Osnov rasta u budućnosti moraju u znatno većoj meri biti domaća štednja i investicije, za razliku od dosadašnjeg modela, u kome je dominirala domaća potrošnja. Uz relativno smanjivanje domaće potrošnje Srbija će morati da izvrši prilagodjavanje u sledeća dva pravca: prvo, da značajno poveća izvoz i drugo, da poveća priliv stranih direktnih investicija (FDI). Osnova nacionalnog prosperiteta je unapredjenje životnog standarda svih gradjana. Životni standard, odnosno prosperitet, je odredjen nivoom produktivnosti privrede koji se iskazuje vrednošću proizvedenih dobara i usluga po jedinici angažovanog ljudskog kapitala, fizičkog kapitala i prirodnih resursa. Produktivnost zavisi od vrednosti roba i usluga iskazanih u svetskim cenama koje neka privreda ostvaruje ali i od efikasnosti sa kojom se ta proizvodnja ostvaruje. Dražava samo kreira atraktivno poslovno okruženje, a jedino kompanije stvaraju vrednost. Kompanije su ograničene samo intenzitetom inovati vnosti i dinamizmom kompanija. Direktne državne subvencije rasta izvoza, investicija i inovativnosti ima skroman doprinos rastu produktivnosti. Pokretači globalizacije: smanjivanje barijera za razmenu i investicije, brzo rastući obim i difuzija znanja i unapredjenje nivoa konkurentnosti u mnogim zemljama. Reakcija tržišta: opštoj globalizaciji tržišta, globalizaciji lanaca vrednosti , internacionalizaciji kapitala, porastu intenziteta znanja i veština i porastu vrednosti usluga. Efekti na konkurentnost: produktivnost ključna determinanta prosperiteta, unapredjenje nacionalne konkurentnosti nije igra sa nultom sumom i za konačan ekonomski prosperitet potrebno je obezbediti jedinstvenu vrednost. Nasledjeni prirodni resursi i bogatstvo mogu imati poziitvan efekat na nacionalni prosperite, ali njihova raspoloživost sama po sebi ne garantuje prosperitet. Nasledjeno bogatstvo proisitče iz prirodnih resursa kao što su minarali, nafta, zemlja, dobre lokacije. Kreirani prosperitet znači stvaranje bogatstva na osnovu sposobnosti ostvarivanja visoke produktivnosti proizvoda i usluga koji su profitabilno plasirani na strano i domaće tržište. Ima ograničenje samo u sposobnosti inoviranja i dinamiziranja firmi, stvaranje prosperiteta je u suštini neograničeno. Bogatstvo mogu krteirati samo firme. Država ne može kreirati bogatstvo, ali ima značajnu ulogu u stvaranju dobrih uslova za kreiranje prosperiteta. Kod modela nasledjenog prosperiteta strategija se zasniva na maksimalnom iskorišćavanju i prodaji raspoloživih nasledjenih prirodnih resursa; glavni igrač je država kao vlasnik i distributer resursa. Kod modela kreiranog prosperiteta ključ je u stvaranju što vrednijih proizvoda i usluga uz rast efikasnosti. Ovde država ima veoma važnu ulogu zato što je ona direktno odgovorna za stvaranje zdravih konkurentnskih uslova koji omogućavaju rast produktivnosti i za kreiranje dovoljno atraktivnog poslovnog ambijenta za uspešan razvoj firmi. Indikatori i pordstrek konk: domace investicije, domaca inovativnost, uvoz, izvoz, priliv FDI, odliv FDI. Da bi se unapredila produktivnost preko ovih elemenata potrebno je stvoriti zdravo konkurentno okruženje uz atraktivnu propoziciju vrednosti, a proizvodi moraju imati visok kvaliteta i visoku proizvodnu efikasnost. Prema NGCI nivo konkurentnosti svake zemlje odredjen je sa sledeća tri faktora: nasledjem, makroekonomskom konk, mikroekonomskom konk. Nasledje i prirodni resursi: raspoložive prirodne resurse, geografsku lokaciju na kojoj se zemlja nalazi i veličinu domaćeg tržišta i broj stanovnika. MakroeK: Makroek.Politike(MP): monetarna politika, fiskalna, upravljanje ekonomskim politikama, nivo zaduženosti. Deluju indirektno na nivo produktivnost firmi. Literatura sugeriše da je značajniji način kako država troši novac (kakva je efikasnost države i kako su porezi strukturirani) od toga koliki je nivo fiskalnih prihoda tj. koliki je nivo poreza. Država visko zadužena – povećanje poreza ili monetarna relaksacija, što dovodi do pada investicija i porasta inflacije. Soc.Inf. i Polotičke Ins (SIPI): raspoloživi bazični ljudski kapaciteti (10 indikatora), političke institucije (9 indikatora) i pravna država (12 indikatora). Osnovni ljudski kapaciteti, kao što su obrazovanje, zdravlje i čista životna sredina, prisustvo epidemija malarije i HIV. Političke instituci utiču na strategiju i rivalitet. Pravna država -vlasnička prava i mogućnost zaštite naspram privatnih i javnih interesa. Rasprostranjenost kriminala. MikroeK deluje direktno na nivo produkti vnost kompanija. osmišljenost poslovanja i strategija kompanija (COS – Company sophistication and strategy), kvalitet nacionalnog poslovnog okruženja (NBE – National business environment) i stanje razvoja klastera (SCD – State of cluster development) COS Osmišljenost kompanija je iskazana preko strategije i operativne prakse kompanija. Budući da je produktivnost zemlje definisana produktivnošću njenih kompanija, privreda može biti konkurentna samo ukoliko su kompanije koje u njoj posluju konkurentne. Zbog toga što produktivnost kompanija direktno zavisi od osmišljenosti sa kojom kompanije konkurišu, produktivnost će se: povećavati ukoliko kompanije unapređuju operativnu efikasnost i asimiliraju najbolje globalne prakse povećavati ukoliko kompanije ostvaruju distinktivne strategije koje uključuju jedinstvene proizvode i inovativna sredstva proizvodnje i isporuke usluga i smanjivati ukoliko se konkuriše upotrebom niskih cena faktorskih inputa jer oni daju mali doprinos održivom prosperitetu.NBE direktno utiče na produktivnost kompanija. kvalitet faktorskih uslova, kontekst u kome se realizuje strategija fi rmi i rivalitet, kvalitet uslova tažnje i postojanje povezanih i podržavajućih aktivnosti (uz prisustvo razvijenih klastera). Faktorski uslovi značajno uticu na produktivnost kompanija. Glob i rast obima trgovinske razmene povećali su tražnju za saobraćajnom i komunikacionom infra, infr tržišta kapitala i

kvalitetnim obrazovanjem. Nivo razvijenosti fizičke infr, raspoloživost kapitala i kvalitet obrazovanja, posebno visokog, oličenih u ljudskim resursima, imaju veoma pozitivan efekat na prosperitet. Premija koja se ostvaruje po osnovu posedovanja veština postaje sve veća. Naučna i tehnološka infr takodje imaju veliki značaj za rast prod. Omogućava u razvijenim privredama nastanak novih ideja kao podloge inovativnost, dok zemljama u razvoju pomaze da uhvate korak sa razvijenim zemljama. Veliki značaj ima I administrativna infr tj. birokratski teret (red tape). 36 indikatora u okviru sledećih podgrupa infrastrukture: logističke(6i), komunikacione(6i), administrativne(6i), tržišta kapitala(9i) i inovacija(9i). Kontekst ima značajan uticaj na to kako kompanije koriste faktorske uslove. Visok nivo konkurencije na lokalnom tržištu veoma je značajan za ostvarivanje visokih performansi. Konkurencija opredeljuje ulazak novih i izlazak postojećih fi rmi. Pošto je konkurencija toliko značajna, uticaj države je od ogmnog značaja za produk, a posebno kroz poreske podsticaje, zakon o konk itd. Važno kakva je vlasnička struktura i da postoje potrebne ekonomske slobode za poslovanje. Ključna stvar za kontekst je otvorenost zemlje za spoljnu trgovinu i investicije. Otvorenost omogućava zemlji da koristi svoje komparativne prednosti Brojna istraživanja su utvrdila tesnu vezi izmedju otvorenos i rasta. 21 indikator. Uslovi tražnje su vezani za potrebe potrošača, a direktno su povezani sa standardima i zakonima o zaštiti potrošača. Potrošači treba da imaju status partnera u procesu inoviranja. zaštita potrošača i standardi zaštite životne okoline, često su zapostavljani. 6 indikatora. Pov i pod aktivnosti sagledavaju sposobnost lokalno raspoloživih dobavljača, provajdera usluga i partnera i podržavajućih aktivnosti da se specijalizuju i na taj način podižu konkur. 5 indikatora. Razvoj globalizacije doveo je do nastanka globalnih lanaca vrednosti (GVCs – Global Value Chains) Do skora je većina industrijskih aktiivnosti bila koncentrisana na jednoj lokaciji. Nove tehnologije omogućile su prebacivanje pojedinih aktivnosti na najefikasnije lokacije uz mogućnost njihovog reintegrisanja u realnom vremenu unutar GVCs. Klasteri povezuju nacionalno poslovno okruženje i osmišljenost poslovanja firmi. Klasteri predstavljaju prirodnu vezu specijalizovanih znanja, veština, infrastrukture i podržavajućih industrija, a sve u cilju jačanja produktivnosti. Klasteri su geografske aglomeracije kompanija, dobavljača, provajdera usluga i pridruženih institucija povezanih komplementarnošću aktivnosti ali i pozitivnim eksternim efektima. Priroda i dubina klastera varira u zavisnosti od nivoa razvijenosti privrede. U privredama u tranziciji nivo razvijenosti klastera je niži nego u razvijenim privredama. Definicija klastera se zasniva na sledeća tri uporišta: geografi ji – klasteri imaju jaku geografsku dimenziju i često su regionalno koncentrisani, kreiranju vrednosti – klasteri uključuju kompanije u različitim industrijama koje su medjusobno povezane u proizvodnji dobara i usluga i poslovnom okruženju – klasteri su pod snažnim uticajem kvaliteta poslovnog okruženja.U faktorski vodjenoj privredi osnovu konkurentske prednosti predstavljaju faktorski uslovi, kao što su npr. niski troškovi rada i nepreradjeni prirodni resursi. U njoj firme proizvode relativno jeftinu robu i usluge koje su dizajnirane u naprednijim privredama. Tehnologija se uvozi, imitira ili dolazi sa prilivom FDI; ovde dominira cenovna konkurentnost. Kompanije imaju ograničenu ulogu u lancu vrednosti. Ovu fazu karakteriše visoka osetljivost na svetske ekonomske cikluse, fluktuacije cena izvoznih proizvoda i deviznih kurseva. U investicijama vodjenoj privredi napredak proističe iz efikasnije proizvodnje naprednijih proizvoda i usluga. Obimne investicije u efikasnu infrastrukturu, jaki podsticaji za ulaganja, napredne veštine i bolji pristup investicionom kapitalu su osnovni izvori unapredjenja produktivnosti. U ovoj fazi još uvek nema globalno diferenciranih proizvoda, a tehnologija i dizajn se još uvek uvoze. Dostupnost tehnologija zasniva se na licencama, zajdničkim ulaganjima, FDI i imitacijama. U ovoj fazi dolazi i do sopstvenog unapredjenja tehnologija. Koncentracija je na preradjena dobra i outsorce-ing. Ove privrede su ranjive na fi nansijske krize i spoljne šokove tražnje ali je u njima konkurentnost stabilnija nego u slučaju prethodne faze razvoja. U inovacijama vođenoj privredi izvor konkurentske prednosti jeste sposobnost proizvodnje inovativnih proizvoda i usluga na globalnoj tehnološkoj granici upotrebom najnaprednijih metoda. Nacionalno poslovno okruženje ispoljava snage u svim delovima dijamata, uključujući i uslove tražnje i podržavajuće industrije. Konkurentnost proističe iz postojanja niza klastera u kojima su prisutni znanje, podržavajuće industrije i specijalizovani inputi. Razvijene su institucije i podsticaji za inovacije, a kompanije konkurišu na bazi jedinstvenih strategija koje su često postavljene globalno. U ovoj fazi kompanije konkurišu distinktivnim proizvodima i visokim učešćem usluga i znatno su otpornije na spoljne šokove.