Prost i filozofski hedonizamObjavljeno:25.01.2015. - 08:00Top of FormBottom of Formim se spomene re zadovoljstvo, ljudi odmah pomisle da je re o njihovom linom uivanju. A treba brinuti o uivanju drugog, pruati zadovoljstvo makar nekom sitnicom

Autor:Neda Vali-LazoviVeliina slova:aaaNae doba je doba pritajenog faizma, jer mo je svuda a ne samo u ideolokim aparatima drave, belei Miel Onfre u svom filozofskom bestseleru Ateoloka rasprava (Rad 2005, Tanesi 2012). A ti mikrofaizmi, te mikromoi, pozivaju na mikrootpore gde god se pojave. Stoga taj provokativni francuski filozof bira poziciju otpora prema svakoj vrsti ideologije, a kao svoju intimnu gramatiku koristi pojmove ateizam, hedonizam, anarhizam, antikomunistika levica...

Odrastao u Normandiji, u skromnoj radnikoj porodici, Miel Onfre (1959, Arantan) svoj prvi rukopis Stomak filozofa objavljuje 1989. Odmah kree serija uspeha sa naslovima Vajanje sebe, Politika pobunjenika, Mo postojanja(Rad 2007), Gurmanski um (Gradac 2002), Sumrak idola frojdovske afabulacije koji mu donose filozofsku i medijsku slavu. Svom literarnom bagau od preko 60 naslova, prole godine dodao je tri nova. Ovaj razgovor voen je ekskluzivno za Politiku putem mejla, a povod je Kratak pregled hedonizma, jedan od novih naslova u kojem Onfre preispituje stari postulat svoje filozofije.

Problem je to taj pojam nosi negativnu konotaciju, kae Onfre. Pod hedonizmom ljudi esto podrazumevaju sebina zadovoljstva. Postoji prost hedonizam vezan za banalna uivanja, koji ne mari za pristojnost. Ne vidim hedonizam na taj nain. S druge strane postoji filozofski hedonizam koji trai odgovor na pitanje: poto emo umreti, a ivot je kratak ak i ako dugo ivimo, ta treba da uinimo od ivota? Pa da pruamo zadovoljstvo. I sebi i drugima.

Rado citirate reenicu francuskog mislioca De amfora: Uivaji prui drugom uivanje a da pri tome ne povredi ni sebe ni drugoga.

im se spomene re zadovoljstvo, ljudi odmah pomisle da je re o njihovom linom uivanju. A treba brinuti o uivanju drugog, pruati zadovoljstvo i sreu ljudima koje sreemo, makar nekom sitnicom, stalno.

Kaete da treba traiti zadovoljstvo, izbegavati neprijatnostii unapred praviti raunicu moguih posledica.

Na primer, vi i ja smo na veeri. Pijemo vino, zatim ampanjac, pa belo vino, pa crno. Zadovoljstvo je trenutno, jer sutradan emo imati glavobolju. Da li to zadovoljstvo treba platiti neprijatnou? Primer je banalan ali...

Kaete da zadovoljstva i elje treba disciplinovati, dresirati. Kako pojmovi uivanjei dresiranje idu zajedno?

U prolosti su nas drugi oblikovali. Do dvadesete godine mi smo proizvod vaspitanja roditelja, sredine, epohe. Ipak, vremenom moemo ponovo da pronaemo svoje elje, iznova upoznamo i prihvatimo svoje telo, elje, strasti. Treba sami sebe da dresiramo nakon to su nas dresirali drugi.

to se drutvene sfere tie, koji bi bio koncept hedonizma kad govorimo o problemima nezaposlenog radnika u Srbiji ili Francuskoj?

Kad sam objavio svoju prvu knjigu Stomak filozofa, ljudi su mislili da se moj hedonizam zasniva na cigarama, viskiju i skupom vinu. Nije tako. Hedonizam ponekad lei u ai svee vode u pravom trenutku. Tad je uivanje mnogo vee nego u ispijanju skupog vina s imbecilom.

Ne postoji samo lini, ve i politiki hedonizam. ivimo u politikim obrascima. I iz politikih razloga teim hedonizmu.

Hedonizam se vezuje za sadi ovde. Da li je hedonistika politika pomalo utopijska ideja?

Ne. Osnovna ideja hedonizma jeste da ivot ne bude povod za patnju. ivot ne sme da se svede na rutinu kuaposao, rano ustajanje, vonju javnim prevozom, na poslu kontakt sa neprijatnim ljudima, hladan obrok u plastinoj posudi, a kod kue bezvoljna ena ili mu koji ispija pivo. To nije ivot, ve preivljavanje. Osnov politikog hedonizma ini elja za neim boljim.

Objavili ste obimnu studiju Poredak slobode, filozofski ivot Albera Kamija. Mnogo toga vas vezuje za Kamija?

Ne podnosim nepravdu, a Kami je rtva jedne velike nepravde. U Francuskoj se o njemu govori kao o misliocu koji nije razumevao druge filozofe i koji se izuava u srednjoj koli. Sve su to komentari Sartra i njegovih sledbenika. Mnogi kau: Kami je bio za francuski Alir. Ali Kami nikad nije branio francuski Alir. Hteo sam da odbranim Kamija time to u napisati knjigu o njegovim politikim stavovima. On je bio anarhista, to i ja pokuavam da budem.

Kaete da je i ateista. Kao i vi...

A njegov otac je radio na polju kao i moj, majka je bila istaica a moja domaica. Nisam se do te mere identifikovao s njim da poginem u saobraajnoj nesrei, ali ima vremena Kami je predstavljao pokret anarhistikog i slobodoumnog socijalizma. Stoga ga je unitio pokret boljevikog socijalizma iji je predstavnik Sartr. Sartr je izrekao uasne lai o Kamiju. Zbog njega ljudi misle da je Kami branio Alirski rat, pravdao muenja, bio na strani francuske vojske itd.

elite da razobliite lai o Kamiju, ali i mit o Sartru kao najveem misliocu svog doba?

Moj cilj je bio da napiem knjigu o Kamijevom politikom delovanju. U brojnim spisima Kami hvali panske anarhiste, Bakunjina, Francusku revoluciju... Nedosledno je pripisati mu socijaldemokratska politika ubeenja. Hteo sam da, na polju politike, spasem Kamijevu ukaljanu ast. Prvo sam proitao sva njegova dela, zatim njegovu kompletnu prepisku i biografije o njemu, i ukrstio informacije: Kami je od poetka do kraja besprekoran! Ispravan, prefinjen, dosledan, astan.

Mislite li da postoje savreni ljudi?

Postoje. Da sam u njegovom ivotu pronaao neto to nije savreno, to bih napisao, mada je ponekad i greio. Pri tom samhteo da Sartra ostavim po strani, ali on je preplavio knjievni svet tog doba, a sve lai vezane za Kamija irio je upravo Sartr.U Reima Sartr kae: elim da budem slavan i uiniu sve da to postignem. I inio je sve: lagao i fabrikovao legendu koju je Simon de Bovoar promovisala. Kasnije sam krenuo u detaljno istraivanje i doao do novih informacija. Sartr je 1941. pisao za kolaboracionistike novine, 1944. i dalje je pisao za njih. De Bovoar je radila za kolaboracionistiki Radio Vii. Nema dokaza za tvrdnje da je Sartr bio u Pokretu otpora, ali ima dokaza da su njih dvoje radili za kolaboracionistike medije.

U svojim Zapisima iz 1957. Kami belei:17. oktobar. Nobelova nagrada. udnovato oseanje umorai melanholije. Posle ceremonije dodele, Kami e izjaviti: Verujem u pravdu, ali izmeu pravdei majke, biram majku. Ova reenica e, kaete vi, ubiti Kamija

Svako ko je itao Kamija poznaje njegovu borbu protiv nepravde. Ta reenica znai: Ako treba da biram izmeu pravde koju sprovode teroristi i moje majke koja bi mogla umreti zbog te navodne pravde, biram majku. Ali, bila je to dobra prilika za odstrel Kamija. Brojni novinari, sa tadanjim direktorom Monda na elu, koriste priliku da uprljaju Kamija na polju na kom je on besprekoran: u borbi za pravdu. I Simon de Bovoar i sartrovci zduno koriste priliku.

Kami plaa zbog svoje pravinosti, doslednosti, strasti za istinom, zbog svog talenta, dobre prodaje knjiga, plaa zbog Nobelove nagrade, zbog svoje lepote, mladosti, uspeha kod ena, plaa i zato to je sin siromaha koji je sopstvenom zaslugom uao u svet pariske elite.

Ne mogu a da se ne vratim na lini plan. Posle svih polemika koje su voene oko vaeg imena, da li i vi plaate?

Da, zato to ne pripadam nijednom filozofskom ni politikom krugu, to volim ivot bez autoriteta, to biram pravdu. A to se tie (ne)pravde, mislim da je Sokrat u pravu kad kae da je bolje trpeti nepravdu nego initi jeIzvorPolitika