psiho

RENIK EMOCIONALNIH REAKCIJAPreuzeto iz knjige Emocije psihoterapija i razumevanje emocija dr Zorana Milivojevia (http://www.milivojevic.info/knjige/emocije )

AnksioznostAnksioznost (ili teskoba) je vrsta straha koja se javlja kada subjekt procenjujeda njegova celokupna ivotna situacija prevazilazi njegove sposobnosti.Anksiozni subjekt procenjuje da nije u stanju da izae na kraj s ivotnimtekoama. Poto je kontekst u kome se javlja ovo oseanje toliko uopten,subjekt esto nije u stanju da odredi uzrok svog straha. Zbog toga seanksioznost pogreno izjednauje s neodreenim strahom, odnosno strahomkod koga je potisnuta predstava koja ga izaziva. Infantilni separacioni strah jepraoblik anksioznosti. ApatijaStrukturalna ravnodunost ili ravnodunost prema svetu objekata. Razliito odsituacione ravnodunosti ili indiferentnosti. Vidi: Ravnodunost. BesAfekt ljutnje. Iako besni subjekt preti gubitkom kontrole i neobuzdanomdestruktivnou, radi se o kontrolisanoj nekontroli. Vano je razlikovati beskoji je afekt ljutnje, od afekta mrnje (gnev ili furor) ili od afekta prezira koji seesto pogreno nazivaju besom. Beznadenost Subjekt osea beznadenost kada shvati da se njegova pasivna elja neeostvariti. Beznadenost se osea u situacijama koje izgledaju bezizlazne; ukojima je postojala nada da e se stvari ipak povoljno odvijati pod uticajemneke sile koja prevazilazi mo subjekta, ali je postalo izvesno da se to ipak needogoditi. Vidi: Oaj. Bezvrednost Oseanje da sopstveno bie nema nikakvu vrednost. Oseanje bezvrednosti jeoseanje koje osea osoba koja je saglasna s tim da je zasluila da bude objekttotalnog prezira. Oseanje bezvrednosti je, najee, rezultat samoprezira: dokjedan deo linosti osea prezir, drugi deo osea bezvrednost. Ovo oseanje seesto prepoznaje kao depresivnost (depresivnost samopreziruih). Bezvrednostje vei poremeaj od oseanja nie vrednosti ili inferiornosti jer u ovom drugomsluaju subjekt veruje da ipak ima neke vrednosti. Postoji kvalitativna razlikaizmeu bezvrednosti i neprihvaenosti ili odbaenosti, kao i izmeu bezvrednostii stida. BlaenstvoPostojano oseanje velike prijatnosti. Intenzivna srea. Bliskost, oseanje bliskostiOseanje da je druga osoba emotivno blizu. Subjektova emocionalna reakcijakada oceni da je neto veoma blizu njegovom razumevanju sveta i njegovimvrednostima. U uobiajenom korienju rei postoji delimino preklapanje saoseanjem pripadnosti. Treba razlikovati doivljaj ili oseanje bliskosti ododnosa bliskosti. Oseanje bliskosti se javlja u odnosu bliskosti, ali se moejaviti i izolovano. Sinonimi su prisnost i intimnost. BojazanStrah usmeren ka budunosti. Sinonim za strepnju. Dolazi od glagola bojati se,sinonima za platiti se, strahovati. DepresijaOseanje depresije se osea u svim onim situacijama u kojima subjekt

Untitled Document http://savetovaliste.nshc.org.rs/recnik_zm.htm

1 sur 12 23/04/2014 07:25

procenjuje da je svojom grekom izgubio smisao ivota, da je upropastiosopstveni ivot, tako da se oprata od ivota. U depresivnom raspoloenjuuestvuju oseanja samoprezira, samomrnje, separacionog straha, krivice,oaja i anksioznosti.

DivljenjeOseanje koje subjekt osea prema nekom objektu za koji procenjuje daispunjava neke subjektove idealne kriterijume. DosadaOseanje koje subjekt osea u situaciji u kojoj ne moe da zadovoji nijednusvoju elju. Kada je uzrok u situaciji, re je o situacionoj dosadi, a kada je uzroksubjektovoj nemogunosti da ustanovi koje su njegove elje, re je ostrukturalnoj dosadi.

DunostOseanje koje subjekt doivljava u situacijama u kojima osea moralnu obavezuda neto uini. EkstazaDoivljaj veoma snane prijatnosti, povezan sa stanjem transa ili izmenjenesvesti. EuforijaOseanje velikog zadovoljstva, sree i radosti koje je subjektu neobjanjivo ikoje nema pokrie u nekom objektivnom ispunjenju subjektove elje. Euforinoraspoloenje je patoloko oseanje koje se javlja u sklopu manino-depresivnogporemeaja i koje esto ima odbrambenu ulogu od veoma neprijatnih oseanja(tuga, oaj, depresija, itd.). Euforiju treba razlikovati od sree i, posebno, odparadoksalne sree.

FrustracijaFrustracija ili nezadovoljstvo je neprijatno oseanje koje subjekt osea u situacijiu kojoj je spreen da zadovolji neku svoju aktuelnu vanu elju. Uzrokfrustracije moe biti u spoljanjim okolnostima, ali i u unutranjim zabranama. FurorAfekt mrnje: gnev. Potrebno ga je razlikovati od besa koji je afekt ljutnje, kao iod afekta prezira. GaenjeGaenje se osea kada subjekt procenjuje da bi nekakva tetna supstancamogla biti uneta u njegov organizam. Kod gaenja uestvuju munina ipovraanje kao refleks koristan za preivljavanje, koji se aktivira unoenjempokvarene ili otrovne hrane. Gaenje je potrebno razlikovati od straha (kodfobija) i od prezira (koji moe biti somatizovan u obliku gaenja). GanutostOseanje koje se osea kada osoba proceni da prisustvuje neemu plemenitom,lepom i dobrom. Jedan od naina na koji se izraava ganutost jeste pla i zbogtoga je mnogi brkaju s tugom ili alou. GnevPrema naem predlogu treba razlikovati afekt ljutnje ili bes od afekta mrnjekoji zovemo gnev ili furor. Grinja savestiSintagma grinja savesti oznaava oseanje krivice. Meutim, esto nije upitanju samooseajni sklop samoljutnjakrivica, ve samoprezirinferiornost ilisamomrnjamortido. Ova sintagma ukazuje na izuzetnu sklonost kasomatizaciji i na svojevrstan proces telesnog propadanja. Infantilna frustracijaRano razvojno oseanje koje se javlja kada je malom detetu onemoguena nekaelja. Kako dete ne razlikuje sebe od svoje elje, roditeljsko osujeenje eljeono doivljava kao njihovo odbacivanje, na ta reaguje povlaenjem i alou iliprotestom i infantilnim prkosom. Tek kada dete uspe da shvati razliku izmeusebe i svojih elja, onda je sposobno da oseti pravo oseanje frustracije. Infantilna ljubomora


2 sur 12 23/04/2014 07:25

Rano razvojno i primitivno oseanje ljubomore koje je pomeano s mrnjom izaviu. Poseban problem meu braom i sestrama. Infantilna krivicaKako malo dete ne razlikuje sebe od svog ponaanja, roditeljsku kaznu nekogsvog ponaanja ono shvata kao odbacivanje i neljubav. Infantilna krivica je bliadetetovom oseanju da je objekt roditeljskog prezira, nego oseanju krivice.Zbog toga dete reaguje tugom ili prkosom. Kada uspe da pravi razliku izmeusebe i svog ponaanja, dete e biti sposobno da oseti diferencirano oseanjekrivice. Infantilna tugaDeje oseanje koje je reakcija na gubitak znaajnog drugog (na primer, jednogroditelja) i koje je meavina tuge i separacionog straha (anksioznosti). Deteveruje da nee moi preiveti bez izgubljenog objekta. Za razliku od detetaodrasli koji je pretrpeo gubitak znaajnog drugog (partnera, roditelja, deteta,itd.), iako je veoma tuan, zna da moe iveti bez izgubljenog objekta. Tada jere o odrasloj tuzi. Infantilna eljaelja osobe koja se poistoveuje sa svojom eljom. Osoba ije su elje infantilnene moe razumeti konflikte. Zbog toga sledi oseanje infantilne frustracije. Inferiornost, oseanje nie vrednostiSubjekt osea inferiornost kada je uveren da je bie bez nekih nuno potrebnihljudskih vrednosti. U pitanju je, dakle, oseanje nedovoljne vrednosti, manjevrednosti ili nie vrednosti. Inferiornost je uvek reakcija na samoprezir, tako daje u pitanju samooseajni sklop parcijalni samoprezirinferiornost. Razlikujemoinferiornost od bezvrednosti po tome to inferiorna osoba veruje da ipak imaneku vrednost dok je bezvredna uverena da nema nikakvu. Inferiornost trebarazlikovati od oseanja neprihvaenosti i odbaenosti, kao i od stida. IntimnostIsto to i bliskost (v. Bliskost). Izraz nastao od latinskog izraza intimus, onajkoji je najvie unutra; blizak prijatelj; superlativ od lat. in, u. Iritiranost, oseanje iritiranostiOseanje iritiranosti (ili disforino raspoloenje) nastaje kada subjekt ugroavajustimulusi koje smatra neizbenim ili opravdanim. Iritiranost, kod koje subjektzna ta ne eli, treba razlikovati od frustracije s kojom je povezana i kod kojesubjekt zna ta eli. Iritiranost treba razlikovati od ljutnje. Izraz nastao od lat.irritare, uzbuditi, izazvati. IznenaenjeOseanje koje subjekt osea kada se naglo ispostavi da odreeni objekt ilisituacija ima neki drugi kvalitet od onoga koji je oekivao. Iznenaenje moebiti prijatno i neprijatno. KajanjePonaanje osobe koja se osea krivom zbog neega to je uradila. Odatle izrazokajati grehe. Ako osoba koja se kaje ne razlikuje greh od grenika, svojpostupak od svoje linosti, tada je mogue da se kroz kajanje manifestuju nesamoljutnja i krivica, ve samoprezir ili ak samomrnja. KontramrnjaReakcija kada se mrnjom reaguje na stvarnu ili umiljenju mrnju drugestrane. Na taj nain se zatvara krug i nastaje obostrana mrnja, omraza. KontraprezirReakcija kojom se prezirom uzvraa na stvarni ili umiljeni prezir druge strane. Krivica, oseanje kriviceKrivica je neprijatno oseanje koje subjekt osea kada proceni da je uradioneto to odstupa od njegovih linih moralnih normi i time uzrokovao nekutetu. Re je o samooseajnom sklopu samoljutnjakrivica. Oseanje krivice jeistovremeno i manifestacija i afirmacija usvojenog vrednosnog sistema.Oseanje krivice nastaje potpunom internalizacijom roditeljskih vrednosnihnormi, a preko meustanja koje karakterie pojava straha od kazne. Krivicu jepotrebno razlikovati od samomrnje koja se manifestuje kao destruktivan odnosprema samome sebi i od samoprezira u kojem osoba misli da je loa kao bie.Kada se subjekt osea krivim zato to je naruio neku vrednost koja je


3 sur 12 23/04/2014 07:25

nerazumljiva lanovima njegove sociokulturne okoline, re je o idiosinkratskojkrivici, a kada iz njegovog postupka nije nastala neka teta, re je ofantazmatskoj krivici.

LjubavOseanje ljubavi je prijatno oseanje koje subjekt osea prema onom objektukojeg doivljava kao izuzetno vrednog i kojeg smatra sastavnim delom svogaintimnog sveta. Ljubav je posledica emocionalnog vezivanja. Postoje razne vrsteljubavi u odnosu na objekat koji je voljen. Kada je u pitanju ljubav izmeu dveosobe razlikujemo: oseanje voleti i oseanje biti voljen; ljubav prema sebi(samoljubav) i ljubav prema drugome; uslovnu i bezuslovnu ljubav. Dok jeljubav zasnovana na poznavanju stvarnosti druge osobe, zaljubljenost jebazirana na projekciji idealizovane predstave o drugome. Ljubav navikaOdnos ljubavi u kojem subjekt nije svestan prijatnog oseanja prema objektu,ali je svestan neprijatnog oseanja koje se javlja usled pretnje gubitkom ilisamog gubitka objekta. Ljubav navika se esto pogreno oznaava kaoravnodunost. LjubomoraLjubomora je vrsta straha, ili preciznije straha od gubitka ljubavi koji subjektosea kada procenjuje da postoji opasnost da osoba koju on voli, zavoli nekogtreeg. Subjekt reaguje na oseanje ljubomore kroz etiri tipina sklopa: strahugaanje, ljutnjanapad, mrnjadestrukcija i tugapovlaenje. Imaginarnaljubomora moe imati razliitu genezu: ljubomora iz inferiornosti, projektivnaljubomora, sestrinska ili bratska ljubomora, paranoidna ljubomora, itd.Ljubomoru ne treba meati sa zaviu s kojom se, inae, esto brka. LjutnjaSubjekt osea ljutnju kada procenjuje da se neko neopravdano ponaa na nainkoji ugroava neku subjektovu vrednost. Svrha ljutnje je u tome da motiviesubjekt na one akcije kojima e drugoga naterati da promeni svoje ponaanje.Dakle, subjekt se ljuti kada procenjuje da se dogaaji neopravdano ne odvijajuu skladu s njegovim eljama i kada veruje da je on dovoljno moan da topromeni. Ljutnju je mogue gradirati u odnosu na intenzitet oseanja tako da jebes najintezivnija ljutnja. Ljutnja je povezana s agresivnim ponaanjem, zarazliku od mrnje (sa kojom se esto mea, iako se ova dva oseanja sutinskirazlikuju) koja je povezana s destruktivnim ponaanjem, i za razliku od prezirakoji se izraava kao poniavanje ili ignorisanje. Mortidoelja za smru i samounitenjem. U samoseajnom sklopu samomrnjamortido, mortido osea onaj deo linosti koji trpi samomrnju. Mortido moe bitisvestan ili nesvestan, ali uvek motivie osobu na direktne i indirektne oblikesamodestrukcije. Mortido treba razlikovati od krivice i od bezvrednosti. MrnjaOseanje koje subjekt osea prema nekoj osobi za koju veruje da svesno ineopravdano ugroava neku subjektovu visoku vrednost, odnosno da je zla.Mrnja moe biti emocija, raspoloenje, afekt i strast. Ona je uvek povezana sfantaziranim ili stvarnim destruktivnim osvetnikim akcijama koje kulminiraju uunitenju objekta. Ubistva iz oseanja mrnje su esto hladnokrvna i svirepa.Destruktivni postupak koji je proizaao iz oseanja mrnje nije praenoseanjem krivice, ve oseanjem ponosa. Potrebno je razlikovati mrnju odljutnje i besa, odnosno destruktivnost od agresivnosti. Mrnja se moegeneralizovati na klasu objekta za koje subjekt veruje da su zli, tako da jeznaajan faktor u socijalnoj psihologiji. U psihopatologiji je posebno znaajnooseanje samomrnje. NadaNada je oseanje da e se stvari koje su izvan subjektove kontrole odvijati nanain koji e dovesti do ostvarenja neke njegove vane elje. U tom smislu nadaje pasivna elja. U ekstremnim situacijama (bolest, zatvor, logor, itd.) ona jejedino uporite bia, dok postaje neadekvatna ukoliko se subjekt samo nada uokolnostima u kojima je mogue da se aktivno angauje kako bi ostvario svojuelju. Neodreeni strah, neodreena strepnjaSvaka vrsta straha kojoj subjekt ne moe da odredi izvor. Anksioznost je samojedna vrsta neodreenog straha, jer je teko shvatiti da se neko plai Sveta i da


4 sur 12 23/04/2014 07:25

strepi od budueg ivota. Strah moe biti neodreen i zbog toga to je potisnutamentalna predstava koja ga izaziva. Nekada je strah neodreen jer je posledicaporemeene unutranje psihike ravnotee i pretnje da bi zabranjeni impulsimogli doi do izraaja. Neprihvaenost, oseanje neprihvaenostiSubjekt osea neprihvaenost kada procenjuje da neka, njemu vana osoba iligrupa odbija da s njim uspostavi pozitivan odnos. Neprihvaenost je univerzalnooseanje tako da mentalno zdravlje podrazumeva toleranciju oseanjaneopravdane neprihvaenosti. Neprihvaenost treba razlikovati od odbaenostikod koje drugi prekidaju prethodno postojei pozitivni odnos sa subjektom.Neprihvaenost treba razlikovati od inferiornosti kod koje subjekt veruje da jeon kriv to nije prihvaen jer ne vredi dovoljno da bi bio prihvaen. NestrpljivostOsobina nekoga ko teko podnosi neprijatnost izazivanu injenicom da njegovaelja nije ostvarena. Osoba nee da trpi, da se strpi. Sinonim za tehniki izraznetolerisanje frustracije. NostalgijaOseanje tuge ili alosti za starim dobrim vremenima ili za starim dobrimkrajem. Hronina nostalgija je bolest iseljenika. Izraz je nastao kao kovanicagrkog nostos, vraanje kui, i algos, bol. Odbaenost, oseanje odbaenostiOseanje koje subjekt doivljava u situaciji kada procenjuje da znaajni drugiprekidaju odnos s njim zbog toga to veruju da on kao bie nije valjan.Odbaenost je oseanje onih kojima je upuen prezir. Neprijatnostneopravdanog odbacivanja je univerzalno ljudsko iskustvo, tako da svako moranauiti da prihvati takvu situaciju i da tolerie neprijatnost odbacivanja. Kadasubjekt veruje da je odbaen zato to ne vredi dovoljno kao osoba, tada nije upitanju oseanje odbaenosti ve oseanje inferiornosti. Odbaenost trebarazlikovati od neprihvaenosti koja se osea kada vaan drugi nee da uspostavipozitivan odnos sa subjektom. OdgovornostOseanje koje subjekt osea prema biima ili stvarima koje je obuhvatio svojomego granicom, s kojima se identifikovao. Odgovornost proistie iz dunosti. OajVeoma neprijatno oseanje koje subjekt osea kada shvata da vie nema nadeda zadovolji neku svoju sutinsku elju ili da sauva neku svoju visoku vrednost.Oaj esto vodi u apsolutnu ravnodunost i pasivno preputanje sudbini(rezignaciju). Patoloki oaj je znak egzistencijalnog sloma i ponitavanjaosnovnih ontolokih i aksiolokih pretpostavki na kojima je fundirano bie. Zbogtoga je oaj povezan s umiranjem i samoubistvom. Olakanje, oset olakanjaOlakanje je prestanak neprijatne emocije. Olakenje je oset, a ne emocija.Oset olakanja je unutranji signal da je usledila readaptacija. Kada jeneprijatno oseanje bilo u formi afekta, tada oseanje olakanja moe bitistimulus za pojavu afekta sree. OmrazaObostrana mrnja. Neprijateljski odnos dveju strana (pojedinci ili grupe)zasnovan na oseanju mrnje. OprezOseanje opreza subjekt osea kada se nalazi u situaciji koju procenjuje kaopotencijalno opasnu, ali i da bi mogao kontrolisati izvor opasnosti. Oprez jestanje uzbuenosti koje je blisko oseanju straha niskog intenziteta, a njegovasvrha je da osobu pripremi na ona ponaanja kojima e umanjiti rizik, kao i dapripremi organizam na brze reakcije. Oseanje lepogOsoba osea oseanje lepog kada oceni da odreeni stimulus zadovoljava njeneestetske kriterijume. Oseanje lepoga motivie subjekta da prie onome toocenjuje kao lepo kako bi produio trajanje ovog poeljnog emocionalnogstanja. Oseanje praznine


5 sur 12 23/04/2014 07:25

Oseanje praznine ima slinu strukturu kao i oseanje dosade jer oseanjepraznine ukazuje na neispunjenost neke znaajne elje. Razlika izmeu dosade ioseanja praznine je u odnosu na objekt za koji se vezuje oseanje: dosada sevezuje za drugog ili za svet (Svet je dosadan), dok oseanje praznine subjektvezuje za samoga sebe (Ja sam prazan). Dok subjekt kome je dosadno moeuz pomo svoje mate pobei u neki drugi svet, subjekt koji osea prazninu nemoe pobei od samog sebe. Re je o konkretizovanoj dosadi koja jesteporemeaj u odnosu bia i sveta. Oseanje praznine se pojavljuje kaomanifestacija strukturalne usamljenosti, kada je osoba hronino nesposobna dase emocionalno vezuje za ljude i druge objekte. Oseanje runogSubjekt osea oseanje runog kada oceni da odreeni stimulus ugroavanjegove estetske kriterijume. Oseanje runog motivie subjekta da se udalji odonoga to je ocenio runim. Oseanje smenogOseanje smenog je prijatno oseanje koje izaziva neoekivana, neobina ikreativna asocijacija koja ne ugroava subjektove vrednosti. Smeno i smehmogu postojati u simpatijskim i antipatijskim odnosima. Podsmeh jemanifestacija prezira ili mrnje. Subjektu mogu biti smeni drugi ili moe bitismean sam sebi (samosmeh i samopodsmeh). Otuenost, oseanje otuenosti, oseanje tuegOseanje da neto to je bilo blisko to vie nije. Oseanje koje se pojavljuje kadse osoba emotivno razvee od onoga za koga (ili za ta) je bila emotivnovezana. Oseanje koje subjekt osea prema onim objektima, ljudima isituacijama koje je nekada ranije doivljavao kao bliske, svoje, kao da sa njimasainjava neku celinu. Otuenost nastupa onda kada subjektu vie nije vaanobjekt za koji je ranije bio vezan, tako da emocionalno vezivanje slabi. Sinonimje alijenacija. Za razliku od oseanja otuenosti, koje se pojavjuje premaobjektima prema kojima je subjekt oseao bliskost i pripadnost, oseanje tuegnastaje prema objektima sa kojima subjekt ne moe da nae slinost i sa kojimaranije nije bio blizak. PanikaStrah posebnog kvaliteta. Paniku oseaju oni ljudi koji, suoeni s opasnou,nisu sigurni da li mogu ili umeju da se iz nje izvuku. Zbog toga oni pokuavajuda u veoma kratkom vremenu generiu razna ponaanja u nadi da je izlaz izopasnosti u jednom od njih, a to spolja gledano lii na dezorganizovano ihaotino ponaanje. Izmeu straha i panike postoji kvalitativna razlika, tako dapanika nije veoma snaan strah: ona moe biti niskog, srednjeg i visokogintenziteta. Panini poremeaj je posebna vrsta neuroze, u kome razlikujemodve podvrste: napade hipohondrijske panike i napade opsesivne panike. Paradoksalna anksioznostOseanje strepnje i zabrinutosti koje se pojavljuje onda kada je sve u redu ikada bi osoba trebalo da osea sreu. Rezultat uverenja da intenzivna sreapoziva veliku nesreu. Magijski postupak kojim se tera nesrea. Paradoksalna tugaNeoekivano oseanje tuge koje se pojavljuje kao reakcija na pozitivne ivotnepromene. Znak da osoba reaguje na skrivene ili nesvesne negativne aspektepromene; na injenicu da tim promenama gubi neto za ta se emotivno vezala. Paradoksalna sreaOseanje sree koje se pojavljuje kao reakcija na neki tuni ili nesreni dogaaj.Ukazuje na ambivalentnost prema dogaaju i na postojanje nekih skrivenih ilinesvesnih pozitivnih aspekata tog gubitka ili dogaaja. PonosPonos je oseanje koje subjekt osea kada procenjuje da neka njegova osobinaili akcija izaziva odobravanje znaajnog drugog ili socijalne sredine. Za razlikuod samozadovoljstva, ponos esto ima formu infantilnog oseanja. Suprotno,takoe infantilno oseanje je sram ili stid. PotovanjeOseanje koje subjekt osea prema osobi za koju veruje da ima neke visokekvalitete. Dok je ljubav odnos prema totalitetu drugog bia, potovanje je odnosprema njegovim parcijalnim kvalitetima. Kada je u pitanju subjektov odnosprema samome sebi tada on moe osetiti samopotovanje.


6 sur 12 23/04/2014 07:25

PotrebaBioloki programirano htenje za nekim objektom koje ima unutranji uzrokzasnovan na uroenom oseaju za nedostatak. Iako se potrebe reprezentuju upsihikom, vano ih je razlikovati od elja koje su psihike, a ne bioloke pojave.Dok je potreba povezana s prijatnou ili neprijatnou, elja je povezana sazadovoljstvom i nezadovoljstvom (frustracijom). PoverenjeOseanje poverenja se javlja kada je subjekt procenio drugu osobu kaodobronamernu, pouzdanu i odgovornu. Objekt poverenja je konstantno ikonzistentno dobar. Poverenje je oseanje od velike vanosti u odgajanju decejer je to bazino oseanje koje deca treba da osete prema roditeljima.Internalizovano roditeljsko poverenje je osnova za razvoj onoga to se moenazvati poverenje u samoga sebe ili samopoverenje ili samopouzdanje. PrezirOseanje koje subjekt osea prema nekome ko je svojim postupcima obezvredioneku od osnovnih ljudskih vrednosti i time dokazao da je nedostojno ljudskobie. Prezir je potrebno razlikovati od mrnje, jer se drugi ne procenjuje kaozao, tako da ga subjekt odbacuje kao bezvrednog ili kao nedovoljno vrednog, alibez elje da ga uniti. PrijatnostOset, ali ne i oseanje, koji se javlja kada je zadovoljena neka subjektovapotreba. Bebe prijatnost oseaju generalizovano, a odrasli vie lokalizovano. Pripadnost, oseanje pripadnostiSubjektova emocionalna reakcija na onaj deo sveta koji doivljava kao svoj, kaosvoju prirodnu okolinu. Subjekt osea da pripada i da njemu pripadaju onestvari, ljudi i delovi sveta koje je obuhvatio svojom ego granicom, tako da sanjima sainjava neku viu celinu (par, porodica, druina, drutvo, organizacija,nacija, itd.). Pripadnost je posledica emocionalnog vezivanja, koje je osnovasvake ljubavi. Treba razlikovati doivljaj pripadnosti od odnosa pripadanja. PrisnostVideti Bliskost. PrkosPrkos ili inat je subjekt osea u situaciji u kojoj procenjuje da drugi svojimzahtevom pokazuje da ima neopravdano negativno miljenje o subjektu. Svrhaprkosa je da motivie osobu na ona ponaanja kojim e osporiti negativnomiljenje koje o njoj ima neko drugi i time sauvati integritet svoga Ja. Dakle,prkos je uvek manifestacija identiteta i integriteta linosti onoga koji prkosi.Prkos je povezan s aktivnim i pasivnim negativizmom, kao i s pasivno-agresivnim ponaanjima. Kod dece, prkos je povezan s oseanjima infantilnefrustracije i infantilne krivice. Pseudosrea ili lana sreaSvako oseanje sree koje nije posledica zadovoljenja neke znaajne subjektoveelje. Ovakvo oseanje sree je mogue ostvariti drogama, elektrostimulacijom imeditacijom, ali se moe i spontano javiti kao euforija. RadostOseanje koje subjekt osea u situaciji u kojoj je izvesno da e neka njegovaznaajna elja biti uskoro ostvarena. Odnos zadovoljstva i radosti je kao odnosstraha i strepnje. RadoznalostOseanje koje subjekt osea prema nekom objektu iju stvarnu prirodu eli dautvrdi. RavnodunostRavnodunost je oseajno stanje koje karakterie izostanak bilo kakvih prijatnihili neprijatnih oseanja koja bi se oseala prema nekom objektu ili situaciji. Utom smislu, ravnodunost je negacija afektivnog odnosa, a samim tim i svihonih konotacija koje bi imali takvi odnosi. Kada se ravnodunost osea premanekom objektu ili situaciji, re je o situacionoj ravnodunosti (indiferentnost), akada je ona hronino raspoloenje koje se osea prema Svetu, tada je re ostrukturalnoj ravnodunosti (apatija, athymia). Apatija je fundamentalniporemeaj odnosa bia prema svetu. Treba razlikovati indiferentnost prema


7 sur 12 23/04/2014 07:25

nekom voljenom objektu od ljubavi navike. RazoaranjeOseanje koje se osea kada neko drugi neoekivano ne postupa u skladu sasubjektovim vanim eljama. SamogaenjeOseanje gaenja prema samom sebi ili prema nekom delu svoga tela.Samogaenje je esto konkretizovani samoprezir. SamoljubavSubjektovo oseanje prema samome sebi koje je rezultat procene da je subjektu celini vredan i dobar kao bie. Samoljubav se sastoji iz samovoljenja isamovoljenosti. Samoljubav je ukorenjena u internalizovanoj roditeljskoj ljubaviprema subjektu. Dok je samozaljubljenost zasnovana na umiljenim idealnimvrednostima, samoljubav je bazirana na stvarnim vrednostima subjekta. SamoljutnjaSamoemocija kod koje se subjekt ljuti na samog sebe jer je neko svojeponaanje ocenio kao tetno. Cilj samoljutnje je promena ponaanja usadanjosti ili neponavljanje datog ponaanja u budunosti. Re je osamoemotivnom sklopu samoljutnjakrivica: subjekt se poistoveuje s onimdelom sebe koji se ljuti, a ne s onim koji trpi samoljutnju i osea krivicu.Samoljutnju treba razlikovati od samoprezira i samomrnje. SamomrnjaOseanje koje subjekt osea prema samome sebi kada proceni da je nekimsvojim postupkom dokazao da je zao. Samomrnja se izraava krozsamoproganjanje, okrutno samokanjavanje, samosakaenje i druge oblikesamodestrukcije koji kulminiraju u samoubistvu. Od izuzetne vanosti jerazlikovati oseanje samomrnje od oseanja krivice s kojim se esto mea.Samomrnja je esto nesvesna, a osoba se od nje brani tako to jeeksternalizacijom i projekcijom, pretvara u mrnju. SamopotovanjeSubjektovo oseanje prema samome sebi kada smatra da neki njegovi kvalitetizadovoljavaju visoke kriterijume. Za razliku od samoljubavi koja je odnos premacelini svog bia, samopotovanje je odnos prema svojim parcijalnim kvalitetima. SamopouzdanjeOseanje koje rezultira iz uverenja u sopstvenu sposobnosti i istrajnost. SamoprezirOseanje koje subjekt osea prema samome sebi kada proceni da je svojimpostupcima prekrio neku od osnovnih vrednosti i dokazao da je nedostojan kaobie. Deo linosti koji je objekt samoprezira osea oseanje inferiornosti ilibezvrednosti. Samoprezir se ispoljava kao samoponiavanje. Osoba koja sesamoprezire, povlai se u socijalnu izolaciju. Samoprezir je kvalitativno razliitod stida i krivice, ali i od samomrnje. Samoprezir nastaje introjekcijomstvarnog ili umiljenog prezira znaajnih drugih tokom detinjstva. Krozeksternalizaciju i projekciju samoprezir se moe transformisati u prezir ili u strahod tueg prezira. SamosaaljenjeSamosaaljenje je vrsta saoseanja sa samim sobom. Subjekt je tuan zbogpretrpljenog gubitka, ali i zbog toga to e mu gubitak bitno izmeniti ivot. To jesituacija u kojoj subjekt istovremeno osea i saosea sa samim sobom. alost isamosaaljenje se mogu spiralno meusobno potkrepljivati ime eskalira alost. SamosumnjaOseanje sumnje u sopstvenu dobrotu, sposobnost ili istrajnost. SamouverenostIsto to i samopouzdanje. SamozadovoljstvoOseanje koje subjekt osea nakon ispunjenja nekog svog vrednosnogstandarda. SamozaljubljenostOseanje subjekta prema samome sebi koje je rezultat subjektove uverenosti da


8 sur 12 23/04/2014 07:25

poseduje idealne kvalitete, a to nije zasnovano na realnosti. Samozaljubljenostje potrebno razlikovati od samoljubavi, samopotovanja i samopouzdanja. SaoseanjeBilo koje oseanje, prijatno ili neprijatno, koje subjekt osea kao reakciju naprijatno ili neprijatno oseanje drugog bia. Dok za saoseanje u prijatnimemocijama ne postoji re, za saoseanje u neprijatnim emocijama se koriste reisaaljenje i samilost. Saoseanje ili simpatija je osnovni princip odnosa ljubavi,a zasnovano je na identifikaciji i solidarnosti. SaaljenjeSaoseanje s drugim biem u nekom njegovom neprijatnom oseanju, anaroito u njegovoj tuzi. Separacioni strahSeparacioni strah subjekt osea kada procenjuje da nee moi autonomnofunkcionisati bez znaajne druge osobe. Separacioni strah je posledica simbioze,koja je prirodna za malu decu ili hendikepirane odrasle, a koja je patoloka kodzdravih odraslih. Sinonimi su: strah usled odvajanja; anaklitiki strah;simbiotski strah; itd. Separacioni strah moe biti u formi straha, strepnje,panike ili uasa. SetaOseanje blage tuge. SigurnostSigurnost je oseanje koje rezultira iz subjektove uverenosti da zna kako seodvijaju ili kako e se odvijati zbivanja u stvarnosti. Subjekt moe biti siguran usamog sebe (samopouzdanje), u tue sposobnosti ili u funkciju nekih predmeta.Sigurnost je suprotna sumnji, a treba je razlikovati od zatienosti koja jerezultat zatite od ugroavanja i opasnosti, odnosno od oseanja straha. SramSinonim za stid. Videti Stid. SrdbaSinonim za oseanje ljutnje. SreaOseanje koje subjekt osea kada je ostvarena neka od njegovih najveih elja,odnosno afirmisana neka od najviih vrednosti. Apsolutna ili potpuna srea bi seodnosila na ispunjenje svih subjektovih potreba i elja. Srea je intenzivnija odzadovoljstva jer je ispunjena elja koja je sutinska i najznaajnija. Somatizovani strahTelesne senzacije koje osea subjekt koji se boji, a koji nije svestan samogoseanja straha. Re je o telesnim ekvivalentima straha koji je potisnut ilipriguen, odnosno o senzacijama usled straha koje svest pogreno ita(disatribucija tipa somatizacije) kao fizioloke senzacije ili kao znak bolesti. StidStid ili sram je vrsta straha od odbacivanja koju subjekt osea u situaciji u kojojprocenjuje da je nekim svojim postupkom potvrdio negativnu sliku o sebi predznaajnom osobom. Dakle, subjekt se stidi kad uini neto to odstupa odpredstave za koju bi on eleo da drugi imaju o njemu. Kod kulturnog stidasubjekt se stidi zbog toga to je prekrio neke kulturne norme, a kodidiosinkratskog stida, zbog toga to je prekrio neke svoje privatne idealnestandarde. StrahStrah je oseanje koje subjekat osea u situacijama u kojima procenjuje da jeugroena neka njegova vrednost i da ne bi mogao da se adekvatno suprotstaviobjektima ili situacijama koje ga ugroavaju. Pojam strah je dosta neodreen jerse odnosi na specifinu emociju straha, ali i na celokupnu grupu emocija koje sekvalitativno razlikuju od emocije straha: oprez, panika, uas, strepnja, trema,anksioznost, zabrinutost, itd. Razlikujemo strah za sebe, strah za druge, strahod drugih i strah od sebe. Izvor straha moe biti lociran u spoljanjosti, uunutranjosti ili na telesnoj granici. Strah od kazneOseanje koje subjekt osea pred autoritetom i zbog kojeg ne ini neto to bi


9 sur 12 23/04/2014 07:25

inio da autoritet nije prisutan, odnosno koje osea kada ga je autoritet uhvationa delu. Strah od kazne razvojno prethodi oseanju krivice: dok je kod strahaod kazne kontrola spoljanja, kod oseanja krivice je ona unutranja. StrahopotovanjeStrahopotovanje je vrsta straha i nije oblik potovanja. Subjekt se plai da ega, ukoliko se ne ponaa prema objektu s potovanjem, objekt, koji je monijiod njega, kazniti ili unititi. Strahopotovanje je sinonim za ponizno ponaanje.Zbog toga strahopotovanje spada u odnose antipatije, za razliku od potovanjakoje je odnos simpatije. StrepnjaStrepnja oznaava svaku vrstu straha usmerenu prema nekom buduemugroavajuem dogaaju koji prevazilazi subjektove moi. Prema tome, strepise kada se osea oprez, trema, anksioznost ili zabrinutost. SvianjeSvianje je oseanje koje subjekt osea prema objektu koji zadovoljava nekesubjektove potrebe, elje ili vrednosne standarde, ali koji subjekt ne doivljavasvojim. Svianje se razlikuje od elje po tome to objekt nema stalnu mentalnureprezentaciju, odnosno to nije internalizovan kao intrapsihiki objekat. SujetaLani ponos. Sujetna osoba je ponosna na neto to nije razlog za ponos. I resujeta i njen sinonim tatina etimoloki nose znaenje ispraznosti, praznine. SumnjaSumnja je oseanje koje subjekt osea u situaciji u kojoj procenjuje da bi drugaosoba mogla biti zla, nesposobna ili nedosledna. Pored sumnje prema drugima,subjekt moe sumnjati i u samoga sebe (samosumnja). Teskoba, oseanje teskobeIsto to i anksioznost. Oseanje koje je razultet osobine procene da je nedoraslaivotnoj situaciji u kojoj se nalazi ili u koju treba da ue. Izraz je izveden odpojma tesno, zbog oseta stezanja u grudima do kojeg dolazi zato to se zateedijafragma. Videti Anksioznost. Tok, oseanje da teeOseanje majstorstva. Pojam koji je predloio iksentmihalji da bi opisaoprijatno oseanje koje je posledica snane koncentracije na zadatak koji osobamajstorski obavlja i u emu uiva. Od eng. flow, tok. Jedna vrsta transa. TremaTrema je vrsta straha (strepnje) koju subjekt osea u vezi s nekom jasnoodreenom buduom situacijom za koju procenjuje da prevazilazi njegovesposobnosti. Razlikujemo stimulativnu i inhibitornu tremu, kao i adekvatnu ineadekvatnu tremu. Izraz dolazi od latinskog tremere, odnosno grkog tremein,tresti se. Medicinski izraz tremor oznaava nevoljno treenje, podrhtavanje. TugaSubjekt osea tugu ili alost u situacijama u kojima procenjuje da nepovratnogubi neto to mu je vredno. Infantilna tuga se bitno razlikuje od tuge odraslih,jer dete doivljava gubitak roditelja kao pretnju svojoj egzistenciji. TugovanjeProces prihvatanja injenice da osoba ili drugi objekt za koji je subjektemocionalno vezan, vie nije sastavni deo subjektovog sveta. Tugovanje jeproces kojim dominira oseanje tuge ili alosti, a koje prolazi kroz razliite faze.U sluaju znaajnog gubitka uobiajeno je da se tuguje oko est nedelja. Vezanost, oseanje vezanostiOseanje da je druga osoba ili neki objekt vaan na pozitivan nain. Psiholokimehanizam vezivanja omoguuje da se oseti povezanost, pripadnost, bliskost,ljubav, prijateljstvo, ali i tuga u sluaju gubitka objekta vezivanja. Bez vezivanjaljubav ne bi bila mogua. Ljudi koji se ne vezuju nisu u mogunosti da osete ovaoseanja, tako da se esto oseaju praznima. Proces vezivanja moe bitihronino blokiran strahom od naputanja ili odbacivanja. Postoje simbiotsko,zavisniko, anaklitiko ili infantilno vezivanje (eng. attachment) kada osoba kojase vezala tano ili pogreno veruje da ne moe preiveti bez osobe za koju sevezala, i postoji nezavisno ili odraslo vezivanje (eng. bonding) kada osoba kojase vezala veruje da moe preiveti i bez osobe za koju se vezala. Zavisniko


10 sur 12 23/04/2014 07:25

vezivanje je tipino za nain na koji se deca vezuju za svoje roditelje, toomoguuje simbiozu, ali je tipino i za patoloke zavisnike ljubavne odnose.Odraslo vezivanje je tipino za zrele partnerske i prijateljske odnose. UsamljenostOseanje koje osea subjekt koji procenjuje da nije u mogunosti da u svojojokolini kontaktira s osobama koje bi mogle da uestvuju u njegovim eljama iinteresovanjima. Usamljenost se javlja kada nedostaju vani drugi i pokreeosobu na traenje drutva takvih ljudi. Kada subjekt smatra da je to grekasame okoline tada osea dosadu, a kada smatra da je greka u njemu tadaosea usamljenost. UvreenostUvreenost je oseanje subjekta koji veruje da je od strane drugoganeopravdano potcenjen kao ljudsko bie, da nije uvaen onoliko kolikozasluuje. U tom smislu uvreenost je emocionalna reakcija subjekta koji verujeda je neopravdano prezren. Uvreenost je socijalno oseanje koje je povezanosa pripadnou i drutvenim statusom. Uvreenost motivie na ona ponaanjaiji je cilj povraaj statusa i potovanja. Kada uvreena osoba dobije izvinjenjekojim se reafirmie njena vrednosti i njen status, tada prestaju razlozi zauvreenost. Veoma esta rekcija uvreene osobe jeste uzvratni prezir kontraprezir, koji se moe izraziti aktivno (kontranapad) ili pasivno (prekidodnosa). Zbog toga je uvreenost est razlog za prekid prethodno postojeegemocionalnog odnosa. UasPosebni kvalitet straha kada uplaeni subjekt procenjuje da ne moe izmaiopasnosti. Uas je povezan s aktivacijom parasimpatikog sistema(parasimpatiki strah) i reakcijama paralize i onesveivanja. Sinonimi sustrava, zgroenost i prestravljenost. UitakVeoma intenzivno prijatno stanje u kojem se uiva. Izraz se odnosi kako naprijatne senzacije, tako i na prijatne emocije. ZabrinutostZabrinutost je vrsta straha koju subjekt osea kada procenjuje da bi nekakvaokolnost u koju subjekt nema uvid i/ili nad kojom nema kontrolu mogla ugrozitineto to subjekt smatra vanim ili za ta sebe smatra odgovornim. ZadovoljstvoZadovoljstvo je oseanje koje subjekt osea kada doe do ostvarenja neke svojeelje. Izraz implicira da je do-volje, odnosno onako kako je osobu volja, kakoosoba eli. ZahvalnostOseanje koje subjekt osea prema nekome ko mu je ispunio neku znaajnuelju ili zatitio neku visoku vrednost. ZaljubljenostAfektivno stanje koje je rezultat nesvesne projekcije idealizovane predstave omukarcu ili eni. Zaljubljeni subjekt je samo naizgled opsednut drugim, on jeopsednut sopstvenim psihikim kompleksom koji se naziva anima ili animus.Zaljubljenost traje onoliko dugo koliko je mogue odravati projekciju.Zaljubljenost treba razlikovati od ljubavi i treba znati da zaljubljenost nije prvafaza ljubavi. Postoji i samozaljubljenost. ZavistOseanje zavisti se osea kada subjekt proceni da neko drugi nezaslueno imaneku vrednost na koju subjekt polae isto ili vee pravo. Svrha zavisti je daosobu motivie na ona ponaanja koja e dovesti do toga da se izmeu subjektai drugog izjednai razlika u linoj ili socijalnoj vrednosti. Zavist je uvekmanifestacija odnosa antipatije. Razlikujemo konstruktivnu i destruktivnu zavist. Zatienost, oseanje zatienostiOseanje koje je rezultat postupka kojim je nestao ili se umanjio strah. Koddece koja su po prirodi svoje egzistencijalne pozicije nemona da sekompetentno snalaze u svetu koji ih okruuje, esto se javlja oseanje straha.Roditelji svojim postupcima tite dete od takvog sveta omoguujui mu oseanjezatienosti. Ovo prijatno oseanje je po svojoj sutini izjednaeno s olakanjemusled prestanka neprijatnosti straha. Dok je zatienost povezana sa strahom,


11 sur 12 23/04/2014 07:25

slino oseanje koje nazivamo sigurnost ima neto ire znaenje. alostSinonim s oseanjem tuge. Videti Tuga. aljenjeNeodreeni izraz s vie znaenja: 1. isto to i tugovanje; 2. zaaliti zbog nekogsvog postupka koji je doveo do nekog gubitka, krivica; 3. izraziti saoseanje sgubitkom koji je doivela druga osoba, saaljenje; 4. prepoznati da je nekisubjektov postupak izazvao neprijatnost kod druge osobe i saoseati s njom, aline smatrajui nuno da je taj postupak bio pogrean; saoseati s drugim bezoseanja krivice za postupak koji je razlog za takvo oseanje drugog. eljaelja je oseanje tenje da se neto poseduje, postigne ili ostvari. elja jesvesnost o postojanju vanog cilja. Za razliku od potrebe koja je biolokideterminisana, elja je psihiki fenomen. Za razliku od svianja, kod eljepostoji stabilna mentalna reprezenatacija onoga to se eli. Razlikujemoreprezentativnu i kreativnu elju, odnosno elju za neim to postoji, a to jementalno predstavljeno u svesti subjekta i elju za ostvarenjem neega topostoji samo u svesti subjekta. elja je uvek aktivno htenje subjekta, za razlikuod nade koja je pasivna elja. Oseanje elje i psihiki sistem koji gaomoguava su kljuni za razumevanje brojnih oseanja koja se diferenciraju izelje. elja za bliskouelja za uspostavljanjem odnosa bliskosti sa drugom osobom ili za onimponaanjima koja e potvrditi ve uspostavljeni odnos bliskosti. elja za smru, mortidoOseanje onoga ko sebe mrzi ili smatra da toliko ne vredi da ne zasluuje daivi. Videti Mortido.


12 sur 12 23/04/2014 07:25

psiho

Documents