LEENJE BEZ LEKOVA

ENCIKLOPEDIJA IENJA OVEJEG

ORGANIZMA - P R E V O D S RUSKOG -

Beograd 2 0 0 3.

Izdavai:

IGP Prometej Beograd i Mahmut Sehi Beograd, ul. Prve pruge 43

Tel. 011 -31 -931 -13 , tel/fax 011 -2604-751 E-mail: prometej@drenik.net

Web site: www.prometej-beograd.co.yu

Tel./tax 011-2154-475 E-mail: lanadar@beotel.yu ljekovitesile@hotmail.com

Za izdavaa Borivoje Uumli, in.

Glavni i odgovorni urednik Milisav V. ordevi

Struni konsultant prevoda Boris Kitanoski, prof. dr. sc. med

Jeziki redaktor Milka Cani, profesor

Kompjuterska obrada Branko Vukoii

Mahmut Sehi

V

tampa Prometej " - Beograd

Copyright, IGP Prometej", Mahmut ehi

S A D R A J

K O R I S N E I N F O R M A C I J E 1 7

Grada fizikog tela oveka 17 Skelet 17 Lobanja i kima 17 Zglobovi 19 Miii 20 Srce i krvotok 24 Sistem organa za disanje 24 Mozak i nervni sistem 25 ulni organi 28 Sistem organa za probavu hrane 30 Jetra 33 Sistem organa za luenje mokrae 33 Limfni sistem 35 Endokrini sistem 36

Tipovi i osobine ovejeg karaktera 39 Individualna konstitucija oveka 41

Vata (Vetar") 41 Pitta (u") 42 Kapha (Sluz") 42

Energetska tela oveka 44 Bioritmi i njihov utieaj na organizam 46 L u n a r n i r i tmov i i i enje 49 Podac i o n e k i m a u t o r i m a s i s tema za i enje o r g a n i z m a 50

S I S T E M I I N A I N I I E N J A O R G A N I Z M A 53 Opte ienje organizma 55

Rusko kupatilo 55 Sauna 61 Kupke 63 ienje kretanjem 70 Ajurvedski metodi ienja 72

5

Ishrana za ienje organizma 76 ienje gladovanjem 80 ienje postom 95

ienje creva 98 Principi i redosled ienja 98 Metod rada pri klistiranju 100 Osobenosti odreivanja klistira za decu 102 Klistiri 102 Mikroklistiri 108 ienje prema metodu O. Jelisejeve 110 ienje senom 111 ienje obinom sniti (Aegopodijum podagraria) 112 ienje glauberovom solju i gladovanjem 112 ienje prema metodu N. Semjonove 113 Ideomotomo ienje prema metodu B. Aranovia 114 ienje glinom 115 ienje pomou kefira i jabukovog soka 116 ienje debelog creva gladovanjem 117 ienje prema metodu N. Yokera 117 ienje lignosorbom (bez klistiranja) 118 ienje kefirom 119 ienje pomou biljnih vlakana 120 ienje debelog creva rusom 120 ienje prema metodu K. Niija 121 ienje prema metodu M. Gogulana 121 ienje pomou joga vebi (Sankh prakalana) 122 Dopunske preporuke za ienje pomou ankh Prakalane 125 Ubrzano ienje creva 126

ienje jetre, unog inehura i unih kanala 129 Tuba 131 ienje prema metodu E. Sadilova 131 Priprema za ienje jetre medom 133 Meko ienje 134 ienje jetre za jedan dan 136 Meko ienje prema metodu G. Malahova 137 Ostali metodi mekog ienja 138 Klasino ienje prema metodu G. Malahova 139 Ideomotomo ienje prema metodu B. Araiiovia 141 ienje prema metodu O. Jelisejeve 142 Starinski nain ienja jetre 144 ienje prema metodu K. Niija 145 ienje prema metodi ma .1. Andrejeva,

I. Neumivakina i N. Semjonove 145 ienje prema metodu N. Yokera 146

ienje prema metodu A. Ignjatenka 147 ienje prema metodu A. Zarajeva 147 Metod koji se primenjuje u Truskavcu 148 Postepeno ienje jetre zejtinom (jestivim uljem) 148 ienje jetre travama 148 ienje prema metodu . ike 149 ienje unog mehura 149

ienje bubrega i mokranog mehura 151 Ideomotorno ienje po B. Aranoviu 151 ienje pomou namagnetisane vode 151 ienje pomou odvara od korena ipka 152 ienje pomou sokova iz povra 152 ienje pomou jelovog ulja 153 ienje obolelih bubrega 153 ienje lubenicom 155 ienje prema metodu P. Kurenova 156 ienje perunom i celerom 156 ienje ekstraktom od ovsene slame i poljskog rastavia 157 ienje ekstraktom od lekovitih trava 127 ienje mokranog mehura prema metodu P. Plotnikova 157 Narodni metodi ienja bubrega 158 ienje pomou joga vebi 162 ienje bubrega prema metodu G. Sitima 163

ienje po 111 i li organa 165 ienje prema metodu A. Riova 165 Narodni metodi ienja 166 ienje krompirom 167

ienje krvi 168 ienje prema metodu V. Vostokova 168 ienje smeom od mleka i aja 169 ienje pomou igloiplikatora I. Kuznecova 169 ienje korenom maslaka . . , < 169

ienje limfe 170 ienje prema metodu N. Yokera 170 Ideomotorno ienje prema metodu B. Aranovia 172 ienje prema metodu O. Jelisejeve 173 Tibetski metodi ienja 173

ienje sranog miia 174 ienje prema metodu A. Riova 174 ienje krompirom 175 ienje prema metodu G. Sitina 175

ienje krvnih sudova 179 ienje prema metodu K. Niija 179

ienje prema metodu G. Sitina 181 ienje prema metodu N. Semjonove 189 Jaanje sudova i podmlactivanja prema metodu P. Kurenova 189 Tibetski nain ienja sudova 189 ienje ekstraktom od lekovitih trava 190

ienje endokr inog sistema 191 ienje pomou joga vebi 191 ienje titaste lezde 197

ienje zglobova 198 ienje odvarom od lovorovog lia 198 ienje sokom od crne rotkve 198 ienje prema metodu G. Malahova 199 Narodni naini ienja 200 ienje prema metodu G. Sitina 201 ienje pomou joga vebi 202 Sredstvo za masiranje zglobova 203 ienje odvarom od korena suncokreta prema

metodu B.Bolotova 203 Izbacivanje soli pomou lia brusnice 204 ienje pirinom 204 Tibetski metod ienja zglobova i

mokrano-polnog sistema 204 ienje limunovim sokom 204 ienje krompirom 206

ienje eluca i gu terae (pankreasa ) 2 0 7 ienje pomou pranske vode 207 ienje prema metodu O. Jelisejeve 207 Narodni naini ienja 209 ienje guterae prema metodu A. Malovika 209 ienje guterae prema metodu G. Sitina 209 ienje pomou joga vebi 211

ienje od he lmina ta (glista) i p ros t ih m i k r o o r g a n i z a m a - 2 1 6 Osnovni oblici toka toksoplazmoze 216 ienje prema metodu G. Malahova 217 Narodni naini ienja 218

ienje od rad ionukle ida i tekih metala 221 ienje ekstraktom od brezovih gljivica 223 ienje meki nj ama i borom prema metodu Z. SIke 223 Mlena surutka B. Bolotova 224 Surutka B. Bolotova od plodova divljeg kestena 224 ienje ljuskom od jajeta 224 ienje odvarom od semena lana prema

metodu V. Tienka 225

8

ienje ekstraktom od trava prema metodu A. Derjabina 225 ienje koe 226

ienje medom prema metodu N. Semjonove 226 ienje prema metodu S. Knejpa 227 ienje koe lica i vrata prema metodu S. Lensine 227 ienje pomou parnih kupki 237 Narodni naini ienja koe 238 ienje koe od gljivica 239 ienje noktiju od gljivica 239 ienje od bradavica 239 ienje od uljeva 239

ienje organa za disanje 2 4 0 ienje pomou kompresa sa rotkvom 240 ienje borovim mlekom 240 ienje disanjem 240 Disajne vebe za ienje nervnog spleta grla 241 Disajne vebe prema metodu A. Mikulina 241 ienje disanjem prema metodu A. Nikitina i A. Kasina- 241 ienje disanjem sa zvukom ha" 241 ienje pomou joga vebi 242

ienje oiju 2 4 4 ienje onog soiva kod katarakte 244 ienje onog soiva kod one mrene (beone) 244 Ispiranje oiju 244 ienje oiju svetlou Sunca i Meseca 245 Zmirkanje 245 Gimnastika ienja za oi prema metodu N. Semjonove 245 ienje disanjem 246

ienje uiju 2 4 7 ienje uiju prema metodu V. Vostokova 247 ienje srednjeg uha 247 ienje superoksidom vodonika 247

ienje nosa 248 ienje prema metodu G. Malahova 248 ienje kod rinitisa i sinuzitisa 249 ienje pomou joga vebi 249 ienje metodom Neti 249

ienje usne duplje 2 5 0 ienje prema metodu B. Bolotova 250 ienje sisanjem ulja 251 ienje enjakom (belim lukom) 252

ienje jezika 253 ienje zuba 2 5 4

9

ienje zuba pomou etkice za zube 254 ienje pomou praka za zube 254 ienje prema metodu O. Jelisejeve 255

ienje grla 257 Ispiranje grla po V. Ivanenku 257 ienje grla kod hroninog tonzilitisa 257 ienje pomou joga vebi 258

ienje bio energetskih polja 2 5 9 ienje prema metodu G. Malahova 259 ienje polja prema metodu B. Aranovia 260 Odbacivanje negativne energije 261 ienje organizma pomou energetskih polja 262 ienje pomou vatre 262 ienje pomou Sunca 263 ienje od uroka 263 ienje prema metodu 1. Ivanova 263 ienje pomou joga vebi 264

O B O L J E N J A I IENJE ORGANIZMA 266 Adenoidi 266 Akutna respiratorna oboljenja (ARO) 266 Angina 266 Amirija 266 Aritmija srca sa treperenjem pretkomora 267 Artritis 267 Reumatoidni artritis 267 Artroza 268 Ateroskleroza 268 Atrezija unih kanala 268 Bazedova bolest 269 Beona (ona mrena) 269 Bolesti glista, helmintijaze 269 Botkinova bolest 269 Botulizam 269 Bradavice 270 Bronhijalna astma 270 Bronhitis 270 Burzitis 271 Cistitis 271 ir na elucu i dvanaestopalanom crevu 271 miak (hordeolum) 272 Dermatitis 272 Dijabetes 273 Dijateza 273

10

Hemoragina dijateza 273 Dispepsija 273 Ezofagitis 274 Endarteritis obliterans 274 Enteritis 274 Faringitis 275 Furunkuloza 275 Gajmoritis (Maksilarni sinuzitis) 275 Gastritis 276 Giht (kostobolja) 276 Gingivitis 277 Glaukom 277 Gojaznost 277 Grip, influenca 278 Guavost (difuzno-toksina) 278 Hemoroidi 278 Hepatitis 279 Hidronefroza 279 Hipertonina bolest 279 Hipotonija 280 Holangitis 280 Holecistitis 281 Ihtioza riblja kiljut" 281 Infarkt miokarda 281 Insult 282 Iritis 282 Ishemijska bolest srca 282 Ishijas (Iijas) 282 Ishurija (Iurija) 283 Katarakta 283 Klimaks, klimakterini period 283 Kolpitis 283 Konjuktivitis 284 Lamblijaza 284 Laringitis 284 Limfadenitis 284 Limfangitis 285 Litijaza mokranih kanala 285 Litijaza mokranog mehura 285 Litijaza ui (kamen u ui) 286 Meteori zam 286 Nefritis 286 Nekontrolisano mokrenje 287 Osteoartroza (destruktivna) 287

I 1

Pankreatitis 287 Parado ntoza 287 Piodermija, piodermitisi 288 Pluna disajna mana 288 Poliartritis 288 Psorijaza 289 Reumatizam 289 Rinitis 289 Stenokardija, angina pektoris 289 Stomatitis 290 Toksiinfekcija hranom 290 Tonzilitis 291 Trovanje 291 Tuberkuloza 291 Ujedi zmija 292 Upala duice oka 292 Vaginitis, kolpitis 292 Vaskularitis hemoragini, kapilarotoksikoza 292 Vitiligo 292 Vulvitis 293 Zadah iz usta 293 Zadrka mokrae 293 Zatvor 293 Zubobolja 293 uljevi 294

Mali renik termina 295 Spisak literature 301

Otvori knjigu da naui ta su drugi mislili, zatvori knjigu

da sam misli.

Seneka

12 13

Pred nama je jedna neobina knjiga, tako skromna u obimu, a tako zvuna u naslovu - Enciklopedija ienja ovekovog organizma.

italac s pravom oekuje da na samom poetku otkrije ovu enigmu. Nita lake.

U knjizi su sabrana iskustva iz drevne i savremene medicine poznatih naunika, lekara i narodnih lekara koji u prirodi i nainu ivota ljudi pronalaze lekove za mnoge bolesti, ali i mogunost da do duboke starosti ouvaju vedar duh i krepko zdravlje.

U tri poglavlja pod razliitim naslovima: Korisne informacije; Sistemi i naini ienja organizma; Oboljenja i ienja italac moe da sazna kojim postupcima, metodima i nainima je najbolje osloboditi organizam opasnih otrova koje svakodnevno unosimo hranom, vodom za pie, vazduhom koji udiemo.

Pored toga, moe da sazna neto vie o svojoj fizikoj konstituciji, crtama karaktera, energetskim poljima, biolokim i lunarnim ritmovima i njihovom uticaju na organizam za vreme ienja.

Neki opisi ilustrovani su crteima, a u sluajevima gde se opisi naina ienja razliitih delova organizma poklapaju, ukazano je na izvor informacija.

Koliko emo vremena posvetiti svom zdravlju i koji emo metod odabrati da iz organizma izbacimo opasne toksine, zavisi od nas samih.

Knjigu namenjujemo irem krugu italaca, u nadi da e nam svojini predlozima i sugestijama pomoi da neko drugo izdanje bude jo bogatije i sadrajnije.

Mahmut Sehi prevodilac

15

KORISNE INFORMACIJE

GRAA COVEKOVOG TELA

Skelet

Skelet je osnova ovekove figure, on dri i titi njegovo telo. Sastoji se iz 206 kostiju, dopunjenih delovima hrskavice. Hrskavica je vrsto elastino tkivo koje ini vanu dopunu kostima, naroito kada je potrebna kombinacija vrstine i elastinosti. Kosti skeleta, najee cevas-te kosti udova, dejstvuju kao poluge koje upravljaju miiima, obez-bcdujui im na taj nain kretanje. Pojedine kosti slue kao zatita organima koje okruuju, a druge sadre kotanu sr u kojoj se stvaraju crvena krvna zrnca (elije). Kost je ivo tkivo u kome se stare elije neprekidno zamenjuju novim. Da bi kosti bile u dobrom stanju, neophodno je sa hranom uzimati dovoljnu koliinu belanevina, kalcijuma i vitamina, naroito D.

Lobanja i kima (si. 1)

Na dnu lobanje se nalazi otvor kroz koji se kimena modina spaja sa mozgom glave. Kimena modina prolazi kroz kimu koja joj slui kao zatita. Sastoji se iz vie od 30 pojedinanih prljenova.

Simptomi oboljenja. - Medu oboljenjima skeleta ljudi svih uzrasta najrasprostranjeniji su prelomi kostiju i oboljenja zglobova usled ozleda i starosti. Upale i tumori kostiju su retki.

Simptomi oteenja skeleta su: bol, oticanje i upala (crvenilo i temperatura) povredenog dela.

17

Zglobovi (si. 2)

Pojedinane kosti skeleta meusobno se spajaju zglobovima. Postoji nekoliko vrsta zglobova.'

Nepokretni zglobovi su kao avovi lobanje, vrsto spajaju kosti, ne dozvoljavajui im da se pokreu. Delimino pokretni zglobovi (hrska-viavi), na primer u kimi, dozvoljavaju izvesne pokrete. Zglobovi koji se slobodno pokreu, kao oni u ramenu, obezbeduju dobru pokretljivost u nekoliko ravni.

Zglobovi u obliku oraha (si. 2a), kao i karlino-bedreni i rameni, imaju maksimalni raspon pokreta. Vrh bedrene kosti je skoro loptast i uglavljen je u polukruno udubljenje u karlici. Ti zglobovi su graeni po principu loptastog arnira (arke), to omoguava kretanje u bilo kom smeru.

Zglobovi u obliku sedla (si. 2b) omoguavaju kretanje u obe strane i napred-nazad. Takav zglob smeten je u osnovi palca ruke i bez njega je teko hvatati velike i male predmete. Kada ne bi bilo takvih pokreta palca ruke, aka ruke podseala bi na nezgrapna kleta.

Klasifikacija zglobova dala u ovom tekstu je veoma iiproSeua.

19

Zglobovi u obliku ekrka (si. 2c) smeteni su na prstima ruku, nogu, u laktovima i kolenima i dozvoljavaju kretanje samo u jednom smeru. Krajevi kostiju u takvom zglobu potopljeni su u tenost za podmazivanje i privreni vrstim vlaknastim vezama.

Klizni zglobovi (si. 2d). Kosti glenja (zapea) ruku povezane su tim zglobovima, koji se pokreu u obe strane i napred-nazad, slino zglobovima u obliku sedla, ali je zapremina njihovog kretanja manja. Sa uzrastom pokreti u kliznim zglobovima postaju sve sporiji i sve otean ij i.

Simptomi oboljenja. - U simptome oboljenja spadaju: bol, oticanje i teka pokretljivost. Osteoartritis, prouzrokovan habanjem i starenjem zglobova, obino povreduje zglobove vrata, ruku, bedara i kolena. Reumatoidni artritis povreduje (oteuje) vezivno tkivo oko zglobova, to prouzrokuje njihovu teku pokretljivost i krivljenje.

Miici (si. 3, 4 i 5).

Telo i unutranji organi pokreu se pomou miia - mekog tkiva sastavljenog iz vlakana koja se skupljaju i oputaju izazivajui time kretanje. Postoje dve vrste miia: slobodni (poprenoprugasti, M), koji pokreu samo telo, i spontani (glatki) miii, koji vre kretanje unutar organizma (na primer, ritmine kontrakcije probavnog trakta, koje kroz njega guraju hranu).

Kada se ovek bavi fizikim radom miii jaaju, a pri redovnom treniranju obino su u dobrom stanju. Energine vebe poveavaju zapreminu miia i poboljavaju njihov krvotok, tj. poveavaju sposobnost za jo vea radna naprezanja. I obrnuto, nerad moe prouzrokovati atrofiju i slabost miia.

Kako rade miii Miii su motori organizma. Oni ine skoro polovinu mase tela i pretvaraju hemijsku energiju u snagu koja se preko tetiva prenosi na kosti i zglobove. Veina miia obino radi po grupama, u kojima se skupljanje jednog miia proprauje oputanjem drugog. Pri skupljanju mii se skrauje po duini za 4 0 % i pribliava taku svog privrenja dvema razliitim kostima. Veina slobodnih miia je privrena na dve ili vie kostiju koje su blizu jedna drugoj, esto pomou fibroznih (vlaknastih) tetiva. Kada se mii skuplja, pomera se kost za koju je on privren. Na taj nain, svako kretanje je posledica vue, a ne udarca (podsticaja, impulsa).

Simptomi oboljenja. - Traumatske ozleele miia obino prati bol i stvrdnjavanje, a ponekad upala i oticanje. Slabost i bolovi u miiima mogu nastati i usled virusne infekcije.

20 21

22 23

Srce i krvotok (si. 6 i 7)

Srce (si. 6) je miina pumpa sa etiri komore, za koje su spojeni krupni (veliki) krvni sudovi koji raznose krv prema elom organizmu i obrnuto od njega prema srcu. Po ritmu kojim srce stee komore, primoravajui ih da se ire i skupljaju, krv tee u odgovarajuem smeru.

Krv dostavlja kiseonik, i hranljive materije do svih organa i od njih odnosi produkte razmene. Ona cirkulie po arterijama koje nose krv obogaenu kiseonikom, i po venama koje vraaju upotrebljenu" krv prema srcu.

Za normalno funkcionisanje svakog organa potreban je dobar krvotok, to zavisi ne samo od radne sposobnosti sranih miia, nego i od toga kojom lakoom krv tee po arterijama.

Sistem organa za krvotok radi neprekidno ukoliko krvni sudovi nisu zapueni, na primer, talozima masti ili ugrucima krvi. Vano je istai da pritisak u sistemu organa za cirkulaciju ne prelazi odreen nivo. Visok krvni pritisak (hipertenzija) moe da oteti krvne sudove ili da povea rizik od njihove zapuenosti.

Sistem krvotoka (si. 7) obezbeuje svaki organ krvlju. Njegova osnova je srce. Arterije odnose krv od srca, a vene je vraaju prema srcu.

Sistem organa za disanje (si. 8)

Disanje je proces udisanja i izdi sanja vazduha koji omoguava da krv apsorbuje kiseonik neophodan za stvaranje energije, i da izdvaja konane produkte razmene materija - ugljen-clioksid i vodu. U disanju

24

uestvuju grudni ko, dijafragma (miini listi izmeu grudne i trbune duplje), plua i disajni putevi (bronhije i bronhiole), kroz koje vazduh ulazi i izlazi. Vazduh se udie kroz nos i usta i sputa se u plua kroz traheje i kroz cevi kao drvo razgranate - bronhije i bronhiole. Normalna funkcija sistema organa za disanje moe se naruiti prilikom infekcija ili u sluajevima kada je ovek izloen viestrukom dejstvu duvanskog dima, zagaene atmosfere i izduvnih gasova. Puai i oni koji ive na prostoru sa jako zagaenim vazduhom, esto oboljevaju od hroninog bronhitisa (upale sluzokoe disajnih puteva).

Kako diemo. - Pre dospevanja u plua, vazduh koji udiemo se zagreva prolaskom kroz nosne upljine i traheju. Osim toga, fine dlaice u nosnim kanalima iste vazduh od stranih estica, koje mogu da dospeju u plua. Pri udisaju dijafragma u obliku kupole postaje pljo-snata. Istovremeno skupljaju se miii izmeu rebara koji vuku grudni ko nagore i u stranu. Ti pokreti poveavaju obim grudne duplje i samim tim oslobaaju plua i omoguavaju usisavanje vazduha. Pri izdisaju grudni miii i dijafragma se oputaju i vazduh izlazi napolje.

Kako kiseonik dospeva u krv. Plua podseaju na sunder, poto se sastoje iz miliona siunih vazdunih vreica koje se zovu alveole. Tanki omota tih vreica sastoji se iz siunih krvnih sudova (kapilara) u kojima se odvija vana razmena kiseonika i ugljen-dioksida. U alveolama krv neposredno dolazi u dodir sa vazduhom koji se udie; pri tome kiseonik dospeva u krvotok, a ugljen-dioksid iz krvotoka izlazi i izdie se.

Simptomi oboljenja. Poremeaji sistema organa za disanje najee su prouzrokovani infekcijom koja prouzrokuje upale disajnih puteva ili samog plunog tkiva. Ta oboljenja mogu biti propraena bolom u grudima ili u grlu. Najrasprostranjeniji simptom je kaalj, koji se javlja pri stvaranju suvine sluzi u isajnim putevima. Teak poremeaj disajnog sistema izaziva alergiju (astmu).

Mozak i nervni sistem (si. 9)

Centralni i periferni nervni sistem obezbeuje istovremenu kontrolu svesne aktivnosti organizma (miljenja i kretanja) i izvravanje njegovih spontanih funkcija (disanje i probava hrane). Periferni nervi nam takoe omoguavaju da odredimo razliite oseaje, na primer bol i temperaturu. Nervni sistem ima potrebu za neprekidnim snabdevanjem krvlju obogaenom kiseonikom. Prekid krvotoka u bilo kom delu mozga najei je uzrok poremeaja njegovih funkcija.

elije mozga nepovratno se oteuju ukoliko se prekine njihovo snabdevanje krvlju due od dva minuta. 2 Zbog toga profilaksa pore-

U savremenoj klinikoj praksi smatra se da elije mozga stradaju za oko 4 - 5 minuta.

25

Slika 9 - Mozak

menja krvotoka ima ivotno vaan znaaj. Naprsnue ili zapuenje sudova mozga moe imali teke posledice, ak i potpunu invalidnost.

Oteenje mozga i nervnog sistema moe, takoe, biti prouzrokovano traumom, infekcijom, obnavljanjem tkiva, tumorima i oboljenjima nepoznate etiologije. Neka oboljenja nastaju pri naruavanju elektrine aktivnosti mozga ili biohemijskih procesa koji se odvijaju u njemu.

Mozuk (si. 10). Coveji mozak je dobro zatien vrstom kutijom koju formiraju kosti lobanje. Mozak se sastoji iz vie miliona nervnih elija (neurona) i nervnih kanala, koji stvaraju beskonanu raznolikost unutranjih veza od kojih zavise umne i stvaralake sposobnosti linosti. Mozak je najsloeniji organ ovejeg organizma i mnoge osobenosti njegove grade i funkcije jo nisu potpuno proueni. Odreeni delovi mozga kontroliu razne funkcije organizma. Dve modane polusfere, mali mozak i modano stablo, koji ine skoro 90% tkiva mozga, upravljaju svesnim miljenjem i kretanjem i vre analizu signala dobijenih od ulnih organa. Podsvesne aktivnosti (koordinacija pokreta i ravnotee) reguliu se u malom mozgu. Modano stablo spaja mozak sa kimenom modinom; u stablu se nalaze nervni centri koji kontroliu automatske" funkcije neophodne za ivot (disanje i kucanje srca).

Nervni sistem (si. 1 1). - Mozak, zajedno sa nervnim kanalima kimene modine obrazuje centralni nervni sistem, u kome kimena modina slui kao spona izmeu mozga i celog organizma. Motorni putevi (kanali) kimene modine sprovode signale koji se sputaju iz mozga glave prema svim organima, dok istovremeno uzlazni signali od

26 27

koe i drugih ulnih organa idu prema mozgu glave ulnim putevima (kanalima). Mrea perifernih nerava povezuje centralni nervni sistem sa itavim organizmom i svesno upravlja miiima i spontano kontrolic funkcije raznih organa.

Kimena modina (si. 12). - Kimena modina se sastoji iz niza snopova nervnih vlakana, koja prenose informacije prema mozgu glave i od njega. U perifernom nervnom sistemu, pomou kojeg se upravlja svesnim i podsvesnim (spontanim) aktivnostima, spaja se vie od 3 1 par nerava sa kimenom modinom, a 12 pari nerava povezuje kimenu modinu sa mozgom.

Simptomi oboljenja. - Simptomi oteenja nervnog sistema zavise od toga koji je deo zahvaen boleu, a mogu se ispoljavati kao bol, gubitak osetljivosti i slabost. Oteenje modine, pored psihikih poremeaja, moe biti praeno simptomima kao to su glavobolja, pos-panost, pomraenje uma ili halucinacije.

ulni organi (si. 13, 14 i 15).

Pomou tih organa dobijamo predstavu o sredini koja nas okruuje. Pet posebnih sistema reaguju narazliite nadraaje: oi omoguavaju da se njima prima vidna informacija; ui hvataju (love) zvukove oscilacija i uestvuju u regulisanju ravnotee; nos i jezik odreuju mirise i ukuse, a osetljivi nervni zavreci na koi omoguavaju da oseamo dodire (ulo pipanja), promene temperature i bol.

Oi. Organ vida su oi. Kod embriona se razvijaju iz dva pupoljka", koja se stvaraju u mozgu glave. Uobliena slika alje se u mozak u vidu nervnih signala, gde se oni deifruju i stvaraju vidni opaaj (percepciju). Oi se usmeravaju prema objektu posmatranja pomou est posebnih miia koji pokreu oi na razne strane. Otrina vida zavisi od

28

refrakcije ili sposobnosti onog soiva i ronjae da prelamaju svetlost. Zraci svetlosti, koji padaju u oi, fokusiraju se na mrenjai na kojoj se formira slika.

Ui (si. 13). - Uho, koje se sastoji iz spoljanjeg, srednjeg i unutranjeg dela, ini ne samo organ sluha, ve odreuje i poloaj tela i ravnoteu. Spoljanje uho je usna koljka, koja titi sluni kanal od povreda. Radi zatite od stranih estica u slunom kanalu postoje dlaice i posebne lezde koje lue usnu mast. U srednjem uhu nalaze se tri najmanje kosti u organizmu: eki, nakovanj i stremen, koji povezuju bubnu opnu sa unutranjim uhom, u kome se nalazi pu - organ sluha. Oscilacije bubne opne pretvaraju se u nervne impulse koje mozak prima kao zvuk.

Usna koljka ne samo da titi uho od povreda, ve dejstvuje i kao prijemni ureaj koji usmerava zvune oscilacije prema bubnoj opni.

v i * . . . .

ulo mirisa (si. 14). - Mirisi se raspoznaju pomou mirisnih nerava koji podseaju na dlaice, i koji se nalaze u gornjem del u nosne upljine. Oni primaju i analiziraju molekule vazduha koji udiemo. ulo mirisa se moe poremetiti prilikom puenja ili se privremeno pogorava pri prehladama ili alergijskim oboljenjima. Trajni gubitak ula mirisa moe da nastupi usled povrede nerva (na primer, pri traumi lobanje) ili kao rezultat oteenja tog dela mozga koji analizira mirise.

Nosni kanali su povezani sa tri para sinusa (upljina lobanje kroz koju prolazi vazduh). Osetljivi zavreci mirisnih nerava, koji podseaju na dlaice, istureni su u upljini nosa. Oni hvataju i odreuju mirise u vazduhu i prenose informaciju mirisnim glavicama koje su direktno povezane sa mozgom.

Ukus. - Glavni receptori ukusa su pupoljci (bubuljice) za ukus, koji se nalaze u ispupenim sisicama (papilama, MS) na gornjoj povrini jezika. Oni mogu da razlikuju samo etiri osnovna ukusa: sladak, kiseo, slan i gorak. Pupoljci za ukus, koji odreuju svaki od tih oseaja, razmeteni su na odreenim delovima jezika. Ukus je tesno povezan sa ulom mirisa, to nam pomae da primamo najraznovrsnije mirise

29

Slika 15 Grada jeziku

(arome). Gubitak ula mirisa obiuo slabi oseaj ukusa. Takvo dejstvo imaju i neki lekovi, a ponekad i nedostatak cinka u organizmu.

Jezik (si. 15). - U raznim delovima jezika odreuju se specifini oseaj i ukusa: u zadnjem delu gorak, sa strane - kiseo, u prednjem deki slan i na vrhu jezika - sladak.

ulo pipanju. - Pod pipanjem se podrazumevaju s v i oseaji na koi koji se prenose preko nerava od osetljivih nervnih zavretaka, razmetenih na koi. Razliite vrste receptom opredeljuju raznovrsne oseaje. Broj receptom varira od jednog do drugog dela tela. Tako se na vrhovima prstiju i oko usta nalazi mnogo nervnih zavretaka, dok ih istovremeno na koi srednjeg dela leda ima vrlo malo. ulo pipanja moe se pogorati pri lokalnoj traumatskoj povredi konih receptom ili usled oboljenja koja oteuju nervna vlakna, periferni nervni sistem i/ili veliki mozak.

ulo pipanja povezano je specifinim receptorima koji se nalaze u sloju koe na razliitoj dubini. Slobodni nervni zavreci reaguju na dodir, neznatno poveanje temperature i hladnou. Pojedini zatvoreni nervni zavreci trenutno reaguju na pritisak, drugi na vibraciju i rastezanje. Termoreceptori reaguju na oseaj toplote i hladnoe i prenose u hipotalamusni deo mozga signale o potrebi regulisanja temperature tela.

Simptomi oboljenja. Osnovni simptom poremeaja bilo kojeg ulnog organa je delimini ili potpuni gubitak osetlj i vosti. U zavisnosti od toga koji je ulni organ oteen, moe se javiti bol ili drugi simptomi bolesti.

Sistem organa za probavu hrane (si. 16 i 17)

itav niz organa koji uestvuju u probavi hrane naziva se jednim imenom probavili trakt. Probavni trakt ini cev koja se protee od usta

30

Slika 16 Poetak sistema organa za varenje

do mara. U njoj se probavlja (vari) hrana, a ugljene hidrate, masti, belanevine, soli i vitamine koji se nalaze u hrani organizam asimiluje.

Usta (si. 16). - Probava hrane poinje u usnoj upljini. Dok va-emo hranu fermenti koji se sadre u pljuvaci razlazu odreene ugljene hidrate. Jezik i miii grkljana potom guraju smeu hrane i pljuvake, koja se naziva grudvom u jednjak i ona se sputa u eludac.

eludac i dvanaestopalano crevo. - Hrana moe da ostane u elucu nekoliko asova. Ona se tu mea i delimino vari pomou kiseline i fermenata do polutenog stanja (koje se naziva himusom), posle ega dospeva u dvanaestopalano crevo. U dvanaestopalanom crevu hiraus se podvrgava razlaganju usled dejstva probavnih sokova jetre i guterae (pankreasa).

Tanko crevo. - U tankom crevu proces probave hrane prelazi u zavrni stadijum, u kome se hranljive materije raspadaju do hemijskih jedinjenja koja su dovoljno mala da mogu proi kroz zidove creva u mreu krvnih i limfnih sudova.

Debelo crevo. - N e s v a r e n a hrana u itkom stanju dospeva iz tankog creva u debelo crevo, gde se vei deo vode asimiluje u organizam. Preostale pol utvrde estice hrane sputaju se nadole u pravo crevo, gde se zadravaju sve dok se u vidu ekskrementa ne izbace kroz mar.

Simptomi oboljenja. Omota creva se obnavlja svakih 24 sata, zbog ega je on sposoban da izdri dejstvo najraznovrsnijih materija sa kojima je svakodnevno u dodiru. I pored toga sistem organa za probavu hrane brzo reaguje na jake nadraivae (na primer, na pokvarenu hranu) povraanjem ili nervozom eluca.

31

Jetru

Jetra je najvei neparni organ u naem organizmu. On ima tamnu crvenobraon boju i nalazi se u desnom gornjem uglu trbune duplje iza donjih rebara. Hranljive materije, koje se izvlae iz hrane u probavnom traktu, usmeravaju se preko vratne vene direktno u jetru. Jetra ima ivotno vanu ulogu pri regulisanju sastava krvi i osnovnih biohe-mijskih procesa u organizmu. U njene funkcije spadaju: razaranje eritrocita koji izumiru, a koji sadre crveni pigment krvi hemoglobin; stvaranje i uvanje belanevina, kao i regulisanje razmene belanevina i njenih sporednih (nuz) produkata. Druge vane funkcije za odravanje ivota su uvanje eera i masti u jetri, neutralizacija toksinih materija za organizam, razlaganje tekova, luenje ui (tenosti, koja dospeva u dvanaestopalano crevo, gde potpomae razlaganje masti), kao i stvaranje i uvanje komponenata eritrocita.

Simptomi oboljenja. - Simptomi koji ukazuju na to da je funkcija jetre naruena mogu biti gubitak apetita, anemija, munina, povraanje i mravljenje, kao i neprijatni oseaji u stomaku i poremeaj probave hrane. Pri znatnom razaranju tkiva jetre moe se javiti utica, nagomilavanje tenosti u trbunoj duplji i oticanje nogu; kod bolesnika moe doi do konfuzije svesti sa prostornom i privremenom dezorjentacijom.

Sistem organa za luenje mokrae (si. 18)

Sistem organa za luenje mokrae filtrira krv i izluuje tene otpade iz organizma. U sistem organa za luenje mokrae spadaju: dva bubrega, dva mokrana kanala, mokrani mehur i kanal za isputanje mokrae (uretra) kroz koji mokraa izlazi napolje. Duina metre kod mukaraca je oko 25 cent imetara, i kroz nju pored mokrae izlazi sperma. Kod ena je uretra mnogo kraa (priblino 2,5 centimmetra) i nalazi se neposredno iznad organa za razmnoavanje. Zbog takve blizine metre u odnosu na vaginu i mar mokrani kanali kod ena su podloniji infekciji.

Kako funkcionie sistem organa za luenje mokrae. - Bubrezi neprekidno filtriraju krv i iste je od ljake. Filtrirana tenost dospeva u centralne delove bubrega, gde je odreene hemijske materije asimiluju ponovo u organizam (reasorbuju se), s tim da odre unutranju stabilnost kiselina, soli i vode. Preostala tenost je mokraa koja otie

3 Prema Medicinskoj enciklopediji", izdanje Svjetlost", Sarajevo, 1990. duina metre kod muSkarca je 16 centimetara - primedlui prevodioca.

4 Prema navedenoj enciklopediji duina uretre kod ena je 4 centimetra primedba prevodioca.

33

Slika IS Sistem organa za luenje mokrae

kroz mokrane kanale u mokrani mehur. On se odrava u zatvorenom stanju pomou prstenastog miia (sfinktera), a otvara se samo povremeno da bi kroz uretru izbacio mokrau.

Kako bubrezi filtriraju krv. - Bubrezi sadre milione filtriraj uib elemenata (nefrora) 5, u koje ulaze klupad (glomeruli)" iz krvnih kapilara koji se snabdevaju krvlju iz bubrene arterije. Svaki glomerul okruen je Baumanovom kapsulom u vidu aice koja je spojena sa kanaliem (tubulusom) 7 . U kapsuli se filtrira krv. Filtrirana krv se potom zgunjava i stvara se mala koliina mokrae koja dospeva u mokrani mehur.

Simptomi oboljenja. - Do poremeaja sistema organa za luenje mokrae dolazi veoma esto i u veini sluajeva usled infekcije koja prouzrokuje upalu unutranjeg i spoIjnog mokranog mehura. Infekcija u organizam obino dospeva kroz uretru. Oteano mokrenje ili smanjena koliina mokrae moe biti simptom veoma ozbiljnog oboljenja - zapuenja. Bolovi pri mokrenju ili luenja iz uretre mogu biti prouzrokovani venerinom boleu.

5 Primedba prevodioca. 6 Isto. 7 lslo.

34

Limfni sistem (si. 19)

Limfni sistem se sastoji iz limfnih vorova koji se uglavnom nalaze na vratu, ispod pazuha i na preponama (slabinama), i malih sudova koji ih povezuju. U limfnim vorovima se stvaraju limfociti - bela kivna zrnca i antitela koji tite organizam od infekcije. Limfni vorovi i slezina pohvataju sve bolesne mikrobe koji prolaze kroz limfne sudove, i samim tim, spreavaju rasprostiranje infekcije ne dozvoljavajui joj da prodre do po ivot vanih organa. Ako infekcija prodre u organizam, potkoni limfni vorovi esto primetno oteknu, a ponekad postaju i bolni. Limfni sistem ima jo jednu vanu osob inu-on prenosi hranljive materije i kiseonik do svake elije u organizmu. 8

Slezina. Slezina nije nita drugo do veliki limfni vor. Ona uestuje u razmeni gvozda i deponovanju, stvaranju i razaranju elija krvi. Kada eritrociti stare ili postaju loeg kvaliteta, slezina pomae jetri da ih iz krvotoka filtrira. Pored toga, u slezini se stvaraju elije koje pomau unitavanje stranih bakterija u organizmu.

Simptomi oboljenja. U veini sluajeva oteklina ispod koe na mestima gde se nalaze limfni vorovi ukazuje na to, da limfni sistem radi normalno i da na organizam titi od infekcija. Ipak, to ponekad moe da ukae i na razvoj tekog oboljenja.

8 Kiseoniko-transportna funkcija liinfe je neznatna, poto se u njoj moe nai samo fiziki rastvoren kiseonik.

35

Endokrini sistem (si. 20)

Endokrine lezde stvaraju hormone koji se krvlju raznose po elom organizmu. Hormoni reguliu tok biohemijskih procesa u organizmu, njegovu reakciju na glad, stres, infekciju i bolest i poveavaju njegovu radnu sposobnost.

Hipofiza. Ovaj organ veliine zrna kikirikija nalazi se u osnovi mozga glave. Najvanija funkcija hipofize je stimulacija i koordinacija rada drugih endokrinih lezda, koje su usmerene na to da same stvaraju hormone. Hipofiza takode lui hormon rasta i hormone koji kontroliu koliinu mokrae i kontrakcije materice za vreme poroaja, a utie i na

36

aktivnost drugih endokrinih lezda, kao to su titasta lezda, nadbubrene lezde, jajnici i monice (testikuli).

titasta lezda. - Ta lezda, smetena na prednjoj povrini vrata, neposredno ispod jabuice, stvara hormone koji upravljaju metabolizmom (stvaranjem energije iz hranljivih materija) i reguliu temperaturu tela.

Paratitaste lezde. - Te etiri lezde se nalaze na titastoj lezdi. Hormoni , koje one lue, kontroliu sadiaj kalcij uma i fosfora u organizmu, neophodnog za normalan rad kostiju, nerava i miia.

Nadbubrene lezde. - Nadbubrene lezde lee neposredno na bubrezima. Svaka od njih se sastoji iz dva sloja - kore i sri, ije su funkcije razliite. U sloju kore stvaraju se steroidni hormoni, koji uestvuju u regulisanju sadraja eera, soli i vode u organizmu. Oni takoe odreuju karakter i raspodelu dlaka na tein. Iz sloja sri lui se adrenalin i noradrenalin, koji pri uzbuenosti, fizikom i/ili umnom optereenju poveavaju dotok krvi u miie, srce i plua.

Guteraa (pankreas). - Guteraa se nalazi u dubini stomaka, iza eluca. Ona stvara fermente koji dospevaju u dvanaestopalano crevo i uestvuju u procesu probave hrane, a takoe lui hormone insulin i glukagon, koji imaju vanu ulogu pri regulisanju sadraja glukoze u krvi. Glukoza je glavni izvor energije za elije itavog organizma, a insulin pomae elijama da j e asimiluju.

Jajnici. - To su dve endokrine lezde u kojima se stvaraju polni hormoni i jajne elije (ovule).' Sve jajne elije, kojih ima oko 400 000, nalaze se u jajnicima ene od samog njenog roenja. Po obliku jajnici lie na bobove, njihova debljina nije vea od 1 centimetra. Materini kanali (grli, endocerviks) spojeni su sa jajnicima tako da posle saz-revanja jajna elija lako pada unutar kanala.

Monice (testikuli). - Monice se kod mukaraca nalaze u konoj kesici koja se naziva monica. Testosteron - muki hormon koji one lue - odgovoran je za nastajanje po I nog sazrevanja i razvoj dru-gostepenih polnih simptoma, kao to su nizak glas, telesna konstrukcija i karakter rasta kose.

Simptomi oboljenja. Kada se sadraj odreenog hormona u krvi povea ili smanji, u organizmu obino nastaju poremeaji, koji su

9 Primedba prevodioca. 10 Islo.

37

propraeni promenama biohemijskih procesa. Karakter poremeaja i njegovi simptomi zavise od konkretnog hormona, ija je produkcija izmenjena. Na primer, ako je prestalo luenje hormona insulina, dolazi do najrasprostranjenijeg endokrinog oboljenja - dijabetesa. Sa pro-raenom sadraja hormona vezane su i prirodne fizike promene naeg organizma za vreme polnog sazrevanja.

38

TIPOVI I OSOBINE OVEJEG KARAKTERA

Karakter je celokupnost individualnih osobina oveka koje se ispoljavaju u karakteristikama njegovog ponaanja prema sebi i u odnosu na okolinu. Svi karakteri se dele na etiri tipa - temperamenta. Takvu gradaciju predloio je jo Hipokrat, jedan od najpoznatijih i najznaajnijih lekara starih Grka. On je odredio da ovek u zavisnosti od svojih psihikih osobina moe biti kolerik, sangvinik, flegmatik i melanholik.

Kolerik (od grke rei c/iole - u) - ovek koji trenutno reaguje na sve oko sebe, sa jakim oseanjima koja brzo nastaju i ispoljavaju se u njegovom govoru, gestovima, mimici. Kolerici su sujetni, napraiti i dugo pamte uvredu. Za njih su karakteristini nagli pokreti. Najbolji lek za ovu vrstu ljudi je stalno kretanje.

Sangvinik (od latinske rei sanguis - krv, ivotna snaga) - ovek koji se brzo uzbuuje, ije emocije smenjuju jedna drugu, lako se vreda, ali isto tako trenutno moe da zaboravi uvrede. Podloan je uticaju tueg miljenja.

Melanholik (od grke rei melos ili melanos chule crna u) ovek koji je sklon depresijama, melanholiji, potitenosti. Osetljivje, ali svoja oseanja retko ispoljava svojom spoljanjou. Pokreti melan-holika su odmereni i donekle usporeni.

Flegmatik (od grke rei phlegma - sluz) - ovek sa mirnom reakcijom na bilo kakva ispoljavanja emocija. Spor je u razmiljanju i pokretima, na dogaaje ne reaguje ili reaguje ogranieno.

Temperamentima ljudi u izvesnom stepenu odgovara individualna konstitucija (vidi Individualna konstitucija oveka).

Karakterne osobine imaju ogroman uticaj na nae psihiko stanje koje, sa svoje strane, prouzrokuje ove ili one fizike promene kod oveka.

U pozitivne karakterne osobine spadaju ivotna radost, dobrota, sposobnost pratanja uvreda i priguivanje gneva (mrnje, razdrae-nosti), altruizam (ljubav prema blinjima, nesebinost), radna sposobnost, samostalnost i samozadovoljstvo, umerenost u jelu i piu, vera u Boga i vera u dobro zaee oveka, umerena tedljivost, gostoprimstvo, razumna hrabrost, ispoljavanje snage volje, inicijativnost, tenja za sticanjem novih znanja.

II Primudba prevodioca.

39

Negativnim osobinama smatraju se surovost (grubost), pohlepnost i sebinost (tvrdiluk), osvetoljubivost, zloba, egoizam, lenjost, zame-ranje, ispoljavanje gneva, mizantropija, neumerenost u jelu, pohota, samoponiavanje, rasipnitvo, bezvoljnost, ravnodunost, bezbonost, bezinicijativnost, odsustvo tenje za sticanjem novih znanja. Od karakternih osobina oveka neretko zavisi njegovo zdravlje. Negativne osobine vode ga ravim postupcima, prema nezdravom nainu ivota i nepravilnom odnosu prema drugim ljudima i prirodi. Pozitivne osobine, obrnuto, povoljno utiu na njegovo psihiko i fiziko zdravlje. Oslobaanje od negativnih i sticanje pozitivnih karakternih osobina isti telo i bioenergetska polja oveka.

Karakterne osobine kao to su: strpljenje, snaga volje, tenja ka usavravanju zdravlja pomau da odaberemo pravilan metod za ienje i leenje organizma i da se tog metoda pridravamo do pojave pozitivnog rezultata. Za vreme terapije ienja organizma ne treba gubiti prisebnost, nego do kraja potovati odreen tretman leenja.

Kada se organizam fiziki oisti, poboljava se na karakter, to jest j edno ienje vue za sobom drugo, a procesi postaju meusobno povratni.

40

INDIVIDUALNA KONSTITUCIJA OVEKA

Prema Ajurvedi - najdrevnijem sistemu leenja, koje nam dolazi iz Indije - ovekove spoljanje manifestacije zasnivaju se na tri naela koja se nazivaju doe (tri doe). U daljem tekstu navedene su karakteristike svakog od tih naela i ukazano na njihovu ulogu u ovekovoj aktivnosti.

Trima doama - vata, pitta i kapha - u literaturi najee odgovaraju principi vetra, ui i sluzi, koji su pozajmljeni iz tibetske medicine. Ako ti principi dejstvuju kao zatitna barijera, i ako izmeu njih nastane nesklad javljaju se simptomi bolesti. Tri doe su odgovorne za formiranje prirodnih potreba i individualnih sklonosti oveka.

Obino se izdvaja sedam osnovnih tipova ljudske konstitucije: vata, pitta, kapha, vata-pitta, pitta-kapha, vata-kapha, vata-pitta-kapha.

Vata (vetar)

Ljudi konstitucije vata fiziki su nedovoljno razvijeni, suvonjavi, pogrbljeni, sa izraenim venama i tetivama. Koa im je suva, gruba, sa mnotvom mladea. Rastom mogu biti veoma visoki, ali i vrlo niski. Kosa im je retka, kovrdava, obrve tanke, oi male upale, sa mutnim beonjaama. Nokti su im grubi, a ruke esto hladne. Vole vrua jela i napitke, slano, zapapreno, kiselo i slatko. Ne znoje se mnogo. Ispo-ljavaju sklonost ka zatvorima i zadrci mokrae. Neotporni su na hladnou.

To su stvaralaki ljudi, koji vole pesmu, humor, brzo primaju i pravilno tumae informaciju, ali imaju kratko pamenje. Psihiki su neuravnoteeni i neodluni, bez snane volje. Najee su siromani, jer smatraju da novac ne treba tedeti. im ga dobiju, odmah ga troe.

Kod ljudi sa konstitucijom vata voda u organizmu se ne zadrava dugo zbog ega je ienje pomou vode kod njih veoma uspeno. Njima je potrebno da to ee primenjuju vrue hidroterapije, da piju odvare i na taj nain zasite organizam toplotom i vodom. Ovo je potrebno zbog toga da se u organizmu ne bi stvarali tvrda ljaka i kamenje i da se ne bi taloili so i pesak. Ljudi te konstitucije treba da se

41

klistiraju vruom vodom, vodeno-limunskim rastvorom ili jabukovim siretom.

Za njih su, takoe, korisne uljne masae i parna kupatila. Posebnu panju treba da poklone ienju zglobova. Za ljude tipa vata preterano naprezanje je tetno. Za dobro funkcionisanje neophodan im je potpun noni odmor. Zimi esto pate od prehlada, pa zbog toga moraju pro-filaktiki da iste i nos i grlo.

Pitta (u)

Miii ljudi konstitucije pitta su umereno razvijeni. Rast im je srednji, telesna graa graciozna (elegantna). Kosti nisu izraene. Koa im je meka, svetla, i teko crni, ruke su tople, nokti plastini. Oi su im vlane, a oni kapci crvenkasti. Vrh nosa im ponekad pocrveni. Takvi ljudi s mukom podnose vruinu. Kod njih je razmena materija aktivna, apetit im je dobar, creva im odlino rade. Ljudi konstitucije pitta obino mnogo jedu i piju. Prednost daju gorkom, slatkom, oporom i prohladnom. Sa psiholoke take gledita ti ljudi su sujetni (oholi), otroumni, astoljubivi i vole da budu lideri (vode). Materijalni procvat za njih nije problem. Svoja preimustva rado demonstriraju drugima.

Kod ljudi konstitucije pitta esto se stvara uno kamenje. Zbog toga moraju da piju vodu i sokove vie nego drugi ljudi, da iste jetru i da vei deo vremena provode na vazduhu. Za klistiranje mogu da upotrebljavaju vodu sa limunom, jabukovo sirce, vruu vodu ili topao urin. Ljudi konstitucije pitta ne bi trebalo da iste organizam leti kada su dani vreli nego ujesen i zimi kada su dani prohladni (hladni), jer je to korisnije za njihovo zdravlje.

Kapha (siuz)

Ljudi konstitucije kapha esto imaju problema sa vikom kilograma. Njihovo teloje mesnato i mlitavo, a muskulatura dobi a. Koa im je meka, svetla i blistava. Ruke prohladne i vlane. Kosa gusta, meka kao paperje i talasasta. Oi su im duboko uvuene, beonjae bele i velike. Oni kapci im skoro nikada nisu crveni. Takvi ljudi imaju dobar apetit, vole ljutu, gorku i oporu hranu. Probavne funkcije su im usporene. Vole toplotu: parna kupatila, saune, tople kupke i loe podnose hladno kiovito vreme. Prema sportu su ravnoduni, rade gledaju spor-tiste na ekranu. Budui da su dosta ekonomini, mogu biti imuni. Oseajni su, meki, brzo prataju uvrede, mirni (spokojni), izbegavaju svae i konflikte, i vole kompromise. Informacije primaju usporeno, ali kada ih jednom usvoje, ne zaboravljaju ih gotovo nikada.

42

Kod ljudi konstitucije kapha esto dolazi do zastoja sluzi u predelu glave i grudi. Oni treba da iste organizam od ljake gladovanjem, inhalacijom ili parnim kupatilom (saunom). Mogu da se klistiraju i ukuvanim urinom. Za ljude konstitucije kapha veoma je korisno trljanje tela vodom, ispiranje nosa hladnom vodom i bavljenje sportom. Najbolje je da organizam iste u prolee i leti, kada je toplo.

Kod tipova meSovite konstitucije ispoljavaju se razliite pozitivne osobine i nedostaci tih individualnih konstitucija koje su sjedinjene u j ednom oveku. Najsavrenijom se smatra konstitucija vata-pitta-ka-pha, j e r su u njoj ivotni principi uravnoteeni. Ljudi te konstitucije su mirni, harmonini, bliski prirodi, sposobni da primaju energiju iz Kos-mosa i obino su dugoveni.

Ljudi kod kojih su individualne konstitucije izmeane treba briljivo da izue svoj organizamn kako bi pravilno odabrali metode ienja i kako ne bi sebi naneli tetu.

43

ENERGETSKA TELA OVEKA

Prema metafizikim shvatanjima, ovek ima ne samo vrsto, fiziko, telo nego i est finih, ili energetskih, tela koja se ne mogu percipirati ovekovim ulnim organima. Ona se ne mogu videti, uti, fiksirati pipanjem itd., a igraju veoma vanu ulogu u ivotnoj aktivnosti svakog ovejeg organizma. Njihova istoa utie na ovekovo zdravlje.

Fiziko telo. - Naa utroba, koni omota je pravo, fiziko telo. Reju, bez ostalih est tela fiziko telo je jednostavno trula leina, podlona raspadanju. Ali, s druge strane, fiziko telo je posuda za finu energiju.

Etarsko telo. - Energetsko etarsko telo potpuno kopira fiziko telo. To je dovoljno vrst omota koji dobro oseaju mnogi ekstrasensi. Na etarsko telo naa svest ne moe delovati, a svi procesi koji se odvijaju na etarskom nivou su besvesui (spontani). U etarskom telu sakupljene su sve, jo u detinjstvu nagomilane, reakcije, iskustva i znanja, kojima se koristimo tokom ivota. Na etarskom telu odraavaju se sva oboljenja bilo kao rupice ili kao udubljenja.

Astralno telo. - U tom telu satkane su sve ovekove emocije, oseaj i i strasti. Kod nekih ljudi to telo je malo i fino, kod drugih -ogromno, sa pobesnelim energijama u njemu. Mnogi ljudi ne mogu da upravljaju astralnim telom, jer ne upravljaju svojim oseanjima, ne mogu da ih priguuju i potci nj avaj u razumu (svesti) koji razorno del uje na astralno telo. Astralna tela ljudi meusobno su povezana i umnogome zavise od uticaja planeta.

Mentalno telo. - To telo se stvara u naim mislima. Mentalno telo povezuje oveka sa mentalitetom celog sveta, i ono moe da ga titi pomou optih ljudskih znanja - morala i religije.

Kauzalno telo. - Preko tog tela ovek dobija kosmiku energiju. Pomou njega se vri samousavravanje koje se ispoljava u vidu prirodnih principa, savesti i oseajaduga.

44

Biidhijalno (budistiko) " i atrnansko (na indijskom atman -dua)" telo. U ta dva tela utemeljeni su najvii duhovni principi, to jest osnove koje su oveku date odozgo. U dananje vreme veoma je malo ljudi koji ih mogu postii i realizovati.

Svako telo je pokriveno elastinim i plastinim omotaem. Pri probijanju bilo kojeg od tih omotaa naruava se celokupnost tela i ovek oboleva. Energija koja prolazi u dva smera: odozgo nadole (iz Kosmosa prema Zemlji) i odozdo nagore (iz Zemlje u Kosmos) u idealnom sluaju treba ravnomerno da popunjava sva tela. Take za raspodelu energije su energetski centri - akre. ovek ima sedam glavnih akri koje su rasporeene du kimenog stuba.

Sedma akra - Sahasrara - je na glavi u predelu temena.

esta akra - Ana - je izmeu obrva i predstavlja taku prijema mentalne energije.

Peta akra - Viudha - je u predelu grla, ta akra percipira energiju oblika.

etvrta akra - Anahata - j e srana, ona prima energiju oseanja.

Trea akra - Manipura - je oko sunanog spleta i odgovorna je za prijem energije volje.

Druga akra - Svahistana - je oko polnih organa, to je prijemnik seksualne i stvaralake energije.

Prva akra - Mulahara - je u osnovi (temelju) kime, kroz tu akru prolazi energija ivota.

Pri naruavanju prolaska energije kroz akre nastaje energetski spazam, koji se trenutno odraava na zdravlje oveka. Proiavanje akri je obavezan uslov za potpuno ienje celog organizma. Zapuene, neiste akre ne mogu da provode ivotnu energiju kosmosa i da unose u organizam ivotnu snagu, zbog toga ljudi boluju i pate.

12 Pririiedba prevodioca. 13 Isto.

45

oveji organizam potinjava se optim ritmovima prirode, poto se sastoji iz atoma, molekula i meuprostora. U tom meuprostoru odvijaju se isti procesi kao u prirodi: duvaju" vetrovi, poveavaju se ili smanjuju vlanost, pritisak i temperatura.

Koa i energetska tela tite organizam od spoljanjih grubih uticaja, od finih uticaja (dejstava) oni ne mogu da tite, i organizam ivi, potci nj avaj ui se optim ritmovima prirode.

ivot na naoj planeti direktno zavisi od promene godinjih doba, dana i asova. U zavisnosti od tih perioda menja se tok energije u organizmu.

U zimskim i prvim prolenim mesecima priroda zamire, ovek u to vreme trai i rashoduje manje energije (proces anabolizma), u letnjim i jesenjim mesecima je obrnuto (proces katabolizma).

Organizam se moe istiti u bilo koje vreme godine. Profilaktika ienja je bolje vriti prema grafikonu aktivnosti razliitih organa u zavisnosti od godinjeg doba. Prema tom grafikonu u januaru je najaktivniji uni mehur; u februaru - mokrani mehur; u martu -eludac; u aprilu - debelo crevo; u maju - tanko crevo; u jun u - kima; u julu - bubrezi; u avgustu - slezina; u septembru - jetra; u oktobru -mozak; u novembru - plua; u decembru - srce.

U jutarnjim i dnevnim satima priroda se budi, a vazduh se usled svetlosnog i toplotnog zraenja Sunca zagreva i kree. Zbog toga oveji organizam postaje aktivniji, tei za uzimanjem i probavom hrane, to jest dobija i troi energiju. U veernjim i nonim satima vazduh se ne zagreva, prestaje kretanje vazdunih masa i nastupa period mirovanja. Na povrinu zemlje sputa se masa ohlaenog vazduha, koji se postepeno kondenzuje, prouzrokujui vlanost i hladnou. U organizmu u tom periodu dolazi do procesa obnavljanja struktura razruenih tokom dana, nastupa period mirovanja. Na Istoku takvu promenu ritmova nazivaju smenom jin i jang.

Svetio vreme dana (24 sata) odgovara jang, tamno - j in . U periodu jang organizam ivi samo na raun vlastite energije i energije koja dolazi od Sunca. U periodu jin energetski procesi se materijalno urav-noteuju. Poveanje i smanjenje jin i jang, njihovo naizmenino sme-

46

njivanje osnovni su uslovi za razvoj i postojanje (bitisanje) ovejeg organizma. Da bi organizam bez prekida funkcionisao, treba regulisati naizmeninost procesa jin i jang i jasno ih uskladiti sa prirodnim ritmovima.

U periodu jang u rad se ukljuuju organi koji odgovaraju jang-ka-nalima. Jang-organima se nazivaju organi koji slue za uzimanje hrane, njeno sitnjenje, gutanje, probavu i izluivanje, to jest usta, grlo, jednjak, eludac, creva, mokrani mehur. U jin-organe spadaju organi za akumulaciju, uvanje i preradu, to jest bubrezi, jetra, srce i sistem organa za krvotok.

Debelo crevo najaktivnije funkcionie od 5 do 7 asova ujutro, kada se zavrava dejstvo perioda vata i poinje period kapha. U debelom crevu se stvaraju ekskrementi koji se kreu nadole. Zato, pratei prirodne ritmove, najbolje je debelo crevo prazniti u to vreme.

Vreme najvee aktivnosti eluca je od 7 do 9 asova ujutro. To je vreme aktivnosti kapha, koje se karakterie akumulacijom i predajom akumulirane energije. Upravo taj period je najprirodniji za prvo uzimanje hrane.

Vreme najvee aktivnosti tankog creva je od 13 do 15 asova, kada su u prirodi najaktivniji vata i pitta. Pitta podstie razlaganje hranljivih materija, poto se u to vreme najintenzivnije koristi suneva energija. Vata potpomae meanje hranljive mase u tankom crevu i asimilaciju hranljivih materija iz creva u krv.

Najvea aktivnost mokranog mehura je od 15 do 17 asova. To je vreme aktivnosti perioda vata, koje podstie odvajanje soli i sokova i izbacivanje svega s to je nepotrebno iz organizma.

Najaktivniji period za bubrege poinje u 17 i traje do 19 asova. To je vreme aktivnosti vata i kapha. Bubrezi prerauju svu tenost koja dospeva u organizam, akumulirajui je i odvajajui potrebne i nepotrebne materije, izbacuju nepotrebne i dovode u krv neophodne materije.

Od 19 do 21 sat najaktivnije funkcionie sistem organa za krvotok. To je vreme aktivnosti kapha. U tom periodu najbolje se obnavlja hemijski sastav krvi.

Najvea aktivnost jetre poinje u 1 sat nou, a zavrava se u 3 sata posle ponoi. To je period none aktivnosti pitta i vata.

Navedeni periodi aktivnosti su uslovni. Oni zavise od geografske irine, godinjeg doba i individualne ovekove konstitucije. Meutim, to ne znai da se ne moe tvrditi da period od 6 do 10 asova ujutro najbolje odgovara periodu kapha. Tada se u elucu aktivira si uz i sva uzeta hrana koja u to vreme dospe u eludac, lako se probavlja. To je najpovoljniji period za uzimanje hrane.

Sledea etiri sata, od 10 do 14 asova, odgovaraju periodu pitta kada se svi organi ukljuuju u aktivan rad. U tom periodu organizam trai mnogo hrane i lako je probavlja.

47

BI0R1TAM I NJEGOV UTICAJ NA ORGANIZAM

Od 14 do 18 asova nastupa period vata. U prirodi za to vreme dolazi do najveeg meanja vazdunih masa, a isto se deava i u ovejem organizmu. To je vreme najvee ovekove radne sposobnosti , kada se ispoljavaju njegova fizika aktivnost i umna delatnost. U tom istom vremenu aktivno se odvijaju procesi probave hrane i ienja organizma.

Posle 18 asova poinje nono ponavljanje perioda koji su navedeni.

U prirodi od 18 do 22 sata u vazduhu dolazi do koncentracije vlage i hladnoe, prestaje burno meanje vazdunih masa, priroda se smiruje. To se deava i u organizmu. U gornjim delovima organizma aktivira se sluz. Ispunjen doivljajima iz proteklog dana, oveku je potrebno mirovanje kako bi obradio informacije koje je prikupio. Organizam prelazi u fazu akumulacije i obnavljanja. Poetak to^per ioda povoljan je za fizike vebe, a kraj - za pripremu za spavanje. ovek, koji ode da spava u 22 sata, najbolje e se odmoriti.

Ako ovek ne potuje ovo pravilo i ne poe na spavanje u 22 sata, rizikuje da nepravilno usmeri rad svog organizma. Period od 22 do 2 sata nou je period pitta, kada se moe javiti apetit, a ako se povedete za njim, moe se naruiti razmena materija u organizmu.

Od 2 do 6 asova ujutro ponovo preovladava period vata. Dolazi do ienja odozgo nadole, pa se zato u tom periodu javlja prirodna potreba za pranjenjem mokranog mehura i creva. Ako ovek oslukuje ritmove, koje mu diktiraju vlastiti organizam i priroda, kod njega najee nee biti problema sa zdravljem.

Maksimalna raspodela energije u jednom ili drugom organu zavisi i od meseca u kome je ovek roen. Lekar O. I. .lelisejeva predlae sledeu emu kao najpogodniju za odreivanje optimalnog meseca kada treba istiti organizam.

Mesec roenja Mesec ienja

Januar Juli Februar Avgust Mart Septembar April Oktobar Maj Novembar Juni Decembar Juli Januar Avgust Februar Septembar Mart Oktobar April Novembar Maj Decembar Juni

48

LUNARNI RITMOVI I IENJE

Uticaj lune (Meseca) na oveji organizam odavno je dokazan. Kretanje Meseca izaziva plime i oseke na Zemlji, to se deava i u ovekovom organizmu, poto organizam oveka sadri oko 60% vode od ukupne telesne teine. Na organizam zavisi i od gravitacionih polja Meseca i Zemlje, on postaje as laki, as tei. Mesec utie i na terapije ienja. Opte terapije ienja najbolje je vriti u 2. i 4. fazi Meseca. Za ienje pojedinih organa treba odabrati dane kada je organizam laki, to jest kada nije tako jako pritisnut gravitacionim silama.

Za ienje nosa, oiju i usnih koljki najpovoljnija je prva faza Meseca, njena prva treina. Za ienje grla, Eustahijevih tuba, vratnih prljenova takoe odgovara ova faza Meseca, ali njena druga treina. U poslednjoj treini prve faze treba istiti zglobove ruku, plua i nervni sistem.

Tokom druge faze Meseca njegova aktivnost se rasporeuje na sledei nain: prva treina -grudi, gornji deo stomaka; druga treina - srce, uni mehur, jetra i grudni deo kime; poslednja treina -eludac, tanko i debelo crevo.

Tokom tree faze Meseca najbolje je istiti sledee organe: u prvoj treini - bubrege; u drugoj treini -polne organe, mokrani mehur i pravo crevo; u poslednjoj tvt'mi -prljenove donjeg dela kime.

etvrta faza Meseca je pogodna za ienje svih organa osteo-artikularnog tkiva (kotanog sistema), koe i sistema za varenje (prva treina); kosti i zglobove udova najbolje je istiti u drugoj treini te faze; poslednja treina je pogodna za ienje eludano-crevnog trakta i stopala.

Aktivnost organa ne zavisi samo od faza Meseca, ve na nju utie i poloaj Meseca u toku dana (24 sata).

Jetra je najaktivnija od 1 do 3 sata nou, plua - od 3 do 5, debelo crevo - od 5 do 7, eludac - od 7 do 9, slezina - od 9 do 11, srce od 11 do 13, tanko crevo - od 13 do 15, mokrani mehur-od 15 do 17, bubrezi - od 17 do 19, sistem krvotoka - od 19 do 21 , opta energija se poveava od 21 do 23 , a uni mehur je najaktivniji od 23 do 1 sat posle ponoi. Odmah posle perioda najvee aktivnosti nastupa period najmanje aktivnosti, koji kod svih organa traje po 2 sata.

Ostale preporuke o vremenu ienja organizma bie navedene pri opisu ienja konkretnog organa.

49

PODACI O NEKIM AUTORIMA SISTEMA ZA IENJE ORGANIZMA

Andrejev J. A. - naunik i pisac, autor uvene knjige Tri kita zdravlja

Aranovi B. D. - osniva i direktor Univerziteta za bioenergetsku problematiku, specijalista u oblasti alternativne medicine, jedan od osnivaa Centra za tajne rezerve oveka. Autor mnogobrojnih publikacija.

Birher-Benner M. - vajcarski lekar-dijetolog. Borodin S. A. - kandidat (magistar, M) geoloko-mineralokih

nauka, koji preporuuje gladovanje sa istovremenom upotrebom vee koliine vode.

Breg P. - uveni ameriki lekar, autor vlastitog sistema leenja, pravilnog naina ivota i produenja ivota. Autor mnogobrojnih knjiga o toj temi. U osnovi njegovog uenja je praksa vegetarijanske ishrane uz iskljuivu upotrebu produkata koje preporuuje.

Gogulan M. F. - autor vlastitog sistema leenja koji se zasniva na prirodnoj higijeni.

Jelisejeve O. I . - kandidat medicinskih nauka, lekar-praktiar visoke kategorije. Autor vlastitog sistema za ienje organizma.

Zalmanov A. S. - lekar, autor uenja i uvoenja u medicinsku praksu terpentinskih kupki.

Zakrevskij V. V. - kandidat medicinskih nauka, vii predava Sankt-Peterburgke dravne medicinske akademije imena 1. I. Me-nikova.

Ivanov P. K. - narodni lekar. Autor univerzalnog sistema Dete" -sistema korienja prirodnih sila za leenje i usavravanje oveka, usmerenog na praktino dostizanje harmonije uma, tela i due.

Ivanenko V. A . - v e l i k i autoritet u oblasti netradicionalnih metoda leenja, doktor medicinskih nauka.

Kain A. V. - kandidat medicinskih nauka. Knejp S. - uveni praktiar u leenju vodom iz Nemake (XIX

vek). Kurenov P. M. - predstavnik osmog pokolenja porodice lekara sa

Srednjeg Urala, autor uvenog dela Ruski narodni lekar. Lavrova V. P. - autor metoda kaskadnog gladovanja, pri kome se

voda ne srne upotrebljavati ni u kakvom obliku.

50

Lensina S. N. - kozmetiar, autor popularne knjige Kozmetika, uzrast i godinje doba.

Lifljandskij V. G. - doktor medicinskih nauka, profesor Sankt-Pe-terburgke dravne medicinske akademije imenom 1.1. Menikova.

Lobodin V. TY. - rukovodilac Sankt-Peterbmgke kole za duhovno i fiziko usavravanje Jedinstvo", propagator Sistema pet elemenata, stvorenog u Drevnoj Kini.

Nikirin A. V. - doktor medicinskih nauka. Nii K. - japanski profesor, autor sistema zdravlja, koji uoptava

itavo iskustvo iz oblasti zdravlja koje je poznato u istoriji oveanstva. Njegov sistem zasniva se na tome da su svakom ivom organizmu dostupne lekovite sile same prirode, a ovekov zadatak je da pomogne tim silama da efikasnije rade.

Malahov G. P. - uveni narodni lekar, propagator metoda urino-terapije za leenje i ienje celog organizma, autor mnogobrojnih publikacija o ienju, podmladivanju i leenju organizma.

Malovieko A. - autor mnogobrojnih knjiga o leenju i ienju razliitih organa oveka.

Mikulin A. A. - uveni naunik, konstruktor avionskih motora, akademik.

Riov A. N. - specijalista u oblasti astromediciue, rukovodilac kole astrologije Kanon".

Semjonova N. A. - narodna lekarka, prosvetiteljica Ajurvcdc, osniva rostovskog centra Nada".

^ Strogat L. - autor unikatne knjige Rak. Nastanak, profilaksa, leenje.

Sitiii G. N. - kandidat psiholokih nauka, docent koji se posvetio razradi originalnog metoda usmeno-slikovitog i emocionalno-voljnog upravljanja stanjem oveka (USEVUS).

Tienko V. K. - narodni lekar iz Simferopolja. Yoker N. - ameriki lekar, koji je propagirao leenje i ienje

organizma pomou sokova razliitih biljaka i trava. Frolov E. K. - biolog, koji je razradio sistem ishrane ispod praga

(minjmalne ishrane za preivljavanje). 1 4

Siko Z. A. - bioenergosugestolog. Sadilov E. V. - autor mnogobrojnih publikacija o ienju orga

nizma od ljake, predava u koli Jedinstvo".

14 Pr im cd ha prevodioca.

51

SISTEMI I NAINI IENJA ORGANIZMA

OPTE IENJE ORGANIZMA Organizam u celini, a ne pojedini njegovi organi, mogu se istiti na

nekoliko naina. Najrasprostranjeniji nain je ienje pomou banje i kupki. U globalne terapije ienja spadaju jo gladovanje i post.

Opte kontraindikacije za ienje organizma. - ienje organizma je kontraindikativno (ne srne se vriti) za trudne ene (tokom cele trudnoe), ljude sa hroninim oboljenjima (ir na elucu i dva-naestopalanom crevu, astma, dijabetes i dr.), bolesnike sa onkolokim i infektivnim oboljenjima (hepatitis, difteritis, meningitis, tuberkuloza), kao i za slabe i iscrpljene ljude.

RUSKO KUPATILO

Rusko kupatilo je izvanredno sredstvo za obnavljanje snage, ienje organizma od ljake, elienje i skidanje kilograma. U kupatilu se ishrana tkiva poveava kiseonikom, to blagotvorno utie na tonus miia i koi daje elastinost.Vrelina kupatila pojaava krvotok, aktivira rad srca, plua, poboljava razmenu materija i kvalitet lavi (poveava koliinu hemoglobina, eritrocita i leukocita), pojaava rad lezda sa unutranjim luenjem, smiruje bolne oseaje. Vrelina kupatila u kombinaciji sa masaom odlino stimulie zglobove i miie. Terapija u kupatilu je nezamenjiva za ljude sedeih' profesija, poto dobro nadoknauje nedostatak kretanja. Dokazano je da banja smiruje centralni nervni sistem, otklanja umor, poboljava rad bubrega, jetre, eludano-crevnog trakta i poveava apetit. Na taj nain, banja blagotvorno deluje na ceo organizam.

Kupatilo je od pamtiveka postojalo, pre svega zato da bi se organizam istio, naroito koa od ljake. Izraunato je da se na jednom centimetru koe nalazi i do 40 000 patogenih mikroba. Meutim, ista i zdrava koa spreava njihovo prodiranje u organizam kroz pore, jer mikrobi na istoj koi brzo uginu.

15 Prioiedba prevodioca.

55

Koa se sastoji iz epiderma (pokoice), derma (krzna) i potkonog masnog vezivnog tkiva. elije epiderma stalno se zamenjuju novim elijama. Po stepenu pribliavanja elija povrini koe dolazi do procesa oroavanja, to jest epidermalne elije gube vodu: u neoroavelim elijama epiderma ima do 70% vode, a u oroavelim samo 10%. Oroavele elije se lako odvajaju od glavnog sloja i zamenjuju novim, istim elijama.

U ermu (krznu) se nalaze lojne i znojne lezde, koren kose, miii, krvni sudovi i nervi.

Potkono masno vezivno tkivo sadri pramenove kolagenskih i elastinih vlakana, izmeu kojih se nalaze masni renjevi. Ono je posebno razvijeno na petama i jastuiima prstiju.

Koa aktivno uestvuje u vodeno-slanoj razmeni materija. Pri potpunom odsustvu vidljivog znojenja kroz kou voda isparava u gaso-vitom stanju. Broj znojnih lezda na pojedinim delovima tela je veoma veliki. Tako se na 1 cm 2 povrine dlana nalazi vie od 370 znojnih lezda, na tabanima - vie od 360, na vratu - oko 200, na grudima i stomaku - vie od 150, na leima i stranjici - oko 60. oveji organizam ima od dva do pet miliona znojnih lezda.

Znojne lezde ne izbacuju nita manje vlage iz organizma od bubrega. Koliina znoja, koja se lui sa cele povrine tela za jedan sat, moe dostii od 2 do 3 kilograma. Koliina vode, koju organizam gubi znojenjem kroz kou, moe dostii od 6 do 10 litara dnevno.

U znoju se sadre sledee materije: hlor, natrijum, mlena kiselina, kalijum, azot mokraevine (urea) 1 6 , amonijak, kalcijum, glukoza, mag-nezijum, azot amino-kiselina, kreatin (komponente se odreuju prema stepenu smanjivanja). Vitamini se retko lue znojenjem.

Kako se odvija proces ienja u ruskom parnom kupatilu? Vrelina koja je proslavila rusko parno kupatilo, otvara i briljivo

proiava pore tela, odstranjuje prljavtinu, skida sa gornjeg sloja koe zastarele, umrtvljene i oroavele elije. Stare kone elije zamenjuju se novim. Tako kupatilo pomae ienje i samoobnavljanje organizma.

Poviena temperatura podstie pretvaranje ljake u produkte raz-mene koji se lako odstranjuju. Vrua voda omekava organizam, punei ga vlagom. Pojaan krvotok omoguava da se rastvorena ljaka brzo odstranjuje kroz kou.

U vreloj pari kupatila ginu skoro svi patogeni mikrobi. Funkcionalna sposobnost koe se poboljava, razmena masti se normalizuje. Pri redovnoj primeni parnog kupatila suva koa postaje masnija, a masna suvlja.

U ruskom kupatilu se poboljava krvotok pa ovek lake die. Disajni proces nesumnjivo pomau i proiene pore.

16 Prunedba prevodioca.

56

Vrela para ruskog kupatila utie na otpornost koe i postepeno poboljavanje funkcija lojnih lezdi. Rezultat toga je da koa postaje elastinija i da male bore iezavaju. Koa je ne samo privlanija spolja nego i zdravija, jer jaaju njena fizioloka svojstva.

Kada se ovek pan u kupatilu, on znojem izbacuje toksine - krajnje produkte razmene materija. Ako se na vreme ne izbace iz organizma, toksini postepeno i neumitno truju organizam. Zahvaljujui izbacivanju toksma iz organizma kroz pore koe olakava se rad bubrega i poboljava vodeno-slana razmena.

Poveanje temperature tela u ruskom kupatilu je kiatkotrajno, ali se za to vreme aktiviraju procesi razmene i zatitne sile organizma. Pri tome se smanjuje aktivnost mnogih uzronika bolesti. Veina lekara smatra d a j e temperatura za vreme bolesti ivotna snaga i koriste parno kupatilo za leenje mnogih bolesti, na primer, artritisa, ARO (akutnih respiratornih oboljenja), pneumonije, bronhitisa i drugih.

Vru vlaan vazduh je odlian stimulator rada svih organa za disanje. On deluje i na grkljan, i na sluzokou nosa, a poboljava i razmenu vazduha u plunim alveolama.

Rusko kupatilo pomae da se zidovi arterija proiste jer se holes-terin nataloen na zidovima arterija, pod dejstvom pare spaljuje, topi i oksidira.

Zahvaljujui tome to rusko kupatilo aktivira rad svih organa i sistema, moemo se osloboditi kontraktura (uzetosti) 1 7 , istezanja, hemo-roida, oboljenja kivnih sudova, gihta, nefhtisa, cistitisa i neuritisa.

Osim s to je rusko kupatilo odlino sredstvo za ienje organizma, ono je jednostavno i dostupno svima za koje data terapija nije kon-traindikativna.

Kontraindikacije. - Rusko kupatilo se zabranjuje trudnim enama, ljudima sa obolelim srcem i koji su pre toga preleali insult, malokrvnim ljudima, sa traumama na mozgu, ljudima koji boluju od epilepsije, bolesti Botkina, astme i onkolokim bolesnicima.

Ako na koi postoje proireni krvni sudovi rusko kupatilo je takoe kontraindikativno. Ti sudovi su izgubili sposobnost da se suavaju pa da se ne bi jo vie irili, treba izbegavati sve to moe aktivirati snab-devanje koe krvlju.

Pravila upotrebe. - Terapiju treba poeti toplim kupkama jer organizam mora da bude zagrejan. Pri pivom ulasku u rusko kupatilo ne treba se umivati sapunom niti koristiti metlicu. Poeljno je izazvati samo znojenje koje traje od 3 do7 minuta.

Stariji ljudi, deca i oni koji su prvi put u parnom kupatilu, ne treba odmah da se penju na gornju policu, njima je dovoljna vrelina na dnu.

17 Primedba prevodioca.

57

Na glavu treba staviti maramu, laganu vunenu kapu, turban napravljen od pekira, a na noge - gumene patike ili papue.

U rusko kupatilo se ne srne ii posle obilnog ruka ili ako je eludac prazan. Pre ulaska u rusko kupatilo treba pojesti malo povra, voa ili kau i popiti aj od trava.

Dobro je pariti se ujutro od 9 do 11 asova, ali ako nemamo mogunosti da parno kupatilo posetimo tada, dobro je uiniti to preko dana ili u veernjim satima. Pri tome, treba imati u vidu da kupanje u parnom kupatilu nou optereuje srce.

Posete parnom kupatilu mogu se poveavati svaki put za 1 minut, sve dok se u njemu ne ostane od 15 do 35 minuta. Za obolele to vreme ne srne biti due od 12 do 15 minuta.

U poetku je najbolje odleati malo u parnom kupatilu, s tim da glava i noge budu u istom nivou. Ne smemo ustajati naglo, a najbolje je ostati u parnom kupatilu jedan minut, a zatim izai. Pre svakog ulasku u parno kupatilo treba se odmoriti 15-20 minuta. Za to vreme korisno je popiti au aja sa limunom ili uzeti slatko sa ajem. aj piti u manjim gutljajima.

Pri ponovnom ulasku u parno kupatilo moemo se pariti metlicom. Metlicu treba prvo podii nagore i otresti, kako bi se zagrejala do

temperature gornjeg sloja vazduha. Najbolje je pariti se sa dve metlice odjednom.

Prvu etapu treba poeti milovanjem lisnatim delom metlice (to se bolje radi pomou parnjaka). Prisloniti metlicu na stopala, zatim njom polako prelaziti preko nonih listova, bedara, leda i vrata. Posle toga metlicu treba vratiti. Terapiju ponoviti 2 -3 puta.

Trljanje i parenje del uje kao svojevrsna obloga koja poboljava raz-menu top'lote, smanjuje bolne oseaje, stimulie znojenje i zagreva kou.

U drugoj etapi metlice treba spustiti na slabine i pritisnuti ih 1-3 sekunde. Takvo pritiskanje treba izvriti i u predelu lopatica, kolena i svih mesta gde se osea bol. Ako se pri pritiskanju metlicom jave neprijatni oseaji, treba ih otkloniti, umoivi metlicu u hladnu vodu.

Treu etapu - ibanje - treba smatrati glavnom u procesu parenja. Ono se vri brzim i lakim pokretima ibanja vrhom metlice. ibanje treba poeti od leda, a potom prei na listove nogu i na stopala. Posle toga treba ibati stomak.

Ako se parite parnjakom, sve navedene terapije vre se prvo leei na leima, a zatim na stomaku.

Posle ibanja treba pristupiti jaem ibanju. Ono se razlikuje od prethodnog jaim pritiskanjem itave metlice uz telo.Trudite se da ne dodirujete jamice ispod kolena, tu je koa veoma nena.

Terapiju treba zavriti laganim milovanjem celog tela metlicama. U parnom kupatilu treba disati kroz nos. U pauzama izmeu ulazaka

u parno kupatilo dobro dejstvo ispoljava polivanje hladnom vodom ili

58

kupanje u bazenu sa ledenom vodom. Kontrastne terapije normali frekvenciju sranih kontrakcija i elie (prekaljuju) organizam.

Za odlazak u rusko parno kupatilo treba se pripremiti. Najpre moramo odluiti kojom metlicom emo se pariti, kakvu emo vodu sipati u banjsku pe i kakav emo aj piti posle parenja.

Metlice za rusko kupatilo. - U rusko kupatilo se tradicionalno odlazi sa brezovom metlicom. Ta metlica je nezamenjiva za ljude koji pate od reumatizma. Ona je savitljiva, vrsta, pogodna i uz to ima specifian miris. Brezova metlica odlino isti kou i korisna je kod gnojnih ospi. Eterine materije koje se izdvajaju u brezovim metlicama pomau izbacivanje sluzi (lajma) i poboljavaju disanje. Lekovitu brezovu metlicu najbolje je pripremati 12. lunarnog dana, kada treba odrezati granice breze koja se nalazi blizu vode. Brezova metlica moe se koristiti za dva odlaska u parno kupatilo.

Lipova metlica pomae da se glavobolja brzo otkloni. Ona izaziva obilno znojenje, podstie zarastanje rana i leci prehladu. Pare od lipe izazivaju pojaanu sekreciju sluzi i smanjuju temperaturu tela. Osim toga, aroma od lipe blagotvorno utie na bubrege i plua. Lipovu metlicu najbolje je pripremati pri izlasku Meseca.

Hrastova metlica je nezamenjiva kod konih oboljenja. Koa je posle nje elastina, nestaje masni odblesak sa koe, jer hrastova metlica unitava loj ne epove. Taninske materije, koje se sadre u kori hrastovih granica, pogubne su za patogene mikroorganizme. Hrastove metlice treba pripremati u avgustu-septembru ili na 14. lunarni dan.

Metlica od koprive je predivno sredstvo protiv radikulita. Pre upotrebe treba je spustiti na pet minuta u vruu, a zatim u hladnu vodu. Posle toga ne moramo se bojati opekotina od koprive. Po slabinama (krstima) se mora paljivo ibati. Metlicu od koprive korisno je upotrebljavati pri oboljenju bubrega i zglobova. Nju treba pripremati u maju-junu od mlade koprive, a suiti je u hladu.

Metlica od eukaliptusa je najbolje sredstvo protiv prehlada. Zagre-janu metlicu treba priljubiti uz stopala nogu. Zagrejana (ali ne vrua) metlica od eukaliptusa moe se prisloniti i na lice, to e poboljati disanje. Ta metlica je korisna i kod neuralgije. Eukaliptus ima dosta krute listove, zato ga treba drati due u vruoj vodi, tj. natapati. Treba ga pripremati u avgustu.

Oni koji pate od glavobolje, vrtoglavice, kojima esto mrznu noge i ruke, najbolje je da koriste brestovu metlicu. itavo telo treba ibati brestovom metlicom. Zatim uzeti 4 -5 pregrti lia od bresta, preliti ih

59

kljualom vodom u lavoru ili kofi i malo ohladiti; kada voda postane topla, staviti u nju ruke i noge (lie ne treba vaditi).

Klenova metlica ima antiseptiko i protivupalno dejstvo i podstie zarastanje rana. Ona dobro upija znoj, a zajedno sa njim i sve ostale tetne materije.

Veoma je korisna metlica od lenika. Ona se moe koristiti kod varikoznog proirenja vena, trofinih gnojnih rana (ireva), neuroder-matitisa i ekcema. Nju treba pripremati pri izlasku Meseca.

etinarska metlica se priprema od bora, smreke i jele. Pomou takve metlice krvotok se brzo normalizuje. Onima koji se esto pare etinarskom metlicom obezbeden je dug ivot. U parnom kupatilu etinarsku metlicu prvo treba skuvati u kljualoj vodi. Ona mora da odstoji u vodi 30 minuta, a zatim je treba staviti na gornju policu (klupu) i umotati u arav, dok se ne raspari. Potom treba 5 minuta odleati na umotanoj metlici, a zatim blago izmasirati telo. ibanje mogu vriti samo ljudi sa dobrom koom i koji su pripremljeni za to.

U nekim sluajevima, kadaje potrebno leiti odjednom vie bolesti, mogu se pripremati kombinovane metlice koje se meaju u jednoj metlici granice, na primer, breze i hrasta ili koprive i eukaliptusa. Moe se vriti i naizmenino ienje sa dvema metlicama: posle brezove treba primeniti hrastovu ili posle metlice od koprive - brezovu itd.

ta raditi ako se naemo u ruskom kupatilu bez metlice? Poznato je da se parenje moe obaviti i bez metlice. Treba lei na

arav tako da jedan kraj arava visi do poda. Lice koje nam pomae pri parenju mora da podigne slobodan kraj arava da zahvati to vie vrueg vazduha i da pusti arav da slobodno pada nadole. Vru vazduh e efikasno da obuhvati celo telo. Kada se na taj nain nabaci vrua para na oveka koji lei, treba ga trljati kroz arav. Ovu svojevrsnu masau najbolje je ponoviti 3-4 puta. Zatim oveka koji lei moramo okrenuti sa stomaka na leda i istrljati mu grudi sa strane. Ako nema arava moe se upotrebiti pekir. Ako nema nikoga da nas napari i izmasira, moemo se sami napariti pomou pekira, a zatim briljivo trljati leda, grudi, stranjicu, bedra i noge.

U kamenu banjsku pe najee se naliva samo obina ista voda, ali se u vodu mogu dodavati pivo, kvas ili aromatine trave. U Rusiji su se odavno prali i kupali u odvarima od mente (nane) jer odvari te vrste odlino iste kou.

Za dodavanje u vodu dobri su odvari od ubra (Saturcia hortensis), vrani love trave (Origanum vulgare), lipe i kantariona (Hypericum perforatum). Moe se pripremati i ekstrakt od listova breze, kleke, lipe, pelena (Artemisia absinthium) i alfije.

60

Prvo treba pljusnuti na kamenje pei obinu vrelu vodu, a potom vodu sa odvarom. Potom saekati malo i ponovo sipati obinu istu vodu, zatim vodu sa odvarom.

SAUNA

Dejstvo saune po svom uticaju na oveji organizam isto je kao dejstvo ruske banje sa parom. Ali u parnom kupatilu ovek trpi vee optereenje na srano-vaskularni, disajni i nervni sistem. U parnom kupatilu temperatura raste do 40-50C, ali zato vlanost dolazi skoro do 100%. U parnom kupatilu ovek se manje znoji, nego kada je okruen suvom parom, ali se primetno pojaava efekat ienja zahvaljujui kondenzaciji vode na telu. Parno kupatilo vie odgovara oelienom i fiziki jakom oveku, dok je istovremeno sauna prihvatljivija za manje j ake ljude, za rekonvalescente, starije ljude i decu. Deca se mogu voditi u saunu tek kad napune tri godine. Temperatura vazduha ti sauni moe dostizati od 90 do 100C.

Pravi/a upotrebe. Pre ulaska u prostorije saune najpre treba oprati telo sapunom i likom od lipe (glavu ne prati) i obrisati se na suvo. Na glavu treba staviti laganu vunenu kapu ili maramu od cica, a u saunu ui bez obue.

Pri prvom ulasku u saunu ne smemo se zadrati due od 10 minuta i ne smemo praviti nikakve suvine pokrete. Najpogodniji (najbezbedniji, najbolji) poloaj je leanje na aravu ili frotir-pekiru. Organizam najee sam signalizuje kada treba izai iz saune, tj. kada se pojaa lupanje srca, a disanje postane ubrzano i povrinsko. Pre izlaska iz saune treba malo odsedeti sa oputenim nogama, inae mogu nastati vrtoglavica i nesvestica zbog nagle preraspodele krvi pri brzom ustajanju.

Posle prvog izlaska iz saune treba se odmah zagnjuriti u bazen sa hladnom vodom ili stati pod hladan tu. U bazen treba ulaziti postepeno, i ne roniti, a pod tu pivo staviti noge i ruke, a zatim celim telom stati pod hladan mlaz.

Duina drugog boravka u sauni je neto vea, nego u prvom sluaju, od 10 do 12 minuta. Posle ponovo moramo stati pod hladan tu, a zatim pod topao kada treba oprati glavu amponom. Kada zavrimo terapiju, dobro je da se popije aj od trava sa limunom.

Ne treba ulaziti u saunu vie od tri puta. Na kraju se treba odmoriti najmanje pola sata, s toje potrebno za uspostavljanje normalne temperature tela.

Dok se nalazimo u sauni moramo kontrolisati svoje samooseanje. Najsigurniji pokazatelj je na puis. Njegova frekvencija pre ulaska u saunu treba da bude oko 60 otkucaja u minutu, a posle 10 minuta boravka u sauni ona se moe poveati od 110 do 120 otkucaja. Posle

61

odmora smanjie se do 80 otkucaja, za vreme drugog ulaska frekvencija otkucaja moe se poveati od 12 do 140 otkucaja, a posle odmora ponovo pasti do 80 otkucaja u minutu.

ajevi za saunu i banju. - Odlino sredstvo za preznojavanje je lipov aj koji treba pripremiti na sledei nain. Cvetove lipe preliti kljualom vodom, staviti na vatru i kuvati 10 minuta, potom procediti i dodati po ukusu med ili eer.

Meani aj utoljava ed i snabdeva organizam korisnim materijama. Za njegovo pripremanje treba uzeti 3 dela suvog kantariona, nane (mente) i vranilove trave, po 1 deo suenih plodova zove (sam-bucus nigra) i ipka. Na 50 grama smee treba uzeti litar kljuale vode.

Organizam dopunski isti i vitaminizira aj od ipka i kamilice. Suene plodove ipka treba isitniti, preliti vrelom vodom i kuvati 5 minuta. Suene cvetove kamilice (bele rade) dodati uz ipak, poklopiti posudu i ostaviti da odstoji. Posle 10 minuta aj procediti i piti sa medom ili eerom.

Preznojavajua svojstva ima i aj od oskorue (Sorbus aucupana) i maline. Suene plodove oskorue i maline, uzete u jednakim koliinama, i suve listove od crne ribizle (Ribes nigrum) pomeati i zavariti u aj niku.

Aromatian je i obnavlja snagu aj od vranilove trave, kantariona i ipka, koji se pije posle saune (banje). Trave i plodove treba isitniti i preliti kljualom vodom i ostaviti da odstoji od 10 do 15 minuta.

Sobna parionica. - Oni koji iz bilo kojih razloga ne mogu da poseuju banju (saunu), mogu da naprave parionicu u kui. Prvo saiti veliku vreu sa dnom i vezicama odozgo od vrstog polietilena. Na dno postaviti greja i prikljuiti ga na elektrinu mreu kroz poseban otvor sa strane vree. Pored grejaa u vreu treba staviti stolicu sa drvenim ili plastinim seditem. Skinuti svu odeu i obuu, esti na stolicu, podii stranice vree i zavezati pantljiku (vrpcu) vree za vrat. Glava treba daje slobodna (to je najbolje uraditi uz pomo ukuana). Temperatura u vrei brzo naraste od 80 do 90 C, pa se ne treba grejati due od 10 do 15 minuta. Takvo parno kupatilo treba primenjivati svakoga dana. Posle terapije treba se politi hladnom vodom, a zatim oprati sapunom i likom od lipe.

Upozorenje. - U vreu se moe postaviti samo greja sa zatvorenim spiralama (grejnim te lom) 1 8 . Pri tome obavezno voditi rauna da greja ne dodiruje stranice vree.

18 Primedba prevodioca.

62

KUPKE

Primena kupki takode spada u terapije ienja. Mehanizmom pozitivne povratne sprege refleksnim putem ostvaruje se reakcija organizma na dejstvo vodenih terapija pri emu vodeu ulogu ima centralni nervni sistem. Nadraaj koe, prouzrokovan kupkama, temperaturnim ili he-mijskim putem stimulie vane procese u organizmu, koji pomau ienje organizma od ljake.

Termike kupke. Opte hladne kupke. - Kupke kod kojih je temperatura vode ispod

20 C, nazivaju se hladnim. Takve kupke podstiu poveanje tonusa srano-vaskularnog sistema, poboljavaju razmenu materija, pojaavaju venozni krvotok i limfotok, poveavaju tonus miia i smanjuju arterijski pritisak.

Pravila. - Sa hladnim kupkama najbolje je poeti leti trljajui pojedine delove tela hladnom vodom. Ne srne se naglo ulaziti, niti odjednom zaroniti u hladnu vodu. To je posebno kontraindikativno za poetnike. Primena hladne kupke treba da bude ograniena: za poetnike najvie pola minuta, a kasnije se moe poveavati od 2 do 4 minuta. Posle primene hladne kupke treba istrljati kou suvim i grubim pekirom sve dok se ne pojave vidljive reakcije koe i oseaj toplote.

Indikacije primene. - Nesanica, premor, naruavanje apetita, go-jaznost i poveanje arterijskog pritiska.

Opte vrue kupke. - Kupke sa temperaturom vode iznad 39 C nazivaju se vruim. Vrue kupke pojaavaju rad sranog miia, bubrega, aktiviraju proces metabolizma i izbacivanje tetnih materija iz organizma, pomau otvaranje zatvorenih kapilara i poboljavaju na taj nain sve procese vane za zdravlje.

Pravila. U kadu sa vruom vodom ne smemo odjednom zaroniti. U poetku temperatura vode treba da bude 36-37 C. Zatim u kadu treba dodavati vruu vodu, dovodei postepeno temperaturu od 39 do 40 C. Sudovi se u tom sluaju ire postepeno, a efekat ienja pojaava. Duina trajanja vruih kupki treba da bude ograniena - od 1 do 2 sata. Broj terapija odreuje se individualno za svakog bolesnika. Posle svake vrue kupke potreban je odmor od 10 do 20 minuta.

Ind i ka ije pri men e. - Opta infekcija krvi, otitis, sva infektivna oboljenja kod dece (arlah, male boginje, difterija), sve vrste malignih tumora (poveavaju otpornost, poboljavaju sastav krvi, efikasno otkla-

63

njaju bolove), grevi u bubrezima, neki akutni oblici trovanja (na primer, parama benzina).

Kontraindikacije. - Povien arterijski pritisak, povean pritisak kimene modine, ciroza jetre, otvorena tuberkuloza plua, otok mozga, infarkt miokarda.

Kupke sa pramenom hemijskog sastava

etinarske kupke. - etinarske kupke podstiu intenzivno ienje koe, sudova i stimulaciju nervnog sistema. A. S. Z a l m a n o v je takode ukazivao na ienje pomou etinarskih kupki od toksina umora -odumrlih elija organizma. Ako se te elije na vreme ne odstrane iz organizma, one poinju da ga truju otrovom leine, nastaje bezuzroni" brzi zamor, iz oveka izlazi smrad.

etinarske kupke mogu se pripremiti pomou ekstrakta (tenog, u vidu praka ili tableta fabrike proizvodnje) ili da sami pripremimo odvar. Radi toga treba preliti 300 grama etinarskih iglica sa 3 litra hladne vode i kuvati ih, kada prokljuaju, od 10 do 20 minuta. Odvar izliti u kadu sa temperaturom vode od 36 do 37 C.

G. P. Malal iov predlae sledei ekstrakt za kadu: Iglice od smreke (jele), sitno izrezane granice i isitnjene iarke - ukupno oko kilogram suve smee - kuvati 30 minuta u 7-8 litara kljuale vode. Posle toga dobro poklopiti i ostaviti da odstoji 12 asova. Dobar ekstrakt od etina ima braon boju. Nasuti ga u kadu sa toplom vodom (36-40 C). Terapija traje od 10 do 20 i vie minuta i zavisi od samooseanja. Temperatura vode se od terapije do terapije postepeno poveava, ali je samooseanje po tom pitanju najglavniji kriterijum. Nedeljno treba uraditi od 2 do 3 kupke. Posle terapije primeniti prohladan tu od 5 do 10 sekundi. Ciklus slinih kupki traje oko mesec dana".

Kombinacijom etinarskih kupki i etinarskog odvara moemo se izbaviti od 80% razliitih oboljenja.

Recept etinarskog odvara koji se pije: 5 supenih kaika jelovih (smrekovih) iglica preliti sa pola litra kljuale vode i kuvati na blagoj vatri 5 minuta. Ostaviti da odstoji i procediti. Odvar naliti u termos i uzimati topao tokom dana.

Kupke sa alfijom - Kupka sa alfijom moe se pripremiti pomou ekstrakta fabrike proizvodnje ili da sami pripremimo ekstrakt. Ekstrakt od alfije moe se pripremiti ako se 100 grama suve alfije kuva 1 sat u litri vode, posle ega ostaviti da odstoji 24 sata. Ekstrakt sipati u kadu gde je temperatura vode 36-38 C.

Indikacije primene. - Radikulitis, pleksitis i neuritis.

64

Luinske kupke. U kadu sa svezom vodom i temperatiuom od 36 do 37 J C dodati od 300 do 500 grama rastvorene sode.

Indikacije primene. - Poveana sanjivost, umaranje, neke kone bolesti i za razmekavanje ronatog sloja vlaknastog vezivnog tkiva.

A.Maloviko predlae da se u luinske (alkalne) kupke pored sode doda 200 grama sode i 70 grama kvasca za jednu kupku u kadi. Temperatura vode u kadi pri tome mora biti 38,5 C, trajanje kupke 15 minuta, a primena - 2 puta nedeljno. Luinske kupke sa kvascem pomau da se likvidira venozni zastoj krvi.

Slane kupke. - U kadu sa svezom vodom (35-36 C) dodati od 3 do 4 kilograma hlorida natrijuma.

Indikacije primene. - Oboljenja aparata za oslanjanje i kretanje, hronini poliartritisi razliite etiologije, radikulitis, pleksitis, neuritis, kone bolesti. Dejstvo slane kupke nije ogranieno vremenom boravka u kadi: estice soli, koje su ostale na koi, i narednih asova posle kupke ispoljavaju lako iritirajue dejstvo na nervne zavretke, poboljavaju stanje koe, tonizujui i istei je .

Terpentinske kupke. - Terpentinske kupke je predloio lekar A. S. Zalmanov. On je izradio propise pripremanja bele emulzije" i utog rastvora" od terpentina.

Terpentin je oieno teipentinsko ulje koje se dobija iz borove smole.

On ima rastvarajua, stimuliua i dezinfekciona svojstva. U leko-vite svrhe koristili su ga Sumeri, stari Grci i Rimljani.

Zbog svojstava da se odlino rastvara terpentin lako prodire kroz kou i deluje na nervne zavretke. Postoje dve vrste terpentinskih kupki sa utom i belom emulzijom.

Terpentinske kupke sa belom emulzijom

Indikacije primene. - Kupke pojaavaju pulzaciju kapilara i krvotok. Primenjuju se kod hipotonije, arteritisa, detbrmacionih poliartritisa, miinih atrofija, usporenih (mlitavih) paraliza, impotencije, prosta-titisa, za ubrzavanje zarastanja preloma, kod infarkta miokarda i iijasa, kao i za ljude sa smanjenim arterijskim pritiskom.

Prvih 10 dana kupke treba primenjivati svakog drugog dana, a zatim svakog treeg dana ili 2 puta nedeljno u tano odreene dane. U dane kada se ne primenjuje kupka, treba raditi vrua grudna umotavanja (pred spavanje) i prohladno umotavanje nogu (preko noi). Poslednja terapija (umotavanje nogu) izaziva refleksno irenje krvnih sudova donjih

1 l) Primedba prevodioca.

65

udova i, prema tome, poboljava krvotok u njima i pomae razvijanje dopunskih krvnih sudova. To je veoma vano kod arteritisa donjih udova. ema primene kupki sa belom emulzijom prikazana je na tabeli 1.

Tabela 1 - Primata kupki sa belom terpentinskom emulzijom

Broj kupke

Koliina emulzije, mililitara

Temperaturni reim, C Trajanje

kupke, min

1 20 36", posle 5 minuta 38 15 2 25 36, posle 5 minuta 38 15 3 30 36, posle 5 minuta 38 15 4 35 36,5 posle 5 minuta 38,50 15 5 40 36,5 posle 5 minuta 38,50 15 6 45 36,5 posl