima je držala laptop. Kad joj je prišao,

podigla je pogled i rekla:- Ne znam što je uĉinio. Strah me iskljuĉiti ga.- Jesi li dobro?Kimnula je:- Severov je ĉovjek bio brodski lijeĉnik.- Vidim - rekao je kada je zakoraĉio preko trupla. - Nisam mu vjerovao kada je rekao da ima

samo jednog ĉovjeka na brodu. Osoba poput njega imala bi i nekoga u rezervi.Kleknuo je, pregledao joj glavu:

- Rana je površinska. Jesi li se onesvijestila?- Ne, mislim da nisam.Iz ormarića je uzeo velik komad gaze, natopio ga alkoholom:- Jesi li spremna? - Stavio joj ga je na zatiljak, na mjesto gdje joj je krv slijepila kosu. Malo je

kriknula kroz stisnute zube.- Možeš li to malo držati na mjestu?Kimnula je, a Bourne je pažljivo primio prijenosno raĉunalo. Neki je program bio ukljuĉen, to

mu je bilo jasno. Na zaslonu su treperiladva gumba, jedan žut, a drugi crven. Na drugoj strani zaslona nalazio se zeleni gumb koji nije

treperio.Bourne je uzdahnuo od olakšanja:- Ukljuĉio je program, no sredila si ga prije nego što ga je uspio pokrenuti.- Hvala Bogu - reĉe. - Gdje je Arkadin?- Ne znam. Kada mi je kapetan rekao da si otišla dolje, krenuo sam za tobom.- Jasone, ne misliš valjda...Odloživši raĉunalo, pomogao joj je da ustane:- Ti ideš gore kapetanu da mu možeš reći sretnu vijest.Izgledao je zabrinuto:-A ti?Dao joj je raĉunalo u ruke:- Idi u kormilarnicu i ostani ondje. Moira, ovaj put ti to ozbiljno kažem.Sa samostrelom u jednoj ruci zakoraĉio je u hodnik, pogledao lijevo pa desno:- Dobro. Idi. Idi!Arkadin se vratio u Nižnji Tagil. Dolje u strojarnici, okružen ĉelikom i željezom, shvatio je da

bez obzira na to što mu se dogodilo, bez obzira na to kamo je otišao, nikada nije uspio pobjeći izzatvora svoje mladosti. Djelomiĉno je još bio u bordelu koji su vodili on i Stas Kuzin, djelomiĉno jejoš noću haraĉio ulicama, otimao mlade djevojke, njihova blijeda, bojažljiva lica gledala su ga kaošto jelen gleda svjetla automobila. No on im nije mogao, ili nije htio, pružiti ono što su one trebale.Umjesto toga poslao ih je u smrt u Kuzinovoj jami sa živim vapnom iskopanoj usred jela i kanadskihcuga. Mnogo je puta zapao snijeg otkako je Jelenu izvukao iz vapna i od štakora, no jama ga je i daljepratila u sjećanju, bila je živa kao plamen vatre. Kad bi samo mogao izbrisati sjećanje.

Stresao se kad je ĉuo Stasa Kuzina da vrišti za njim. A što je s tvojim žrtvama?No bio je to Bourne, spuštao se željeznim stubama u strojarnicu:- Gotovo je, Arkadine. Sprijeĉili smo nesreću.Arkadin je kimnuo, no u sebi je osjećao da nije tako: nesreća se već dogodila i bilo je prekasno

da se sprijeĉe posljedice. Dok je hodao prema Bourneu, pokušao se u mislima usredotoĉiti ria njega,ali izmicao mu je, poput slike koju promatra kroz prizmu.

Kad mu je bio unutar dometa ruku, rekao je:- Je li istina što je Sever rekao Icoupovu, da se ne sjećaš niĉega prije određenog trenutka?Bourne kimne:- Istina je. Ne sjećam se većeg dijela života.Arkadin je osjetio strašnu bol, kao da mu trgaju svaki pojedini komadić duše. Zavrištao je,

otvorio skakavac, pojurio naprijed ciljajući Bourneov trbuh.Sklonivši se u stranu, Bourne ga je zgrabio za zapešće, poĉeo ga okretati pokušavajući Arkadinu

izbiti nož. Arkadin je zamahnuo drugom rukom, no Bourne je podlakticom blokirao udarac. Dok je to

ĉinio, samostrel je pao na pod. Arkadin ga je šutnuo u mrak.- Ne mora biti ovako - reĉe Bourne. - Nema razloga da nas dvoje budemo neprijatelji.- Itekako ima - Arkadin se istrgnuo iz stiska, još jedanput pokušao napasti, no Bourne se

obranio. - Zar ne vidiš? Isti smo, ti i ja. Ne možemo obojica živjeti u istome svijetu. Jedan će ubitidrugoga.

Bourne je promatrao Arkadinove oĉi, a iako je izgovarao rijeĉi luđaka, Bourne u njegovimoĉima nije vidio ludilo. Samo neopisiv oĉaj i nepopustljivu želju za osvetom. Na neki naĉin Arkadinje imao pravo.

Preostala mu je samo osveta, samo je za to živio. Sad kad su Tarkanian i Devra mrtvi, jedinismisao života jest osveta za njihovu smrt. Neće se pokolebati što god mu Bourne rekao; to je razumanodgovor na nerazuman poriv. No istina je, njih dvojica ne mogu živjeti u istome svijetu.

Tada se Arkadin pretvarao da će nožem zamahnuti desno, šakom je zamahnuo lijevo, Bourne sezaljuljao na petama. Odmah je zamahnuo nožem, zabio ga je u Bourneovo lijevo bedro. Bourne jezavapio, pokušao sprijeĉiti klecanje koljena, a Arkadin ga je ĉizmom udario po ranjenom bedru. Krvje poĉela šikljati, Bourne je pao. Arkadin je skoĉio na njega, šakom je mlatarao Bourneovo lice kadaje Bourne blokirao udarce nožem.

Bourne je znao da neće još dugo izdržati. Arkadinu je želja za osvetom podarila nadljudskusnagu. Boreći se za život, Bourne se uspio braniti od udaraca dovoljno dugo da se makne odArkadina. Tada se osovio na noge i, nespretno šepajući, pojurio prema stubama.

Arkadin je krenuo na njega kad je bio nekoliko stuba od strojarnice.Bourne ga je šutnuo ozlijeđenom nogom, iznenadio je Arkadina, pogodio ga je ispod brade. Kad

je pao na leđa, Bourne je potrĉao stubama najbrže što je mogao. Lijeva mu je noga gorjela, krv mu jekapala od pretjeranog naprezanja ranjenog mišića.

Stigavši do sljedeće palube, stubama je nastavio dalje dok nije došao do prve razinepotpalublja, gdje je, prema Moirinim rijeĉima, bila brodska kuhinja. Pronašao ju je, pojurio unutra,zgrabio dva noža i staklenu soljenku. Soljenku je strpao u džep, pripremio je noževe kad se Arkadinpojavio na vratima.

Borili su se noževima, no Arkadinov se krhki skakavac nije mogao mjeriti s Bourneovim ĉvrstimnoževima za rezanje, ali ipak je uspio ponovno porezati Bournea, ovaj put u prsa. Opalio je Arkadinapo licu, bacio je noževe kako bi mogao Arkadinu izbiti skakavac, no nije mu

uspjelo. Arkadin mu je opet zario nož i Bourne je gotovo zaradio pro-bodena jetra. Odmaknuose unatrag, gore po zadnjem nizu stuba, a onda na otvorenu palubu.

Tanker samo što se nije zaustavio. Kapetan je davao upute za povezivanje s remorkerimapomoću kojih će prijeći zadnju dionicu puta prema LNG terminalu. Bourne nije mogao vidjeti Moiru,a to je bio pravi blagoslov. Nije htio da bude kraj Arkadina.

Bourne je krenuo prema spremnicima da se ondje sakrije, no Arkadin ga je srušio kad je skoĉiona njega. Kotrljali su se isprepleteni sve dok nisu došli do ograde. More je bilo daleko pod njima,pljuskalo je po koritu broda. Jedan je remorker trubom oglasio da se približio brodu, a Arkadin seukoĉio. On je ĉuo zvuk sirene koja oglašava bijeg iz kojeg od zatvora u Nižnjem Tagilu. Vidio je crnonebo, u plućima je osjetio sumporni dim. Vidio je ĉudovišno lice Stasa Kuzina, osjetio je kakogležnjevima Marleneinu glavu drži pod vodom, ĉuo je straviĉne hice kojima je Semjon Icoupov ubioDevru.

Zavrištao je poput tigra, povukao je Bournea na noge, neprestano je udarao Bournea sve dok ganije nagnuo preko ograde. U tom je trenutku Bourne znao da će umrijeti onako kako je i rođen; past ćes broda u more, izgubit će se u morskim dubinama, a ako mu se Bog smiluje, ribarska će ga brodica

izvući s ulovom. Lice mu je bilo krvavo i oteĉeno, ruke su mu bile teške kao olovni utezi, poĉeo jepadati.

Tada je, u zadnji tren, iz džepa izvukao soljenku, razbio je na ogradi, Arkadinu je u oĉi baciosol. Arkadin je zaurlao od iznenađenja i boli, refleksno je podigao ruku, a Bourne mu je zgrabioskakavac. Arkadin se zaslijepljen i dalje borio, zgrabio je bodež. Nadljudskom snagom, ne marećišto mu je oštrica zarežala prste, Bourneu je izbio skakavac.

Bourne ga je odgurnuo unatrag. No sada je Arkadin držao nož, nešto je vidio kroz suzne oĉi ipojurio je na Bournea glave stisnute između podignutih ramena, svu je snagu i volju uložio u napad.

Bourneu je preostala samo jedna šansa. Stao mu je na put, zanemario je nož, zgrabio je Arkadinaza jaknu, njegovu vlastitu snagu iskoristio protiv njega, zaokrenuo se, podigao ga i odgurnuo. Arkadinje bedrima udario ogradu, gornji je dio tijela poletio prvi i naglavce se strovalio s broda.

Padao je, padao i padao... s visine od dvanaest katova, a onda su ga progutali valovi.45- Treba mi odmor - reĉe Moira. - Mislim da bi mi baš dobro došao odlazak na Bali.Ona i Bourne bili su u NextGenovoj ambulanti u jednoj od zgrada s pogledom na Tihi ocean.

Mjesec Hormuza uspješno je pristao na LNGterminal, a teret u obliku tekućine pod visokim tlakom prepumpavali su iz tankera u spremnike

na obali gdje će ga polako zagrijavati, plin će ekspandirati na šesto puta veći volumen oddosadašnjeg kako bi ga mogli koristiti pojedinaĉni kupci te javne i privatne termoelektrane.

Prijenosno su raĉunalo predali NextGenovom informatiĉkom odjelu da softver analiziraju itrajno ugase. Zahvalan direktor NextGena upravo je napustio ambulantu, no prije toga je Moirupromaknuo u predsjednicu odjela sigurnosti, a Bourneu ponudio vrlo unosan posao konzultanta.

Bourne je nazvao Sorayu, izmijenili su novosti. Dao joj je adresu Severove kuće te iscrpnoopisao tajnu organizaciju koja se u njoj nalazila.

- Kad bih barem znao kako je (o biti na odmoru - rekao je Bourne kada je obavio poziv.- Pa... - Moira mu se nasmiješila. - Samo moraš pitati.Bourne je dugo razmišljao. Nikada nije razmišljao o odmoru, ali ako ikada dođe vrijeme za

odmor, pomislio, je, onda je to upravo sada.Pogledao ju je i kimnuo.Široko se osmjehnula:- Pobrinut ću se da nam NextGen sve sredi. Koliko dugo želiš ostati?- Koliko dugo? pita Bourne.-Trenutaĉno želim ostati zauvijek.Na putu prema zraĉnoj luci Bourne se zaustavio u bolnici u Long Beachu gdje su smjestili

profesora Spectera. Moira je odbila poći s njim i sada ga je s vozaĉem ĉekala u automobilu koji jeNextGen za njih unajmio. Severa su smjestili u privatnu sobu na petom katu. U sobi je bilo tiho kao ugrobu, ako se zanemari respirator. Profesor je pao u još dublju komu i više nije mogao sam disati. Izgrla mu je virila debela cijev spojena na respirator koji je dahtao poput astmatiĉara. U Severovu suruku bile zabodene druge cjevĉice. Kateter s plastiĉnom vrećicom koji je sakupljao mokraću visio jes boĉne strane kreveta. Njegovi plavkasti oĉni kapci bili su toliko tanki da mu je Bourne mogaonazrijeti zjenice.

Stojeći uza svojeg mentora, zakljuĉio je da mu nema što reći. Pitao se zašto je osjetio potrebudoći ovamo. Možda je samo htio još jedanput pogledati lice zla. Arkadin je bio ubojica, kratko ijasno, no ovaj je ĉovjek malo-pomalo od sebe stvarao lašca i prevaranta. A ipak je sada izgledaotoliko krhko, toliko bespomoćno da je bilo teško povjerovati da je on stajao iza monstruoznog plana

koji je trebao spaliti većinu Long Beacha. Zato što, rekao je, njegova sekta ne može živjeti umodernom svijetu, htjela ga je uništiti. Je li to uistinu bio pravi razlog ili mu je Sever opet lagao?Sada to nikada neće doznati.

Odmah mu je pozlilo u Severovoj blizini, no kad se okrenuo, ušao je sitan, elegantan muškarac,pustio je da se vrata zatvore za njim.

- Jason Bourne?Kada je Bourne kimnuo, ĉovjek reĉe - Ja sam Frederick Willard.- Soraya mi je rekla za vas - reĉe Bourne. - Izvrsno ste to izveli, Willarde.- Hvala, gospodine.- Molim vas, nemojte mi govoriti gospodine.Willard se kratko nasmijao, s neodobravanjem:- Oprostite, obuka mi je toliko usađena u navike da si ne mogu pomoći.Bacio je pogled na Spectera:- Mislite li da će preživjeti?- Ţiv je, - reĉe Bourne - no ne bih to nazvao životom.Willard kimne, no nije se ĉinio previše zainteresiranim za život osobe koja je ležala na krevetu.- Dolje me ĉeka auto - reĉe Bourne.- Vidite, i mene - Willard se nasmiješio, no osmijeh je bio pomalo tužan. - Znam da ste radili za

Treadstone.- Ne za Treadstone - reĉe Bourne. - Za Alexa Conklina.- I ja sam radio za Conklina, davno je to bilo. To je jedno te isto, gospodine Bourne.Bourne je postao nestrpljiv. Ţelio se brzo vratiti Moiri, vidjeti modra neba Balija.- Vidite, ja znam sve tajne Treadstonea; ama baš sve. To znamo samo vi i ja, gospodine Bourne.Ušla je medicinska sestra u tihim bijelim cipelama, provjerila Severove cjevĉice, zapisala nešto

na karton, a onda ih ponovno ostavila same.- Gospodine Bourne, dugo sam razmišljao i dvoumio se bih li trebao doći ovamo, reći vam... -

nakašljao se. - Vidite, ĉovjek s kojim ste se borili na tankeru, Rus koji je pao u more.- Arkadin.- Leonid Daniloviĉ Arkadin, tako je - Willard je pogledao Bournea u oĉi, a nešto se u njemu

lecnulo. - On je bio Treadstone.- Što? - Bourne nije mogao vjerovati ušima. - Arkadin je bio Treadstone!Willard kimne:- Zapravo, bio je Conklinov uĉenik netom prije vas.- No što mu se dogodilo? Zašto je na kraju radio za Semjona Icoupova?- Icoupov ga je poslao Conklinu. Bili su prijatelji, nekoć davno- reĉe Willard. - Conklin je postao znatiželjan kad mu je Icoupov rekao za Arkadina. Treadstone

je tada već kretao u novi stadij; Conklin je bio uvjeren da je Arkadin savršen za ostvarenje njegoveideje. No Arkadin se pobunio. Podivljao je, umalo da nije ubio Conklina prije nego što se vratio uRusiju.

Bourne je oĉajniĉki pokušavao shvatiti sve novosti. Naposljetku reĉe:- Willarde, znate li što je Alex htio kada je stvorio Treadstone!- O, da, rekao sam vam da znam sve tajne Treadstonea. Vaš mentor, Alex Conklin, pokušavao je

stvoriti savršenu zvijer.- Savršenu zvijer? Kako to mislite? - no Bourne je već znao, vidio ju je kada je gledao u

Arkadinove oĉi, kada je shvatio tla u njima vidi svoj odraz.

- Vrhunski ratnik Willard je jednom rukom držao vrata, nasmiješio se. - To ste vi, gospodineBourne. To je Leonid Daniloviĉ Arkadin, to jest, bio je dok se nije sukobio s vama.

Promatrao je Bourneovo lice kao da na njemu traži neki trag ĉovjeka koji ga je obuĉio da budesavršen tajni agent:

- Na kraju je Conklin uspio, zar ne?Bournea su prošli ledeni srsi:- Kako to mislite?- Vi protiv Arkadina, tako je i trebalo biti - Willard je otvorio vrata. - Šteta što Conklin nije

poživio da vidi tko je pobjednik. Ali to ste vi, gospodine Bourne. To ste vi.KRAJ18.09.2010.