Izrada prototipa, probne partije i nulte serije

Jedna od ključnih faza razvoja novog proizvoda je i izrada prototipa novog proizvoda kao i realizacija nulte serije novog proizvoda, ako je to predviđeno planom razvoja. Ova faza dolazi nakon faze projektovanja i konstrukcije i faze izrade tehnološkog postupka proizvodnje, kao završna faza u razvoju novog proizvoda i test spremnosti za serijsku proizvodnju.

Zbog toga informacije koji nastaju u toku proizvodnje prototipa i realizacije nulte serije predstavljaju jedan od ključnih faktora za donošenje odluke o tome da li da se ide u serijsku proizvodnju novog proizvoda ili da se od nje odustane. Pre izrade prototipa, naravno, moraju da se specificiraju (ako postoje) ili da se izrade svi potrebni alati definisani spiskovima alata i pribora.

Imajući u vidu aktivnosti prikazne na sledećoj slici u daljem tekstu će se one detaljno obrazložiti.

NODE: TITLE: NUMBER:IZRADA, PROTOTIPA PROBNE PARTIJE INULTE SERIJEA44

441

ODRZAVANJERADNOGNALOGA

442

IZRADAPROTOTIPA

443

IZRADAPROBNEPARTIJE

444

IZRADANULTESERIJE

Konstruktivnadokumentacija

Informacije oprototipu, probnojpartiji i nultoj seriji

Zahtev za otvaranjemradnog naloga

Tehnoloska dokumentacija

Dokumnetacijanulte serije

Primopredajnica prototipa

Primopredajnica probne partije

Primopredajnice nulte serije

Prototip.dok.

Otvoreni radninalog

Zahtev korisnika

Dokumentacija probne partije

Licence i standardi

Slika 4.11. Dekompozicioni dijagram za aktivnost 4.4. Izrada prototipa, probne partije i nulte serije

Održavanje radnog naloga - Da bi se mogli pratiti troškovi osvajanja novog proizvoda, a prema predračunu troškova, potrebno je podneti zahtev nadležnoj službi (priprema rada) za otvaranje radnog naloga. Uz zahtev za otvaranje radnog naloga podnosi se i predračun troškova kao prilog. Nikakvi troškovi ne mogu se praviti bez otvorenog radnog naloga. Zahtev za otvaranje radnog naloga i predračun troškova, prilažu se uz karton radnog naloga, koji ostaje u službi koja je otvorila radni nalog. Radnik, nosilac rada na osvajanju novog proizvoda, dužan je da prati tok osvajanja i troškova, a po završetku osvajanja da radni nalog zaključi i formira primopredajni dokument kako bi se troškovi likvidirali. O završetku radnog naloga na osvajanju, podnosi se pismen izveštaj službi koja je otvorila radni nalog, primopredajni dokument, mestu gde je to predvidjeno zahtevom za otvaranje radnog naloga. Zahtev za otvaranje radnog naloga podnosi se za sledeće faze:

• prototip,

• probnu partiju, i

• nultu seriju. Nije dozvoljeno otvaranje radnog naloga za sledeću fazu ako prethodna nije završena, odnosno ne može se otvoriti radni nalog za probnu partiju ako nije završen radni nalog prototipa. Po otvaranju radnog naloga, svi materijalni troškovi koji su potrebni da bi se osvojio novi proizvod, opterećuju taj radni nalog. Ovi troškovi obuhvataju:

• trebovanje osnovnog materijala,

• trebovanje pomoćnog materijala,

• trebovanja poluporizvoda i delova,

• izradu alata,

• izradu sanduka, ambalaže,

• ispitivanja i testiranja gotovog proizvoda,

• ostale troškove: putni nalozi, usluge od drugih, itd. i

• vreme proizvodnih radnika koji učestvuju u osvajanju.

Svi troškovi osvajanja evidentiraju se u knjigovodstvu preko otvorenog ainog naloga, pa po završetku radnog naloga troškovi se sabiraju i uporedjuju sa predračunskim troškovima, gde će se videti eventualna razlika izmedu predračunskih i ostvarenih troškova.

Nosilac osvajanja, prema radnom nalogu, obezbedjuje svu pripremu za izvršenje zadataka a prema proizvodnom procesu koji je unapred obezbedjen odnosno projektovan. U pripremu za izvršenje zadataka spada sledeće:

• radni zadatak,

• predračun troškova,

• plan proizvodnje sa dinamikom,

• tehnička dokumentacija,

• obezbedjeni alati,

• obezbedjeni materijali i delovi,

• obezbedjeni proizvodni kapaciteti,

• obezbedjena uputstva za rad i kontrolna merila,

• obezbedjena sredstva za ispitivanje i atestiranje, itd.

Izrada prototipa - Nakon proizvodnje potrebnih alata pristupa se izradi prototipa novog proizvoda, na osnovu konstrukcijske dokumentacije koja nosi oznaku: "ZA PROTOTIP", koja se privremeno čuva u posebnom odeljku arhive Tehničke pripreme ili u službi koja ju je i izradila. Za izradu prototipa, obezbedjuje se konstruktivno-tehnološka dokumentacija, i to:

• nacrti i skice potpisani od konstruktora i overeni od rukovodioca razvoja i tehničke pripreme,

• specifikacija ili lista repromaterijala sa celokupnim podacima sa kojima se omogućuje narudžbina i trebovanje repromaterijala,

• lista sastavnih delova sa delovima, podsklopovima i sklopovima,

• konstrukcija alata,

• tehnologija proizvodnje po procesnoj podeli rada,

• specifikacija nabavke opreme i uredjaja za proces proizvodnje,

• uputstva za proizvodnju,

• uslovi za kvalitetni prijem,

• normativi materijala i izrade, i

• ostala potrebna dokumentacija da bi se prototip uradio. Prototipna dokumentacija treba da bude registrovana u registar i da se zna hodogram kretanja kao i zaduženje za dokumentaciju. Ova dokumentacija ima važnost samo dok se ne uradi i isproba prototip novog proizvoda a zatim se povlači od korisnika.

Prilikom proizvodnje delova, podsklopova i sklopova, sve uočene promene registruje se na crtežima, odnosno skicama. Registrovane promene na prototipskoj dokumentaciji služe za izradu konstruktivno-tehnološke dokumentacije za probnu partiju. Prototip se radi se u količini koja je odredjena radnim nalogom. Da bi se prototip sinhronizovano radio, potrebno je paralelno raditi sve delove i odrediti sabirno mesto za pripremu montaže.

Prototip se radi po fazama, i to:

• proizvodnja delova u preduzeću,

• proizvodnja delova u internoj kooperaciji ako ona postoji,

• proizvodnja u eksternoj kooperaciji,

• montaža podsklopova i sklopova,

• ispitivanje funkcionalnosti podsklopova i sklopova,

• montaža gotovog proizvoda,

• kontrola izradjenog proizvoda,

• pakovanje i etikete. Za izradu prototipa, treba izbegavati konstrukciju i izradu alata, jer je ekonomičnije platiti izradu i više, nego uraditi alate a da nema sigurnosti za proizvodnju. Po završenoj izradi prototipa, vrše se ispitivanja nazivnih karakteristika i funkcionalnosti a prema projektovanom zadatku. Zavisno od vrste proizvoda kao prototipa i primene, ispitivanja se mogu obaviti, i to;

• u preduzeću,

• kod kupca u eksploataciji,

• u institutu,

• na tržištu ako je proizvod široke potrošnje, itd. 0vrsti i obimu isptitivanja mora se uredno i odgovorno voditi evidencija, jer će ovi podaci služiti za eventualne korekcije tehničke dokumentacije.

Evidenciju ispitivanja proizvoda kao prototipa vrši konstruktor, tehnolog i kontrolor, odnosno lice koje je za to ovlašćeno. Ako se ispitivanja vrše van radne organizacije udruženog rada, onda se za ta ispitivanja mora iz dati odgovarajuća dokumenta-atesti sa karakteristikama koje zahteva projektovani zadatak.

Izrada probne partije - Posle završetka prototipa i ispitivanja novog proizvoda, pristupa se korekciji prototipne dokumentacije i formira konstruktivno-tehnološke dokumentacije za probnu partiju - seriju. Sadržaj konstruktivno-tehnološke dokumentacije je isti kao i za prototip s tim što ova dobija formu stalne dokumentacije. Pri izradi konstruktivno-tehnološke dokumentacije za probnu partiju, obavezno se moraju uzeti faktori, i to:

• mogućnost ugradnje što većeg broja postojećih delova,

• predviđati što je moguće više domaćih repromaterijala, kao i mogućnost nabavke na tržištu,

• izuzetno predvideti uvozne materijale tj. ako nema drugih rešenja,

• odrediti optimalnu veličinu probne partije,

• pravilnost registrovanja crteža i indentifikacija delova, itd. O kvalitetu izrade ove dokumentacije mora se posvetiti puna pažnja jer će ona ujedno biti i uslov za verifikaciju kao stalne dokumentacije. Na osnovu formirane konstruktivno-tehnološke dokumentacije vrši se projektovanje zadataka za izradu probne partije. Sva dokumentacija nosi oznaku "ZA PROBNU PARTIJU", ili se stavlja samo na onu dokumentaciju dela za koju se sumnja da treba eventualno vršiti korekciju. Dakle, po završetku izrade i ispitivanja prototipa, pristupa se izradi konstruktivno-tehnološke dokumentacije, pri čemu se koriste evidentirani podaci izrade prototipa. Prema ciklusu proizvodnje, mogućnosti plasmana i potrebnim materijalnim sredstvima, odredjuje se veličina probne partije.

Da bi se mogla raditi probna partija, prethodno se mora obezbediti sledeće:

• predračun troškova,

• zahtev za otvaranje radnog naloga,

• radni zadatak,

• plan proizvodnje,

• kompletna konstruktivno-tehnološka dokumentacija,

• gotovi alati,

• tehnički uslovi kvalitetnog prijema,

• reproljaterijali,

• sredstva za proizvodnju i sve ostalo što je potrebno da bi se probna partija uradila.

Nosilac izrade probne partije je tehnička priprema, koja vrši nadzor nad neposrednom proizvodnjom. U procesu proizvodnje učestvuje i tehnička kontrola.

Proizvodno-tehnološki proces se odvija po proizvodnim organizacionim jedinicama i sredstvima rada kako će se proizvoditi i redovna proizvodnja što znači da jeproizvodnja normalna, s tim što je pod neposrednom kontrolom tehničke pripreme, odnosno konstruktorom i tehnologora. Kroz ovu proizvodnju proveravaju se normativi materijala i izrade kao i tehnologija. Svi nosioci izrade probne partije dužni su da obave svoj deo posla i utvrde elemente za puštanje redovne-serijske proizvodnje, i to:

• definitivni konstruktivni crtež,

• proverena sredstva za proizvodnju - mašine,

• provera alata i eventualna popravka,

• provera tehnologije proizvodnje,

• usaglašavanje konstrukcije alata sa eventualnim popravkama alata. Sva konstruktivno-tehnološka dokumentacija nosi vidnu oznaku "ZA PROBNU PARTIJU".

Potrebnu radnu i materijalnu dokumentaciju formira tehnička priprema, i to:

• trebovanja materijala i delova za proizvodnju,

• primopredajna dokumenta,

• radne liste za plaćanje proizvodnih radnika, itd.

Za skupljanje izradjenih delova probne partije, mora se odrediti sabirno mesto u nekom skladištu sa vidnim oznakama "DELOVI PROBNE PARTIJE". Iz skladišta, delovi se trebuju za montažu proizvoda probne partije. Sva ova dokumenta moraju biti potpisana od ovlašćenih lica. Po završenoj proizvodnji, kontrola prima propisani kvalitet. Kada je završena izrada probne partije, prema vrsti proizvoda, pristupa se ispitivanju novog proizvoda sa svim karakteristikama, koje će novi proizvod imati u primeni. Pri ispitivanju novog proizvoda, odredjuje se stepen sigurnosti, kako bi traženi kvalitet bio zagarantovan. Ispitivanja treba vršiti po unapred odredjenim karakteristikama a koje mogu biti: niske temperature, visoke temperature, vibracije, udari, mehaničke i hemijske osobine, atmosferski uticaji, transportne osobine, vek trajanja u uslovima primene, elektrokarakteristike, itd.

Ispitivanjima se proverava da li su karakteristike u unapred utvrdjenim minimalnim i maksimalnim granicama. O svim ispitivanjima, treba da postoji dnevnik ispitivanja overen od radnika koji su to vršili. Dobijeni rezultati ispitivanja, služe tehničkoj pripremi za ocenu i razrešenje serijske proizvodnje.

Izrada nulte serije vrši se na osnovu tehničko-tehnološke dokumentacije koja nosi oznaku "NULTA SERIJA". Kao što vidimo, nulta serija nije samo test uspešnosti posla koji su uradile službe projektovanja i konstrukcije, nego i test uspeha nove tehnologije. Izlazni dokument je izveštaj o rezultatima realizacije nulte serije. Zajedno sa izveštajem o rezultatima izrade prototipa ovaj dokument se šalje službama konstrukcije i tehnologije da bi iste formulisale izveštaj o rezultatima razvoja koji se koristi za donošenje odluke o uvođenju novog proizvoda u serijsku proizvodnju. Dokumentacija za nultu seriju, ista je kao i za probnu partiju, s tim što je izvršena korekcija ako je za to bilo potrebe. Nulta serija se izradjuje u slučajevima kod:

• masovne proizvodnje,

• provere plasmana na tržištu, i

• propere funkcionalnosti novog proizvoda na tržištu. Odluku o izradi nulte serije donosi služba razvoja i tehničke pripreme.

Nulta serija je jedna ograničena količina, koja se pušta u normalni proces proizvodnje, ako se kroz izradu i ispitivanje probne partije došlo do podataka, da ima odredjenih nedostataka.

Nedostaci koji su utvrdjeni i evidentirani preko proizvodnje probne partije, mogu biti:

• odstupanja od konstruktivne dokumentacije,

• odstupanja od tehnološke dokumentacije,

• greške u konstrukciji alata,

• pogrešno uradjeni alati pa se mora vršiti popravka alata ili raditi nov,

• potreba za izmenom pojedinih materijala, i

• otklanjanje drugih propusta koji su evidentirani pri izradi probne partije. Ako nema nikakvih grešaka pri izradi probne partije, onda nije ni potrebno raditi nultu seriju. Odluku o izradi nulte serije ili da se ona neće raditi, donosi tehnička priprema i razvojna služba. Medjutim, ako se predvidja visokoserijska proizvodnja, tada se obavezno radi nulta serija.

Na sledećoj slici prikazan je informacioni model za aktivnost Izrada prototipa, probne partije i nulte serije.

Dokument

PredmetPoslovanja

RadniNalog

Odluka

OrganizacionaJedinica

TehnoloskiPostupak

VrstaRadnogNaloga

PlanStavka

PlanRada

Slika 4.12. Informacioni model za aktivnost Izrada prototipa, probne partije i nulte serije Aktivnost izrada prototipa, probne partije i nulte serije vezan je za otvaranje specijalizacije entiteta Dokument tj. radnog naloga (entitet RadniNalog) za odgovarajuću organizacionu jedinicu (entite OrganizacionaJedinica), na osnovu odluke (entitet Odluka), odgovarajućeg plana razvoja (entitet PlanStavka), predmeta poslovanja (entitet PredmetPoslovanja) i tehnološki postupak (entitet TehnološkiPostupak).

Slika 4.13. Radni nalog

NAPOMENA: Za sve informacije vezane za INFORMATIČKO UPRAVLJANJE RAZVOJEM PREDUZEĆA obratite se na e-mail : alempije@beotel.yu

Ovaj članak je pripremljen na osnovu knjige: prof.dr. Alempije Veljović dipl. ing., INFORMATIČKO UPRAVLJANJE RAZVOJEM PREDUZEĆA