PSIHOLOGIJA ODGOVORI NA ISPITNA PITANJA (1) PREDMET PSIHOLOGIJE I NJEN ZNAAJ ZA USPENO OBAVLJANJE VASPITNO-OBRAZOVNE DELATNOSTI Psihologija je nauka koja proiava psihiki ivot oveka odnosno kakvi doivljaji postoje, kako se javljaju i teku, ta im je osnova i kako se manifestuju. Psihiki ivot ine: 1. psihiki procesi , 2. psihike osobine i 3. njihovo manifestovanje u ponaanju 1.psihiki procesi mogu biti: a) intelektualni - opaanje - uenje - pamdenje i - miljenje b) emocionalni - razliita osedanja radost, strah, ljutnja c) voljni / konativni - motivacija, - voljne radnje, - ponaanje 2. psihike osobine su relativno trajna svojstva linosti - navike - sposobnosti - karekterne osobine - temperament - potrebe - interesovanja Psihologija psihiki ivot izuava tako to izuava postupke i reagovanja pojedinaca: - na osnovu spoljanjeg ponaanja - na osnovu neposrednog iskustva koje ispitanici sami saoptavaju Znaaj psihologije za vaspitno-obrazovni rad (pedagoka psihologija) je da se proue psihike pojave bitne za uenje , motivaciju i ostalo to je bitno u pedagokoj praksi. (2) NAIN PRIKUPLJANJA PODATAKA I ZAKLJUIVANJA U PSIHOLOGIJI ( METODE I TEHNIKE PSIHOLOKOG ISTRAIVANJA) . - ( , , ). , , . . ( ). , 1

. . , , , , , , ( , , ) (3) UENJE I RAZVOJ Dete prohoda tek u periodu izmeu 11. i 15. meseca, izgovori prve rei tek izmeu 11. i 14. meseca a inteligenicija dostie najvii stepen razvoja tek iza 15. godine. Taj period u kome se razvijaju telesne i psihike funkcije naziva se period sazrevanja. Pored naslea i sazrevanja potrebno je i uenje. Uenje de se pokazati uspeno kada doe do zrelosti ili gotovosti naslednih osnva. To vai kako za fizike tako i za psihike osobine i za razvoj linosti kao i za sticanje svih oblika ponaanja Uenje nema uspeha pre nego to je dostignut odgovarajudi stepen sazrevanja naslednih osnova. Ali due odlaganje uenja, poto je dolo do zrelosti naslednih osnova usporava i oteava sticanje novih oblika ponaanja. Ljudsko miljenje se menja u toku entelektualnog razvoja i to ne samo kvantitativno nego pre svega kvalitativno. Postoje 4 glavna stadijuma intelektualnog razvoja 1. stadijum senzomotorne inteligencije ( od roenja pa do kraja druge godine) Ponaanje je reakcija na odreene drai i situacije mada dete postaje sve vie svesno spoljanje realnosti. 2. preoperacionalni stadijum (od 2. do 7. godine) Tada se razvijaju simboliki procesi odnosno sposobnost predstavljanja odsutnih objekata i dolazi do razvoja jezika 3. stadijum konkretnih operacija (do 7. do 11. godine) Tada se javljaju vane logike operacije koje su vezane za konkretne objekte i situacije. Dete moe logiki da misli ali samo o onome to opaa, to je konkretno dato. 4. stadijum formalnih operacija (od 11. godine pa nadalje) Adolescent je sposoban za sve logike operacije za koje je sposoban i odrastao ovek, odnosno da misli po svim pravilima logike, da otkriva pravila i da ih formulie u vidu optih principa. Moe da zamilja ono to je mogude (a ne samo realno) i da dedukuje posledice iz svojih pretpostavki i da ih proverava.. Razvoj formalnig operacija i sposobnost apstraktnog miljenja se nastavlja i posle 11. ili 12. godine i njemu je potrebno izvesno vebanje kako bi se ostvarili postojedi intelektualni potencijali. (4) RAZVOJ I PRIRODA RAZVOJNIH PROMENA

2

.. . . . . , . . , . . . ( , ,...) . . ( ) (5) ZAKONITOSTI PSIHIKOG RAZVOJA - . , , , , - . - - , . 1920. 1955. . . , . . . ( 2 ). , ( 2. 7. ) ( 7. 11. ) ( 11. 15. ) , . . , ( , , ).

3

, , - . , , : . . , . . . , . , , , . (6) POL UZRAST I UENJE * U osnovnoj koli razlike izmeu uspeha u uenju devojica i deaka nisu velika, esto su sasvim neznatne. Mnogo su vede u okviru istog pola nego meu polovima. Deaci su neto bolji u logikom raunanju i reavanju matematikih problema dok su devojkice bolje u osnovnim raunskim radnjama. , u itanju , rukopisu, pravopisu i pismenim sastavima, svim vrstama verbalnog uenja U srednjoj koli deaci postiu bolji uspeh od devojica u istoriji i geografiji , algebri i geometriji, fizici. Devojice su bolje u maternjem jeziku i stranim jezicima a vredenije su i urednije Generalno reeno, prikazane razlike medju polovima su male i nisu posledica razlike u intelektualnim sposobnostima ved su posledica motivacionih faktora i interesa. * Problem odnosa uenja i uzrasta vaan je za izradu kolskih planova i programa za decu a na pojedinim uzrastima i za odrasle Sposobnost za uenje su uporedo razvija sa razvojem inteligencije pa gradivo treba po obimu, teini i metodima rada prilagoditi karakteristikama vaspitanika. Ako se ovo ne uradi ali i ako se taj period propusti, proces tekudeg ali i kasnijeg uenja, bide ugroen. Deca odmah posle roenja poinju da ue putem uslovnih refleksa. Sposobnost uenja pomodu uslovljavanja raste do 5 godine a kasnije opada. Dok dete ne savladava maternji jezik ono preteno ui pomodu klasinog i instrumentalnog uslovljavanja. Tek kada savlada maternji jezik ono poinje da ui simbole i pravila i mehaniko uenje koje je do tada preovladavalo poinje da ustupa mesto uenju sa razumevanjem smisla i uenju kroz reavanje probleme. Pored razvoja intelektualnih sposobnosti za uenje je vaan faktor i prethodno steeno iskusto. Sposobnost za uenje se kod nekog razvija krade a kod nekog due vreme, ali u proseku ta sposobnost se razvija do 25. godine. Ova sposobnost se ne razvija stalno istim tempom. Na ranim uzrastima ona se razvija brzo a kasnije je njen razvitak sve sporiji i sporiji . Posle dvadeset pet godina nastaje lagano opadanje sposobnosti za uenje koje traje sve do etrdeset pet godina, posle ega dolazi do jaeg opadanja ove sposobnosti. Meutim ljudi sa 55 godina jo 4

uvek bolje ue nego deca sa 12. Ova sposobnost se bre razvija i sporije opada kod ljudi koji stalno ue. Zbog svega ovoga stariji ljudi reavanju problema vie pristupaju na osnovu iskustva i opreznosti a manje na osnovu procesa uenja pa se ovde moe za razliku od mladih , dogoditi negativan transfer znanja. (7) POKRETAI PSIHIKOG RAZVOJA UENIKA . . . . . . . (8) DETINJSTVO I NJEGOV ZNAAJ U IVOTU JEDINKE Detinjstvo ima izuzetno veliki znacaj u razvoju licnosti deteta, kao I za kasniji razvoj jedinke. Osnovno obelezje ovog perioda razvoja je stanje izrazite nesrelosti deteta u bioloskom, psiholoskom I socijalnom pogledu, kao I njegova potpuna zavisnost od drugih. U ivotu svake jedinke moemo razlikovati odreene faze u ponaanju koje su karakteristine za odreeni vremenski period ivota. Prvo takvo razdoblje je detinjstvo koje traje od roenja pa do 14g. -prvo detinjstvo (do 2 g.) -rano detinjstvo (do 6g.) -srednje detinjstvo (do 9g.) -kasno detinjstvo (do mladalakog razdoblja) U periodu detinjstva stvaraju se osnovi budude odrasle linosti, pri emu odluan znaaj u prvim godinama ivotama ima odnos i postupak roditelja.

(9) RAZVOJ MILJENJA Miljenje je shvatanje (uvianje) odnosa veza. To je najuspeniji oblik reavanja problema. Razlikuju se dva osnovna oblika miljenja 1. shvatanje odnosa izmeu dva data elementa 2. na osnovu poznatog odnosa i jednog elementa miljenjem se otkriva drugi element Postoji vie pokuaja da se opie tok misaonog procesa, tj. faze ili stupnjevi kroz koji prolazi miljenje. 1. uoavanje i shvatanje problema 2. suavanje,reformulacija problema, stvaranje direkcije - modela traganja (Direkcija (model traganja) je nain na koji vidimo problem i u skladu sa tim prilazimo njegovom reavanju) 3. javljanje hipoteze 4. proveravanje hipoteze U ovom procesu znaajno mesto za uspeno snalaenje u novim situacijama, ima staro iskustvo

5

Ljudsko miljenje se menja u toku entelektualnog razvoja i to ne samo kvantitativno nego pre svega kvalitativno. Postoje 4 glavna stadijuma intelektualnog razvoja: 1. stadijum senzomotorne inteligencije ( od roenja pa do kraja druge godine) Ponaanje je reakcija na odreene drai i situacije mada dete postaje sve vie svesno spoljanje realnosti. Dete nema izraeno miljenje i uenje putem uvianja ved ui primenom klasinog i instrumentalnog uslovljavanja 2. preoperacionalni stadijum (od 2. do 7. godine). Dete i dalje ui pomodu klasinog i instrumentalnog uslovljavanja ali u ovom periodu sve vie ovladava jezikom i poinje da ui simbole i pravila i poinje da se razvija apstraktno miljenje odnosno tada se razvija sposobnost predstavljanja odsutnih objekata. (matanje Vlasta o miidu) 3. stadijum konkretnih operacija (do 7. do 11. godine) Tada se javljaju vane logike operacije koje su vezane za konkretne objekte i situacije. Dete moe logiki da misli ali samo o onome to opaa, to je konkretno dato tj o poznatim predmetima i pojavama. 4. stadijum formalnih operacija (od 11. godine pa nadalje). Adolescent je sposoban za sve logike operacije za koje je sposoban i odrastao ovek, odnosno da misli po svim pravilima logike, da otkriva pravila i da ih formulie u vidu optih principa. Moe da zamilja ono to je mogude (a ne samo realno) i da dedukuje posledice iz svojih pretpostavki i da ih proverava.. Razvoj formalnig operacija i sposobnost apstraktnog miljenja se nastavlja i posle 11. ili 12. godine i njemu je potrebno izvesno vebanje kako bi se ostvarili postojedi intelektualni potencijali. Vrste miljenja: 1. konvergentno miljenje = realistino miljenje 2. divergentno miljenje = imaginativno milenje 1. kod realistikog milenja postoji objektivna istina i samo jedno tano reenje pa se ovo miljenje mora uskladiti sa realnodu, bez uticaja linih ukusa, stavova i motiva. Kod obog miljenja, uspeh je postignut kada se objektivna istina otkrije. 2. kod imaginativnog miljenja, mata je osloboena stega realnosti poto nema jednog tanog , unapred odreenog reenja. Matom se postojeda stvarnost ne otkriva, ved se stvara neto novo uz maksimalno koridenje linih stavova, motiva, emocija, ukusa...... U ovoj vrsti miljenja, uspeh je postignut ako su dobijeni odgovori brojniji, raznovrsniji, neuobiajeniji, originalniji.... Prema stepenu slobode od realnosti imaginativno miljenje se deli na: a). miljenje usmereno na stvaranje neke objektivne tvorevine (tehnikog pronalaska, pesme,novele, romana, slike, muzike kompozicije.....) koja moe u vedoj ili manjoj meri biti okrenuta realnosti. b). miljenje koje nije usmeren na stvaranje neke objektivne tvorevine (matanje, sanjarenje, igra, snovi....) i ovako miljenje jo dalje od realnosti i uglavnom je voeno logikom elja. Sposobnost i kvalitet miljenja se meri kroz inteligenciju. Inteligencija je najvanija sposobnost oveka i predstavlja: 1. sposobnost shvatanja, uvianja odnosa izmeu datih lanova (konkretnog miljenja) 2. sposobnost apstraktnog miljenja (koja je najede vezana za govor) Merenje inteligencije 6

Da bi se izmerila inteligencija napravljene su zbirke zadataka - obino 6 za svaku godinu uzrasta tako da svaki zadatak vredi 2 umna meseca. Na osnovu zbira ovih rezultata dobija se umni uzrast deteta koji se uporeuje sa kalendarskim i dobija se umni kolinik Umni uzrast Umni kolinik = -------------------------------------- x 100 Kalendarski uzrast Prosena deca su ona iji je umni kolinik izmeu 90 i 110 Meutim ono to se meri je rezultat a ta su inioci koji dovode do rezultata, odnosno koji sve faktori utiu na dobijane ovakvog rezultata? Na osnovu faktorske analize Spirman je postavio teoriju dva faktora: jednog opteg - generalnog (G) i vedeg broja specifinih faktora (S) - Opti (G) faktor predstavlja optu inteligenciju (sposobnost shvatanja odnosa i sposobnost apstraktnog miljenja) - Specifini (S) faktori su sposobnosti (matematika, muzika, psiholoka, sposobnost pamdenja....) koje se mogu objasniti kombinacijom opteg (G) faktora i specifinog vebanja i interesovanja. U praksi su se postavila slededa pitanja: - da li je jedna opta ocena kao to je umni kolinik dovoljna informacija u mnogim praktinim situacijama (na primer kada se vri profesionalna selekcija , savetovanje za izbor zanimanja)? - da li ovek poseduje samo jednu optu sposobnost ili je struktura intelekta sastavljena od kombinacije vedeg broja relativno irokih sposobnosti? Odgovor na ova pitanja je na osnovu svog istraivanja dao Terston koji je zakljuio da ne postoji samo jedna opta sposobnost ved niz osnovnih, nezavisnih,tzv. primarnih mentalnih sposobnosti. To su: 1. fluentnost koja se manifestuje bogatstvom renika, brzim i lakim nalaenjem potrebnih rei kao i lakim i tenim govornim izraavanjem 2. razumevanje - shvatanje verbalno iznetog sadraja 3. numeriki faktor - sposobnost lakog i uspenog operisanja brojevima (prvenstveno pri osnovnim raunskim informacijama. 4. prostorni faktor - sposobnost predstavljanja i zamiljanja prostornih odnosa i promena u prostoru. 5. faktor memorije - sposobnost zadravanja i obnavljanja utisaka (naroito onih koji se mehaniki pamte) 6. opaajni faktor - sposobnost brzog opaanja objekata, njihovih karakteristika i meusobnih razlika. 7. faktor rezonovanja - sposobnost shvatanja odnosa, pronalaenje optih principa, pravilnosti i zakonitosti iz datih podataka Sposobnost memorisanja je razdvojena od sposobnosti miljenja. U okviru sposobnosti miljenja izvreno je razdvajanje procenjivakih sposobnosti (kritiari....) i produkcionih sposobnosti (naunici, umetnici..) a ove na sposobnost konvergentnog i sposobnosti divergentnog miljenja ( razlikuje se inteligencija naunika i umetnika)

7

Skala inteligencije prema umnom koliniku 1. 2. 3. 4. prosene ( 90 - 110 ) (85 - 115 nalazi se 68% ljudi) normalne ( 70 - 130 ) ( nalazi se 95% ljudi ) obdarene, talentovane a ponekad i genijalne ( preko 130 ) umno zaostale ( ispod 70 ) ( 2 -3 % ljudi ) S - debili ili moroni ( 50 - 70 ) adekvatno uzrastu od 8 do 12 godina - imbecili (20 -50) adekvatno uzrastu od 3 do 7 godina - idioti ( ispod 20 ) adekvatno uzrastu ispod 3 godine

Visokokreativan dostignuda ne zavise samo do stepena inteligencije ved i od izvesnih osobina linosti to znai da je inteligencija nuan uslov ali ne i dovoljan. Po hipotezi praga do umnog kolinika od 120 stepen inteligencije predstavlja najvaniji inilac a preko tog praga vie utiu neke osobine linosti (upornost, istrajnost, samostalnost, samouverenost) i visoka motivacija nego povedanje u stepenu inteligencije. Takoe u zadnje vreme se istie da je izvestan sklop crta linosti i sposobnosti neophodan uslov za velika dostignuda u pojedinim oblastima i da su za razliite oblasti potrebni razliite kombinacije sposobnosti i crta linosti ( npr. za nauni rad naspram umetnikog ) (10) GOVOR I MILJENJE Deca odmah posle roenja poinju da ue putem uslovnih refleksa. Sposobnost uenja pomodu uslovljavanja raste do 5 godine a kasnije opada. Dok dete ne savladava maternji jezik ono preteno ui pomodu klasinog i instrumentalnog uslovljavanja. Tek kada savlada maternji jezik ono poinje da ui simbole i pravila i mehaniko uenje koje je do tada preovladavalo poinje da ustupa mesto uenju sa razumevanjem smisla i uenju kroz reavanje probleme. Ljudsko miljenje se menja u toku entelektualnog razvoja i to ne samo kvantitativno nego pre svega kvalitativno. Postoje 4 glavna stadijuma intelektualnog razvoja

8

1.

2. 3.

4.

stadijum senzomotorne inteligencije ( od roenja pa do kraja druge godine) Ponaanje je reakcija na odreene drai i situacije mada dete postaje sve vie svesno spoljanje realnosti. preoperacionalni stadijum (od 2. do 7. godine) Tada se razvijaju simboliki procesi odnosno sposobnost predstavljanja odsutnih objekata i dolazi do razvoja jezika stadijum konkretnih operacija (do 7. do 11. godine) Tada se javljaju vane logike operacije koje su vezane za konkretne objekte i situacije. Dete moe logiki da misli ali samo o onome to opaa, to je konkretno dato. stadijum formalnih operacija (od 11. godine pa nadalje) Adolescent je sposoban za sve logike operacije za koje je sposoban i odrastao ovek, odnosno da misli po svim pravilima logike, da otkriva pravila i da ih formulie u vidu optih principa. Moe da zamilja ono to je mogude (a ne samo realno) i da dedukuje posledice iz svojih pretpostavki i da ih proverava.. Razvoj formalnig operacija i sposobnost apstraktnog miljenja se nastavlja i posle 11. ili 12. godine i njemu je potrebno izvesno vebanje kako bi se ostvarili postojedi intelektualni potencijali. (11) RAZVOJ STVARALAKOG MILJENJA

ta je stvaralatvo? To je stvaralaki proces koji dovodi do: 1. drutveno vrednog i originalnog dela koje nema prethodnika u istoriji oveanstva 2. stvaranja za pojedinca vrednog i originalnog dela bez obzira da li je to ved stvoreno 3.svako ponaanje koje poseduje originalnost i izuzetnost 4.snovi matanja i fantazije ukoliko sadre nove i originalne tvorevine. Faze stvaralakog miljenja su 1. priprema ili percepcija (kolovanje, itanje, razmiljanje o datom problemu...) 2. inkubacija (iako stvaralac ne radi nita ali razmilja o problemu i to esto i sa raznih stanovita to dovodi do toga da se u pozadini pripremaju ideje) 3. iluninacija, inspiracija ili nadahnude (iznenadna, spontana pojava sredne ideje) 4. proveravanje ili verifikacija

(12) RAZVOJ EMOCIJA I IZRAAVANJE EMOCIJA Emocije su subjektivan nain reagovanja na spoljanju realnost Emocije se ispoljavaju kroz sletede pojave: 1. fizioloke promene - unutranje organske promene (pulsa, krvnog pritiska, irenje i skupljanje krvnih sudova, miidna napetost ...) 2. promene u spoljanjem ponaanju - mimika, gestovi, drhtanje.... 3. subjektivan doivljaj emocije Izuzetno intezivan i nagli emocionalni doivljaj koji izaziva izrazite telesne i psihike promene (panian strah, neobuzdani bes, beskrajna radost) naziva se afekat. Pranjenje afekta je neophodno da ne bi dolo do nastanka psihosomatskih poremedaja. Stanje afekta je poznato i u pravnim normama i sudskoj praksi. 9

Manje intenzivna ali dugotrajna emocionalna stanja nazivamo - raspoloenja . Dominirajuda raspolo-enja su karakteristina za odreene tipove linosti i temperamenta. Sloenije, tananije, suptilnije emocije ili osedanja nazivaju se sentimenti. To su za razliku od emocija koje su trenutni (aktuelni) doivljaji, trajne mentalne strukture (promene u nervnom sistemu) koje omogudavaju da se odreena emocija pod odreenim uslovima ponovo doivi (npr. kada Petar vidi Janka ili samo pomisli na njega, aktivirade se ved stvorena mentalna struktura i Petar de doiveti emociju mrnje prema Janku) 1. Unutranje, organske promene pri emocijama Najvie su istraivane organske promene pri emociji straha i emociji gneva jer je tada naroito aktivan simpatiki deo autonomnog nervnog sistema koji izaziva promene u radu srca i reakciju krvnih sudova, promenu u disanju u koliini edera u krvi , promene u optem metabolizmu, otpornosti organizma na povrede ....Sve navedene promene predstavljaju pripremu organizma za opasnost, velika i dugotrajna naprezanja i eventualno ranjavanje, fiziku borbu za ivot, beanje od opasnosti.... Najvanije organske promene u emocijama su: - aktiviranje simpatikog autonomnog nervnog sistema prouzrokuje ubrzanje rada srca i njegove jae kontrakcije to za rezultat daje bolje snabdevanje organa krvlju. - sr nadbubrene lezde lui hormone adrenalin i noradrenalin. Adrenalin pojaava promene u simpatikom nervnom sistemu - povedani adrenalin utie da se rezervni eder (glikogen) ubacuje u krv i na taj nain priprema organizam na povedana fizika naprezanja - dolazi do produbljenja i ubrzanja disanja to za posledicu ima povedano snabdevanje kiseonikom miida i mozga i osposobljava ih za snane i dugotrajne napore. - aktiviraju se i druge hormonalne lezde: kora nadbubrene lezde lui niz hormona (kortikosteroida) koji povedavaju otpornost organizma na povrede; titna lezda lui hormon tiroksin koji pojaava metabolizam i ubrzava sve orhanske funkcije i pojaava spremnost organizma na aktivnost.. Za razliku od nabrojanih promena, koje su u osnovi adaptivne, ponekad u iznenadnim i veoma opasnim situacijama moe dodi do potpune paralize i neaktivnosti odnosno do psihikog (emocionalnog) oka. Simptomi ovakvog stanja su: prestanak razmiljanja, odsustvo pokreta, malaksasost a ponekad i nesvestica. Ovde se postavilo pitanje: da li ovek najpre opaa emocionalne situacije, zatim doivljava emocije i najzad se doivljena emocija manifestuje u nizu telesnih promena ili ovo ide izmenjenim redom gde se najpre opaaju emocionalne situacije pa doivljavaju telesne promene pa se formira svest o tim promenama koja u stvari predstavlja doivljaj emocije. Smatrano je da je druga teorija tanija dok nisu sprovedena ispitivanja koja su utvrdila da npr. vetaki izazvane unutranje promene (npr. putem injekcije adrenalina) ne dovode do jasnog doivljavanja emocije. Objanjenje ove pojave je da je potrebna saznajna (kongitivna) komponenta da bi se odredio kvalitet doivljene emocije ( ista situacija se moe doiveti kao dobra ili loa u zavisnosti od saznajne komponente:Bezopasan fiziki bol drukije se doivljava od bola koji moe biti znak opake bolesti ) Pored svega navedenog kao izvor emocija predstavlja i meanje osnovnih (primarnih) emocija na osnovu ega nastaju sloene (izvedene ili sekundarne ) emocije. ( Meanjem emocija potovanja i emocije strha nastaje emocija strahopotovanja ili meanjem emocije ljutnje i ljubavi nastaje emocija prekora ....(divljenje, oboavanje, preziranje, stid, kajanje, sumnja......)

10

Razvoj emocija kod dece Odraslog oveka odlikuje veliki broj emocija. Kako nastaje ta raznovrsnost? Emocije se mogu javiti na osnovu uenja putem klasinog uslovljavanja (povezivanjem sa uslovnom drai sluaj deteta i belog mia) ili uenjem po modelu (kada deca ugledajudi se na moajku preuzimaju neke njene emocije). Emocije kod dece nastaju i usled sazrevanja nervnog i endokrinog sistema kada se u pubertetu usled pojave seksualnog nagona pojavljuju nove emocije . Ipak za pun razvoj emocija je potrebno i odreeno iskustvo (uenje) kako bi se emocije razvile i na adekvatan nain ispoljile. Razvoj emocija ide uvek istim redosledom: 1. posle raenja javlja se najpre jedno opte i difuzno stanje uzbuenosti 2. na uzrastu od 1.- 3. meseca izdvajaju se: opte stanje prijatnosti i opte stanje neprijatnosti 3. na kasnijim uzrastima polako se - iz opteg stanja prijatnosti razvijaju ponos, ljubav za odrasle, ljubav za deci i radost a - iz opteg stanja neprijatnosti se razvijaju gnev, odvratnost i strah Deije emocije su intenzivne ali kratkotrajne jer se birno reagujudi dete brzo emocionalno i isprazni. Razvoj emocija u adolescenciji 1.Usled promena koje nastupaju u 11. ili 12 godini dolazi do naglog rasta i promena u fizikom izgledu pa usled osetljivosti na spolnji izgled adolescenti mogu da razviju osedanja sigurnosti i samozadovoljstva ali i dubokog osedanja manje vrednosti 2. Poto sve vie tei da se integrie u grupu, adolescent esto prihvata opta naela grupe, a to esto u praksi znai da usvaja jedan agresivan i nekulturan nain iskazivanja emocija. 3. Prelaskom u fazu kasne adolescencije, odnosno na stupanj formalnih operacija adolescent esto pokuava da se preispituje i doe do odgovora: Ko sam ja? Koliko vredim? Gde pripadam?..... to za posledicu moe dati osedanje samopouzdanja i sigurnosti u sebe ili pak osedanje manje vrednosti to sve moe dovesti do pojave odreenih emocija i odreenih naina njihovog izraavanja. 4. Pojavljuju se bliska prijateljstva najpre sa osobama istog a kasnije i razliitog pola to dovodi do razvoja emocije lojalnosti , uvanja tajne 5. U kasnoj adolescenciji se intenzivno razvija interesovanje za osobe suprotnog pola pa se u skladu sa tim javlja itav niz emocija 6. U ranoj i kasnoj adolescenciji nastupaju tzv lude godine u odnosima adolescenta i raditelja i nastavnika i kole kao celine. Tu se javlja itav niz obino negativnih osedanja i emocija koji se u kasnijem periodu stiava. 7. U ovom periodu, najede usled boravka u grupi, adolescenti razvijaju principe i osedanja jednakosti, pravinosti, pravde, lojalnosti, sposobnosti da se stave u tui poloaj 8. U kasnijim periodima adolescencije razvijaju se i moralna osedanja altruizma 9. Dolazi i do razvoja estetskih osedanja (emocija) prema umetnikim delima, umetnikoj muzici.... 10 Pojavljuju se emocije naklonosi i nenaklonosti prema drugim osobama (na osnovu slededih kriterijuma : slinosti , odreenim crtama linosti i na osnovu pozitivne ocene o nama). Kod 11

nenaklonosti pored navedenih faktora postoji i etvrti i esto najvaniji faktor a to je osujedenje ostvarenja naih namera i ciljeva Intezivna pojava emocije naklonosti je ljubav a emocije nenaklonosti je mrnja. Znaaj emocija za mentalno zdravlje U sluaju intenzivnih i drugo prisutnih negativnih emocija (posebno: brige, strahova , gneva, ogorenosti, odbaenosti, .... mogu nastati i tetne posledice u vidu - neurotskog reagovanja (histerije.....) - psihosomatskih poremedaja (oboljenja srca, organa za disanje, organa za varenje...menaderske bolesti) Nain ispoljavanja uticaja ovih emocija su: - trauma - stres - strahovi fobije (anksioznost) (13) RAZVOJ LINOG IDENTITETA Linost je karakteristian nain ponaanja neke osobe u tipinim situacijama. Lini identitet je svest da smo u svim situacijama ista osoba i da smo istovetna linost. To ukljuuje doivljaj vlastitog tela i telesnog izgleda (fizikog ja) i ocene o svojim psihikim osobinama crtama linosti (psihikog ja) kao i svom socijalnom statusu (nae miljenje kako nas drugi ocenjuju i svest o pripadnosti pojedinim grupama i vlastitog poloaja i ulozi u tim grupama Prema tome svaki ovek je spoj itavog niza karakteristika fizikog izgleda, inteligencije,naina reagovanja (temperamenta), emocija, navika.... i one funkcioniu kao integrisana celina. Ove osobina su relativno trajne , i ta celina struktura linosti se vremenom izgrauje a donekle i prekomponuje i menjaja. Psihologija linosti prouava - strukturu linosti (sastavnih delova linosti) - dinamiku linosti (snage koje pokredu linost na aktinost motivi) - razvitak linosti Razvoj linosti je kontinuiran proces postepenih promena. Novoroenad nemaju linost ali imaju individualne osobine koje potiu iz razliito razvijenog centralnog nervnog sistema. One iskazujurazliiti stepen i intenzitet opteg i difuznog stanja uzbuenosti. Ova aktivnost i ivost u reagovanju ostaje trajna karakteristika osobe i predstavlja jezgro oko koga de se linost kasnije formirati. Na razvoj linosti utiu pokuaj linosti da se socijalizuje tj. da se integrie u drutvenu sredinu pa se na osnovu svega navedenog moe redi da na formiranje linosti utiu slededi inioci 1. naslee 2. sredina i 3. aktivnosti samog subjekta 1. naslee je odgovorno za formiranje fizike strukture, inteligencije i temperamenta linosti. 2. sredina u kojoj se subjekt razvija (porodica i drutvo) je odgovorna za karakterne osobine linosti 12

3. aktivnost subjekta doprinosi da se pojedine nasleene ili steene osobine linosti istaknu ili suzbiju. Fizika struktura i razvoj linosti: - lepe i rune osobe - zdrave i bolesne ili hendikepirane osobe - razvijene i nerazvijene osobe.... Pojava raznih oblika poremedaja linosti vezanih za navedenim sluajevima.(objasniti) Preporuke za pravilan razvoj linosti u navedenim situacijama.(objasniti) Inteligencija i razvoj linosti: - previe inteligentna i manje inteligentna deca Pojava raznih oblika poremedaja linosti vezanih za navedene sluajeve (objasniti) Preporuke za pravilan razvoj linosti u navedenim situacijama.(objasniti) Porodica i razvoj linosti: Uticaj stanja u porodici na razvoj linosti. Uticaj majke i dojenja na kasniji razvoj linosti (prve 24 godine) Uticaj broja dece u porodici. (objasniti) kola i vrnjaci i razvoj linosti : Uticaj kole, nastavnika, i grupa na razvoj linosti (objasniti) Drutvene organizacije i razvoj linosti: (objasniti) Mediji i razvoj linosti: (objasniti) Razvoj linosti treba da dovede do zrele linosti a to je 1. linost sa dovoljno razvijenim osnovnim psihofizikim funkcijama (intelektualna zrelost) 2. linost sa dovoljno usklaenim naslednim i steenim osobinama mogudnostima (emocionalna zrelost) 3. linost zadovoljavajude integrisana u drutvo (socijalna zrelost) Odnos zrele linosti prema svetu karakterie interesovanje za zbivanja u svetu. Odnos prema sebi odlikuje realno ocenjivanje samog sebe i prihvatanje sebe onakvog kakav jeste ali i tenja za vlastitim razvojem i samokontrolom. U odnosu prema drugima zrele linost pokazuje potovanje tue linosti, osetljivost za potrebe drugih i postupanje po moralnim principima koji vae kao opti.

(14) UENJE (POJAM, VRSTE, KARAKTERISTIKE) Klasina teorija Uenje je: 1. svesna namerna aktivnost 2. svrha mu je sticanje znanja ili vetina 3. najede je vezano za namerno ponavljanje. Savremena teorija Uenje je sve ono to je ovek stekao tokom ivota. 13

ovek ne stie samo nova znanja i vetine ved ui da ui (stie odreene radne navike) ui kako da ui , kako da pamti, misli itd. Savremena teorija pod uticajem prethodnih postulata definie uenje kao: trajnu ili bar relativno trajnu aktivnost, promena individue, koja se pod odreenim uslovima moe manifestovati u njenoj aktivnosti i koja je rezultat njene prethodne aktivnosti. Oblici ili vrste uenja (koji su najbolje proueni) 1. senzitizacija i habitacija 2. klasino uslovljavanje 3. instrumentalno uenje (uenje putem pokuaja i greke) 4. uenje uvianjem 5. uenje po modelu 6. sticanje senzo-motornih vetina 7. verbalno uenje 1. senzitizacija i habitacija Senzitizacija je povedanje osetljivosti organizma, nastalo usled ponavljanja intenzivnih i opasnih drai (opekotina.....) Habitacija je smanjene osetljivosti reagovanja organizma na drai koje se ponavljaju a nisu od nekog znaaja (buka....) Ako senzitizacija i habitacija nisu kratkorona stanja ved traju neko vreme, moe se govoriti o oblicima uenja. 2. klasino uslovljavanje Osnovni uslov uenja (stvaranja) uslovne reakcije jeste dodir dve drai u vremenu (vremenska blizina dve drai) Tada neutralna dra postaje uslovna dra i izaziva uslovnu reakciju. Uslovne reakcije mogu biti sledede: 1. sposljane motorne reakcije ( na svuk pas die apu......) 2. reakcije unutranjih organa (luenje pljuvake, luenje eludanog soka) 3. imunoloke reakcije 4. emocionalne reakcije Emocionalno uslovljavanje Veza eksperiment sa veoma jakim zvukom i belim pacovom ( posle nekoliko ponavljanja stvorena je emocionalna reakcija straha na pojavu belog pacova zato to je pri ranijim pojavama nju pratio izuzetno jak zvuk) Najznaajnije karakteristike emocionalnog uslovljavanja su: 1. nastaje veoma brzo (nekad je dovoljan i samo jedan snaan doivljaj) 2. lako se iri i uoptava (generalizuje) 3. teko se gasi. Neutralne drai koje su prisutne u trenutku javljanja neke emocije asociraju se (vezuju se) za tu emociju. Kada se nekom kasnijom prilikom jeve, te drai tee da izazovu asociranu emociju. (fobije.....) 3. instrumentalno uenje (uenje putem pokuaja i greke) Nain instrumentalnog uenja se svodi na taktiku nagraivanja za ponaanje koje se eli uvrstiti a kanjavanja za ponaanje koje se eli eliminisati. 14

Kod razvijenih organizama, a naroito kod ljudi, u instrumentalno uenje se uplidu i kognitivni procesi, pre svega pamdenje prethodnih zbivanja. Kad se nau u istoj ili slinoj situaciji, vri se ista ili slina radnja kako bi opet doli do eljene nagrade. Dakle radnja nije automatska ved uz uede pamdenja. Stalnim ponavljanjem ovih radnji, deca i odrasli ljudi postepeno usvajaju one naine ponaanja koji postaju nekad i njihova trajna lina karakteristika. Ovaj nain uenja je jedan od najvanijih elemenata vaspitnog postupka.Oduvek su se roditelji i vaspitai sluili nagradama i kaznama da bi nauili decu da se ponaaju na jedan, a ne na drugi nain, da razviju jedne, a ne druge osobine linosti. 4. uenje uvianjem Reavanje problema uvianjem je u stvari reavanje problema miljenjem, odnosno inteligentno reavanje problema (uvianje i shvatanje i razumevanje odnosa predstavlja osnovnu karakteristiku miljenja odnosno inteligencije). Karakterie ga naglost u reavanju problema odnosno izostanak pogrenih, neuspenih radnji( za razliku od uenja preko pokuaja i greaka) Uenje uvianjem je dominantni nain uenja kod oveka. 5. uenje po modelu To je uenje ugledanjem na uzor koga imitira (spolja vidljivo oponaa) i sa kim se identifikuje (poistoveduje) to odreuje njegov karakter i savest. Uzori su najpre unutar porodice (roditelji...) a kasnije izvan nje 6. sticanje senzo-motornih vetina Kod sticanjka motornih vetina koriste se razliiti oblici uenja a pre svega uenje putem pokuaja i pogreaka i uenje ugledanjem na uzor. to je vetina sloenija, uede kongitivnih procesa je sve vede. Proces sticanja motornih vetina se odvija na slededi nain: 1. upoznaje se sa vetinom koja se eli nauiti posmatranjem uzora koji tu vetinu izvodi. Na taj nain se stvara vizuelna predstava radnje. 2. vre se brojna ponavljanja najpre pojedinih radnji a zatim kompletne celine to dovodi do automatizacije 3. sagledavaju se povratne informacije pri emu su najvanije one koje dobijamo od strunog lica (trenera, instruktora....) 7. verbalno uenje To je uenje verbalnog gradiva. Moe biti 1. uenje napamet ili memorisanje (bubanje) 2. uenje s razumevanjem, odnosno uenje uvianjem, razmiljanjem (Dodatak) 1. uenje putem klasinog uslovljavanja (uslovni refleks) 2. uenje putem pokuaja i pogreaka (instrumentalno uenje) 3. uenje putem uvianja 4. verbalno uenje 5.uenje putem otkrida (stvaralako uenje) 6.uenje motornih radnji (vetina) 1. Refleks je reakcija na dra bez ueda volje i svesti (pri vrelom predmetu odmah se trgne ruka). Ovo su bezuslovni i uroeni refleksi.primer psa i Pavlovog eksperimenta. Kada pas vidi 15

hranu odmah lui pljuvaku. Ako dete slua roditelje, obino dobije nagradu, a ako ne slua kanjava se (grdi). Zato dete zadrava naine ponaanja za koje se nagrauje. Kod uenja govora roditelji podstiu samo one glasove deteta koje imaju neki znaaj i dete poinje da proizvodi samo one glasove na koje roditelji reaguje. Osim fiziolokog postoji i emocionalno uslovljavanje. 2.Vii oblik uenja od refleksnog. Pri instrumentalnom uenju ne daje se nagrada sve dok se ne izvri postavljeni zadatak. Dete mora da kae molim, pre nego to dobije jelo. Maka pokuava da otvori vrata, da bi dola do hrane. Nakon mnogobrojnih bezuspenih pokuaja desi se sluajni uspeh, odnosno kod ovog uenja ne uestvuje inteligencija. Broj pogrenih reakcija se vremenom smanjuje. ovekovo uenje motornih vetina je tipino uenje putem pokuaja i pogreaka. Taktika je da ponaanje koje elimo da uvrstimo treba nagraivati. Nastavnici koji pohvaljuju deja pitanja pre de izgraditi intelektualnu radoznalost kod deteta nego oni koji ih uutkuju. 3. Primer impanze, banana i tapa. Majmun se mui, ode u ugao da se odmori, sine mu ideja i odmah tri do tapa i dohvata bananu. Naglost u reavanju problema uzima se kao znak ueda miljenja i inteligencije. Majmun ne ponavlja vie greke. Uenje uvianjem je dominatan nain uenja kod oveka. 4. Verbalno uenje je uenje podataka (rei, brojevi, besmisleni slogovi,..) i koristi se naroito u kolskom radu. Postoje dve vrste: -mehaniko uenje tj. memorisanje (uenje pesama, istorijskih imena, datuma, ...). Posle jednog ponavljanja verbalnog materijala naui se samo ogranieni deo tog materijala. Verbalno uenje zavisi i od uzrasta (deca najslabije pamte besmislene slogove a studenti najbolje). I kod pamdenja besmislenih slogova pokuavamo da koristimo osmiljavanje radi lakeg uenja (postupak mnenotehnike) -uenje sa razumevanjem, razmiljanjem tj uvianjem koje koristimo za uenje smisaonog materijala. Konfuije (kineski filozof i uitelj, 450 pre n.e.) : ujem-zaboravim, vidim-upamtim, uradimznam. Uenici ue i pamte bolje kada su aktivno ukljueni u proces nastave. Ovaj proces se zove "Aktivno uenje" ili "Uenje delanjem." Rad i sticanje radnih navika Radne navike su veoma znaajan uslov za uspeno uenje. Uenik koji nema izgraene radne navike ne ui uredno, dovoljno i ne koristi vreme racionalno. Njemu je teko da zapone sa uenjem, uvek trai neke izgovore da bi odloio poetak uenja. Kada zapone sa uenjem radi sporo i mlitavo, nekoncentrisano i neracionalno troi vreme. Uenik sa dobrim radnim navikama ima obino svoj plan rada. On je stekao naviku da u odreeno vreme pone sa radom. Brzo se koncentrie i ne mora da ui dugo. Bila je potrebna upornost da bi se navika stekla. Pravilo je da uvek izvrimo uenje kada je doao trenutak a ne da traimo svakojake izgovore. Potrebno je takoe da imamo svoj radni kutak. Stvaranje radne navike se olakava time da kada se naemo u radnom kutku znamo da nam on slui samo za uenje. 16

Rad i umor Postoji fiziki i intelektualni rad. Kod intelektualnog rada deavaju se elektrohemijske promene u nervnom sistemu. Za rad nervnih vlakana, odnosno za sprovoenje impulsa potrebno je malo energije. Kada proe impuls potrebno je malo vremena (1000 deo sekunde) da se nerv oporavi i tada nema provoenja impulsa. Umor je hemijska promena u sinapsama koja spreava irenje impulsa. Pri intelektualnom radu tee dolazi do umora jer se troi malo energije. Kod fizikog rada troi se mnogo vie energije i bre se dolazi do umora. Kod umora dolazi do gomilanja pojedinih otrova u organizmu (mlena kiselina i igljendiksiod) i usled potronje korisnih materija. Umor znai smanjenje sposobnosti za rad. U svakom radu bilo fizikom ili intelektualnom uestvuju nervi. Zamaraju se nervne delije, sinapse i miidi. Postoji: -objektivni umor kada dolazi do potpune iscrpljenosti organizma. -subjektivni (psiholoki) koji je posledica uglavnom intelektualnog rada (nenaklonost za dalji rad). Dolazi zbog zasidenosti radom, monotonije, dosade a manje zbog iscrpljenosti organizma. Znaci umora postoje svuda pa i u kolskom radu. Umorni uenici se prepoznaju po tome to se vrpolje, to su nemirni i nedisciplinovani, ne paze i zadirkuju jedni druge. Smatra se da u toku kolskih asova nema velikog objektivnog umora ved da postoji samo subjektivni. (15) PAMDENJE Pamdenje je trajanje onog to je uenjem prethodno steeno. Uenjem se stvaraju izvesne relativno trajne promene u nervnom sistemu (mozgu). Sa tog stanovita, pamdenje je trajanje tih tragova, a zaboravljanje slabljenje ili nestajanje ili moda samo nemogudnost da se ti tragovi aktiviraju. Pamdenje se manifestuje na tri naina 1. sedanje ili obnavljanje ranijih utisaka ili znanja (reprodukcija) 2. prepoznavanje (rekognicija) 3. uteda pri ponovnom uenju 1. reprodukcija moe znaiti obnavljanje ranijih utisaka u obliku predstava ili ponavljanje reima onog to smo ranije itali ili sluali. 2. prepoznavanje je svest da je sada opaeni objekat nekad bio u naem iskustvu ( prepoznavanje se odnosi na sada prisutan i opaen objekat a reprodukcija na odsutni. Prepoznavanje se moe izvriti na osnovu samo jedne ili nekoliko zapamdenih karakteristika predmeta. Kratkorono u dugorono pamdenje Neposredno (kratkorono) pamdenje neposredno sledi utisak i traje kratko deset do dvadeset sekundi. Obim neposrednog pamdenja je 7 podataka. Prelazak kratkoronog u dugorono pamdenje zavisi od: 1. panje (a ona od emocija, motiva, namera ) Panja je usmerena ka onom to smatramo znaajnim. 2. zadravanja, trajanja nekog utiska u svesti makar i na kratko ili njegovog ponavljanja 3. osmiljenosti tog utiska ( to je veda - bolje se pamti). Dobro pamtiti znai razmiljti o onom to se ui.Naroito se dobro pamti oni sadraji do kojih oved doe na osnovu linog iskustva i sopstvenim intelektualnim naporom. Prelazak utisaka iz kratkoronog u dugorono pamdenje je najvaniji problem uenja jer se ono sastoji u stvaranju relativno trajnih traagova u pamdenju. 17

Kvalitativne promene u pamdenju Kada se dugo posmatra ili vie puta prouava jedan sadraj, tada je pamdenje priblina kopija onoga to smo opazili, doiveli ili nauili. Meutim u sluaju da nije bilo prilike za dugo i viekratno ponavljanje sadraja, dolazi do pojave da u sedanju postoje mnoge praznine pa je sedanje vie rekonstrucija nega reprodukcija mada smo mi uvereni da u svom pamdenju imamo vernu, doslednu sliku prolosti. Od ranije doivljenog najbolje se zadri izvestan opti utisak ili smisao zbivanja i izvesni upeatljivi, istaknuti karakteristini detalji (upadljiva fraza ili re, izraz lica......) To je ono ime sedanje najsigurnije raspolae, dok je sve ostalo manje ili vie u polutami zaborava . Od tih polaznih taaka zapoinje jedan proces u kome neto od originala moe biti izostavljeno, neto izmenjeno a neto i dodato - izmiljeno a sve to, kao to je prethodno reeno, u skladu sa optim utiskom ili optim raspoloenjem. Zato je sedanje pre rekonstrukcija nego reprodukcija dogaaja. Ono to je nedovoljno jasno u sedanju ili je nepovezano ili bez smisa, ovek tei da racionalizuje odnosno da objasni ili mu da smisao. Prema tome racionalizacija je tenja ili napor z a osmiljavanjem. Pod uticajem racionalizacije, ono to se opaa i pamti postaje slino starom iskustvu jer se na osnovu starog iskustva i vri racionalizacija. Ovaj proces izjednaavanja starog sa novim naziva se asimilacijom kod pamdenja. Psihologija pamdenja i problem svedoenja Ovakva karakteristika pamdenja, posebno u kombinaciji sa brzinom i neoekivanodu dogaaja a samim tim i nepripremljenodu subjekta za posmatranje ine velike probleme u sluaju potrebe svedoenja. Tome treba pridodati i snanu emocionalnu komponentu, predubeenja i stavove koje svedoci imaju o posmatranim zbivanjima. Nakon istraivanja se dolo do zakljuka da je najbolje od svedoka traiti da oni sami kau sve to imaju i da istaknu one detalje u koje su najsigurniji. U suprotnom, ukoliko se svedok ispituje (postavljanjem pitanja) sugestivnim pitanjima moe se lako dovesti do falsifikovanja pamdenja (naroito ako je od dogaaja prolo vee nedelja, meseci pa i godina) Primer pitanja o sudaru (kolika je otprilike bila brzina automobila pre nego to su udarili jedan drugog i kolika je otprilike bila brzina automobila pre nego to su smrskali jedan drugog) dovelo je do vede procenjene brzine u drugom sluaju i posle izvesnog vremena do svedoenja da je u sudaru bilo lomljenja stakla iako na prikazanom filmu takvog detalja nije bilo (falsifikovanje sedanja) Pokazalo se da ispitanici dobro uoavaju bitne momente jednog zbivanja kada daju izvetaj neposredno posle posmatranog zbivanja i kad se od njih trai da samostalno iskau sve ta su videli ali kada proe izvesno vreme i kada im se postave sugestivna pitanja, njihovo pamdenje postaje manje pouzdano i povija se prema sugestijama sadranim u postavljenim pitanjima. Primer sa filmom o odglumljenoj krai tane i vidljivim licem lopova (3,5 sek.) Posle 2 min je prikazano 6 lica. Od 2145 ljudi samo je 14% tano odgovorilo (ak manje od statisvikog oekivanja po principu sluajnog izbora)

18

(16) ZABORAVLJANJE Zaboravljanje je nemogudnost reprodukcije ili prepoznavanja ranije nauenog i nepostojanje utede pri pokuaju ponovnog uenja. Kada se sagleda dijagram zaboravljanja uoava se da je zaboravljanje u poetku najbre i da je koliina zaboravljenog u poetku najveda (najvie se zaboravlja u prvim asovima). Ono to posle izvesnog vremena ostane u pamdenju, zaboravlja se mnogo sporije. Takoe je ustanovljeno da se da se smisaono gradivo mnogo sporije zaboravlja od gradiva bez smisla a da se od smisaonog gradiva najdue pamte sutinske ideje a od proze i poezije, mnogo due poezija (zbog pomodnih sredstava sadranih u njoj - stih, rima....) Uzroci zaboravljanja 1. Spontano zaboravljanje nastaje usled promena na nervnim strukturama koje su zabeleile dogaaj, usled prisustva novih dogaaja i ne koridenja zapamdenih informacija (ime bi se one osveile) . Spontano zaboravljanje je naroito izraeno kod kratkoronog pamdenja mada postoji i kod dugoronog pamdenja. 2. Aktivno zaboravljanje nastaje kad do tada naueno smeta pamdenju gradiva koje se sada ui (proaktivna inhibicija) ili kada sadanje uenje ometa pamdenje ranije nauenog ( retroaktivna inhibicija ) Primer za proaktivnu inhibiciju je gledanje filma sa Alenom Delonom bez i sa prethodno odgledanim velikim brojem slinih filmova sa istim glumcem. U drugom sluaju prethodno naueno ometa pamdenje novo nauenog ( to de se utvrditi nakon protoka nekoliko godina) Ispitivanjem retroaktivne inhibicije pokazalo se da kada se posle uenja jednog gradiva ne prelazi odmah na uenje drugog, zaboravljanje je manje. Isto tako, zaboravljanje je manje ako se posle uenja odmah ode na spavanje. to su dva gradiva meusobno slinija, vede je njihovo meusobno ometanje, meanje i brkanje pa otuda i zaboravljanje. Najvaniji uslovi od kojih zavisi veliina retraktivne i proaktivne inhibicije su: 1. slinost dva gradiva 2. vremenski razmak izmeu uenja (to je vedi - inhibicija i zaboravljanje je manje) 3. stepen nauenosti dva gradiva (najmanja je kada su oba gradiva dobro nauena) 4. razgraniavanje dva gradiva. (najmanja je ako se dva gradiva uporede, uoi njihova slinost i razlika i ako se meusobno uporede i suprotstave) 5. organizovanost u smisaone celine (ukoliko je ova organizovanost veda - inhibicija i zaboravljanje su manji) Sagledavajudi prethodno navedeno izvedena su neka pravila za smanjene zaboravljanja, odnosno poboljanja pamdenja: - Rad treba organizovati tako da se dva slina gradiva ne ue jedno za drugim. -Dobro je praviti (makar i kratke) pauze izmeu dva uzastopna uenja. -Treba teiti da se gradivo to je mogude bolje struktuira u smisaonu celinu. -Dva gradiva treba meusobno uporeivati, istiudi pri tome meusobne slinosti i razlike. Izuzetak od procesa zaboravljanja je hipermnezje - preterana i neobino bogata i iva sedanja koja se esto sredu u situacijama opasnim po ivot. U tim momentima se ljudima sedanje na sopstveni ivot odmota za nekoliko sekundi sa zapanjujudim brojem detalja i ivodu. 19

To pokazuje da je nae pamdenje mnogo bogatije nego to reprodukcija to pokazuje pod uobiajenim uslovima. To pokazuju i eksperimenti sa hipnozom kada su vradana sedanja iz prvih godina ivota ili eksperimenti sa elektrinim nadraivanjem kore velikog mozga u slepoonom delu ( kad su reprodukovana sedanja sa najsitnijim tetaljima i s jedinstvom podataka svih ula : ukusa, mirisa.....) Potiskivanje Potiskivanje je vid aktivnog, namernog zaboravljanja koga ljude nisu svesni jer je to mehanizam odbrane od sedanja koja su nabijena negativnim emocijama (ak je mogude od sedanja na veoma traumatine dogaaje, radnje, pomisli ili elje koje nisu us skladu sa sopstvenim sistemom vrednosti). Ono to je potisnuto, prema Frojdu, nije zaboravljeno ved nastavlja da deluje kroz podsvest. Primer je zaboravljanje na sve dogaaje vezane za bolest i smrt veoma drage osobe a normalno sedanje na sve ostalo. (17) SPOSOBNOSTI UENJA (18) MOTIVACIJA ZA UENJE (19) EKONOMIJA I TEHNIKA PROCESA UENJA Osnovni uslovi za uspeno uenje su: - sposobnost za uenje - motivi - namera da se ui - odreeni rok za koji se uenje vri - stepen aspiracije - fiziki i fizioloki uslovi - radne navike - tehnike za uspeno uenje 1.Sposobnost za uenje se najede procenjuje na osnovu testova sposobnosti - najede testova opte inteligencije (sama inteligencija se ponekad definie kao sposobnost uenja) Mora se napomenuti da prosti oblici uenja (senzitizacija, habitacija, klasino uslovljavanje...) ne zahtevaju razvijenu inteligenciju ali zato verbalno uenje zahteva znaajno uede inteligencije posebno kada se ne radi o uenju sa pretenim memorisanjem ved o uenju sa pretenim razmiljanjem, zakljuivanjem i shvatanjem odnosa. Najvaniji preduslov za uspeno uenje je 2 motiv. Uspenost u ovom poslu pojaava motiv za dalje uenje a neuspeh stvara odbojnost koja dalje multiplikuje neuspehe i dalju odbojnost. Pojaavanjem motiva pojaava se uspeh u uenju ali samo do odreene granice posle koje pojaanje motiva dovodi do slabljenja uspeha (usled preterane nervne napetosti i treme koja dovodi do gubitka koncentracije i slabih pokazanih rezultata). Motivacija utie na uenje na bar dva naina: 1. povedava optu aktivaciju nervnog sistema i dovodi do povedane budnosti i panje kada se bolje zapaa i pamti. 2. povedava dubinu obrade informacija (o gradivu se vie razmilja, bolje se organizuje i sistematizuje a obino i ede ponavlja) Da bi se pokrenuo motivacioni mehanizam i aktivirale odreene intelektualne radnje koje omogudavaju uspeno uenje i pamdenje mora najpre postojati namera da se neto naui. Ovde se mora istadi da pored namernog postoji i nenamerno i sluajno uenje i zapamdivanje. 20

-Nenamerno zapamdivanje se javlja kada se odreenom gradivu pristupi na aktivan sistematian nain sa kritikim preispitivanjem i povezivanjem dobijenih rezultata. Na ovaj nain ue naunici koji pamte gradivo i bez jasno izraene namere da to uine. -Sluajno uenje i zapamdivanje zbog plitke obrade informacija ne daje dobre rezultate. Pored namere da se neto naui veoma je vano opredelenje za koji rok se ui. Ukoliko se ui za dugi rok, gradivo se ita sa vie panje, ede se vri ponavljanje, bolje se sistematizuje i povezuje a manje se oslanja na isto memorisanje koje je karakteristino za uenje za kratki rok. Zato se gradivo koje se ui za kradi rok pre zaboravlja nego gradivo koje se ui za neki udaljeni vremenski rok. Motivacija za uenje moe biti spoljna i unutranja. 1. Unutranja motivacija je vezana za zainteresovanost za sam sadraj koji treba da se naui i to predstavlja najbolji motiv za uenje. Od unutranjih motiva, motiv radoznalosti je jedan od najznaajnijih jer gradivo za koje smo zainteresovani prosto se samo lepi i utiskuje u pamdenje a o njemu se mnogo vie i dublje razmilja. Radoznalost moe kod ljudi da izazove nastanak posebnog vrsta motiva koji se nazivaju kvazipotrebama i ije zadovoljenje (kroz reavanje problema) izaziva kod ljudi osedaj uspeha i prijatno olakanje. Ovo je naroito izraeno kod naunika i filozofa. 2. Spoljni motivi su oni motivi koji ne proistiu iz sadraja gradiva koje se ui. (ekonomski motivi, obzir prema roditeljima, ugled u sopstvenim ili oima drugih, sujeta, ocene, pohvale, nagrade, pokude, kazne, takmienja .....) Pored motiva, jedan od najvanijih inilaca koji odreuju krajnji domet uenja je stepen aspiracije (elja, namera, standarda...) to je on vii bide i vedi krajnji domet uenja (veza sa aspiracijom pojedinih naroda) Pored motiva i odreenog stepena aspiracije na efikasnost uenja utiu i fiziki i fizioloki uslovi uenja: 3. fiziki uslovi bi se mogli identifikovati kao spoljni uslovi ( temperatura, osvetljenje, vlanost vazduha, promene vremena, vazdunog pritiska.....) koji mogu pozitivno ili negativno da utiu na efikasnost uenja. 4. fizioloki (organski) uslovi su sitost, glad, zdravlje, bolest, telesna iscrpljenost, dobra kondicija... i oni mogu, zavisno od svoje prirode, da utiu na efikasnost uenja i zapamdivanja. 5. Radne navike su zanaajan uslov za uspeno uenje. Jednom steene one postaju karakteristika linosti. Radne navike doprinose da postoji uredno i dovoljno vreme uenja i da se to vreme efikasno koristi. Kod uenika sa radnim navikama nema odlaganja poetka uenja koje je prisutno kod uenika koji te radne navike nemaju. Kako se stiu radne navike? Zlatno pravilo za sticanje radnih navika je da nikad ne treba propustiti priliku da se odgovarajuda radnja izvri kada doe momenat za njeno izvrenje. Veoma korisno je imati i odreenu prostoriju (radni kutak) jer samo zauzimanje mesta u radnom kutku podstie na uenje.

Koje su tehnike uspenog uenja i trajnijeg pamdenja nauenog? To su: 21

1. osmiljavanje proitanog gradiva jer gradivo koje ima smisao mnogo se bre i trajnije pamti. To potvruju i istraivanja koja pokazuju da posle itanja neke prie ovek zapamti svega 23% detalja i 86% bitnih ideja. To nas dovodi do zakljuka da u materiji koja se ui prvo treba uoiti i istaknuti osnovne bitne ideje, zatim da se proui organizacija injenica u ideja uz sistem znanja i da se pojedine injenice sagledaju u svetlu optih ideja. U praktinom uenju ovo se sprovodi na slededi nain: razmilja se o onome o emu se ui, povezuju se pojmovi, injenice i ideje, vri se njihovo uporeivanje i izdvajaju se bitne ideje i na kraju se donose zakljuci. Pomod u ovakvom uenju je pristup od celine ka delovima odnosno prvo se izvri pregled celokupnog gradiva (moe i preko sadraja) pa se tek onda pristupa izuavanju delova. Na taj nain delovima se daje smisao (osmiljavaju se) jer se odmah uklapaju u celinu i kao taki grade sliku o njoj. Uvid u celinu se moe postidi uz pomod nastavnika ili brzim itanjem gradiva bez zadravanja i udubljivanja, samo obradajudi panju na najvanije ideje i organizacionu strukturu gradiva. U daljem radu, tj. obradi delova radi postizanja uspeha u uenju dobar metod je da uenik sam sebi unapred postavi odreena pitanja i zadatke koji odraavaju bitne ideje i sadraje uenog. Rezime: Shvatanje bitnih ideja, osmiljavanje detalja i isticanje organizacije (strukture) gradiva predsta- vljaju najvaniji uslov za uspeno uenje. 2. uenje po delovima i uenje celine su dve metode u uenju. Metodom uenja po delovima se pre dolazi do uspeha to uliva samopouzdanje i daje dodatni motiv uenju a metodom uenja celine se omogudava jako bitan uvid u celinu i strukturu (organizaciju) gradiva. Kao to je esto u praksi, najbolje se pokazala kombinacija ova dva metoda na nain da se najpre napravi prethodni uvid u celinu gradiva (brzim itanjem) kako bi se uoile osnovne ideje i struktura gradiva , pa se zatim gradivo deli na manje celine i vri njihovo uenje putem osmiljavanja. (Primedba: ovo je ved obraenjo u prethodnom delu teksta - ponavlja se) 3. vremenski rasporeeno ili koncentrisano uenje (uenje u jednom dahu) je pitanje koje su naunici sebi postavili. Ustanovljeno je da vremenski rasporeeno uenje daje mnogo bolje rezultate, naroito u pogledu trajnosti nauenog. Za sprovoenje navedenog naina uenja potrebno je samo naplaviti raspored (plan rada) i dosledno ga se pridravati (radna navika). Vreme izmeu dva uenja treba da je dovoljno dugo da se naueno slegne. Ovaj metod je naroito efikasan kod uenja gradiva koje nije naroito osmiljeno (strani jezici, razliiti brojevi, istorijski datumi, nazivi umetnikih dela....) Izuzetak od ovog principa je uenje teeg smisaonog gradiva i uenje reavanjem problema kada je potrebno odreeno vreme da bi se proitalo gradivo i shvatila njegova sutina. Svaki prekid u ovom procesu pre odmae nego to pomae postizanju eljenog cilja. 4. aktivno uenje i presliavanje se bazira na injenici da se najbolje ue i pamte ideje i misli do dokuh se dolazi sopstvenom aktivnodu ( najbolje se zapamte oni delovi koje pokuavate da objesnite drugima ili sebi - u vidu presliavanja) Presliavanje je aktivan napor da se setimo onog to smo uili. Ono je naroito korisno kod uenja podataka, stranih rei i svega onoga to je potrebno doslovno zapamtiti. Presliavanje moe biti : - glasno i doslovno ponavljanje nauenog bez razumevanja (papagajsko) to je korisno primeniti u sluaju uenja napamet odreenih injenica, brojeva, rei.... - presliavanje svojim reima i sa svojom organizacijom materije - presliavanje u sebi pojedinih delova teksta - pismeno presliavanje - kada se iz glave pie rezime prethodno uene materije 22

Najefikasniji nain presliavanja je da se najpre istakne ono to je u jednom tekstu najbitnije pa se onda pree na manje vane delove. Sa presliavanjem treba poeti tek kad se proui i shvati gradivo i to posle svake manje celine a ponekad i posle znaajnih pasusa. Kada se izvri presliavanje po delovima potrebno je izvriti i presliavanje celokupnog gradiva. 5. pregled proitanog gradiva je slian presliavanju i obavlja se itanjem tj ponovnim vradanjem na bitne delove gradiva (ovo se naziva zavrni pregled gradiva za razliku od prethodnog pregleda gradiva koji se obavljao pri prvom brzom itanju) Posle itanja vede celine potrebno je izvriti sistematski pregled celog gradiva. Na taj nain se pokuava jednim pogledom obuhvatiti i povezati celokupno da tada proitano i naueno gradivo. Pregled se od presliavanja razlikuje u tome to je presliavanje usmeni oblik pregleda a pregled se za razliku od presliavanja obavlja itanjem. 6. ponavljanje ili obnavljanje proitanog (nauenog) je bitan faktor dugoronog zapamdivanja. Ono se mora sprovoditi redovno i pre nego to se gradivo zaboravi. To znai da se prvo ponavljanje mora obaviti brzo po zavretku uenja a sledede posle dueg vremenskog intervala a naredno posle jo dueg vremenskog intervala. 7. podvlaenje je vano za efikasno uenje. Najbolje je podvlaiti samo osnovne ideje, strune termine i vane detalje, nikako itave reenice ved samo kljune rei ili fraze po mogudnosti u vie boja koje su organizovanje po principu vanosti. Na marginama treba izvlaiti strukturu gradiva i vane detalje. Podvlaenje se ne obavlja pri prvom itanju (kada se moe izvriti prelimirno oznaavanje vanih mesta) ved na osnovu detaljne analize teksta. Tada se kao i kod presliavanja npr. crvenom olovkom podvuku najvanija mesta a zatim npr. plavom, manje vana mesta (strukturisanje) Da bi se tekst dobro podvukao treba da se dobro prostudira to znai da proces podvlaenja tera itaoca na kvalitativan nain uenja. Dobro podvuen tekst se kasnije mnogo bre ita ili ponavlja. 8. pravljenje zabeleki se obavlja na marginama ili na posebnom papiru. Najvanije vrste uenikih zabeleki su : - izvod (u obliku skice) - i rezime : , , , , , , , . : . . . . . . . 23

. . . . . : . . . , . . . , . , . . . . . . . . , , . . . . . . . . . . . . ( ) . . 24

. . . , . . . , . . . . . . . . . . . . (20) TRANSFER UENJA TRANSFER UENJA Pod transferom uenja podrazumeva se dejstvo nekog ranijeg uenja na kasnije uenje ili na kasniju aktivnost uopte. Ovo dejstvo moe biti pozitivno ili negativno u zavisnosti da li olakava ili oteava uenje. Kod transfera uenja se javljaju dva problema : 1. problem razvijanja psihikih funkcija (opaanje, pamdenje, miljenje, matanje, htenje ...) putem vebanja 2. problem primene i koridenja steenog znanja u novim situacijama (snalaenje u novim situacijama na osnovu starog iskustva) Razvijanje psihikih funkcija Pod kojim uslovima je mogude psihike funkcije razvijati vebanjem? Da li je to mogude prostim ponavljanjem odreenih operacija (vebati pamdenja brojeva uedi ih napamet, isto tako sa pesmicama, telefonskim brojevima....) ? Svakako ne. Meutim ako se u toku vebanja na nekom konkretnom materijalu stie izvesna tehnika ili metode rada, mogu se poboljati odgovarajude funkcije. Vedina psihologa smatra da je dolo samo do razvoja izvesnih intelektualnih vetina to je takoe korisno. Primena znanja u novim situacijama 25

- Uopteno, generalizovano znanje je primenjljivije u novim situacijama nego konkretno znanje. Uopteno znanje je obino verbalizovano (izraeno reima) i sposobnost njegove tane reprodukcije ne znai i sposobnost primene tog znanja u reavanju novih problema. Za znanje se kae da je generalizovano ako zadovoljava sledede uslove - ako je izvedeno (zasnovano) iz vedeg broja raznovrsnih primera - ako je primenljivo na vedi broj raznovrsnih sluajeva ( primenjuje se u koli tako to kada uenici shvate neki princip od njih se trai njegova primena u razliitim situacijama) Ovo znai da je bolje o jednom problemu uiti iz vie izvora, u kojima se s razliitih aspekata i razliito govori o istom pritanju, nego vie puta iitati isto gradivo iz istog izvora. - naueni (nauni) principi su jo primenljiviji u novim situacijama ukoliko su uenici sami do njih doli (uenje otkridem). Mada je ovakav nain sporiji jer zahteva dosta vremena, tei se da bude to je mogude vie zastupljen. - Transfer se ne javlja spontano ved je i to potrebno nauiti, vebanjem kroz razliite situacije i jedinstvo teorije i prakse. Tada de steeno znanje doprineti lakem snalaenju u novim situacijama. (21) PROGRAMIRANO UENJE (VRSTE, KARAKTERISTIKE, MOGUDNOSTI PRAKTINE PRIMENE , . , . Programirano uenje je proces pripreme nastavne grae u niz malih etapa koje treba da omogude ueniku da samoobuavanjem upozna nove i sloenije pojmove i zakone. Moe se vriti uz pomod programiranih ubenika i maina za obuku koje mogu biti mehanike, elektrine i elektronske. Zaeci programiranog uenja su kod Sokrata koji je u posebnom razgovoru sa svojim uenicima, iz injenice do injenice dolazio do saznanja. To je i individualni rad vaspitaa sa uenikom kada nastavnik bira gradivo prema znanju uenika. Dananji oblik programiranog uenja teorijski sa mainom za obuku se se pojavilo 20-ih godina 20-og veka u Americi, a praktino se primenjuje od 1954 (Skiner). Brzi razvoj tehnikih nauka omogudio je pravljenje razliitih aparata i maina u nastavne svrhe: -Presijeva maina ima etri dirke sa slovima A,B,C,D i svako pitanje je imalo mogudnost za etri odgovora od kojih je samo jedan taan. Maina se pokrede tek kada uenik tano odgovori. Sve se belei na traci i na osnovu broja tanih i netanih odgovora ocenjuje se znanje uenika. -Skinerova maina gde uenik sam treba da nae odgovor jer mu nisu ponueni gotovi odgovori. Svi uenici rade po istom programu. Uenik odmah saznaje da li je dobro uradio ili ne. -Krauderova maina je slina Presijevoj i uenik i on takoe bira odgovor od ponuenih. Meutim svaka alternativa vodi daljem razjanjavanju i zavisno od greke daje se dodatno pojanjenje. Prednosti su: -Uenici mogu da rade razliitim tempom -Zahteva se od uenika veda koncentracija jer ne ide dalje dok ne rei problem -Stalno je pod kontrolom nastavnika koji reaguje na signale greke od strane maine -Uteda u vremenu 26

Mane su: -Skupe maine -Izrada programa je skupa i dugotrajna -Nema grupnog rada i diskusije, jer je grupni rad vaan za socijalni razvoj uenika -Nema kontakta izmeu uenika i nastavnika koji su vani za razvoj linosti

(22) ISPITIVANJE, OCENJIVANJE I VREDNOVANJE ZNANJA

I

NAPREDOVANJA UENIKA

, , , . , () , , . . , , . - , . , , , , . , . , , , . , , , , . , , , . , , , , . : , , , 27

, , . . , . . , , , . , , , . , , . , ( ). , , , , . ? , , , , , , . , , .

(23) RAZLIITI NAINI I POSTUPCI OCENJIVANJA - : , , , , , , , . ,

28

( ) - , , , . : , , , , , , . , , . . (24) FAKTORI KOJI UTIU NA OCENJIVANJE : - , . . . , , , , . , , , - , . , . , , , . .

29

, () . . . . , . . , , . . ( ) . - (25) TESTOVI ZNANJA, TESTOVI POSTIGNUDA, NJIHOVE KARAKTERISTIKE I MOGUDNOST PRIMENE . , . (, , ) , , , . , ( ) - A) postoje standardizovani i nestandardizovani 1. standardizovani, pravi (formalni) izrauju ih ekipe strunjaka svaki zadatak je prethodno analiziran i utvren je stepen teine rezultati su pogodni za uporeivanje uspeha uenika, ili dva odeljenja ili kola ill po socij. statusu uenici mgu da se svrstaju po odreenom redosledu u zavisnosti od rezultata testiranja mana- ne potuje individualnost 30

karakteristike standardizovanih testova a. valjanost (ako meri ono sto je sastavljac testa njime zeleo da ispituje; ako na njega odgovori ucenik koji nema odredjeno znanje koje test meri vec to ucini na osnovu snalazenja ili zakljucivanja) b. pouzdanost (ako uzastopno primenjen na isti uzrast ispitanika daje iste rezultate tj. Ako se isto znanje uvek meri kao isto) c. objektivnost (sadrzi kljuc tacnih odgovora prema kojima se ocenjuju svi odgovori ucenika, sto znaci d ace razliciti ocenjivaci jednako oceniti sve odgovore prema kljucu) d. osetljivost (ako diskriminira I male razlike u znanju ucenika tj, sadrzi zadatke razlicite tezine koje mogu da rese, u zavisnosti od znanja, ucenici sa velikim stepenom znanja, kao I oni sa malim. e. praktinost 2. nestandardizovani (neformalni) najede ih prave sami nastavnici mere uspeh uenika u odnosu na neki standard nastavnik tako moe da proveri i kvalitet svog rada 3. normativni (kao to je Pizza test) B) testovi mogu da budu 1. testovi znanja 3. testovi postignuda Testovi postignuca mogu biti: 1. Pravi, standardizovani, bazdareni 2. Nestandardizovani, nebazdareni, neformalni ili zadaci objektivnog tipa C) mogu u odnosu na zadatke da budu na 1. zaokruivanje 2. dopisivanje 3. dopunjavanje 4. uporeivanje 5. povezivanje 6. dvolani izbor 7. viestruki izbor Mislim da pod TIPOVI misle na ovo pod C), a da su VRSTE testova ono pod A) Testovi se po funkciji mogu podeliti na: 1. Revizione (za ponavljanje I utvrdjivanje gradiva) 2. Dijagnosticke (ukazuju na izvesne slabosti I kvalitet znanja, omogucuju uklanjanje nedostataka) 3. Prognosticke (omogucuju relativno dobru prognozu daljeg obrazovanja ili nivoa postignuca u daljem ucenju) Zadaci u testovima zasnivaju se na reprodukciji (esejska pitanja) ili na rekogniciji (prepoznavanju). Esejski zadaci su, u stvari, prelazni oblik izmedju tipicnih pitanja I testovskih zadataka. Na dati zadatak, ucenik odgovara najpotpunijim prikazom svih vaznih karakteristika pojave ili predmeta, recimo : Prikazite osnovne teorije zaboravljanja. 31

Zadaci prisecanja I dopunjavanja zahtevaju od ucenika prisecanje na gradivo I najcesce dopunu recenice, kao na primer: Psihologija proucava psihicki zivot ljudi I _____________________. Alternativni tip zadataka sadrzi jednu tvrdnju I predvidjena dva odgovora: tacno-netacno, odnosno da-ne. Na primer, Test je valjan ako pokazuje I male razlike u znanju ucenikatacnonetacno. Zadaci visestrukog izbora sadrze jednu tvrdnju I nekoliko ponudjenih odgovora od kojih je obicno samo jedan tacan. Moze biti slucajeva kada ucenici treba da pronadju I vise tacnih odgovora, aki se to svakako mora naglasiti ucenici da ne bude zabluda. Zadaci povezivanja I sredjivanja sadrze jedan ili dva niza podataka koje je potrebno urediti uspostavljanjem odredjenog odnosa izmedju podataka

(26) ADOLESCENCIJA KAO PERIOD STICANJA LINOG IDENTITETA (27) TELESNI RAZVOJ I PROMENE U PUBERTETU I ADOLESCENCIJI (28) UKLJUIVANJE ADOLESCENATA U SVET ODRASLIH (29) PROBLEMI U VEZI SA OSAMOSTALJIVANJEM, IZBOROM POZIVA,PRIHVATANJEM IVOTNE FILOZOFIJE, SISTEMA VREDNOSTI, SEKSUALNIM PONAANJEM I DRUGO (30) ADOLESCENCIJA DEAKA I DEVOJICA (31) PSIHIKI RAZVOJ U ADOLESCENCIJI, PROMENE U INTELEKTUALNOJ I EMOCIONALNOJ SFERI (32) SUKOBI U ADOLESCENCIJI Adolescencija obuhvata prelazni period od detinjstv do relativne zrelosti. U ovom periodu adolescent postaje polno zreo. Na ponaanje adolescenta utie bioloki ali i drutveni faktor. Polna zrelost nije merilo ukupne zrelosti (socijalne i emocionalne, profesionalnih i ivotnih sposobnosti) pa se kompletna linost formira kasnije Ceo period se deli na: - predadolescenciju (10-12 godine) - pred-pubertet - ranu adolescenciju (13-16 godine) - pubertet - i kasnu adolescenciju (17-20 godine) - mladalaki period Za prelaz izdetinjstva u pubertet veoma je znaajan brz telesni rast 8-10 cm godinje i to mnogo bre ruke i noge nego grudni ko i miidni i kardiovaskularni sistem pa se zbog toga pubertetlije nespretno kredu i zamaraju a esto se zbog toga moe javiti i razdraljivost i uznemirenost Posle telesnih promena nastaju intenzivne promene i u samoj linosti Polna zrelost Kao kriterijum polne zrelosti kod devojica je pojava prve menstruacije (14-15 god) i ova granica se pomera na dole.Ovo ne znai da su devojice i reproduktivno zrele (primer indijanki)Kod deaka su to sekundarni znaci i na osnovu njih se dolo do zakljuka da i oni dostiu polnu zrelosti izmeu 13 i 14. godine ivota ( mada kod njih ima velikih individualnih razlika) Polni problemi Zbog nerazvijenosti odnosa prema drugom polu mogu nastati veliki problemi. Osedanja nisu utemeljena i polni odnosi mogu da se veoma deformiu do te mere da de se u kasnijem zrelijem periodu pokazati kao nemogudnost doivljenja dubljih emocija. Zbog nemogudnosti ispunjenja mnogih svojih elja javlja se -sanjarenje 32

-manstrubacija -perverzija.... Reenje su aktivnosti koje apsorbuju vreme i energiju adolescenata, adekvatna ishrana i odevanje. Odnosi izmeu deaka i devojica Mladidi zameraju devojkama -pijanenje -preterano ulepavanje -materijalno iskoridavanje -brzo nasedanje lepim reima -zabavljanje sa vie mladida -poniavanje mladida -preteranu stidljivost -brbljivost i ogovaranje Mladidi vole -jednostavnost i skromnost -meusobno poverenje -vernost -drueljubivost -nenost -inteligenciju Devojke zameraju mladidima - polnu nestrpljivost - pijanenje - varanje devojaka - potcenjivanje devojaka - zabavljanje sa vie devojaka - voenje rauna samo o svoj.elj. - iskoridavanje devojakog poverenja - neuraunljivo ponaanje Devojke vole - meusobno poverenje - vernost - inteligenciju - skromnost - spremnost da pomogne - uglaeno ponaanje

Introvertovana usamljenost U ovom periodu adolescent se esto povlai u sebe i sve vie zatvara jer poinje da doivljava subjektivni svet koji nije za druge ljude. Ovde se pojavljuje preterivanje u oceni pojedinih situacija koje adolescent doivljava tragino pa se ponekad javlja i misao o samoubistvu. Zbog velikog bavljenja sobom esto se poputa u koli i pojavljuje se osedaj nesposobnosti i manje vrednosti. U tom momentu im je potrebno ohrabrenje i podsticaji a ne stalne kritike i potcenjivanja Emocionalna preosetljivost Neravnotea unutranjih biolokih snaga prouzrokuje stalnu emoconalnu napetost i uznemirenost. U zavisnosti od reakcije okoline moe dodi do smirenja ili pojaanja ove uznemirenosti. Posebno je veliki uticaj vrnjaci, roditelji i vaspitai. esto dolazi do sukoba sa roditeljima i vaspitaima pa adolescent tei da to vie vremena provede van kude Adolescenti esto misle i tvrde da su zreli i sposobni za sve pa posle pretrpljenih neuspeha ne eledi da prihvate kritiku, dolaze u sukob i sa okolinom sa mnogo posledica. Kritiki stav prema samom sebi i prema odraslima Poinje preispitivanje i ocenjivanje i sebe i okoline i pronalaenje mnogih odstupanja rei i dela kod roditelja, vaspitaa i drugih autoriteta tako da oni u njihovim oima gube ili ak i dobijaju autoritet. Pojavljuju se i razvijaju mnoge moralne norme na osnovu kojih vre ocenu. U sluaju da sami ne zadovoljavaju neke od tih normi kod nekih adolescenata se javlja osedaj krivice (kod voljene dece) a kod drugih ne (kod nevoljene dece) 33

U ovom periodu treba poputati dizgine i pustiti adolescente da se sami izjanjavaju o svemu jer su dosta svesni i kritini Inat i njegov izvor U pubertetu se javlja tvrdoglavost i inat. Razlog je rastrzanost izmeu mogudnosti i elje za ulazak u svet odraslih. Cigarete, vino, moda, frizure, ples samo su izraz unutranjih elja. Adolescent vie ne eli da slua druge i odupire se njihovom uticaju i autoritetu. Ovde treba biti jako oprezan kako se ne bi postigao suprotan efekat. Tekode u uenju i njihov izvor U adolescenciji dolazi do promena miljenja. Ono postaje sve manje zavisno od konkretnih a sve vie od apstraktnih pojmova. Zbog toga miljenje postaje elastinije. Zbog toga gradivo bolje i bre shvata ali se na njemu i manje zadrava pa ga samo prepoznaje ali ne i zapamduje. Takav nain uenja dovodi do neuspeha pa adolescenti moraju da se vrate ponavljanju i presliavanju iako im je u ovim godinama ovo izuzetno mrsko. Takoe poinju da dele gradivo na interesantno i neinteresantno to dovodi do problema jer ovom drugom poklanjaju manje panje. Ovome profesori moraju poklanjati vie panje kako bi svoje metode rada prilagodili uzrastu. Posebno treba obratiti panju i na njihovu sposobnost da kalkuliu i ue kampanjski.

(33) PSIHOLOGIJA NASTAVE (34) RAZLIITE TEORIJE NASTAVE Nastavna aktivnost je u proslosti bila najvise proucavana i usavrsavana, te su razvijene razlicite strategije i teorije nastave. Sa psiholoskog stanovista, u razvoju pojedinih strategija i teorija nastave izuzetno je vazno mesto tj. polozaj ucenika i nastavnika u nastavi. U odnosu na ovaj kriterijum, moguce je razlikovati vise oblika nastave. Polazeci od dominantnog rada nastavnika, moze se razlikovati frontalna i individualizovana nastava. U frontalnom obliku nastave, nastavnik direktno deluje na svoje ucenike, na njihovo znanje i ponasanje, najcesce predavanjem demonstracijom, uputstvima ili naredjenjima, pri cemu su sadrzaji i teme rada najcesce isti za sve ucenike. S druge strane, u individualizovanoj nastavi, nastavnik se obraca svakom uceniku u skladu sa njegovim individualnim osobinama. Razlikuju se dva oblika individualizovane nastave: 1. slobodna individualizovana nastava koja podrazumeva da se pri planiranju zadataka vodi racuna o ucenikovima individualnim osobinama, posebno o njegovim sposobnostima i interesovanjima. Ucenicima se obezbedjuje razliciti materijal i individualizovani radovi, a oni odlucuju sta ce uciti, kako ce raditi i kojim ce tempom napredovati. 2. Planirana individualizovana nastava podrazumeva planiranje zadataka za svakog ucenika koji po temi, sadrzaju i tezini odgovaraju interesovanju, sposobnostima i predznanju svakog ucenika posebno. Po pravilu, programske sadrzaje i organizaciju rada planira i razradjuje grupa nastavnikaodredjenog nastavnog predmeta cime se obezbedjuje obrazovanje svakog ucenika. Polazeci od dominantne aktivnosti ucenika u nastavi, kao kriterijuma, mogu se razlikovati tri oblika nastave: 1. Predavacka ili klasicna nastava, koja je najcesce frontalna, u kojoj ucenik dobija gotova znanja za usvajanje i u kojoj je interakcija dominantno odredjena nastavnikovim radom i ponasnjem. 34

2. Programirana nastava u kojoj ne postoji stalna interakcija izmedju ucenika i nastavnika vec sae ona simulira (ucenik usvaja program i dobija povratnu informaciju o tacnosti svog ucenja), ucenik sam odredjuje tempo svog rada i napredovanja u savladjivanju zadatog programa. 3. Problemska, otkrivajuca, pronalazacka, kreativna, istrazivacka nastava u kojima ucenik ima specifican polozaj da trazi i otkriva znanje resavajuci probleme, pronalazeci veze medju segmentima problema i situacija, istrazujuci ono sto nije dato gotovo, koristeci kreativno svoje misaone sposobnosti. Mada se neki navedeni oblici mogu tretirati posebno, imajuci u vidu u osnovi isti polozaj ucenika, navedeni se nazivi cesto koriste u sinonimnom znacenju. U osnovi sva tri navedena oblika nastave (klasicne, programirane i problemske) nalaze se tri vrste ucenja: u klasicnoj nastavi dominiraju asocijativno i perceptivno ucenje; u progragramiranoj nastavi dominira operantno ili instrumentalno ucenje mada postoje i elemnti resavanja problema, a u problemskoj nastavi dominira ucenje uvidjanjem, otkrivanjem odnosa i primenom stecenih znanja u novim situacijama. Navedeni oblici oblici nastave i vrste ucenja koje u njima dominiraju nisu potpuno podeljeni i izolovani. Razvijanjem teorija i strategija, u novije vreme se narocito tezi stavljaju ucenika u stvarnu subjekatsku poziciju i podsticanje njegove kreativne angazovanosti. Kada se govori o psiholoskim aspektima nastave ima se u vidu vaznost primene mnogih spiholoskih saznajnja i zakonitosti o procesima socijalizacije i ucenja, zasnivanja obrazovnovaspitnog rada na ovim zakonitostima. Vaznosti licnosti nastavnika, njegovog uticaja na skolsko postignuce, vaspitanje ucenika, njegovog odnosa i ponasanja prema ucenicima i odnosa prema radu, potvrdjuju rezultati istrazivanja, kao i iskistveni podaci. Medju brojnim ulogama i aktivnostima nastavnika naglasava se njegova uloga u formiranju klime za postignuca, kao i za feikasno i produktivno angazovanje ucenika. Kao cinioci ove klime isticu se: odnosi u odeljenju, stil rukovodjenja aktivnosti (demokratski, autokratski, stihijski), primena direktnog ili indirektnog oblika inetrakcije nastavnika i ucenika u resavanju zadataka i ostvarivanju vaspitnih ciljeva, razvijanje motivacije ucenika i dominantni nacini podsticanja ucenika u vaspitno-obrazovnom radu. (35) KOLOVANJE DECE SA SMETNJAMA U RAZVOJU

SPECIJALNE KOLE Prednosti obrazovanja u specijalnim kolama: Prilagoavanje planova i programa vrsti i stepenu ometenosti Mali broj uenika u odeljenju Priprema posebnih nastavnika

Tekode i nedostaci obrazovanja u specijalnim kolama: Negativna socijalna selekcija uenika do 80%uenika romske nacionalnosti, deca siromanih pripadnika vedinskog naroda, deca iz socijalno i kulturno depriviranih sredina

35

Pritisak asocijacija roditelja dece ometene u razvoju, da se njihova deca koluju u redovnim kolama Za decu sa problemima u socijalnom ponaanju, sa emocionalnim smetnjama, telesno invalidnu decu, sa teim govornim smetnjama nema specijalnih kola Problemi INTEGRACIJE Nepripremljeni nastavnici Nema metodikih inovacija Arhitektonske prepreke Otpori i negativne stavovsko vrednosne orijentacije nastavnika

INKLUZIJA DECA OMETENA U RAZVOJU Ko su deca ometena u razvoju? Umesto dijagnoze, daje se funkcionalna procena telesnog i mentalnog statusa deteta. Treba otkriti i ouvane i otedene sposobnosti deteta, porodinu situaciju i ire okruenje u kome ivi Neophodno je pronadi posebne puteve da dete zadovolji potrebe koje ima kao ljudsko bide, a koje tee zadovoljava zbog organskih i socijalnih barijera ometeno dete ima sva bitna obeleja deteta kao ljudskog bida, a ometenost ne sme biti osnov za bilo koji vid diskriminacije 1. Deca sa intelektualnim tekodama

Deca sa graninim sposobnostima (IQ 70-90) Deca sa lakom mentalnom zaostalodu (IQ 50-69)

Posledice: kolski neuspeh Tekode u razumevanju znaenja opaenog Sklonost ka perseverativnim aktivnostima (ponavljanje istih radnji) Oteano apstraktno miljenje Tekode u iskazivanju misli govorom i razumevanju Pojaane ili usporene psihomotorne aktivnosti (stalno u pokretu, neopaanje opasnosti, ometanje druge dece) Izbegavanje organizovnih aktivnosti Kratkotrajna panja, skuena i povrna interesovanja Teko ukljuivanje u grupu vrnaka 2. Deca sa telesnim otedenjima i hronino bolesna deca Stanja koja bitno remete telesni integritet, ugroavaju motorno funkcionisanje ili smanjuju fiziku snagu Uklanjanje arhitektonskih barijera Uputstva o davnju lekova Dopunska nastava Postupci psihosocijalne podrke-motivisanje 36

Posebno je teko kada je telesni invaliditet nastao kao posledica otedenja centralnog nervnog sistema i izazvao otedenja senzornih funkcija ili intelektualno funksionanje.Za njih nema spec. kola Nuna motivacija roditelja koji svo vreme utroe na traenje lekova

3. Deca sa specifinim tekodama u uenju Imaju prosean ili nadprosean inelektualni potencijal, ali sa tekodama u itanju, u pisanju, matematici 4. Deca sa socio-emocionalnim problemima Simptomi emocionalnog i socijalno neprilagoenog ponaanja: Strah, uznemirenost, povlaenje Poremedaj navika: mokrenje, grickanje noktiju, poremedaji apetita Impulsivno ponaanje, agresija, kraa Hiperkativnost, nedostatak panje, nefunkcionalni pokreti Poremedaji izazvani tekom porodinom situacijom (alkoholizam i narkonmanija rodirelja) 5. Hipoaktivno dete Pradeno deficitom panje Oteano usvajanje novih znanja zbog mentalne odsutnosti deteta Manja motivacija 6. Agresivno ponaanje (36) RAD SA OBDARENOM DECOM . 6 , 8. . , . , , . . Nadarena deca se obicno prepoznaju po znatno vecoj uspesnosti u skolskom postignucu uopste ili po uspehu u nekoj nastavnoj oblasti. Mogu se prepoznati po bogatom recniku, intelektualnoj superiornosti, upornosti, razdoznalosti, , bogatstvu pojmova, produktivnosti I originalnosti, sposobnosti rukovodjenja, kreativnosti I po kooperativnim odnosima sa vrsnjacima I nastavnicima..Medju zakljuccima psihologa Termana koji se dvadestetih godina proslog veka bavio ispitivanje nadarene dece ( IQ 130-200), nasli su se I ovi: ispitanici su u telesnom I zdravstvenom pogledu iznadprosecni, razvijeniji su u socijalnom pogledu, omiljeniji su imaju vaznije uloge, uloge vodje, cesto postizu najbolje rezultate u ucenju, dobro su motivisani, radoznali, kreativni, samoinicijativni, samostalni. Navedene osobine ukazuju na to da obdarenost ne obuhvata samo visoku inteligenciju, vec I da je bitna karakteristika kreativnost. Inteligencija I kreativnost ne moraju uvek biti visoko povezana obelezja jedne licnosti, ali su inteligentni ljudi mnogo cesce I kreativni. Kod kreativnh dominira divergentno misljenje I otvorenost za nove ideje, sposobnost apstraktnog misljenja, trezvenost promisljanja, imaginativnost, resavanje problema na neuobicajen nacin 37

Nadarenost nije samo posledica nasledja vec I socijalnih cinilaca sto ukazuje na izvesnu mogucnost uticaja na njen razvoj. U socijalne cinioce se ubrajaju: stimulacija I povoljna interakcija dete I njegove okoline, posebno deteta I roditelja; razvijanje kreativnosti posebninm programima u skoli, itd. Nadarenim ucenicima odgovaraju oni oblici nastave koji su individualizovani, odnosno prrilagodjeni sposobnostima I nivou opsteg razvoja ucenika, koji im omogucuju slobodu I stvaralastvo, koja stimulisu aktivnost I divergnentno misljenje I koji zadovoljavaju specificna interesovanja I potrebe svih ucenika. (37) PSIHOLOKI PROBLEMI VASPITANJA I SAMOVASPITANJA Vaspitanje i obrazovanje u psiholoskom smislu, cine deo socijalizacije ciji je ishod razvoj pojedinca kao drustvenog bica. Razlicitim oblicima socijalnog ucenja, mladi usvajaju kulturna obelezja zajednice u kojoj odrastaju, prihvatajuci, ali i oblikujuci norme i pravila, motive, ciljeve i vrednosti, obrasce ponasanja i standarde, razvijajuci istovremeno sopstvene razvojne i adaptivne funkcije. Ako se kroz vaspitno-obrazovni proces vrednuje i favorizuje obucavanje radi efikasne adaptacije na postojece uslove i zadatke zajednice, onda se razvojna funkcija licnih potencijala malo neguje. Visi nivo razvijanja razvojno-adaptivnih funkcija ostvaruje se kroz proces u kome se uceniku omogucuje da prosiruje svoje delatnosti na nove uslove, na izmenjene zahteve i aktivnosti, kada moze da se kreativno ponasa i razvija svoju licnost. Skola osim obrazovne, ima i vaspitnu funkciju. Vaspitanje podrazumeva to da skola celokpnim sadrzajima, aktivnostima i organizacijom svoje delatnosti, doprinosi razvoju vrednosnog i moralnog sistema ucenika, njegovom dozivljaju sopstvenog identiteta i povezanosti sa drugim clanovima zajednice. Ostvarivanje vaspitno-obrazovnih ciljeva vrsi se procesima ucenja, posebno oblicima socijalnog ucenja. Pri tome, vecu efikasnost imaju procesi koji podrazumevaju vecu aktivnost i emocionalnu vezu ucenika i nastavnika. Ucenik se u toku obrazovanja usmerava na najslozenije i najvise oblike obrazovanja i vaspitanja, a to su samoobrazovanje i samovaspitanje. Osnovni cilj je da ucenik postane subjekt sopstvenog razvoja, da razvije svest o neophodnosti samoobrazovanja i vaspitanja kao instrumenta razvoja svoje licnosti tokom celog zivota, te da razvije odogovornost za sopstveni razvoj. Osposobljavanje ucenika za samoobrazovanje i samovaspitanje podrazumeva da se ucenici u toku skolovanja postavljaju u ulogu subjekta, da se osamostaljuju u radu, da ovladaju inetelektualnim tehnikama i vestinama samostalnog ucenja. Samovaspitanje ucenika obuhvata i samoobrazovanje, ali i nastojanje ucenika da usavrsava svoju licnost, da razvija svoje kreativne potencijale, moralnu svest i ponasanje, da izgradjuje realnu sliku o sebi.... (38) JEDINSTVO LINOG I SOCIJALNOG (39) RAZVIJANJE MORALNE SVESTI MORALNOG SUENJA I MORALNIH STAVOVA I SVESTI KOD UENIKA (40) FRUSTRACIJE I KONFLIKTI U KOLSKIM SITUACIJAMA FRUSTRACIJE Ljudi ne mogu uvek da zadovolje sve motive. esto dolazi do velikih i tekih prepreka koje se ni dugotrajnim naporima ne mogu savladati. Tada nastaju frustracije uzroci frustracije fizika prepreka (ne moe dete da dohati dugme) socijalna prepreka (roditelj ne dozvoljava detetu da upie ba tu kolu) u samoj osobi (nema hrabrosti, vetine da neto uradi) pozitivne strane 38

povedanje napora da se savlada prepreka stvaranje odbrambenog mehanizma da se ublai neprijatno stanje negativne starne - dugotrajna frustracija dovodi do agresivnosti KONFLIKTI Nastaje suprotstavljanjem dva motiva ili kada su elje u suportnosti sa moralnim normama. tipovi konlikata 1. dvostruko privalenje (opredeljuje se izmeu dva cilja) 2.dvostruko odbijanje (bira jednu od dve neprijatne stvari) 3. konflikt privlaenja i odbijanja (slatkii i debljina)

(41) PSIHOLOKI ASPEKT FORMIRANJA ODELJENSKIH ZAJEDNICA UENIKA : , (, , , ). , - . , . - , , , , . , . , . , , , . , (" ?"), ( , , ...). , . , , - , . , , , . , , , , , . , , 39

, , . , , . , . . , , , , , , , , , , , - .

(42) DISCIPLINA U KOLI . , , . , " ". , , . - , " ". , . , , , , . , : - , - . , . , , , , j . , , , , , . , , . , , , , , . 40

, , , , . , . , . , , . , , . , . , . , , , , , .

(43) MENTALNO HIGIJENSKI PROBLEMI U KOLI , . 1) - (, ), . 2) - , , , . - , . , " , . - . , , 41

. - , , , , . - . , , , , . , , , . , , - : , , . , , , , . - , . . - , , , . - - , , . , , , . - , . : - , , ; - , , , ; - o , , ; 42

- . , , . , , , . , , , , , , , , , , .

43