Prva pomoć

Značenje i pravila pružanja prve pomoći!

Brza pomoć koja se ukazuje povređenom na mestu nesreće

- Ne stvarati paniku

- Pridržavati se principa «pre svega ne štetiti»

- Ne činiti više nego što se očekuje

- “Ne dopustiti pristup znatiželjnim posmatračima”

Gde i kako obaviti prvi orijentacijski pregled unesrećenog?

- U vozilu, osim izuzetno nakon izvlačenja iz vozila

- Treba uočiti da li je u besvesnom stanju i guši se, da li diše, da li snažno krvari i ima li

povređenu kičmu

Nabrojte sigurne i nesigurne znake smrti!

Sigurni

- Mačje oko

- Mrtvačke pege

- Mlohavost - težina povreda – nespojivih sa životom

- Ukočenost zglobova

Nesigurni

- Prestanak disanja i rada srca

Koji je najčešći uzrok smrti kod onesveštenih osoba?

- Gušenje

Kako prepoznati da se onesveštena osoba guši?

- Ne diše i koža dobija plavičastu boju

Zbog čega se najčešće guši povređeni koji je bez svesti?

- Mlohavi jezik pada u ždrelo, a koren jezika zatvara dušnik

Kako pružiti prvu pomoć osobi koja je bez svesti?

- Postaviti je u stabilan bočni položaj (recovery position)

Kada onesveštenog moramo staviti u položaj na stomak?

- Kod povrede kičme

Koje metode zaustavljanja krvarenja poznajete?

- Pritiskom prsta (prstiju) na žilu kucavicu

- Direktan pritisak na ranu

- Postavljanje kompresivnog zavoja na ranu

- Podvezivanjem uda

Prva pomoć kod spoljašnjeg krvarenja!

- Pritiskom prsta na arteriju privremeno ili direktnim pritiskom na ranu se zaustavlja

krvarenje, a onda se na ranu postavi kompresivni zavoj

- Potražiti znakove iskrvarenja

Na kojim delovima tela se ne može kompresivnim zavojem potpuno

zaustaviti krvarenje?

- Na vratu, na debelom mesu, preponama

- Na otrgnutom odnosno smrskanom delu ruke ili noge

Koji su znakovi iskrvarenja i mere prve pomoći?

- Puls ubrzan i slab – jedva pipljiv

- Disanje ubrzano i površno

- Koža bleda, hladna, orošena hladnim lepljivim znojem

- Moguć gubitak svesti

Nakon zaustavljanja svih krvarenja povređenog treba postaviti u autotransfuzijski

položaj, pokriti i hitno transportovati u bolnicu

Ako nema povrdu stomaka, može mu se dati da pije vodu, čaj, dehidracijski rastvor.

Kako se zaustavlja krvarenje podvezivanjem udova?

- Nekoliko centimetara iznad rane zaveže se trugaona marama, kravata ili šal dovoljno labavo

da omogući zatezanje pomoću komadića drveta. Nakon dovoljno uvrtanja komadić drveta se

fiksira da ne dozvoli odvrtanje. Potrebno je zapisati tačno vreme postavljanja poveza,

premotati, imobilizirati, transportovati u odgovarajućem položaju u bolnicu.

Kako postupiti s amputiranim udovima?

- Zamotati u više slojeva sterilne gaze, omotati zavojem, staviti u plastičnu kesicu koju treba

dobro zatvoriti da ne propušta vazduh. Tako zapakovano pokušati smestiti u uslove

temperature oko 4 c. stepena tj. staviti u drugu kesicu u kojoj ima leda koji se topi, a nakon

toga sve zamotati u peškir ili neku drugu tkaninu. Zapisati tačno vreme i okolnosti.

Šta je šok i kako ga prepoznati?

Šok je po život opasno stanje poremećene cirkulacije krvi, opšti poremećaj organizma, čest

pratilac težih povreda.

- Najčešće pri svesti, ali potpuno nezainteresovan za sebe i okolinu

- Gleda odsutno: koža bleda, hladna, orošena lepljivim znojem

- Usne plavičaste, disanje brzo i površno, puls slab i ubrzan

Postupak s povređenom osobom u šoku!

- Zaustaviti krvarenja, imobilizirati prelome i iščašenja

- Postaviti u horizontalan položaj

- Pokrivanjem zaštititi od daljnjeg gubitka topline

- Ako nisu povređeni trbušni organi, dati mu čaja ili vode

- Transportovati u bolnicu

Kako prepoznati prestanak disanja?

- Nema podizanja i spuštanja grudnog koša

- Iz nosa i otvorenih usta ne izlazi vazduh

Šta može prouzrokovati prestanak disanja?

- Povreda glave koja je izazvala i nesvesno stanje

- Začepljeni dišni putevi, gušenje stranim telom, trovanja, razne bolesti pluća, krvarenje u

mozak

Šta uraditi s povređenim koji ne diše?

- Sa dva prsta podići bradu i zabaciti glavu, osloboditi dišni put

- Proveriti usnu šupljinu i odstraniti strani sadržaj, zubnu protezu

- Ako i dalje ne diše pristupiti davanju umetnog disanja

Koje metode umetnog disanja poznajete?

- “Usta na usta”

- “Usta na nos”

Kada primeniti metodu umetnog disanja “usta na usta”?

- Uvek kad unesrećeni ne diše, osim ako postoje prepreke kao: davalac ne može obuhvatiti usta

unesrećenog itd. – tada dati “usta na nos”

Primenite metodu disanja “usta na usta”!

Izvodi se ovako:

- Kleknuti pored unesrećenog,

- Zabaciti mu glavu i osloboditi dišne puteve,

- Jednom rukom potiskujete mu čelo prema dole i ujedno mu prstima zatvorite nos,

- Drugu ruku stavite pod vrat unesrećenog i podizanjem vrata pomognite zabacivanju glave,

- Udahnite vazduh iz okoline,

- Svoja usta prislonite na usne unesrećenog i duvajte vazduh u njega i pri tome promatrajte da

li se diže grudni koš unesrećenog,

- Dignite glavu i udahnite sveži vazduh iz okoline, a za to vreme pustite da unesrećenom

uduvani vazduh slobodno može izaći,

- Ponavljajte postupak u ritmu normalnog disanja.

Umetno disanje obično počinjemo s nekoliko bržih uduvavanja vazduha i nastavljamo u ritmu

normalnog disanja (oko 12 do 16 puta u minuti).

Šta su rane i kako mogu nastati?

- Rane su oštećenja kože uz vrlo česta oštećenja i delova ispod kože

- Najčešće nastaju delovanjem spolja mehanički, toplotno ili hemijski na površinu kože

- Ubodne, ugrizne, razderotine, posekotine, ogrebotine, prostrelne rane

Koje su moguće opasnosti u vezi s ranom?

- Rane su otvorene povrede

- Krvarenje, infekcija, šok

Kako postupiti s ranom?

- Ranu treba pokriti sterilnom gazom (ili jastučićem prvog zavoja) i previti povojem, a na manje

rane može se staviti hansaplast ili flaster

Šta se ne sme činiti s ranom?

- Dirati prstima, čistiti

- Ispirati tečnostima

- Premazivati niti zaprašivati, sprejati

- Iz nje vaditi predmete koji su ušli duboko

Kako postupiti s opekotinom neposredno nakon delovanja toplote?

- Oštećeno mesto deset minuta hladiti mlazom vode, nakon toga može oblozima. Posle

hlađenja staviti sterilnu gazu zavoj za opekotine – aluplast (ili ništa). Povredjenom davati čaj ili

vode (ukoliko sme da pije)

Šta je cilj prve pomoći kod opekotina?

- Sprečiti prodiranje toplote dublje u tkivo, hlađenjem opečenog dela tkiva

- Sprečiti infekciju

- Sprečiti šok

Kako postupiti s povredom delovanja sumporne kiseline?

- Što hitnije isprati mlazom vode do 10 minuta i odstraniti odeću natopljenu kiselinom, sterilno

premotati povredu kože

Kada se i zašto izvodi imobilizacija?

- Kod preloma i isčašenja te kod svih težih povreda da se spreči povećanje povreda za vreme

transporta.

Koji su sigurni, a koji nesigurni znaci preloma?

Sigurni:

- Izražena deformacija

- Krepitacije

- Vidljivi koštani ulomci u rani

Nesigurni:

- Otekline

- Modrice

- Bol

- Gubitak funkcije

Koja su pravila pružanja prve pomoći kod preloma?

- Pažljivo postupati da se ne izazovu još veća oštećenja

- Kod premještanja hvatati za dva susedna zgloba i umereno istezati u suprotnim smerovima

pridržavati rukom ispod mesta preloma

- Prelom treba imobilizirati

Koji je postupak pružanja prve pomoći kod otvorenog preloma?

- Na ranu se stavlja sterilna gaza po potrebi zaustavlja krvarenje

- Ostalo kao kod običnog preloma

Koja sredstva za imobilizaciju poznajete?

- Trougaona marama, zavoji i ziherica iz kutije prve pomoći

- Daske, letve, metalne šipke, kartoni, delovi odeće itd.

Kako izvršiti pregled unesrećenog sa sumnjom na povredu kičme?

- Pitanjem ima li bolove u vratu i leđima, oseća li dodir na rukama, nogama

- Ima li neosetljivost, mrtvilo na nekom delu tela

- Da li može podići ruke, noge

Navedite važnost pružanja prve pomoći kod sumnje na povredu kičme!

- Povreda kičme može dovesti do trajnog invaliditeta

- Pravilnim pružanjem prve pomoći to se možda izbegne

Kada posumnjati na povredu kičme?

- Ima bolove u vratu i leđima

- Ne oseća neki deo tela

- Ne može pokretati ruke i noge (mišići ne reaguju)

Kada posumnjati na povredu zdelice?

- Javlja jaku bol u kukovima, preponama i leđima

- Oteklina, krvni podlivi, asimetrija leve i desne strane

- Ne može podignuti noge ni stati na njih iako mišići reaguju

- Ne može stajati, hodati

Kada koristiti osobno vozilo za transport unesrećenih osoba?

- Kada povreda zahteva sedeći transportni položaj, i mala deca

- Povreda glave (pri svesti), povreda grudnog koša i vrata

U koji položaj se stavlja unesrećeni kod unutrašnjeg krvarenja?

- Krvarenje u grudom košu i trbuhu – unesrećenog polegnuti ravno i tako transportovati

- U autotransfuzijski položaj ako ima znakove iskrvarenja, a da se ne radi o krvarenju u trbušnu

šupljinu i grudni koš

Šta je autotransfuzijski položaj?

- Noge podignute za 20 – 30 cm, glava spuštena na podlogu, podignute ruke

Kako se povređena osoba postavlja u autotransfuzijski položaj?

- Ležećem na leđima (horizontalno) postaviti predmet ispod podkolenice

- Ili predmet postaviti pod dasku na kojoj leži (ispod stopala)

- Ruke pridržavati u vazduhu

Kada se povređena osoba ne sme staviti u autotransfuzijski položaj?

- Kod unutarnjih krvarenja

- Ako nisu zaustavljena sva spoljašnja krvarenja

- Ako je bez svesti

Šta je prividna smrt i oživljavanje?

- Onesveštena osoba ne diše niti joj radi srce

- 2 uduvavanja vazduha u pluća pa 15 pritisaka na grudnu kost

- Nakon svaka 4 ciklusa provera disanja i rada srca

Kada se prestaje s oživljavanjem?

- Kod pojave spontanog disanja i rada srca

- Dolaskom lekara

- Kad je spasilac fizički iscrpljen i ne može nastaviti

- Nakon 1/2 sata (ili 30 minuta) ako nije bilo moguće uspostaviti ni disanje ni rad srca

Trovanje alkoholom?

- 3 – 5 promila alkohola u krvi (iznad 5 nastupa smrt)

- Povraćanjem izazvati izbacivanje alkohola iz želudca da ne dospe u krv

- Otrovanog u besvesnom stanju staviti u bočni položaj

- Ako ne diše – postupak umetnog disanja

- Ako srce ne radi – postupak oživljavanja

Trovanje izduvnim gasovima?

- Ugljen monoksid – gas bez boje, ukusa i mirisa (kada sagoreva organska materija (nafta,

ugljen, gas, drvo) uz premalo kiseonika) - zagrevanje automobila u garaži, dugotrajna vožnja u

koloni

- Jaka glavobolja, napetost mišića, umor, potpuna nepokretnost

- Izneti na sveži vazduh, onesvešteni u bočni položaj, prividna smrt-oživljavanje, što hitnije u

bolnicu radi primene kiseonika

Trovanje antifrizom?

- Antifriz je uljasta tečnost, hemijski spada u grupu alkohola (etilenglikol)

- Najčešće deca zbog nepravilnog skladištenja i privlačne boje, ½ dcl izaziva smrt

- Znakovi pijanstva koje brzo prelazi u prividnu smrt

- Popiti 2-3dcl vode te povraćati, ako se može izazvati povraćanje

- Protivotrov – etilni alkohol – (žestoka pića 1dl i zatim ¼ dcl svaki sat) hitan prevoz u bolnicu

- Bez svesti ne davati piti i ne izazivati povraćanje, postaviti u bočni položaj

- Ako ne diše i srce ne radi – postupak oživljavanja

Postupak sa stranim telom

Predmeti zabodeni u telo (nož, drvo, strela) ne smeju se vaditi. Treba ih fiksirati u zatečenom

položaju da se ne bi pomerali i na taj način doveli do naknadnog krvarenja i povređivanja

okolnog tkiva. To se postiže tako što se deo stranog tela koji viri iz rane podupre sa svih strana

namotajima gaze, zavoja ili vate i učvrstiti sa zavojem, trougaonom maramom ili leukoplastom.

Moguce krvarenje se zaustavlja pritiskom na rubove rane oko stranog tela (kompresivni zavoj)

Ujed zmije

Odvući unesrećenog 10-ak metara od mesta napada, da se napad ne bi ponovio.

Smirivati unesrećenog (stres ubrzava krvotok i dovodi do brže resorpcije otrova)

Strogo mirovanje!

Blago podvezati ekstremitete – 10 cm iznad mesta ujeda (cilj nije da se zaustavi arterijska, već

venska i limfna cirkulacija)

Imobilisati povređeni ekstremitet (položaj u nivou ili ispod nivoa srca)

Hitan transport – Obavezno na nosilima bez pokretanja unesrećenog. Samo profesionalac može

primeniti tehniku isisavanja otrova preko plastične folije. Laik se u to ne sme upuštati

(eliminacija do 30 % otrova)

Imobilizacija ključne kosti

Imobilizacija nadlaktice

Imobilizacija nadlaktice

Imobilizacija šake

Imobilizacija kuka i natkolenice

Imobilizacija potkolenice

Održavanje dišnog puta

1. Zabacivanje glave bez ili sa

podizanjem brade. Oba

postupka pokušati izbeći pri

sumnji na povredu kičme.

2. Podizanje čeljusti. Stati iza

pacijentove glave i nasloniti laktove

na podlogu uz glavu, rukama uhvatiti

rubove donje vilice s obe strane i

podignuti je prema gore bez

zabacivanja glave. Palčevima držati

usta otvorena.

3. Recovery polozaj. Koristi se kad je pacijent bez svesti, a diše. Sprečava gušenje bazom

jezika.

Srčani udar

Simptomi:

- Neugodan pritisak ili osećaj punoće u grudima

- Stežuća bol u sredini grudnog koša koja traje duže od par minuta

- Širenje bolova u levo rame, levu ruku ili levu stranu vrata

- Naglo zamračenje vida i nesvestica

- Osećaj mučnine i nedostatka vazduha

Ovi simptomi mogu i izostati.

Niko nije siguran od srčanog udara; iako imaš možda 20 ili 30 godina, zbog današnjeg načina

života ugrožene su sve dobne grupe.

Pomoć (sam sebi):

- Bez panike! Počnite energično i što je češće moguće kašljati.

- Pre svakog kašljanja duboko udahnite. Kašalj mora biti tako dubok i dugotrajan,

kao da želiš proizvesti sluz duboko iz grudnog koša.

- Udisaji i kašalj se moraju ponavljati svake 2 sekunde, sve dok pomoć ne stigne ili

srce ne počne ponovo normalno udarati

Duboki udisaju snabdevaju pluća kiseonikom. Kašalj pritišće srce i održava cirkulaciju krvi.

Pritisak na srce takođe pomaže da se normalizuje njegov ritam.

Ako je bolesnik pri svesti i povraća, pokušajte ga smiriti, osigurajte mu mirovanje i ne

dopustite da išta radi. Postavite ga u sedeći položaj. Dajte mu ako imate usitnjenu

tabletu acetilsalicilne kiseline od 300 mg (Andol, Aspitin) ili neka je sam sažvaće. Druge

lekove mu nemojte davati, osim ako se radi o osobi koja se leči od angine pektoris, kojoj

treba dati uobicajenu tabletu pod jezik. U slucaju da imate vozilo, prenesite bolesnika do

vozila (bolesnik ne sme hodati) i odvezite ga u najbližu zdravstvenu ustanovu. Ako

nemate vozilo, nazovite hitnu pomoci docekajte ih s bolesnikom.

Ako bolesnik povraća, prvo ga pridržite i pomozite mu da ne udahne povraćeni sadržaj,

zatim postupite kao u prethodnom slučaju.

Ako bolesnik nije pri svesti, proverite diše li i radi li mu srce. Ako diše i radi srce,

postavite ga u stabilan bocni polozaj. Nazovite hitnu pomoc i do njihovog dolaska

proveravajte disanje i rad srca.

Ako bolesnik nije pri svesti, a ustanovili ste da ne diše i ne radi mu srce, ne gubite

vreme i smesta provedite postupak reanimacije. Uspeh reanimacije ce biti bolji ako

bolesniku pristupite u prve 4 minute od trenutka prekida rada srca.

Moždani udar

Moždani udar je oštećenje dela moždanog tkiva nastalo zbog začepljenja krvnog suda u mozgu

ugruškom ili zbog pucanja krvnog suda s posledičnim krvarenjem u mozgu.

Povišen krvni pritisak i ateroskleroza su istaknuti faktori rizika za nastanak moždanog udara.

Zavisni o mestu i veličini oštećenja doći će do poremećaja različitih telesnih ili psihičkih funkcija

koje taj deo mozga kontrolipe. Ove posledice se kod velikog broja bolesnika mogu ublažiti ili čak

ispraviti pravovremenim bolničkim lečenjem i rehabilitacijom.

Znaci:

- Slabost ili oduzetost leve ili desne polovine tela. Zbog naglog nastanka često

dovodi do pada bolesnika

- Otežan ili onemogućen govor. Otežano izgovara reći, zapliće jezikom ili uopste ne

moze govoriti

- Spuštenost jednog ugla usana zbog čega izgledaju iskrivljena

- Otežano ili onemogućeno gutanje.

- Nejednakost veličine zenica koja do tad nije postojala

- Jaka glavobolja, vrtoglavica, poremećaj ravnoteže

- Povraćanje

- Nekontrolisano mokrenje i stolica

- Gubitak svesti

TIA (Tranzitorni ishemijski atak) – pojava simptoma moždanog udara koji traju nekoliko sati, a

zatim spontano prolaze. Pojavu TIA-e treba shvatiti kao znak povećanog rizika za nastanak

pravog moždanog udara.

Postupak:

- Bolesnik treba ležati s lagano uzdignutom glavom i ramenima. Ako počne da povraća,

okrenite ga na bok da omogućite isticanje povraćenog sadržaja iz usta.

- Ne dajte bolesniku hranu niti piće

- Ako je bolesnik bez svesti, okrenite ga u bočni položaj

- Proverite disanje i, ako treba, počnite s oživljavanjem

Trovanje

Čovek se može otrovati udisanjem otrova i gutanjem otrovnih materija, a manje je poznato da

se možemo otrovati i preko kože. U svakom domu ima mnogo hemikalija koje mogu biti opasne

ako nisu dobro spremljene, posebno za decu. Ovo su neki od simptoma koji se javljaju nakon

trovanja:

- Pri udisanju gasova ili otrovnih para dolazi do gušenja i kašljanja

- Ako se popiju otrovne kiseline ili baze, javljaju se opekotine ili slične reakcije u ustima i

na usnama

- Kada se otrov proguta, javljaju se povraćanje, proliv, bol i mučnina u stomaku

- U nekim slučajevima trovanja koža može promeniti boju i postati plava ili crvena

- Otrovi mogu izazvati glavobolju i vrtoglavicu, probleme sa srcem, te grčenje mišića

- U težim slučajevima trovanja čovek gubi svest i prestaje disati

Prva pomoć:

- Ako ste sigurni da je osoba otrovana, trebate odmah pozvati hitnu pomoć

- Samo ako je otrovana osoba potpuno pri svesti treba potaknuti povraćanje

najjednostavnijom metodom – podražajem grla prstom

- Nemojte poticati povraćanje kod osoba otrovanih benzinom, petrolejel, razređivačima za

boje, hemijskim sredstvima koja stvaraju penu, bazama i kiselinama

- Ako pokušate izazvati povraćanje kod osobe koja se otrovala deterdžentom koji stvara

penu, može doći do smrti zbog gušenja penom. Otrovanom treba dati razređenu

sapunicu jer ona smanjuje penu.

- Želudac se može isprati tako da se nakon povraćanja daje topla voda, a potom opet

potakne na povraćanje

- Nemojte ni u kom slučaju poticati na povraćanje kod osoba koje nisu potpuno pri svesti

ili ne žele povraćati

- Kod trovanja kiselinama ili bazama treba piti mleko ili vodu

- Osobe otrovane gasom ili otrovnim parama trebate odmah maknuti iz prostorije u kojoj

su se otrovale. Ako je osoba bez svesti, proverite diše li i kakav joj je puls. Ako diše,

okrenite je na bok, te je počnite oživljavati ako je potrebno

- Zapamtite, trebate okreniti otrovanu osobu na bok samo ako je bez svesti i pritom diše

- Kod trovanja metilnim alkoholom ili antifrizom kao protuotrov treba popiti 1 dl žestokog

pića i odmah otići u bolnicu. Ako je bolnica udaljena, svaki sat treba popiti još ¼ dl

žestokog pića

Zubi

Relativno česta povreda su izbijeni zubi zbog pada ili udarca. I ovde možete pomoći ako ste

prisebni.

Pomoć

- Zub koji vam je izbijen udarcem možete vratiti ako najkasnije 20 minuta nakon udarca

dodjete stomatologu

- Zub koji vam je izbijen nemojte primiti za nejgov unutrašnji deo (koren), nego za onaj

deo koji je inače izvan zubnog mesa, te ga bez trljanja, vrlo lagano isperite u mleku

- Ako povređeni na to pristane, zatim lagano stavite zub u njegovo ležište u vilici. Na zub

stavite čistu gazu, a povređeni treba mirno i lagano, ali ipak s nešto snage, zagristi gazu

- Kada povređeni ne želi da mu se vrati zub u vilicu, možete zub staviti u mleko dok ne

dođe do stomatologa

- Kod ove povrede može doći do jakog krvarenja, pa povređenom treba staviti na ranu

potpuno čistu maramicu ili gazu koju on treba zagristi i držati dok ne dođe kod lekara.

Usta se kod ove povrede ne trebaju ispirati

- Ako dođe do krvarenja iz ubnog mesa, potpuno čistu maramicu ili gazu treba namočiti u

hladnu vodu i staviti na ranu

Strujni udar/udar groma

Glavno pravilo pri pružanju prve pomoći je brzina akcije, što znači da unesrećenog treba

što pre osloboditi od delovanja struje, a nakon toga odmah pokrenuti oživljavanje ako

ozleđeni ne diše, ili mu ne radi srce.

Pre svega, treba isključiti napon uz mere vlastite zaštite, delovanjem na sklopku,

osigurače, ili nasilnim prekidanjem strujnog kola pomoću izolovanih kuka, motki i drugih

priručnih alatki koje imaju dobru izolaciju (štap od plastike, suvog drveta, ili neki drugi

predmet).

Po isključenju struje treba utvrditi zdravstveno stanje ozleđenog, pre svega da li krvari,

da li diše i da li mu radi srce. Metode oživljavanja treba što pre započeti na mestu

nesreće posle otklanjanja prisustva struje. One se ogledaju u sledećem: pružanje

veštačkog disanja (usta na usta), vanjska masaža srca, kombinovane metode

oživljavanja u slučaju prividne smrti. Oživljavanje će imati efekta samo onda ako

trajanje prividne smrti nije bilo duže od 10 do 15 minuta. U svakom slučaju, odmah

treba obavestiti i najbližu zdravstvenu ustanovu.

Veštačko disanje treba izvesti brzo i određenim redosledom. Ozleđeni se položi na leđa i

brzim manevrom srednjeg prsta proveri prohodnost usne šupljine u ždrelo. Poželjno je

da oživljavanja izvode dve osobe, od kojih jedna izvodi veštačko disanje, a druga

masažu srca. Izvede se 3 – 4 uduvavanja vazduha, a onda 15 - 20 pritisaka na grudnu

kost (2 - 3 cm). Postupak se ponavlja dok se ne uspostavi normalan rad srca i pluća, ili

dok ne stigne lekar. Kada ozleđeni dođe ka svesti pruža mu se prva pomoć i za

eventualno druge ozlede. Nakon toga se prenese u mirnu prostoriju gde se ostavlja

ležeći na boku, zaštićen od hladnoće, a može mu se dati i topli bezalkoholni napitak.

Kod udara groma mogu nastati mehaničke i toplotne povrede. Smrtnost od udara groma

iznosi 30 – 50%, a 50 – 70% preživelih ima značajne poremećaje, najčešće nervnog

sistema. Munja predstavlja jednosmernu struju visokog napona i velike jačine, vreme

kontakta je vrlo kratko (manje od 1 s), a struja prolazi uglavnom po površini tela. Žrtvi

udara groma može se odmah pristupiti i dodirnuti bez opasnosti. Potrebno je proceniti

stanje svesti, disanje i eventualne mehaničke i toplotne povrede. Ako je neophodno,

odmah pružiti prvu pomoć na opisani način. Onesvešćenu žrtvu staviti u bočni položaj.

Potrebno je zbrinuti i ostale povrede, kao što su krvarenja, prelomi, rane i opekotine.

Žrtvu udara groma treba što pre prebaciti u bonicu uz stalni nadzor životnih funkcija.

Tvrdnja da se kratkotrajnim zakopavanjem tela žrtve u vlažnu zemlju nešto postiže

nema nikakvu naučnu osnovu.

Gušenje

Među uzrocima smrti zbog nesretnih slučajeva, gušenje stranim telom zauzima visoko

šesto mesto. Najčešće se stranim telom guše deca u prve tri godine života, zatim stariji ljudi.

Usne i koža postaju plavkasti. Ako se ne pruži

pomoć, osoba gubi svest i za nekoliko minuta umire.

Prvo treba probati udarcima dlanom izmedju lopatica.

Heimlichov zahvat je jednostavan postupak kojim se

strano telo izbacuje iz dišnog puta. Pritiskom na gornji

deo stomaka (ispod vrha prsne kosti) povećava se pritisak

u stomačnoj šupljini, s tim da istovremeni rast pritiska u

plućima izbacuje strano telo iz grkljana ili dušnika.

To je oprobana metoda koja uspeva u većini slučajeva, ali nije bezopasna. Naime, presnažan

pritisak na stomak može ozlediti želudac, jetru ili slezenu.

Zato snagu pritiska treba prilagoditi dobi i konstituciji osobe koja se guši. Heimlichov

zahvat provodi se samo kod osobe s naglim i potpunim začepljenjem dišnog puta koja ne može

ni disati, ni govoriti, ni kašljati.

Heimlichov zahvat kod osobe koja stoji ili sedi (pri svesti) - Stanite unesrećenome

iza leđa i obuhvatite ga rukama. Stisnutu šaku prislonite na gornji deo stomaka, između

pupka i vrha grudne kosti. Drugom šakom obuhvatite prvu. Brzo i snažno pritisnite

stomak prema unutra i gore.

Heimlichov zahvat kod osobe koja leži (bez svesti) - Unesrećeni treba ležati na

leđima. Dlanove položite na gornji deo stomaka, između pupka i vrha grudne kosti. Brzo

i snažno pritisnite stomačnu stenku prema dole i napred.

Heimlichov zahvat kod dece od godine dana do osam godina - Postupak kod deteta

koje stoji ili sedi je isti kao kod odraslih, a kod deteta koje leži pritisak na stomak izvodi

se samo jednom rukom.

Postupak kod dece do godine dana - Ne provodi se Heimlichov zahvat. Umesto toga

dete treba položiti potrbuške na svoju podlakticu tako da glava leži na dlanu i usmerena

je prema dole. Drugim dlanom udarite četiri puta između lopatica.