Psenica

Preko 70% stanovnistva na zemljinoj kugli hrani se psenicnim hlebom. Hleb je visokokalorican (oko 9000 J), sa visokim sadrzajem belancevina 16 – 17%, ugljenih hidrata do 78%, masti 1 – 1.5%. Kada se ocenjuje kvalitet brasna znacajna je kolicina I kvalitet lepka. Psenicni hleb sadrzi jedinjenja kalcijuma, fosfora, gvozdja I kompleks b vitamina. Psenica je veoma znacajna u mlinskoj industriji, industriji hleba, keksa, pivarskoj, farmaceutskoj I industriji dekstrina, a nus proizvod – slama sluzi kao prostirka zatim za izradu predmete razlicite upotrebne vrednosti u domacinstvu. Mekinje kao sporedni proizvod koriste se kao koncentrovana stocna hrana, a u novije vreme da poprave kvalitet hleba.

Psenica ima veliki agrotehnicki I privredno ekonomski znacaj jer ostavlja zemljiste odlicnih fizickih osobina, tako da predstavlja odlican predusev za veci broj njivskih biljaka. Ima veliki aeral rasprostranjenosti, a u pogledu nadmorske visine gaji se I do 4000m (Azija), a kod nas I u Evropi uspeva na 1100 mnm. Ovakva rasprostranjenost je moguca zbog postojanja velikog broja vrsta, varijateta I sorata, sa osnovnim tipovima ozima I jara.

Hemijski sastav zrna psenice – sadrzaj vode u zrnu krece se od 10 – 14%, masti 1 – 1.5%, najvise u klici, celuloza se nalazi u omatacu ploda I semena 2 – 3%, ugljeni hidrati I BEM (bezazotne ekstraktivne materije) cine 64 – 69% (u endospermu), mineralne materije su uglavnom u omotacu ploda I cine 1.7 – 2%, od cega su najvise zastupljeni fosfor 50% I kalijum 20 – 30%, belancevine zastupljene kao albumini, globulini, glijadin I glutein, cine 13 – 15%, glutenini I glijadini cine skrobni lepak (elastican, rastegljiv) I hleb se smatra dobrim pri odosu ovih belancevina 3:1, vitamini su skoncentrisani u klici (B1,B2,E,K ii pp).

Kvalitetne osobine zrna – kvalitet obuhvata fizicke I hemijske osobine, kao I zdravstveno stanje I svezinu, te sadrzaj I kvalitet lepka I tehnoloski kvalitet. Sadrzaj I kvalitet lepka u zrnu psenice su veoma vazni pokazatelji kvaliteta zrna. Bitno je da lepak poseduje osobinu da testo dobro zadrzava ugljen dioksid, te da time obezbedi veliku zapreminu I supljikavost hleba. Za ocenu belancevina u zrnu psenice primenjuje se metod sedimentacije, koji se zasniva na sposobnosti belacevina (lepka) da bubre u slabim rastvorima kiselina I da se taloze. Ako je procenat talozenja I bubrenja veci, onda je brasno boljeg kvaliteta. Postoj vise metoda odredjivanja fizickih osobina lepka, ali sve one razvrstavaju psenicu u A,B i C kvalitetne grupe odnosno: vrlodobar, dobar I slab. Meljivost psenicnog zrna je sortna karakteristika I razlikujemo: prostu poluvisoku I visoku metodu izmeljavanja. Prosta metoda – izmleveno celo zrno, poluvisoka I visoka – ukljucuju medjuproizvode (geiz, mekinje), pri cemu se iz griza dobija brasno razlicitih tipova (400,600,1000).

Ocenjivanje kvaliteta testa I hleba – prilikom mesanja I posle fermentacije razlikujemo: lepljivo, suvo elasticno, neelasticno, propustljivo I naknadno stvrdnjavajuce testo. Dobit ili randman: ovi elementi se izracunavaju na 100gr brasna sa 3% vlage:

a) Dobit u testu (g)¿tezina testa

3

b) Dobit u hlebu (g)¿tezinahleba∙dobit u testutezina testauzeta za pecenje

c) Dobit u zapremini (ml)¿zapreminahleba∙dobit uhlebu

tezinahleba

d) Gubitak pri pecenju (%)¿dobit u testu−dobit uhlebu

dobit u testu∙100

Brasno se smatra dobrim ako uspe da upije 60cm3 vode na 100gr brasna, smatra se da je dobra ona psenica koja od 100 gr brasna daje 136 gr hleba, psenica se smatra dobrom ako 100 gr brasna (sa 13% vlage) daje zapreminu hleba od 400 cm3. Povecanje kvaliteta zrna psenice manifestuje se: poboljsanjem kvaliteta oplemenjivanjem novih sorata, povecanjem kvaliteta fiziolosko – biohemijskim nacinima, uticajem agrotehnickih mera. Kvalitet psenice prvenstveno je uslovljen sortimentom. Da bi se psenica svrstala u jednu od pet kvalitetnih klasa potrebno je laboratorijski utvrditi I sledece elemente:

- Meljivost u %- Prinos hleba- Zapremina hleba- VBS – vrednosni broj sredine hleba- SV – sedimentaciona vrednost- Sadrzaj proteina

Bioloske osobine psenice – po vremenu setve razlikujemo ozimu (seje se u jesen) I jaru (seje se u prolece), a postoje I fakultativne sorte (poluozime do jare). U zrnu psenice klica se nalazi u latentnom stanju. Psenica je biiljka dugog dana tako da su joj za razvoj generativnih organa potrebni uslovi dnevne osvetljenosti duzi od 12 h. U toku vegetacionog perioda koji je kod ozimih sorti 250 – 280 dana I jarih sorti 120 dana biljke prolaze dva stadijuma:

I stadijum razvica – je toplotni ili stadijum jarovizacije I odvija se pri temperaturama 0 – 7 stepeni I biljke prolaze kroz 4 faze: klijanje, nicanje, ukorenjavanje I bokorenje.

Klijanje – se manifesuje pojavom klicinih korencica koji nastaju razrastanjem klicinog korenka. Klijanje je aeroban proces za koji su potrebni vlaga, toplota I vazduh. Proces klijanja pocinje kada seme upije 20 – 25% vode od svoje ukupne mase pri minimalnooj temperaturi od 1 stepen celzijusa.

Nicanje – je faza u kojoj se na povsini zemljista pojavljuje prvi pravi list (I on je zelene boje). Pri povoljnim uslovima nicanje nastupa 6 – 8 dana posle setve po temperaturama od 15 – 17 stepeni.

Ukorenjavanje – podrazumeva razvoj I porast zila I zilica korenovog sistema. Prvo se razvija primarni koren koji raste u dubinu, a potom sekundarni korenovi koji se azvijaju iz cvora bokorenja. Ustvari ukorenjavanje predstavlja obrazovanje sekundarnih korenova koji se javljaju u vreme kad psenica formira treci list.

Bokorenje – specificno podzemno grananje primarnog stabla psenice I obrazovanje izdanaka ili sekundarnih stabala iz cvora bokorenja. Ovaj proces se odvija u predzimskom periodu pri T od 6 do 20 stepeni, I pocinje 2 – 3 nedelje posle setve. U cvoru bokorenja smesteni su svi delovi buduce biljke.

II stadijum razvica – psenice ili fotoperiodski stadijum odvija se po dnevnoj svetlosti duzoj od 12 h, I tu biljka prolazi sledece faze: vlatanje, klasanje, cvetanje, oplodnja I zametanje ploda I faze zrelosti.

Vlatanje – nastupa pri kraju bokorenja. Clanci se izduzuju I stablo se pojavljuje nad povrsinom zemljista. Stablo psenice obicno ima 5 clanaka. Clanak najblizi zemlji ima duzinu od 4 – 10cm, zatim

se izduzuju ostali clanci, svaki tanji I duzi od predhodnog. U periodu bokorenja odnos povrsine lista prema aktivno upijajucoj povrsini korena je 1:75, a u vlatanju je taj odnos 1:35, pa se faza vlatanja smatra kriticnom fazom na nedostatak vlage. Ova faza traje od 20 – 40 dana za sta su potrebni temperatura preko 15 stepeni I duzina dnevne svetlosti preko 14h, I optimalna vlaznos zemljista ok 70% od MVK.

Klasanje – nastupa kada biljke dosegnu maksimalnu visinu a manifestuje se pojavom klasova u pazusima vrsnih listova. Broj klasica u klasu bice veci ukoliko su uslovi mineralne ishrane biljaka povoljni (pogotovo azotom). Moze se obrazovati 20 – 24 klasica po klasu, a takodje I do 7 cvetova od cega 3 – 4 mogu biti plodna. Cvetanje se manifestuje rasprskavanjem prasnih kesica I oprasivanjem posle cega prasnici izlaze izvan cveta (psenica je samooplodna biljka). Optimalne temprature nocu su 11 a danju oko 25 stepeni. Cvetanje je najintenzivnije u jutarnjim casovima I traje do sedam dana.

Oplodnja I zametanje ploda – pocinje 6 – 7 h posto polenova zrnca oprase zigove tucka, pocinje rzvoj klice, endosperma I omotaca ploda, formira se zrno pri optimalnim uslovima spoljne sredine (temp. 20 – 25 stepeni, umerena relativna vlaznost).

Faze zrelosti – su mlecna, testasta, vostana I puna zrelost. Formiranje zrna protice od oplodnje do mlecnog zrenja. Zrno je zeleno I sadrzi do 80% vode, duzina ove faze je 20 dana. Faza mlecne zrelosti traje 10 dana, u plodovima vode ima oko 60%. Testasta faza primecuju se znacajne morfoloske promene na plodu koje dobija svoju boju I sjaj a sadrzaj endosperma vise nije tecan vec je testaste gradje. Sadrzaj vode je oko 40% I ovaj period traje 5 – 10 dana. Faza vostane zrelosti nastupa 16 – 20 dana posle oplodnje I nalivanja ploda. Plodovi imaju jos oko 30% vode I u ovom periodu prestaje nalivanje plodova organskim materijama. Ovaj period u vlaznim uslovima traje oko 20 dana a u suvim I toplim oko 5 dana. Faza pune zrelosti plodovi naglo gube slobodnu vodu, dostizu normalnu velicinu, boju I hemijski sastav. Prema kolicini vode razlikujemo dva perioda pune zrelosti I to pocetak sa 20 – 16% vode I puna zrelost sa 16 – 11% vode. Svako kasnjenje u zetvi psenice moze uzrokovati da ona udje u fazu prezrelosti kada su stabla suva I krta, lome se I ispadaju plodovi.

Uslovi uspevanja - potrebe psenice za vodom u toku vegetacionog perioda su razlicite u zavisnosti od fenoloske faze. U pocetnim periodima psenica potrosi malo vode 30% od ukupnih potreba, a potrebe rastu sa porastom stabla u fazi vlatanja, a maximalne su u fazama klasanja I nalivanja plodova. Kritican period je u procesu klijanja. Ukoliko je vlaznost 30% MVK klijanje se prekida. U fazama klasanja I cvetanja nedostatak vode uslovljava sterilnost cvetova. Optimalna vlaznost zemljista za psenicu iznosi 70 – 80% MVK a u klijanju 80 – 85%, bokorenju 65 – 70%, nalivanju zrna 65 – 70%. Prirodni vodni rezim je takav da da u prvoj polovini vegetacije imaju optimalnu snabdevenos vodom u u drugoj polovini pate, sto resavamo obradom zemljista I sadnjom sorti kraceg vegetacionog perioda I sorti koje su otpornije na susu.

Temeratura – pri setvi psenice u optimalnim rokovima pri optimalnim uslovima usev se razvija do faze bokorenja, nakon toga temperatura opada ispod nule I nastupa prva faza kaljenja. Potrebe ozime psenice za toplotom su manje u ovom delu vegetacionog perioda. Optimalne temperature u I fazi (sve do faze vlatanja) su 10 – 15 stepeni, a u drugom delu vegetacionog perioda 15 – 25 stepeni, dok su optimalne temperature za faze klasanja, cvetanja I nalivanja plodova 20 – 25 stepeni.

Otpornost psenice na mrazeve – velike kolicine secera u biljkama su znacajne jer ih one koriste tokom zime za zivotne procese I otpornost psenice se smanjuje sa potrosnjom monosaharida

(zimski period). Na otpornost se moze delovati I dubinom setve I optimalna dubina na kojoj b trebao da bude cvor bokorenja je 2 cm.

Tehnologija proizvodnje psenice – od posebne vaznosti su: pravilan izbor najpogodnijih agrotehnickih mera, nacin njihove primene, pravovremenost izvodjenja izbor poljoprivredne mehanizacije. Osnovni elementi tehnoloske proizvodnje su:

1. Mesto ratarske biljke u plodoredu2. Sistemi obrade zemljista3. Ishrana biljaka4. Izbor sorte5. Setva6. Mere nege7. Berba I cuvanje proizvoda

Obrada zemljista – nju mozemo podeliti na: osnovna obrada, dopunska obrada I fina redsetvena obrada. Osnovna obrada – glavni zadatak je zahvatanje I prevrtanje sloja zemlje u kome ce biti izmesani I homogenizovani zetveni ostatci sa biljnim hranivima koje se u zemljiste unose neposredno pre oranja. Moze se izvesti na dva nacina: klasicna osnovna obrada ili oranje plugovima, sa prevrtanjem plastice I zaoravanjem zetvenih ostataka; obrada zemlje bez prevrtanja plastice, odnosno cizel plugovima.