1. Generike strategije Strategija opteg vostva u trokovimaStrategija diferencijacijeStrategija fokusaSve vie preduzea koristi kombinovanu strategiju, koja obuhvata prednosti generikih strategija, a uspeva da prevazie njihove nedostatke.2. Strategija opteg vostva u trokovimaOvo je jedna od strategija koju rado primenjuju mnoga preduzea. Da bi u potpunosti bila sprovedena i da bi davala rezultate, mora se primeniti skup meusobno povezanih taktika koje ukljuuju:Agresivnu konstrukciju kapaciteta visokog nivoa efikasnostiEnergino smanjenje trokova u skladu sa iskustvomvrstu kontrolu trokova i reijskih trokovaIzbegavanje kreditnih rauna klijenataSvoenje na minimum trokova u svim aktivnostima firminog lanca vrednosti.Stategija trokovnog liderstva omoguuje preduzeu da ostvari natprosene prihode uprkos konkurenciji. Ako preduzee zauzima poziciju niskih trokova, ono e ostvarivati prihode ak i ako konkurencija zaotri rivalstvo i na taj nain umanji profit preduzea. Ova pozicija takoe titi preduzee koje posluje na tritu monih kupaca koji su u mogunosti da sniavaju otkupnu cenu po svojoj elji.3. Strategija diferencijacije:Strategija diferencijacije zahteva da se stvore odreene razlike izmeu sopstvenog proizvoda/usluge i konkurentskog do kojih se dolazi stvaranjem kvaliteta koji klijenti percipiraju kao jedinstven. Dakle, preduzee stvara i odrava jedinstven poloaj u industriji- stvaranje kvazimonopola gde se politika cena nee temeljiti iskljuivo na trokovima. Cilj je kreirati odanost kupaca kako bi se smanjila ili u potpunosti otklonila njihova osetljivost na cenovnu razliku izmeu konkurentske ponude.Diferencijacija moe imati vie oblika: Prestini ili brend imid Tehnologija InovacijaKarakteristike Usluge klijentima Mrea dilera.Diferencijacija ima svoje brojne prednosti od kojih su neke:Lojalnost proizvodu/usluzi smanjuje klijentovu osetljivost na cenu i podie klijentove trokove;Poveanjem mare, diferencijacija pomae da se prevazie potreba za pozicijom niskih trokova koja je dosta rizinija zbog velike konkurencije;Vie mare i prepoznatljivost proizvoda omoguavaju firmi da se bori protiv moi dobavljaa. Dobavlja i sam profitira od injenice da sarauje sa proizvoaem visokodiferenciranih proizvoda i usluga.Smanjuje se mo kupca, koji u ovoj situaciji nema mogunost da uporeuje proizvod sa nekim drugim koji se nudi na tritu;24. Metode formiranja cena Postoji vie razliitih metoda formiranja cena: metodi formiranja cena zasnovani na trokovima; metodi formitanja cena zasnovani na tranji i konkurenciji; novi metodi formiranja cena. to se tie metoda zasnovanih na trokovima, tu razlikujemo: metod trokovi plus,marginalni metod,metod ciljne stope prinosa.

4. Strategija fokusaJo jedna od Porterovih generikih strategija zasniva se na izboru jednog uskog konkurentskog polja u okviru privredne oblasti. Preduzee koje se odlui za ovakvu strategiju najpre odredi jedan segment ili grupu segmenata koje se razlikuju od ostatka privrednog okruenja i tek onda kroji svoju strategiju prema njima. Postoje dve varijante strategije fokusa.1.Trokovno vostvo u segmentu- preduzee tei da stvori prednost trokova u odabranoj nii.2. Diferencijacija u segmentu- ponuditi kupcima iz nie neto drugaije u odnosu na konkurenciju.Prednosti korienja ove strategije:Ostvarivanje visokih prinosa;Nizak rizik od neuspeha;Smanjena konkurencija.Nedostaci strategije fokusa su:Postoji opasnost od poveanja konkurencije- ako i konkurenti uvide ansu za uspeh u nii koju usluuje konkretno preduzee oni mogu pokuati da prodru do tog segmenta;Pokuaji imitacije- konkurenti koji odlue da osvoje odreeni segment mogu da imitiraju konkretno preduzee5. Strategije ulaska na triteKada jednom ue na trite novo preduzee mora da odabere konkurentsku strategiju. Na izbor strategije mogu da uestvuju dve kljune karakteristike: strunost, tehnologija i vetina proizvodnje i sposobnost, nain poslovanja, poslovni procesi i organizaciona struktura. 6. Razvoj novog proizvoda ili usluge. Prvi automobil, avion, radio, mlazni motor, kolor televizor, mikrotalasna penica, mikroip, i PC su sasvim novi proizvodi. Neke od njih su razvile postojee kompanije a neke su posluile za formiranje novih kompanija. Mnoge kompanije koje su neki proizvod prve uvele na trite su nestale, a proizvodi su ostali7. Razvoj slinog proizvoda ili usluge. U pitanju su slini proizvodi, koji dovoljno razliiti od postojeih, tako da omoguavaju ulazak na konkurentsko trite sa njima. Recimo restoran koji se otvara na istoj lokaciji kao i postojei ali sa drugaijom strukturom hrane i pia i cena8. Kupovina franize. Restorani brze hrane, benzinske stanice, razne vrste maloprodaje i sl. Davalac franize potpisuje ugovor sa primaocem franize, u kojem proizvoa ili distributer proizvoda ili usluge zatienog robnom markom ustupa pravo nekoj kompaniji za lokalnu distribuciju proizvoda ili usluga uz pridravanje standarda kvalieta, pri emu zauzvrat dobija naknadu.9. Iskoriavanje postojeeg proizvoda ili usluge. 1. transferisanje proizvoda ili usluge na nove lokacije; isti tip posla obavlja na mnogim lokacijama, recimo poslovi kao to su benzinske pumpe ili lanci malopriodaje. Nova preduzea mogu primeniti ovo naelo poslovanja.10. Sponzorstvo novog preduzea. Jedna od najbezbednijih strategija ulaska je iskoriavanje neije spremnosti da pomogne osnivanje novog preduzea: 1. kupci mogu biti zainteresovani za proizvode novog preduzea i mogu platiti unapred za proizvode, putem narudbine velikih koliina, putem ugovora o stalnim kupovinama i sl. 2. dobavljai koji su zainteresovani za razvoj novog preduzea kao korisnika njihovih usluga, mogu ga sponzorisati tako to e mu unapred isporuiti proizvode i usluge. 3. investitori mogu poi od profitabilnosti ili pomagati svojim prijateljima u otpoinjanja novog posla,11. Kupovina postojeeg preduzea. Ukoliko preduzetnik prepozna potencijal nekog preduzea za poslovni uspeh i ako sam poznaje posao u koji ulazi ili smatra da moe uspeno organiziovati posao u koji ulazi angaovanjem strunjaka sa strane, moe kupiti postojee preduzee. Uvek treba imati na umu, zato se neko preduzee prodaje...12. Tipovi tritaZa analizu trita od strane preduzea od znaaja je tipologija trita, koja omoguava da se posebno analizira prostorna dimenzija trita (lokalno, regionalno, nacionalno, meunarodno, globalno), a posebno vri analiza sa stanovita proizvoda ili usluga koji su predmet razmene.Kada smo definisali trite u optem smislu, sada moemo da identifikujemo najvanije tipove:triste krajnjih potroaa,trite organizacija (trite proizvoaa proizvoda i usluga, finafsijskih institucija i pruaoca ostalih usluga,trine posrednike (tgovine na veliko i malo),dravno trite (savezne,republike, pokrajinske, lokalne institucije),trite neprofitnih organizacija,meunarodno trite.13.Trite potroaa- podrazumevamo one pojedince i domainstva koji kupuju i troe ili koriste proizvode i usluge za zadovoljavanje linih elja. Oni su krajnji korisnici po tome sto ne kupuju radi ponovne prodaje i za industrijsku upotrebu. Ovo triste je ogromno14. Trite posrednika (preprodavaca), kao to su veleprodaja i maloprodaja, koji kupuju u cilju dalje prodaje uz ostvarivanje zarade, je veoma znaajno u kreiranju tranje.Dravne organizacije i institucije na svim nivoima (lokalni, republiki, savezni) su izuzetno vani kupci za odreene kategorije roba i usluga.Jo jedan vaan segment tranje sastavljen je od razliitih tipova neprofitnih institucija, kao sto su skole, bolnice, razne dobrotvorne institucije, muzeji, crkve.Meunarodno trite, odnosno kupci i proizvoda i usluga su locirani u drugim zemljama, irom sveta, ali ne u sopstvenoj zemlji.15. Podela trita1)Posmatrano sa geografskog aspekta, trite se deli na:-lokalno trite, koga karaktrie ponuda i tranja na uem lokalnom podruju (grad,optina)-regionalno trziste predstavlja skup lokalnih trzista,pri cemu se ponuda i traznja odvijaju na regionalnom prostoru -nacionalno trziste,predstavlja skup regionalnih trzista u okviru jedne zemlje, pri cemu domaca ponuda ne mora biti usmerena na domacu traznju, vec moze biti usmerena i na svetsku traznju. -svetsko trziste predstavlja trzistesvih zemalja sveta, pri cemu svetsku ponudu, odnosno traznju, sacinjavaju ukupna ponuda, odnosno traznja proizvoda ili usluga svih zemalja sveta.2) Sa aspekta trzisnih sturktura moze se izvesti podela na perfektno i imperfektno trziste 3) Sa aspekta marketinga relevantna je podela trzista na trziste licne potrosnje i trziste proizvodno usluzne potrosnje.Trziste licne potrosnje cine potrosaci , proizvodjaci i institucije koji obezbedjuje dobra i usluge za zadovoljenje individualne potrebe. 4) Sa stanovista predmeta kupoprodaje postoje sledece vrste trzista: - trziste roba i usluga- trziste faktora proizvodnje - trziste novca i hartija od vrenosti

16. Marketing miks koncept i elementi marketing miks koncepta.Pod marketing miks konceptom podrazumeva se kombinacija instrumenata kojima se koristi preduzee da bi se postigao oekivani nivo prodaje na ciljnom tritu. Mnoge savremene definicije marketinga proiruju klasifikaciju instrumenata marketing miksa ali je i dalje najeu podelu sainjavaju sledei elementi:proizvod,cena,distribucija,promocija.17. Proizvod kao instrument marketing miksaProizvod je naziv koji se koristi za sve nivoe proizvoda, koji mogu biti:jedinica proizvoda (artikal ili pojedinani proizvod),grupa ili linija proizvoda iproizvodni program ili asortiman. Takoe, proizvod se moe posmatrati kao:postojei proizvod,modifikovani proizvod inovi proizvod.Proizvodom se smatraju i sve vrste usluga, koje mogu biti:proizvodne,neproizvodne,usluge neprofitnih organizacija idravnih institucija.Prema Kotleru proizvod je sve ono (fiziki opipljiva dobra, usluge svih vrsta, osobe, distribucija, organizacije i ideje) to se moe ponuditi tritu da bi izazvalo panju, kupovinu, korienje ili potronju, u cilju zadovoljenja neke potrebe ili elje18.ivotni ciklus proizvoda.Svi proizvodi na tritu imaju krai ili dui ivotni vek. Vreme od uvoenja proizvoda na trite pa sve do njegovog povlaenja sa trita naziva se ivotnim ciklusom proizvoda. Koncept ivotnog ciklusa proizvoda koristi se u savremenoj privredi kao analitiki okvir za planski razvoj proizvoda i njegovo prilagoavanje zahtevima potroaa". U okviru ivotnog ciklusa proizvoda razlikuju se etiri faze:faza uvoenja proizvoda na trite,faza rasta i razvoja,faza zrelosti,faza opadanja.19.Faza uvoenja proizvoda na trite. Ova faza predstavlja fazu lansiranja proizvoda. Nov proizvod koji se iznosi na trite najee nailazi na prihvatanje samo od ogranienog broja potroaa. Uvoenje se vri postupno i karakterie ga spori rast tranje, niska dobit i visoki trokovi marketinga.20. Faza rasta. U ovoj fazi, tranja za proizvodom postepeno raste a time i obim proizvodnje i prodaje, to se deava usled efekta promocije u fazi uvoenja i ostalog marketing napora. Ako je proizvod uspena inovacija, preduzee e poeti da ostvaruje dobit. Poveavanjem obima proizvodnje smanjuju se trokovi a time i cena proizvoda21. Faza zrelosti. U ovoj fazi obim prodaje je dostigao maksimalno mogui nivo i rast prodaje se usporava ili prodaja stagnira. Meutim, ako preduzea uspeno unesu radikalnije promene u proizvode, moe se promeniti pravac kreanja obima proizvodnje.22. Faza opadanja. S obzirom da na tritu ve postoje novi proizvodi koji poinju da ugroavaju postojee, neminovno nastaje i poslednja faza u ivotnom ciklusu proizvoda faza opadanja tranje. Ova faza traje sve do njegovog eliminisanja sa trita. Proizvod koji je u fazi opadanja sve vie se zadrava na zalihama.

23. Cena kao instrument marketing miksa,,Cena oznaava novani izraz vrednosti robe i usluga na tritu. Preko nje preduzee ostvaruje prihod, meri trino uee i profitabilnost firme. Broj realizovanih usluga i proizvoda koji se moe prodati na odreenom tritu u odreeno vreme zavisi od veliine prodajne cene koju preduzee odreuje. Svaka promena cene utie na prihod, obim prodaje i trokove poslovanja, a preko njih i na dobit.24. Metode formiranja cena Postoji vie razliitih metoda formiranja cena: metodi formiranja cena zasnovani na trokovima; metodi formitanja cena zasnovani na tranji i konkurenciji; novi metodi formiranja cena. to se tie metoda zasnovanih na trokovima, tu razlikujemo: metod trokovi plus,marginalni metod,metod ciljne stope prinosa.25. Metod trokovi plus je najee korieni metod formiranja cena u privrednoj praksi. On se bazira na koncepciji ukupnih proizvoda. Sutina metoda jeste da se cena formira na bazi stvarnih, planiranih ili standardnih cifara prosenih trokova ukljuujui i stopu dobiti koje preduzee smatra normalnom ili ostvarljivom u datom vremenskom intervalu za koji se cena formira.26.Marginalni metod formiranja cena se bazira na marginalnoj koncepciji trokova. Pokazao se vrlo racionalnim u privrednoj praksi, posebno za kratkorono formiranje cena. Omoguava da se preduzee prilagoava trinoj situaciji iako ne pretpostavlja poznavanje tranje i konkurencije.27. Metod ciljne stope prinosa je dobar kada je preduzee stvarno fokusirano na dobit kao ciljnu funkciju u formiranju cena. Slabost metoda je to se koristiprocena prodaje da se odrede cene, a ustvari obim prodaje je uslovljen cenom kada postoji cenovna elastinost tranje.Metode zasnovane na tranji i konkurenciji ine samo dva metoda:metodi zasnovani na tranji,metodi zasnovani na konkurenciji.28. Distibucija kao jedan od elemenata marketing miks konceptaDistribucija kao element marketing miksa predstavlja skup mera, aktivnosti i funkcija koje se moraju obaviti da bi proizvod doao od poetne sirovine do konzumne zrelosti.Distribucija kao upravljaka varijabla obuhvata odluke i aktivnosti koje odreuju dostupnost proizvoda ciljnom tritu. Kompanija mora da odlui da li e proizvod prodavati direktno krajnjim korisnicima (direktni kanal distribucije) ili preko posrednika (indirektni kanal distribucije)29. Odluke o distribuciji u procesu upravljanja marketingomMarketing je neprestano uenje. Donesete odluku. Posmatrate dobijene rezultate. Uite iz dobijenih rezultata. Zatim donosite bolje odluke. Filip KotlerUpravljanje marketingom moe da se posmatra sa razliitih aspekata. U globalu, efikasan proces upravljanja marketinkim aktivnostima poinje analizom i planiranjem. Iz perspektive kompanije odluka o kanalima distribucije predstavlja kritinu odluku koja podrazumeva razvoj strukture kanala koji su usklaeni sa strategijom kompanije i sa potrebama ciljnog segmenta. Pri tome kompanija donosi dve, meusobno povezane odluke vezano za distribuciju:odluku o vrsti kanala distribucije I odluku o nainu upravljanja datim kanalom.

30. Odreivanje uloge distribucije. Strategija kanala treba da bude oblikovana u kontekstu celokupnog marketing miksa. Prvo, paljivo se razmatraju ciljevi marketinga firme. Zatim se odreuju uloge koje su dodeljene proizvodu, ceni i promociji. Svaki element moe imati razliitu ulogu ili ona moe biti zajednika za dva elementa.Izbor tipa kanala. Kada je jednom odreena uloga distribucije u ukupnom programu marketinga, mora se utvrditi najpogodniji tip kanala za proizvod kompanije. U ovoj fazi, kompanija treba da odlui da li e se koristiti posrednici u kanali, i ako je tako, koji tip posrednika.Odreivanje intenziteta distribucije. Sledea odluka je vezana za intenzitet distribucije tj. broj posrednika koji e se koristiti na nivoima veleprodaje i maloprodaje na odreenoj teritoriji.Izbor odreenog lana kanala. Poslednja odluka je izbor odreene firme da distribuira proizvod. 31.Strategija distribucijeJedna od vanih odluka iz domena distribucije jeste odluka o broju posrednika koje e preduzee koristiti na svakom nivou kanala distribucije (najee na nivou maloprodavaca) koja opredeljuje intenzitet prodaje ili jainu trine pokrivenosti. U zavisnosti od eljene jaine trine pokrivenosti, preduzee moe da koristi jednu od tri sledee strategije:Intenzivna distribucija,Selektivna distribucija i Ekskluzivna distribucija.32.Strategija intenzivne distribucije oznaava strategiju u kojoj proizvoa koristi sve raspoloive prodajne objekte u distribuciji proizvoda. Ova strategija (maksimalnog intenziteta) distribucije koristi se za konvencionalne proizvode (hleb, duvanski proizvodi, pivo, sokovi, vakae gume, sapun, deterdent, novine i sl.) koji se esto kupuju.33.Strategija selektivne distribucije podrazumeva korienje samo nekoliko, ali ne i svih raspoloivih prodajnih objekata. Selektivna distribucija omoguuje proizvoau da razvije dobre poslovne odnose sa odabranim posrednicima, da u odgovarajuoj meri pokrije odreeno trite, da ostvari veu kontrolu nad procesom distribucije, i manje trokove pri intenzivnoj distribuciji. Ova strategija je prikladna za trajne (potroake i industrijske) proizvode.34.Strategija ekskluzivne distribucije koristi se kada proizvoa eli da koristi samo jednog posrednika na relativno velikom geografskom podruju. Pri ekskluzivnoj distribuciji proizvoa esto zakljuuje ugovor o ekskluzivnom zastupstvu kojim se odabrani posrednik (zastupnik, veletrgovac ili trgovac na malo) obavezuje da nee prodavati konkurentske marke proizvoda. Cilj ekskluzivne distribucije jeste poveanje imida proizvoda i kontrole nad procesorom distribucije. esto se koristi u distribuciji automobila, glavnih aparata za domainstvo i enske odee.35. Kanali distribucijeMarketing posredstvom kombinacije elemenata igra kljunu ulogu u pokretanju novog posla, lansiranju novih proizvoda i modifikaciji ve postojeih proizvoda, kao i pri ulasku na nova trita i ukljuivanju u nove kanale. U praksi postoji itav niz marketing kanala za potrona dobra:proizvoa potroai,proizvoa maloprodaja - potroai,proizvoa velikoprodaja - maloprodaja potroai I proizvoa agenti/brokeri - velikoprodaja - maloprodaja potroai.36. Kanal distribucije proizvoa - potroasmatra se najjednostavnijim kanalom ali ne i najefikasnijim. Prodaja robe se obavlja bez posrednika i proizvoa moe da kontrolie sve faze prodajne operacije. Nedostatak ovog kanala je to roba nije izloena i to se ne moe kupiti na mestu gde se donosi odluka o kupovini.37.Kanal distribucije proizvoa - maloprodaja - potroaesto koriste velika preduzea kao to su na primer proizvoai automobila. Kod ovog kanala distribucije potroa je bolje usluen nego kada proizvoa prodaje direktno potroau.38.Kanal distribucije proizvoa velikoprodaja maloprodaja - potroapredstavlja najei kanal distriucije za mnoga domaa trajna potrona dobra i potrona dobra uopte. Upotrebna vrednost ovog kanala sve vie opada s obzirom da proizvoai sve ee prodaju robu direktno potroau. Ovaj kanal je pogodan za proizvoae koji prodaju veem broju potroaa.39. Izbor kanala distribucijeIzbor kanala distribucije obuhvata donoenje odluka od strane proizvoaa o broju, tipu i karakteru posrednika koji e mu omoguiti da njegovi proizvodi dou do nosilaca potreba potroaa. U stvari, odluka o izboru kanala distribucije je deo procesa odluivanja iz domena marketinga. . Smatra se da svi faktori, koji utiu na izbor kanala distribucije, mogu se svrstati u sledee kategorije: proizvod sa svojim osobinama, stepen razvitka proizvodnje i tehnoloki napredak,stepen razvitka transporta i komunikacija,zahtevi potroaa,drutveno-politiki sistem.40. Promocija kao jedan od elemenata marketing miks konceptaPromocija kao instrument marketing miksa obuhvata sve aktivnosti izmeu preduzea i kupaca koje imaju za cilj da se stvori pozitivan stav o proizvodima i uslugama, da se pospei prodaja ili prihvati neka ideja. Promocija je efikasna ukoliko i ostali instrumenti (proizvod, cena i distribucija) efikasno obavljaju svoju ulogu, odnosno promocija ne moe nadoknaditi slabosti u efikasnosti drugih instrumenata.Razlikujemo pet oblika promotivnih aktivnosti koje esto nazivaju promotivni miks: privredna (ekonomska) propaganda (advertising) , unapreenje prodaje, lina prodaja,odnosi s javnou, interaktivni ili direktni marketing.41.Ekonomska ili privredna propaganda. Ovo je forma promocije gde preduzee putem masovnih medija plasira odreene informacije, informie kupca, ali i razvija njegovu naklost ka proizvodu ili usluzi, ili ga podstie na kupovinu u korist preduzea. Re je o formi nepersonalnog (masovnog) komuniciranja s ciljem pomeranja linije tranje. 42.Unapreenje prodaje. Predstavlja formu promotivne aktivnosti usmerene na kratkorone efekte vezane za poveanje prodaje na tritu. Ukljuuje brojne aktivnosti usmerene na stimulisanje i javljanje elje i interesa za kupovinu proizvoda ili usluga preduzea, pa stoga indirektno pomae i ostvarenju dugoronih ciljeva preduzea pre svega kroz privlaenje novih kupaca, ali i stvaranja lojalnosti kod postojeih potroaa. Unapreenje prodaje predstavlja heterogeni oblik Oblici koji se sreu u praksi su:premije,kuponi,trgovake markice,besplatni uzorci,nagradne igre,nagrade za privrenost,poveanja pakovanja,snienje cena tj. popusti,sajmovi i izlobe.43.Lina prodaja. Ovo je oblik promotivne aktivnosti kod koje se izmeu prodavca i kupca uspostavlja neposredni kontakt. U tom neposrednom kontaktu prodavci nastoje da konverzacijom ubede kupce u koristi koje mogu imati od kupovine proizvoda i usluga ba tog preduzea. Praksa line prodaje najzastupljenija je kod proizvoaa maina i opreme, proizvoda visoke tehnologije i uopte firmi koje spadaju u grupu preduzea koja razvijaju industrijski marketing. Specifinosti ovog naina promocije su: dvosmerna komunikacija, angaovanje posebno obuenih i pripremljenih operativaca, praktikuje se za specifine robe i usluge (uglavnom industrijske proizvode),koristi definisane programe rada sa jasnim ciljevima meu kojima su prioritetni otkrivanje potencijalnih kupaca, ali i zadravanje stalne veze sa postojeim kupcima.45. Odnosi s javnou (PR). PR predstavlja oblik promotivnih aktivnosti koji je poslednju deceniju doiveo naglu ekspanziju, ak dotle da ga mnogi smatraju samostalnom naunom disciplinom, a ne delom marketinga. Poslednjih godina pojavljuje se stav, po nekima prilino radikalan, da je PR u stvari majka promocije i da pod ovu oblast moe da se podvede itava komunikaciona sfera jedne kompanije, pa i ekonomska propaganda46. Direktni marketing. Predstavlja oblik promotivne aktivnosti kojim se putem interaktivnog komuniciranja uspostavlja neposredna i personalna veza prodavac kupac, u kojoj prodavac informie i/ili ubeuje kupca da kupi proizvod ili uslugu njegove firme. On predstavlja meavinu tri marketing tehnike: ekonomske propagande, unapreenja prodaje i istraivanja trita. Njegova najznaajnija karakteristika je personalizovana poruka, odnosno direktno obraanje kupcu na njegovu adresu, to predstavlja prednost na tritima ravijenih zemalja47. Analiza konkurencije u uslovima globalizacijeGlobalizacija trita je nova realnost sa kojom se suoavaju kompanije u pogledu oblika organizovanja poslovanja na meunarodnom tritu. Period 90 tih godina karakterie sledeom terminologijom globalizacije: globalizacija trita, globalizacija poslovnih operacija, globalizacija konkurencije, globalno poslovanje. Pojedini autori to nazivaju '' paradigma shift'' ili promenjenom paradigmom i obrascem ponaanja koji je doneo dosadanji razvoj. Prema nekim procenama do kraja ovog veka na porast znaaja angaovanja marketinga u meunarodnom poslovanju e uticati tri kljuna faktora: kontinuirana integracija svetske ekonomije,tehnoloke promene I kreiranje konkurentskog okruenja na globalnoj osnovi.

48. Vrste globalnih marketing strategija-Etnocentrina marketing strategija polazi od domae markting strategije. Menadment marketinga smatra da se domae marketing strategije mogu upotrebiti i na stranim tritima. Primena entnocentrine orijentacije mogua je samo za fazu inicijalnog ulaska na trite kada se jo prikupljaju informacije sa stranih trita.-Policentrina marketing strategija (orijentacija ''zemlja po zemlja'') naglaava vanost razumevanja specifinih uslova koji vladaju na lokalnom tritu. Odgovornost za formulisanje, razvoj i primenu strategije prenosi se na lokalni menadment. Neke loe strane ove marketing strategije su to dovodi do dupliranja marketing napora u oblasti istraivanja i razvoja, dizajna, propagande, komunikacije itd.-Regiocentrina marketing strategija usmerena je na regionalna trita. Ona uvaava lokalne i regionalne specifinosti i primenjuje se na vie slinih trita.-Geocentrina strategija usmerena je na globalne operacije na svetskom tritu i sinergiji marketing napora koji se ine. 49. Predmet i ciljevi marketing istraivanjaU preciznom definisanju predmeta marketing istraivanja postoje brojne tekoe. Jedne proizilaze iz irine zahvatanja predmeta istraivanja, a druge iz preciznosti definisanja sadraja istraivanja, to zavisi od prilaza pojedinih autora u ovoj problematici. Naime, jedni polaze sa stanovita istraivanja pojedinih pojava za koje smatraju da su presudne za marketing istraivanje aktivnosti preduzea, dok je drugima polazno stanovite proizvod.Razumljivo je da je najee u fokusu marketing istraivanja definisanje trine pozicije i potencijala proizvoda i usluga preduzea, a u cilju sagledavanja: tranje i ponude, studije proizvoda, uz analizu cena.50. Cilj marketing istraivanjaDefinisanje ciljeva i predmeta istraivanja je neophodno da bude jasno i nedvosmisleno prezentovano u procesu istraivanja, jer ciljevi istraivanja ine baznu osnovu celokupnog procesa. Ciljevi istraivanja mogu biti:procentualno uveanje trinog uea u odnosu na konkurenciju,poveani plasman prodaje proizvoda/usluge,poboljanje imida kompanije,poveanje tranje sa odreenim proizvodima.51. Metod ispitivanja kao jedna od metoda marketing istraivanja.Metod ispitivanja se sastoji u postavljanju pitanja licima od kojih prikupljamo podatke i njihovom davanju odgovora u usmenom ili pismenom obliku. Kod nas se za ovu metodu koriste izrazi anketiranje (ispitivanje pomou upitnika) ili intervjuisanje (slobodni razgovor pomou podsetnika). Ova metoda ima najiru primenu prilikom prikupljanja primarnih podataka. Njome se prikupljaju podaci o injenicama, miljenjima i motivima.Prema nainu izvora ankete se mogu podeliti u dve grupe:U prvu dolaze uzorci koji se biraju bez ogranienja (uzorci birani na temelju verovatnoe) - sluajan izbor jedinica u uzorku. Ovu grupu ine prost sluajan uzorak, stratifikovani sluajni uzorak, viestepeni sluajni uzorak, panel uzorak i zonski uzorak.Drugu grupu ine ankete izabrane po metodu kvota, re je o namernom izboru. U ovu grupu spadaju prigodni, namerni i kvotni uzorak.

52.Metod posmatranja kao jedna od metoda marketing istraivanja.Po Wassonu tri bitna obeleja sistematskog posmatranja:sistematsko planiranje usmereno na specifine ciljeve istraivanja,sistematsko registrovanje svih dogaaja koje posmatramo,paljiva provera i kontrola radi saznanja o potpunosti posmatranja i verodostojnosti dobivenih podataka.Metodom posmatranja moe se saznati ko, ta, kako, kada, gde i koliko kupuje. Posmatranjem se mogu prikupiti iskljuivo podaci o injenicama, dok se miljenje i motivi odreenog ponaanja ljudi prikupljaju metodom ispitivanja. Posmatranjem se saznaje sadanje, ali ne i prolo, ni budue stanje Prema nainu posmatranja i registrovanih injenica razlikujemo:strukturirano i nestrukturirano posmatranje,posmatranje u prirodnim i vetakim uslovima,posmatranje kada ljudi znaju da su posmatrani i kada to ne znaju.53.Podela potroaa prema vrednosti koju donose firmiVrednost koju potroa donosi firmi je kljuno merilo u marketinkom istraivanju i praksi. Prema vrednosti koju donose firmi potroae delimo u tri osnovna segmenta:visoko-rangirani potroai koji pojedinano donose najveu vrednost firmi. Istovremeno njih ima najmanje tako da ovaj segment ne obezbeuje najvei doprinos kapitalu preduzea.srednje-rangirani potroai koji pojedinano donose manju vrednost u odnosu na visoko-rangirane ali su mnogobrojniji pa je njihov doprinos kapitalu preduzea kao celine najvei. Dakle, ovaj segment ima najveu vanost za poslovni uspeh preduzea.nisko-rangirani potroai koji pojedinano donose najmanju vrednost preduzeu su istovremeno najmnogobrojniji. Meutim, i pored toga to je re o najveem segmentu potroaa njegov doprinos kapitalu preduzea je ipak najmanji.54. Lojalnost potroaa i podela prema nivoima lojalnostiLojalnost potroaa moe se definisati kao privrenost marki ili prodavnici ili dobavljau, baziranoj na jakom pozitivnom stavu i ispoljava se u stalnim ponovljenim kupovinama. Ova definicija lojalnosti ukljuuje i naglaava dve vane dimenzije stav i ponaanje potroaa. 55.Evolutivne faze kanala marketingaSa evolucijom trita i sa sve sloenijim zahtevima i potrebama potroaa, dolazi i do evolucije kanala marketinga.Moemo istai pet evolutivnih faza kanala marketinga:proizvodna orijentacija, koja se odnosi na proizvodnju proizvoda i mogunost preduzea da proizvede odreene proizvode;prodajna orijentacija, koja se odnosi na razne naine prodaje i dopremanja proizvoda od proizvoaa do potroaa;marketing orijentacija, koja je karakteristina po tome to je zasnovana na potrebama i karakteristikama potroa;orijentacija na graenje dugoronih odnosa sa potroaima i partnerima u razmeni, kod ove orijentacije su u fokusu odnosi u kanalima marketinga, njihovo graenje s ciljem stvaranja partnerskih odnosa i stvaranje obostranog zadovoljstva u razmeni i to dugorono;faza digitalizacije (koja je u jeku i sada), se slobodno moe tretirati kao peta evolutivna faza kanala marketinga, jer doprinosi podizanju kvaliteta, efikasnosti i efektivnosti uesnika kanala marketinga.56.Analiza konkurenate preduzecaKada preduzee jednom identifikuje svoje primarne konkurente, mora utvrditi njihove karakteristike, posebno njihove ciljeve, strategije, snage i slabosti i naine reagovanja.Odreivanje ciljeva konkurenataKada je identifikovao svoje glavne konkurente, menadment marketinga se sada mora pitati:ta trai svaki konkurent na tritu? ta podstie ponaanje svakog konkurenta? Analiza ciljeva konkurenata je vana, jer prua uvid u to da li je konkurent zadovoljan sa sadanjom profitabilnou i trinom pozicijom i otuda koliko je verovatno da e zadrati svoju sadanjustrategiju - posebno ako se sredina menja ili ako rivali preduzimaju odreene strategijske poteze.Utvrivanje ciljeva konkurenata daje nam dobru ideju o njihovim sadanjim i moda buduim strategijama. Ciljevi obuhvataju finansijske ciljeve, konkurentsku poziciju i kvalitativne ciljeve kao to su vostvo u grani u cenama, tehnologiji proizvoda i drutvenoj odgovornosti57. Identifikovanje strategija konkurenataOva analiza ispituje prole i sadanje strategije svakog glavnog konkurenta. Bliski konkurentipreduzeu su oni koji slede ista ciljna trita sa istom strategijom. U veini grana, konkurentise mogu podeliti u grupe koje slede razliite strategije. Strategijska grupa je grupa firmi u grani koje tokom vremena slede istu ili slinu strategiju na datom ciljnom tritu, imaju iste karakteristike i imaju ista znanja i imovinu. Preduzee treba da identifikuje strategijsku grupu u kojoj konkurie.58.Ocena snaga i slabosti konkurenataDa li e konkurenti preduzea sprovesti njihove strategije i ostvariti njihove ciljeve, to zavisiod resursa i sposobnosti svakog od njih. Otuda je potrebno da se paljivo ocene snage i slabosti svakog konkurenta da bi se odgovorilo na kritino pitanje: ta moe da uini na konkurent?Precizna spoznaja snaga i slabosti konkurenata je vaan preduslov za formulisanje strategije.Ona posebno locira podruja ranjivosti konkurenata. Vojna strategija sugerie da se uspeh naj-ee postie onda, kada se snage koncentriu protiv najveih slabosti neprijatelja. To vai i uposlovanju preduzea.59. Ocena reakcija konkurenataKljuno razmatranje u preduzimanju stratekih ili taktikih poteza je verovatno reagovanjekonkurenata. Glavni cilj analize konkurenata je da se bude sposoban da predvidi reagovanjekonkurenata na trine i konkurentske promene. Preduzee eli da zna ta e da urade njegovikonkurenti. Ciljevi, strategije, snage i slabosti konkurenta, njegovo prolo iskustvo su znaajne smernice i pomo menaderima u anticipiranju njegovih verovatnih akcija, kao i reakcija na poteze preduzea kao to su npr. uvoenje novog proizvoda, snienje cena, intenziviranje promocije.

60. Leeran konkurent. 1.Konkurent koji ne reaguje brzo ili snano na potez rivala. Razloziza to mogu biti razliiti. Indolentni konkurenti moda veruju da su im kupci ostali lojalni; moda ele da finansijski iscrpe posao, a ne da ga dalje razvijaju; mogu biti spori u registrovanjupoteza konkurenata; moda im nedostaje neophodan novac za reagovanje. 2. Selektivan konkurent. Konkurent koji reaguje samo na odreene tipove napada, a ne na druge. Zbog tradicije ili verovanja u vezi sa relativnom efektivnou instrumenata marketinga, konkurent moe reagovati na neke konkurentske poteze, a ne i na druge3. Konkurent tigar. Konkurent koji reaguje brzo i snano na svaki napad na njegovom terenu. Konkurent tigar jasno signalizira da je bolje da ne izazivaju, jer e se estoko boriti do kraja. 4. Potpuno nepredvidivi konkurent. Konkurent koji ne moe da pokae predvidivu zakonitost reagovanja. Ponekad reaguju, drugiput opet ne reaguju. Na neke poteze uzvraaju estoko, dok je na druge reakcija vrlo blaga. 61.Pojam segmentacije trzistaSegmentacija tritaje procespodele trita na posebne delove ili grupe, a prema izvesnim zajednikim kriterijumima sa ciljem stvaranja dovoljno homogenih segmenata unutar grupe, a meusobnrazliitih.Tako i proces podele trita na odreen broj relativno homogenih celina koje imaju sline interese prema proizvodu, tj. pokazuju odredene slinosti u ponaanju.Pretpostavka za segmentaciju trista je njegovo poznavanje. Ona je sloenija kada je re o potronoj robi. Da bi se pristupilo segmentaciji trista segment mora da bude:pristupaan,tano utvren,znaajan, merljiv,prihvatljiv,dovoljno veliki da bi bio prihvatljiv.Segmentiranje trita polazna je taka uspenog marketinkog koncepta i stratekoga planiranja.Proces segmentacije trita tee u tri smera:1. segmentacija uzimaju se u obzir varijable za segmentaciju,analiziraju se profili dobijenih segmenata,vrednuju se dobijeni trini segmenti;2. odabir ciljnog trita odluuje se o strategiji odabira ciljnih trita, odreuje se koji segmenti i koliko njih bi moglo doi u obzir kao ciljna trita;3. pozicioniranje treba upoznati percepcije potroaa, valja pozicionirati proizvod u misaoni proces,programira seodgovarajui marketinki splet.62.Postupak segmentacije trzistaPraktino da i nema kompanije koja moe zadovoljiti elje, potrebe i oekivanja svih kupaca na nekom odreenom, velikom tritu. Kupaca ili ima previe, brojni su, ili su rasprostranjeni na velikom podruju ili su heterogeni u smislu svojih elja, potreba i oekivanja. Nije rijedak sluaj u praksi da kompanije imaju ideju prigrabiti sve kupce za sebe. Naravno da to nije mogue. I FAZA Segmentacija trita (postupak podjele trita urazliite grupe kupaca, razvijanje profila rezultirajuih trinihsegmenata),II FAZA Izbor ciljnog trita (postupak procjene i izborajednog ili vie trinih segmenata),III FAZA Pozicioniranje proizvoda (razvijanje elemenatapozicioniranja i marketing miksa za svaki segment).

63.Postupak globalnog trzistaSegmentacija globalnog trita se moe definisati kao proces indentifikovanja odreenih segmenata grupa zemalja ili individualnih potroaa potencijalnih potroaa sa homogenim atributima, koji ispoljavaju slino ponaanje pri kupovini. Trini segment se odnosi na grupu zamalja koje su sline u pogledu odgovora na neke aspekte marketing strategije. 64.Kriterijumi za medjunarodnu trzisnu sedmentacijuKiterijumi za meunarodnu trinu segmentaciju su mnogobrojni. Najee se posebno posmatraju za potrona dobra, a posebno za proizvodna dobra. U okviru potronih dobara uglavnom se koriste sledee osnove za segmentaciju: geografska lokacija, socioekonomski status (uzrast, pol, dohodak, obrazovanje, veliina porodice, profesija i sl.); kultura je bitan kriterij u meunarodnom marketingu (jezik, rasa, religija, obiaji, predrasude, odnos prema stranim proizvodima), ponaanje u kupovini (tj. segmentacija na osnovu zajednikih faktora odluivanja u kupovini) i sl.65.Geografska segmentacijaPristupaan nain za grupisanje drava jeste njihova klisifikacija prema regionalnim oblastima. Brojne multinacionalne kompanije organizuju svoje poslovanje u regionima kao to su Zapadna Evropa, Latinska Amerika, Daleki Istok, Srednji Istok i Afrika. Geografsko grupisanje zamalja ima nekoliko prednosti. Prvo, geografska blizina olakava upravljanje poslovanjem u grupisanim zemljama. Drave u istom geografskom regionu esto imaju zajednike karakteristike kulture. Sledei faktor koji podrava regionalnu klasifikaciju zemalja jeste organizovanje zemalja u trgovinskim grupama, kao to su EU i NAFTA.66. Demografska segmentacijaDemografska segmentacija se zasniva na merljivim karakteristikama stanovnitva, kao to su broj stanovnika, starosna, polna i obrazovna struktura i zanimanje. Brojni demografski trendovi manji broj branih parova, manji broj dece, menjanje uloge ene, vei prihodi i ivotni standard, upuuju na pojavu globalih segmanata.67. Starosna struktura stanovnitvaStarost stanovnika predstavlja sledeu korisnu demografsku varijablu u globanom marketingu. Globalni segment zasnovan na demogrfskim podacima predstavljaju globalni tinejderi mladi ljudi izmeu 12 i 19 godina. S obzirom na zajednika interesovanja u pogledu mode, muzike, ivotnog stila, tinejderi ispoljavaju isto ponaanje u potronji irom sveta. Mladi potroai se jo uvek nisu usaglasili sa kulturnim normama i mogu da budu protiv istih. Ova injenica kombinovana sa zajednikim eljama, potrebama i matom (u pogledu imena marke, noviteta, zabave, trendom i imidom orijentisanih proizvoda) omoguava osvajanje segmenta globalnih tinejdera, sa jedinstvenim marketing programom.68. Ekonomska segmentacijaKada kompanije planiraju globalnu trinu ekspanziju, one esto polaze od toga da je dohodak vana varijabla segmentacije trita (jer se trite sastoji od ljudi koji ele i mogu sposobni su da kupe). Za cigarete, bezalkoholna pia, fotografske filmove, bioskopske karte i druge potrone proizvode i usluge koji imaju veoma niske tropkove po jedinici, broj stanovnika je korisnija varijabla segmentacije od dohotka

69. Dohodak kao varijabla segmentacije tritaNajjednostavniji nain za formiranje ekonomskih grupa jeste klasifikovanje zemalja na osnovu bruto nacionalnog proizvoda po stanovniku. Na primer, zemlje sa bruto nacionalnim proizvodom (BNP) po stanovniku veim od 12 000 dolara mogle bi da budu klasifikovane kao zemlje sa visokim dohotkom; zemlje sa BNP po stanovniku u iznosu od 1000 7500 dolara su zemlje sa srednjim dohotkom i zemlje sa BNP po stanovniku manjim od 1000 dolara su zemlje sa niskim dohotkom70. Psihografska segmentacija tritaPsihografskom segmentacijom se ljudi grupiu prema svojim stavovima, vrednostima i ivotnim stilovima. Podaci se dobijaju na osnovu upitnika koji od ispitanika zahtevaju da kau u kom se stepenu slau sa nizom izjava (pitanja). Globalni Scan (BSB), Euroconsumer Study (DMBB) i 4C (Young & Rubicam) primeri su odgovarajuih studija psihografske segmentacije sprovedenih od stane advertajzing agencija za svoje globalne klijente. 71.Ppavila segmentacije Poto je krajnji cilj segmentacije indentifikovanje adekvatnih trinih segmenta pre bismo skrenuli panju na sledea pravila koja bi trebalo imati na umu:dimenzije definisanja segmenta, postupak segmentacije, I pretpostavke uspene segmantacije.Polazei od toga da segment po meri marketing koncepta treba locirati i posmatrati u konkretnom kontekstu proizvod trite, znaajno je ukazati tri osnovne dimenzije potpunog definisanja i odreivanja trinog segmenta: 1) ko ini segment ili indentifikovanje ciljne grupa kupaca (najee pomou demografskog i geografskog kriterija), 2) ta su osnovne potrebe (zahtevi) segmenta ( socioloko ekonomski i delom psiholoki kriteriji), i 3) kako zadovoljiti potrebe indentifikovanog segmanta (faktori odluivanja i nain ponaanja u kupovini).72.Faze segmentacijeSledeu logiku prezentovanog strategijskog modela selekcije inostranih trita i mesta segmentacije trita u njemu, mogli bismo ukazati na nekoliko faza u postupku kroz koje je nuno proi radi objektivnosti istraivanja i analize:faza pripreme tj. korienja svih podataka i uputstava iz preliminarnih (strategije grupisanja) orijentisanih (strategije filtriranja) i opredeljujuih (komparativna analiza) istraivanja, utvrivanje pretpostavki racionalnosti segmentacije inostranih trita, utvrivanje moguih segmanata (na jednom tritu, na veem broju trita ili globalno posmatrano) definisnje glavnih potreba po segmentima trita analiza konkurencije po segmentima , ocena konkurentske snage i slabosti kao i kljunih faktora moguih uspeha po pojedinim segmentaimaTime bi se zaokruio starategijski koncept meunarodne trine segmentacije za potrebe adekvatnog meunarodnog trinog opredeljenja. Meutim ,treba napomenuti da se potpuni process segmentacije protee i na strategijski koncept planiranja meunarodnih marketing aktivnosti kroz sledee odluke:izrada strategije marketinga prilagoene potrebama segmenata i konkurentskim odnosima, 1-primena marketing mix a i2-kontrola koncepcije i utroenih sredstava po pojedinim segmentima.

73.Brend (eng: Brand) predstavlja holistiku sumu (sinergiju) svih podataka o proizvodima ili grupama proizvoda radi poboljanja verodostojnosti i ugleda organizacije ili pojedinca.74.Robna marka (Brend) predstavlja skup vizuelnih, emotivnih, racionalnih i kulturnih karakteristika koje kupca asociraju na organizaciju i proizvod za koji je marka vezana. To moe biti: ime, trgovako ime, logo ili drugi simbol. Ona diferencira jednog proizvoaa od svih ostalih na tritu.75.Sastavni elementi brenda su identitet brenda, vrednost brenda, prepoznaljivost i svest o brendu.Identitet brenda (eng: Brand Identity) jeste vizuelna i verbalna manifestacija korporativnog, proizvodnog, uslunog, brenda neke sredine, i individue kao brenda.Vrednost brenda (eng: Brand Equity) predstavlja meru investicija koje je organizacija uloila u brend.Prepoznatljivost brenda (eng: Brand Recognition) jeste akumulirana masa pozitivnih oseanja o brendu u svesti individue.Svest o brendu (en: Brand Awareness) su naini formiranja informacije o postojanju brenda.76.Strategije distribucijeJedan od zadataka menadmenta distribucije je da se odlui o broju posrednika koje e koristiti u svakom od pojedinih nivoa kanala. Mogue su tri strategije:- Intenzivna distribucija koriste je proizvoai konvencionalnih dobara i sirovina.-Selektivna distribucija predstavlja korienje vie od jednog posrednika, ali manje nego u intenzivnoj distribuciji.- Ekskluzivna distribucija podrazumeva ogranien broj posrednika u plasmanu proizvoda. Izmeu proizvoaa i lanova kanala u sistemu distribucije dolazi do ugovornog sporazuma, kojim proizvoa daje eksluzivno pravo prodaje ogranienom broju posrednika.77. Elektronski kanali marketingaElektronski kanali marketinga predstavljaju nove tehnologije poslovanja u trgovinskim organizacijama. Izrazi kao to su elektronska trgovina, World Wide Web, Internet oping ili Internet trgovina , Web-oping su samo neki od izraza koji se javljaju uz ektronske kanale marketinga. Bitno je izraziti da zbog postojanja mnogobrojnih varijacija i kombinacija ovih pojmova problematina sveobuhvatnost s obzirom na brz razvoj nauno tehnikih dostignua i elektronskih tehnologija.78. Strukture elektronskih kanala marketingainjenica je da strukturu kanala marketinga ine posrednici u kanalu kojima su dodeljeni odreeni distributivni zadaci kako bi proizvodi i usluge bili raspoloivi krajnjim korisnicima. Kao rezultat promene poslovnih procesa u kanalima marketinaga uoavaju se razlike na relaciji tredicionalo posrednitvo i elektronsko posrednitvo. Prema kriterijumu zastupljenosti elektronskog kanala, posrednici u maloprodaji se klasifikuju na iste ili parcijalne elektronske posrednike u zavisnosti da li se celokupno poslovanje odvija na internetu ili samo neki deo.

79. AnketaMetoda anketiranja je postupak kojim se na temelju anketnog upitnika istrazuju i prikupljaju podaci, informacije, stavovi, i miljenja o predmetu istrazivanja.Anketa je metoda za dobijanje informacija o miljenju i stavovima ljudi, koja se najee koristi u javnom ivotu, ali koja u osnovi ima naunu intenciju da se dobiju saznanja o stavovima ire populacije. Anketa je poseban oblik neeksperimentalnog istraivanja koje kao osnovni izvor podataka koristi iskaz o miljenjima, uverenjima, stavovima i ponaanju pribavljen odgovarajuim izborom standardizovanih pitanja Anketa predstavlja najraireniju metodu prikupljanja podataka Vrste informacija koje se dobijaju anketiranjem su:Line informacije,Prolo ponaanje,Planirano budue ponaanje,Stavovi, iOsetljive informacije.80.Vrste anketaanketa je posebna metoda za prikupljanje podataka i informacija o stavovima i miljenjima ispitanika. pa Vujevi u tom smislu razlikuje: Anketa uem smislu je pismeno prikupljanje podataka o stavovima i miljenjima na reprezentativnom uzorku ispitanika uz pomo upitnika,Intervju to je vrsta ankete u kojoj se usmeno postavljaju pitanja i daju odgovori, iTestove to je specificna vrsta ankete u kojoj se uz pomo posebno konstruisanih pitanja prikupljaju podaci i informacije o znanju, sposobnostima i interesovanjima ispitanika81.On line anketeOn line anketa je anketa koja se sastoji od jednog ili manjeg broja pitanja, postavlja se na internet stranice pored drugih sadraja ispunjava prema nahoenju ispitanika sa ciljem da se u kratkom vremenu ispita miljenje javnosti o odreenoj temi. Pitanja su jednostavna, kratka i jasna sa ponuenim odgovorima. 82.Web anketeMogu sadrati kompleksna logina pitanja, grananja te rotaciju i sluajan odabir pitanjaMoe se postii poseban nivo interakcije sa ispitanikomPostoje brojne komercijalne ali i besplatne aplikacije za generisanje sloenih anketnih upitnika.83.Elementi dobrih web anketakreirati zaslon dobrodolice ( welcome screen) ,posebnu panju usmeriti na prvo pitanje. Prvo pitanje je najvei generator odustajanja ispitanika,format pitanja treba biti slian formatu papirnatih upitnika,prilagoditi duinu i format teksta pojedinog pitanja ogranienjima web preglednika,priloiti odgovarajue instrukcije uz pitanje koje zahteva vezane raunalne postupke,onemoguiti ispitanika da preskae pitanja i to jedino u sluaju kada ce sledee pitanje zavisiti od prethodnog odgovora,potrebno je napraviti ravnoteu izmeu ankete koja sadri sva pitanja na jednoj stranici, i ankete koja nudi jedno pitanje po stranici,ispitanik treba znati gde se nalazi u anketi.

84.E mail ankete-funkcioniu putem e poste,-anketa se direktno alje ispitaniku putem mail adrese, a posebna aplikacija obrauje pristigle ispunjene ankete,manjkavost je nemogunost interakcije sa ispitanikom.85.CATI ( Computer aided telephone interviewing/ kompijuterski podrano telefonsko anketiranje) metoda je kvantitativna metoda istraivanje trzita kod koje raunar asistira anketerima prilikom anketiranja. Za svako CATI istraivanje programira se sistem koji sadri struktuirani upitnik istraivanja i bazu telefonskih brojeva Prednosti CATI metode su:istovremeni unos i kontrola podataka,kontrola rada anketara,nii trokovi,pouzdana kontrola uzorka, i standardizacija upitnika.86.CAPI ( Computer aided personal interviewing/ kompjuterski podrano osobno anketiranje) metoda je kvantitativna metoda istraivanja trita, kod koje raunar asistira anketarima prilikom anketiranja. Anketar anketira ispitanike na ulici i ukoliko odgovaraju unapred definisanoj kvoti ispitanici se intervjuiu u CAPI centru. Prednosti CAPI metode su:mogunost direktnog isprobavanja proizvoda/posmatranja reklamne poruke istovremeni unos i kontrola podataka, kontrola rada anketara, nii trokovi,standardizacija upitnika, I pouzdana kontrola uzorka.87.Potanska anketaPotanska anketa je kvantitativna metoda istraivanja trzita, kod koje se ispitanicima putem pote alje upitnik. Nakon to popune ankete, ispitanici ih vraaju u agenciju potanskim putem. U upitniku se pored standardiziranih anketnih pitanja, nalaze i detaljna uputstva o nainu popunjavanja ankete, Prednosti potanske ankete:mogunost sprovoenja duih upitnika,ispitanici odgovaraju na miru, u vreme koje im odgovara,mogunost slanja reklamnih materijala, testnih proizvoda i ambalaze zajedno sa upitnikom,vee poverenje u anonimnost, istandardiziranost upitnika.Nedostaci potanske ankete:pitanja moraju biti potpuno razumljiva i doraena, jer nema mogunosti pojanjenjane moe se kontrolisati redosled odgovaranja,ostaju nepopunjena pitanja, nema kontrole ko odgovara na pitanja, odziv ispitanika je mali, iproblem selektivnog odziva ispitanika.88.Vrste pitanja u anketnom upitnikuPrema svom obliku, postoje dve skupine pitanja, i to:Otvorena pitanja Otvorena su ona pitanja na koja ispitanik daje odgovore svojim reima, prirodno i spontano, onako kako njemu najvie odgovara. Obino se iza pitanja ostavlja prazan prostor u koji ispitanik upisuje odgovor.Prednosti otvorenih pitanja su ove:lako ih je sastaviti, ne usmeravaju ispitanika na odreeni odgovor, -odgovori na takva pitanja mogu dobro posluiti za sastavljanje zatvorenih pitanja takva pitanja imaju veu heuristiku vrednost. Otvorena pitanja imaju i svoje nedostatke, kao npr.:-ona zahtevaju solidno obrazovanje i pismenost ispitanika, na takva se pitanja dobije malo dobrih odgovora.

89.Pitanja s ponuenim odgovorima nabrajanja Zatvorena pitanja mogu imati veliki broj ponuenih odgovora. Tako npr., ako istraivaa zanima ime se ispitanik bavi u banjskoj trgovini, onda on moe ponuditi vie odgovora koji ga zanimaju. Ispitanik lako odgovara na ovakva pitanja, jer zaokruuje odgovore o onome ime se zaista bavi.90. Pitanja s ponuenim odgovorima intenziteta Kod pitanja sa ponuenim odgovorima intenziteta ne preporuuje se vie od pet intenziteta, jer ispitanici obino nisu osjetljivi za kvalitetnije nijansiranje. Ali, nije preporuljivo nuditi ni manje od pet intenziteta, jer su varijable promjenljive, a smisao merenja je u registrovanju tih promena.91.Jednostavna i sloena pitanja s potpitanjemKada elimo produbiti odreeno pitanje mogue je postaviti i pitanje s potpitanjem. Naravno potpitanje se uvek odnosi na neku od odgovorenih solucija. Mogue je postaviti vie potpitanja, tj. Mogue je postaviti ,, jednostavno pitanje sa potpitanjem i ,, sloeno pitanje sa potpitanjem.