prostorni plan podru^ja infrastrukturnog ... files/img/1/02784.pdfprostorni plan podru^ja...

PROSTORNI PLANPODRU^JA INFRASTRUKTURNOG KORIDORA NI[

– GRANICA REPUBLIKE MAKEDONIJE

G l a v a á.

OP[TI DEO

1. Uvod

Prostorni plan podru~ja infrastrukturnog koridoraNi{–granica Republike Makedonije (u daqem tekstu: Prostorniplan) je dugoro~ni razvojni dokument koji se donosi za vremenskihorizont do 2020. godine.

Prostorni plan je ura|en u svemu prema Odluci o izradiProstornog plana podru~ja infrastrukturnog koridora Ni{–grani-ca Republike Makedonije („Slu`beni glasnik RS", broj 5/2000) i„Programu izrade Prostornog plana podru~ja infrastrukturnogkoridora od Ni{a do granice Republike Makedonije" (u daqemtekstu: Program), koji je prihva}en od strane Komisije za stru~nukontrolu prostornih planova Ministarstva gra|evina 1998. godi-ne. Sadràj i osnovna re{ewa Prostornog plana uskla|eni su saodredbama Zakona o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa („Slu-`beni glasnik RS", br. 44/95, 23/96, 16/97 i 46/98), Zakona o Pro-stornom planu Republike Srbije („Slu`beni glasnik RS", broj13/96) i Pravilnika o sadrìni i izradi prostornog plana („Slu-`beni glasnik RS", broj 1/99), kao i sa drugim propisima iz obla-sti izgradwe, saobra}aja, vodoprivrede, ìvotne sredine i dr.

Prostorni plan je zasnovan na re{ewima Prostornog planaRepublike Srbije koja se odnose na ovaj infrastrukturni kori-dor, raspoloìvoj informacionoj, studijskoj i tehni~koj doku-mentaciji i na rezultatima istraìvawa koja su obavqena u stu-dijsko-analiti~koj fazi izrade Prostornog plana. Prilikom iz-rade Prostornog plana uzeta su u obzir planska re{ewa drugihprostornih planova, kao i urbanisti~kih planova naseqa obuhva-}enih planskim podru~jem. Tehni~ka dokumentacija za infra-strukturne sisteme u koridoru, koja je kori{}ena prilikom izradeProstornog plana, bila je neujedna~enog kvaliteta i razli~itogstepena detaqnosti. Zadovoqavaju}i kvalitet i potreban stependetaqnosti (generalni–idejni–glavni projekt) imala je tehni~kadokumentacija za koridor autoputa, {to je bilo zna~ajno za kvali-tet ponu|enih planskih re{ewa, s obzirom na prioritet izgradweautoputa.

Planska re{ewa Prostornog plana za koridor autoputautvr|ena su sa ve}im stepenom pouzdanosti u odnosu na koridoredrugih magistralnih infrastrukturnih sistema (èlezni~ke pru-ge za velike brzine, gasovoda i dr.). Nakon dovo|ewa studijske itehni~ke dokumentacije tih sistema do nivoa generalnog, odnosnoidejnog projekta, po ukazanoj potrebi done}e se odgovaraju}e izme-ne i dopune Prostornog plana, ukqu~uju}i i razradu na nivou re-gulacionog plana za magistralne infrastrukturne sisteme u ko-ridoru, prema prioritetima izgradwe.

Prostorni plan sadrì (Kwiga á): op{te i posebne ciqeve,dugoro~na planska re{ewa za organizaciju, ure|ivawe i za{tituplanskog podru~ja infrastrukturnog koridora, mere i smernice zaprimenu i ostvarivawe planskih re{ewa, kao i grafi~ke iskazeProstornog plana, i to: referalnu kartu 1. „Poloàj infrastruk-turnih sistema u Infrastrukturnom koridoru", referalnu kartu2. „Plan namene povr{ina", referalnu kartu 3. „Uslovi, ograni-~ewa i mere za{tite" i tematsku kartu 1. „Plan putne mreè". Sa-stavni deo Prostornog plana ~ini}e razrada na nivou regulacio-nog plana za koridore autoputa i drugih magistralnih infra-strukturnih sistema (Kwiga áá). Dokumentaciona osnova Prostor-nog plana (Kwiga ááá) sadrì: izvode iz Prostornog plana Repu-blike Srbije i drugih relevantnih razvojnih dokumenata; analizei dijagnoze stawa; prognoze; planske iskaze kao i obrazloèwaplanskih re{ewa; podatke, uslove i druga dokumenta iz procedurepripremawa, javnog uvida i stru~ne rasprave i stru~ne kontroleProstornog plana sa odgovaraju}im grafi~kim prikazima, kao idrugu dokumentaciju na kojoj je zasnovan Prostorni plan.

2. Granica Prostornog plana

2.1. Obuhvat Prostornog plana

Prostorni plan podru~ja infrastrukturnog koridora Ni{-granica Republike Makedonije obuhvata podru~je magistralnoginfrastrukturnog koridora utvr|enog Prostornim planom Repu-blike Srbije.

Prostornim planom obuhva}eni su:1) magistralni infrastrukturni koridor – sa postoje}im i

planiranim magistralnim infrastrukturnim sistemima i wiho-vim za{titnim pojasima: autoput E-75 (M-1), pruga za velike brzi-ne E-85, gasovod i opti~ki kabl sa vodotokom Ju`ne Morave; i

prate}im objektima i sadràjima (~vori{ta, terminali, uslu`nisadràji i drugi objekti u funkciji magistralnih infrastruk-turnih sistema);

2) prate}i alternativni ifrastrukturni sistemi – alterna-tivni putni pravac (bez naplate putarine) autoputa E-75;

3) zona uticaja koridora – obuhva}en prostor izme|u pojedi-nih i zona {irine od 1 do 5 km od krajweg magistralnog infra-strukturnog sistema, koji su u fizi~koj i funkcionalnoj vezi sakoridorom od Ni{a (Trupale) do granice Republike Makedonije,izuzev na podru~ju Generalnog urbanisti~kog plana Ni{a gde seobuhvat Prostornog plana svodi na mreù koridora magistralnihinfrastrukturnih sistema.

Podru~je Prostornog plana obuhvata prostor povr{ine oko1.200,0 km² i duìne od oko 160,0 km na delu teritorije:

1) GRADA NI[A: cele katastarske op{tine Lalinac, Se-~anica, i Mramor i delove katastarskih op{tina Trupale, Popo-vaca, Medo{eva, Kru{ce, ôkot, Dowe Me|urovo, Gorwe Me|uro-vo, Pasi Poqana i Novo Selo koji se nalaze na podru~ju General-nog urbanisti~kog plana Ni{a;

2) OP[TINE MERO[INA: cele katastarske op{tineAleksandrovo, Balajnac i Batu{inac;

3) OP[TINE DOQEVAC: cele katastarske op{tine Be-lotinac, Kneìca, âpqinac, Malo{i{te, Perutina, Orqane,Klisura, Doqevac, ê~ina, Ko~ane, Rusna i Pukovac;

4) OP[TINE GAXIN HAN: celu katastarsku op{tinuToponica;

5) OP[TINE LESKOVAC: cele katastarske op{tineDra{kovac, Brestovac, Kutle{, Lipovica, Grdanica, Razgojna,êkmin, îfluk Razgojnski, Brejanovce, Dowa Lako{nica, Pe~e-wevce, Ka{tavar, @ivkovo, Priboj, Zalu`we, Dr}evac, Bogojevce,Zloku}ane, Grajevce, Jela{nica, Navalin, Velika Biqanica, Gor-wa Slatina, Dowa Slatina, Kumarevo, Bobi{te, Mala Biqanica,Manojlovce, Vinarce, Leskovac, Bratmilovce, Mr{tane, DoweKrajince, Gorwe Krajince, Zlo}udovo, Badince, Nomanica,@iàvica, Dowi Bunibrod, Gorwi Bunibrod, Rudare á, Guberev-ce, Mala Grabovnica, Velika Grabovnica, Dobrotin, Mala Kopa-{nica, Selo Grdelica, Velika Kopa{nica, Varo{ Grdelica, De-dina Bara, Boji{ina, Bo}evica, Palojce, Oraovica, Bistrica,Graovo, Li~in Dol, Krpejce, Kora}evac, Predejane, Predejane se-lo, Bri~evqe i Su{evqe;

6) OP[TINE VLASOTINCE: cele katastarske op{tineStajkovce, Gloàne i Prilepac;

7) OP[TINE VLADIÎN HAN: cele katastarske op{ti-ne Mrtvice, Repi{te, Gariwe, Kopitarce, Xep, Tegovi{te, Ur-vi~, Letovi{te, Manajle, Dupqane, Ruì}, Krìnce, Balinovce,Kalimance, Prekodolce, Vladi~in Han, Repince, Suva Morava,Polom, Dekutince, Lepenica, Ba~vi{te, Grama|e, Stubal, Vrbovo,Priboj i Mazari};

8) OP[TINE VRAWE: cele katastarske op{tine Pane-vqe, Prevalac, Mo{tanica, Korbevac, Bresnica, Bujkovac, Vraw-ska Bawa, Ranutovac, Kumarevo, Suvi Dol, Toplac, ]ukovac, Du-lan, Tibu`de, Zlatokop, Ribnice, Lukovo, Gorwi Neradovac, Do-wi Neradovac, Kupinince, Dowe Trebe{iwe, Pavlovac, Rataje á,Aleksandrovac, Crni Lug, Ristovac, Davidovac i Dowi Vrtogo{i deo katastarske op{tine Vrawe;

9) OP[TINE BUJANOVAC: cele katastarske op{tineKaradnik, Rakovac, @bevac, Kr{evica, Qiqance, @uèqica,Boìwevac á, Levosoje, Bujanovac, Borovac, Oslare, Gramada, Vr-ban, Letovica, Samoqica, Negovac, Biqa~a i Bratoselce, i

10) OP[TINE PRE[EVO: cele katastarske op{tine Ra-jince, Crnotince, Bukurevac, Bu{trawe, Oraovica, Pre{evo,@ujince, Reqan, Golemi Dol, Ali|erce, Strezovce, ûkarka, Mi-ratovac, Cakanovac, Trnava i Nor~a.

2.2. Granica Prostornog plana

Granica podru~ja Prostornog plana definisana je granica-ma katastarskih op{tina ili geografskim granicama (put, reka isl.) na teritoriji katastarske op{tine i prikazana na referal-nim kartama Prostornog plana i opisno.

Utvr|uje se slede}a granica Prostornog plana:

1) severna granica – od preseka katastarskih op{tina Se~a-nica i Dudulajce na granici teritorija grada Ni{a i op{tineMero{ina na zapadu i poklapa se sa severnom granicom katastar-skih op{tina Se~anica i Trupale do preseka sa podru~jem Gene-ralnog urbanisti~kog plana Ni{a;

2) zapadna granica – od preseka granica teritorija gradaNi{a i op{tine Mero{ina; u pravcu juga poklapa se sa granicompodru~ja Generalnog urbanisti~kog plana Ni{a i op{tine Me-ro{ina sve do katastarske op{tine Aleksandrovo, kada prelazina teritoriju op{tine Mero{ina i poklapa se sa granicom kata-starskih op{tina Balajnac i Batu{nica; na teritoriji op{tineDoqevac poklapa se sa granicom katastarskih op{tina âpqi-

SLU@BENI GLASNIK RS Broj 77 – Strana 917. novembar 2002.SLU@BENI GLASNIK RSStrana 28 – Broj 77 17. novembar 2002.

tince, koja pripada katastarskom srezu Vlasotince, izra|en uskladu sa vaè}im propisima.

2. Katastarski operat, odnosno katastar nepokretnosti izta~ke 1. ovog re{ewa, primewiva}e se narednog dana od dana obja-vqivawa ovog re{ewa u „Slu`benom glasniku Republike Srbije”.

3. Danom po~etka primene katastarskog operata, odnosno ka-tastra nepokretnosti iz ta~ke 1. ovog re{ewa, u smislu ~lana 151.stav 1. Zakona o dràvnom premeru i katastru i upisima prava nanepokretnostima, za katastarsku op{tinu Dowe Gare prestaje davaì katastar zemqi{ta.

4. Lice koje ima pravni interes moè u roku od dve godineod dana po~etka primene katastarskog operata, Slu`bi za kata-star nepokretnosti Vlasotince podneti zahtev za ispravku upisa,ako smatra da je izvr{en pogre{an upis u pogledu nosioca pravaili drugog podatka o nepokretnosti.

5. Primerak ovog re{ewa je sastavni deo zbirke isprava ka-tastra nepokretnosti za katastarsku op{tinu Dowe Gare.

6. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom glasniku RepublikeSrbije”.

03 broj 951-775/02U Beogradu, 1. novembra 2002. godine

Direktor,dr Ivan R. Aleksi}, s.r.

1989Na osnovu ~lana 136b stav 2. Zakona o dràvnom premeru i

katastru i upisima prava na nepokretnostima („Slu`beni gla-snik RS”, br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/2001 i25/2002),

Republi~ki geodetski zavod donosi

R E [ E W E

O POTVRDI KATASTARSKOG OPERATA ZA KATASTARSKUOP[TINU STRE[KOVAC

1. Potvr|uje se da je katastarski operat, kao deo katastra ne-pokretnosti za katastarsku op{tinu Stre{kovac, op{tinaVlasotince, koja pripada katastarskom srezu Vlasotince, izra|enu skladu sa vaè}im propisima.


3. Danom po~etka primene katastarskog operata, odnosno ka-tastra nepokretnosti iz ta~ke 1. ovog re{ewa, u smislu ~lana 151.stav 1. Zakona o dràvnom premeru i katastru i upisima prava nanepokretnostima, za katastarsku op{tinu Stre{kovac prestaje davaì katastar zemqi{ta.


5. Primerak ovog re{ewa je sastavni deo zbirke isprava ka-tastra nepokretnosti za katastarsku op{tinu Stre{kovac.







R E [ E W E

O POTVRDI KATASTARSKOG OPERATA ZA KATASTARSKUOP[TINU JAVORJE

1. Potvr|uje se da je katastarski operat, kao deo katastra ne-pokretnosti za katastarsku op{tinu Javorje, op{tina Vlasotin-

ce, koja pripada katastarskom srezu Vlasotince, izra|en u skladusa vaè}im propisima.


3. Danom po~etka primene katastarskog operata, odnosno ka-tastra nepokretnosti iz ta~ke 1. ovog re{ewa, u smislu ~lana 151.stav 1. Zakona o dràvnom premeru i katastru i upisima prava nanepokretnostima, za katastarsku op{tinu Javorje prestaje da vaìkatastar zemqi{ta.


5. Primerak ovog re{ewa je sastavni deo zbirke isprava ka-tastra nepokretnosti za katastarsku op{tinu Javorje.





katastru i upisima prava na nepokretnostima („Slu`beni glasnikRS”, br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/2001 i 25/2002),


R E [ E W E

O POTVRDI KATASTARSKOG OPERATA ZA KATASTARSKUOP[TINU OSTRC

1. Potvr|uje se da je katastarski operat, kao deo katastra ne-pokretnosti za katastarsku op{tinu Ostrc, op{tina Vlasotince,koja pripada katastarskom srezu Vlasotince, izra|en u skladu savaè}im propisima.


3. Danom po~etka primene katastarskog operata, odnosno ka-tastra nepokretnosti iz ta~ke 1. ovog re{ewa, u smislu ~lana 151.stav 1. Zakona o dràvnom premeru i katastru i upisima prava nanepokretnostima, za katastarsku op{tinu Ostrc prestaje da vaìkatastar zemqi{ta.


5. Primerak ovog re{ewa je sastavni deo zbirke isprava ka-tastra nepokretnosti za katastarsku op{tinu Ostrc.





katastru i upisima prava na nepokretnostima („Slu`beni glasnikRS”, br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/2001 i 25/2002),


R E [ E W E

O POTVRDI KATASTARSKOG OPERATA ZA KATASTARSKUOP[TINU SOKOLI]I

1. Potvr|uje se da je katastarski operat, kao deo katastra ne-pokretnosti za katastarsku op{tinu Sokoli}i, op{tina â~ak,koja pripada katastarskom srezu â~ak áá, izra|en u skladu sa va-è}im propisima.

nac, Orqane, Doqevac, Ko~ane i Pukovac; na teritoriji op{tineLeskovac poklapa se sa granicom katastarskih op{tina Dra{ko-vac, Kutle{, êkmin, Pe~ewevce, Ka{tavar, Priboj, Zalu`we,Vinarce, Leskovac, Rudare, Gorwi Bunibrod, Guberevac, MalaGrabovnica, Velika Grabovnica, Velika Kopa{nica i Oraovica;na teritoriji op{tine Vladi~in Han poklapa se sa granicom ka-tastarskih op{tina Mrtvica, Tegovi{te, Urvi~, Letovi{te, Ba-linovce, Kalimance, Repince, Suva Morava, Lepenica, Ba~vi{te,Stubal, Priboj i Mazari}; na teritoriji op{tine Vrawe poklapase sa granicom katastarskih op{tina Mo{tanica, Bresnica, Ra-nutovac, Suvi Dol do puta M-1; nastavqa uz put M-1 (na udaqeno-sti 100 m od osovine puta) do granice katastarske op{tine Rib-nica; daqe se poklapa sa granicom katastarskih op{tina Ribni-ca, Gorwi Neradovac, Dowi Neradovac, Pavlovac i Dowi Vrto-go{; na teritoriji op{tine Bujanovac poklapa se sa granicom ka-tastarskih op{tina Karadnik, Rakovac, Bujanovac, Levosoj, Osla-re, Nesalce, Vrban i Letovica; na teritoriji op{tine Pre{evopoklapa se sa granicom katastarskih op{tina Rajince, Crnotin-ce, Dowa [u{aja, Oraovica, Pre{evo, Nor~a i Trnava i sa dr-àvnom granicom prema Republici Makedoniji;

3) ju`na granica – poklapa se sa dràvnom granicom SR Jugo-slavije i Republike Makedonije na teritoriji op{tine Pre{evood preseka granice katastarskih op{tina Strezovica i Slavujevac,do preseka granica katastarskih op{tina Kurbalije i Trnava, i

4) isto~na granica – od preseka granica Generalnog urba-nisti~kog plana Ni{a i severne granice katastarske op{tineTrupale i poklapa se sa granicom Generalnog urbanisti~kog pla-na Ni{a do granice sa op{tinama Doqevac i Mero{ina na jugu,a na podru~ju Generalnog urbanisti~kog plana Ni{a sa granicomkoridora pojedinih magistralnih infrastrukturnih sistema; nateritoriji op{tine Doqevac poklapa se sa granicom katastar-skih op{tina Belotinac, Kneìca, Malo{i{te i Rusna; na teri-toriji op{tine Gaxin Han poklapa se sa granicom katastarskeop{tine Toponica; na teritoriji op{tine Leskovac poklapa sesa granicom katastarskih op{tina Grdanica, Razgojna, Lako{ni-ca, Dr}evac, Zloku}ane, Grajevce, Jela{nica, Velika Biqanica,Gorwa Slatina, Dowa Slatina, Manojlovce i Dowe Krajince; nateritoriji op{tine Vlasotince poklapa se sa granicom katastar-skih op{tina Stajkovce, Gloàne i Prilepac; nastavqa na teri-toriji op{tine Leskovac i poklapa se sa granicom katastarskihop{tina Guberevac, Dobrotin, selo Grdelica, Dedina Bara, Pa-lojce, Li~in Dol, Krpejce, Predejane Selo, Bri~evqe i Su{evqe;na teritoriji op{tine Vladi~in Han poklapa se sa granicom ka-tastarskih op{tina Gariwe, Kopitarce, Xep, Ruì}, Prekodolce,Vladi~in Han, Polom, Dukatince, Grama|e i Vrbovo; na terito-riji op{tine Vrawe poklapa se sa granicom katastarskih op{ti-na Panevqe, Korbevac, Bujkovac, Vrawska Bawa, Toplac, Tibu`de,Dowe Trebe{iwe, Aleksandrovac, Crni Lug i Ristovac; na teri-toriji op{tine Bujanovac poklapa se sa granicom katastarskihop{tina Kru{evica, @bevac, Qiqance, @uèqica, Bujanovac,Borovac, Samoqica, Negovac i Biqa~a; na teritoriji op{tinePre{evo poklapa se sa granicom katastarskih op{tina Bu{tra-we, Reqan, Golemi Do, Ali|erce, Strezovce, sve do granice SR Ju-goslavije sa Republikom Makedonijom.

Podru~je Prostornog plana prikazano je na preglednoj kar-ti u prilogu.

Granice koridora pojedinih magistralnih infrastruktur-nih sistema utvr|uju se razradom planskih re{ewa Prostornogplana na nivou regulacionog plana za trasu, objekte i sadràje uza{titnom pojasu tih sistema.

Prostorni plan sadrì smernice i preporuke za usmerava-we razvoja i planirawe kori{}ewa, organizacije i izgradwe pro-stora u okruèwu infrastrukturnog koridora (u daqem tekstu:podru~je Ju`ne Srbije). Podru~je Ju`ne Srbije obuhvata funkcio-nalna podru~ja Ni{a, Prokupqa, Leskovca, Vrawa i Gwilanaukupne povr{ine od oko 8.000,0 km², koja su utvr|ena Prostornimplanom Republike Srbije.

3. Osnovni ciqevi i zadaci Prostornog plana

Osnovni ciqevi dugoro~nog razvoja, kori{}ewa i ure|ewapodru~ja Prostornog plana su:

1) obezbe|ewe prostornih uslova za izgradwu, rekonstrukci-ju, opremawe i funkcionisawe autoputa E-75 i drugih magistral-nih infrastrukturnih sistema u koridoru;

2) utvr|ivawe optimalnog razme{taja aktivnosti, fizi~kihstruktura i stanovni{tva na podru~ju Prostornog plana, uz uva-àvawe ekonomskih, tehni~ko-tehnolo{kih, ekolo{kih i pro-storno-funkcionalnih kriterijuma, i

3) obezbe|ewe uslova za daqe funkcionisawe postoje}ihproizvodnih kapaciteta, naseqa i magistralnih saobra}ajnih si-stema koji se nalaze u blizini magistralnog infrastrukturnogkoridora (u daqem tekstu: Infrastrukturni koridor).

Osnovni zadatak je da se planskim koncepcijama, re{ewimai smernicama za wihovu primenu obezbedi:

1) saobra}ajna (fizi~ka), ekonomska i socijalna integraci-ja pojedinih regionalnih i subregionalnih celina na podru~ju Ju-`ne Srbije, kao i Republike u celini;

2) usmeravawe efekata ciqnog i tranzitnog saobra}aja narazvoj lokalnih zajednica (gradova i op{tina);

3) usmeravawe uticaja Infrastrukturnog koridora na pro-cese urbanizacije, razvoj urbanih centara i sistema naseqa iublaàvawe demografskog pra`wewa podru~ja Ju`ne Srbije;

4) usmeravawe uticaja Infrastrukturnog koridora na poje-dine delatnosti (poqoprivredu, industriju, turizam i dr.);

5) relativizaciju razvojnih, fizi~kih (prostornih) i eko-lo{kih konflikata izme|u infrastrukturnih sistema i nepo-srednog okruèwa;

6) uskla|ivawe trasa saobra}ajnih i drugih magistralnihinfrastrukturnih sistema u koridoru;

7) stvarawe preduslova (tehni~ko-tehnolo{kih, prostorno-funkcionalnih i dr.) za uskla|eno funkcionisawe svih infra-strukturnih sistema, i

8) utvr|ivawe smernica za izradu novih i reviziju postoje-}ih prostornih i urbanisti~kih planova na podru~ju Prostornogplana; izradu i dono{ewe drugih planova, programa i tehni~kedokumentacije.

Radi sprovo|ewa osnovnih ciqeva i zadataka ovog prostor-nog plana izbor trasa za pojedine magistralne infrastrukturnesisteme Infrastrukturnog koridora zasniva}e se na slede}imprincipima:

1) poloàju trasa infrastrukturnih sistema na najkra}emmogu}em pravcu izme|u dva odredi{ta;

2) obezbe|ewu minimalnog rastojawa izme|u paralelnih ma-gistralnih i drugih infrastrukturnih sistema u koridoru, radiza{tite i racionalnog kori{}ewa poqoprivrednog i gra|evin-skog zemqi{ta;

3) razme{taju magistralnih infrastrukturnih sistema uInfrastrukturnom koridoru kojim se broj premo{}avawa vodoto-ka i depresija i me|usobnog ukr{tawa svodi na najmawu mogu}umeru, s tim da je za magistralne infrastrukturne sistema sa zna-~ajnim tehni~ko-tehnolo{kim i lokacijskim zahtevima (autoput ièlezni~ka pruga) poèqan razme{taj du` iste obale vodotoka;

4) za nove trase poèqno je, gde to uslovi dozvoqavaju, kori-stiti postoje}e trase infrastrukturnih sistema;

5) definisawu poloàja trasa infrastrukturnih sistemakoji je bezbedan od dejstva velikih voda i vodotoka i ne ugroàvaobjekte u zale|u od {tetnog dejstva unutra{wih voda;

6) definisawu poloàja trasa infrastrukturnih sistemakoji obezbe|uje za{titu i o~uvawe prirodnih resursa i vrednostii nepokretnih kulturnih dobara;

7) optimalna distanca trase je ona koja omogu}uje dobrupristupa~nost postoje}ih naseqa, uz izbegavawe izme{tawa delo-va naseqa za potrebe izgradwe infrastrukturnih sistema i ot-klawawe negativnih uticaja koridora na integrisanost, kvalitetìvota i ìvotne sredine naseqa;

8) izgradwom magistralnih infrastrukturnih sistema, pomogu}stvu, poboq{ati dostupnost i kvalitet lokalne mreè, i

9) izgradwom infrastrukturnih sistema u koridoru i opre-mawem koridora servisnim, turisti~kim i drugim uslu`nim sa-dràjima omogu}iti lokalnim zajednicama /op{tinama/ kroz kojeprolazi koridor odre|ene podsticaje za razvoj.

G l a v a áá.

ZNAÂJ I FUNKCIJA INFRASTRUKTURNOG KORIDORAZA INTEGRACIJU PROSTORA

1. Zna~aj infrastrukturnog koridora za integraciju prostora

Ekonomska integracija Evrope odvija se, izme|u ostalog, krozmodernizaciju i uskla|ivawe sistema komunikacija. Saobra}aj vi-sokog kvaliteta neophodan je za me|unarodnu razmenu robe, za po-slovna putovawa i napredak me|unarodnog turizma. Brzina vo`wepredstavqa zna~ajan ~inilac za pove}awe efikasnosti saobra}aja,odnosno smawivawe vremena trajawa putovawa. Iz tih razloga raz-voj transporta ukqu~en je u ~etiri prioritetne privredne graneEvropske Unije. Planovima razvoja Panevropske saobra}ajne mreèutvr|en je multimodalni saobra}ajni koridor „10” (Salzburg–Qu-bqana–Zagreb–Beograd–Ni{–Skopqe–Veles–Solun) sa dva krakaBudimpe{ta–Novi Sad–Beograd („10.b”) i Ni{–Pirot–Sofija(„10.a”) u funkciji integrisawa saobra}ajnog sistema Centralne iIsto~ne Evrope. Infrastrukturni koridor od Ni{a (Trupale) dogranice Republike Makedonije, koji je obuhva}en ovim prostornimplanom, pripada multimodalnom saobra}ajnom koridoru „10”.

Sredi{wi poloàj Republike Srbije na Balkanskom poluostr-vu i u sredwem Podunavqu omogu}ava intenzivnije povezivawe i uk-

SLU@BENI GLASNIK RSStrana 10 – Broj 77 17. novembar 2002.

qu~ivawe u me|unarodnu podelu rada. U prostorno-funkcionalnom, aposebnu razvojnom potencijalu, Dunavsko-savska i Moravska osovinapredstavqaju tzv. krst-koncentracije, odnosno polarizacije razvoja.

Intenzivirawem veza, na osnovu povoqnog geografsko-sao-bra}ajnog poloàja, sa zemqama Centralne i Zapadne Evrope, kaoi sa zemqama Ju`ne i Isto~ne Evrope, odnosno unapre|ivawem irazvijawem tranzitnih i posredni~kih funkcija izme|u Evrope iAzije, Republika Srbija ima mogu}nosti da racionalno i efika-sno iskoristi svoj poloàj.

Dolina Morave, odnosno Ju`ne Morave i dolina ZapadneMorave predstavqaju po poloàju, fizi~ko-geografskim uslovi-ma, privrednoj razvijenosti i drugim odlikama osnovne zone-oso-vine razvoja u Srbiji. Izgradwa Infrastrukturnog koridora, uprvom redu, doprine}e brèm razvoju regionalnih i predeonih ce-lina koje se neposrednije vezuju za ovaj koridor, odnosno saobra-}ajnoj i privrednoj integraciji sa ukupnim prostorom Srbije.Istog zna~aja je o~ekivani doprinos privrednom razvoju i inte-graciji regionalnih i predeonih celina koje nisu u neposrednomokruèwu Infrastrukturnog koridora.

U prvom slu~aju re~ je o predelima zapadno i isto~no odInfrastrukturnog koridora, uslovno Ju`ne Srbije, odnosno ju-`nih i jugoisto~nih delova Srbije: Toplici, leskova~koj i vraw-skoj kotlini, Zaplawu, vlasinskom kraju, Kraji{tu, predelu gorweP~iwe (Trgovi{tu i okolini). Sa izuzetkom razvijenijih pri-vrednih i urbanih centara Vrawa, Leskovca i Prokupqa i wihoveneposredne okoline, radi se o predeonim celinama koje su me|unajnerazvijenijim u Srbiji. Uz druge mere i programe, wihovo sa-obra}ajno integrisawe u prostor Srbije smatra se jednim od glav-nih preduslova brèg privrednog i socijalnog razvoja. Uslov zaostvarivawe tog ciqa, odnosno za postizawe ve}ih pozitivnihefekata uticaja Infrastrukturnog koridora na pomenute prede-le, je poboq{awe ili izgradwa regionalne saobra}ajne mreèkoja ove predele povezuje sa koridorom.

Za ukupni razvoj pomenutih celina i integraciju prostoraSrbije od zna~aja je {to se koridorom ostvaruju povoqnije veze ju-`ne i jugoisto~ne Srbije sa drugim regionima Srbije: osovinomzapadne Morave, [umadijom, zapadnom Srbijom, Timo~kom Kraji-nom i Kosovom. U dana{woj situaciji, saobra}ajne veze ju`ne ijugoisto~ne Srbije sa ovim celinama su neefikasne i saobra}aj-no, u izvesnom smislu, „smaknute”. Izgradwom Infrastrukturnogkoridora poboq{a}e se veze na{eg isto~nog Podunavqa sa ju-`nom Srbijom i Makedonijom, pod uslovom rekonstrukcije i iz-gradwe timo~kog koridora \erdap áá (Prahovo) – Ni{, sa plan-skom idejom da Srbija, pored razvojne zone Novi Sad–Beograd,Smederevo na Dunavu, razvija privredno i saobra}ajno zna~ajnuzonu u timo~kom Podunavqu (Kladovo–Prahovo), kao bliù Cr-nom moru (Isto~noj Evropi).

Izgradwa Infrastrukturnog koridora doprine}e ja~awusaobra}ajnog zna~aja Ni{a, koji je u tom pogledu ve} sada drugipo rangu u SR Jugoslaviji, a preko toga i ja~awu privrednih i dru-gih funkcija Ni{a. Uz pozitivan uticaj na razvoj centara u Ju-`noj Srbiji – Vrawa, Leskovca i ve}eg broja mawih gradova, iz-gradwa ovog koridora doprine}e ostvarivawu ciqeva Prostornogplana Republike Srbije i ukupne strategije razvoja Srbije:

1) smawewu negativnih tendencija u demografskim kreta-wima u Ju`noj Srbiji;

2) smawewu migracija stanovni{tva iz ovih krajeva, poseb-no imaju}i u vidu da su ju`na i jugoisto~na Srbija me|u najzna~aj-nijim ishodi{tima migracija, i

3) smawewu procesa metropolizacije Srbije, uz brì razvojNi{a, regionalnih centara i mawih gradova u regionalnim celi-nama isto~no i zapadno od koridora.

U Infrastrukturnom koridoru Prostornim planom Repu-blike Srbije utvr|eni su slede}i magistralni infrastrukturnisistemi na pravcu Ni{ – granica Republike Makedonije:

1) autoput E-75 (M-1), kojim se zamewuje postoje}i dvotra~nimagistralni put M-1;

2) èlezni~ka pruga za velike brzine E-85, kojom se moder-nizuje postoje}a pruga;

3) magistralni opti~ki kabl, kojim se zamewuje postoje}ikoaksialni kabl;

4) magistralni gasovod;5) postoje}i dalekovodi 220 kV i planirani dalekovod 400

kV, i6) objekti za{tite od voda – odbrambeni nasipi;dok je za hidroenergetski i plovidbeni sistem „Velika Mo-

rava" utvr|ena potreba daqeg istraìvawa, kako bi se utvrdilerealne mogu}nosti i uslovi wegove realizacije.

Kako u daqoj budu}nosti, posle horizonta ovog prostornogplana, postoji mogu}nost da se sada{we delimi~no regulisanokorito reke Morave zameni plovnim kanalom vi{enamenskefunkcije, planska re{ewa za magistralni drumski i èlezni~kisaobra}aj prilago|ena su prostornim zahtevima za realizaciju togplovnog kanala.

Ovim prostornim planom nije u celini obuhva}en koridorplaniranog dalekovoda 400 kV, koji je na najve}em delu pravcaudaqen vi{e desetina kilometara od magistralnih infrastruk-turnih sistema u Infrastrukturnom koridoru.

Na podru~ju Prostornog plana nalazi}e se koridor isto~-noevropske biciklisti~ke transferzale broj 11, ~iji }e poloàjbiti definisan odgovaraju}im urbanisti~kim planom.

2. Zna~aj i funkcija pojedinih infrastrukturnih sistema u koridoru za integraciju prostora

2.1. Zna~aj i funkcija autoputa E-75

Magistralni putni pravac M-1 Beograd–Ni{–Lesko-vac–Vrawe–granica Republike Makedonije, sa magistralnim pu-tem M-22 Subotica–Novi Sad–Beograd, ~ini centralni saobra}aj-ni koridor od najve}eg zna~aja za me|unarodno povezivawe Srbijei SR Jugoslavije. Pruàwe ova dva puta istovremeno se poklapasa trasom me|unarodnog puta E-75, koji predstavqa okosnicu si-stema Transevropskog autoputa (TEM) na pravcu sever–jug i Pane-vropskog saobra}ajnog koridora „10" odnosno kraka „10.b". Na za-padu ovaj pravac je povezan sa postoje}om mreòm evropskih auto-puteva, a na jugu i istoku oslawa se na evropsku mreù puteva, kaoi mreù puteva Bliskog istoka, Azije i Severne Afrike.

U okviru osnovne mreè evropskih (E) puteva, planiranimagistralni putni pravci omogu}i}e povezivawe autoputa E-75preko:

1) pravca Beograd – granica Rumunije (E-70) sa Isto~nomEvropom;

2) Zapadno-moravskog pravca (E-761) sa sredi{wom i zapad-nom Srbijom i pravcem Beograd–Ju`ni Jadran, i

3) pravca Ni{–Pri{tina–Pe}–âkor (granica RepublikeCrne Gore) sa Kosovom, Metohijom i Crnom Gorom.

Zna~aj magistralnog putnog pravca na deonici od Ni{a doRepublike Makedonije i obezbe|ewa ekonomi~nijeg, efikasnijegi bezbednijeg transporta porastao je sa: (a) ulaskom Gr~ke u ~lan-stvo Evropske Unije i intenzivirawem saobra}ajnih tokova iprivredne razmene izme|u Gr~ke i ostalih zemaqa ~lanica; i(b) pove}awem ekonomske, kulturne i drugih vidova saradwe Repu-blike Srbije sa Republikom Makedonijom i Gr~kom i rastu}iminteresom za izlazak Srbije na Mediteran preko Gr~ke i kori-{}ewem me|unarodne luke Solun.

Primarna funkcija autoputa E-75 od Ni{a (Trupale) do Re-publike Makedonije je obezbe|ewe putne saobra}ajnice velikogkapaciteta i visokog nivoa saobra}ajne usluge za zadovoqewe o~e-kivanih saobra}ajnih tokova, dok je sekundarna funkcija nepo-sredni podsticaj za razvoj podru~ja i saobra}ajno povezivawe u zo-ni uticaja planiranog autoputa. Kako je realizacija planiranogautoputa od Ni{a do granice Republike Makedonije mogu}a jedi-no uz angaòvawe tzv. koncesionog kapitala, to su planirani sao-bra}ajni tokovi na ovom putnom pravcu bazirani, u prvom redu, nao~ekivanom daqinskom tranzitnom saobra}aju, uz ostvarewe mak-simalnih komercijalnih efekata u {to kra}em periodu.

2.2. Zna~aj i funkcija pruge za velike brzine E-85

Panevropskom mreòm pruga za velike brzine, koje bi mogleda dostignu i prema{e 300 km/h predvi|eno je povezivawe velikihgradskih centara Evrope, zadovoqewe velike tra`we za mobilno-{}u i poboq{awe konkurentske sposobnosti èlezni~kog u odno-su na druge vidove saobra}aja, uz poboq{awe efikasnosti, bezbed-nosti, ekonomi~nosti i o~uvawa ìvotne sredine. Mreù }e ~i-niti: èlezni~ke pruge osposobqene za saobra}aj vozova sa brzi-nama 250 km/h, postoje}e pruge koje mogu da se osposobe za brzinevo`we 200 km/h i pojedine zna~ajne postoje}e pruge koje povezuju inapajaju mreù, a koje nije mogu}e racionalno rekonstruisati zabrzine ve}e od 160 km/h. @elezni~ka pruga za velike brzine u ko-ridoru „10" ima}e poseban zna~aj za omogu}avawe odvijawa èle-zni~kog saobra}aja sa ogromnim gravitacionim podru~jem prekoteritorije Republike Srbije i najracionalnijeg na~ina za wenopovezivawe sa svim delovima Evrope, Bliskog i Dalekog istoka.

Prostornim planom Republike Srbije utvr|ena je pruga zavelike brzine na pravcu Ni{–Pre{evo–granica Republike Make-donije (E-85) i weno povezivawe sa planiranim prugama za velikebrzine Ni{–Dimitrovgrad–granica Bugarske (E-70), Ni{–Beo-grad (E-85 i E-70), Beograd–Novi Sad–Subotica–granica Ma|ar-ske (E-85) i Beograd–[id–granica Hrvatske koje su sve u sastavukoridora „10", kao i sa planiranom prugom za velike brzine Beo-grad–Pan~evo–granica Rumunije (E-66).

Osnovni ciqevi modernizacije pruge E-85 od Ni{a do gra-nice Republike Makedonije su da: (a) svojim tehni~kim i drugimelementima udovoqi evropskim zahtevima za saobra}ajem vozovimavelikih brzina; i (b) u potpunosti zadovoqi potrebe doma}eg, uprvom redu me{ovitog saobra}aja.


2) nadle`na javna preduze}a i posebne organizacije obezbedi-}e detaqno snimawe stawa izgra|enosti prostora i vlasni{tva ne-pokretnosti predvi|enih za uklawawe u neposrednim za{titnimpojasima infrastrukturnih koridora (autoputa, pruge za velike br-zine, gasovoda, opti~kog kabla), a prema dinamici izgradwe pojedi-nih infrastrukturnih sistema utvr|enoj ovim prostornim planom;

3) nadle`na javna preduze}a (@TP „Beograd", NIS „Ener-gogas", JP „PTT Srbija", JVP „Srbijavode") i posebna organiza-cija (Republi~ka direkcija za puteve) utvrdi}e i obavestiti nad-le`ne gradske i op{tinske slu`be o kriterijumima za finansij-sko i materijalno obe{te}ewe kod preuzimawa nepokretnosti,ograni~ewa prava svojine i {teta nastalih pri izvo|ewu radovana izgradwi pojedinih infrastrukturnih sistema u roku od {estmeseci po dono{ewu Prostornog plana;

4) nadle`ne skup{tine grada i op{tina done}e sredworo~-ne i godi{we programe rekonstrukcije i uklapawa objekata u ne-posrednim za{titnim pojasima infrastrukturnih sistema, a naosnovu postignutog sporazuma o visini, dinamici i uslovimaobezbe|ewa finansijskih sredstava nadle`nih javnih preduze}a iposebnih organizacija, i

5) stru~ne slu`be nadle`ne skup{tine grada i op{tina in-formisa}e, putem ogla{avawa u sredstvima javnog informisawa,lokalnu zajednicu o donetim programima iz prethodne ta~ke, dava-ti uputstva o pravima i obavezama vlasnika i korisnika obuhva}e-nih nepokretnosti i druga potrebna obave{tewa u vezi sa sprovo-|ewem Prostornog plana.

3. Etapnost izgradwe i ure|ewa infrastrukturnog koridora

Predvi|ena je slede}a dinamika izgradwe planiranih magi-stralnih infrastrukturnih sistema u Infrastrukturnom korido-ru, i to za:

1) autoput E-75:

1. faza izgradwe autoputa:

1. do juna 2004. godine deonica Pe~ewevce (km 844+805)–Grabovnica (km 869+000)(1. faza–poluautoput)

2. do juna 2008. godine deonica Grabovnica (km 869+000)–Grdelica–V. Han (km 900+100)(1. faza–poluautoput)

3. do juna 2005. godine deonica V. Han (km 900+100)–D. Neradovac–Srpska ku}a(km 933+758)(1. faza–poluautoput)

4. do juna 2005. godine deonica Srpska ku}a (km 933+758)–Levosoje (km 942+195)(1. faza–poluautoput)

5. do juna 2005. godine deonica Levosoje (km 942+195)–Pre{evo (km 958+000)(1. faza–poluautoput)

6. do juna 2004. godine deonica Pre{evo (km 958+000)–R. Makedonija (km 964+337)(1. faza–poluautoput)

Kreditima evropskih banaka (Evropska banka za obnovu irazvoj i Evropska investiciona banka) u iznosu od oko 20 milio-na evra, u periodu od 2002. do 2004. godine, bi}e izvr{ena rehabi-litacija kolovoza postoje}eg magistralnog puta na celoj duìniod Pe~ewevaca do granice Republike Makedonije. U narednom de-setogodi{wem eksploatacijonom periodu ovaj put }e sluìti kaojedna traka budu}eg autoputa.

Projektom rekonstrukcije predvi|ena su na odre|enom ra-stojawu pro{irewa za zaustavqawe vozila.

2. faza izgradwe autoputa

1. do kraja 2016. godine deonica Pe~ewevce (km 844+805)–Grabovnica (km 869+000)(2. faza–pun profil autoputa)

2. do kraja 2016. godine deonica Grabovnica (km 869+000)–Grdelica–V. Han (km 900+100)(2. faza–pun profil autoputa)

3. do kraja 2016. godine deonica V. Han (km 900+100)–D. Neradovac–Srpska ku}a (km 933+758)(2. faza–pun profil autoputa)

4. do kraja 2016. godine deonica Srpska ku}a (km 933+758)–Levosoje (km 942+195)(2. faza–pun profil autoputa)

5. do kraja 2016. godine deonica Levosoje (km 942+195)–Pre{evo (km 958+000)(2. faza–pun profil autoputa)

6. do kraja 2016. godine deonica Pre{evo (km 958+000)–R. Makedonija (km 964+337)(2. faza–pun profil autoputa)

2) Prugu za velike brzine E-85:

Dinamiku izgradwe pruge utvrdi}e nadle`ni republi~kiorgan i javno preduze}e. Do izgradwe pojedinih deonica pruge zavelike brzine koristi}e se postoje}a jednokolose~na pruga. Dopu-nom Prostornog plana, po verifikaciji generalnog projekta,utvrdi}e se na~in i uslovi kori{}ewa postoje}e jednokolose~nepruge posle izgradwe pruge za velike brzine;

3) Razvodni gasovod

(1) do 2005. godine – deonica Ni{–Leskovac;(2) do 2008. godine – deonica Leskovac–Vrawe;(3) do 2010. godine – deonica Vrawe–Pre{evo.

4. Aktivnosti i mere za dopunu Prostornog plana

4.1. Dopuna Prostornog plana

Dopune i, eventualne, izmene Prostornog plana obavi}e sepo kompletirawu i/ili izmeni i verifikaciji tehni~ke dokumen-tacije za pojedine magistralne infrastrukturne sisteme u In-frastrukturnom koridoru na nivou generalnog projekta.

4.2. Dopuna Prostornog plana razradom na nivou regulacionog plana

Dopuna Prostornog plana razradom planskih re{ewa na ni-vou regulacionog plana za planirane magistralne infrastruk-turne sisteme izvr{i}e se po obezbe|ewu tehni~ke dokumentacijena nivou idejnih projekata od strane nadle`nih javnih preduze}ai posebnih organizacija: NIS „Energogas”, JVP „Srbijavode",Republi~ke direkcije za puteve, @TP „Beograd" i „Telekom Sr-bija" a.d.

U prvoj etapi sprovo|ewa Prostornog plana do 2005. godinepredvi|ena je dopuna planskih re{ewa na nivou regulacionogplana za trasu i sve funkcionalne i prate}e sadràje autoputaE-75 prema slede}oj dinamici:

do kraja 2002. godine – deonice Ni{ (Trupale)–Leskovac (Pe~ewevce), Pe~ewev-ce–Grabovnica, Grabovnica–Gr-delica, Vladi~in Han–Bujanovac(Levosoje) i Bujanovac (Levosoje)–granica R. Makedonije, i

6 meseci po izradi – za deonicu GrdelicaIdejnog projekta –Vladi~in Han.

5. Pretpostavke za pra}ewe sprovo|ewa Prostornog plana

Nadle`na posebna organizacija (Republi~ka direkcija zaputeve), javna preduze}a (@TP „Beograd”, NIS „Energogas”, JP„PTT Srbija”, JVP „Srbijavode”), stru~ne slu`be Ni{avskog, Ja-blani~kog i P~iwskog okruga, grada Ni{a i skup{tina op{tinaDoqevac, Leskovac, Vlasotince, Vladi~in Han, Vrawe, Bujanovaci Pre{evo izve{tava}e periodi~no, a najmawe jednom u dve godi-ne Ministarstvo gra|evina-Zavod za prostorno planirawe i urba-nizam o preduzetim aktivnostima i problemima u za{titi i kori-{}ewu za{titnih pojasa postoje}ih i rezervisanog prostora zaplanirane koridore magistralnih infrastrukturnih sistema uInfrastrukturnom koridoru, odnosno o sprovo|ewu planskih re-{ewa, smernica i mera utvr|enih Prostornim planom.

Ministarstvo gra|evina-Zavod za prostorno planirawe iurbanizam na osnovu izve{taja iz prethodnog stava izve{tava}eVladu Republike Srbije o problemima i predlagati mere za efi-kasnije sprovo|ewe Prostornog plana.




R E [ E W E

O POTVRDI KATASTARSKOG OPERATA ZA KATASTARSKUOP[TINU OSTROZUB

1. Potvr|uje se da je katastarski operat, kao deo katastra ne-pokretnosti za katastarsku op{tinu Ostrozub, op{tina Crna

Pruga }e, pored op{tih uslova za ure|ewe Infrastruktur-nog koridora, ispuniti i slede}e uslove: (a) gradi}e se kao dvo-kolose~na i elektrificirana, sa brzinom vo`we od 200 km/h; i(b) u najve}oj mogu}oj meri koristi}e se postoje}i koridor prugei re{ewa prilagoditi osnovnim principima za izbor trasa in-frastrukturnih sistema u koridoru utvr|enim ovim prostornimplanom.

2.3. Zna~aj i funkcija vodoprivrednih sistema

Razvoj naseqa i privrede i razme{taj infrastrukturnih si-stema na podru~ju Prostornog plana uskla|iva}e se sa zahtevimasistema za{tite od voda, kori{}ewa voda i za{tite voda iuslovima za realizaciju, Prostornim planom Republike Srbije,utvr|enim vodoprivrednim re{ewima, i to:

1) Dowe-ju`nomoravskog i Gorwe-ju`nomoravskog regio-nalnog sistema za snabdevawe stanovni{tva vodom, i

2) Ju`nomoravskog sistema kori{}ewa, ure|ewa i za{titere~nih voda;

koji se najve}im delom prostiru van podru~ja Prostornogplana.

Prioritet u za{titi resursa voda i realizaciji vodopri-vrednih sistema iz prethodnog stava ima}e:

1) razvoj objekata za kori{}ewe voda u Infrastrukturnomkoridoru i wihova za{tita u okviru regionalnih sistema za snab-devawe stanovni{tva vodom; kao i o~uvawe izvori{ta visokokva-litetne podzemne vode, primenom posebnih mera za{tite u reali-zaciji planiranih infrastrukturnih sistema, aktivnosti ifunkcija i izborom trasa pojedinih magistralnih infrastruk-turnih sistema izvan neposredne i uè zone za{tite izvori{ta;

2) ure|ivawe reìma malih voda i pre~i{}avawe otpadnihvoda u sklopu re{ewa Ju`nomoravskog sistema kori{}ewa, ure|e-wa i za{tite re~nih voda, radi obezbe|ewa propisane kategorijevodotoka, a posebno najuzvodnijih deonica osnovnog toka reke ipritoka. Prioritet }e imati re{avawe problema pre~i{}avawaotpadnih voda fabrike celuloze u Vladi~inom Hanu, i

3) izgradwa linijskih sistema, pored postoje}ih 100 km na-sipa du` Ju`ne Morave, i upravqawe akumulacionim prostorimaradi obezbe|ewa adekvatne za{tite od poplava na ve}im vodoto-cima u okviru Ju`nomoravskog sistema kori{}ewa, ure|ewa i za-{tite re~nih voda, realizacija planiranih radova na nezavr{e-nim deonicama, deonicama sa vi{im stepenom za{tite i sl.

Razradom planskih re{ewa na nivou regulacionog plana is-po{tova}e se slede}i uslovi:

1) optimalno re{ewe trasa novih infrastrukturnih siste-ma i definisawe odgovaraju}ih mera i prioriteta na postoje}imi novim objektima za{tite od vode, bazira}e se na analizi posto-je}eg stawa i urezima vode za merodavne velike vode Ju`ne Mora-ve i pritoka. Na osnovu sada{weg stawa vodnog zemqi{ta rezer-visa}e se vodno zemqi{te za budu}e stawe realizacije planira-nih magistralnih saobra}ajnih infrastrukturnih sistema;

2) za planirane trase i objekte magistralnih infrastruk-turnih sistema utvrdi}e se neophodne kasete i definisati pro-storni uslovi i mere za odbranu od spoqnih i unutra{wih vodapredmetnih kaseta;

3) definisa}e se mesta svih vodoprivrednih objekata kojiimaju odgovaraju}a tehni~ka uslovqavawa i ograni~ewa u odnosuna akvatorije (vodozahvati, ispusti upotrebqenih voda, regulaci-oni objekti, itd.), tako da se re{ewa trase i objekata novih in-frastrukturnih sistema usklade sa tim zahtevima vodoprivrednihsistema, i

4) o~uva}e se u neporeme}enom radnom stawu vodomerne sta-nice i druge instalacije za monitoring i pra}ewe vodnih reìma.

2.4. Ideja o izgradwi plovnog puta Dunav–Egejsko more

Prostornim planom Republike Srbije nije predvi|ena iz-gradwa plovnog puta na deonici od Ni{a do granice RepublikeMakedonije do 2010., odnosno 2020. godine.

Uslove za proveru, razradu i realizaciju ideje o izgradwiplovnog puta i wegovom povezivawu i uklapawu u mreù evropskihmagistralnih kanala preko kanala „Rajna–Majna–Dunav", oprede-li}e kretawe robnog prometa izme|u Zapadne, Sredwe i Isto~neEvrope, obim u~e{}a (bruto tona) i konkurentnost re~nog u odno-su na ostale vidove saobra}aja u multimodalnom saobra}ajnom ko-ridoru „10".

Ovim prostornim planom, na osnovu rezultata dosada{wihistraìvawa nije mogu}e utvrditi plansko re{ewe, ve} se rezer-vi{e prostor potencijalnog koridora plovnog puta. Opredeqeweovog prostornog plana je da se obezbede minimalni prostorniuslovi za plovnost Morave posle horizonta plana, odnosno posle2020. godine. Prostornim planom utvr|uju se pravila za usagla{a-vawe razme{taja i poloàja trasa najzna~ajnijih i najskupqih ma-gistralnih infrastrukturnih sistema u koridoru – autoputa E-75

i pruge za velike brzine E-85, sa poloàjem potencijalnog kori-dora plovnog puta (prema idejnom re{ewu profila plovnog putaiz 1973. godine).

2.5. Zna~aj i funkcija magistralnih opti~kih kablova

Prostornim planom Republike Srbije planirana je izgrad-wa opti~kih kablova na svim magistralnim pravcima kako bi seprevazi|eni tehnolo{ki sistemi zamenili novim i jeftinijimtehnologijama i uveli u mesne mreè, radi formirawa {irokopo-jasne ISDE (digitalne mreè integrisanih usluga) na teritorijiRepublike.

Jedan od najzna~ajnijih me|unarodnih magistralnih pravacagranica Ma|arske–Subotica–Novi Sad–Beograd–Ni{–granicaRepublike Makedonije bi}e kompletiran izgradwom planiranihopti~kih kablova na deonici Ni{–Leskovac–Vrawe–granica Re-publike Makedonije.

Postoje}i analogni sistem od 3600 kanala i digitalni si-stem protoka 140 Mb/s po koaksialnom kablu na relaciji Ni{-Skopqe bi}e pro{iren opti~kim kablom i digitalnim sistemi-ma protoka 622 Mb/s i 2,5 GB/s (odnosno 7560 i 30.240 kanala re-spektivno). Time }e se omogu}iti, uz odgovaraju}e ekonomskeefekte, znatno pove}awe TT kapaciteta na{eg terminalnog itranzitnog me|unarodnog saobra}aja i posti}i slede}i osnovniciqevi razvoja telekomunikacionih usluga:

1) povezivawe me|unarodne centrale Ni{ sa Makedonijom iGr~kom, radi otvarawa pravca prema jugoistoku;

2) omogu}ewe udvostru~ewa broja prikqu~aka tokom nared-nih deset godina, radi obezbe|ewa prikqu~aka za sve privrednesubjekte i ustanove, a naro~ito u turisti~kim, brdsko-planinskimi nerazvijenim podru~jima;

3) zamena dotrajale opreme i modernizacija postoje}e mre-è, i

4) stvarawe jedinstvene telekomunikacione mreè razli~i-tih korisnika i novih telekomunikacionih usluga (kablovska te-levizija, video signali i dr.).

2.6. Zna~aj i funkcija razvodnog gasovoda

Prostornim planom Republike Srbije snabdevawe podru~jaJu`ne Srbije gasom predvi|eno je putem novog razvodnog gasovodaNi{–Leskovac–Vrawe–Bujanovac–Pre{evo sa mogu}no{}u pove-zivawa sa sitemom Republike Makedonije.

U Infrastrukturnom koridoru izgra|ena je deonica razvodnoggasovoda MG-11 od Ni{a (glavni razdelni ~vor–GR^ „Ni{ 1"–temeT0) do odvajawa za pravac Prokupqe (GR^ „Leskovac"–teme T29) du-ìne preko 22 km, pre~nika 508 mm i radnog pritiska do 50 bara,koji je zajedni~ka deonica za pravce Prokupqe–Pri{tina i Lesko-vac–Vrawe.

Poloàj trasa deonice razvodnog gasovoda MG-11 zapadnood autoputa E-75 na teritoriji grada Ni{a (do temena T18), po-stoje}e èlezni~ke pruge Ni{–Leskovac i planirane pruge za ve-like brzine uskla|eni su sa principima razme{taja infrastruk-turnih sistema utvr|enim Prostornim planom.

Ovim prostornim planom utvr|en je koridor razvodnog magis-tralnog gasovoda od Ni{a do glavne merno-regulacione stanice „Le-skovac", dok je na pravcu od Leskovca do Republike Makedonije datkao potencijalni koridor, koji }e biti preciznije utvr|en po obav-qawu neophodnih istraìvawa i verifikaciji generalnog projekta.

Osnovni potro{a~i gasa (industrija i {iroka potro{wa) uInfrastrukturnom koridoru, posle Ni{a, su: Leskovac, Vrawe,Vladi~in Han i Surdulica, za koje je planirani razvodni gasovoddimenzionisan sa potro{wom od 78,6 miliona m³ gasa godi{we.

Ukupna duìna razvodnog gasovoda od Ni{a (GR^ „Ni{")do granice sa Republikom Makedonijom iznosi oko 166 km, saslede}im tehni~kim karakteristikama po deonicama:

1) Ni{–Prokupqe do GR^-a „Leskovac" (MG 11) – pre~nika20" ili ∅ 508 mm, duìne 22,2 km;

2) GR^ „Leskovac"–Leskovac (R.G 11-01) – planiranog pre~-nika od 14" ili ∅ 356 mm, procewene duìne od 28 km;

3) Leskovac–Vrawe (R.G 11-02) – planiranog pre~nika od10" ili ∅ 273 mm, procewene duìne oko 72 km, i

4) Vrawe–granica Republike Makedonije (R.G 11-03) – pre~-nika od 10" ili ∅ 273 mm, procewene duìne oko 44 km.

2.7. Zna~aj i funkcija elektroenergetskih objekata

Prostornim planom Republike Srbije za obezbe|ewe osnov-ne prenosne mreè elektroenergetskog sistema na podru~ju Ju`neSrbije predvi|en je 400 kV dalekovod Ni{–Leskovac–Vrawe–Re-publika Makedonija, sa krakom Vrawe – TE „Kosovo B” i trafo-stanicama 400/110 kV „Leskovac” i „Vrawe”.

Realizacijom planiranog dalekovoda 400 kV, ~iji }e se ko-ridor najve}im delom nalaziti van podru~ja ovog prostornog pla-na, obezbedi}e se napajawe mreè 110 kV na distributivnim pod-ru~jima Leskovca i Vrawa.


G l a v a ááá.

UTICAJ INFRASTRUKTURNOG KORIDORA NA OKRU@EWE

1. Osnovni ciqevi i prioriteti u razvoju

Uzimaju}i u obzir prirodne vrednosti podru~ja, geografskipoloàj, saobra}ajni zna~aj i druge specifi~nosti podru~ja Ju-`ne Srbije, na podru~ju Prostornog plana ostvariva}e se slede}iciqevi dugoro~nog razvoja:

1) prevazilaèwe dosada{we relativne nerazvijenosti i za-ostajawa u razvoju za prosekom Republike, kako u stepenu angaòva-nosti raspoloìvih resursa, tako i u pogledu kvaliteta ìvqewa;

2) puna valorizacija povoqnog saobra}ajnog poloàja pod-ru~ja Ju`ne Srbije na magistralnim pravcima evropskih saobra-}ajnih komunikacija za razvoj industrije, turizma i drugih pri-vrednih grana i wihovo ukqu~ivawe u svetsko trì{te, i

3) optimalna organizacija i ure|ewe prostora shodno po-trebama razvoja privrede, javnih slu`bi i stanovni{tva, a na os-novu raspoloìvih resursa i strate{kih interesa prostornograzvoja Srbije.

Poseban zna~aj u razvoju podru~ja Ju`ne Srbije do kraja ovogi u prvim decenijama 21. veka ima}e slede}i sektori:

1) agroindustrijski sektor, sa posebnim naglaskom na pro-gramima primarne i finalne proizvodwe (sto~arstvo, povrtar-stvo, vo}arstvo, {umski plodovi i lekovito biqe, kao i programizdrave hrane);

2) mawi industrijski prera|iva~ki i proizvodno-zanatskipogoni komplementarni sa postoje}om industrijom {ireg podru~-ja Ju`ne Srbije;

3) ugostiteqsko-turisti~ke, rekreativne i servisno-saobra-}ajne aktivnosti i drugi sadràji me|unarodnog ranga na pravci-ma me|unarodnih drumskih saobra}ajnica (autoput); turizam na re-kama; poslovni i tranzitni turizam u gradskim turisti~kim cen-trima; zdravstveni turizam i rekreacija u bawama; zimski sporto-vi, jezerski, klimatski, rekreativni, seoski i lovni turizam u tu-risti~koj regiji Vlasina i Kraji{te, kao i rekreativni turizamna lokalitetima od posebnog kulturno-istorijskog zna~aja (Mana-stir Sv. Prohor P~iwski i sl.);

4) kompletirawe regionalne i lokalne mreè saobra}ajne,vodoprivredne, komunalne i druge infrastrukture, kao bitnog pred-uslova za ekonomsku i socijalnu revitalizaciju celog podru~ja, i

5) potpunija valorizacija raspoloìvih prirodnih i stvo-renih resursa, a posebno bogatih nalazi{ta nemetali~nih mine-ralnih sirovina, obojenih metala, termo-mineralnih voda i geo-termalne energije, {umskog bogatstva i dr.

Posebne pogodnosti za ostvarivawe ciqeva dugoro~nog razvo-ja omogu}i}e izgradwa infrastrukturnih sistema u koridoru, i to:

1) vi{estruko pove}ana tranzitna prohodnost uslovi}e br-ì protok roba, putnika i informacija i uticati na ve}u konku-rentnost i povezanost privrede, kako unutar Srbije, tako i Srbi-je sa Evropom, u pravcu sever–jug;

2) zavr{etak izgradwe autoputa E-75 stvori}e posebne po-godnosti u razvoju slede}ih privrednih grana: gra|evinarstva, sa-obra}aja, izvoznih grana privrede vezanih za transport autoputemi turisti~ki kompleks;

3) modernizacija pruge uslovi}e revitalizaciju putovawaèleznicom, naro~ito u me|umesnom i lokalnom saobra}aju; ~ime}e se stvoriti posebne pogodnosti za privredne delatnosti kojeproizvode robe masovnih tereta za daqinske transporte unutar ze-mqe, a naro~ito u inostranstvo (poqoprivreda, industrija, {u-marstvo);

4) kompletirawe opti~kog kabla unapredi}e telefonske idruge veze i uticati na jeftiniju i brù vezu u lokalnoj i daqin-skoj telekomunikaciji. Posebne pogodnosti ima}e razvoj komuni-kacijskih usluga, trgovinska delatnost i turisti~ka privreda, i

5) realizacija gasovoda, kao novog energetskog potencijala,naro~ito }e doprineti poboq{awu standarda stanovawa i ukup-nog kvaliteta ìvqewa i ìvotne sredine; pozitivan uticaj o~e-kuje se, u prvom redu, na razvoj: industrije, poqoprivrede (povr-tarstvo), komunalne privrede i dr.

2. Uticaj izgradwe infrastrukturnog koridora na razvoj okruèwa

Izgradwa i razvoj magistralnih infrastrukturnih sistemau Infrastrukturnom koridoru ima}e na sredwi i duì rok po-sredne i neposredne uticaje na gravitiraju}e okruèwe i podru~-je Prostornog plana, od kojih su najzna~ajniji:

1) uticaji na promenu reìma, odnosno na~ina kori{}ewaprostora;

2) uticaji na demografska kretawa i promene u mreì/si-stemu naseqa, i

3) uticaji na privredni razvoj okruèwa.

Usmeravawem ovih uticaja posti}i}e se:1) me|usobno uskla|ivawe lokalnih i regionalnih intere-

sa, na jednoj strani, i propozicija o razvoju, prostornom ure|ewui za{titi ìvotne sredine planskog podru~ja koje su utvr|ene uraznim dokumentima nacionalnog/dràvnog nivoa, na drugoj;

2) pokretawe aktivnosti koje }e promeniti pravac dosada-{wih, prete`no negativnih urbo-demografskih trendova, dok }ere{avawe urbo-demografskih problema i prostorno prestruktu-risawe doprineti re{avawu niza drugih, u prvom redu socijalnihi ekonomskih, problema, i

3) preduzimawe aktivnosti za podizawe tzv. „stepena inve-sticione privla~nosti" okruèwa („poboq{awa regionalnog pro-fila"), u prvom redu na popravqawu nepovoqnog stawa regionalnei lokalne putne i komunalne/naseqske infrastrukture, odnosnopoboq{awa saobra}ajne povezanosti i opsluènosti prostora.

2.1. Saobra}ajno povezivawe podru~ja

Preduslov za razvojnu valorizaciju pozitivnih uticaja iz-gradwe Infrastrukturnog koridora je pove}awe kvaliteta saobra-}ajnog otvarawa i povezivawa podru~ja Prostornog plana i Ju`neSrbije sa magistralnim saobra}ajnim infrastrukturnim sistemi-ma u koridoru. Kako je u pogledu duìne (od 5.374,0 km, od toga:340,0 km magistralnih, 1.267,0 km regionalnih i 3.726,0 km lokal-nih puteva) i gustine od 0,68 km/km² putne mreè iznad proseka zacentralnu Srbiju, osnovni ciq je popravqawe kvaliteta postoje}eputne mreè, iskazanog tehni~kim i eksploatacionim parametri-ma (elementi i kvalitet kolovoza i dr.). Uspostavqawe hijerarhij-ske diferencijacije postoje}e putne mreè obezbedi}e se pove}a-wem kvaliteta i nivoa saobra}ajnih usluga na: postoje}im popre~-nim pravcima pet magistralnih i osamnaest regionalnih puteva,kao i lokalne putne mreè, naro~ito u zonama naseqenih mesta.

Prioritet }e imati:1) koridori postoje}ih regionalnih puteva: R-122, deonica

Vlasinsko jezero–Bosilegrad–grani~ni prelaz Ribarica (]u-stendil–Bugarska), kao deo magistralnog M1-1.13 i regionalnogputa R-125, i deonica Bujanovac–Trgovi{te–grani~ni prelaz(Kriva Palanka–Republika Makedonija), kao nastavak magistral-nog puta M-25.3, koji su Prostornim planom Republike Srbijeutvr|eni za magistralne saobra}ajne pravce;

2) koridor postoje}eg regionalnog puta R-214 na deonici odNi{a do granice Republike Makedonije, kao zamena za postoje}imagistralni put M-1, u funkciji kvalitetnog alternativnog put-nog pravca autoputa E-75 bez naplate putarine, kojim }e se prihva-tati lokalni i regionalni saobra}aj sa popre~nih isto~nih i za-padnih pravaca na autoput preko sistema saobra}ajnih petqi utvr-|enog ovim prostornim planom;

3) koridori magistralnih i regionalnih puteva od zna~ajaza razvoj turizma na podru~ju Ju`ne Srbije, i to: rekonstrukcijadela magistralnog puta do Svo|a; rekonstrukcija regionalnih pu-teva prema Crnoj Travi, Strezimirovcima, manastiru Sv. ProhorP~iwski, Dowem Stewevcu, Ribarcima i Bosilegradu i izgradwanovog puta od Vrawske Bawe do podno`ja Besne Kobile, i

4) lokalna putna mreà prema naseqskim centrima (sekundar-nim op{tinskim i centrima zajednice sela), ~iji razvoj moè da uspo-ri polarizaciju stnovni{tva i aktivnosti na podru~ju Ju`ne Srbije.

2.2. Reìm kori{}ewa prostora i kriterijumi za{tite ìvotnei prirodne sredine

Utvr|uju se slede}i reìmi kori{}ewa prostora i za{titeìvotne sredine na podru~ju Prostornog plana u okvirima reì-ma utvr|enih Prostornim planom Republike Srbije za podru~jeJu`ne Srbije, i to:

1) drugi nivo zaga|enosti sredine1), tj. povremeno prekora-~ivawe grani~nih vrednosti zaga|ivawa klasi~nim zaga|iva~ima(uz naporedno eliminisawe radijacionih zaga|ivawa, zaga|ivawakancerogenim i mutagenim materijama),2) dozvoqen je jedino naprilaznim delovima autoputa Ni{u;

2) tre}i nivo zaga|enosti, tj. bez prekomernog zaga|ewa tok-si~nim materijama i zaga|ewa od kori{}ewa nepovoqnih/{tet-nih energetskih resursa, ali uz postojawe buke, neprijatnih miri-sa, industrijskih i komunalnih otpadaka i saobra}aja, dozvoqen jeu podru~ju Ni{a, Leskovca i Vrawa i u koridorima magistralnesaobra}ajne infrastrukture;

3) ~etvrti nivo, koji obuhvata zaga|ivawe od prehrambene, tek-stilne i druge industrije koja koristi sisteme za pre~i{}avawe va-zduha i voda, velikih sto~nih farmi i intenzivnih turisti~kih ak-tivnosti, dozvoqen je u prigradskim zonama naseqa iz prethodne dvekategorije, podru~ju Bujanovca, zonama intenzivne poqoprivrede, ko-ridorima magistralnih puteva i èlezni~kih pruga i aerodroma;––––––––––––––1) NB: Prvi nivo zaga|enosti, tj. „van propisanih kategorija", nije predvi|en u ovom

podru~ju.2) Prema kategorizaciji primewenoj u Prostornom planu Republike Srbije (1996).


Tabela 4.–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––OP[TINA Ukupna Godina Poqopriv. % [umske % Ostale %

povr{ina u povr{ine povr{ine povr{inekoridoru (km²) (km²) (km²)

(km²)–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

122.5 1998. 87.2 71.2 21.9 17.9 13.4 10.9VRAWE 2020. 85.2 69.6 21.9 17.9 15.4 12.6

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––bilansi 2020.–1998. –2.0 –1.6 0.0 0.0 2.0 1.6

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––372.9 1998. 250.2 67.1 80.9 21.7 41.8 11.2

LESKOVAC 2020. 245.8 65.9 80.1 21.5 47.1 12.6–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

bilansi 2020.–1998. –4.5 –1.2 –0.8 –0.2 5.3 1.4–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

148.3 1998. 105.5 71.1 31.4 21.2 11.4 7.7BUJANOVAC 2020. 103.5 69.8 31.4 21.2 13.4 9.1

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––bilansi 2020.–1998. –2.0 –1.3 0.0 0.0 2.0 1.3

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––92.6 1998. 73.8 79.7 3.8 4.1 15.0 16.2

NI[ 2020. 72.4 78.2 3.8 4.1 16.4 17.7–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

bilansi 2020.–1998. –1.4 –1.5 0.0 0.0 1.4 1.5–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

20.6 1998. 17.7 85.9 0.3 1.3 2.6 12.7MERO[INA 2020. 17.2 83.6 0.3 1.3 3.1 15.1

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––bilansi 2020.–1998. –0.5 –2.3 0.0 0.0 0.5 2.3

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––143.0 1998. 74.1 51.9 53.3 37.3 15.5 10.8

VLADIÎN HAN 2020. 72.6 50.8 51.9 36.3 18.5 13.0–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

bilansi 2020.–1998. –1.6 –1.1 –1.5 –1.0 3.1 2.1–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

91.8 1998. 66.2 72.1 13.6 14.8 12.0 13.1DOQEVAC 2020. 64.8 70.6 13.6 14.8 13.4 14.6

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––bilansi 2020.–1998. –1.4 –1.5 0.0 0.0 1.4 1.5

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––8.7 1998. 6.2 71.3 1.6 18.7 0.9 10.0

GAXIN HAN 2020. 6.2 71.3 1.6 18.7 0.9 10.0–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

bilansi 2020.–1998. 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

170.8 1998. 118.3 69.2 42.6 24.9 10.0 5.8PRE[EVO 2020. 117.3 68.6 42.6 24.9 11.0 6.4

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––bilansi 2020.–1998. –1.0 –0.6 0.0 0.0 1.0 0.6

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––15.3 1998. 11.4 74.5 1.7 11.4 2.2 14.1

VLASOTINCE 2020. 11.4 74.5 1.7 11.4 2.2 14.1–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

bilansi 2020.–1998. 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNO: 1186.5 1998. 810.7 68.3 251.2 21.2 124.7 10.5

2020. 796.4 67.1 248.9 21.0 141.3 11.9–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

bilansi 2020.–1998. –14.3 –1.2 –2.3 –0.2 16.6 1.4–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2. Karte Prostornog plana

Prostorni plan podru~ja infrastrukturnog koridoraNi{–granica Republike Makedonije grafi~ki je prikazan na trireferalne karte u razmeri 1:50 000. Referalne karte Prostornogplana preko kojih se tuma~i ovaj plan su:

1) Referalna karta á – „Poloàj infrastrukturnih sistemau Infrastrukturnom koridoru";

2) Referalna karta áá – „Namena povr{ina”, i3) Referalna karta ááá – „Uslovi, ograni~ewa i mere

za{tite prostora".

Prostorni plan sadrì i Tematsku kartu 1. „Plan putnemreè” u razmeri 1:100 000.

G l a v a âááá.

PRIMENA I SPROVO\EWE PROSTORNOG PLANA

1. Op{te odredbe

Ciqevi, planske koncepcije i re{ewa Prostornog planasprovode se:

1) primenom utvr|enih kriterijuma;2) neposrednom primenom pojedina~nih politika, mera i

instrumenata;3) po{tovawem utvr|enih normativa i standarda;

4) ugra|ivawem i razradom Prostornim planom utvr|enihciqeva i koncepcija kroz planove i programe razvoja op{tina,uìh teritorijalnih celina, naseqa, javnih preduze}a, kao i krozdruge programe i projekte, i

5) nastavkom istraìvawa, izradom tehni~ke dokumentacije,monitoringom promena u prostoru i operacionalizacijom osnov-nih koncepcija Prostornog plana.

1.1. Op{ti prioriteti Prostornog plana

U sprovo|ewu planskih ciqeva i koncepcije, kao i u prime-ni definisanih kriterijuma, mera i instrumenata, normativa istandarda, prioritet ima:

1) obezbe|ewe neophodnih uslova i smawewe na prihvatqivi ni-vo prostornih ograni~ewa za izgradwu, opremawe i funkcionisaweinfrastrukturnih sistema u koridoru u skladu sa zakonskim propisi-ma, op{tim razvojnim opredeqewima i postavkama Prostornog plana;

2) sanacija do sada nastalih {teta od postoje}ih infra-strukturnih sistema i budu}e rigorozno spre~avawe svih direkt-nih i indirektnih negativnih uticaja;

3) socijalna, ekonomska i ekolo{ka za{tita stanovni{tvau Infrastrukturnom koridoru, koje je ugroèno izgradwom ifunkcijom infrastrukturnih sistema;

4) primena prostorno-planskih, urbanisti~kih i ekolo-{kih mera koje su utvr|ene Prostornim planom, op{tih propisa upogledu za{tite ìvotne sredine i neposrednih tehni~ko-tehno-lo{kih mera za{tite;

4) u peti nivo zaga|enosti svrstavaju se podru~ja ve}eg turi-sti~kog optere}ewa, prigradske zone sa postoje}om nekontrolisa-nom vikend izgradwom i koridori lokalnih puteva i èlezni~-kih pruga;

5) u {esti nivo zaga|enosti svrstavaju se seoska naseqa ipodru~ja degradirana prirodnim putem (erodirane povr{ine, za-slawena zemqi{ta, klizi{ta, plavni tereni, podru~ja jakih mra-zeva, zone oko istorijskih/kulturnih spomenika gde je mawa an-tropopresija, akvatorije ve{ta~kih akumulacija itd.);

6) u sedmi nivo svrstavaju se podru~ja mawe intenzivne {um-ske eksploatacije i livadskog i pa{wa~kog sto~arstva, mo~varnazemqi{ta, lovna podru~ja, delovi nacionalnih parkovi van rezer-vata, parkovi prirode i park {ume, i

7) u osmu kategoriju svrstavaju se strogi prirodni rezerva-ti, spomenici prirode, podru~ja za{ti}ena me|unarodnim konven-cijama, nepristupa~ni kawoni i strmi odseci, kao i za{ti}eni ipredvi|eni za za{titu prostori strogih prirodnih rezervata napodru~ju Ju`ne Srbije, i to: dolina P~iwe, Radan, Kukavica, Vla-sina, Grdeli~ka klusura, vla`na stani{ta kod Pre{eva, Jerma,Suva Planina i dr., koji su utvr|eni Prostornim planom Repu-blike Srbije.

2.3. Usmeravawe demografskih procesa, naseqavawe stanovni{tvai mreà naseqa

Po sadràju i strukturi, problematika stanovni{tva i na-seqa u su{tini je predmet regionalnih prostornih planova, od-nosno Regionalnog prostornog plana Ju`ne Srbije ili odvojenihplanova ni{avskog, ju`no-moravskog i p~iwskog okruga; dok se uovom prostornom planu nazna~uje kao orijentacija-polazi{te, ane kao plansko re{ewe.

Osnovni ciq u planskom i postplanskom periodu je razvojmreè naseqa i diferencijacija funkcija centara u mreì, kako uprostoru koji obuhvata Prostorni plan, tako i u {irem okruèwu.

Problemi koji }e se re{avati pri ostvarivawu ovog ciqa su:1) usitwena mreà sa velikim brojem malih seoskih naseqa

(ispod 100 stanovnika), ~iji je udeo u nekim op{tinama iznad50% ukupnog broja naseqa (Vlasotince, Vladi~in Han), zbog toga{to (izuzev dolinskih sela neposredno uz koridor) u zale|u kori-dora dominiraju (po morfolo{kom tipu) razbijena sela;

2) nizak stepen koncentracije stanovni{tva i delatnosti uve}ini op{tina, izuzev grada Ni{a i op{tina Leskovac i Vrawe;

3) nedovoqno diversifikovana struktura aktivnog stanov-ni{tva, izuzev u gradu Ni{u i op{tinama Leskovac i Vrawe, do-nekle i u centrima op{tina Vlasotince i Bujanovac;

4) neujedna~ena hijerarhijska struktura mreè naseqa napodru~ju Prostornog plana i u okruèwu, koja je sredwe razvije-na u severnom i sredwem delu koridora, a nerazvijena u ju`nomdelu, kao posledica veli~inske i funkcionalne strukture skupanaseqa.

U zavisnosti od sadràja strukture i veli~ine gravitacio-ne zone, u koridoru se jasno izdvajaju ~etiri nivoa centara:

1) makroregionalni centar – Ni{;2) regionalni centri – Leskovac i Vrawe;3) gradski (op{tinski) centri – Vlasotince i Bujanovac, i4) mawi centri op{tina, gradska naseqa u formirawu –

Mero{ina, Doqevac, Gaxin Han, Vladi~in Han i Pre{evo.

Osim u makroregionalnom i dva regionalna centra, nivokoncentracije stanovni{tva je nizak (10–20%) i nedovoqno je iz-raèna koncentracija nepoqoprivrednih delatnosti i razvije-nost funkcijske strukture u centrima.

Mreà sekundarnih op{tinskih centara i centara zajedni-ce sela samo se nazire i tek je u prvom stadijumu formirawa. Kaosekundarni centri u op{tinama ili centri zajednice sela napodru~ju Prostornog plana, sa tendencijom formirawa su: Belo-tinac (u op{tini Doqevac); Toponica (u op{tini Gaxin Han);Dowa Lako{nica, Pe~ewevce, Mala i Velika Grabovnica, Grde-lica i Predejane (u op{tini Leskovac); Vrawska Bawa (u op{ti-ni Vrawe); Oslare i Biqa~a (u op{tini Bujanovac); @ujince iTrnava (u op{tini Pre{evo).

Ciqevi razvoja mreè naseqa u narednom periodu su:1) ublaàvawe procesa depopulacije (sa izuzetkom op{tina

Bujanovac i Pre{evo) i pove}awe stepena koncentracije stanov-ni{tva, posebno u op{tinama Mero{ina, Doqevac, Vlasotince,Vladi~in Han i Gaxin Han, i

2) stimulisawe razvoja mawih op{tinskih, sekundarnih op-{tinskih i centara zajednice sela iz prethodnog stava, radi po-stizawa ve}e koncentracije stanovni{tva.

Ostvarivawem ovih ciqeva smawio bi se populacioni pri-tisak na Ni{, Leskovac i Vrawe, {to bi bio jedan od uslova zarazvoj kvalitetnije strukture funkcija u ovim centrima, poboq-{awe urbanisti~ke situacije i re{avawe komunalnih problema.

U vezi sa razvojem sela, utvr|uju se slede}i ciqevi:1) stimulisawe ostvarivawa sistema zajednice sela razli-

~itim merama i programima, kako bi se poboq{ali uslovi soci-jalnog ìvota u seoskim podru~jima;

2) razvijawe mawih prera|iva~kih kapaciteta i preduzetni-{tva na selu;

3) ure|ivawe i sadràjno opremawe centara sela (servisi,javne slu`be) i, posebno, centara zajednice sela, i

4) re{avawe komunalnih problema u selima (vodosnabdeva-we, odvo|ewe voda, ure|ewe saobra}ajnica).

2.4. Uticaj Infrastrukturnog koridora na privredni razvojokruèwa

Prioritetni programi i projekti dugoro~nog privrednograzvoja ostvari}e se u oblasti:

1) agroindustrijskog sektora – programi i projekti primar-ne proizvodwe (farme, uzgajali{ta i sl.) u oblasti sto~arstva (uz-goj junadi, ov~arstvo, kozarstvo i peradarstvo, te u mawem obimusviwarstvo), vo}arstva, p~elarstva i vinogradarstva (u mawoj me-ri), povrtarstva i sakupqawa i prerade {umskih plodova i lekovi-tog biqa. Najve}i zna~aj }e imati proizvodwa finalnih proizvodatzv. zdravstveno bezbedne hrane, po visokim evropskim standardi-ma. Sa prostorno-ekolo{kog stanovi{ta, za ostvarivawe navedenognajzna~ajnija su ulagawa u: melioraciju pa{waka i livada; formi-rawe novih livadskih kompleksa; formirawe dugogodi{wih zasadavo}a; o~uvawe ekolo{ke posebnosti podru~ja; kontrolu kori{}ewaprirodnih resursa, a u prvom redu sakupqawa gqiva i lekovitog bi-qa; o~uvawe biolo{ke raznovrsnosti okruèwa;

2) industrije i proizvodnog zanatstva – mawi programi iprojekti koji su komplementarni postoje}oj industriji Ju`ne Sr-bije, u slede}im granama: prerada metala; elektroindustrija; pre-rada plasti~nih masa; prerada drveta; servisirawe i obrada pro-izvoda tekstilne industrije i industrije koè i obu}e; grafi~kaindustrija; farmaceutska industrija, kozmetika i proizvodwasredstava za higijenu. Najpovoqnije lokaciono-razvojne potenci-jale za razvoj industrije ima dolina Ju`ne Morave, makroregio-nalni centar Ni{ i regionalni centri Leskovac i Vrawe;

3) razvoja turizma – izgradwa i ure|ewe turisti~ko-saobra-}ajnih kompleksa, punktova i objekata za:

(1) tranzitni turizam i rekreaciju uz autoput (primarni isekundarni receptivno-informativni punktovi, etno-punktovi iodmori{ta);

(2) tranzitni turizam i rekreaciju u zoni uticaja Infra-strukturnog koridora (gradski turisti~ki centri, bawe, turi-sti~ka mesta i turisti~ki predeli), i

(3) drugi vidovi turizma u okruèwu, preko petqi/~vori{taod primarnog i sekundarnog zna~aja, za povezivawe Infrastruk-turnog koridora sa popre~nim magistralnim i regionalnim toko-vima, i to: pravcem M-25 (Ni{–Prokupqe–Beloqin–Razboj-na–Brus–Nacionalni park „Kopaonik”) sa severnom turisti~komsubregijom i formiranim turisti~kim centrom Kopaonik i prav-cem od Leskovca preko regionalne veze R-123 sa budu}om ju`nomturisti~kom subregijom Kopaonika (sa Prolom Bawom, Rudarima,Kur{umlijom i Kur{umlijskom Bawom); pravcem M-9 (Lesko-vac–Vlasotince–Svo|e–Jabukovik–Crna Trava) i pravcem M-13(Vladi~in Han–Surdulica–Vlasina Okruglica) sa sredwom turi-sti~kom subregijom Vlasina (Vlasinsko jezero, êmernik i Var-denik); pravcem od Vrawa i Vrawske Bawe prema turisti~kim su-bregijama Kraji{ta (subregije Vrawska Bawa–Besna Kobila i Be-sna Kobila–Dukat); kao i pravcem od Bujanovca i Bujanova~ke Ba-we preko regionalne veze R-125 i R-125.a prema Manastiru Sv.Prohor P~iwski. Prioritet u oblasti turizma ima}e: (a) izgrad-wa, odnosno rehabilitacija glavnih turisti~kih kompleksa/punk-tova (Trupale, Leskovac, Vladi~in Han, Bujanovac, Doqevac,Predejane i Pre{evo); i (b) razvoj turizma u gradskim centrima(Ni{, Leskovac i Vrawe) i bawama (Vrawska Bawa i Bujanova~kaBawa);

4) komunalnom opremawu i ure|ewu – rehabilitacija, odno-sno izgradwa celokupne komunalne infrastrukture (elektroener-getska mreà, vodovod, kanalizacija, PTT, uli~na/putna mreà iparkinzi, javna rasveta, pijace, grobqa, javna ~isto}a itd.) u pod-ru~jima (naseqima, centrima, delovima naseqa itd.) gde se reali-zuju posebni programi naseqavawa, programi razvoja turizma iindustrijskih kapaciteta; realizovawe, odnosno dovr{avawe po-stoje}ih programa izgradwe vodovodne i kanalizacione mreè;{irewe PTT mreè; izgradwa i ure|ivawe centralizovanih (re-gionalnih i subregionalnih) deponija za odlagawa otpada;

5) eksploataciji mineralnih sirovina – programi istraì-vawa u okruèwu za: ugaq (Jerma i Jankova Klisura); geotermalnuenergiju (Vrawska Bawa, Bujanova~ka Bawa, Sijarinska Bawa,Prolom Bawa i oblast Surdulice); nuklearne sirovine (VrawskaBawa i druga okolina Vrawa, Slatinska Reka i Dowi Prisjan);


rude olova, cinka, bakra, zlata i molibdena (ve}i broj lokalite-ta); nemetali~ne sirovine, prioritetno kvarc, bentonitske gli-ne, pegmatiti, zeolit i kvarciti, zatim vatrostalne kerami~kegline, sitnoquspasti liskun i kvarc-distenske stene, grafit ibarit; kao i sirovine za industriju gra|evinskog materijala (ce-mentne sirovine, opekarska glina, tehni~ki kamen, arhitekton-ski/ukrasni kamen, {qunak i dr.), i

6) {umarstva – investicije u programe i projekte: podiza-wa, sanacije i uzgoja/nege {uma; po{umqavawa goleti; prevo|ewaizdana~kih u visoke {ume; o~uvawa i unapre|ivawa autohtonih{umskih vrsta i {umskih celina; programiranog i selektivnoguzgoja kvalitetnog tehni~kog drveta za industrijsku preradu; po-boq{awa kvaliteta lovnog fonda; otvarawa {uma izgradwommreè {umskih puteva.

G l a v a áâ.

POLO@AJ MAGISTRALNIH INFRASTRUKTURNIH SISTEMA U INFRASTRUKTURNOM KORIDORU

(Referalna karta á)

1. Poloàj koridora magistralnih infrastrukturnih sistema

1.1. Poloàj koridora autoputa E-75(Tematska karta 1)

Koridor autoputa E-75 (M-1) duìne oko 152,0 km zapo~iwena wegovom ukr{tawu sa koridorom autoputa E-80 (M-1.13) ispredgrada Ni{a, u blizini naseqa Trupale (na stacionaì km812+000), a zavr{ava se na granici sa Republikom Makedonijom(na stacionaì km 963+954). [irina koridora iznosi 700 m; ob-uhvata trasu autoputa {irine oko 70 m sa obostranim (neposred-nim i {irim) za{titnim pojasom ukupne {irine 630 m.

U odnosu na morfolo{ke karakteristike prostora, kao i uodnosu na postoje}i magistralni put M-1, koridor autoputa ima}eslede}i poloàj i tehni~ke karakteristike po deonicama:

1) Trupale–Pe~ewevce (km 812+000–km 844+804,57) – iz-gra|ena deonica autoputa pruà se na obe obale doline reke Ju-`ne Morave na ravni~arskom terenu duìne od 32,8 km, sa teh-ni~kim karakteristikama za brzinu kretawa vozila od 120 km/h;od km 812+000–km 820+000 nalazi se na desnoj obali reke Ju`neMorave u duìni od 8,0 km, a od km 820+000–km 844+804,57 nalevoj obali reke u duìni od 24,8 km;

2) Pe~ewevce–Grabovnica (km 844+804,57–km 865+844) –zadràva se kao ste~ena obaveza deonica autoputa u izgradwi, kojase pruà levom obalom reke Ju`ne Morave na izrazito ravni~ar-skom terenu u duìni od 24,2 km, sa tehni~kim karakteristikamaza brzinu kretawa vozila od 120 km/h;

3) Grabovnica–Grdelica (km 869+000–km 973+700) – kori-dor autoputa pruà}e se sa obe strane reke Ju`ne Morave na rav-ni~arskom terenu u duìni od 6,8 km, sa tehni~kim karakteristi-kama za brzinu kretawa vozila od 120 km/h, i to: od km865+845,65–km 869+300 nalazi}e se na levoj obali u duìni od3,4 km; od km 869+300–km 870+800 na desnoj obali u du`ni od 1,5km; dok }e se od km 870+800–km 873+700 ponovo nalaziti na le-voj obali u duìni od 1,9 km;

4) Grdelica–Vladi~in Han (km 873+700–km 900+100) – nadelu od Grdelice do Mominog Kamena (km 889+700) pruà}e sedu` postoje}eg puta M-1 u duìni od oko 16,0 km, a od MominogKamena do iza Vladi~inog Hana van trase postoje}eg puta M-1 uduìni od oko 10,0 km, obilaze}i Vladi~in Han sa isto~ne stra-ne po brdsko-planinskom terenu, sa tehni~kim karakteristikamaza brzinu kretawa vozila od 100 km/h;

5) Vladi~in Han–Bujanovac (Levosoje) (km 900+100–km942+195) – ukupne duìne 32,1 km pruà}e se koridorom postoje-}eg puta M-1, a kod grada Vrawa i na potezu od Doweg Neradovcado Levosoja nalazi}e se delimi~no van koridora puta M-1 (u we-govoj blizini), i

6) Bujanovac (Levosoje)–granica Republike Makedonije (km942+195–km 963+954) – deonica autoputa, koja je u izgradwi, pru-à}e se koridorom postoje}eg puta M-1 ukupne duìne 21,8 km, naravni~arskom terenu u duìni od oko 18,0 km i breùqkastom te-renu na posledwa 3,0 km, sa tehni~kim karakteristikama za brzi-nu kretawa vozila od 120 km/h.

Plan razme{taja prate}ihsadràja u koridoru autoputa E-75

U prate}e sadràje autoputa svrstavaju se objekti neposred-no uz put, koji u funkcionisawu putnog saobra}aja imaju dodatneuloge u obezbe|ewu brèg, sigurnijeg, udobnijeg i pouzdanijegtransporta roba i qudi, i to:

1) Funkcionalni sadràji:

(1) Baze za odràvawe puta – imaju osnovnu funkciju servi-sirawa svih potrebnih radova zimskog i letweg odràvawa puta,

a komplementarni su im i objekti u funkciji informatike (tele-fonske veze, regulisawe i kontrola saobra}aja i sl.).

Izbor lokacija baza za odràvawe puta zasniva se na slede-}im kriterijumima: blizina naseqa, mogu}nost opremawa komu-nalnom infrastrukturom, ekolo{ka pogodnost, funkcionalno ra-stojawe (50–70 km) i povoqna mogu}nost manipulisawa vozila(petqe, naplata putarine).

U koridoru autoputa E-75 predvi|ene su slede}e baze za odr-àvawe puta:

(a) „Ni{" (km 816+160) – sa leve strane autoputa, severo-isto~no od petqe „Severni bulevar", u funkciji odràvawa delaautoputa od Trupala do petqe „Pe~ewevci" u duìni od 29,3 km;

(b) „Grdelica" (km 872+636) – sa leve strane autoputa ju-`no od petqe „Grdelica", u funkciji odràvawa dela autoputa dopetqe „Pe~ewevci" duìne 27,1 km i do petqe „Vladi~in Han"duìne 23,7 km;

(v) „Vrawe" (km 920+050) – sa desne strane autoputa sever-no od postoje}e petqe „Vrawe", u funkciji odràvawa dela auto-puta od petqe „Vladi~in Han" duìne 20,8 km i do petqe „Bujano-vac á" duìne 16,1 km, i

(g) „Pre{evo" (km 956+500) – sa desne strane autoputa ju-`no od naplate putarine, u funkciji odràvawa dela autoputa dopetqe „Bujanovac áá" duìne 22,4 km i do grani~nog prelaza du-ìne 7,5 km.

U zavisnosti od namewenih aktivnosti predvi|enih baza zaodràvawe puta odredi}e se wihov osnovni sadràj: magacin so-li, pokrivena skladi{ta, otvorena skladi{ta, garaè za raznevrste vozila, upravna zgrada, komunalni objekti, pumpe za gorivo,parking vozila, pristupni putevi baza-autoput i dr., na povr{iniod 2 do 3 ha.

(2) Objekti kontrole i upravqawa – objekti kontrole iupravqawa saobra}ajem, koji imaju osnovnu namenu policijskekontrole (stanice), informacionog centra i pruàwa pomo}i(punkta) predvi|eni su kod baza za odràvawe puta: „Ni{" i„Vrawe", dok pojedine kontrolne funkcije mogu biti locirane ikod drugih kontrolnih baza.

(3) Objekti naplate putarine – za obezbe|ewe zatvorenogsistema naplate putarine predvi|ena su dva ~eona naplatna mesta(^NM) na autoputu ispred petqi „Prokupqe" (km 821+500) i„Pre{evo" (km 958+000), kao i bo~ne ulivno-izlivne naplatnestanice (BNS). Potrebna povr{ina za ^NM iznosi oko 0,5 ha, aza BNS oko 0,3 ha, i

2) Prate}i sadràji za potrebe korisnika puta:

(1) Odmori{ta i parkirali{ta – imaju osnovnu funkcijuobezbe|ewa sigurnog i komfornog putovawa, u prvom redu odmora,i dopunsku funkciju promocije turizma Ju`ne Srbije. Izbor lo-kacija za odmori{ta i parkirali{ta zasniva}e se na slede}imkriterijumima:

(a) da lokacija bude na prostoru ili u blizini vrednog vi-dikovca, {ume, vodenog ogledala i sl. (prirodni ambijent), radipruàwa ugo|aja za putnike kao {to je ~ist vazduh, staze za {eta-we i sl., sa posebnim prostorom za parkirali{te za automobile,teretna vozila i autobuse i obezbe|ewem za{tite od buke autoputa(zeleni pojasi i sl.);

(b) da lokacija bude u blizini lokalnog puta i/ili seoskognaseqa (ruralni ambijent), i

(v) da je lokacija opremqena ili pogodna za opremawe komu-nalnom infrastrukturom (za vodu za pi}e i sanitarni ~vor) i te-lefonskim vezama za pruàwe pomo}i voza~ima.

Na svakih 10–15 km obostrano i naizmeni~no (smaknuto)predvi|ena su parkirali{ta za kra}e zadràvawe putnika sa ma-wim komforom i odmori{ta za duè zadràvawe putnika sa svimpotrebnim komforom za odmor (od 60 do 90 minuta).

Osnovni sadràji parkirali{ta su: parking putni~kih au-tomobila sa 16 mesta, parking teretnih vozila i autobusa sa 8 me-sta, sanitarni ~vor povr{ine 24 m², prodavnica od 50 m², mesta zaodmor i sedewe za 40 osoba, telefonska govornica i povr{ina zaodmor od 500 do 100 m², i, po potrebi, receptivno-informativnipunkt. Ukupna potrebna povr{ina za organizovawe parkirali{taje od 0,5 do 1,5 ha.

Osnovni sadràji odmori{ta su: parking za automobile sa20–50 mesta, parking za teretna vozila sa 10–16 mesta, parking zaautobuse sa 5–10 mesta, sanitarni ~vor 50–100 m², prodavnica50–100 m², mini-pijaca za prodaju lokalnih poqoprivrednih pro-izvoda od 200 do 500 m², mesta za sedewe za 100–200 putnike, povr-{ina za odmor od 500 do 1000 m², povr{ina za rekreaciju od 1000do 2000 m², kao i receptivno-informativni punkt u funkcijipromocije turizma. Ukupna potrebna povr{ina za organizovaweodmori{ta je od 2 do 3 ha.


Maksimalno optere}ewe autoputa tranzitnim turisti-ma koji }e pose}ivati gradske turisti~ke centre, bawe i mesta saturisti~kom funkcijom u {irem za{titnom pojasu autoputa, dugo-ro~no se procewuje na oko 30% ukupnog protoka na autoputu u let-woj sezoni, odnosno oko 15% u zimskoj sezoni.

Stanovni{tvu u naseqima koja }e biti ugroèna neophod-nim raseqavawem, obezbedi}e se us

prostorni plan podru^ja infrastrukturnog ... files/img/1/02784.pdfprostorni plan podru^ja...

Documents