Put k Hristu

Jakob Beme (1575-1624)

Sadržaj:

Knjiga prva - O Istinskom Pokajanju ............ 4Autorov predgovor čitaocu .................................... 5O Istinskom Pokajanju ............................................. 6Proces Pokajanja; ili Put ka Preobraćenju ....... 10Kratki oblik Ispovedi pred Licem Božijim ........ 12Proces ili Put ................................................................ 18Molitva ........................................................................... 19Upozorenje Čitaocu ................................................... 21Vrlo ozbiljna Molitva pri Iskušenju ..................... 23Kratke Molitve ............................................................. 26Vrata Rajskog Ružičnjaka ....................................... 33Čitaocu ............................................................................ 39Jutarnja Molitva .......................................................... 39Večernja Molitva ......................................................... 40

Knjiga druga - O istinskoj Pokornosti ........... 41Prvo poglavlje .............................................................. 42Drugo poglavlje ........................................................... 47Treće poglavlje ............................................................ 53

Knjiga treća - O Duhovnom Preporodu ........ 65Autorov predgovor čitaocu .................................... 66Prvo poglavlje .............................................................. 67Drugo poglavlje ........................................................... 72Treće poglavlje ............................................................ 79Četvrto poglavlje ........................................................ 82Peto poglavlje .............................................................. 86Šesto poglavlje ............................................................ 90

2

Sedmo poglavlje ......................................................... 95Osmo poglavlje ............................................................ 99

Knjiga četvrta - O Natčulnom Životu .............. 1031. Razgovor ................................................................... 1052. Razgovor ................................................................... 127

Knjiga peta - O Nebu i paklu ............................. 145

Knjiga šesta - Put iz tame u Istinsko Svetlo . 163

3

Knjiga prva

O Istinskom Pokajanju

Jovan III. 3,4,5,6,7,8.Isus reče Nikodimu: Zaista, uistinu ti kažem, osim ako se ne rodiponovo, čovek ne može videti carstvo Božije.Nikodim reče: Kako čovek može da se rodi kada je star? Može lipo drugi put ući u utrobu svoje Majke i roditi se?Isus odgovori, Zaista, uistinu ti kažem, Osim ako se ne rodi odVode, i od Duha, Čovek ne može ući u Carstvo Božije.Ono što je rođeno od Tela – Telo je, a ono što je rođeno od Duha– Duh je.Ne čudi se što sam ti rekao, moraš se ponovo roditi.Vetar duva kuda hoće i čuješ njegov fijuk, ali ne možeš rećiodakle dolazi, ni kuda ide: Tako je sa svakim ko je rođen odDuha.

Matej XVI 26.Kakva je korist za Čoveka ako dobije ceo Svet, a izgubisopstvenu Dušu? ili Šta bi Čovek trebao dati u zamenu za svojuDušu?

4

Autorov predgovor čitaocu

Dragi čitaočeAko ćeš ove Reči koristiti pravilno i ako si jako Ozbiljan,sigurno ćeš imati Dobit od njih. Ali želim da te upozorim, akonisi Ozbiljan, ne petljaj sa dragim Imenima Božijim, pomoćukojih se Najviša Svetost priziva, pokreće, i žarko želi, jer će tozapaliti Gnev Božiji u tvojoj Duši. To je zato što ne smemo dazloupotrebljavamo Sveta Imena Božija. Ova mala Knjiga jesamo za one koji su radi da se pokaju, i Željni su da počnu.Takvi će saznati koje su Vrste Reči u njoj, i odakle su prenete.Budi ovim preporučen Večnoj Dobroti i Milosti Božijoj.

5

O Istinskom Pokajanju

Kako Čovek mora da se pokrene u Umu i Volji; i kakvonjegovo Razmatranje i najozbiljnija Namera moraju biti,

kada bude izvodio snažno i delotvorno Pokajanje; i sakojom Namerom mora izaći pred Boga, kako bi dobio

Oproštaj za svoje Grehe kada ga bude tražio.1. KADA se Čovek sprema da započne sa Pokajanjem, i da se sasvojim molitvama okrene prema Bogu, treba, pre no što počneda se moli, ozbiljno da razmotri Stanje svoje sopstvene Duše.Kako je ona u celosti potpuno odvraćena od Boga, i postalaneverna i sklona samo ovom privremenom, trošnom, izemaljskom Životu, ne nosi u sebi iskrenu Ljubav prema Bogu isvom Bližnjem, već u potpunosti žudi i ide suprotnoZapovedima Božijim, i zahteva samo za sebe, u privremenim iprolaznim Telesnim Požudama.2. Zatim, Čovek treba da ima u vidu da je sve to jedno krajnjeNeprijateljstvo prema Bogu, koje je Satana odgajio i iskovao unjemu, svojom Obmanom naših prvih Roditelja; zbog čijeGnusnosti moramo da pretrpimo Smrt, i podnosimoRaspadanje naših Tela.3. Treba da razmotri tri užasna Lanca kojima su naše Dušečvrsto okovane tokom ovog zemaljskog Života. Prvi je teškiGnev Božiji, Ponor, mračni Svet, koji je Središte, Koren, iliosnovni Element Života Duše. Drugi je Želja Đavolova usmerenaprotiv Duše, pomoću koje je on neprestano preispituje iiskušava, i bez prekida se upinje da je obori iz Božije Istine usvoju vlastitu zlu Prirodu i Načelo, tj, u Ponos, Pohlepu, Zavist, iGnev; i sa svojom Željom, raspiruje i potpaljuje te loše Osobine uDuši, čime se njena Volja odvraća od Boga i ulazi u Sebe. Treći inajškodljiviji Lanac od svih, kojim je sirota Duša vezana, jeste

6

od iskvarenih i sasvim ispraznih, zemaljskih i smrtnih Tela iKrvi, puni loših Želja i Sklonosti.Ovde Čovek mora uzeti u obzir da je on zatvoreni SužanjDušom i Telom u Močvari Greha, u Gnevu Božijem, u ČeljustimaPakla; da Gnev Božiji plamti u njegovoj Duši i Telu, i da je ononaj stvarno odvratni Svinjar, koji je straćio i potrošio svojuOčevinu, naime, dragocenu Ljubav i Milost Božiju, sa debelimSvinjama Đavolovim u zemaljskim Zadovoljstvima, i da nijezadržao dragi Zavet i Iskupljenje nevinom Smrću i Mukom IsusaHrista; Zavet koji je Bog iz čiste Milosti dao ili ostavio našemČovečanstvu, i pomirio nas sa Njim. On takođe mora darazmotri da je potpuno zaboravio na Zavet svetog Krštenja, ukome je obećao vernost i odanost svom Spasiocu, i takopotpuno uprljao i zatamnio svoju Pravednost Grehom(Pravednost, koju mu je Bog darovao Hristom), i da sada stojipred Licem Božijim, sa svetlom Odećom Hristove Nevinostikoju je zaprljao, kao prljavi, poderani, i zakrpljeni Svinjar koji jeneprestano jeo Ljuske Sujete sa Đavolovim Svinjama, i da nijedostojan da se nazove Sinom Očevim, ni Hrišćaninom.4. Treba ozbiljno da razmotri da ga gnevna Smrt čeka svakogČasa i Trena, i da će ga uhvatiti u njegovim Gresima, u njegovojOdeći Svinjara, i baciti u Paklenu jamu kao krivokletnika, irušioca Vere, koji treba da bude zadržan u mračnoj TamniciSmrti do Suda Božijeg.5. Treba da razmotri ozbiljan i strog Dan Božijeg konačnogSuda, gde će mu pred Božijim Sudom biti predočen životnjegovih Gnusnosti. Da će svi oni koje je ovde uvredio ilipovredio Rečima ili Delima, i prouzrokovao da čine Zlo (takošto su pod njegovim Podsticajem ili Prinudom oni takođepočinili Zlo), ustati protiv njega, proklinjući ga pred HristovimOčima i pred svim Svetim Anđelima i Ljudima. Da će tamostajati u velikom Stidu i Sramoti, i takođe u velikom Strahu iOčajanju, i da će večno žaliti kad pomisli da je glupo izgubiotako sjajno i večno Stanje Spasenja i Sreće, radi Zadovoljstvakoje je tako kratkotrajno; i da za to kratko Vreme nije vodio

7

Računa da obezbedi sebi Udeo u Zajednici Svetaca, kako biuživao sa njima Večnu Svetlost i Božansku Slavu.6. Mora uzeti u obzir da bezbožan Čovek gubi svoj plemenitiLik. Bog ga je stvorio u i po Svom Liku i radi uobličenogPredstavljanja, a umesto toga dobija deformisan ilimonstruozan Lik, koji je nalik paklenom Gmizavcu ili ružnojZveri, u kome je Neprijatelj Bogu, Nebu, i svetim Anđelima iLjudima, i njegova Zajednica jeste i biće zauvek, sa Đavolima iPaklenim Gmizavcima u užasnoj Tami.7. Mora ozbiljno da razmotri večno Kažnjavanje i Mučenjeprokletih; kako će oni u večnom Užasu trpeti Muke zbog svojihGnusnosti koje su počinili ovde, i da Zauvek neće moći da videZemlju Svetaca, niti će imati ikakvog Olakšanja ili Predaha,kako je to pokazano na Primeru uronjavanja bogataša u vodu.Sve ovo Čovek mora iskreno i ozbiljno razmotriti, i takođesećati se da ga je Bog prvobitno stvorio u tako lepom i sjajnomLiku, Njemu samom jednako Nalik, u kom bi On, Sam, boravio.Da ga je stvorio iz svoje Dobrote, radi večnog Blaženstva iSlave samog Čoveka, do Kraja da bi mogao da boravi sa SvetimAnđelima i Decom Božijom u velikoj Sreći, Moći, i Slavi; uVečnom Svetlu; u slavopojnoj i milozvučnoj HarmonijiAnđeoskog i Božanskog Carstva Radosti. Gde bi se neprestanoradovao sa Decom Božijom, bez Straha od bilo kakvog Kraja.Gde ga ni jedna zla Misao ne bi mogla dotaći, ni Briga niNevolja, ni Vrelina ni Hladnoća. Gde se ne zna za Noć; gde višenema Dana ili ograničenog Vremena, već večnog Blaženstva, ukome Duša i Telo trepere od Radosti. I gde bi se i on samradovao beskrajnim Čudima i Vrlinama što se pojavljuju uSjajnim Bojama, i Mnoštvu Raskoši izloženih i pokazanihSvemogućim Snagama i Slavom Božijom, na novoj kristalnojZemlji, koja će biti kao providno Staklo. I da će onaj ko budetako svojevoljno izgubio svu tu Večnu Slavu i Sreću Zarad takokratkog i ništavnog Vremena, koje je čak i u ovom Stanju Sujetei Pokvarenosti, u rđavom Životu sladostrasnog Tela, punoBede, Straha i krajnje Neprijatnosti; i gde se to dešava kakoLošem tako i Dobrom - kao što jedan mora umreti tako mora i

8

drugi; samo Smrt Svetaca je ulaz u Večni Odmor, dok je SmrtLoših jedan Uvod u večni Bol.8. Mora razmisliti o Pravcu kojim ide ovaj Svet, da su sve stvariu njemu samo Predstava, u kojoj on provodi svoje Vreme ujednoj Nespokojnosti; i da je sa Bogatim i Moćnim isto kao i saSiromašnim i Bednim. Da svi mi jednako živimo i krećemo seunutar četiri Elementa; i da je teško zarađeni ZalogajSiromašnom jednako slastan i ukusan u njegovom Naporu, kaošto su Poslastice Bogatom u njegovim Brigama. Takođe, da svimi živimo od istog Daha, i da bogat Čovek nema ništa semnešto malo više Zadovoljstava Nepca i Pohlepe Oka, od svogsirotog Suseda, jer Kraj je Isti za oba. Ipak, Zarad ovihkratkotrajnih Požuda, mnogi se glupo odreknu tako neopisiveSreće, i dovedu sebe u večnu i krajnju Bedu.U dubokom Razmatranju ovih važnih Istina, Čovek u svomSrcu i Umu, posebno ako u isto Vreme predstavi i postavi predsvoje Oči svoj sopstveni Kraj, treba da oseti da od srca čezne iuzdiše za Božijom Milošću, i da počne da žali zbog svojihpočinjenih Grehova; i da žali što je proveo svoje Dane takološe, i nije primetio ili razumeo da stoji u Svetu kao u Polju,rastući da postane Plod ili Ljubavi ili Gneva Božijeg. Onda ćeprvo početi da otkriva u sebi da još uopšte nije radio uHristovom Vinogradu, već da je suva neplodna Grana naČokotu. I tako u mnogima, koje Duh Hristov dirne u takvimRazmišljanjima, narasta obilna Tuga, Bol Srca, i unutrašnjeJadikovanje nad Danima svoje Grešnosti koje su proveli uispraznoj Sujeti, bez ikakvog rada u Hristovom Vinogradu.Takvom Čoveku, koga Hristov Duh ovako uvodi u Tugu iKajanje, tako da mu je Srce otvoreno da spozna i da žali zbogsvojih Grehova, lako je pomoći. Treba samo da uzme HristovoObećanje, tj, Da Bog ne želi Smrt Grešnika, već da želi da mudođu svi, i On će ih preporoditi; i da je velika radost u Nebu kadase neki Grešnik pokaje. Neka takav uzme Hristove Reči ipotpuno se prekrije Njegovom hvale vrednom Mukom i Smrću.Ali ja ću sada govoriti onima koji zaista osećaju u sebi Želju zapokajanjem, ali još ne mogu da spoznaju svoje počinjene Grehe

9

niti da žale zbog njih. Telo neprestano govori Duši, Stani malo,dovoljno je dobro; ili Ima dovoljno Vremena Sutra; a kad dođesutra, onda Telo ponovo kaže, Sutra; Duša u međuvremenu,uzdišući i slabeći, ne začinje nikakvu istinsku Žalost zbogGrehova koje je počinila niti ima kakvu Utehu. Za takve, kažem,napisaću Postupak ili Put, kojim sam i sam prošao, da bi moglida znaju šta moraju da čine, i kako je to bilo sa mnom, akomožda teže da se upuste i slede isto; i onda će razumeti onošto će ovde naći dalje napisano.

Proces Pokajanja; ili Put ka PreobraćenjuKAD je neki Čovek usled prethodnih ili zbog bilo kojih drugihRazmatranja, Umom i Savešću nagnan svom domu, i kad nađeu sebi Glad ili Želju za pokajanjem, a ipak još ne oseća istinskoŽaljenje u sebi zbog Grehova koje je počinio, već samo Glad iliŽelju za takvim Žaljenjem, tako da sirota zarobljena Dušaneprestano uzdiše i strahuje, a isto je neophodno potrebno daspozna krivicu za grehe pred Sudom Božijim. Takav neko,kažem, ne može imati bolji kurs od ovoga, to jest, da sakupi svesvoje Opažanje, Mišljenje i Rasuđivanje, i učvrsti u sebi odmah,čim primeti u sebi Želju za pokajanjem, silno jaku Nameru iOdluku da upravo tog Časa, ne, upravo tog Minuta, odmahpristupi Pokajanju, i da napusti svoj rđav Put, ne mareći uopšteza Snagu i Uvažavanje Sveta. Da će, ako bude bilo potrebno,napustiti i prestati da ceni sve Stvari Radi istinskog Pokajanja;i da se nikad više neće odvojiti od te Odluke, mada će bitismatran Budalom i Podsmevaće mu se celi Svet zbog toga. Ipak će se, sa punim Priklanjanjem i Snagom svoga Uma,udaljiti od Lepota i Svetovnih Zadovoljstava, i strpljivo ući uMuku i Smrt Hristovu pod Krstom i na Krstu, i staviće svu svojuNadu i Poverenje u naredni Život. Da će već sada saPravednošću i Istinom ući u Hristov Vinograd, i činiti VoljuBožiju. Da će u Duhu i Volji Hristovoj počinjati i završavati svasvoja Dela na ovom Svetu, i Radi Hristove Reči i Zaveta, kojinam čuva Nebesku Nagradu, voljno prihvatati i podnositi svakuNedaću i Krst kako bi mogao biti primljen u Zajednicu ili

10

Društvo Hristove Dece i u Krvi Jagnjeta, Isusa Hrista, bitiutelovljen i ujedinjen sa Njegovom Ljudskošću.Mora Čvrsto zamisliti sebi, i potpuno obaviti Svoju Dušu timUbeđenjem, da će sa takvom svojom Namerom zadobiti LjubavBožiju u Isusu Hristu, i da će mu Bog dati prema svomistinitom Obećanju, taj plemeniti Zalog, Svetog Duha, kaoKaparu; da će u Hristovom Ljudskom, kao nebeskoj Supstanci,biti ponovo rođen u sebi, i da će Hristov Duh vaspostavitinjegov Um sa svojom Ljubavlju i Snagom, i ojačati njegovuslabu Veru. Takođe, da će u Njegovoj božanskoj Gladi dobitiTelo i Krv Hristovu za Hranu i Piće, u Želji svoje Duše, koja zatim gladuje i žeđa kao za svojom pravom Hranom; i u Žeđi Dušepiti Vodu Večnog Života iz slatkog Izvora Isusa Hrista, kao štoHristovo najistinitije i najčvršće Obećanje jeste.Mora takođe potpuno i čvrsto da zamisli u sebi, i postavi predsobom, veliku Božiju Ljubav. Bog ne želi Smrt Grešnika, već dase on pokaje i veruje; da Hrist zove sirote Grešnike sasvimdobronamerno i blagonaklono ka sebi, i da će ih obnoviti; da jeBog poslao svog Sina u Svet, da traži i spase onog koji jeizgubljen, tj, sirotog Grešnika koji se kaje i vraća; i da je Radisirotog Grešnika predao svoj Život Smrti, i umro za njega unašem Ljudskom koje je bio uzeo na sebe.Dalje, mora čvrsto uveriti sebe da će ga Bog u Isusu Hristumnogo spremnije čuti i primiti u Milost, nego što bi on sam odsebe dopro; i da Bog u Ljubavi Hristovoj, u najdražem inajdragocenijem Imenu ISUS, ne može hteti ništa Zlo. Dauopšte nema Izraza ljutnje u tom Imenu, već da je to najviša inajdublja Ljubav i Vernost, najveća Milina Božanska, u velikomimenu JEHOVA, koje je On manifestovao u našem Čovečanstvu,iskvarenom kakvo je, i iščezlom kao nebeski Deo, koji je u Rajunestao sa Grehom. I stoga je On bio pokrenut u svom Srcu dautiče u nas sa svojom Milom Ljubavlju, da bi Gnev NjegovogOca, koji je bilo zapaljen u nama, mogao biti ugašen i timeokrenut u Ljubav. Sve to je urađeno Radi sirotog Grešnika, dabi mu se ponovo otvorila Vrata Milosti.

11

U tom razmatranju čovek mora snažno u sebi da zamisli daupravo tog Časa i Trena stoji pred Licem svetog Trojstva, i da jeBog zaista prisutan spolja i unutar njega, kao što Sveto pismosvedoči, kazujući, Nisam li Ja onaj što ispunjava sve Stvari? I nadrugom mestu, Reč ti je blizu, u tvojim Ustima, i u tvom Srcu. –Takođe, Mi ćemo doći tebi i nastaniti se u tebi. I, Gledaj, Ja samuvek sa tobom, sve do kraja Sveta. I opet, Carstvo Božije je utebi.Tako on mora čvrsto da zna i veruje, da sa, i u svojojUnutrašnjosti, on zaista stoji pred Licem Isusa Hrista, čak predsvetim Božanstvom, kome je njegova Duša okrenula Leđa; imora rešiti da će upravo tog Časa okrenuti Oči i Želju svojeDuše ponovo prema Bogu, i da će, kao i bedni, izgubljeni,bludni Sin, doći Ocu. On mora, oborivši Oči svog Uma u Strahu inajdubljoj Poniznosti, početi da ispoveda svoje Grehe iNedostojnost pred Licem Božijim na sledeći Način:

Kratki oblik Ispovedi pred Licem BožijimSvako, kako njegov slučaj i potrebe nalažu, može urediti iproširiti ovu Ispoved kako ga Sveti Duh uči. Ja ću napisati

samo kratako Uputstvo.O TI veliki nedokučivi BOŽE, GOSPODARU svih Stvari; Ti, kojisi se u Isusu Hristu, iz velike Ljubavi prema nama,manifestovao sa Tvojom svetom Supstancom u našemČovečanstvu: Ja, siroti nedostojni grešni Bednik, pojavljujemse pred Tobom, koji si se manifestovao u Čovečanskom IsusaHrista, mada nisam dostojan da podignem Oči svoje premaTebi, i priznajem i ispovedam se pred Tobom, da sam kriv zaNevernost, i odvajanje od Tvoje velike Ljubavi i Milosti, koju sinam darovao. Napustio sam Zavet, koji si iz čiste Milostinačinio sa mnom Krštenjem, kojim si me primio da budemDete i Baštinik Večnog Života, i uneo sam svoju Želju u Sujetuovoga Sveta, i time uprljao Dušu, i učinio je potpuno zverskom izemaljskom. Tako da moja Duša ne zna sebe, od Kaljuge Greha;već se pokazuje kao strano Dete pred Tvojim Licem,nedostojno da traži Tvoju Milost. Ležim u Krivici i Blatu Greha,

12

i Samoljublju mog iskvarenog Tela, do samih Usana moje Duše,i imam samo malu Iskru životnog Daha preostalu u sebi, kojatraži Tvoju Milost. Mrtav sam u Grehu i Pokvarenosti, tako dase u ovom bednom Stanju ne usuđujem da Te pogledam.O Bože u Isusu Hristu, Ti koji si Radi sirotih Grešnika postaoČovek da im pomogneš, Tebi se žalim; u Tebi još imam IskruUtočišta u mojoj Duši. Nisam pazio na Tvoje Nasledstvo, koje siti pribavio za nas, bedne Ljude, svojom gorkom Smrću, već samučinio sebe Baštinikom Nasleđa Sujete, u Gnevu moga Oca uProkletstvu Zemlje, i u zamci sam Greha, i napola mrtav zaTvoje carstvo. Ležim slab pred Tvojom Snagom, i čeka menajljuća Smrt. Đavo me je otrovao, tako da ne prepoznajemsvog Spasioca: postao sam divlja Grana na Tvom Drvetu, ipotrošio sam svoje Nasledstvo koje je u Tebi, sa ĐavolovimSvinjama. Šta da kažem pred Tobom, kad nisam dostojan TvojeMilosti? Ležim u Smrtnom Snu koji me je osvojio, i čvrsto samokovan sa tri jaka Lanca. O Ti Razoritelju Smrti, pomozi mi,preklinjem Te; Ja ne mogu, nisam u stanju ništa da učinim!Mrtav sam u sebi, i nemam snage pred Tobom, niti seusuđujem, od velike posramljenosti, da podignem svoje oči kaTebi. Jer ja sam prljavi Svinjar, i potrošio sam svoje Nasledstvosa nepoštenom, preljubničkom Kurvom Sujetom u TelesnimPožudama; tražio sam sebe u svojoj vlastitoj Požudi, a ne Tebe.Sada sam u sebi postao Budala; razgolićen sam i ogoljen; mojaSramota stoji mi pred Očima; ne mogu da je sakrijem; TvojaOsuda me čeka. Šta da kažem pred Tobom, koji si Sudija celomSvetu? Nemam šta da iznesem pred Tebe. – Ovde stojimrazgolićen i ogoljen u Tvom Prisustvu, i padam ničice predTvojim Licem oplakujući svoju Bedu, i hrleći prema Tvojojvelikoj Milosti, mada je nisam dostojan; ipak primi me u TvojojSmrti, i dozvoli da umrem od moje Smrti u Tvojoj. Baci, molimTe, na Zemlju moje prirodno Jastvo, i ubij to moje SopstvoTvojom Smrću, da više ne bih živeo za sebe, videći da Ja u sebine činim ništa drugo do Greh. Stoga Te molim, baci dole nazemlju ovu grešnu Zver, koja je puna nepoštene Obmane iSamoživosti, i oslobodi ovu bednu Dušu moju njenih teškihOkova.

13

O milostivi Bože, jedino zahvaljujući Tvojoj Ljubavi iDugotrajnoj Patnji nisam u Paklu. Prinosim sebe, celomsvojom Voljom, Osećajima i Umom, Tvojoj Milosti, i hrlimTvojoj Milosti. Pozivam se na Tebe kroz Tvoju Smrt, iz te maleIskre Života u meni, okružene Smrću i Paklom što otvarajusvoje Ralje ka meni, i potpuno će me progutati u Smrti;pozivam se na Tebe, koji si obećao da nećeš ugasiti Žižak kojitinja. Nemam drugog Puta ka Tebi već kroz Tvoju gorku Smrt iMuku, jer si učinio naš Mrtvi Život Tvojim Ljudskim, i raskinuoLance Smrti, i stoga uranjam Želju moje Duše dole u TvojuSmrt, u Vrata Tvoje Smrti, koja si Ti otvorio.O Ti veliki Izvore Ljubavi Božije, preklinjem Te, pomozi mi, damogu umreti za svoju Sujetu i Greh u Smrti mog Iskupitelja,Isusa Hrista.O Ti Dahu velike Ljubavi Božije, podstakni, preklinjem Te,slabašni Dah u meni, da bih mogao biti gladan i žedan Tebe. OGospode Isuse, Ti mila Snago, preklinjem Te daj mojoj Duši dapije iz Tvog Izvora Milosti, Tvoju slatku Vodu Večnog Života, dabi mogla ustati iz Mrtvih i da bi bila žedna Tebe. O kako sampotpuno oslabio u Potrebi za Tvojom Snagom! O milostiviBože, promeni me Ti, preklinjem Te, ne mogu sam da sepreobratim. O Ti Pobedniče Smrti, pomozi mi, molim Te, da seizborim. Kako me čvrsto Neprijatelj drži sa njegova tri Lanca, ineće trpeti Želju moje Duše da dođem pred Tebe! PreklinjemTe, dođi i uzmi Želju moje Duše u Sebe. Ti me Vuci ka Ocu, iizbavi me iz Đavolovih Okova! Ne gledaj na moju Nakaznostdok stojim razgolićen pred Tobom, izgubivši svoju odeću!Molim Te, Ti odeni taj Dah koji još živi u meni i drhti zaTvojom Milošću; i tako ću još videti Tvoje Spasenje.O Ti duboka Ljubavi, molim Te uzmi Želju moje Duše u sebe;izvedi je iz Okova Smrti kroz Tvoju Smrt, Tvojim Uskrsnućem,u Tebi. O ubrzaj me Tvojom Snagom, da moja Želja i Voljamogu da poteku i nanovo procvetaju. O Ti Pobedniče Smrti iGneva Božijeg, nadvladaj u meni Sopstvo; skrši njegovu Volju ioslabi moju Dušu, da bi se mogla plašiti Tebe, i da bi se stidelasvoje sopstvene Volje pred Tvojim Sudom, i da bi Tebi mogla

14

biti uvek pokorna kao Tvoj Instrument. Ukroti je u OkovimaSmrti; oduzmi njenu Snagu, da ništa ne bi mogla hteti bezTebe.O Bože, Sveti Duše u Hristu mom Spasiocu, pouči me, molimTe, šta da činim, da bih se mogao okrenuti ka Tebi. O privucime u Hristu do Oca, i pomozi mi, da od sada pa nadalje moguda se udaljim od Greha i Sujete, i nikada više ne padnem u njih.Pokreni u meni istinsko Žaljenje zbog Grehova koje sam učinio.O drži me u Tvojim Okovima; i ne dozvoli da se odvojim odTebe, da me Đavo ne bi kušao u mom grešnom Telu i Krvi, iponovo me uveo u Smrt. O prosvetli moj Duh, da bih mogaovideti božanski Put, i da bih neprestano išao njim. O odstraniod mene to što me uvek odvraća od Tebe, i daj mi ono što meuvek obraća Tebi; uzmi me potpuno od mene i daj me potpunoTebi. O ne daj mi da počnem ništa, ne daj mi da hoću, mislim, iličinim išta bez Tebe. O Gospode, koliko još! Zaista nisamdostojan toga što želim od Tebe; molim Te, dozvoli Želji mojeDuše da boravi bar na Kapijama Tvojih Dvora; učini je tekSlugom Tvojih Slugu. O sačuvaj je od strašne Jame, u kojojnema Utehe ni Predaha.O Bože u Isusu Hristu! Slep sam u sebi, i ne znam sebe zbogsvoje Sujete. Skriven si od mene u mom Slepilu, a opet si blizumene; ali Tvoj Gnev koji je moja Požuda probudila u meni,načinio me je tamnim. O uzmi bar Želju moje Duše Sebi;proveri je, O Gospode, i ostavi beleg, da bi moja Duša moglasteći Zrak Tvoje Drage Milosti.Ležim pred Tobom kao Čovek na samrti, čiji život odlazi sanjegovih Usana, kao mala Iskra koja izlazi; zapali je, OGospode, i uzdigni Dah moje Duše pred Tobom. Gospode,čekam na Tvoje Obećanje, koje si dao rekavši: Dok sam živ,neću želeti Smrt Grešnika, već da se on preobrati i živi. Uranjamu Smrt mog Izbavitelja, Isusa Hrista, i čekam na Tebe, čija Rečje Istina i Život. Amin.

Ovako, ili na sličan Način, svako može da ispovedi svoje Grehe, ida sam utvrdi, preispitavši svoju Savest, u koje Grehe je uveo

15

svoju Dušu. Ipak, ako je njegova Namera istinski ozbiljna,upotreba Obrasca nije neophodna, jer Duh Božiji, koji je u tomTrenutku u Volji Uma, sam će sačiniti Molitvu za čoveka unjegovoj unutrašnjosti. Jer to Duh Božiji, koji je istinskaozbiljna Želja, obavlja Pokajanje, i zauzima se za Dušu predBogom, kroz Hristovu Smrt.Ali neću kriti od voljenog Čitaoca, koji ima Hrišćanske Namere,šta se obično dešava sa onima koji su u tako čvrstoj Nameri iOdluci; mada, zaista, nije isto kod svih, prema tome da li jeNamera manje ili više ozbiljna i jaka. Jer Duh Božiji nijeograničen, već koristi različite Puteve ili Procese prema svomznanju šta najviše odgovara svakom pojedinačno. Ipak, Vojnikkoji je bio u Ratu može reći kako se bori i poučiti druge koji semogu zadesiti u sličnom Stanju.Kada takvo Srce sa jakom Odlukom i Namerom učini tako stavšipred Boga, i stupi u Pokajanje, dešava mu se kao KanaanskojŽeni, to jest, izgleda kao da Bog neće da čuje. Srce ostaje bezUtehe dok se njegovi Gresi, Obmane i Propusti takođepokazuju pred njim, i čine da se oseća potpuno nedostojnimičega. Um je kao zanemeo; Duša jeca u Dubini; Srce ne primaništa, niti može usled iznošenja svoje Ispovedi pred Bogom; i toje kao da su Srce i Duša sasvim umukli. Duša bi rado otišlaBogu, ali Telo je drži zarobljenom; Đavo je takođe čvrstozaključava, i ponovo joj predstavlja Put Sujete, i golica jeTelesnim Požudama, i govori joj iznutra, Sačekaj malo, učiniprvo ovo ili ono; prvo nabavi Dovoljno Novca ili Dobara, da ne bibila u oskudici, a potom uđi u Pokajanje i sveti Život; biće ondadovoljno Vremena.O, koliko Stotina propadne na takvom Početku, ako se ponovovrate Sujeti; i budu kao mladi Izdanci koje je polomio Vetar, ilisvenuli od Vrućine!Voljena dušo, upamti: Ako ćeš da budeš Pobednik u svomSpasiocu Hristu protiv Đavola i Pakla, i hoćeš da tvoj mladiIzdanak raste, i postane Drvo u Carstvu Hristovom, moraš danastaviš, i ostaneš čvrsto u svojoj prvoj ozbiljnoj Nameri. Odvrednosti tvojeg Nasledstva, i tela i Duše takođe, zavisi da li

16

ćeš postati Anđeo u Bogu, ili Đavo u Paklu. Ako ćeš bitikrunisan, moraš se boriti; moraš pobediti u Hristu, i nepopustiti Đavolu. Tvoja Namera mora ostati jaka; ne smeš viševoleti privremene Počasti i njihova Dobra. Kada Telesni Duhkaže, Sačekaj malo, još nije pogodno; onda Duša mora reći,Sada je vreme da se vratim u moju rodnu Zemlju, iz koje me jemoj Otac, Adam, izneo. Ni jedno stvorenje me neće zadržati, imada ti, zemaljsko Telo, moraš stoga propasti i umreti, ipak ćusada ući sa svojom Voljom i celom Željom, u Ružičnjak mogIzbavitelja, Isusa Hrista; kroz Njegovu Patnju i Smrt u Njemu,pokoriću te u Hristovoj Smrti, zemaljsko Telo, koje si progutalomoj Biser, koji je Bog dao mom ocu Adamu u Raju. RaskinućuVolju tvog sladostrašća, koje je u Sujeti, i svezati te kao besnogPsa lancem moje ozbiljne Namere; i mada ćeš time postatiBudala za račun svih Ljudi, ipak ti moraš i pokorićeš se čvrstojOdluci moje Duše. Ništa te neće osloboditi od tog Lanca, dozemaljska Smrt. Tako mi Bog i Njegova Snaga pomogli.

Kratko uputstvo kako sirota Duša mora ponovo izaći predBoga, i kako se mora boriti za plemeniti Venac; koje vrsteoružja mora da koristi, ako će da ide u rat protiv Božijeg

Gneva, protiv Đavola, Sveta i Greha, protiv Krvi i Mesa,protiv uticaja Zvezda i Elemenata, i svih drugih svojih

neprijatelja.VOLJENA Dušo, potrebna je Ozbiljnost da bi se to učinilo, a nesamo puko deklamovanje Reči! Ne, ozbiljna odlučna Volja morasprovesti taj Posao, inače se neće ništa postići. Jer da bi Dušaod uzvišene Sofije ili Božanske Mudrosti dobila Hristovpobednički Venac, mora joj se udvarati sa velikom LjubavnomŽeljom. Mora je se preklinjati u njeno najsvetije Ime za to, idoći pred nju u najskromnijoj Poniznosti, a ne kao pohotni Bikili raskalašna Venera. Jer sve dok je neko takav, ne sme tražitite Stvari; jer ih neće dobiti, i ako nešto dobiju oni koji su utakvom nečistom Stanju, to neće biti više od Kratkog viđenjaistinite Milosti. Ali čist i skroman Um može stići tako daleko kaoda ima Dušu u onom njenom plemenitom Liku, koji je umro uAdamu, i podstaknut u nebeskom Telu kao na unutrašnjem Tlu,

17

dragoceni Venac će biti na nju postavljen. Ali ako se to i desi,on se ponovo skida sa Duše, i sklanja, kao i Kruna, pošto jeKralj jednom njome krunisan; ona se onda sklanja i čuva. Istotako se dešava sa nebeskim Vencem ili Darom. On se ponovouzima Duši, jer je Duša još okružena Kućom Greha; tako da akoopet nesretno padne, njena Kruna ne bi bila ukaljana. Tim jesasvom dovoljno rečeno za Decu koja znaju i koja su probala teStvari: Niko od Grešnika nije vredan da zna više o tome.

Proces ili PutČovek mora imati ozbiljnu Nameru u ovom Radu. On moraizaći pred Boga sa iskrenom Ozbiljnošću, dubokom Poniznošću, iŽaljenjem od sveg srca zbog svojih Grehova, i sa razmotrenom ičvrstom Odlukom, da se više ne vraća na stari široki put Sujete. Imakar ga ceo Svet smatrao Budalom, i izgubio i čast i dobra,čak i zemaljski Život radi svog novog Izbora, ipak mora čvrstorešiti da ga se pridržava.Da bi ikada ostvario Ljubav i Venčao se sa plemenitom Sofijom,mora da načini takav Zavet u svom Umu i Nameri. Jer sam Hristje rekao, Onaj ko ne napusti Ženu i Decu, Braću i Sestre, Novac iImovinu, i sve što ima, i čak svoj zemaljski život takođe, da bi mesledio, nije me vredan. Ovde je Hrist mislio na Htenje Duše, takoda ako postoji neka Stvar koja je odvraća, mada ne bi trebalonikad da ima tako dobar i sjajan Razlog ili Zgodu na ovomSvetu, Um se na to ne sme uopšte obazirati, već se radijerastati od toga nego od Ljubavi plemenite Device Sofije, uPupoljku i Cvetu Hristovom, u Njegovom nežnom Ljudskom unama za nebesko Telo. Jer to je Cvet Sarona, Ruža u doliniJerihona, kojom je Solomon bio očaran, i nazvao je svojomdragom Ljubavlju, svojom čednom Devicom koju je voleo; kaošto su zaista svi drugi Sveci pre i posle njega činili; ko god ju jedobio, nazivao ju je svojim Dragocenim Biserom.Na koji način se moliti za to, možete videti iz ovog kratkogUputstva koje sledi. Sam Rad se mora prepustiti Svetom Duhu;on oblikuje i uokviruje Molitvu za Dušu, u svakom Srcu u komje tražen.

18

M o l i t v aJa, bedno nedostojno Stvorenje, dolazim pred Tebe, O veliki isveti Bože i podižem svoje Oči prema Tebi. Iako nisamdostojan, ipak me je Tvoje veliko Milosrđe, i Tvoje vernoObećanje u Reči, sada ohrabrilo da podignem Oči Čežnje svojeDuše prema Tebi. Jer moja Duša je sada položila veru u RečTvog Obećanja, i to primila u sebe, i s tim dolazi Tebi. Iako jesamo čudno Dete koje je bilo neposlušno prema Tebi, ipak sadaona želi da bude poslušna; i sada je opremila sebe Željom zaonu Reč koja je postala Čovek, koja je bila Telo i Krv, i koja jeraskinula Greh i Smrt u mom Ljudskom. Koja je promenilaGnev Božiji u Ljubav prema Duši, koja je lišila Smrt njene Moći,i Pakao njegove Pobede nad Dušom i Telom; i koja je otvorilaVrata moje Duše prema jasnom Liku Tvoje Snage i Moći.O veliki i najsvetiji Bože, uneo sam Glad i Želju moje Duše u tunajsvetiju Reč, i sad dolazim pred Tebe, i u svojoj Gladi Tepozivam, Tebe živući Izvore, kroz Tvoju Reč koja je postalaTelo i Krv. Tvoju Reč, pošto je načinila Život u našem Telu,primio sam čvrsto u Želju moje Duše kao svoj sopstveni Život; iprodirem u Tebe sa Željom moje Duše kroz Reč u Hristovomtelu; kroz Njegovo sveto Začeće u Devici Mariji, Njegovouobličenje, Njegovo sveto rođenje, Njegovo Krštenje u Jordanu,Njegovo Iskušenje u Divljini, gde je nadvladao ĐavolovoKraljevstvo i ovaj Svet u Ljudskom. Kroz sva Njegova Čuda,koja je počinio na Zemlji; kroz Njegovo Poniženje i Sramoćenje,Njegove Muke i nevinu Smrt, isticanje Njegove Krvi, u kojoj seBožiji Gnev u Duši i Telu utopio. Kroz Njegov Počinak u Grobu,kada je probudio našeg Oca Adama iz njegovog Sna, koji jezaspao smrtnim Snom za Nebesko Kraljevstvo. Kroz NjegovuLjubav, koja se probila kroz Gnev i uništila Pakao u Duši. KrozNjegovo Uskrsnuće iz Mrtvih, Njegovo Uspenje, slanje SvetogDuha u našu Dušu i Duh, i kroz sva Njegova Obećanja; od kojihje jedno, da ćeš Ti, O Bože Oče, dati Svetoga Duha onima kojitraže, u Ime i kroz Reč koja je postala Čovek.O Ti Živote moga tela i moje Duše u Hristu mom Bratu,preklinjem Te u Želji moje Duše, i držim svim svojim Snagama,

19

mada su one slabe, da mi daš što si mi obećao, i daruješ memojim Spasiocem Isusom Hristom, Njegovim Telom kaoHranom, i Njegovom krvi kao pićem, za obnovu moje bednegladne Duše, da bi se podstakla i ojačala u Reči koja postadeČovek, pomoću koje bi na pravi način mogla čeznuti i bitigladna za Tobom.O Ti najdublja Ljubavi u najmilijem imenu ISUS, daj se Željimoje Duše. Jer zato si se pokretao, i zbog Tvoje velike Milinemanifestovao u Ljudskoj Prirodi, i pozvao nas sebi, nas kojismo Te gladni i žedni, i obećao nam da ćeš nas obnoviti. Sadaotvaram usne moje Duše ka Tebi, o Ti mila Istino, i madanisam dostojan da želim Tvoju Svetost, ipak Ti dolazim krozTvoju gorku Muku i Smrt; pošto si poškropio moju NečistoćuTvojom Krvlju, i očistio me u Tvom Ljudskom, i načiniootvorena Vrata za mene kroz Tvoju Smrt, ka Tvojoj milojLjubavi u Tvojoj Krvi. Kroz Tvojih pet svetih Rana, kroz koje siiskapao svoju Krv, unosim Želju moje Duše u Tvoju Ljubav.O Isuse Hriste, Sine Boga i Čoveka, molim Te primi Sebistečeno Nasledstvo, koje Ti je dao Tvoj Otac. Plačem u sebi,kako bih mogao ući kroz Tvoju svetu Krv i Smrt u Tebe. Otvorise prema meni, da bi Te Duh moje Duše mogao dosegnuti, iprimiti u sebe. Podrži moju Žeđ tvojom Žeđi; unesi Svoju Žeđza nas Ljude, koju si imao na Krstu, u moju Žeđ, i daj mi TvojuKrv da pijem u mojoj Žeđi. Da bi Smrt u meni koja me držizarobljenim, mogla da bude udavljena u Krvi Tvoje Ljubavi, ida bi moj uništeni i ugušeni Lik, koji je za Nebesko Kraljevstvonestao u mom Ocu Adamu kroz Greh, mogao biti oživljenTvojom snažnom Krvlju, i moja duša njom ponovo odevenakao novim Telom koje boravi u Nebu. U Liku u kom Tvojasveta Snaga i Reč koja je postala Čovek borave, što je HramSvetoga Duha, koji boravi u nama prema Obećanju, kazanom:da ćemo doći tebi i nastaniti se u tebi.O Ti velika Ljubavi, Isuse Hriste, ne mogu da učinim ništa višedo da uronim svoju Čežnju u Tebe; Tvoja Reč koja je postalaČovek, Istina je; pošto si mi naredio da dođem, ja sad dolazim.Budi u meni prema Tvojoj Reči i Volji. Amin.

20

Upozorenje Čitaocu:VOLJENI Čitaoče, iz ljubavi prema tebi, neću ti tajiti ono očemu sam ovde ozbiljno izvešten. Ako i dalje voliš Sujetu Tela, iako nisi ozbiljan u nameri na Putu ka novom Rođenju iliPreobražaju, sa namerom da postaneš novi Čovek, onda gorenapisane Reči ne pominji; inače će se one pretvoriti u BožijuOsudu u tebi. Pošteno si upozoren: ne smeš zazivati svetaImena uzalud, ona pripadaju žednoj Duši. Ali ako je tvoja Dušaozbiljna, iskustvom ćeš saznati koje su to Reči.

Uputstvo na koji način Duša mora da upozna svoju Voljenu,kad ona zakuca u Središtu, ili Zatvori Unutrašnju Odaju

VOLJENA Dušo, ako budeš ozbiljna bez prekida, sigurno ćešdobiti Pomoć Poljupca uzvišene Sofije (ili Božanske Mudrosti) usveto Ime ISUSOVO; jer ona uvek stoji pred Vratima Duše,kucajući, i upozoravajući Grešnika na njegov rđav Put. I ako onjednom ovako zatraži njenu Ljubav, ona je spremna za njega iljubi ga Zracima njene mile Ljubavi, od čega se Srce Raduje. Aliona neće sada leći u Bračnu postelju sa Dušom, to jest ona nećesada u sebi probuditi ugašeni nebeski Lik, koji je izgubio Adamu Raju. Ne, to može biti Opasno za Čoveka; jer ako su Adam iLucifer pali, pošto se pojavila kod njih, isto se lako može desitiČoveku, koji je još tako jako očaran Sujetom.Jemstvo tvog Obećanja mora biti jako i nepopustljivo. Pre nošto te ona kruniše, moraš biti iskušavan i isproban: Onaponovo povlači od tebe Zrake svoje Ljubavi, da vidi da li ćeš sepokazati vernim; takođe te pušta da stojiš kao da jenezainteresovana, i ne odaziva se onoliko koliko neko Tražinjenu Ljubav. Jer pre no što ćeš biti krunisan, mora ti se suditi,da bi mogao osetiti gorak ukus Napitka od Pomija, kojima si seispunio u svojim Odvratnostima. Prvo moraš doći pred VrataPakla, tamo izneti na videlo svoju Pobedu za nju u njenojLjubavi; to je Snaga kojom će te ona održati protiv Đavolovihštetnih uticaja.Hrist je bio iskušavan u Pustari; i ako ćeš da Ga primiš, morašproći kroz ceo Njegov Razvitak ili Putovanje, sve od Njegovogrođenja do Njegovog Uspenja. I mada nisi sposoban, niti se

21

traži da uradiš to što je On učinio, ipak moraš potpuno ući u tajProces, i kroz to zauvek umreti za Iskvarenost Duše. Jer seDevica Sofija ne venčava sa Dušom, osim u tom Svojstvu kojeizvire u Duši kroz Hristovu Smrt, kao novozasađena Biljkaustoličena u Nebu. Zemaljsko Telo je ne može obuhvatiti uovom Životu, jer prvo mora umreti za iskvarenu Sujetu; alinebeski Lik koji je nestao kod Adama, naime, bezgrešno ZačećeŽene, u kom Bog postaje Čovek, i u koje je uneo svoje živoSeme, nebesku Supstancijalnost, sposobno je za DragoceniBiser, kao u slučaju Marije, na Kraju Ispunjenja Zaveta.Stoga pazi šta radiš. Ako si dao Obećanje, održi ga, i ona će tekrunisati brže nego što bi ti bio krunisan. Ali moraš biti sigurankada ti Kušač dođe sa Zadovoljstvima, Lepotom, i SlavomSveta, da će tvoj Um to odbaciti, i reći: moram biti Sluga a neGospodar u Hristovom Vinogradu; ja sam samo Sluga Božiji usvemu i nad svime što imam, i moram činiti sa tim Kako me jeNjegova Reč učila; moje Srce mora sedeti dole sa prostim iniskim, u Prašini, i uvek biti ponizno. U kom god da si Stanju iUslovima, Poniznost mora biti u Prvom planu, ili se nećešVenčati sa uzvišenom Devicom. Slobodna Volja tvoje Duše morapodneti Glavni udarac kao Junak; jer ako Đavo ne može dapobedi Dušu sa Sujetom, niti je uloviti sa tim Mamcem, ononda dolazi sa njenom Nedostojnošću i Spiskom njenih Grehova.I tu se moraš tvrdo boriti, a Hristove Vrline se moraju stavitiNapred, inače stvorenje ne može da nadvlada Đavola. Jer u tomSukobu on navaljuje tako strašno protiv mnogih sirotihGrešnika, da telesni Razum misli da je poremećen, ili opsednutzlim Duhom. Đavo se kod nekih tako strašno brani, posebnoako je imao jako Utvrđenje podrivanja u njima, tako da morabiti junački napadnut pre no što napusti Zamak. U ovakvojBorbi, Nebo i Pakao se bore jedno protiv drugog.I ako Duša ostane verna, i izvojuje Pobedu nad Đavolom u svimnjegovim Napadima, prezrevši sve privremene Stvari radiLjubavi svoje uzvišene Sofije, onda će dragoceni Venac bitipostavljen na nju kao Simbol ili Znak Pobede.

22

Ovde Devica (koja se pokazuje u dragom imenu ISUSA HRISTA,Koji je zgazio Zmiju, Božijeg Pomazanika) dolazi Duši, i ljubi jesvojom najslađom Ljubavlju najunutarnjije u Suštini, i utiskujesvoju Ljubav u njenu Želju u Znak Pobede. I ovde Adam u svomnebeskom Delu ponovo ustaje iz Mrtvih u Hristu. O tome nemogu da pišem; jer nema Olovke na ovom Svetu koja to možeda izrazi: To je Venčanje Jagnjeta gde se uzvišeni dragoceniBiser vidi u zaista velikoj Pobedi; mada je u početku mali kaoSeme Gorušice, kako je rekao Hrist.Sad kada je Venčanje obavljeno, Duša mora da preuzme briguda to dragoceno Biserno Drvo, ili Drvo Vere, niče i raste, kao štoje obećala Devici; jer će ubrzo doći Đavo sa svojom besnomOlujom, bezbožnim ljudima, koji će se podsmevati, prezirati, iurlikati niz taj Put do Ludila; i tada čovek mora ući u HristovProces, stati pod Njegov Krst. Ovde će se pokazati, na delu i uIstini, kakav je on Hrišćanin. Jer mora podneti da budeproglašen Budalom i bezbožnim Pokvarenjakom; i ne samo to,njegovi najveći Prijatelji, kod kojih je bio omiljen, ili koji su mulaskali u Telesnim Požudama, sada će mu biti Neprijatelji, imada neće znati zašto, mrzeće ga. Tako Hrist krije svojuNevestu potpuno pod Krstom, da ne bi bila znana na ovomSvetu: Đavo se takođe bori da ova deca budu skrivena od Sveta,u strahu da slučajno mnogo takvih Grančica ne počne da rasteu Bašti koju on smatra svojom.Ovo sam napisao za Informaciju Hrišćanski nastrojenomČitaocu, da bi mogao da zna šta da čini, ako ga zadesi isto.

Vrlo ozbiljna Molitva pri IskušenjuProtiv Božijeg Gneva u Savesti; i takođe protiv Krvi i Mesa,

kada Iskušenje dođe Duši, i bori se sa njomNADUBLJA Ljubavi Božija u Hristu Isusu, ne napuštaj me u ovojNevolji. Priznajem da sam kriv za Grehe koji se sada pojavljujuu mom Umu i Savesti; i ako me napustiš moraću dapropadnem. Ali zar mi nisi obećao u svojoj Reči, kazujući: Akobi neka majka i mogla da zaboravi svoje Dete, što je teškomoguće, ipak Ti mene nećeš zaboraviti? Postavio si me kao

23

Beleg na Tvojim Rukama, koje su probodene oštrim Ekserima,i na Tvom probodenom boku kroz koji se izlivala Krv i Voda. Jasam siroti Bednik! Uhvaćen sam u Tvoj Gnev, i nisam kadaručiniti ništa pred Tobom; uranjam u Tvoje Rane i Smrt.O Velika Milosti Božija, preklinjem Te, izbavi me iz Sataninihlanaca. Nemam Utočište ni u jednoj Stvari, već samo u TvojimSvetim Ranama i Smrti! U Tebe uranjam u Mukama mojeSavesti; čini sa mnom što Ti je volja. U Tebi ću sada živeti iliumreti, kako se Tebi svidi; pusti me samo da umrem inestanem u Tvojoj Smrti; učini da me sahraniš u Tvojoj Smrti,da me Muke Paklene ne dodirnu. Kako da se opravdam predTobom, koji znaš moje Srce i Uzde, i postavio si moje Grehepred moje Oči? Kriv sam za njih, i predajem se Tvom Sudu;izvrši svoj Sud na meni, kroz Smrt moga Izbavitelja IsusaHrista.Letim ka Tebi, Pravedni Sudijo, kroz Muku mog izbaviteljaIsusa Hrista, kada se oznojio krvavim Znojem na BrduMaslinovom radi mene, i bio kažnjen od Pontija Pilata i bičevankamdžijom radi mene, i patio noseći Krunu od Trnja koja jebila utisnuta na Njegovu Glavu, tako da mu je tekla Krv.O pravedni Bože, nisi li postavio Njega Namesto mene? On jebio nevin, a Ja, zbog koga je On patio, bio sam kriv i zbog togaću očajavati pod Tvojim Gnevom. O upij Tvoj Gnev u meni krozNjegovu Muku, Patnju i Smrt; Predajem se potpuno u NjegovuMuku, Patnju i Smrt; stajaću mirno u Njegovoj Muci i Patnjipred Tobom; čini sa mnom kako Ti volja, samo mi ne dozvolida se odvojim od Njegove Muke. Podario si mi Njegovu Muku, iutopio svoj Gnev u Njemu: i mada to nisam prihvatio, već seodvojio od Njega i postao neveran, ipak si mi dao to dragocenoJemstvo u mom Telu i Krvi. Jer je On stavio moje Telo i Dušu nasvoje nebesko Telo i Krv, i zadovoljio Gnev mog tela i DušeSobom, Svojom nebeskom Krvlju. Stoga primi me sada krozNjegovo Udovoljenje, i stavi Njegovu Muku, Patnju i Smrt u TvojGnev, koji je zapaljen u meni, i promeni Tvoju Osudu u meni uKrv Njegove Ljubavi.

24

O velika Ljubavi! U Krvi i Smrti Isusa Hrista, preklinjem Te,razori jako Utvrđenje podrivanja koje je Đavo napravio iizgradio u meni, u kom mi se opire na Putu tvoje Milosti. Isterajga iz mene, da me ne bi savladao; jer ništa živo ne možepodneti Tvoj Pogled, ako skloniš svoju Ruku sa njega.O dođi, Ti Krčitelju, Gnevu Božiji, uništi njegovu Snagu, ipomozi mojoj bednoj Duši da se bori i nadvlada. O daj miPobedu, i održi me u Tebi; razbij u Komadiće njegovo Sedište umojoj Sujeti, koja je zapaljena u mojoj Duši i Telu. O umrtviŽelju moje Sujete u Telu i Krvi, koju je Đavo sada zapalionjegovom lažnom Žudnjom, sa paklenom Mukom i Očajanjem.O ugasi je Tvojom Vodom Večnog Života, i iznesi moju Mukukroz Tvoju Smrt; potpuno uranjam u Tebe; i mada bi Duša iTelo trebali ovoga časa da malakšu i propadnu u Tvom Gnevu,ipak Ti neću dozvoliti da odeš. Mada moje Srce kaže do kraja:Ne, Ne, ipak Žudnja moje Duše će se čvrsto držati Tvoje Istine,koju neće ni Smrt ni Đavo uzeti od mene; jer Krv Isusa Hrista,Sina Božijeg, čisti nas od svih naših Grehova. Toga se držim, ipuštam Gnev Božiji da čini šta hoće sa mojim Grehom, i puštamĐavola da urliče po mojoj Duši u njegovom Utvrđenjupodrivanja koje je napravio, koliko god želi: Ni Đavo, ni Smrt,ni Pakao me neće izvući iz Rana mog Spasitelja. Na kraju se timoraš zbuniti u meni, ti zlonamerni Đavole, i tvoje Utvrđenjepodrivanja će biti napušteno, jer ću ga prevući u Ljubav IsusaHrista, i onda ja boraviti u Njemu ako ti nisi u stanju. Amin.

Jedna informacija pri IskušenjuVOLJENI Čitaoče, ovo nije zabavna Stvar. Onaj ko tako smatra,još to nije probao, niti je prošao Suđenje; već je njegova Savestjoš uspavana; i mada će to biti odloženo za njegove docnijeDane, što je veoma opasno, ipak on mora proći kroz taj Sud iliVatrenu probu. Sretan je onaj ko to prođe u doba svojeMladosti, pre nego što Đavo učini svoje Utvrđenje podrivanjajakim; on se potom može posvedočiti kao Radnik u nebeskomVinogradu, i sejati svoje Seme u Hristovoj Bašti; gde će žnjetiPrinos u pravo Vreme. Ovaj Sud kod mnogih sirotih Duša dugotraje; po nekoliko Godina, ako ne stavi ozbiljno i rano Hristov

25

Štit, već ostane dok ga Suđenje ili Muka prvo ne dovedu doKajanja. Ali za onoga ko sam dođe, iz svoje ozbiljne Namere, inastoji da se odvoji od svojih loših Puteva, Iskušenje ili Probaneće biti tako teški, niti će trajati tako dugo. Ipak, mora sedržati valjano, dok se ne postigne Pobeda nad Đavolom; i bićesnažno pomognut, i sve će se svršiti najbolje po njega; tako daposle svega kada svane Dan u njegovoj Duši, pretvara ga uveliku Pohvalu i Slavu Boga, jer je njegov veliki Neprijatelj iProgonitelj nadvladan u Borbi.

KRATKE MOLITVE

Kada Uzvišena Sofija (ili Večna Mudrost) poljubi Dušu iponudi joj svoju Ljubav.

NAJMILOSRDNIJA i najdublja Božija Ljubavi u Isusu Hristu!Preklinjem te podari mi tvoj Biser, utisni ga u moju Dušu, iuzmi moju Dušu u tvoje Ruke.O Ti Mila Ljubavi! Priznajem pred Tobom da sam nečist.Odstrani moju Ukaljanost kroz Tvoju Smrt, i ponesi Glad i Žeđmoje Duše kroz Tvoju Smrt u Tvom Uskrsnuću, u TvojuPobedu! Baci sve moje lično dole na Zemlju u Tvojoj Smrti;zarobi ga, i ponesi moju Glad Tvojom Glađu.O najviša Ljubavi! Zar se nisi pojavila u meni? Ostani u meni iugradi me u Sebe. Drži me u Sebi, tako da ne bih bio u stanjuda se odvojim od tebe. Ispuni moju Glad Tvojom Ljubavlju;nahrani moju Dušu Tvojom nebeskom Supstancom; daj jojTvoju Krv da pije, i navodnjavaj je Tvojim Izvorom.O Velika Ljubavi! Probudi moj isčezli Lik u meni, koji je, kaoCarstvo Nebesko nestao u mom Ocu Adamu. Pomoću te Reči,koja je probudila isti Lik u Marijinom Bezgrešnom Začeću, oživiga, preklinjem Te.O Ti Živote i Snago Božanska, koji si nam obećao, kazujući: Mićemo doći kod vas, i nastaniti se u vama. O mila Ljubavi!Stavljam svoju Čežnju u tu Reč Tvoga Obećanja. Takođe siobećao, da će Tvoj Otac dati Svetog Duha onima koji ga traže;stoga sada unosim Čežnju svoje Duše u to Tvoje Obećanje, i

26

primam Tvoju Reč u svoju Glad. Povećaj u meni Glad zaTobom. Ojačaj me, O mila Ljubavi, Tvojom Snagom; Podstaknime u Tebi, da bi moj Duh mogao okusiti Tvoju Slatkoću. Overuj Tvojom Snagom u meni, jer bez Tebe Ja ne mogu ništa dačinim.O mila Ljubavi! Preklinjem Te kroz tu Ljubav kojom sinadvladao Gnev Božiji, i promenio ga u Ljubav i BožanskuRadost; Molim Ti se, promeni takođe Gnev u mojoj Duši istomtom velikom Ljubavlju, da bih Ti se mogao pokoriti, i da bi Temoja duša onda mogla zauvek voleti. O, promeni moju Volju uTvoju Volju; unesi Tvoju Pokornost u moju Nepokornost, dabih Ti mogao postati pokoran.O velika Ljubavi, Isuse Hriste, ponizno hrlim ka tebi; unesiGlad moje Duše u Tvoje Rane, iz kojih si iskapao svoju SvetuKrv i Ljubavlju ugasio Gnev. Unosim svoju Glad u tvojprobodeni Bok, odakle je istekla Voda i Krv, i sav se bacam unju; budi moj i oživi me Tvojim Životom, i ne dozvoli mi da seodvojim od Tebe.O moja Plemenita Lozo, preklinjem Te daj Sok meni, TvojojGrančici; da bih mogao pupeti i rasti u Tvojoj Snazi i Soku, uTvojoj Suštini; Tvojom Snagom začni u meni istinsku Snagu.O mila Ljubavi, nisi li Ti moje Svetlo? Prosvetli moju sirotuDušu u njenoj zatvorenoj Tamnici u Telu i Krvi. Izvedi je napravi Put. Uništi volju Đavola, i ponesi moje Telo kroz ceo Tokovoga Sveta, kroz Dvoranu Smrti u Tvoju Smrt i Pokoj; da biposlednjeg dana moglo ustati u Tebi iz Mrtvih, i živeti u Tebizauvek. O, uči me šta moram da činim U Tebi; preklinjem Te, Tibudi moje htenje, saznavanje i delanje; i ne daj mi da idemnigde bez Tebe. Potpuno se predajem Tebi. Amin.

27

MolitvaDa bi se bilo u Božanskoj Delatnosti, Zaštiti i Vlasti; takođe

pokazuje kako Um treba da dela sa i u Bogu, u Hristu,Drvetu Života.

O Ti živući Izvore, u Tebi uzdižem Čežnju moje Duše, i plačemsa svojom Željom da uđem kroz Život mog Spasioca IsusaHrista u Tebe.O Ti Živote i Snago Božija, probudi se u Gladi moje Duše saTvojom Željom i Ljubavlju, kroz Žeđ kojom je Isus Hrist žeđaona Krstu za nas Ljude, i ponesi moju slabu Snagu tvojommoćnom Rukom u Tvoj Duh, budi Ti Delatno i Volja u meni saTvojom sopstvenom Snagom. Rascvetaj Snagu Isusa Hrista umeni, da bih mogao pridoneti Tvojoj slavi, pravom Plodu TvogCarstva. O, nikad više ne dozvoli mom Srcu i Želji da se odvojeod Tebe.Ali ja plivam u Sujeti u ovoj Dolini Bede, u ovom spoljašnjemzemaljskom Telu i Krvi, i moja Duša i plemeniti Lik, koji su Tebinalik, opkoljeni su Neprijateljima sa svih Strana - žudnjomkoju Đavo ima protiv mene, Sujetnom Željom u Telu i Krvi,takođe i svim Suprotstavljanjem grešnih Ljudi koji ne znajuTvoje Ime. I plivam u svom spoljašnjem Životu u Vlasti Zvezda iElemenata, gde me svuda čekaju Neprijatelji, iznutra i spolja,zajedno sa Smrću, Rušiocem ovog ispraznog Života. Stogaletim ka Tebi, O sveta Snago Božija, videći da si semanifestovao Tvojom Milošću punom ljubavi u našemLjudskom rodu, kroz Tvoje Sveto Ime ISUS, i takođe si ga daoda nam bude Pratilac i Vodič. Preklinjem te, dozvoli Anđelimakoji mu služe da brinu o ovoj mojoj Duši, i ulogore se kod nas, ibrane nas od ognjenih Strelica Želje onog Grešnog, kojeodapinje na nas svakodnevno po Prokletstvu Gneva Božijegkoji je probuđen u našem zemaljskom Telu. Zadrži TvojomBožanskom Snagom štetni uticaj Zvezda u njihovimOpozicijama, gde zli Neprijatelj Čovečanstva učestvuje sasvojom Željom i Maštom, u nameri da nas zatruje u Duši i Telu,i da nas uvede u pogrešne i zle Želje, takođe kao i u Slabost iBedu. Odagnaj ove loše Uticaje od naših Duša i Duha Tvojom

28

Svetom Snagom Isusom, da nas ne mogu dodirnuti, i neka Tvojsveti Anđeo stoji kraj nas da odagna njihove štetne Efekte odnaših Tela.O velika Ljubavi i mila Snago ISUSE, Ti Izvore božanske Miline,koja ističe iz velikog Večnog Imena JEHOVE, plačem sa Željommoje Duše da dođem k Tebi. Moja Duša plače da dođe u onajDuh, iz Koga je udahnuta u Telo, i koji ju je oblikovao NalikBogu. Ona želi u svojoj Žeđi da dobije slatki Izvor koji ističe izJEHOVE u nju, da obnovi Božiji Dah Vatre, koji sama jeste, takoda se mila Ljubav ISUSOVA može uzdizati u njenom DahuVatre, kroz Izvor ISUSA koji ističe iz JEHOVE, da bi se SvetiHRIST mogao manifestovati, i postati Čovek u mom Liku koji jenestao iz nebeskog duhovnog Tela, i da moja bedna Duša* možeda primi svoju voljenu Nevestu ponovo u svoje Naručje, sakojom se može večno radovati.O EMANUILO! Ti Odajo Venčanja, Boga i Čoveka, dajem se uRuke Tvoje Želje prema nama, u nama; Ti si onaj za kim žudim.O, ukloni Gnev Tvoga Oca Tvojom Ljubavlju u meni, imanifestuj Tvoju Snagu u mojoj Slabosti, da bih mogao danadvladam i ukrotim Zlo Tela i Krvi, i služim Tebi u Svetosti iIspravnosti.O, Ti veliko i najsvetije Ime i Božije Veličanstvo, JEHOVA, koji sise pokrenuo sa Tvojom najmilijom Snagom ISUSOM, uPodručju zavetovanog Obećanja našem Ocu Adamu, uBezgrešnom Začeću, u Devici Mariji, u našem nestalomnebeskom Ljudskom, i doneo živuću Esencijalnost Tvoje SveteSnage u Čednoj Mudrosti Božijoj u naše Čovečanstvo, koje je zaTebe kao ugašeno; i dao nam ga, da bude naš Život, Obnovljenjei Pobeda, preklinjem te svom svojom Snagom, začni nov svetiŽivot u meni, Tvojom milom Snagom ISUSOM, da bih mogaobiti u Tebi i Ti u meni, tako da bi se Tvoje kraljevstvo moglomanifestovati u meni, a u Nebu mogli biti Volja i Obraćanjemoje Duše.

* U engleskom (i nemačkom) jeziku, duša je muškog roda, i u ovomtekstu se tako i tretira (kao muški princip u duhovnom venčanju sabožanskom mudrošću, Sofijom) – prim.prev.

29

O veliki i nedokučivi Bože, Ti koji ispunjavaš sve Stvari, budi Timoje Nebo u kome može obitavati moje novo Rođenje HRISTAISUSA. Dozvoli da moj Duh bude žičani Instrument, Harmonija,Zvuk i Radost Tvog Svetog Duha. Zasviraj po Žicama u meni naTvom obnovljenom Liku, i pronesi moju Harmoniju kroz TvojeBožansko carstvo Radosti, u velikoj Ljubavi Božijoj, u ČudimaTvoje Slave i Veličanstvenosti, u Zajednici Svete AnđeoskeHarmonije. Sagradi Sveti Grad Sion u meni, u kome kao DecaHristova svi mi zajedno živimo u jednom Gradu, koji je Hrist unama. U Tebe potpuno uranjam, čini sa mnom kako Ti drago.Amin.

MolitvaDa je koristi Duša u Nevolji pod Krstom Hristovim, kada je

napadnuta od njenih spoljašnih Neprijatelja, koji jeprogone i mrze jer je u Duhu Hristovom, spletkare i

zameraju joj da je Zlotvor.BEDNI ČOVEK, to sam Ja! Hodam pun Muke i Nevolje u tokumog Povratka u rodnu Zemlju, odakle sam odlutao u Adamu, ivraćam se ponovo kroz Korov i Trnje ovog neprijatnog Sveta. OBože moj Oče, Trnovito žbunje me bode sa svih Strana, nanosemi bol i preziru me moji Neprijatelji. Rugaju se mojoj Duši, igrde me kao nekog Zlotvora, koji im je neveran; rugaju se štoidem ka Tebi, i smatraju to glupošću. Oni misle da sam glup, jeridem ovim pravim i trnovitim Putem, a ne idem sa njimanjihovim licemernim širokim Putem.O Gospode ISUSE HRISTE, hrlim ka Tebi pod Krstom, O dragiEmanuilo primi me, i ponesi u Tebe Stazom Tvoga Hodočašća,kojim si hodao na ovom Svetu, naime kroz Tvoje Rođenje,Oskudicu, Poniženje, i Porugu; takođe kroz Tvoje Muke,Stradanje, i Smrt. Učini me sličnim Tvom Primeru; pošalji Tvogdobrog Anđela da bude uz mene, da mi pokaže Put krozužasnu trnovitu Divljinu ovoga Sveta. Pomaži mi u mojoj Bedi;uteši me tom Utehom kojom je anđeo utešio tebe u Vrtu, kadasi se molio Tvome Ocu, i oznojio velikim Kapima Krvi. Podržime u mojoj Muci i Proganjanju, pod Prekorima Đavola, i svih

30

grešnih Ljudi, koji tebe ne znaju, i odbijaju da idu TvojimPutem. O velika Ljubavi Božija, oni ne znaju Tvoj Put, i ovo čineu slepilu, usled Obmane Đavola. Sažali se na njih, i izvedi iznjihove Tame u Tvoje Svetlo, da bi mogli da uče da spoznajusebe, i kako leže Zarobljeni u Gadosti i Kaljuzi Đavolovoj, umračnoj Tamnici čvrsto okovani sa tri Lanca. O Veliki Bože,imaj Milosti prema Adamu i njegovoj Deci, i spasi ih u Hristu,novom Adamu.Hrlim ka Tebi, O Hriste, Bože i Čoveče, u ovom Hodočašću iPutovanju na kom moram proći kroz ovu mračnu Dolinu,preziran i mučen sa svih Strana, i smatran za bezbožnog,grešnog Čoveka. O Gospode, to je Tvoja Presuda meni, kako bimoji Gresi i urođena Iskvarenost mogli biti osuđeni u ovomzemaljskom Hodočašću pred Tobom; a Ja, kao Proklet, dabudem jedna otvorena Predstava u kojoj se Tvoj Gnev možezasititi, kako bi time mogao otkloniti večnu Pokudu od mene.To je Govor Tvoje Ljubavi, kojom me nosiš kroz Poniženje,Muku, Patnju, i Smrt mog spasioca Isusa Hrista, da bih takomogao umreti za Sujetu i ponići u Njegovom Duhu sa novimŽivotom, kroz Njegovo Poniženje, Pogrdu, i Smrt.Preklinjem te, O Hriste, Ti strpljivo Jagnje Božije, nagradi mojuIstrajnost na ovom Putu Krsta, kroz svu Tvoju Patnju iPoniženje, Tvoju Smrt i Muku, Tvoje Ismevanje i Preziranje naKrstu, gde si Ti bio prezren Umesto mene; i dovedi me ondakao istrajno Jagnje Tebi, u Tvojoj Pobedi. Daj mi da živim saTobom u Tebi; i preobrati moje Progonitelje, koji (ne znajućito) ponižavajući me žrtvuju moju Sujetu i urođene GreheTvojem Gnevu. Oni ne znaju šta čine; oni misle da mePovređuju, ali čine mi Dobro! Oni čine za mene ono što bih Jatrebao činiti sam pred Tobom; jer bih trebao svakodnevnootkrivati i priznavati moju Sramotu i Grešnost pred Tobom; istoga padam dole u Smrt Tvog voljenog Sina, da bi mojaSramota mogla umreti u Njegovoj Smrti; ali pošto sam Japreviše nemaran, klonuo, slab, i mlitav, stoga koristiš te mojeNeprijatelje u Tvom Gnevu da otvoriš i otkriješ moju Grešnostpred Tobom, koju Tvoj Gnev uzima, i utapa u Smrti mogSpasioca.

31

O milostivi Bože, moje sujetno Telo ne može da zna koliko si midobra namerio, kada si mi nametnuo Neprijatelje da odnesumoju Grešnost od mene, i žrtvuju je pred Tobom. Mojovozemaljski Um pretpostavlja da mi nanosiš bol zbog mojihGrehova, i krajnje sam zbunjen zbog toga; ali Tvoj Duh, u momunutrašnjem novorođenom Čoveku, govori mi da je to iz TvojeLjubavi prema meni, i da mi Ti time nameravaš dobro. Kada minamećeš Neprijatelje da me progone, najbolje je za mene daoni urade taj Posao Umesto mene, i razotkriju moje Grehe predTobom u Tvom Gnevu, da bi Tvoj Gnev mogao progutati Krivicukoja je u mojim Gresima, tako da me oni ne bi mogli slediti umoju rodnu Zemlju; jer moji neprijatelji su još uvek jaki i moćniu Tvom Gnevu, i stoga to mogu bolje da učine nego Ja koji sammlitav i ionako slabašan, Sujetne Volje. Ti to sasvim dobro znaš,o Ti pravedni Bože.Preklinjem te stoga, O pravedni Bože, pošto ih koristiš kaomoje Prijatelje, koji me tako dobro Služe, mada mojovozemaljski Razum ne zna to, da učiniš da i Oni takođerazumeju i slede moje Usmerenje, i pošalješ im takve Prijateljezauzvrat; ali prvo ih uvedi u Svetlo, da bi mogli znati Tebe, i dabi Tebi bili Zahvalni.O milostivi Bože u Isusu Hristu, preklinjem te u Tvojoj dubokojLjubavi prema nama sirotim Ljudima, koju si manifestovao umeni u skrivenom Čoveku, pozovi nas sve u Tebi, ka Tebi. O,pokreni se u nama bar još jednom u ovoj poslednjoj Nevolji;Tvoj Gnev je upaljen u nama, odupri mu se, da nam ne bipotpuno progutao i Dušu i Telo.O Ti Svitanju - Izvoru Božiji, bukni u svoj Punoći! Zar se nisi većuzdigao? Prikaži u nama Tvoj sveti Grad Sion, Tvoj svetiJerusalim.O veliki Bože! Vidim te u Dubini Tvoje Moći i Snage. Probudime potpuno u Tebi, da bih mogao biti oživljen u Tebi. SrušiDrvo Tvog Gneva u nama, i pusti da u nama izvire i buja TvojaLjubav.O Gospode, ležim ničice pred Tvojim Pogledom, i preklinjemTe da nas ne koriš u Svom Gnevu. Nismo li mi Tvoje Vlasništvo

32

koje si stekao? Oprosti nam svima naše Grehe, i izbavi nas izZla Tvog Gneva, i od Zlobe i Zavisti Đavolove; i uvedi nas podTvojim Krstom sa Strpljenjem ponovo u Raj. Amin.

Sada sledi Molitva ili Dijalog između sirote Duše i uzvišeneDevice Sofije, na Čovekovoj unutrašnjoj zemlji, tj. izmeđuDuha Hristovog u Novom Rođenju, koje je iz NjegovogLjudskog u nama, i Duše; koji pokazuje kako je velikaRadost u Nebu za Novog preobraženog Čoveka; i kako sapuno ljubavi i milosti uzvišena Sofija predstavlja sebenjenom Mladoženji Duši, kad uđe u Pokajanje; i kako seDuša odnosi prema njoj, kada se ona pojavi.

Vrata Rajskog RužičnjakaOvo ne razume niko do Deca Hristova, koja su to Iskusila

KADA Hrist, Ugaoni kamen, pokrene sebe u uništenom LikuČovekovom, u njegovom iskrenom Preobraženju i Pokajanju,onda se Devica Sofija pojavljuje u Pokretanju Duha Hristovog uuništenom Liku, u njenoj Devičanskoj Spremi pred Dušom; našta je Duša tako zapanjena i postiđena zbog svoje Nečistoće, dase svi njeni Gresi u njoj odmah probude, i ona drhti pred Njom,jer se tada odvija Suđenje zbog Grehova Duše, tako da se onačak povlači u svojoj Nedostojnosti, postiđena u Prisustvu svojedivne Ljubavi, i ulazi u sebe, osećajući i spoznajući da je krajnjenedostojna da primi takav Dragulj. Ovo razumeju oni koji sunašeg Roda, i koji su okusili od tog Nebeskog Dara, i niko više.Ali se uzvišena Sofija približava kroz Suštinu Duše, i ljubi je naprijateljski Način, i boji tinkturom njenu tamnu Vatru saNjenim Zracima Ljubavi, i sija kroz nju svojim svetlim isnažnim Uticajem. Prožeta jakim Osećajem i Osećanjem, Dušaposkoči u svom Telu od velike Radosti, i u Snazi oveDevičanske Ljubavi veseli se, i hvali velikog Boga za Njegovblagosloveni Milostivi Dar.Ovde ću dati kratak Opis kako je to kada Nevesta ovako zagrliMladoženju, radi Čitaočevog Razmatranja, koji verovatno još

33

nije bio u toj Svadbenoj-Odaji. Može biti poželi da nas sledi, i dastupi u Unutrašnji Hor, gde Duša uzima za Ruku i pleše saSofijom, tj. Božanskom Mudrošću.

IKada se gorepomenuto odigra, Duša se raduje u svom telu i

kaže,VELIČANJE, Zahvalnost, Snaga, Čast, i Slava, neka je Tebi, Oveliki Bože, u Tvojoj Moći i Milini, jer si me izbavio od Mučenjažestokog Mučitelja. O, Ti divna Ljubavi! Moje Srce te grli; gde sibila tako dugo? Mislio sam da sam u Paklu u Gnevu Božijem. Omila Ljubavi! Budi sa mnom, preklinjem te, i budi moja Radosti Uteha. Vodi me pravim Putem. Predajem se Tvojoj Ljubavi.Pred tobom sam taman, prosvetli me. O uzvišena Ljubavi, dajmi Tvoj dragi Biser; stavi ga, molim te, u mene.O veliki Bože u Isusu Hristu, hvalim i veličam Tebe sada uTvojoj Istini, u Tvojoj velikoj Moći i Slavi, jer si mi oprostiomoje Grehe, i ispunio me Tvojom Snagom. Kličem od Radostipred Tobom u mom novom Životu, i uznosim te u Tvom SvoduNebeskom, koji niko ne može otvoriti do Tvoj Duh u TvojojMilosti. Moje kosti se raduju Tvojom Snagom, i moje Srce jeočarano Tvojom Ljubavlju. Zahvalnost neka je Tebi zauvek, jersi me izbavio iz Pakla, i preokrenuo u meni Smrt u Život. O milaLjubavi! Ne dozvoli da se ponovo odvojim od Tebe. Daj miTvoju Bisernu Ogrlicu, i prebivaj u meni. O budi moje sopstvenoPravo Vlasništvo, da bih se mogao radovati u Tebi zauvek.

Na to, Devica Sofija kaže Duši,MOJ plemeniti Mladoženjo, moja Snago i Moći, hiljadu puta sidobrodošao. Zašto si zaboravio na mene tako dugo, da sambila nagnana u velikoj Žalosti da stojim ispred Vrata i kucam?Nisam li te uvek prizivala i molila? Ali ti si mi uskratio svojuPodršku, i tvoje Uši su odbacile moje Molbe. Nisi mogao videtimoje Svetlo, jer si hodao Dolinom Tame. Bila sam veoma blizutebe, i molila te neprestano, ali tvoja Grešnost te držalaZarobljenim u Smrti, tako da nisi znao za mene. Došla sam ti u

34

velikoj Poniznosti, i zvala te, ali ti si bio bogat Moći GnevaBožijeg, i nisi mario za moju Poniznost i Skromnost. Uzeo siĐavola da bude tvoj Ljubljeni, koji te stoga uprljao, i sagradiosvoje Utvrđenje podrivanja u tebi, potpuno te odvratio od mojeLjubavi i Vere u njegovom licemernom Kraljevstvu Obmana; gdesi ti počinio mnogo Greha i Zla, i odvratio svoju Volju od mojeLjubavi. Polomio si Venčani Prsten, i dao tvoju Ljubav iNaklonost Strancu, i pričinio patnju meni, tvojoj Zaručnici, kojuti je Bog dao, da stojim sama u Ugašenoj Suštini, bez Moći tvojevatrene Snage. Ne mogu biti radosna bez tvoje vatrene Snage,jer ti si moj Suprug; moja sijajuća Jasnoća se pokazuje pomoćutebe. Ti možeš da prikažeš moja skrivena Čuda u svomvatrenom Životu, i dovedeš ih do Veličanstvenosti; a opet bezmene ti si samo mračna Kuća, u kojoj nema ničeg do Patnje,Bede, i strašnog Mučenja.O plemeniti Mladoženjo, ostani čvrsto u svojoj naklonostiprema Meni, i daj mi Zrake svoje Vatre. Unesi svoju Želju umene, i zapali me time, i onda ću Ja, iz moje Krotkosti, unetiZrake moje Ljubavi u tvoju vatrenu Suštinu, i biti sjedinjena satobom zauvek.O moj Mladoženjo, kako sam dobro sada kada sam Sjedinjenasa tobom! O poljubi me tvojom Željom u tvojoj Snazi i Moći, ionda ću ti pokazati svu moju Lepotu, i radovaću se i tešititvojom slatkom Ljubavlju i blistavom Jasnoćom u tvomvatrenom Životu. Svi sveti Anđeli raduju se sa nama što nasvide ponovo sjedinjenim. Moja draga Ljubavi, Ja te sada molimda ostaneš u mojoj Veri, i da više ne okrećeš svoje Lice odmene. Čini svoja Čuda u mojoj Ljubavi, jer sa tom Svrhom te jeBog i stvorio i uveo u Postojanje.

IIDuša opet govori uzvišenoj Sofiji, svojoj Ljubavi, da je u njoj

ponovo rođena,O moj plemeniti Biseru, i otvoreni Plamenu Svetlosti u momnespokojnom vatrenom Životu, kako si me promenila u tvojuRadost! O prelepa Ljubavi, prekinuo sam svoju Veru u tebe u

35

mom Ocu Adamu, i sa mojom vatrenom Snagom okrenuo seZadovoljstvu i Sujeti spoljašnjeg Sveta. Zaljubio sam se uStranca, i bio bih prinuđen da hodam Dolinom Tame u tojnastranoj Ljubavi, da nisi došla u kuću moje Bede, u svojojvelikoj Vernosti, svojim probijanjem i uništavanjem BožijegGneva, Pakla, i mračne Smrti, i ponovo uspostavila tvojuKrotkost i Ljubav u mom vatrenom Životu.O mila Ljubavi! Unela si sa sobom Vodu Večnog Života izBožijeg Izvora u mene, i osvežila me u mojoj velikoj Žeđi.Gledam u tebi Milost Božiju, koja je pre bila skrivena od menezbog moje nastrane Ljubavi. U tebi mogu da se radujem; Ti sipromenila moju Vatrenu Muku u moju veliku Radost. O ljupkaLjubavi, daj mi tvoj Biser, da bih mogao da nastavim ovuRadost zauvek.

Na to onda uzvišena Sofija odgovara Duši, i kaže:MOJA draga Ljubavi i verno Blago, jako si me obradovao svojimPočetkom. Zaista sam se do tebe probila kroz duboka VrataBožija, kroz Božiji Gnev, kroz Pakao i Smrt, u kuću tvoje Bede, iblagonaklono ti darovala svoju Ljubav, i izbavila te iz Lanaca iOkova kojima si bio čvrsto okovan. Održala sam svoju veru utebe, mada ti nisi održao tvoju u mene; ali ti mi sada tražišjednu krajnje veliku Stvar koju ne mogu spremno da poverimu tvoje Ruke. Imaćeš moj Biser kao svoje sopstveno vlasništvo.Seti se, molim te, O moj voljeni Mladoženjo, da si ga nepažljivoizgubio pre u Adamu; i još uvek stojiš u velikoj Opasnosti, ihodaš opasnim Carstvima; jer u svojoj izvornoj vatri ti hodaštom Zemljom u kojoj Bog sebe naziva jako ljubomornimBogom, i žarkom Vatrom. To drugo carstvo kojim hodaš jespoljašnji Svet, u kome boraviš u sujetnom iskvarenom Telu iKrvi, i gde te Svetovna Zadovoljstva i Napadi Đavola opsedajusvakoga Časa. Možda bi u svojoj velikoj Radosti uneo ponovozemaljsko u moju Lepotu, i time zatamneo moj Biser; ili bimogao postati ponosan, kao što se desilo Luciferu, kada jeimao Biser u svom posedu, i tako odvratio sebe od HarmonijeBožije, kao što je on učinio, i onda bih zauvek bila lišena mojeLjubavi.

36

Ne. Zadržaću moj Biser kod Sebe, i boraviti u Nebu u tebi, utvom uništenom, ali sada u meni, ponovo oživljenom, Ljudskom,i pričuvaću moj Biser za Raj, dok ti ne odložiš svoje Zemaljsko, ionda ću ti ga dati da ga poseduješ. Ali odmah ću ti predstavitimoj ljupki Lik, i mile Zrake Biserne, za vreme ovog ZemaljskogŽivota. Boraviću sa samim Biserom u unutrašnjem Horu, i bićutvoja verna voljena Nevesta. Ne mogu se venčati sa tvojimzemaljskim Telom, jer Ja sam nebeska Kraljica, i mojekraljevstvo nije od ovoga sveta. Ipak neću odbaciti tvojspoljašnji Život, već ga često krepiti Zracima moje Ljubavi; jertvoje spoljašnje Ljudsko treba ponovo da se vrati. Ali ne moguda primim u svoj zagrljaj Zver Sujete, niti ju je Bog načinio uAdamu sa Namerom da bude tako gruba i zemaljska. Ali uAdamu tvoja Želja, kroz Snagu svoje jake Požude, načinila ju jezverski Grubom, prema i sa svim Bitnostima probuđene Sujetezemaljskog Svojstva, gde Vruće i Hladno, Bol i Neprijateljstvo,Podela i Iskvarenost žive.Sada, moja draga Ljubavi i Mladoženjo, predaj se mojoj Volji;neću te napustiti u tvojoj Opasnosti u ovom zemaljskomŽivotu. Mada će Gnev Božiji pasti na tebe, tako da ćeš seuplašiti i obeshrabriti, ili misliti da sam te napustila, ipak ću bitisa tobom i sačuvati te, jer ti sam ne znaš šta je tvoja SlužbaBogu. Ti moraš u ovom Životu raditi i donositi Plodove. Ti siKoren ovog Bisernog Drveta; Grane moraju izrasti iz tebe, i sveto mora biti izneto s Mukom. Ali Ja dolazim zajedno sa tvojimGrančicama u njihovoj Životnoj snazi, i stvaram Plodove podtvojim Granama, a ti to ne znaš; jer Najviši je tako propisao, datreba da boravim sa i u tebi.Stoga se opremi Strpljenjem, i budi Obazriv sa TelesnimZadovoljstvima, prekini Volju i Želju za tim; zauzdaj to kaojogunastog Konja; i onda ću te često posećivati u tvojojvatrenoj Suštini, i davati ti moj Poljubac Ljubavi. DonećuOgrlicu iz Raja sa sobom, kao Dokaz moje Naklonosti, i stavitije na tebe, i radovaćeš joj se. Ali neću ti dati da Poseduješ mojBiser tokom ovog Života. Moraš da nastaviš sa Prepuštanjem, islušaš šta Gospod svira na svom Instrumentu u tvojojHarmoniji u tebi. Štaviše, moraš dati Zvuk i Suštinu tvojoj

37

Melodiji, iz moje Snage i Vrline, jer sada si Glasnik Njegove Reči,i moraš dalje izneti Njegovu Pohvalu i Slavu. Iz tog Razloga samse verila ponovo sa tobom, i položila moju pobedničku Ogrlicuna tebe; koju sam stekla u Borbi protiv Đavola i Smrti. AliBisernu Krunu kojom sam te krunisala, stavljam na stranu. Nemožeš je nositi dok ne postaneš čist u mojim Očima.

III

Duša dalje govori uzvišenoj SofijiO ti divna i mila Suprugo, šta da kažem pred tobom? Dozvolimi da ti se potpuno obavežem; Ja ne mogu da čuvam sebe. Akonećeš da mi daš tvoj Biser, predaću se tvojoj Volji; ali daj mitvoje Zrake Ljubavi, i vodi me bezbedno kroz moje Hodočašće.Probudi i iznesi što želiš u meni; od sada ću biti tvoj. Neću htetini želeti ništa za sebe, već to što ti hoćeš kroz mene. Prevariosam tvoju slatku Ljubav, i razbio tvoje Poverenje u mene, zbogčega sam pao u Gnev Božiji. Ali videći da si iz Ljubavi došlameni u Paklene Muke, i izbavila me iz Mučenja, i ponovo meprihvatila za svog Supružnika, sada ću slomiti svoju Volju raditvoje Ljubavi, i biću ti poslušan, i čekaću na tvoju Ljubav.Zadovoljan sam sada kad znam da si sa mnom u svim mojimNevoljama, i da me nećeš napustiti.O Mila Ljubavi, okrećem moj vatreni Lik prema tebi. O divnaKruno, uzmi me brzo u sebe, i iznesi me iz Nespokojstva. Bićutvoj zauvek, i nikad se više neću odvajati od tebe.

Uzvišena Sofija odgovara Duši utešno, i kažeMoj plemeniti Zaručniče, budi Miran. Zaručila sam se sa tobomu mojoj najvišoj Ljubavi, i obavezala ti se u svojoj Vernosti. Bićusa tobom i u tebi uvek do kraja Sveta. Doći ću ti i Nastaniti se utebi, u tvojoj unutrašnjoj Odaji. Pićeš iz mog Izvora; jer samsada tvoja, i ti si Moj; Neprijatelj nas neće razdvojiti. Ti Delaj utvom vatrenom Svojstvu, a ja ću položiti Zrake Ljubavi u tvojRad. I tako ćemo saditi i đubriti Vinograd Isusa Hrista. Ti pružiSuštinu Vatre, a ja ću pružiti Suštinu Svetla i Prirast. Ti budiVatra, a ja ću biti Voda, i tako ćemo izvršiti ono u ovom Svetu za

38

šta nas je Bog postavio, i služiti mu u Njegovom Hramu, što misami jesmo. Amin.

Č i t a o c uVOLJENI Čitaoče, ne smatraj ovo nepouzdanom Maštarijom;ovo je pravi Osnov, Zbir i Suština svih Svetih Spisa. Jer tu jeKnjiga Života Isusa Hrista jasno izneta, kao što to AutorSigurno zna; to je Put kojim je sam prošao. Daje vamnajvredniji Dragulj koji ima. Bog daje Svoje Blagoslove sa tim.Teška Osuda i Presuda čekaju onoga ko se Podsmeva ovome.Zato se upozoravate, da bi izbegli Opasnost, i stekli Korist.

JUTARNJA MOLITVAPreporučujemo se Bogu kada ustanemo, pre nego što

dozvolimo da bilo koja druga Stvar uđe u nasBLAGOSLOVI me, O Bože, Oče, Sine, i Sveti Duše, Ti jedini praviBože. Zahvaljujem Ti se kroz Isusa Hrista, našeg Gospoda iSpasioca, što me Čuva, i za sve druge Blagodeti. Sada sepreporučujem, Dušom i Telom, i svime što si mi postavio daučinim u mom Zaposlenju i Pozivu, Tvojoj Zaštiti. Ti budipočetak mojih Zamisli, mojih Poduhvata, i svega što Činim.Tako deluj u meni, da bih mogao početi sve Stvari u Slavu TvogImena, i da bi ih završio u Tvojoj Ljubavi prema Dobru i uKorist mog Bližnjeg. Pošalji Tvog svetog Anđela da bude uzmene, da od mene odvrati Iskušenja Đavola i iskvarenePrirode. Sačuvaj me Zlobe lošeg Čoveka; učini da se svi mojineprijatelji pomire sa mnom, i prenesi moj Um u Vinograd, dabih mogao obavljati moju Službu i Zaposlenje, i tamo seponašao kao Tvoj pokorni Sluga. Blagoslovi me, i sve što ćuraditi ovoga Dana, Blagoslovom Tvoje Ljubavi i Milosti. NastaviTvoju Milost i Ljubav Isusa Hrista u meni, i daj mi Umraspoložen da sledi Tvoje Vođstvo i izvršava Tvoje Naloge.Neka me Tvoj sveti Duh vodi od Početka, kroz Napredovanje,do samog Kraja, i budi htenje, delanje, i ispunjenje svega umeni. Amin.

39

VEČERNJA MOLITVAKada smo završili naše dnevne poslove i idemo na počinak

DIŽEM moje Srce ka Tebi, O Bože, Ti Izvore Večnog Života, iZahvaljujem Ti se kroz Isusa Hrista, Tvog voljenog Sina, našegGospodara i Spasioca, što si me zaštitio i sačuvao Danas odsvih Zala koja su me mogla zadesiti. Stavljam na Tvojeraspolaganje moj Položaj i Zaposlenje, zajedno sa Radom mojihRuku, i ponizno ih odmaram u Tebi. Tako ispuni moju DušuTvojim Duhom, tako da ni veliki Neprijatelj, Đavo, niti bilo kojidrugi loš Uticaj ili Želja, ne mogu naći Utočište u njoj. Pusti damoj Um uživa samo u Tebi u Tvom Hramu, i neka Tvoj dobriAnđeo bude uz mene, da mogu da počivam bezbedno u TvojojSnazi, i pod Tvojom Zaštitom. Amin.

Otkrovenje 21, 6-7 ; Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak. Jaću žednome dati iz izvora vode žive za badava. Koji pobedi,dobiće sve, i biću mu Bog, i on će biti moj sin..

40

Knjiga druga

O istinskoj Pokornosti

Pokazuje kako Čovek mora svakodnevno da umire za svojuvlastitu Volju u Sopstvu; kako mora da prinese svoju Želju

Bogu, i šta treba da pita i traži od BOGA

ILI, ŠTO JE ISTOKako mora da iznikne iz smrtnog, grešnog Čoveka, sa

Novim Umom i Voljom kroz HRISTOV Duh

T A K O Đ EŠta su Stari i Novi Čovek, i šta je svaki od njih u Životu, Volji

i Delovanju

Matej 16:24; Marko 8:34; Luka 9:23; Jovan 12:26;Tada Isus reče učenicima svojim: Ako ko hoće za mnom ići,neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i ide za mnom.Matej 19:27; Marko 10:28; Luka 18:28;Tada odgovori Petar i reče Mu: Eto mi smo ostavili sve i zaTobom idemo.

41

O istinskoj Pokornosti

ILI O UMIRANJU SOPSTVA

PRVO POGLAVLJELUCIFER, a takođe i Adam, prvi Čovek, pružaju nam jasanprimer šta čini Sopstvo kada dobije u vlasništvo SvetlostPrirode, i kad može da se kreće sa Razumevanjem po onom štoje u njegovom Posedu. Takođe vidimo kod Ljudi učenih uVeštinama i Naukama, da kada dobiju u posed svoga RazumaSvetlost ovog spoljašnjeg Sveta ili Prirode, iz toga ne proizilaziništa drugo do da se sobom lično Ponose. A opet ceo Svet takosilno želi i teži tom Svetlu kao najvećem Blagu; i zaista to jestenajveće Blago koje ovaj Svet ima, ako se pravilno upotrebljava.2. Ali dok je Sopstvo, ili Razumevanje, zarobljeno i čvrstookovano u tesnom i jakom Zatvoru, što će reći, u GnevuBožijem, i u Zemaljskom postojanju, vrlo je opasno za Čovekada Koristi Svetlost Znanja u Sopstvu, kao da je ono u vlasništvuSopstva.3. Jer Gnev Večne i Privremene Prirode će brzo početi u tomeda Uživa, i onda će se Sopstvo i Čovekov vlastiti Razum uzdići uPonosu, i odvojiti od istinski pokorne Poniznosti prema Bogu, iviše neće jesti Plodove iz Raja, već će umesto toga jesti ono štoje u Posedu Sopstva, ili one Oblasti Života, u kojoj su Dobro iLoše pomešani, kao što su jeli Lucifer i Adam. Obojica su saŽeljom Sopstva ušli ponovo nazad u Praizvor, iz koga suiznedrena Stvorenja, i u Stanje Tvorevina; Lucifer u Središte ignevnu Suštinu, u Matricu ili Matericu iz koje se rađa Vatra, aAdam u zemaljsku Suštinu, u Matricu spoljašnjeg Sveta, tj. uŽudnju za Dobrim i Lošim.

42

4. To se desilo obojici, jer su imali Svetlost Razumevanja koja jesijala u Sopstvu, u kojoj su mogli da vide sebe, čime je DuhSopstva prešao u Zamisao, (ili u Želju da dođe do Središta,) dabi se mogli uzdizati u Moći, Snazi i Znanju. Onda kada je Luciferpotražio Majku Vatre u svom Središtu, i pomislio da s timzagospodari nad Ljubavlju Božijom i svim Anđelima, i kada jeAdam takođe poželeo da prosudi u Suštini šta je Majka iliKoren iz koga Zlo i Dobro izviru, i s tom namerom uneo svojuŽelju u to, kako bi time postao upućen i pun Razumevanja;obojica, i Lucifer i Adam, bili su očarani svojim lošim ipogrešnim Željama u Majci, i odvojili se od Povinovanja kojeproističe iz Boga, i tako ih je ulovio Duh Htenja, pomoću Želje uMajci. Ta Želja je odmah stekla Vlast u Prirodi; i tako je Luciferčvrsto prionuo za gnevni Izvor Vatre, i ta Vatra se ispoljila uDuhu njegove Volje, čime Stvorenje u svojoj Želji postajeNeprijatelj Božijoj Ljubavi i Pokornosti.5. Adama je na sličan način odmah uhvatila zemaljska Majka,koja je Zlo i Dobro, stvoreno iz Gneva i Ljubavi Božije, isklopljeno u jednu Materiju. Usled toga je zemaljsko Svojstvoodmah Ovladalo u Adamu, i od tada se Vrelina i Hladnoća,Zavist i Ljutnja, i sva Mržnja i Protivnost ka Bogu ispoljila, istekla Vlast nad njim.6. Ali da oni nisu uneli Svetlost Znanja u Sopstvo, onda seOgledalo Znanja Središta i Praizvora Stvorenja, odnosno Moćikoju ono ima u sebi, odakle su proizašle Imaginacija i Žudnja,ne bi ispoljilo.7. Tako često vidimo u naše vreme kako ista Greška donosiOpasnost prosvetljenoj Božijoj Deci; kada u njima sija Suncevelikog Prisustva Božije Svetosti, čime Život postaje Pobeda, iRazum vidi sebe kao u Ogledalu, i Htenje se produžava uSopstvu, sa svojim sopstvenim istraživanjem, i pokušava dasazna šta je Središte iz kog sija Svetlost, i svojom sopstvenomSnagom i Kretanjem nagna sebe u to Središte – kako onda iztoga narasta gadan Ponos i Samoljublje; tako da njihov(Stvorenja) vlastiti Razum, koji je samo Ogledalo ili OdrazVečne Mudrosti, smatra sebe većim nego što jeste; i onda, šta

43

god činio, misli da u i pomoću Božije Volje to čini, i da jeProrok; mada je pokrenut samo sobom, i nastavlja po svojojsopstvenoj Želji, u kojoj se trenutno uzdiže Središte Prirode, iulazi u tu pogrešnu Želju Sopstva protivnu Bogu – i tako Voljaulazi u Zadovoljstvo-sobom i Ushićenje.8. Onda se prepredeni Đavo ušunja u Stvorenje, prodire uSredište Prirode, i unese rđave ili pogrešne Želje u njega, takoda Čovek postane kao opijen u Sopstvu, i dalje uveren da gavodi Bog (pod čim se Misli na dobar Početak, u kom jebožanska Svetlost sijala u Prirodi), ali pošto se pokvario, BožijaSvetlost ga napušta.9. Međutim spoljašnje Svetlo, koje je u spoljašnjoj Prirodi, i daljenastavlja da sija u Stvorenju; jer se njegovo vlastito sopstvobaca u to, i pretpostavlja da je to još uvek prvo Svetlo Božije;međutim nije tako. I u to Ushićenje-sobom u Svetlu spoljašnjegRazuma, ponovo se ubacuje Đavo (premda je u prvom Svetlu,koje je bilo Božansko, bio prisiljen da ode), i sada se vraća sasedmostrukom Željom, o čemu je Hrist govorio, kazujući: Kadanečisti Duh napusti Čoveka, luta kroz suva Mesta tražećiUporište, i ne nalazi ga; onda povede sa sobom sedam Duhovagorih od sebe, i vraća se u svoju prvu Kuću; i našavši je očišćenui ukrašenu, nastani se u njoj, i tako je tom Čoveku još gore negošto je bilo pre.10. Ta Kuća, koja je tako očišćena i ukrašena, jeste SvetloRazuma u Sopstvu. Jer ako Čovek unese svoju Želju i Volju uBoga, i nastavi sa uzdržavanjem od ovog grešnog Života, i odsveg srca želi Ljubav Božiju, onda će mu se ta Ljubav pokazati usvom najprijatnijem i najvedrijem Liku, čime se takođe palispoljašnje Svetlo. Jer gde se upali Svetlo Božije, tu će sve bitiSvetlo; Đavo tu ne može da ostane, već mora da ode, i ondatraži u Majci Izvora Života, ili u Središtu, ali nalazi da je topostalo suvo nemoćno Mesto. Jer je Gnev Božiji, ili SredištePrirode, u svom Svojstvu sasvim nemoćan, ogoljen i suv i nemože imati Vlast u svom sospstvenom gnevnom Elementu.Satana traga po tim Mestima da nađe neki otvoren Prolaz da

44

uđe sa svojom Željom, i tako ispituje Dušu da li bi ona mogla dase ushiti.11. I onda ako Duh Volje Stvorenja baci sebe sa SvetlomRazuma nazad u Središte, ili u Sopstvo, i stupi u Ushićenje-Sobom, onda se ponovo udaljava od Svetla Božijeg, i Đavoodmah nalazi otvoren Prolaz za sebe da uđe u ukrašenu Kuću ida stanuje u njoj, tj. u Svetlosti Razuma. On onda uzima sedamOblika iz Svojstava Života u Sopstvu, ili Laskavce koji sunapustili Boga u Sopstvu; i tu on ulazi i stavlja svoju Želju uŽudnju Sopstva i loše Zamišljanje, gde Duh Volje vidi sebe uOblicima Životnih Svojstava u spoljašnjem Svetlu, i onda Čovekuranja u sebe kao da je pijan, i Zvezde ga uzimaju pod svoje, iunose svoj jak uticaj u njega (u spoljašnji Razum), kako bi ontamo mogao tražiti Čuda Božija, tako da bi se one moglemanifestovati u tome. Jer sva Stvorenja jecaju i čeznu zaBogom. I pošto Zvezde ne mogu shvatiti Duh Božiji, radije bi daimaju Kuću Svetlosti u kojoj mogu da se raduju, negozaključanu Kuću, u kojoj nemaju Oslonca.12. Stoga takav Čovek nastavlja kao da je pijan, u Svetluspoljašnjeg Razuma, koji se naziva Zvezdama, i saznaje čudesneStvari, i u tome ima neprestano Vođstvo. I onda Đavo odmahtraži da vidi da li ima neki otvoren ulaz za njega, kroz koji bimogao da potpali Središte Života, da bi se tako Duh Voljemogao podići u Ponosu, Uobraženosti ili Pohlepi (jer kad se javiOholost, Volja Razuma želi da bude poštovana) jerpretpostavlja da je postigao Svu Sreću, kada je stekao SvetlostRazuma, i da može prosuditi o Kući skrivenih Misterija koja jezaključana; koju međutim Bog može lako da otključa. ZavedeniČovek usled toga pretpostavlja da je sada postigao Cilj, i da muzbog toga sledi Poštovanje, jer je stekao Razumevanje, i nikadne razmatra da se Đavo venčao sa njegovom Željom u njegovihsedam Oblika Života Središta Prirode, niti kako gadna Greškanastaje.13. Iz tog Razumskog Shvatanja je proistekla lažna Biblija uHrišćanskoj Crkvi na Zemlji, gde Čovek vlada i uči pomoću

45

Razumskih Zaključaka, i postavlja na Presto Dete koje jeopijeno vlastitim Ponosom i Željno-Sebe, umesto lepe Device.14. Ali Đavo mu je ušao u tih sedam Oblika Života Središta, tj. unjegov vlastiti uobraženi Razum, i neprestano unosi svojuŽelju u tu ukrašenu i doteranu Devicu, koju prihvataju Zvezde.On je njena Zver na kojoj ona jaše, lepo ukrašena njenimsopstvenim Životnim Moćima, kako se može videti uOtkrovenju sv. Jovana. Tako je to Dete Sopstva uzelo u svojeVlasništvo spoljašnji Odbljesak Božanske Svetosti, tj. SvetlostRazuma, i sebe smatra odabranim Detetom u Kući, mada Đavosve vreme unutra stanuje.15. I tako je sa svima onima koje je Bog jednom prosvetlio, aposle toga su napustili istinsku Pokornost, i odvratili se odčistog Mleka svoje Majke, ili istinske Poniznosti.

46

DRUGO POGLAVLJE

OVDE će Razum prigovoriti i reći: Zar nije ispravno da Čovekstekne Svetlost Božiju, i takođe Svetlost spoljašnje Prirode iRazuma, da bi bio u stanju da uredi svoj Život mudro, kakopropisuje Sveto pismo?2. Da, sasvim je ispravno; ništa Čoveku ne može biti korisnije,niti je on sposoban za bilo šta bolje; ne, za Čoveka je to Blagoiznad svih ovozemaljskih Blaga, da ima Svetlost od Boga i odVremena, jer to je Oko Vremena i Večnosti.3. Ali zapazi kako to treba da se koristi; kada se Svetlost Božijaprvi put manifestuje u Duši, ona sija kao Svetlost Sveće, iodmah pali spoljašnje Svetlo ili Razum; ipak ne predaje sepotpuno Razumu, jer bi tako bila pod Vlašću spoljašnjegČoveka. Ne, spoljašnji Čovek opazi sebe u tom prosvetljujućemBljesku, kao kad vidi svoju Sličnost u Ogledalu, čime odmah učida spozna sebe, što je dobro i korisno za njega.4. Sada kad uradi tako, Razum, koji je uobličeno Sopstvo, nemože da čini bolje do da vidi sebe u Sopstvu Stvorenja, umestoda ulazi sa Htenjem Želje u Središte tražeći sebe. Ako to učini,odvaja se od Božije Supstance (koja se javlja zajedno saSvetlošću Božijom, i kojom Duša treba da se hrani, i obnovi), ihrani se spoljašnom Supstancom i Svetlom, i time ponovo uvlačiOtrov u sebe.5. Volja Stvorenja treba potpuno da utone u sebe sa celimsvojim Razumom i Željom, ocenjujući sebe kao jednobezvredno Dete koje nije dostojno ni jedne mrvice tako visokeMilosti; niti treba nezasluženo da pripiše sebi bilo kakvoZnanje ili Razumevanje, niti da traži od Boga da ima ikakvoRazumevanje u svom uobličenom Sopstvu; već iskreno ijednostavno da utone u Božiju Milost i Ljubav Isusa Hrista, i daželi da bude kao mrtvo za sebe i svoj vlastiti Razum, uBožanskom Životu, i u Ljubavi da se potpuno odrekne sebe ipreda se Duhu Božijem, da bi On mogao činiti kako i šta hoćesa njim, kao sa svojim vlastitim Instrumentom.

47

6. Njegov vlastiti Razum ne treba da stupi ni u kakvoRazmatranje božanskih ili oblasti ljudskih Stvari; niti da hoćeili želi bilo koju Stvar do Milost Božiju u Hristu. I kao što deteneprestano čezne za Majčinim Grudima, tako njegova Gladmora neprestano ulaziti u Ljubav Božiju, i ne dopustiti sebi dabude prekinuta ni na koji Način. Kada spoljašnji Razumtrijumfuje u Svetlu, kazujući: Ja imam pravo Dete, onda se VoljaŽelje mora pokloniti do Zemlje, i dovesti sebe u najdubljuPoniznost i najjednostavnije Neznanje, i reći Ti si budalast, inemaš ništa do Milost Božiju. Moraš biti sasvim predan tomUverenju sa velikom Poniznošću, i postati ništa u sebi, i nitiznati niti voleti sebe. Sve što imaš, ili što je u tebi, morašoceniti kao ništa do puki Instrument Božiji; i ti moraš unetisvoju Želju samo u Božiju Milost, i napustiti sva svoja vlastitaznanja i htenja; i oceniti ih kao potpuno ništavna, niti ikadadopustiti nekoj Volji da ponovo uđe u tvoju Želju.7. Čim je to urađeno, prirodna Volja postaje slaba i malaksala, ionda Đavo nije više u stanju da je tako ispituje svojom zlomŽeljom, jer Mesta njegovog Obitavanja postaju veoma slaba,neplodna i suva; i onda Sveti Duh, potičući od Boga, uzima uposed Životne Oblike, i čini da preovlada Njegova Vlast. On paliŽivotne Oblike Njegovim Ljubavnim Plamenom, i onda sepojavljuje visoko Znanje Središta svih Stvari, premaunutrašnjem i spoljašnjem Rasporedu ili KompleksnostiStvorenja, u veoma suptilnoj pročišćujućoj vatri, praćenojvelikom Radošću. Usled toga ponizna Duša odmah želi dautone u to Svetlo, i smatra sebe ništavnom i potpunonedostojnom njega.8. I tako njena vlastita Želja prodire u to ništa (odnosno u togde Bog stvara) i čini Bogu po volji, i Duh Božiji izvire krozŽelju pokorne Poniznosti, i tako ljudsko Sopstvo odmah slediDuh Božiji u Uzdrhtaloj i poniznoj Radosti; i tako može videtišta je u Vremenu i Večnosti, jer Sve je predstavljeno pred njim.9. Kada se Duh Božiji uzdigne kao Vatra i Plamen Ljubavi, tadase Duh Duše spušta i kaže: Gospode, Slava neka je tvom Imenu,ne meni; Ti si u stanju da uzmeš sebi Vrlinu, Moć, Snagu,

48

Mudrost, i Znanje; čini kako Ti volja; Ja ne mogu ništa da činim;Ja ništa ne znam; Neću ići nikuda do gde me Ti vodiš kao svojInstrument; čini u meni i sa mnom šta hoćeš.10. U takvoj poniznosti i potpunoj Pokornosti Iskra BožanskeSnage pada u Središte Životnih Oblika, kao varnica u Ognjilo, ipali ga, tj. Vatru Duše, koju je Adam učinio tamnim Ugljenom usebi, tako da ona svetluca. I kada se Svetlost Božanske Snagezapali u njoj, Stvorenje mora nastaviti kao jedan InstrumentDuha Božijeg, i govoriti šta mu Duh Božiji diktira; i onda višenije u sopstvenoj Vlasti, već je Instrument Božiji.11. Ali Volja Duše mora bez prestanka, u ovom strašnomgonjenju, utonuti u ništavnost, tj. u najdublju Poniznost predBožijim Pogledom. Jer čim Volja Duše i u najmanjoj Meri krenepo svom vlastitom Razmatranju ili Traganju, Lucifer je uzimapod svoje u Centru Životnih Oblika, i ispituje tako da ona ulaziu Sopstvo. Zato mora nastaviti sasvim uz pokornu Poniznost,kao Zdenac uz Izvor, i mora sisati i piti iz Božijeg Vrela, inimalo se ne odvajati od Božijih Puteva.12. Jer čim Duša jede od Sopstva, i od Svetla spoljašnjegRazuma, ona ide za svojim vlastitim Mišljenjem; i onda je onošto Čini, i što predstavlja kao Božansko, samo od spoljašnjeKonstelacije, ili od Uticaja Zvezda, koje odmah uzimaju Dušupod svoje, i osuše je. I onda Duša nastavlja sa Greškama, dok seponovo ne preda Pokornosti, i ne prizna ponovo sebi da jezaprljano Dete, opirući se Razumu i tako ponovo stičući LjubavBožiju. Što je u ovom Slučaju teže nego prvi put; jer Đavo unosisada jake Sumnje, i neće lako napustiti svoje Utvrđenjepodrivanja.13. To se može jasno videti kod Svetaca Božijih od PočetkaSveta. Jer mnogi koje je vodio Duh Božiji, ipak su čestoodstupali od Pokornosti i vraćali se Sopstvu, tj. njihovomvlastitom razumu i Volji, gde ih je Satana bacao u Grehe, i uGnev Božiji; kao što se pokazalo kod Davida i Solomona, takođekod Patrijarha, Proroka, i Apostola; koji su često činili velikeGreške kada su odstupali od Pokornosti i vraćali se Sopstvu, tj.u njihov vlastiti Razum i Požudu.

49

14. Zbog toga je neophodno za Decu Božiju da znaju kako da seponašaju kada žele da uče Put Božiji. Oni moraju pobediti ioterati same svoje Misli; i ne želeti ništa, niti imajti i najmanjeHtenje da nauče bilo šta, dok ne vide da su u istinskojPokornosti; tako da Božiji Duh vodi, uči, i usmerava ČovekovDuh, i da ljudska Volja koja je privržena sebi, bude potpunootkinuta od svoje vlastite Požude, i predana Bogu.15. Sva spekulisanja o Čudima Božijim su vrlo opasna, jer DuhHtenja može time da bude brzo osvojen, osim ako prati ili hodaza Duhom Božijim, i onda ima Snagu pokorne Poniznosti dagleda Čuda Božija.16. Ne kažem da Čovek ne treba da traži i uči ništa odprirodnih Veština i Nauka. Ne; takvo Znanje je korisno za njega;ali čovek ne sme da započne sa svojim sopstvenim Razumom.Čovek ne sme da upravlja svojim Životom samo Svetlošćuspoljašnjeg Razuma, koja je po sebi, doduše, dobra, već trebada utone sa tim Svetlom u najdublju Poniznost pred Bogom, ipostavi Duh i Volju Božiju na prvo mesto u svim svojimtraženjima, tako da bi Svetlost Razuma mogla videti i saznavatiStvari kroz Božiju Svetlost. I mada Razum može biti jakopametan u svojoj sopstvenoj Oblasti, i pomoći Čoveku samnogo Znanja, ipak ne sme pripisati takvu Mudrost i Znanjesebi, kao da su u njegovom Vlasništvu, već proslaviti Boga,kome jedino sva Mudrost i Znanje pripadaju.17. Što dublje Razum zaranja u prostu Poniznost predpogledom Božijim i što bezvrednijim ocenjuje sebe predNjegovim Pogledom; tim više istinski umire želja Sopstva ipotpunije ga prožima Duh Božiji, i uvodi u najviše Znanje, takoda na kraju može dospeti dotle da opaža velike Tajne i ČudaBožija. Jer Duh Božiji deluje samo u pokornoj Poniznosti, uonom koji niti traži niti želi za sebe. Duh Božiji uzima sve štopred Njim želi da bude prosto i ponizno, i to uvodi u svojaČuda. On je Zadovoljan samo onima koji se plaše i klanjajupred Njim.18. Jer Bog nas nije stvorio samo radi nas samih, već dabudemo Instrument Njegovih Čuda, pomoću koga želi da ih

50

manifestuje. Volja pokornosti veruje Bogu, i očekuje sve Dobrosamo od Njega; ali Samo-Volja vlada sama sobom, jer jeodvojena od Boga. Sve što Samo-Volja čini je Greh i protiv Bogaje; jer je izašla iz Reda u kome ju je On stvorio, u Neposlušnost,i želi da bude svoj sopstveni Gospodar i Gazda.19. Kad Čovekova sopstvena Volja umre za sebe, onda jeslobodna od Greha, jer ne želi ništa do ono što Bog želi od svogStvorenja; ona želi samo da čini ono za šta ju je Bog stvorio iono što bi Bog činio sa njom; i mada to jeste i mora bitiČinjenje, opet ona je samo Instrument Činjenja, pomoću kogaBog čini ono što mu je volja.20. Jer to je istinska Vera kod Čoveka, tj. da umre za sebe; tojest, za svoju sopstvenu Želju; i da u svim svojim Poduhvatimai Namerama unese svoju Želju u Volju Božiju, i da ništa što činine pripisuje sebi, već da smatra sebe u svim svojim DelimaSlugom ili Predstavnikom Božijim, i da misli da sve što čini, ipoduzima, jeste od Boga. Jer u takvom Rukovođenju Duh Božijiga vodi u istinsku Čestitost i Vernost prema svom Bližnjem. Jeron misli ovako u sebi: Ne radim moj Posao za sebe, već za Boga,koji je tražio i propisao mi to da činim; ja sam samo sluga uNjegovom Vinogradu. On neprekidno sluša Glas svogaGospodara, koji mu unutar njega komanduje šta će da radi.Gospod govori u njemu, i zapoveda mu šta treba da obavi.21. Ali Sopstvo radi šta spoljašnji Razum zapoveda pomoćuZvezda, Razum u koji Đavo uleće sa svojom Željom. Sve štoSopstvo čini je bez Volje Božije i učinjeno je potpuno u hiruFantazije, da bi se Gnev Božiji time pozabavio. 22. Ništa urađeno bez Volje Božije ne može dopreti do CarstvaBožijeg; sve to je samo beskorisno zamišljanje, ili samo-skovanRad, u ovoj velikoj Uzburkanosti Čovečanstva. Jer ništa nijedrago Bogu, do ono što On sam čini pokornom Voljom, kaosvojim Instrumentom. Jer postoji samo jedan Bog u Suštini svihSuština, i sve što je u radu sa Njim u toj Suštini, jeste jedan Duhsa Njim; ali ono što radi samo u sebi, po svojoj sopstvenoj Volji,jeste samo u sebi, i nije u Njegovoj Vlasti. Ono jeste pod tomuniverzalnom Vlašću Prirode, gde On drži pod svojom vlašću

51

sve Živo, loše i dobro, ali ne pod tom posebnom BožanskomUpravom u Njemu, koja obuhvata samo dobro. Ništa nijeBožansko što ne ide i ne radi po Volji Božijoj.23. Hrist kaže: Svaka Biljka koju moj nebeski Otac nije zasadio,biće iščupana iz korena i spaljena u Vatri. Sve što je Čovekuradio bez Volje Božije, biće spaljeno u poslednjoj Vatri ipredato Gnevu Božijem, tj. Jami Tame da se zabavi time. JerHrist kaže: Onaj ko nije sa mnom protiv mene je; i ko sa mnomne sakuplja, on rasipa. Ko god radi, i čini to Voljom koja nijepokorna veri u Boga, stvara samo osamljenje i rasteruje; tonije prihvatljivo za Boga. Jer ništa mu nije drago do ono što Onhoće svojim Duhom, i čini svojim Instrumentom.24. Stoga, šta god je urađeno Zaključcima ljudskog Sopstva uoblasti Religije, samo je Fikcija. To je Vavilon, Delo Zvezda ispoljašnjeg Sveta, i Bog to ne priznaje kao svoje Delo. To jesamo Igra rvanja u Točku Prirode, gde se Dobro i Loše borejedno protiv drugog; što jedno gradi, drugo uništava. I to jevelika Beda ispraznog Meteža Čovekovog, čiji se Ishodi morajuostaviti Sudu Božijem.25. Stoga ko god se meša ili mnogo radi u takvim Metežima,radi samo za Osudu Božiju; jer im ni trunčica nije besprekornani trajna. Sve se to mora odvojiti u Raspadanju. Jer ono što jeiskovano u Gnevu Božijem biće tome prepušteno, i održano uTajni svoje Želje do Strašnog Suda, kada će Dobro i Loše bitirazdvojeni.26. Ali ako se Čovek okrene i udalji od sebe, i uđe u VoljuBožiju, onda će takođe to Dobro koje je iskovano u i pomoćunjega, biti oslobođeno od Zla koje je kovao. Kao što je rekaoIsaija – Mada su tvoji Gresi Skerletno crveni, ipak ako sepreobratiš i pokaješ, postaće kao Vuna, da, beli kao Sneg. Jer Zloće biti progutano u Gnevu Božijem u Smrti, a Dobro će nicatikao Klica na neobrađenoj Zemlji.

52

TREĆE POGLAVLJE

STOGA kogod namerava da izvrši neki dobar ili besprekoranRad, kojim se nada večno da se raduje, neka napusti sebe, tj.svoju sopstvenu Želju, i Prepusti se Božijoj Volji, i radi saBogom. I onda, mada zemaljska Želja Sopstva u Telu i Krviprijanja za njega, ipak Volja Duše ne prima tu Želju u sebe, iSopstvo ne može da obavi nikakav Rad. Jer pokorna Voljaneprestano uništava Supstancu Sopstva, tako da je Gnev Božijine dohvata. I ako se desi da je nekad zahvati, u nekom Slučaju,opet će pokorna Volja nadvladati svojom nadmoćnom Snagom,jer nosi Oblik pobedonosnog Rada u Čudima, i može postatiSinom ili odabranim Detetom. Zato nije dobro govoriti ili činitibilo koju Stvar, kada je Razum upaljen u i pomoću ŽeljeSopstva. Jer ta Želja izvire, i deluje, u Gnevu Božijem; čime ćeČovek pretrpeti Štetu. Jer je čovekov Rad unet u taj Gnev, izadržan tamo do velikog Dana Božijeg Suda.2. Svaka loša ili pogrešna Želja, u kojoj Čovek smišlja kako daUmešnošću prikupi sebi više svetovnih Dobiti od svog Bližnjegna štetu svog Bližnjeg, uzima se u Gnev Božiji, i pripada Osudi.Tada će se sve Stvari ispoljiti i svaka Moć i Suština, svaki Uzroki Posledica, i u Dobru i u Zlu, biće pokazani svima u TajniOtkrovenja.3. Sva loša Dela, učinjena sa namerom, pripadaju Sudu Božijem.Ali onaj ko se okrene suprotno Volji, izlazi iz njihove Moći, i taDela pripadaju Vatri. Sve Stvari će se manifestovati na Zemlji, imoraju se manifestovati. Jer zbog toga je Bog uneo svojudelatnu Snagu u Suštinu Materije, da bi se Njegova Ljubav iGnev manifestovali i postali Prikazivanje Njegovih ČudesnihDela, u Njegovu Slavu.4. I svako Stvorenje treba da zna da treba da nastavi u onomStanju u kom je stvoreno; inače ide Suprotno i saNeprijateljstvom Volji Božijoj, i nanosi sebi Bol. Jer svakorazumno Stvorenje koje je izgubilo svoje Mesto ili Stanje ukom ga je Bog stvorio, trpi u Neredu i Muci, dok ga ne povrati.

53

Stvorenje koje je načinjeno od Tame ne Pati u Tami, kao štootrovnoj Zmiji ne smeta njen Otrov. Otrov je njen Život; ali akobi trebala da se oslobodi svog Otrova, i stavi nešto drugonamesto njega, i da se to pokaže u njenoj Suštini, to bi za njubio Bol i Smrt. Tako je Bog Muka Biću čija je Priroda zla, a Zloje na sličan Način Bol i Smrt za Dobro.5. Čovek je stvoren od, za, i u Raju; od, za i u Ljubavi Božijoj; aliako uvede sebe u Gnev, koji je kao otrovni Bol i Smrt, ondatome suprotan Rajski Život Ljubavi jeste Bol i Muka za njega.6. Da je Đavo stvoren iz Gnevnog Matriksa, za i u Paklu, i danije imao Božansku prirodu ili Suštinu, ne bi mogao da Pati uPaklu. Ali, pošto je stvoren za i u Nebu – a opet imajući u sebipokrenut Izvor ili Svojstvo Tame, čime je doveo sebe potpunou Tamu – stoga je sada Svetlost za njega Bol; to jest, onaizaziva jedan večni Očaj u Božijoj Milosti, i neprestanoNeprijateljstvo prema Bogu, jer Bog ne može da ga trpi u Sebi,već ga je prognao. Stoga je Đavo besan i srdit na svojusopstvenu Majku, iz čije Suštine ili Supstance ima svoje Poreklo,ili, Večnu Prirodu, koja ga čini Zatvorenikom na njegovomsopstvenom Mestu, kao Buntovnika ili palog Duha, i potpunose izrodila u njemu svojim svojstvom Gneva. I pošto neće igratisvoju Ulogu u promovisanju Božanske Radosti, za šta jestvoren, zato sada mora da čini suprotno, i da bude neprijateljsvemu Božanskom. Jer od Boga, i u Njemu su sve Stvari, Tama iSvetlo, Ljutnja i Ljubav, Oganj i Svetlost, ali On naziva SebeBogom, samo u pogledu Svetlosti Njegove Ljubavi.7. Postoji jedna večna Suprotnost između Tame i Svetla;nijedno od njih ne obuhvata drugo, i nijedno nije drugo; a opetpostoji samo jedna Suština, Biće, ili Supstanca, u kojoj obojepostoje. Postoji razlika u Svojstvu i Volji; ali Suština iliSupstanca nije podeljena, već Načelo čini Razliku. Tako jejedno ništa u drugom, a opet je tu, ali nije očitovano u Osobinite Stvari gde je.8. Pošto je Đavo nastavio u svom sopstvenom Području iliKneževini, ne u onome u čemu ga je Bog zaista stvorio, već učežnjivom bolnom Rođenju Večnosti, u Središtu Prirode i

54

Gnevnom Svojstvu, u Svojstvu koje rađa Tamu, Muku i Bol,zaista on je Princ u Prostoru ovoga Sveta, ali u prvom Svojstvu,u Carstvu Tame, u Jami ili Bezdanu.9. Ne u Carstvu gde su Sunce, Zvezde, i Elementi; on tu nijeGospodar ili Princ, već u gnevnom Delu, ili, u Korenu Zla usvakoj Stvari; a opet on nema Moć da čini šta hoće sa tim.10. Jer ima i nešto Dobro u svakoj Stvari, što drži Zlo vezanim izatvorenim u Stvari; dotle on može ići i vladati samo lošimDelom ili Svojstvom; kada ono pokreće neku lošu Želju u sebi, iunosi svoju Želju u Grešnost. To zaista mrtva Stvorenja nemogu da čine; ali to može da čini Čovek kroz mrtvo Stvorenje,ako unese Središte svoje Volje, sa Željom iz Večnog Središta uono, što je Osnova Očaranosti i lažne Magije. Volja Đavolatakođe može da uđe u to Zlo u koje je Čovek uneo Želju svojeDuše, koja je takođe rođena iz Večne Prirode.11. Jer Poreklo Duše i Anđela je isto – iz Večne Prirode. AliĐavo nema dalje Moć tokom Vremena, ili u privremenimUslovima ovoga Sveta, nego u velikoj Turbi ili Turba Magni,Kletvi; gde je ono što se upali u večnom ili privremenomGnevu, on je u tome uposlen, kao u Ratovima, Borbi, iKomešanju, takođe kao i u velikim Nepogodama bez Vode. UVatri on nastavlja sve dokle Turba (Đavolija ili Ranjavanje)dopire u velikim Pljuskovima ili Olujama sa Grmljavinama,Munjama, i Nepogodama; ali ne može da upravlja njima, jer unjima nije Gospodar ili Upravitelj, već samo Sluga.12. Tako se Stvorenje pokreće sa svojom sopstvenom Željom,Dobrom ili Zlom, Životom ili Smrću. Ljudska Anđeoska Željastoji u Središtu večne Prirode koja je bez Početka; i gde god seupali, bilo u Dobru ili Zlu, ona izvrši svoj Rad u tome.13. Bog je stvorio svaku Stvar za i u onom gde ona treba dabude; Anđele za i u Nebu, Čoveka za i u Raju. Ako dakle ŽeljaStvorenja napusti svoju vlastitu Majku, onda ono ulazi usuprotnu Volju i u Neprijateljstvo, i onda je mučenoSuprotnošću, i tako pogrešna Volja nastaje u dobru; i ondadobra Volja ulazi ponovo u svoje ništa, ili u Kraj Prirode iStvorenja, i tako napušta Stvorenje u njegovom vlastitom Zlu

55

ili Grešnosti, kako se pokazalo kod Lucifera i Adama takođe; ida se Volja Ljubavi Božije nije srela sa Adamom, i iz čisteMilosti ušla ponovo u Čovečanstvo ili ljudsku Prirodu, ne bibilo valjane Volje u Čoveku.14. Stoga su sve Spekulacije i Istraživanja o Božijoj Voljiisprazna Stvar, izuzev ako se Um ne preobrati. Jer dok Um stojizarobljen u Želji Sopstva za zemaljskim Životom, on ne možeda dokuči šta je Božija volja; on se kreće samo u Sopstvu, izjednog u drugi Način, i ne nalazi Mir; jer Želja Sopstva uvekunosi Uznemirenost. Ali kada potpuno utone u Milost Božiju,želeći da njegovo Sopstvo umre, i da ima Božiju Volju kaoVođstvo ka Razumevanju, tako da smatra i drži sebeništavnim, i ne želeći ništa do ono što Bog hoće, onda će obojesaznati i činiti Volju Božiju. I ako Želja Gneva u zemaljskomTelu ide sa ili je spojena sa Đavolskom Zamišlju, i napadneVolju Duše, ipak pokorna Želja plače Bogu i kaže, Abba, voljeniOče, izbavi me iz Zla. I onda, makar zemaljska Volja postalaprejaka u Gnevu Božijem Đavolovom Infekcijom, Želja Gnevaće delovati ali u ili na sebi. Prema onome što je sv. Pavle rekao– Sad, ako grešim, ne činim to ja, već greh koji boravi u momTelu; Takođe, – Ja sada služim Božijem zakonu u mom Umu, aliu mom Telu zakonu Greha. Pavle nije mislio da Volja Uma iliDuše treba da pristane na Telesnu Volju; ali greh je tako jak uTelu, ili, razbuđeni Gnev Božiji u Sopstvu, da je često puta Umunet u Požudu, kao silom, kroz zla Navođenja grešnog, ilidrugačije kroz posmatranje svetovne Raskoši i Sjaja; tako da topotpuno spušta dole pokornu Volju, i Silom vlada.15. Kada je Greh iskovan u Telu, onda Gnev sprovodi sebe unjemu, i hvata pokornu Volju; i onda pokorna Volja plače Boguza izbavljenje iz Zla, i moli da Bog ukloni krivicu od nje, iodnese Greh u Središte, ili u Smrt, da bi mogao umreti.16. I sv. Pavle dalje kaže, – Sad, nema Osude za one koji su uIsusu Hristu, koji su obavezani prema Nakani Božijoj; to jest, onikoji u toj Nameri Božijoj u kojoj je On prvo pozvao Čoveka, jesuponovo pozvani istim Pozivom, da opet budu u toj Nakani

56

Božijoj, u kojoj je on prvobitno načinio Čoveka da je NjegovogLika i Sličnosti.17. Sve dok Čovekova sopstvena volja stoji u Sopstvu, dotlenije u Svrsi i Pozivu Božijem; nije pozvana, jer je napustilasvoje izvorno pravo Mesto; ali kada se Um okrene ponovonazad ka Pozivu, tj. Pokornosti, onda je Volja u Pozivu Božijem,to jest na Mestu za koje i u kojem ju je Bog stvorio, i onda onaima Snagu da ponovo postane Božije Dete; kao što je napisano,On nam je dao Snagu da postanemo Deca Božija.18. Snaga koju nam je On dao je Svrha za koju i u kojoj jestvorio Čoveka po Njegovom Liku. To je Bog ponovo doneo uljudsku Prirodu, i dao Moć toj Snazi da slomi Glavu Greha uTelu, naime, Volju i Želju Zmije; to jest, pokorna Volja u HristuGazi Glavu Želje grešne Volje Zmije, i ponovo uništava Grehekoji su počinjeni. Ova Moć koja je data postaje Smrt za Smrt, iSnaga Života Životu.19. Stoga ni jedan Čovek nema bilo kakvo Opravdanje – kao danema volju. Zaista, dok prijanja čvrsto u sebi, u svojoj vlastitojŽelji, i služi samo Zakonu Greha u Telu, on ne može da seopravda. Jer je zadržan, kao Sluga Greha; ali ako okreneSredište svog Uma, i usmeri ga u Volju i Pokornost Bogu, ondamože da se opravda.20. Kad je Središte Uma izašlo iz Večnosti, iz Božije Svemoći,može uneti sebe u ono što želi, i kuda želi. Jer ono što je izVečnog, nema Pravilo. Ali Volja ima Zakon da se pokoravaBogu, i rođena je iz Uma, i ne sme se raskinuti od onoga iz čegaju je Bog stvorio.21. Sad, Bog je stvorio Volju Uma za Raj, da bude Pratilac, uzNjega u Carstvu Božanske Radosti. Ona nije trebala da sepomera odatle; ali pošto se uklonila odatle, Bog je ponovouveo svoju Volju u Telo, i u Njegovu novo-uvedenu Volju, daonam Moć da uvedemo naše Volje u nju, i tu zapalimo novoSvetlo, tako da bi ponovo postali Njegova deca.22. Bog ne čini krutim i bezosećajnim nijednog Čoveka; aliČovekova sopstvena Volja, koja ide telesnom Životu Greha,

57

stvrdnjava njegovo vlastito Srce. Volja Sopstva unosi Sujetuovoga Sveta u Um, koji je time zaključan, i tako nastavlja.23. Bog, sve dotle dok se naziva Bogom, i jeste Bog, ne možehteti ništa Zlo; jer postoji samo jedna Volja u Bogu, a to jeVečna Ljubav, Želja za onim što mu je Slično, tj. Moć, Lepota, iVrlina.24. Bog ne zahteva ništa do ono što je kao Njegov sopstveniZahtev; Njegova Tražnja ne prima ništa do ono što sama jeste.25. Bog ne prima ni jednog Grešnika u svoju Moć i Vrlinu, osimako se Grešnik ne odvoji od svojih Greha, i pristupi ŽeljnoBogu. A onda, On neće oterati one koji mu tako dođu. On je daoVolji jedna otvorena Vrata u Hristu, kazujući: Dođite meni svi viteško natovareni Gresima, i Ja ću vas obnoviti; uzmite Moj Jaramna sebe, to jest, Krst Neprijateljstva u Telu. To je bio JaramHristov, koji je On morao nositi radi Greha svih Ljudi. Taj KrstJarma pokorna Volja mora takođe uzeti na sebe u zlomzemaljskom grešnom Telu, i nositi ga za Hristom saStrpljenjem i Nadom u Izbavljenje. Ona mora takođeneprestano gaziti Glavu Zmije, u i kroz Hristovu Volju i Duh, iubiti i uništiti zemaljsku Volju u Gnevu Božijem, ne puštajući jeda se odmara na mekoj Postelji kada počini Greh, i misleći da sepokaje ponekad.26. Ne, ne, zemaljska Volja jača, deblja se, i obesna je na tojmekoj Postelji, ali čim svetlost Božija zasija na nju, i pokaže jojGreh u njoj, Volja tvoje Duše mora utonuti dole u Muke i SmrtHristovu, i zatvoriti se tamo. Ona mora uzeti Muke Hristove nasebe, i biti Gospodar nad Smrću Greha pomoću Hristove Smrti,i uništiti greh u Smrti Hristovoj.27. Volja Greha mora umreti, iako se ona nikad toliko ne opire.Zato budi u neprijateljstvu sa sladostrasnim zemaljskimTelom; ne daj mu ono što bi htelo; pusti ga da gladuje i trpiGlad dok njegova golicanja ne prestanu. Smatraj Volju Telasvojim Neprijateljem, i ne čini ono što Želja Tela hoće, i ondaćeš doneti Smrt smrtnim Svojstvima u Telu.28. Ne obaziri se na bilo koje podsmehe Sveta, smatrajući da sesvet podsmeva samo tvom Neprijatelju i postani Budala za

58

svet. Ne, u sebi smatraj Budalom, to što je Adam prouzrokovaoda poseduješ, i učinio da bude tvoje nezakonito Nasledstvo.Isteraj iz Kuće Sina Robinje, to strano Dete kome Bog nije daoda bude u Kući Života u Adamu na početku; jer Sin Robinje nesme deliti nasledstvo sa Sinom Slobodne Žene.29. Zemaljska Volja je samo Sin Robinje. Jer Četiri Elementa sutrebala da budu Čovekove Sluge, ali Adam ih je Posinio, iliusvojio u sebe. Zato je Bog rekao Avramu, kada mu je otvorioZavet Obećanja, Isteraj Sina Robinje, jer on neće delitinasledstvo sa Sinom Slobodne. Taj Sin Slobodne je Hrist, koga jeBog iz svoje Milosti ponovo uveo u Telo radi nas, naime, novobnovljen Um, u kom Volja, tj. Večna Volja Duše, može crpsti ipiti Vodu Života, o kojoj je Hrist govorio, kazujući: Ko god budepio od te vode koju ću mu ja dati, ona će izvirati u njemu, i bitiIzvor večnog Života. Taj Izvor je Preporod Uma ili Volje Duše.30. Stoga kažem da sve Zamisli i Izmišljanja kako da se dođedo Boga, ma kako se zvala, koje Ljudi kuju i izmišljaju kaoPuteve ka Bogu, samo su propali Posao i isprazna nastojanja,bez novog Uma. Nema drugog Puta do Boga, osim novog Uma,koji je odvraćen od Greha, i koji je u Kajanju zbog Grehova kojeje počinio. Koji se udaljava od svoje Zlobe i više je ne želi; većuvija svoju Volju u Hristovu Smrt, i sa svom Ozbiljnošću umireod Greha Duše u Hristovoj Smrti, tako da više nema volje zaGreh.31. I mada će svi Đavoli jako da je pritisnu, i uđu sa svojomŽeljom u telesni Um, ipak Volja Duše mora ostati čvrsta isakriti se u Smrti Hristovoj, sa voljom i željom za ničim drugimsem Milosti Božije.32. Sebi ne dozvoljavati nikakvo licemerno Laskanje, ilispoljašnje udobnosti; kao kad bi Ljudi prekrili Greh i ZlobuTela Hristovim Iskupljenjem, dok i dalje ostaju u Sopstvu. Hristkaže: Osim ako se ne promenite i ne postanete kao Deca, nećetevideti Carstvo Božije. Um mora postati sasvim nov, kao kodDeteta koje ne zna ništa Grešno. Hrist takođe kaže: Morate bitiponovo rođeni, ili nećete videti Carstvo Božije. Mora nastatipotpuno nova Volja u Smrti Hrista. Ona mora biti izneta iz

59

Hristovog Utelovljenja ili Ulaska u Čovečanstvo, i roditi se uHristovom Uskrsnuću.33. Sad pre nego što to može da se obavi, Volja Duše moraumreti u Smrti Hristovoj; jer u Adamu je primila Sina Robinje,tj. Greh u sebe. To Volja mora odbaciti, i sirota zarobljena Dušamora sebe obaviti Hristovom Smrti ozbiljno sa svom Snagomkoju ima, tako da Sin Robinje, tj. Greh može umreti u HristovojSmrti.34. U samom činu Greh mora umreti u Volji Duše, ili ne možebiti nikakve Božije Vizije. Jer zemaljska Duša, u Grehu ignevnoj Prirodi, neće videti Boga. Jedino je ponovo rođenaPriroda sposobna za Božansku Viziju ili Zadovoljstvo. Dušamora obući Duh i telo Hristovo; ona ne može naslediti CarstvoBožije u ovom zemaljskom Tabernaklu. Jer Carstvo Greha jezakačeno za nju spolja, i mora istruleti u Zemlji, i ponovo seroditi u novoj Snazi.35. Licemerje, Laskanje i Opraštanje na rečima, ništa nekoriste. Moramo biti Deca, ne spoljašnjim Uračunavanjem, većponovo se iznutra rodivši od Boga, u novom Čoveku, koji sepredao Bogu.36. Sva takva Laskanja sebi govorenjem: Hrist je platioOtkupninu, i namirio za Greh, i da je On umro za naše Grehe,ako mi takođe ne umremo od Greha u Njemu, i ne obučemoNjegovu Vrlinu u novoj Pokornosti, i živimo u tome, lažno su iisprazno Ohrabrenje.37. Onaj ko je gorak Neprijatelj i Mrzitelj Greha, može i smeutešiti sebe Hristovim Patnjama. Onaj ko voljno ne vidi, ne čujeili ne proba Greh, već je tome Neprijatelj, i uvek će voljno činitiono što je ispravno, samo ako zna šta da čini; takav neko jezaista obukao Duh i Volju Hristovu, i pravi je Sledbenik.38. Ali spoljašnje Laskanje da vas smatraju Detetom Božijim i unjih vas Uračunavaju ili vas tako Predstavljaju, lažno je iuzaludno. Rad učinjen samo u, ili pomoću, spoljašnjeg Tela, nečini Detetom Božijim; već delovanje Hrista u Duhu čini, i zaistajeste, Dete Božije. Njegovo unutrašnje Delanje je tako snažno

60

da sija kao novo Svetlo u spoljašnjem Životu; i dokazuje dajeste Dete Božije svojim spoljašnjim Držanjem i Delima.39. Jer ako je Oko Duše Svetlost, onda je celo Telo Svetlost usvim svojim Delovima. Pa ako se iko razmeće da je Dete Božije,a opet pušta Telo da gori u Grehu, on nije pravo Dete, niti jesposoban za Nasleđe; već leži okovan Đavolovim Lancima ugustoj Tami. I ako ne nađe u sebi jednu ozbiljnu i iskrenu Željuza Dobro-činstvom u Ljubavi, onda je njegovo pretendovanjeda bude Dete Božije samo Umotvorina koja dolazi iz Sopstva.On ne može videti Boga, osim ako se ne rodi ponovo, i pokažedalje svojom Snagom i Životom, da jeste Njegovo pravo Dete.Jer nema dima bez vatre; i ako je Božanska Vatra u Umu, sijaćevan, i Um će činiti ono što Bog hoće da se čini.40. Ali možda ćeš reći: Zaista imam želju da tako činim; Hteobih to da uradim, ali toliko sam sprečavan da ne mogu.41. Ne, grešni Čoveče, Bog te vuče da budeš Njegovo Dete, ali tinećeš; meki Jastuk u Grehu ti je draži nego da se odmahodvojiš od njega. Više voliš Radost Greha od Božanske Radosti.Još uvek si sasvim progutan u Sopstvu, i živiš prema ZakonuGreha, i to te sprečava. Ne želiš da umreš za TelesnaZadovoljstva, i zato nisi Odabrano dete. Bog te privlači sebi, aliti sam nećeš.42. O kako fina Stvar, pomislio bi Adam, kada bih mogao bitiprimljen u Nebo sa Voljom Sladostrasnog Tela, i kad bi DeteGreha, koje je puno Obmane, selo na Božiji Presto. Lucifer bitakođe voleo to, ali je izbačen napolje.43. Tegobna je Stvar suzbiti grešnu Volju; niko nije voljan to dačini. Svi bi mi rado bili Deca Božija, kada bi to mogli biti saovom dronjavom Odećom pale Prirode u nama. Ali to ne možebiti. Ovaj Svet je prolazan, i spoljni Život mora umreti; kakvoDobro mi može činiti Prisvajanje smrtnog Tela od Krvi i Mesa?44. Ako želimo nasleđe Odabranog deteta, moramo takođestaviti na sebe novog Čoveka koji jedino može imati tonasledstvo, koje je da se bude kao Božanstvo. Bog neće pustitiGrešnike u Nebo, već samo takve koji su ponovo rođeni ipostali Odabrana Deca, i primili Nebo.

61

45. Stoga nije to tako laka Stvar postati Dete Božije, kao štoČovek zamišlja. Zaista, nije preteško za Onog ko je postaoOdabrano dete, čije Svetlo sija; jer za takvoga je to Radost. Aliza promenu Uma i uništenje Sopstva, potrebna je jaka ineprekidna Ozbiljnost, i tako jak i postojan Cilj, da ako se Telo iDuša razdvoje oko toga, ipak Volja neće odustati, i neće seponovo vratiti Sopstvu.46. Čovek se mora rvati dok se tamno Središte, koje je čvrstozatvoreno, ne otvori, i Iskra koja tamo leži skrivena ne zapali iotud plemenita Grančica Ljiljana ne nikne, kao od božanskogZrna Gorušičinog kako je rekao Hrist. Čovek mora da se moliozbiljno, sa velikom Poniznošću, i za neko vreme postaneBudala za svoj Razum, i vidi da je tu ispražnjen odRazumevanja, dok se Hrist ne obrazuje u ovom novomUtelovljenju.47. A onda kada je Hrist rođen, Herod je spreman da ubijeDete, što on spolja traga da učini pomoću Proganjanja, aiznutra pomoću Iskušenja, da proveri da li je ova GrančicaLjiljana dovoljno jaka da uništi carstvo Đavolovo, koje jemanifestovano u Telu.48. Onda se ovaj Uništitelj Zmije stavlja u Pustoš, pošto jekršten Svetim Duhom, i iskušava se i isprobava da li ćenastaviti sa Pokoravanjem Volji Božijoj. U tom Iskušenju moraostati tako čvrst da, ako ima potrebe, napusti sve zemaljskeStvari, čak i spoljašnji Život, da bi bio Dete Božije.49. Nikakva privremena Počast ne sme biti ispred Naslednika.Već mora sa Voljom napustiti i ostaviti sve to, i ne smatrativlastitim, već držati sebe samo za Slugu u tome, koji treba dase pokorava svome Gospodaru. Moraju se napustiti sveovozemaljske Stvari. Ne mislimo da ne sme imati ni posedovatinijednu Stvar; Ali Srce mora da ih napusti, i da ne unosi svojuVolju u njih, niti da ih smatra svojim vlasništvom. Jer ako seSrce stavi u njih, nema se Snage da se služi dok se osećaPotreba za stvarima.50. Sopstvo je samo Rob svojim privremenim Posedima, aliPokornost vlada nad svim što se ima. Sopstvo mora da čini što

62

Đavo želi u telesnom sladostrašću i Ponosu Života; ali Pokornostsve to gazi Stopalom Uma. Sopstvo prezire ono što je nisko iprosto; ali Pokornost sedi dole sa niskim u Prašini. Ono kaže:Biću prosto u sebi, i ništa neću razumeti, jer će mojeRazumevanje sebe da uzdiže i greši. Leći ću dole u Dvorima mogBoga pred Njegova Stopala, da bih mogao služiti mogGospodara u onom što mi naredi. Neću imati nikakvo svojeznanje, da bi me Volja i Snaga mog Gospoda mogle voditi irukovoditi sa mnom, i da bih mogao raditi samo što Bog činikroz mene, i što će činiti sa mnom. Spavaću dok me Gospod neprobudi sa Njegovim Duhom; a ako ne, onda ću gledati premaNjemu u Tišini, i čekati Njegove Zapovedi.51. Voljena Braćo: Čovek se danas razmeće Verom, ali gde će jenaći? Savremena Vera je samo proučavanje prošlih događaja.Gde je to Dete koje veruje da je Isus rođen? Da to Dete Postoji, iveruje da je Isus rođen, ono bi se takođe primaklo bližeslatkom Detetu Isusu, i primilo ga i negovalo.52. Nažalost! Vera današnjice je samo istorijska, i pukoSlaganje sa činjenicom da je Isus Hrist živeo i umro; da su gaJevreji ubili; da je napustio ovaj Svet, i da nije Kralj na Zemlji uspoljašnjem Čoveku; već da Ljudi mogu činiti što god žele, i nemoraju da umru za Greh, i svoje loše Požude. Svemu tome segrešno dete Sopstvo raduje, da bi divno živeći moglo nagojitiĐavola.53. Ovo jasno pokazuje da istinska Vera nikad nije bila slabijaod Vremena Hrista, nego što je sada. Dok pri svemu tome Svetglasno viče: Stekli smo istinsku Veru; i raspravlja o OdabranomDetetu, Raspravom, koja nije nikad bila gora, od kad je Čovekna Zemlji.54. Ako si istinski Sion, i imaš to novorođeno Dete koje seizgubilo i ponovo pronašlo, onda neka se ono pokaže Snagom iVrlinom. Dozvoli da svi vidimo milo Dete Isusa koje si doneo, ida si njegov Negovatelj. Ako nisi, onda će Deca u Hristu reći,nisi našao ništa do Dečiju Kolevku, to jest, Prošlost.55. Gde je tvoje milo Dete Isus, ti koji si tako oduševljenProšlošću, i lažnom i prividnom Verom? O kako će te Dete Isus

63

posetiti jednog dana u Svojstvu Oca, Osobinom Gneva, u tvojojvlastitoj Turbi koju si nagojo! Poziva te sada s Ljubavlju, ali tine čuješ, jer su ti uši začepljene Požudom i Sladostrašćem.Stoga će Zvuk Trube jednog dana da te upozori sa teškimudarom Groma tvoje Turbe, i podigne te, ako budeš tada imaosreće da tražiš i nađeš milo Dete Isusa.56. Voljena Braćo, ovo je Vreme traganja, traženja i nalaženja.Ovo je Vreme Ozbiljnosti; koga dodirne, nagovesti mu dom.Onaj ko gleda čuće i videće; ali onaj ko spava u Grehu, i kaže uDanima punog Stomaka: Sve je mirno i tiho; ne čuje se ni Zvukaod Gospoda, biće slep. Ali Glas Gospodov se čuo u svimKrajevima Zemlje, i Dim se podigao, i usred Dima je velikaSvetlost i Blistavilo. Aleluja. Amin.

64

Knjiga treća

O

Duhovnom Preporoduili

Ponovnom Rođenju

PokazujeKako onaj ko ozbiljno traži Spasenje, mora dopustiti da gaHRISTOV Duh iznese iz nereda svadljivog Vavilona, da bimogao biti ponovo rođen u HRISTOVOM Duhu, i da živi samo uNjemu.

Otkrovenje, 18:4Izađi iz Vavilona, moj Narode, da ne bi bio Učesnik Greha unjemu, i da ne bi primio njegove Zarazne bolesti; jer njegovigresi su stigli do Neba, i Bog pamti Grehe njegove.

65

Autorov predgovor čitaocu

MADA sam u drugim mojim Spisima, dao jasan opis DuhovnogPreporoda ili Ponovnog rođenja, iz Osnova; ipak pošto ih nemasvako, niti svako ima Sposobnost da ih razume; stoga sam, kaoSlužbu prostoj Deci Hristovoj, ovde dao kratak Preglednajvažnijih delova u vezi sa Ponovnim Rođenjem.Ali ako imaju želju da istraže dublju Osnovu odakle sve dolazi, iimaju Dar da to razumeju, neka čitaju tekstove:

I. Tri Principa Božanske SuštineII. Trostruki Život ČovekovIII. Četrdeset Pitanja o Izvornoj Suštini, Supstanci,

Prirodi, i Svojstvu Duše.IV. Utelovljenje i Rođenje Isusa Hrista Sina Božijeg;

takođe o Njegovoj Patnji, Smrti i Uskrsnuću.V. Šest tačaka rasprave o Tri Sveta, kako su oni jedan u

drugom kao jedno; a opet čine Tri Načela, tj. Tri Počela iliSredišta.

VI. Velika Tajna, koja je Tumačenje Knjige Postanka.I u njma će naći sve što mogu da se pitaju, toliko duboko kolikoje Um Čovekov u stanju da dosegne. To sam zapisao za pravuDecu Izrailja, to jest, za Gladna i Žedna Srca koja čeznu zaHristovim Izvorom, koji su moja Sabraća u Duhu Hristovom;Ali ne za Decu Ismaela i Preziratelje, jer oni imaju Knjiguunutar sebe, gde dodijavaju, progone, i pritiskaju Decu Hristovukoja su pod Krstom; a opet, mada je to za njih nevoljno inesvesno, moraju da budu Sluge takvoj Deci Hristovoj.

66

Prvo poglavlje

Pokazuje kako Čovek treba da posmatra sebe

HRIST je rekao: Osim ako se ne preobratite i ne postanete kaoDeca, nećete videti Carstvo Božije. Opet, rekao je Nikodimu:Osim ako se čovek ponovo ne rodi od Vode i Duha, ne može ući uCarstvo Božije; jer ono što je rođeno od Tela jeste Telo, a ono štoje rođeno od Duha jeste Duh.2. Takođe Sv. Pismo jasno proglašava, da telesni prirodni Čovekne prima Stvari Božije, jer su one za njega Glupave, niti ih možeznati ili pojmiti.3. Sada videći da svi mi imamo Telo i Krv i da smo smrtni, kakonam pokazuje Iskustvo, a opet Sv. Pismo kazuje, da SmoHramovi Svetoga Duha, koji u nama boravi, i da je CarstvoBožije unutar nas, i da Hrist mora biti oblikovan u nama,takođe, da će nam On dati svoje telo za Hranu, i Krv za piće; I daKo god ne bude jeo od Tela Sina Čovečijeg, i pio Njegove Krvineće imati Života u sebi. Stoga moramo ozbiljno darazmotrimo, koja je to Vrsta Čoveka u nama, koja je sposobnada bude takva kao Božanstvo.4. Jer ne može se reći o smrtnom Telu koje se ponovo okrećeZemlji, i živi u Sujeti ovoga Sveta, i neprestano žudi protivBoga; da je to Hram Svetoga Duha; još manje se može reći dase Novo Rođenje odvija u tom zemaljskom Telu, koje umire itruli, i neprestano je Dom Grehu.5. Opet videći da sigurno stoji, da je pravi Hrišćanin rođen uHristu, i da je Novo Rođenje Hram Svetoga Duha koji boravi unama, i da samo Novi Čovek, to jest rođen u Hristu, deli Telo iKrv Hristovu; jasno je da nije tako laka Stvar biti Hrišćanin.6. I da se Hrišćanstvo ne sastoji u pukom poznavanjuIstorijskih događaja, i pripisivanja sebi Znanja koje je otuda,kazujući: da je Hrist umro za nas, i uništio Smrt i okrenuo je uŽivot u nama, i da je On platio Otkup za nas, tako da mi ne trebada činimo ništa već samo da sebi ugađamo posle toga, i čvrstoverujemo da je to tako.

67

7. Pošto nalazimo u sebi da je Greh živ, pohotan, jak, i snažnodeluje u Telu, stoga mora biti nešto drugo, što ne sarađuje saGrehom u Telu, niti ga želi, što bi bilo Novo Rođenje u Hristu.8. Jer Sv. Pavle je rekao: Nema osude za one koji su u IsusuHristu. I dalje, trebamo li mi koji smo Hrišćani ipak biti Grešnici?Bog brani, videći da smo mrtvi za Greh u Hristu.9. Uz to, Čovek Greha ne može biti Hram Svetoga Duha; a opet,nema Čoveka koji ne greši, jer Bog je sve zatvorio pod Grehom.Kako Sveto Pismo kaže: Niko ko živi nije ispravan u TvomVidokrugu, ako mu uračunaš Njegove grehe. Pravedni Čovekposrne sedam Puta na Dan; a opet to ne može da znači dapravedni pada i greši, već njegov smrtni i grešni Čovek. JerPravednost Hrišćanina u Hristu ne može da greši.10. Šta više, Sv. Pavle kaže: Jer je naše življenje na nebesima,otkuda i Spasitelja očekujemo, Gospoda svog Isusa Hrista. Sad,ako je naše Življenje u Nebu, onda Nebo mora biti u nama;Hrist boravi u Nebu; i onda ako smo mi Njegov Hram, togHrama Nebo mora biti u nama.11. Ali uz sve to, videći da nas Greh iskušava unutar nas, čimeĐavo unutar nas ima jedan pristup nama, stoga pakao takođemora biti unutar nas, jer Đavo boravi u Paklu; gde god da je, onje u Paklu, i ne može da izađe izvan njega. Da, kada posedneČoveka, on boravi u paklu, tj. u Gnevu Božijem u tom Čoveku.12. Stoga moramo dobro da razmotrimo šta je Čovek, i kako jeon Čovek; i onda ćemo naći da pravi Hrišćanin nije samo pukiistorijski novi Čovek, kao kad bi nam bilo dovoljno daspoljašnje priznajemo Hrista, i verujemo da je On Sin Božiji, ida je za nas platio Iskupljenje. Jer Pravedni ne koriste ništapridodato spolja, to jest, kroz puko verovanje da se to takoodigralo. Već koriste jednu inherentnu Pravednost koja jerođena u nama, kojom mi postajemo Deca Božija.13. I kako zemaljsko Telo mora umreti, tako takođe Život iVolja moraju umreti za Greh, i biti kao Dete koje ništa ne zna,već čezne za Majkom koja ga je rodila. Tako slično mora VoljaHrišćanina ponovo ući u svoju Majku, tj. u Hristov Duh, ipostati Dete u sebi, u svojoj sopstvenoj Volji i Moći, i da mu

68

njegova Volja i Želja teže i budu usmerene samo premanjegovoj Majci. I nova Volja i Pokornost u Ispravnosti, koja višenema Volju za Grehom, mora ponići iz Smrti iz Duha Hristovogu njemu.14. Jer nije ponovo rođena ona Volja, koja želi i dopušta ulazakSujeti u sebe; a opet ostaje Volja koja žudi za Sujetom, i greši,čak i u novo-rođenom ili preporođenom Čoveku. Stoga Oblik iliPriroda Čoveka treba dobro da se razume, i kako dolazi doPonovnog-rođenja; videći da to nije iskovano u smrtnom Telu,a opet je iskovano istinski i stvarno u nama, u Telu i Krvi, uVodi i Duhu, kako Biblija kazuje.15. Stoga treba pravilno da razumemo koja je to Vrsta Čovekau nama, koja je Ud Hristov, i Hram Boga koji boravi u Nebu. Ionda takođe koja je to Vrsta Čoveka, kojom Đavo vlada iupravlja; jer on ne može da se meša u Hram Hristov, niti onmnogo mari za smrtno Telo; a opet nema tri Čoveka u jednom,jer sve čini samo jednog Čoveka.16. Sada ako to razumemo pravilno, moramo razmotriti Vremei Večnost, i kako su oni jedno u drugom, takođe Svetlost iTamu, Dobro i Zlo; a posebno Poreklo Čoveka.17. Spoljašnji Svet sa Zvezdama i četiri Elementa, u komeČovek i sva Stvorenja žive, niti jeste, niti se naziva Bogom. Bogzaista boravi u tome, ali Supstanca spoljašnjeg Sveta ga nesadrži.18. Takođe vidimo da Svetlost sija u Tami, i da Tama ne sadržiSvetlost, a opet oboje borave jedno u drugom. Četiri Elementasu takođe jedan Primer za to; koji su u svom Izvoru samojedan Elemenat, koji nije ni vruć ni hladan, ni suv, ni vlažan; aopet se svojim komešanjem razdvojio na Četiri Svojstva, tj. naVatru, Vazduh, Vodu i Zemlju.19. Ko bi poverovao da Vatru proizvodi ili stvara Voda? I da biIzvor Vatre mogao biti u Vodi, kad ne bi videli svojim Očima zavreme Olujnih Nepogoda, Sevanje munja, i kišu; i kad ne bitakođe našli, da u živim Bićima, neophodna Telesna Vatraboravi u Krvi, i da je Krv Majka Vatre, a Vatra Otac Krvi.

69

20. I kako Bog boravi u Svetu, i ispunjava sve Stvari, a opet neposeduje ništa; i kao što Vatra boravi u Krvi, a opet je neposeduje; Takođe, kao što Svetlost boravi u Tami, a opet neposeduje Tamu; kao što je Dan u Noći, i Noć u Danu; Vreme uVečnosti, i Večnost u Vremenu; tako je Čovek stvoren premaspoljašnjem Čovečanstvu; on je Vreme, i u Vremenu, i Vreme jespoljašnji svet, i to je takođe spoljašnji Čovek.21. Unutrašnji Čovek je Večnost i Duhovno Vreme i Svet, kojise takođe sastoji od Svetla i Tame, tj. od Ljubavi Božije, kaovečnog Svetla, i Gneva Božijeg kao večne Tame; koje god odnjih se manifestuje u njemu, njegov Duh boravi u tome, bila toTama ili Svetlost.22. Jer Svetlost i Tama su oboje u njemu, ali svako od njihboravi u sebi, i ni jedno od njih ne poseduje drugo; ali akojedno od njih uđe u drugo, i obuzme ga, onda drugo gubi svojePravo i Moć.23. Pasivno gubi svoju Moć; jer ako se Svetlost pokaže u Tami,onda Tama gubi svoju tamu, i više se ne spoznaje i nerazaznaje. Takođe i suprotno, ako Tama nastane u Svetlu ipreovlada, onda su Svetlost i njena Moć ugašene. To takođetreba posmatrati kod Čoveka.24. Večna Tama Duše je Pakao tj. jedan bolni Izvor Patnje, kojise naziva Gnevom Božijim; dok Večno Svetlo u Duši jesteNebesko Carstvo, gde je strašna Patnja Tame promenjena uRadost.25. Jer isto Svojstvo u Patnji, koje je u Tami Uzrok Tuge, uSvetlosti je Uzrok spoljašnje i podsticajne Radosti. Jer Izvor iPoreklo Svetlosti, i Izvor Tame su samo jedan Večni Izvor, ijedno Svojstvo, a opet oni, tj. Svetlost i Tama, imaju ogromnuRazliku na Izvoru; jedno boravi u drugom i začinje drugo, aopet nije drugo. Vatra je bolna i uništava, ali Svetlost jeplodonosna, dobronamerna, snažna, divna, mila i privlačnaRadost.26. To se takođe može naći kod Čoveka; on se nalazi i živi u triSveta; Prvi je Večni Svet tame, tj. Središte Večne Prirode, kojeproizvodi ili stvara Vatru, tj. Izvor ili Svojstvo Patnje.

70

27. Drugi je Večni Svet svetlosti, koji rađa Večnu Radost, kojа jeBožansko Stanište u kom boravi Duh Božiji, i gde Hristov Duhprima ljudsku Supstancu, i kroti Tamu, tako da bi mogla bitiUzrok Radosti u Hristovom Duhu u Svetlosti.28. Treći je spoljašnji vidljivi Svet četiri Elementa i vidljivihZvezda; jer zaista svaki Element ima svoju naročituKonstelaciju u sebi, odakle Želja i Svojstvo nastaju, i sličan jeUmu.29. Tako se može razumeti, da je Vatra u Svetlosti vatraLjubavi, Želja Krotkosti i Divote; dok je Vatra u Tami VatraPatnje, koja je bolna, mrska, neprijateljska i puna Suprotnostiu svojoj Suštini. Vatra Svetlosti ima dobru Slast ili Ukus, dok jeUkus u Suštini Tame neprijatan, odvratan i mrzak. Jer sviOblici ili Svojstva Večne Prirode, dok ne dopru do Vatre, jesu uvelikoj Patnji.

71

Drugo poglavlje

Kako je stvoren Čovek

OVDE ćemo razmotriti Stvaranje Čoveka. Mojsije kaže: Bog jestvorio Čoveka po svom Liku, u Božijem Obliku On ga je stvorio.To razumemo da su oba iz večnog i privremenog Rođenja; izunutrašnjeg i duhovnog Sveta, koji je udahnuo u njega, ustvoreni Oblik; a onda iz Supstance unutrašnjeg duhovnogSveta, koji je sveti.31. Jer kao što postoji Svojstvo i Supstanca u spoljašnjemSvetu; tako takođe u unutrašnjem duhovnom Svetu postojiSvojstvo i Supstanca koja je duhovna; iz koje je spoljašnji Svetizdahnut, i stvoren iz Svetlosti i Tame, i stvoren da ima Početaki Vreme.32. I iz Supstance unutrašnjeg i spoljašnjeg Sveta Čovek jestvoren; iz, i u Sličnosti sa Nastankom svih Supstanci. Telo jeLimbus (jedan Ekstrakt ili vrsta Semena, koje sadrži sve ono odčega je Stvar odakle je uzeta sadrži) Zemlje, i takođe Limbusnebeske Supstance; jer Zemlja je izdahnuta, izgovorena, ilistvorena iz Sveta tame i svetla. U reči Fiat (ili Reči stvaranja)tj. u večnoj Želji, Čovek je uzet iz Zemlje, i tako je načinjenjedan Oblik iz Vremena i Večnosti.33. Taj Obik je bio u unutrašnjem i duhovnom Elementu, iz kogsu četiri Elementa potekla i nastala. U tome jednom Elementuje bio Raj; jer Svojstva Prirode iz Vatre-tame-i-svetla-Sveta susva bila u Harmoniji i Saglasna u Broju, Težini i Veličini. Nijedan među njima se nije pokazivao istaknutijim od drugih,tako da u tome nije bilo Slabosti. Jer ni jedno Svojstvo nijepreovlađivalo nad drugima, niti je tu bilo ikakvog Sukoba iliSuprotstavljanja među Snagama i Svojstvima.34. U taj stvoreni Oblik Bog je udahnuo Duh i DahRazumevanja iz tri Sveta, kao jednu Dušu koja, kao premasvom Izvornom Principu ili Suštini, jeste, ili sastoji se u,unutrašnjem tamnom Svetu Vatre večne duhovne Prirode,

72

prema kojoj je Bog prozvao sebe jako ljubomornim Bogom, iVatrom uništavanja.35. I to je sada stvorenje večne velike Duše, magičnogVatrenog Daha, u kome Vatra čini Počelo Života, iz velikeSnage Razdvajanja. Gnev Božiji, ili večna Tama, je u ovomSvojstvu, sve dokle doseže Vatra bez davanja Svetla.36. Drugo Svojstvo Božijeg Daha jeste Duh Izvora Svetlosti,koji proističe iz velike silne Želje Ljubavi, iz velike Pokornosti,prema kojoj je Bog nazvao sebe milostivim Bogom koji voli; učemu se sastoji pravi Duh Razumevanja, i Života u Moći.37. Jer kao što Svetlost sija iz Moći, i kao što se MoćRazumevanja raspoznaje na Svetlu, tako je Dah Svetlostispojen sa Dahom Božije Vatre, i udahnut u Oblik Čovekov.38. Treće Svojstvo Božijeg Daha je spoljašnji Vazduh sa svojomKonstelacijom ili Astrum-om, u kome se nalaze Život iKonstelacija spoljašnje Materije i Tela. To je On udahnuo unjegove Nozdrve; i kao što su Vreme i Večnost povezani, i kaošto je Vreme nastalo iz Večnosti, tako je unutrašnji Dah Božijipovezan sa spoljašnjim.39. Ta troslojna Duša je odjednom udahnuta u Čoveka; i svakaTelesna Materija primila je Duh prema svom Svojstvu.Spoljašnje Telo primilo je spoljašnji Vazduh i njegovaSazvežđa, za racionalni i vegetativni Život, za ManifestacijuBožijih Čuda; a Svetlosno Telo ili Nebeska Supstanca je primiloDah Svetlosti velikih Božanskih Moći i Vrlina; taj Dah se nazivaSvetim Duhom.40. Tako se Svetlost prolomila kroz Tamu, tj. kroz tamni DahVatre, i takođe kroz Dah spoljašnjeg Vazduha i njegovihKonstelacija ili Astrum-a, i tako lišio Sva Svojstva njihovihMoći, da ni Patnja Daha Vatre u unutrašnjem Svojstvu Duše, niVruće ni Hladno, niti ijedno od svih Svojstava spoljašnjihKonstelacija, nije sposobno i ne može da se manifestuje.41. Svojstva sva tri Sveta u Duši i Telu su jednakeUsklađenosti, Temperature, i Težine. Ono što je unutrašnje isveto vlada nad spoljašnjim, to jest spoljašnjim Delovima

73

spoljašnjeg Života, spoljašnjih Zvezda i Konstelacija i ČetiriElementa; i ta izvorna i univerzalna Vlast unutrašnjeg nadspoljašnjim sačinjava Sveti Raj.42. I tako je Čovek bio i u Nebu i takođe u spoljašnjem Svetu, ibio je Gospodar svih Stvorenja na ovom Svetu. Ništa nije mogloda ga uništi.43. Jer takva je bila zemlja takođe, dok Božija Kletva nije pala.Sveto Svojstvo Duhovnog Sveta nicalo je na Zemlji, i donosiloSvete Rajske Plodove, koje je Čovek onda mogao jesti namagičan Rajski Način.44. I nisu mu trebali ni Zubi, ni organi za varenje u Telu. Jerkao što je Svetlost gutala Tamu, i kao što je Vatru proždiralaVoda, a da nije bila ispunjena njom, baš tako je i SredišnjiČovek takođe imao usta sa kojima bi ujedno jeo, u skladu saNačinom Večnosti.45. I mogao je iz sebe proizvoditi sebi Slične, bez ikakvogdeljenja ili otvaranja svog Tela ili Duha, na način na koji je Bogstvorio spoljašnji Svet; ne delivši Sebe; već se u Svojoj Želji, tj.u Reči Fiat, manifestovao, i uneo istu Želju u Oblik premaVečnom Duhovnom Rođenju. Tako je Čovek takođe načinjen uBožijem Obliku i Liku u pogledu toga, prema Vremenu iVečnosti, iz oba – i Vremena i Večnosti, uz to u i za jedanbesmrtni Život, koji je bio bez Neprijateljstva i Suprotnosti.46. Ali Đavo, pošto je bio Princ i Vladar na Prostoru ovog Sveta,i proteran zbog svog Ponosa u tamu, mučno, bolno ineprijateljsko Svojstvo i Izvor, u Gnev Božiji, zavideo je Čovekuna Sjaju što je stvoren u i za Duhovni Svet, Stanište koje je onsam jednom imao; i stoga je uneo svoje Zamišljanje ili Želju uČovekov Oblik, i učinio ga tako požudnim, da se Svet tame, itakođe spoljašnji Svet, pojavio u Čoveku, i tako se poremetioSklad i Toplina u kojoj su boravili, i tako je jedan preovladaonad drugim.47. I onda su se Osobine koje je svako od njih odvojeno u sebinačinio manifestovale, i svaki od njih je žudeo za onim što muje bilo slično. Ono što je bilo iz Rođenja Sveta tame, i takođeono što je bilo iz rođenja Sveta svetlosti, svako od njih bi jeo od

74

Limbus-a Zemlje, prema svojoj Gladi; i tako su se Zlo i Dobromanifestovali u Adamu.48. I kada je Glad Svojstava otišla u Zemlju, odakle su Svojstvatela izvedena, onda je Fiat izvukao iz Zemlje takvu Granu, kakobi Svojstva mogla jesti u svojoj probuđenoj Sujeti; jer je to bilomoguće.49. Jer u Adamu je bio Duh jake i velike magične Moći Vremenai Večnosti, iz kog je Zemlja sa svojim Svojstvima izdahnuta; itako je Fiat, tj. jaka Želja večne Prirode, privukla SuštinuZemlje. I tako je Bog dozvolio Drvetu Znanja Dobra i Zla daraste za Adama, prema njegovim probuđenim Svojstvima; jerje to uzrokovala velika Moć Duše i Tela.50. I onda je Čovek morao biti iskušan, da li može da istraje iodoli svojim sopstvenim Snagama, pred Iskušenjima Đavola, ipred Gnevom Večne Prirode; i da li će Duša nastaviti u SkladuSvojstava u istinskom Prepuštanju Božijem Duhu, kao jedaninstrument Božije Harmonije, i naštimovani Instrumentbožanske radosti za Duh Božiji da svira na njemu. To jeiskušano pomoću tog Drveta, i ta okrutna Zapoved je biladodana: Ne smeš da jedeš sa njega, jer onog Dana kada budešjeo sa njega, sigurno ćeš umreti.51. Ali pošto je Bogu bilo poznato da Čovek neće istrajati, i daje već maštao i žudeo za Dobrim i Lošim, Bog reče: Nije dobroda Čovek ostane sam, načinićemo mu odgovarajuću Pomoć.52. Jer Bog je video da Adam onda ne može da se stvara namagičan način, zašavši svojom Požudom u Sujetu. Stoga jeMojsije rekao: Bog je učinio da dubok San padne na njega, i onje zaspao; to jest, videći da Čovek neće nastaviti u PokornostiBožanskoj Harmoniji u Svojstvima, i da ostane i dalje da sepotčinjava kao jedan Instrument Duhu Božijem; stoga ga jeBog pustio da padne iz Božanske Harmonije u Harmoniju sanjegovim vlastitim, tj. probuđenim Svojstvima Zla i Dobra; Duhnjegove Duše je otišao u to.53. I u tom Snu umro je u Anđeoskom Svetu, i pao pod Vlastspoljašnjeg Fiat-a, i tako se oprostio sa Večnim Oblikom koji je

75

bio začet od Boga. Tu je njegov Anđeoski oblik i Snaga izgubiosvest i pao na Tle.54. I onda je pomoću Fiat-a Bog načinio Ženu iz njega, izMatrice Venere, tj. iz tog Svojstva gde je Adam činio začeća usebi; i tako iz jednog Tela načinio dva, i podelio SvojstvaTinktura, tj. vodenih i vatrenih Konstelacija u Elementu; ipakne sasvim u Materiji već u Duhu, tj. Svojstvima vodene ivatrene Duše.55. A opet to je i dalje samo jedna Stvar, samo je SvojstvoTinkture podeljeno; Želja Samoljublja je uzeta iz Adama, ioblikovana u Ženu prema njegovoj Sličnosti. I stoga je to daČovek sada tako žudno želi Matricu žene, i Žena želi LimbusČoveka, tj. Vatreni-Element, Praizvor istinske Duše, pod čim semisli na vatrenu Tinkturu, jer su ta dva bila jedno u Adamu, i utome se sastojalo Magično Začeće.56. I čim je Eva načinjena iz Adama u njegovom Snu, oboje, iAdam i Eva, tog su Trena postavljeni i sačinjeni u spoljašnjemprirodnom Životu, sa Organima koji su im dati zaRazmnožavanje, na Način Prostih Životinja, i takođe u Telu odmesa; u koje su mogli da stave svoje grube zemaljskosti, i živekao Životinje.57. Stoga se bedna Duša osvojena Samoljubljem na taj Danposramila; i žalila što je njeno Telo dobilo takav zverskimonstruozni Oblik. Ništa ne može biti jasnije od toga. Pošto suse ljudi postideli svojih Organa i Golotinje, zato su pozajmilisvoju odeću od zemaljskih Stvorenja. Jer to ne bi učinili, danisu izgubili svoj Anđeoski Oblik, i primili taj Životinjski.58. Ta pozajmljena Odeća, zajedno s podstaknutomZemaljskom telesnošću, i Podjarmljenost Snagama Toplote iHladnoće, jasan je i potpun Dokaz čoveku, da zaista nije kodKuće u ovom Svetu. Jer svi zemaljski Apetiti, Brige i Strahovi,zajedno sa tom nepravilnom Odećom, moraju nestati i ponovobiti odvojeni od Duše.59. Kada se Adam probudio iz Sna opazio je svoju Ženu, i znaoje da je ona stvorena iz njega; jer još nije jeo od Sujete svojimspoljašnjim Ustima, već samo u Mašti, Želji i Požudi.

76

60. I to je prvo bila Želja Eve, da bi mogla da jede sa drvetaSujete, drveta Dobra i Zla, u šta ju je ubedio Đavo u OblikuZmije, kazujući: Da će joj se otvoriti Oči, i da će biti kao samBog; što je bilo i Laž i Istina.61. Ali nije joj rekao da će time izgubiti Božansko Svetlo iSnagu; samo je rekao: njene Oči će se otvoriti, da bi moglaiskusiti, ustanoviti, i znati Zlo i Dobro, kao što je on to učinio.Nije joj rekao ni da će se Toplo i Hladno probuditi u njoj, i da ćekarakteristike spoljašnjih Konstelacija imati veliku Vlast nadTelom i Umom.62. Njegov jedini Cilj je bio da Anđeoski Lik, tj. Supstanca kojaje došla iz unutrašnjeg Duhovnog Sveta, može da nestane iznjih. Jer bi onda oni bili nagnani da žive podjarmljeni grubojZemaljskoj Telesnosti, i Konstelacijama ili Zvezdama; i onda,dobro je znao da kad spoljašnji Svet nestane, Duša će ostati sanjim u Tami. Jer je video da Telo mora da umre, što je opaziotime šta je Bog nagovestio; i kako je očekivao da ostane i daljeVladar cele Večnosti u prostoru ovoga Sveta, u svompritvornom Obliku koji je dobio; stoga je zaveo Čoveka.63. Jer kada su Adam i Eva jedući uneli Voće Zla i Dobra u Telo,onda je Mašta Tela primila Sujetu iz Voća, i onda se Sujetaprobudila u Telu, i Svet tame je stekao Prednost i Vlast u SujetiZemaljske telesnosti; na šta je divni Nebeski Lik, koji jeproisticao iz Nebeskog Božanskog Sveta, trenutno nestao.64. Tu su Adam i Eva umrli za Nebesko Carstvo, i probudili se uspoljašnjem Svetu, i onda je divna Duša koja je stajala uLjubavi Božijoj nestala za svetu Moć, Vrlinu i Svojstvo; iumesto toga, srditi Gnev, tj. tamni Svet Vatre, probudio se unjoj, i tako je Duša postala jednim Delom, tj. u unutrašnjojPrirodi, pola Đavo, a u spoljašnjem Delu u odnosu na spoljašnjiSvet, Zver.65. To su Lanci Smrti i Vrata Pakla, što je Prouzrokovalo daBog postane Čovek, da bi mogao da uništi Smrt, poraziĐavolove Namere, i promeni Pakao ponovo u veliku Ljubav.

77

66. Neka vam ovo bude kazano, Deco Čovekova; kazanoZvukom Trube, da biste odmah napustili gnusnu Sujetu, jer odtoga gori Vatra.

78

Treće poglavlje

O tužnom Padu Čovekovom, i o Sredstvima njegovogIzbavljenja

KADA su Adam i Eva pali u Sujetu, onda se Bes Prirodeprobudio u svakom Svojstvu, i u ili kroz Želju utisnuo Sujetu iZemaljsku telesnost i Gnev Božiji u sebe.68. I onda je Telo postalo opipljivo i grubo, kao Telo Zveri, iDuša je time bila zarobljena u Suštini, i videla da joj je Telopostalo Zver, i da je dobilo Zverske Udove za Razmnožavanje, iprljavo Truplo koje će Želja ispuniti Odvratnošću, čega ju jebilo sramota u Prisustvu Božijem; i stoga su se Adam i Evasakrili pod Drveće u Vrtu Edenskom. Toplota i Hladnoća su ihtakođe zgrabili.69. I tu je Nebo u Čoveku drhtalo od Užasa; kao što se Zemljatresla u Besu, kada je Gnev uništen na Krstu od strane mileLjubavi Božije; tu je Gnev drhtao pred milom Ljubavi Božijom.70. I zbog Sujete koja se tako probudila u Čoveku, Bog jeprokleo Zemlju; ni sveti Element više nije mogao nicati niblistati kroz spoljašnje Voće, ni donositi Rajsko Voće. Jer višenije bilo Stvorenja koje bi ga trebalo jesti; niti je zemaljskiČovek više toga bio dostojan.71. Bog ne bi bacio dragocene Bisere pred Zveri; bezbožniČovek u svom Telu bio je samo grubo životinjsko Stvorenje; imada je bio od plemenite Suštine, opet je bio sasvim zatrovan iodvratan Pogledu Božijem.72. Kada je Bog video da je Njegov divni Oblik pokvaren,pokazao se palom Adamu i Evi, i bilo mu ih je žao i obećao im jesebe kao jedan večni Posed, i da će sa svojom velikom Ljubaviu prihvaćenom Čovečanstvu uništiti Moć Zmijskog Svojstva, tj.Sujete u gnevu Božijem što je probuđena u njima. I to je bilosmrskavanje Zmijske Glave, koje će On izvesti, tj. On će uništititamnu Smrt, i pokoriti Gnev svojom velikom Ljubavlju.

79

73. I ovaj Zavet Njegovog utelovljenja koje će doći, stavio je uSvetlost Života; tom zavetu su se Jevrejska prinošenja Žrtviokretala kao Obeležju ili Najvišoj odredbi, do koje se Bogobećao sa svojom Ljubavlju; jer je Vera Jevreja zašla uŽrtvovanja i Ponude, i Božija Mašta je ušla u taj Zavet.74. I Ponude su bile Oblik Povraćanja onoga što je Adamizgubio, i tako je Bog okajavao svoj Gnev u ljudskom Svojstvu,kroz Ponude u Najvišoj odredbi Zaveta.75. Zavet u koji se ugradilo najsvetije milo Ime ISUS,proističući iz svetog Imena i velike Moći JEHOVE; tako da će seOn ponovo pokrenuti i manifestovati u Supstanci nebeskogSveta koji je nestao u Adamu, i ponovo potpaliti sveti božanskiŽivot.76. To Obeležje ili Najvišu odredbu Zaveta Adam je prenosiosvojoj Deci, sa Čoveka na Čoveka, i išlo je od jednoga do svih,kao što su Greh i probuđena Sujeta takođe išli od jednog dosvih.77. I stajalo je u Obećanju Zaveta na Kraju, u Poreklu odDavida u Devici Mariji, koja je bila, u unutrašnjem Carstvuskrivenog Čovečanstva (tj. od Suštastvenosti koja je nestala izCarstva Božijeg) Ćerka Božijeg Zaveta, ali u spoljašnjem premaprirodnom Čovečanstvu, nju su začeli njen pravi telesni OtacJoakim i njena prava Majka Ana, iz Suštine i Supstance njihovihDuša i Tela, kao i sva druga Deca Adama; prava Ćerka Evina.78. U toj Mariji Devici (tj. Mudrosti Božije) u obećanoj Najvišojodredbi Zaveta, o kojoj su svi Proroci prorokovali, – večnaKazujuća Reč, koja je stvorila sve Stvari, u Potpunosti Vremenapokrenula sebe u Imenu ISUS, prema svojoj najdubljoj Ljubavii Poniznosti, i donela ponovo živeću, božansku, i nebeskuSupstancijalnost u nebeski Deo Čovečanstva, koji je nestao uAdamu, i koji je umro u Raju, u Zametak Marijin, u TinkturuLjubavi, u to Svojstvo u kome bi Adam trebao da serazmnožava na magičan i nebeski Način, u pravi ZametakŽene, nebeske Supstancijalnosti, koja je nestala u Raju.79. I kada je Božansko Svetlo u Nebeskoj Suštini bilo ugašeno,Reč Božija, tj. Božanska Moć Razumevanja, unela je nebesku i

80

živuću Supstancijalnost, i probudila nestalu Supstancijalnost uZametku Marijinom, i donela ga u Život.80. I tako su Božija Supstanca, gde god On boravio i delao, inestala Supstanca Čovekova, postale jedna Osoba; jer je SvetaBožanska Supstancijalnost pomazala nestalu; stoga se taOsoba naziva HRISTOS, Pomazanik Božiji.81. I to je suvi Aronov Štap, koji je procvetao i doneo Bademe, iistinski Prvosveštenik; i to je ono Čovečanstvo o kome je Hristgovorio, kazujući da je: On došao sa Neba i da je bio na Nebu; ida ni jedan Čovek ne može da se uspne na Nebo do Sin Čovekovkoji je došao sa Neba, i koji je u Nebu.82. Kada On kaže da je On došao sa Neba, misli se da je odNebeske Supstance, Nebeske Materijalnosti, jer Moć VrlineBožije nema potrebe da dolazi od bilo gde, jer je ona svuda i usvemu neizmerljiva i neizdeljena. Ali Supstanci je trebaodolazak; Moć ili Vrlina je trebala da se pokrene, i da semanifestuje u Supstanci.83. I ta Supstanca je ušla u ljudsku Supstancu, i prihvatila je; nesamo onaj Deo Nebeske Supstancijalnosti, koji je nestao uAdamu, već celu ljudsku Suštinu u Duši i Telu, prema sva triSveta.84. Ali nije primio, ili uzeo na sebe, probuđenu ili utisnutuSujetu, koju je Đavo, svojom Zamišlju, uneo u Telo, čime je Telopočinilo Greh; nego je zaista uzeo na Sebe probuđene oblikeŽivota, pošto su se oni udaljili od svoje usklađenosti, svako usvoju sopstvenu Želju.85. Jer u tome je naša Slabost, i Smrt, koju je On utopio svojomNebeskom svetom Krvlju. Tu je On uzeo na sebe sve našeGrehe i Slabosti, takođe Smrt i Pakao u Gnevu Božijem, iuništio njihovu Vlast u ljudskim Svojstvima.86. Gnev Božiji je bio Pakao u koji je Duh Hristov ušao, kada jeprolio tu Nebesku Krv u našu spoljašnju ljudsku Krv, itinkturisao je Ljubavlju; time promenivši taj Pakao ljudskogSvojstva u Nebo, i svevši ljudska Svojstva na Usklađenost, uNebeskoj Harmoniji.

81

Četvrto poglavlje

Kako se ponovo rađamo; i kako možemo ponovo dapadnemo u Gnev Božiji

SADA ovde možemo pravilno razumeti šta je naše Novo-Rođenje, ili Duhovni Preporod, i kako možemo postati, inastaviti da budemo Hram Božiji; mada smo tokom ovogŽivota, shodno spoljašnjem Ljudskom, grešni smrtni Ljudi.88. Hrist je u Ljudskoj Suštini probio i otvorio Vrata našegunutrašnjeg Nebeskog Ljudskog, koje je bilo zaključano uAdamu; tako da sada ništa drugo ne treba, do da Duša prevučesvoju Volju iz Sujete iskvarenog Tela, i pronese je kroz taotvorena Vrata u Hristov Duh.89. Velika i jaka Ozbiljnost je ovde potrebna; i ne samo učenje iznanje, već stvarna Glad i Žeđ za Hristovim Duhom. Jer samoznati, to nije Vera; već Glad i Žeđ za onim što želim, tako datime to privučem sebi, i uhvatim Željom i Zamišlju, i to učinimsvojim vlastitim; to je Istina i Suština Hrišćanske Vere.90. Volja mora napustiti Telesnu Sujetu, i voljno se predatiHristovim Mukama i Smrti, i na sve Prigovore Sujete, koja jojse ruga, jer ona napušta svoju sopstvenu Kuću, u kojoj jerođena, da više ne mari za Sujetu, već samo želi Ljubav Božijuu Isusu Hristu.91. U takvoj Gladi i Želji Volja prima i utiskuje u sebe HristovDuh u svojoj Nebeskoj Telesnosti; to jest, Duša u svojoj velikojGladi i Želji hvata i privlači Hristovo Telo; tj. NebeskuSupstancijalnost, u svoj nestali Oblik, unutar koje Dela RečBožije Moći.92. Glad Duše pronosi Želju potpuno kroz izubijano Svojstvonjenog Ljudskog u Nebeskom Delu, koji je nestao u Adamu;ono Ljudsko kome je mila Vatra Ljubavi u Hristovoj Smrtiostavila beleg, kada je Smrt tog Nebeskog Ljudskog uništena.93. I tako je Glad Duše primljena u to, u njeno nestalo Telesno,kroz Želju, svetu Nebesku Supstancu, tj. Hristovo Nebesko

82

Telo, koje potpuno ispunjava Oca, i blisko je u svemu, i u svimStvarima; i kroz to se nestalo Nebesko Telo diže u Božijoj Moći,u milo ime JEŠUA.94. I to podignuto Nebesko Duhovno Telo je Hrišćanin, i HramSvetoga Duha, istinska Palata Svetog Trojstva, premaHristovom Obećanju, kazanom: „Mi ćemo doći, i načinićemosebi Prebivalište u vama.“95. Suština tog Života hrani se Hristovim Telom i pije NjegovuKrv. Jer Duh Hristov, tj. Reč, koji je načinio sebe vidljivim saHristovim Ljudskim iz, i u našem nestalom Ljudskom, krozspoljašnjeg Čoveka od Supstance ovoga Sveta, progutao jesvoju svetu Supstancu u svojoj vatri; jer svaki Duh se hrani odsopstvenog Tela.96. Sada, ako Duša jede tu slatku, svetu, i Nebesku Hranu, ondaona sebe užiže velikom Ljubavlju u Imenu i Moći Isusovom;dok njena Vatra Patnje postaje velika Pobeda Radosti i Slave, ipojavljuje joj se pravo Sunce, u čemu je ona rođena za druguVolju.97. I tu se odvija Venčanje Jagnjeta, za koje od srca želimo da tupočast i potpunost i oni nazovi-Hrišćani jednom Iskuse u sebi, itako da pređu iz Istorijskog u Supstancu.98. Ali Duša ne dobija taj Biser Božanske Mudrosti i Vrline usvoje Vlasništvo za Vreme ovog Života; jer joj je spoljašnjeŽivotinjsko Telo slepljeno za njenog spoljašnjeg Čoveka.99. Moć kojom se Biser Božanske Mudrosti venčava uVenčanju Jagnjeta, i utapa sebe u Nebeski Lik, tj. u SupstancuNebeskog Čoveka, koji je Hristov Hram; a ne u Vatreni DahDuše, koji je još uvek, tokom celog Života, čvrsto okovan zaspoljašnje Carstvo, Okovom Sujete, sa Udisanjem Vazduha, i uvelikoj je Opasnosti.100. Ona baca svoje Zrake Ljubavi zaista vrlo često u Dušu,čime Duša prima Svetlo; ali Hristov Duh se ne daje Vatrenomdahu tokom ovog Života, već samo Dahu Svetlosti koji jeugašen u Adamu, u kome je Hristov Hram, jer to je pravo isveto Nebo.

83

101. Shvati ispravno sada, šta je Novo Rođenje ili DuhovniPreporod, i kako se odvija, iz sledećeg. Spoljašnji zemaljskiČovek nije ponovo rođen u ovom Životu; to jest, niti spoljašnjeTelo, niti spoljašnji Deo Duše. Oni oboje nastavljaju u Sujetinjihove Volje koja se probudila u Adamu. Oni vole svoju Majku,u čijem Telu žive, tj. Vlast ovog spoljašnjeg Sveta; i tu semanifestuje Rođenje Greha.102. Spoljašnji Čovek u Duši i Telu (mislimo na spoljašnji deoDuše) nema Božansku Volju, niti razume i jednu Božiju Stvar,kao što Sveto pismo kaže: Prirodni Čovek ne pojmi Stvari DuhaBožijeg.103. Ali Vatreni Dah unutrašnjeg Sveta ih, ako se jednomzapali, razume; ima veliku Žudnju, Čežnju, Glad i Žeđ zaslatkim Hristovim izvorom; okrepljuje se gladujući i želeći (štoje prava Vera u) slatki Hristov Izvor iz svog novog Tela, odNebeske Supstance, kao gladna Grana na Hristovom Čokotu.104. A Razlog zašto strastvena Duša ne može stići doSavršenstva tokom ovog Života je – zato što je čvrsto okovanaspoljašnjim Okovom Sujete, kroz koju Đavo neprestano bacasvoje Zrake otrovnog uticaja na nju, i tako je iskušava, da onačesto zagrize njegov Mamac, i otruje se. Odatle nastaju Beda iMučenje, tako da se plemenita Sofija krije u Hristovom Izvoru,u Nebeskom Ljudskom; jer ne može da se približi Sujeti.105. Jer zna kako je bilo sa njom i Adamom, kada je izgubilasvoj Biser, koji je iz Milosti bio ponovo darovan unutrašnjemLjudskom; stoga se naziva Sofijom, tj. Hristovom Nevestom.106. Ovde ona sa poverenjem poziva svog mladoženju vatrenuDušu, i pobuđuje ga da se Pokaje, i da se rastereti od sebe, iliudalji od Odvratnosti Sujete.107. I onda Rat zahvata celog Čoveka. Spoljašnji telesni Čovekse bori protiv unutrašnjeg duhovnog Čoveka, a duhovni protivtelesnog; i tako je Čovek u neprestanom Ratu i Sukobu, punNevolja, Bede, Muke, i Brige.

84

108. Unutrašnji Duh kaže vatrenoj Duši: O Dušo moja! O ljubavimoja! Obrati se, preklinjem te, i udalji se od Sujete, ili ćešizgubiti moju Ljubav i plemeniti Biser.109. Onda kaže spoljašnji Razum, tj. Zivotinjska Duša: Ti siglup: hoćeš da budeš predmet Podsmeha, i da te Svet Prezire?Potreban ti je spoljašnji Svet da bi nastavio Život. Lepota, Moć, iSlava su tvoja prava Sreća; samo u tome ti možeš da se raduješ iUživaš. Zašto bi bacio sebe u Mučenje, Bedu, i Prigovaranje?Odaberi svoje Zadovoljstvo, što će i tvom Telu i tvom Umu činitidobro.110. Takvom prljavštinom je pravi Čovek često ukaljan; to jest,spoljašnji Čovek se ukalja, kao Krmača u Blatu, i zatamni svojplemeniti Biser. Jer što više raste sujeta spoljašnjeg Čoveka, toje tamniji unutrašnji Čovek, dok na kraju sasvim ne nestane.111. I onda je divno Rajsko Drvo nestalo, i biće jako teškoponovo ga obnoviti. Jer kada se spoljašnje Svetlo, tj. spoljašnjaDuša jednom prosvetli, tako da je spoljašnje Svetlo Razumaupaljeno unutrašnjim Svetlom; onda spoljašnja Duša običnopostane Licemerna; i sebe smatra Božanskom, čak i kada jeBiser nestao; ta tužna Greška čvrsto prijanja za mnoge Ljude.112. I tako se događa da je Biserno Drvo u Hristovom Vrtučesto pokvareno; u vezi sa čim Sveto pismo daje jak Zaključak,tj. Da oni koji su jednom probali slatkoću onog Sveta, i ponovopali, teško će videti Carstvo Božije.113. I mada se ne može poreći da su Vrata Milosti još otvorena,ipak lažna i sjajna Svetlost spoljašnjeg Razuma Duše takoobmanjuje i ometa takve Ljude da oni misle da imaju Biser,dok žive u Sujeti ovoga Sveta, i igraju kako Đavo svira.

85

Peto poglavlje

Kako Čovek može sebe nazvati Hrišćaninom, a kako ne

OVDE stoga Hrišćanin treba da razmotri zašto on sebe nazivaHrišćaninom, i zaista ispita da li je on to ili nije. Jer zaista, mojesaznanje i ispoved da sam Grešnik, i da je Hrist uništio mojeGrehe na Krstu, i prolio svoju Krv za mene, ne čine meHrišćaninom.115. Nasledstvo pripada samo Deci. Služavka u Kući jakodobro zna šta Gospodarica treba da čini, ali to je ne činiNaslednicom Gospodaričinih Dobara. Sam Đavo zna da postojiBog, ali to ga ne čini ponovo Anđelom. Ali ako se služavka uKući uda za Gazdaričinog Sina, onda ona može postatinaslednica Gospodaričinih Dobara. I to takođe treba da serazume u vezi sa Značenjem: biti Hrišćanin.116. Deca Istorije nisu Naslednici Hristovih Dobara, već sujedini pravi Naslednici zakonita Deca preporođena HristovimDuhom. Jer Bog je rekao Avramu: Oteraj Sina Robinje, on nećenasleđivati sa Sinom Slobodne. Jer on se rugao, i samo jeIstorijski Sin Avramovog Duha i Vere; i sve dok nastavlja tako,nije pravi Naslednik Avramove Vere, i stoga Bog naređuje damora biti izbačen iz nasledstva njegovih Dobara.117. To je Vrsta budućeg Hrišćanstva. Jer Hrišćansko Obećanjeje dato Avramu. Stoga su tada takođe Predskazanja dala dvaBrata, Isak i Ismail, predskazujući u njima različita Stanja iObičaje Hrišćanstva; kako će dve vrste Ljudi biti u tome, tj.Pravi Hrišćani i Neiskreni Hrišćani. Ovi drugi, pod imenomspoljašnjeg Propovedanja Hrišćanstva, biće samo Ismevači,kao što je Ismail bio i Esau, koji je takođe bio Vrsta spoljašnjegAdama, dok je Jakov bio vrsta Hrista, i pravi Hrišćanin.118. Tako svako ko će sebe nazivati Hrišćaninom, moraizbaciti iz sebe Sina Robinje, to jest, zemaljsku Volju, i uvek jeubijati i uništavati, i ne davati joj Nasledstvo.119. Niti da dâ Biser Životinjskom Čoveku, koji bi sezadovoljavao i zabavljao se sa spoljašnjim Svetlom, u Požudi

86

Tela. Već moramo, sa našim Ocem Avramom doneti Sina praveVolje na Planinu Morija, i biti spremni u Poslušnosti premaBogu da ga ponudimo, uvek u Volji umirući za Greh u HristovojSmrti, ne dajući prostora Životinji Sujete u Hristovom Carstvu,niti joj dozvoljavati da bude razuzdana, ponosna, požudna,zavidljiva, i zlonamerna. Jer sve su to Svojstva Ismaila, SinaRobinje koga je Adam začeo u svojoj Sujeti sa tom Bludnicom,nepoštenom Robinjom, Đavolskom Zamišlju, od zemaljskihSvojstava u Telu i Krvi.120. Taj Podrugljivac i nazovi-Hrišćanin je Sin nepošteneRobinje, i mora biti izbačen; jer on neće imati HristovoNasledstvo u Carstvu Božijem. On ne odgovara, on je upravoVavilon, Rusvaj tog jednog Jezika u mnoge. On je samoGovornik i Svađalica oko Nasledstva; on misli da ga pribavipomoću Pričanja i Svađe, Licemerstvom svojih Usana iprividnom Svetošću; mada u svom Srcu nije bolji odkrvožednog Ubice, svog brata Avelja, koji je pravi Naslednik.121. Zato kažemo ono što znamo, da onaj koji će sebe nazivatipravim Hrišćaninom mora isprobati sebe, i otkriti koja VrstaSvojstava upravlja i vlada njim – da li ga Hristov Duh pokrećeka Istini i Ispravnosti, i prema Ljubavi ka Bližnjem – tako da ćes voljom učiniti ono što je ispravno, samo ako bude znao kako.122. Ako nađe da oseća stvarnu Glad za takvom Vrlinom, ondamože s pravom misliti da je vučen. I onda mora početi dadeluje u skladu sa tim, i da biti zadovoljan samo Voljom, bezDelovanja. Očevo povlačenje prema Hristu sadržano je u Volji,ali pravi Život sadrži se u Delanju; jer ispravan Duh čini onošto je ispravno.123. Ali ako ima Volje da se čini, a ipak se ne sledi Delanje,onda je pravi Čovek i dalje zatvoren u sujetnoj Požudi, kojasuzbija Delanje. I stoga je neko takav samo Licemer i jedanIsmaelit; on govori jednu Stvar a čini drugo, i tako svedoči daLaž izlazi iz njegovih Usta; jer sam ne čini to čemu poučava, iprema tome služi samo Životinjskom Čoveku u Sujeti. 124. Za onog koji će reći: Hteo bih, i rado bih činio Dobro, alizemaljsko Telo koje nosim sa sobom, sprečava me, tako da ne

87

mogu; ipak biću spašen Milošću, zbog Hristovih Zasluga. Tešimse Njegovim Zaslugama i Patnjom; jer će me primiti iz čisteMilosti, bez mojih sopstvenih Zasluga, i oprostiće mi moje Grehe.Takav neko, kažem, je kao Čovek koji zna koja je hrana dobraza njegovo Zdravlje, ali neće da je jede, već umesto nje jedeOtrov, od čega će Bolest i Smrt sigurno uslediti.125. Jer od kakvog je dobra za Dušu ako zna Put ka Bogu, akoneće njim da hoda, već ide na suprotnu Stranu? Kakvo dobroće činiti Duši da se teši srodstvom sa Hristom, sa NjegovomMukom i Smrću, i tako laska sebi Nadom da će time stećiNasleđe, ako ne stupi u Rođenje koje dolikuje sinu, da bi moglabiti istinsko Dete, rođeno iz Duha Hristovog, iz Njegovih Patnji,Smrti i Uskrsnuća? Zaista, golicati i laskati sebi HristovimZaslugama, a ne biti njegovim istinskim Detetom, Obmana je iLaž, ko god bio taj koji tako poučava.126. Ta Uteha pripada samo Grešniku koji se pokajao, koji sebori protiv Greha i Gneva Božijeg. Kada Iskušenja dođu, i Đavonapadne takvu sirotu Dušu koja se kaje, onda ona mora sebepotpuno uviti u Zasluge i Smrt Hristovu, kao svoje jedinoOružje Odbrane.127. Samo Hrist je zaista zaslužio Iskupljenje za nas; ali ne naNačin kao da je to radi Njegove vlastite Zaslužnosti, da namsamo nekim spoljašnjim Usvojenjem daruje da mu budemoDeca, i da nas tako primi kao Decu, iako mi to nismo. Ne, Onsâm je Vrednost, On je otvoren Prolaz koji vodi kroz Smrt; ikroz taj Prolaz mi moramo proći. On ne prima Zver u svojuVrlinu, već samo one koji se preobrate, i postanu kao Deca. TaDeca koja mu tako dođu su Njegova Nagrada, koju je zaslužio.128. Za takve je rekao: Oče, Ljudi su Tvoji i Ti si ih dao meni(kao moju Nagradu) i Ja ću im dati večni Život. Ali Hristov Životneće biti dat nikome, osim ako mu ne dođu u Njegovom Duhu,u Njegovo Ljudsko, u Patnjama, i Zasluzi, i u tome ne budurođena kao prava Zaslužna Deca.129. Moramo se roditi od Njegove Zasluge, i obući hristovuZaslugu u Njegovoj Muci i Smrti; ne samo spolja, verbalnimLaskanjem i pukim tešenjem samih sebe time, dok i dalje

88

ostajemo Neprijatelji i tuđa Deca, tuđe Suštine ili Prirode. Ne;tuđa Suština ne pruža nasleđe istinskog deteta, već tonasleđuje baštinjena Suština.130. Ta baštinjena Suština nije od ovoga Sveta, već s Neba, očemu Sv. Pavle govori kazujući: Naše Obraćanje je u Nebu.Suština koja je u srodstvu hoda Nebom, i Nebo je u Čoveku.131. Ali ako nebo u Čoveku nije otvoreno, i Čovek stoji bezNeba laskajući sebi, i kaže: Još sam izvan, ali Hrist će me uvestiunutra svojom Milošću; nije li Njegova Zasluga moja? Takavneko je u Sujeti i Grehu spoljašnjeg Čoveka, i sa Dušom uPaklu, tj. u Gnevu Božijem.132. Zato naučite da razumete ispravno čemu nas je Hrist učio,i šta je učinio za nas. On je naše nebo; On mora dobiti Oblik unama, ili nećemo biti u Nebu. Tako onda Dušin unutrašnjiČovek, sa svetim Telom Hristovim, tj. u Novom Rođenju, jeste uNebu, a spoljašnji smrtni Čovek je u Svetu, o čemu je Hristgovorio kazujući: Moje Ovce su u mojoj ruci, i niko ih neće oteti;Otac koji ih je meni dao veći je od svega.

89

Šesto poglavlje

O ispravnom i pogrešnom odlasku u Crkvu, primanjuPričešća (Svetih Tajni) i Oproštaja

Voljena Braćo, verno ćemo vas poučiti, ne sa laskavim Usnamada udovoljimo Antihristu, već iz našeg Bisera, Vrline, Moći, iDuha Hristovog u nama, od Hrišćanske Suštine i Znanja; neprema Ljušturi i Istoriji, već od novorođenog Duha, izHrišćanskog Znanja, kao Grane koja raste na HristovomČokotu; u Meri tog Znanja koje je otvoreno u nama, premaVolji i Zastupanju Boga.134. Ljudi nas Danas vezuju za Istoriju, i za materijalne Crkveod Kamena; te Crkve su zaista Dobre po svojoj Kakvoći, akoČovek takođe unese Hristov Hram u njih. Oni štaviše počavaju,da njihov Oproštaj Oslobađa od Greha, i da Gospodova Večerauklanja Greh; takođe da Duh Božiji dolazi Čoveku kroz njihovoPosredovanje. Sve to ima pravo Značenje, ako se pravilnorazume; i ako Čovek ne prijanja samo za Ljušturu.135. Mnogi Ljudi idu u Crkvu po dvadeset ili trideset Godina,slušaju Propovedi, primaju Pričešće, i čuju o Oslobađanju odgreha pročitano ili izrečeno, a opet su jednako Zveri Đavola iSujete na kraju kao što su bili na početku. Zver ide u Crkvu, i naVečeru, i Zver opet izlazi odatle.136. Kako će da jede onaj koji nema Usta? Može li bilo kojiČovek jesti Hranu koja je tako zaključana da ne može da jeuzme? Kako će da pije onaj koji ne može da dođe do Vode? Ilikako će da čuje onaj koji nema Sluh?137. Kakvo dobro će mi činiti, ako budem odlazio umaterijalne Crkve od Kamena, i tamo ispunjavao Uši praznimPovetarcem? ili išao na Večeru, i hranio ništa do zemaljskaUsta, koja su smrtna i iskvarena? Ne mogu li ih nahraniti izadovoljiti Komadićem Hleba kod Kuće? Kakvo dobro činiDuši, koja je jedan besmrtni Život, da ima Zverskog Čoveka kojise pridržava Forme, i poštuje Ljušturu Hristove Institucije, ako

90

ne može da dobije srž iz nje? Jer Sv. Pavle je rekao o Večeri:Primate je za Osudu, jer ne raspoznajete Telo Gospodovo.138. Zavet ostaje čvrst, i pokrenut je u Korišćenju Institucije.Hrist nam je ponudio svoj Duh u svojoj Reči (tj. u svojojpropovedanoj Reči) i Njegovo Telo i Krv u Pričešću, i NjegovOprost u međusobnom bratskom Izmirenju.139. Ali kakvo dobro to čini Zveri da stoji i sluša, koja nemaSluha da primi unutrašnju živu Reč, niti ikakvo Tlo na koje bipoložila Reč, da bi ona mogla donositi Plod? O takvima Hristkaže: Đavo je Iščupao Reč iz njihovog Srca, da ne bi verovali ibili spašeni. Ali kako on to može da učini? Jer Reč ne nalazi uslušajućem Umu Mesto gde bi se Ukorenila.140. I tako je takođe sa Oproštajem: od kakve je Koristi zamene ako neko kaže: Izričem ili izjavljujem ti Oproštaj od tvojihGrehova, ako je moja Duša potpuno zarobljena u Grehu? Kogod to govori Grešniku koji je tako zatvoren, greši; i onaj kojito prima bez Glasa Božijeg unutar sebe koji potvrđuje isto,obmanjuje sebe. Niko ne može da oprosti Grehe do sam Bog.141. Propovednik nema Oproštaj od Greha u svojoj Moći, već jeto Hristov Duh u Glasu Sveštenika koji ima Moć, datuSvešteniku koji je sam Hrišćanin.142. Koje dobro je bilo za one koji su sami čuli Hrista kakopropoveda na Zemlji, kada je rekao: Dođite Meni svi vi koji stezamoreni i teško natovareni, i Ja ću vam dati Počinak? Kojedobro je učinilo ovo blagosiljajuće Obećanje onima koji su gačuli, ako nisu radili, niti nosili težak teret? Šta onda bude odOkrepljenja ili Počinka? Budući da su bili Gluvi, i da su čulisamo spoljašnjeg Hrista, a ne Reč Božanske Moći; zasigurnonisu bili okrepljeni. Upravo toliko dobrog Zverski Čovek imaod svog Oproštaja i Pričešća.143. Zavet je otvoren Pričešćem; i u Crkvenom obredu iliSvešteničkoj službi poučavanja takođe je pokrenut Zavet; Dušaga prima, ali u onom Svojstvu od kog su Dušina Usta.144. To jest, spoljašnja Zver prima Hleb i Vino, koje možejednako imati i kod Kuće. A vatrena Duša prima Zavet prema

91

svom Svojstvu, tj. u Gnevu Božijem ona prima Supstancuvečnog Sveta, ali prema Svojstvu tamnog Sveta; ona stogaprima, kao što Sveto pismo kaže, za svoju sopstvenu Presudu iliOsudu. Jer kakva su Usta, takva je i hrana koja je Ustima uzeta. Ina taj Način takođe je to da će Rđav videti Hrista u strašnomSudu kao okrutnog Sudiju; ali Sveci će ga videti kao voljenogEmanuila.145. Božija Ljutnja ostaje otvorena u Njegovom Zavetu premaGrešnima; ali prema Svecima je nebeska Blagost koja voli, i utome Moć Hristova u svetom Imenu ISUS, ostaje otvorena.Kakvo dobro čini onda sveta Stvar Grešniku, koji ne može da jeuživa? Ili šta ima, što može odneti njegove Grehe, kad senjegov Greh jedino pokreće i manifestuje otuda?146. Pričešća ne brišu Greh; niti se time opraštaju Gresi. Ali toje ovako: Kada se pojavi Hrist, onda Adam umire u SuštiniZmije; kao kad izlazi Sunce, Dan proguta Noć, i više nije Noć:Upravo tako su oprošteni Gresi.147. Hristov Duh jede svoju Svetu Supstancu, unutrašnji Čovekje Primalac Svete Supstance; on prima ono što Hristov Duhunosi u njega tj. Hram Božiji, Hristovo Telo i Krv. Ali šta se totiče Zveri? Ili šta se to tiče Đavola? Ili Duše koja je u GnevuBožijem? Oni jedu Nebesku Krv, to jest u Nebu u kom oniborave, koji je Ambis, ili Bezdan.148. I tako je takođe u Službi ili Služenju Propovedi. Bezbožnikčuje ono što spoljašnja Duša spoljašnjeg Sveta propoveda; toon prima, tj. Istoriju, i ako ima Trica ili Đubreta u onome što seuči, on isisava Sujetu iz toga. Da, ako je Propoved pukoKlevetanje, Ograđivanje, i nemilosrdna Grdnja, kakav jeponekad Slučaj, onda njegova Duša isisa zlobni Otrov, iusmrćujuću Okrutnost Đavolovu iz toga, što ga golica, izadovoljan je sa učenjem kako da osuđuje i sudi drugima.149. Tako ako je Propovednik neko ko je mrtav, i nemaistinskog Života u sebi, već seje samo Otrov i Zamerke kojeproizilaze iz njegovih loših Sklonosti, onda je to Đavo štopoučava, i Đavo što sluša. Takvo učenje prima rđavo Srce, idonosi rđave Plodove; pod čim se Misli da Svet postaje puka

92

jazbina ubistvenih Đavola. Tako ako pogledate među Gomilomtakvih Učitelja i Slušalaca, malo se može naći sem Grdnji,Kleveta, i Prekora; zajedno sa sukobima oko Reči, i Svađe okoLjušture.150. Ali Sveti Duh poučava kod svetih Učitelja, i Duh Hristovčuje kroz Dušu, koja je Božanski Dom Božanskog Zvuka iliGlasa u svetom Slušaocu.151. Sveti Čovek ima svoju Crkvu u sebi, u kojoj on čuje i uči. AVavilon ima Hrpu Kamenja, gde ide sa svojom prividnomSvetošću i Licemerjem. Tamo voli da bude viđen u finoj Odeći, ipravi vrlo pobožnu i božansku Paradu; Crkva od Kamena jenjegov Bog, u kog se Uzda.152. Ali sveti Čovek ima svoju Crkvu svuda sa sobom, čak i usebi; jer uvek stoji i hoda, sedi i leži u svojoj Crkvi. On živi ustvarnoj Hrišćanskoj Crkvi; da, u Hramu Hristovom. Sveti Duhmu propoveda iz svakog Stvorenja. Šta god pogleda, vidi utome Propovednika Božijeg.153. Podrugljivac će sada reći da Ja prezirem Crkvu odKamena, gde se sakupljaju Mase; ali kažem da nije tako. Jersamo razotkrivam licemernu Vavilonsku Bludnicu, koja činiBlud sa crkvom od Kamena, i naziva sebe Hrišćankom, ali ustvari je Prostitutka.154. Pravi Hrišćanin nosi svoju svetu Crkvu sa sobom navelikim Skupovima. Jer Srce je prava Crkva, gde čovek mora daizvršava Službu Bogu. Ako treba da idem hiljadu puta u Crkvu,i uzimam Pričešće svake Nedelje, i čujem Oproštenje izrečenomeni svakog Dana, a nemam Hrista u sebi, sve će biti lažno,jedna nekorisna Maštarija i utisnuti Lik u Vavilonu, a neopraštanje Grehova.155. Sveti Čovek čini sveta Dela iz svete Snage njegovog Uma.Rad nije Okajavanje ili Pomirenje, već je to Zgrada koju istinskiDuh gradi u njegovoj Supstanci; to je Njegovo Stanište. AliMašta i Sanjarenje je Stanište lažnog Hrišćanina, u kojenjegova Duša ulazi sa Pretvaranjem. Spoljašnje Slušanje dopiresamo do spoljašnjeg, i deluje samo u spoljašnjem; aliunutrašnje Slušanje ide u unutrašnje, i deluje u unutrašnjem.

93

156. Prikrivaj, treskaj, plači, pevaj, propovedaj, i poučavajkoliko god želiš; ipak ako tvoj unutrašnji Učitelji i Slušalac nisuotvoreni, sve je ništa do Vavilon, Fikcija, i urezani Lik, u komDuh spoljašnjeg Sveta pravi model i čini za sebe utisnuti LikNalik unutrašnjem; i čini Sveto Pokazivanje tamo, kao daizvodi neku božansku ili svetu Službu Bogu, dok mnogo Puta utakvoj Službi i Obožavanju, Đavo snažno radi u Mašti, i jakomnogo golica Srce onim Stvarima u kojima Telo uživa. Što sezaista često dešava sa Decom Božijom, njihovom spoljašnjemČoveku, ako ne Paze dobro na sebe; tako marljivo ih Đavoopseda i iskušava.

94

Sedmo poglavlje

O nekorisnim Mišljenjima i Raspravama o Pismu

PRAVI Hrišćanin, koji je ponovo rođen u Duhu Hristovom,jeste u Hristovoj Jednostavnosti, i ne Sukobljava se ili neRaspravlja ni sa jednim Čovekom o Religiji. On ima dovoljnoSukoba u sebi, sa sopstvenim Zverskim zlim Telom i Krvlju. Onneprestano misli o sebi kao velikom Grešniku, i plaši se Boga.Ali Ljubav Hristova postepeno prodire, i isteruje taj Strah, kaošto Dan upije Noć.159. Ali Gresi okorelog Čoveka počivaju u Smrtnom Snu,pupeći u Jami, i donose svoj Plod u Paklu.160. Hrišćanstvo koje je u Vavilonu, spori se oko Običaja kakoČovek treba da služi Boga, i da Ga slavi; takođe kako da Gaspozna, i šta On u Suštini i Volji jeste. I propovedaju potvrdno,da svako ko nije jedan i isti sa njima u svakoj PojedinostiZnanja i Stavova, nije Hrišćanin, već Jeretik.161. Rado bih video kako sve njihove Sekte mogu da se složeoko tog jednog koje se može nazvati pravom HrišćanskomCrkvom; kada se svi oni Rugaju, svaka njihova Grupa grdiostale, i proglašava ih lažnim.162. Ali Hrišćanin nije Sektaš: može da boravi usred Sekti, i dase pojavljuje u njihovim Obredima, a da nije privržen iliomeđen ni jednom. On ima samo jedno Znanje, a to je: Hrist jeu njemu. On traži samo jedan Put, koji je Želja da uvek čini ipoučava onome što je ispravno; i on stavlja sve svoje znanje ihtenje u Hristov Život.163. On čezne i želi neprestano da Volja Božija može da budesprovedena u njemu, i da se Njegovo carstvo može pokazati unjemu. On svakodnevno i svakog časa ubija Greh u Telu; jerŽenski element kod Začeća (Seed of the Woman), tj. unutrašnjiČovek u Hristu, bez prestanka smrskava Glavu Zmiji, to jest,Moć Đavolovu, koja je u Sujeti.

95

164. Njegova Vera je Želja za Bogom i Božanskim; koju onumotava u nepokolebljivu Nadu, verujući Rečima Obećanja, iživeći i umirući u tom; mada kao pravi Čovek on nikad neumire.165. Jer Hrist kaže: Ko god veruje u mene, nikad neće umreti,već se probio iz Smrti u Život; i Reke žive Vode će teći iz njega, tj.dobro Učenje i Dela.166. Zato kažem, za ma koji sukob i borbu oko Pisma, sve je toVavilon. Slova u Reči potiču od, i sva stoje u, jednom Korenu,koji je Duh Božiji; kao što različito Cveće stoji sve u Zemlji iraste među sobom. Ono se ne bori međusobno zbog Razlike uBoji, Mirisu, i Ukusu, već dopušta Zemlji, Suncu, Kiši, Vetru,Toloti i Hladnoći da čini sa njim što želi; a opet svako od njihraste u svojoj osobenoj Suštini i Svojstvu.167. Tako je i sa Decom Božijom; ona imaju različite Darove iStepene Znanja, opet sve od jednog Duha. Sva se ona radujuvelikim Čudima Božijim, i Zahvaljuju se Najvišem u NjegovojMudrosti. Zašto bi se onda borila oko Njega u kome žive i imajusvoje Biće, i od čije Supstance oni sami jesu?168. To je najveća Glupost u Vavilonu da se Ljudi bore okoReligije, kao što je Đavo učinio da Svet radi; tako da se onižestoko bore oko Mišljenja koja su sami skovali, tj. oko Pisma;dok se Carstvo Božije ne sastoji od Mišljenja, već od Moći iLjubavi.169. Kao što je Hrist rekao svojim Učenicima, i ostavio im to nakraju, kazujući: Volite jedan drugoga, kao što sam Ja voleo vas;jer otuda će Ljudi znati, da ste moji Učenici. Kad bi Ljudi takožestoko tražili Ljubav i Pravednost kao što to čine za Mišljenje,ne bi bilo Sukoba na Zemlji, i mi bi bili kao Deca Jednog Oca, ine bi nam trebao nikakav Zakon, ili Propis.170. Jer se Bog ne služi ni jednim Zakonom, već samoPokornošću. Zakoni su za Grešne, koji neće prigrliti Ljubav iPravednost; oni su, i moraju da budu, naterani i primoraniZakonima.

96

171. Svi mi imamo samo jednu Zapoved, Zakon, ili Propis, kojije: da ostanemo čvrsto uz Gospodara svih Bića, i daprepustimo naša Htenja Njemu, i dopustimo Njegovom Duhuda svira Muziku koju On hoće. I tako mu dajemo ponovo kaoNjegove naše Plodove, to što on čini i manifestuje u nama.172. Sad, ako se ne borimo oko naših različitih Plodova,Darova, Vrsta i Stepena Znanja, već ih uzajamno primamoznanju, kao Deca Duha Božijeg, šta bi moglo da nas osudi? JerCarstvo Božije se ne sastoji od našeg znanja i pretpostavki, većod Moći.173. Ako ne bi znali ni upola toliko, i bili više kao Deca, i imalisamo bratski Um i dobru Volju jedni prema drugima, i živelikao Deca jedne Majke, kao Grane na jednom Drvetu, crpeći našSok svi iz jednog Korena, bili bi daleko više sveti nego štojesmo.174. Znanje služi samo tom Cilju, tj. da znamo da smo izgubiliBožansku Moć u Adamu, i da smo sada postali nagnuti Grehu;da imamo loše Osobine u sebi, i da se činjenje Zla ne sviđaBogu; tako da sa našim Znanjem možemo naučiti da činimodobro. Sad ako imamo Moć Božiju u nama, i želimo svimsvojim Srcem da delujemo i živimo ispravno, onda je našeZnanje samo naša Razonoda, Stvar Zadovoljstva, u kom seradujemo.175. Jer pravo Znanje je Manifestacija Duha Božijeg krozVečnu Mudrost. On zna šta hoće u svojoj Deci; On pokazujesvoju Mudrost i Čuda pomoću svoje Dece, kao što Zemljapolaže svoje raznovrsno Cveće.176. Sad ako boravimo jedni sa drugima, kao ponizna Deca, uDuhu Hristovom, radujući se Daru i Znanju drugog, ko će namsuditi ili nas osuditi? Ko sudi ili osuđuje Ptice u Šumama, štohvale Gospoda svih Bića različitim Glasovima, svaka u svojojsopstvenoj Suštini? Da li ih Duh Božiji kori što ne stavljajusvoje Glasove u jednu Harmoniju? Zar ne potiče njihovaMelodija od Njegove Moći, i ne igraju li se one pred Njim?177. Stoga oni Ljudi koji se bore i svađaju oko Znanja i VoljeBožije, i preziru jedan drugog na račun Toga, gluplji su od Ptica

97

u Šumama, i divljih Zveri koje nemaju nikakvo pravoRazumevanje. Oni su manje korisni pred Pogledom svetogBoga od Cveća u Polju, koje stoji mirno u tihoj PotčinjenostiDuhu Božijem, i dopušta mu da manifestuje Božansku Mudrosti Moć kroz njih. Da, takvi Ljudi su gori od Korova i Trnja kojeraste među divnim Cvećem, jer oni bar stoje mirno i tiho, doksu te Svađalice kao halapljive Zveri i Lešinari, koji plaše drugePtice da ne pevaju i ne hvale Boga.178. Ukratko, oni su Rezultat, Grane ili Izdanci Đavola u GnevuBožijem, koji, ipak, moraju njihovim samim mučenjem učinitida služe Gospoda; jer njihovim uznemiravanjem iproganjanjem, oni potiskuju Sok kroz Suštinu Dece Božije, takoda se ona pomeraju i pokreću u Duhu Božijem, moleći se ineprestano čeznući, u čemu Vežbajući njihove Moći Duh Božijipokreće sebe u njima.179. Otuda se ispoljava Želja, i tako Deca Božija ozelenjavaju,cvetaju, i donose Plod; jer Deca Božija se manifestuju krozMuku; kao što Sveto pismo kaže: Kada ih kazniš, oni žešćeplaču za Tobom.

98

Osmo poglavlje

U čemu se sastoji Hrišćanska Religija, i kako Ljudi treba dasluže Bogu i svojoj Braći.

SVA Hrišćanska Religija u potpunosti se sastoji u tome, daučimo da spoznamo sebe; odakle dolazimo, šta smo mi, kakosmo napustili Jedinstvo i prešli u Razdor, Grešnost, iNepravednost; kako smo probudili i pokrenuli ova Zla u nama;i kako se možemo ponovo osloboditi od njih, i povratiti našeizvorno Blaženstvo.181. Prvo, kako smo bili u Jedinstvu, kad smo bili Deca Božija uAdamu pre nego što je pao. Drugo, kako smo sada u Neslozi iRazdoru, u Sukobu i Suprotstavljenosti. Treće, Kuda idemokada napustimo ovo iskvareno Stanje, kuda sa besmrtnim akuda sa smrtnim Delom.182. I Poslednje, Kako možemo da izađemo iz Ne-jedinstva iSujete, i uđemo ponovo u to jedno Drvo, Hrista u nama, iz kogasmo svi mi ponikli u Adamu. Sve neophodno Znanje Hrišćaninase sastoji od te četiri Tačke.183. Tako da nema potrebe da se sukobljavamo oko bilo kojeStvari; nemamo Razloga za međusobno Raspravljanje. Pustimosvakoga samo da se uči kako bi mogao ponovo da pristupiBožijoj Ljubavi i Ljubavi prema Bratu svojemu.184. Hristovo Zaveštanje nije ništa drugo do Obaveza ljubaviili bratski Zavet, čime Bog u Hristu vezuje sebe za nas i nas zaNjega. Sva učenja, htenja, življenje i činjenje, morajupodrazumevati, stremiti, i upućivati na to. Sva drugačija učenjai činjenja, ma koja bila, jesu Vavilon i Fikcija; puki urezani LikPonosa u nekorisnim Sudovima, uznemiravanje Sveta, i jednoĐavolsko Licemerje, čime on zastire Prostodušnost.185. Svaki Propovednik bez Duha Božijeg, koji bez BožanskogZnanja, postavi sebe za Učitelja Božanskih Stvari, praveći se datime služi Bogu, lažan je, i samo služi Stomaku, svom Idolu, isvom vlastitom ponosno drskom Umu, u želji da budepoštovan na Račun toga, i smatran Svetim, ili Božanskim

99

prema Svetim Zapovedima. On nosi jednu Službu, na koju jepostavljen i izabran od Dece Čovekove, koja mu samo laskaju, iiz Naklonosti su ga odredila za to.186. Hrist je rekao: Ko god ne uđe na Vrata, to jest, kroz NjegovDuh, u Tor, već se popne nekim drugim Putem, isti je Lopov iUbica, i Ovce ga ne slede, jer ne poznaju njegov Glas.187. On nema Glas Duha Božijeg, već samo Glas svojesopstvene Veštine i Znanja; Čovek poučava, a ne Duh Božiji. AliHrist kaže: Svaka Biljka koju moj Nebeski Otac nije zasadio, bićeiščupana iz Korena.188. Kako će onda onaj ko je bezbožna biljka saditi NebeskeBiljke, kad nema živog Semena sa njegovom Snagom u sebi?Hrist je rekao jasno: Ovce ne čuju njegov Glas, i ne slede ga.189. Zapisana Reč je samo Instrument kojim nas Duh vodi sebiunutar nas. Reč koja će da poučava, mora da bude živa udoslovnoj Reči. Duh Božiji mora biti u doslovnom Zvuku, inačeniko nije Učitelj od Boga, već puki učitelj prema Slovu,poznavalac Istorije, a ne Duha Božijeg u Hristu.190. Sve čime Ljudi služe Bogu, mora biti učinjeno sa Verom,tj. u Duhu. To Duh čini Rad savršenim, i prihvatljivim uPogledu Božijem. Sve što Čovek preduzme i radi u Veri, on točini u Duhu Božijem, Duh Božiji sarađuje u Radu, i onda je toprihvatljivo za Boga. Jer je On sam to uradio, i Njegova Moć iVrlina je u tome: To je sveto.191. Ali sve što uradi Sopstvo, bez Vere, samo je Uobrazilja iLjuska, ili Ljuštura pravog Hrišćanskog Rada.192. Ako služiš tvom bratu, i činiš to Licemerno, i daješ munevoljno, onda ne služiš Bogu. Jer tvoja Vera ne proističe izLjubavi, niti ulazi u Nadu, u tvom Poklonu. Odista služiš svogBrata, i on sa svoje Strane zahvaljuje Bogu i blagosilja te, ali tine blagosiljaš njega. Jer mu daješ svoj Poklon neradog Duha,koji ne pristupa Božijem Duhu, u Nadi Vere; stoga je tvojPoklon samo napola dat, i imaš samo Pola Nagrade za to.193. Isto važi i za primanje Poklona. Ako bilo ko daje s Verom,u Božanskoj Nadi, on blagosilja svoj Poklon svojom Verom. Ali

100

ko god to prima nezahvalno, i gunđa u svom Duhu, onproklinje upotrebu ili uživanje toga. Tako je to, da će svakodobiti svoje; Kako seje, tako će i žnjeti.194. Slično je u Službi poučavanja; Kako Čovek seje, tako ćežnjeti. Jer ako Čovek seje dobro Seme od Hristovog Duha, onose priljubi uz dobro Srce, i donese dobar Plod; ali kod Rđavog,koji nije u stanju da primi dobro Seme, pokrenut je Gnev Božiji.195. Ako neko seje Rasprave, Prigovore, i Loša tumačenja, svibezbožni Ljudi to primaju u sebe; što takođe prijanja za njih, idonosi odgovarajući Plod. Tako da oni time uče da preziru,grde, klevetaju, i loše prikazuju jedan drugog. Iz tog Korenaniče i raste veliki Vavilon; u kome se Ljudi, iz pukog Ponosa iSvađe, bore oko Istorije, i Opravdavanja sirotog Grešnika predPogledom Božijim; time prouzrokujući da prosti greše i hulena Boga, u tolikoj meri da jedan Brat grdi i proklinje drugog, iekskomunicira, ili tera Đavolu, zarad Istorije i Slova.196. Takvi se Proklinjači i Grditelji ne plaše Boga, već dižuveliku Zgradu Nesloge. Videći iskvarenu Požudu što leži u svimLjudima, još uvek u zemaljskom Telu, oni podižu i pobuđujuGnušanje čak i u prostoj Deci Božijoj, i čine da Božiji Ljudi,jednako kao i Deca Greha, hule na Boga. I tako oni postajuGlavni Graditelji velikog Svetskog Vavilona, i korisni su u Crkvi,koliko i peti Točak na Vozilu; da, i što je još gore od toga, onitakođe podižu i paklenu Građevinu.197. Stoga je jako neophodno za Decu Božiju da se ozbiljnomole, da bi mogla znati da prepoznaju te lažne Građevine, i daih napuste sa svojim Umovima, i da ne pomažu njihovuizgradnju, i ne progone svoje Drugare - Decu Božiju. Jerpomoću Toga oni drže sebe podalje od Carstva Nebeskog, iskreću sa pravoga Puta.198. Prema kazivanju Hristovom Farisejima: Teško vamaFariseji; jer vi obilazite More i Kopno da napravite jednogPreobraćenika, i kad ga preobratite, vi ga načinite dvaput višePaklenim Detetom nego što ste vi sami. Što je zaista potpunoSlučaj sa savremenim Grupama i Sektama među tim Bukačimai Učiteljima Svađe.

101

199. Želim stoga, od mojih Darova, koje mi je otkrio Bog, dasva Deca Božija, koja žele da budu pravi Hrišćani, budu vernoupozoreni da napuste takve gnusne Sukobljavajuće i krvavePotpaljivače, i da se udalje od svakog Sukoba sa svojomBraćom, i bore se samo za Ljubav i Pravednost prema svimLjudima.200. Jer onaj ko je dobro Drvo mora da nosi dobre Plodove, imora ponekad da dopusti Svinji da proždire njegove Plodove,a ipak mora nastaviti i dalje kao dobro Drvo, i da bude uvekvoljan da radi sa Bogom, i da ne dozvoli nikakvom Zlu da ganadvlada. I onda on stoji i raste u Polju Božijem, i donosi Plodkoji će biti postavljen za Božiji Sto, koji će uživati zauvek.Amin, Sve što Diše, hvali Ime Gospodnje. Aleluja.

102

Knjiga četvrta

DVA

R A Z G O V O R A

IZMEĐU

UČENIKA I NJEGOVOG UČITELJA

U VEZI SA

NATČULNIM ŽIVOTOM

KOJI POKAZUJU

Kako Duša može dobiti Božanski Sluh i Viđenje, i šta je njenoDetinjstvo u Prirodnom i Natčulnom Životu; i kako ona prelaziiz Prirode u Boga, i iz Boga ponovo u Prirodu i Sopstvo; takođešta su Spasenje i Propast; i šta je Pregradni Zid što odvaja Dušuod Boga i kako se postiže rušenje te Pregrade; o dve Volje i dvaOka u Paloj Duši; i koji je najkraći PUT za dobijanjeUnutrašnjeg Carstva Božijeg; i zašto ga tako mali broj Dušapronalazi.

1. Korinćanima, 2:7-15Nego govorimo premudrost Božiju u tajnosti sakrivenu, kojuodredi Bog pre sveta za slavu našu;

103

Koje nijedan od knezova veka ovog ne pozna; jer da su jepoznali, ne bi Gospoda slave razapeli.Nego kao što je pisano: Šta oko ne vide, i uho ne ču, i u srcečoveku ne dođe, ono ugotovi Bog onima, koji Ga ljube.A nama je Bog otkrio Duhom svojim; jer Duh sve ispituje, idubine Božije.Jer ko od ljudi zna šta je u čoveku osim duha čovečijeg koji živi unjemu? Tako i u Bogu šta je niko ne zna osim Duha Božijeg.A mi ne primismo duha ovog sveta, nego Duha koji je iz Boga, daznamo šta nam je darovano od Boga;Koje i govorimo ne rečima što je naučila čovečija premudrost,nego šta uči Duh Sveti; i duhovne stvari duhovno radimo.A telesni čovek ne razume šta je od Duha Božijeg; jer mu se činiludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se razgleda.Duhovni pak sve razgleda, a njega samog niko ne razgleda.

104

O

Natčulnom Životu

ili o

Životu koji je iznad razumskogOpažanja.

u

Dva Razgovora između Učenika i njegovog Učitelja

1. RazgovorUčenik

UČENIK upita svog Učitelja: Gospodine, kako mogu da stignemdo Natčulnog Života, tako da mogu da vidim Boga, i da čujemšta Bog govori?

UčiteljUčitelj odgovori i reče: Sine, kad možeš da se staviš u TO, gde nijedno Stvorenje ne boravi, iako bi to bilo samo na Trenutak,onda čuješ šta Bog govori.

UčenikDa li je to gde ni jedno Stvorenje ne boravi na dohvat ruke, ilije daleko?

105

UčiteljTo je u tebi. I ako možeš, Sine moj, bar na kratko prestati sasvim svojim razmišljanjima i htenjima, čućeš neizrecive RečiBožije.

UčenikKako mogu da čujem šta On govori, kad nisam u mišljenju ihtenju?

UčiteljKada nisi u mišljenju Sopstva, niti u htenju Sopstva, "Kadaoboje, i tvoj Intelekt i Volja, mirno i pasivno primaju UtiskeVečne Reči i Duha; kada je tvoja Duša na krilima, i iznad onogašto je prolazno, iznad spoljašnjih Čula, i Mašta zaključanaSvetom Apstrakcijom," onda će ti se otkriti Večno Čuvenje,Gledanje, i Govor; i tako Bog čuje "i gleda kroz tebe", jer si tadaOrgan Njegovog Duha, i tako Bog govori u tebi, i šapuće tvomDuhu, i tvoj Duh čuje Njegov Glas. Blažen si stoga ako možeš dase suzdržiš od Svog-mišljenja i Svog-htenja, i ako možeš dazaustaviš Točak svoje Mašte i Čula; pošto time možeš stići dana kraju vidiš veliko Božije Spasenje, pošto si postao sposobanza sve Oblike Božanskih utisaka i Nebeskih Komunikacija. Poštote zaista ništa do tvojeg vlastitog Čuvenja i Htenja ne sprečavada vidiš i čuješ Boga.

UčenikAli čime ću čuti i videti Boga, kada je On iznad Prirode iStvorenja?

UčiteljSine, kada si miran i tih, onda si kao što je Bog bio pre Prirode iStvorenja; ti si ono što je Bog onda bio; ti si to odakle On stvaraPrirodu i Stvorenje. Onda ti čuješ i vidiš upravo onim čime samBog gleda i sluša u tebi, pre nego što je tvoje sopstveno Htenjei tvoje sopstveno Gledanje započelo.

106

UčenikŠta me sada sprečava ili zadržava, tako da ne mogu da dođemdo toga, čime se Bog može videti i čuti?

UčiteljZaista ništa drugo do tvoje vlastito Htenje, Slušanje, i Gledanjete sprečavaju u tome, i brane ti da stigneš do tog NatčulnogStanja. A to biva jer se ti tako upinješ protiv Toga, iz čega sisam proistekao i vodiš poreklo, da se time odvajaš, sa tvojomsopstvenom Voljom, od Božije Volje, i sa tvojim sopstvenimViđenjem od Božijeg Viđenja. Koliko se u tvom sopstvenomGledanju vidiš samo u svojoj sopstvenoj Volji, i u tvomsopstvenom Razumevanju razumeš samo u i prema toj tvojojsopstvenoj Volji, toliko stojiš odvojen od Božanske Volje. Takotvoje Htenje takođe zaustavlja tvoje Čuvenje, i čini te gluvim zaBoga, kroz tvoje vlastito mišljenje o zemaljskim Stvarima, itvoju pažnju prema onome što je izvan tebe; tako da te todonosi na Tlo, u kom si zadržan i zarobljen u Prirodi. I pošto teje dovelo ovamo, to te zasenjuje onim što ti hoćeš; to te vezujetvojim sopstvenim Lancima, i drži u tvom sopstvenommračnom Zatvoru koji si načinio sebi; tako da ne možeš daizađeš odatle, niti da dođeš u Stanje koje je Natprirodno iliNatčulno.

UčenikAli pošto sam u Prirodi, i tako okovan, kao svojim sopstvenimLancima, mojom sopstvenom prirodnom Voljom; molim vas,budite tako dobri, Gospodine, pa mi recite – kako mogu dapređem iz Prirode u natčulno i natprirodno Područje, bezuništenja Prirode?

UčiteljTri Stvari su potrebne da bi se to učinilo. Prva je, moraš daprepustiš svoju Volju Bogu; i moraš da se prostreš u Prašinupred Njegovu Milost. Druga je, moraš mrzeti svoju sopstvenuVolju, i uzdržavati se da činiš ono na šta te tvoja sopstvenaVolja nagoni. Treća je, moraš pognuti svoju Dušu pod Krstom,predavši mu se svim srcem, da bi mogao biti sposoban da

107

nosiš Iskušenja Prirode i Stvorenja. I ako učiniš tako, znaj da ćeti govoriti Bog, i uzeti tvoju napuštenu Volju u Sebe, unatprirodno Područje, i onda ćeš čuti, Sine moj, šta ti Gospodgovori.

UčenikOvo su teške Reči, Učitelju, jer moram napustiti Svet, i svojŽivot takođe, ako bih da tako postupim.

UčiteljNemoj biti obeshrabren time. Ako napustiš Svet, onda dolazišu ono od čega je Svet načinjen; i ako izgubiš svoj Život, onda jetvoj Život u onom, radi čega si ga napustio. Tvoj život je uBogu, odakle je došao u Telo; i ako si dospeo dotle da tvojavlastita Moć bude malaksala, slaba i umiruća, Moć Božija ćeonda raditi u tebi i kroz tebe.

UčenikIpak, pošto je Bog načinio Čoveka u i za prirodan Život, davlada svim Stvorenjima na Zemlji, i da bude Gospodar svimstvarima na ovom Svetu, izgleda da nije nerazumno da čovekstoga treba da poseduje za sebe ovaj Svet, i Stvari koje su unjemu.

UčiteljAko vladaš nad svim Stvorenjima ali spoljašnjom vlašću, ondaod toga nema ništa. Ali ako imaš Um da obujmiš sve Stvari, izaista budeš Gospodar nad svim Stvarima na ovom Svetu, ondapostoji sasvim drugi metod koji treba da primeniš.

UčenikMolim vas, kako to? I koji metod moram primeniti, kako bihdošao do te Vrhovne Vlasti?

UčiteljTreba dobro da naučiš da razlikuješ Stvar od onog što je samonjena Predstava; Vrhovnu vlast koja je supstancijalna, i uunutrašnjem Području Prirode, od one koja je izmišljena, i ujednom spoljašnjem Obliku, ili Prividna; između onog što je u

108

pravom smislu Anđeosko, i onog što nije drugo do životinjsko.Ako sada vladaš Stvorenjima samo spoljašnje, a ne iz praveunutrašnje Osnove tvoje novorođene Prirode; onda je tvojaVolja i Vlast zaista životinjske Vrste, i tvoja je u najboljemslučaju samo Vrsta nestvarne i prolazne Vlasti, i ne sadrži onošto je supstancijalno i trajno, i za takvom Vlašću samo ti žudiš iza njom juriš. Kroz to spoljašnje vladanje nad Stvorenjima, zatebe je najlakše da izgubiš Supstancu i Stvarno, dok ti ne ostajeništa do Privid ili samo Senka tvog prvog i izvornogGospodarenja kojim si u stanju da se ponovo opremiš, samoako budeš mudar, i ako pravim Putem i Načinom uzmeš svojuOpremu od najvišeg Gospodara.S obzirom na tvoje htenje i vladanje na životinjski Način, tiunosiš svoju Želju u životinjsku Suštinu, pomoću čega postaješzaražen i zarobljen u tome, i time zadobijaš životinjskuPrirodu i Okolnosti za Život. Ali ako ćeš odbaciti životinjsku idivljačku Prirodu, i ako si napustio imaginaran Život, iprekinuo njegovo nisko Stanje; onda dolaziš u nad-imaginarno, i u razumski Život, što je Stanje življenja iznadPredstava, Oblika i Senki. I tako vladaš nad Stvorenjima,ponovo se spojivši sa svojim Praizvorom, na samoj toj Podloziili Izvoru, iz koga su ona stvorena, i ubuduće Ništa na Zemlji nemože da te povredi. Jer ti si kao sve Stvari i Ništa nije kao ti.

UčenikO voljeni Učitelju, molim da me poučiš kako bih najkraćimPutem mogao postati da budem kao Sve Stvari.

UčiteljVrlo rado. Samo misli o Rečima našeg Gospoda Isusa Hrista,kada je rekao: Osim ako se ne preobratite, i ne postanete kaomala Deca, nećete ući u Carstvo Nebesko. Nema kraćeg Puta odtoga; niti se može naći bolji Put. Zaista, Isus ti je rekao, Ukolikose ne preobratiš i ne postaneš kao Dete, koje zavisi od Njega uSvim Stvarima, nećeš videti Carstvo Božije. Učini to, i Ništa teneće povrediti; jer ćeš biti u Prijateljstvu sa svim Stvarima štopostoje, ukoliko se uzdaš u Tvorca i Izvor njihov, i postaješ kao

109

On, kroz takvu Zavisnost, i kroz sjedinjenje tvoje Volje saNjegovom Voljom. Ali pazi šta imam još da ti kažem; i nemoj dase zaprepastiš zbog toga, mada će ti u početku biti teško dashvatiš. Ako ćeš da budeš kao Sve Stvari, moraš da napustišSve Stvari; moraš da odvratiš svoju Želju od Svih njih, i da neželiš i ne izgaraš ni za jednom od njih; ne smeš da proširišsvoju Volju ka tome da imaš to za sebe, kao svoje sopstveno,što je Nešto, šta god to Nešto bilo.Jer odmah čim uzmeš Nešto u svoju Želju, i prihvatiš u sebi zatvoje sopstveno, ili za svoje Vlasništvo, onda upravo to Nešto(koje god to Prirode bilo) jeste isto kao ti; i to deluje sa tobomu tvojoj Volji, i onda si obavezan da to štitiš, i da Brineš o tomekao o svom sopstvenom Biću. Ali ako ne primiš ni jednu Stvar usvoju Želju, onda si slobodan od Svih Stvari, i vladaš svimStvarima odjednom, kao Princ Božiji. Jer nisi primio Ništa zasvoje sopstveno, i Ništa si za sve Stvari; i sve Stvari su Ništa zatebe. Ti si kao Dete, koje ne razume šta Stvar jeste, i mada ti tomožda razumeš, ti to razumeš bez mešanja sa tim, i bez njenogčulnog uticaja ili diranja tvog Opažanja, jednako Načinu na kojiBog vlada i vidi sve Stvari; On uviđa Sve, a opet Njega Ništa neuviđa.

UčenikAh! Kako da stignem do tog Nebeskog Razumevanja, togViđenja Svih Stvari u Bogu, tog čistog i golog Znanja koje jeizdvojeno od Čula; tog Svetla iznad Prirode i Stvorenja; i togUčestvovanja u Božanskoj Mudrosti koja nadzire sve Stvari, iupravlja svim umnim Bićima? Jer, avaj, svakog momenta mediraju Stvari koje su oko mene; i zasenjen sam Oblacima iParom koja se izdiže iz Zemlje. Želim stoga da budem poučen,ako je moguće, kako mogu da dostignem takvo Stanje iOkolnosti da me ni jedno Stvorenje ne može dodirnuti nitipovrediti; i kako moj Um, očišćen od čulnih Objekata i Stvari,može da se pripremi za Ulazak i Obitavanje Božanske Mudrostiu meni?

110

UčiteljŽeliš da te naučim kako to da postigneš; ja ću te usmeritinašem Gospodaru, od koga sam to naučio, da bi i sâm mogaoda učiš od Njega, jedinog koji podučava Suštini. Poslušaj Ga.Ako dođeš do toga; ako ostaneš nedirnut Osetnim; ako vidišSvetlo u samom Božijem Svetlu, i na taj način vidiš sve Stvari;onda razmotri Hristove Reči, koji je to Svetlo, i koji je Istina. O,razmotri sada Njegove Reči, koje kazuju: Bez mene ne možešništa da učiniš i ne odlaži da se staviš na raspolaganje Njemukoji je Snaga tvog spasenja, i Moć tvog Života; i sa kojim možešda činiš sve Stvari, pomoću Vere kojom On dela u tebi. Aliukoliko se ne predaš potpuno Životu našeg Gospoda IsusaHrista, i potpuno ne prepustiš svoju Volju Njemu, i ne želišNišta i nećeš Ništa bez Njega, nećeš nikada doći do takvog Mirakoji ni jedno Stvorenje ne može da poremeti. Misli šta ti hoćeš,i ne budi toliko očaran Delovanjem svog sopstvenog Razuma, ishvatićeš da svojom sopstvenom snagom, i bez potpunePredanosti Bogu, i Životu Božijem, nikad ne možeš dostićitakav Mir, ili istinsko Spokojstvo Duše, u kom te ni jednoStvorenje ne može uznemiravati, niti toliko da te dirne. Štokada bi, Milošću, postigao, onda bi Telom bio u Svetu, kao uVlasništvu spoljašnje Prirode; a Razumom pod Krstom našegGospoda Isusa Hrista; ali bi Voljom hodao po Nebu, i bio uKrajnjem iz koga proizilaze sva Stvorenja, i kome se ponovovraćaju. I onda možeš u tom KRAJNJEM koje je jednako saPOČETKOM, videti sve spoljašnje Stvari Razumom, aunutrašnje Umom; i tako ćeš moći da vladaš u svim Stvarima inad svim Stvarima, sa Hristom; kome je sva Vlast data i naNebu i na Zemlji.

UčenikO Učitelju, Stvorenja koja žive u meni zadržavaju me, pa nemogu tako potpuno da se pokorim i predam kao što bih hteo.Šta da radim u tom slučaju?

111

UčiteljNemoj da te to uznemirava. Da li se tvoja Volja udaljila odStvorenja? Onda su Stvorenja u tebi napuštena. Ona su u Svetu,i tvom Telu, koje je u Svetu, sa Stvorenjima. Ali duhovno hodašsa Bogom, i obraćaš se Nebu, u tvom Umu si otkupljen odZemlje, i odvojen od Stvorenja, da bi živeo Životom Božijim. Iako tvoja Volja tako napusti Stvorenja, i udalji se od njih, to jejednako kao kad se Duh odvoji od Tela prilikom Smrti; onda suStvorenja mrtva u njemu, i u Svetu žive samo u Telu. Poštotvoja Volja ne unosi sebe u njih, ona ne mogu da se unesu unju, niti mogu na bilo koji Način da dirnu Dušu. I zato se Sv.Petar rekao: Naše Obraćanje je u Nebu; i takođe: Vi ste HramBožiji, i Duh Božiji boravi u vama. Tako su onda Pravi Hrišćanizaista Hramovi Svetoga Duha, koji boravi u njima; to jest, SvetiDuh boravi u Volji, a Stvorenja borave u Telu.

UčenikAko sada Sveti Duh boravi u Volji Uma, kako da se čuvam dame On ne bi ponovo napustio?

UčiteljUpamti, Sine moj, Reči našeg Gospoda Isusa Hrista: Ako sedržite Mojih Reči, onda moje Reči žive u vama. Ako se svojomVoljom pridržavaš Reči Hristovih; onda Njegova Reč i Duh živeu tebi, i biće sve urađeno što zatražiš od Njega. Ali ako tvojaVolja ode u Stvorenja, onda si se time odvojio od Njega. I ondase ne možeš drugačije čuvati do neprestanim boravkom unajvećoj bespogovornoj Poniznosti, i ulaskom u neprestaniTok Kajanja, gde ćeš uvek biti u žalosti zbog svoje sopstveneOvaploćenosti i što Stvorenja i dalje žive i tebi, to jest u tvojimtelesnim Nagonima. Ako učiniš tako, stojiš u svakodnevnomumiranju za Stvorenja, i u svakodnevnom uspinjanju u Nebo utvojoj Volji; Volji koja je takođe Volja tvog Nebeskog Oca.

UčenikO moj voljeni Učitelju, molim te poduči me kako da dođem dotakvog neprestanog Toka svetog Kajanja, i do takvog

112

svakodnevnog Umiranja od svih stvorenih Stvari; kako bihmogao da neprestano boravim u Pokajanju?

UčiteljKada napustiš ono što voliš, i voliš ono što mrziš; onda ćešmoći neprestano da boraviš u Pokajanju.

UčenikŠta je to što moram tako da napustim?

UčiteljSve Stvari koje voliš i koje su ti zabavne, jer ih tvoja Volja voli iprihvata; sve Stvari koje ti prijaju i napajaju te, jer ih tvojaVolja hrani i neguje; sva Stvorenja od Tela i Krvi; jednomRečju, sve Vidljivo i Spoznatljivo, pomoću čega su iliImaginacija ili čulni Apetiti u Čoveku očarani ili obnovljeni.Njih Volja tvoga Uma, ili tvoj najviši Deo, mora ostaviti inapustiti; i mora ih čak smatrati svojim Neprijateljima. To jeNapuštanje onoga što voliš. A Voleti ono što mrziš, jesteGrljenje Prekora od Sveta. Moraš učiti da voliš Krst GospodaIsusa Hrista, i radi Njega da budeš zadovoljan Prekorom Svetakoji te mrzi i ismeva; i da pustiš da to bude tvoje svakodnevnoVežbanje Pokajanja – da budeš raspet za Svet, i Svet za tebe. Itako ćeš imati neprestani Razlog da mrziš sebe u Stvorenom, ida tražiš Večni Mir koji je u Hristu. U Miru koga ćeš takopostići, tvoja Volja može bezbedno da odmara i počiva, kao štoje Gospod Hrist rekao: U Meni možete naći Spokoj, ali u Svetućete imati Brigu; u Meni ćete imati Mir, ali u Svetu ćete imatiNedaće.

UčenikKako ću sada biti u stanju da opstanem u toj Brizi i Nedaći kojedolaze iz Sveta, tako da ne izgubim Večni Mir, ili da nenapustim taj Spokoj? I kako mogu da se popravim u takvomIskušenju kao što je to, da ne potonem pod Svetom, već da seuzdignem iznad njega Životom koji je zaista Nebeski iNatprirodan?

113

UčiteljAko se pomoću Vere, u toku jednog Sata baciš s one strane svihStvorenja, s one strane i iznad svih čulnih Opažanja iPojmovnog predstavljanja, da, iznad Govora i Razmišljanja ubezdanu Milost Božiju, u Patnje našega Gospoda, i u ČlanstvoNjegovog Zauzimanja, i predaš se potpuno i sasvim tome; ondaćeš primiti Moć odozgo da vladaš nad Smrću i Đavolom, i takopokoriš Pakao i Svet; i onda možeš opstati u svim Iskušenjima,i biti svetliji zbog iskušavanja.

UčenikBlagosloven je Čovek koji dospe do takvog Stanja. Ali avaj!Bedan Čovek sam ja, kako je to moguće za mene? I šta će, Omoj Učitelju, biti od mene, ako ikada dospem sa svojim Umomtamo gde nema ni jednog Stvorenja? Neću li zavapiti, poništensam!

UčiteljSine, zašto si tako potišten? Budi i dalje hrabar; jer zasigurnomožeš dopreti do toga. Samo veruj i sve Stvari će biti mogućeza tebe. Ako tvoja Volja, o ti bez Hrabrosti, može da odvoji sebena jedan Sat, ili samo na pola Sata, od svih Stvorenja, i utone uTo gde nema ni jednog Stvorenja, niti ih može biti; odmah ćebiti prožeta i odevena najvećom Raskoši Božanske Slave,okusiće u sebi najslađu Ljubav Isusovu, Slatkoću koju ni jedanJezik ne može opisati, i naći će u sebi neizrecive Reči našegGospoda u vezi sa Njegovom velikom Milosti. Tvoj Duh će ondaosetiti u sebi kako mu jako prija Krst našeg Gospoda IsusaHrista; i zato će voleti Krst više od Počasti i Svetovnih Dobara.

UčenikTo bi zaista za Dušu bilo neizmerno dobro: Ali šta će onda bitisa Telom, pošto znam da ono mora Neminovno živeti uStvorenom?

UčiteljTelo će pomoću ovoga moći da se ugleda na našeg GospodaHrista, i Njegovo Telo; Biće u Zajedništvu sa tim

114

najblagoslovenijim Telom, koje je pravi Hram Božanstva; isudelovaće u svim njegovim dražesnim postignućima,Vrlinama i Uticajima. Živeće u Stvorenju ne po Izboru, većsamo kao da je potčinjeno Taštini, i u Svetu, kao da je tamopostavljeno Odredbom Tvorca, za svoj Razvoj i viši Napredak; ikao u jecanju da se izbavi otuda na Božiji Način i Vreme, radisvog Usavršavanja i Vaskrsenja u Večnoj Slobodi i Slavi, kaoSlavljeno Telo našeg Gospoda i njegovih uzdignutih Svetaca.

UčenikAli je telo u svom sadašnjem Sastavu tako načinjeno da jepodvrgnuto Sujeti, i živeći u ispraznom Liku i stvaralačkojSenci, u skladu sa Životom nezrelih Stvorenja ili Životinja, čijidah ide nadole ka Zemlji; još uvek se prilično bojim da će tonastaviti da unižava Um koji je podignut Bogu, okačeno kaosmrtonosni Teret o njega; i nastaviti jednako da se zabavlja iunosi zabunu, kao i pre, sa Snovima i Tričarijama, puštajućiunutra spoljašnje Objekte, da bi me povuklo dole u Svet itamošnju Užurbanost; dok bih ja da lepo sačuvam mojRazgovor sa Nebom, čak i dok živim u Svetu. Šta stoga treba dačinim sa ovim Telom, da bih bio u stanju da održim tako željeniRazgovor; i da mu ne budem više Podvrgnut?

UčiteljNe postoji drugi Put za tebe koji Ja znam, do da predaš Telo nakoje se žališ (koje je Zver za žrtvovanje) živećem Žrtvovanju,svetom i prihvatljivom za Boga. I to treba da bude tvojeracionalno Služenje, čime će to tvoje Telo biti stavljeno, kao štoželiš, u ugledanje na Isusa Hrista, koji je rekao da NjegovoCarstvo nije od ovoga Sveta. Nemoj mu se onda prilagođavati,već budi promenjen Preobražajem tvog Uma; taj preobraženiUm treba da Ovlada Telom, da bi tako mogao da potvrdiš, i uTelu i u Umu, šta je tačna Volja Božija, i u skladu sa tim da činišisto pomoću Njegove Milosti koja deluje u tebi. Na to će telo, iliAnimalni Život, ovako ponuđen na žrtvu, početi da umire, ispolja i iznutra. Spolja, to jest, od Sujete i rđavih Navika iObičaja Sveta. To će biti krajnji Neprijatelj svoj Pompi koja jeodatle, i svem Ukrašavanju, Raskoši, Ponosu, Ambiciji, i

115

Oholosti u tom. Iznutra, umreće za sve Telesne Požude iApetite, i steći sasvim nov Um i Volju, za Vladanje i Upravljanjesobom, pošto je sada podređeno Duhu, koji će neprestano bitiusmeren ka Bogu, i uz to kao posledica i ono što mu jepodređeno. I tako samo tvoje Telo postaje Hram Božiji iNjegovog Duha, u Imitiranju Gospodovog Tela.

UčenikAli Svet će ga mrzeti, i prezirati što tako čini; videći da onomora time protivrečiti Svetu, i mora živeti i delati sasvimdrugačije nego što Svet čini. To je sasvim sigurno. I kako se toonda može podneti?

UčiteljNeće to biti kao da mu je naneta neka Ozleda, već preradovanje da je postalo dostojno da bude kao Lik našegGospoda Isusa Hrista, preobraženo iz onog što je od Sveta. Ibiće potpuno voljno da nosi taj Krst posle našeg Gospoda;samo da mu naš Gospod može podariti Uticaj Svoje slatke idragocene Ljubavi.

UčenikNe sumnjam da kod nekih može biti čak i tako. Pri svemutome, s moje Strane, ja sam Tačno na sredini, ne osećajući jošuvek dovoljno taj blagosloveni Uticaj na sebi. O, kako bi radomoje Telo ponelo to, kad bi to zavisilo samo od mene, premaonom što se zahteva! Stoga mi oprosti, voljeni Gospodine, uovoj jednoj Stvari, ako moje Nestrpljenje i dalje zahteva "šta ćebiti od njega, ako ga Gnev Božiji iznutra, i grešni Svet takođespolja, budu odjednom napali, kao što se zaista dogodilo inašem Gospodu Hristu?"

UčiteljDogodiće mu se ono, jednako kao našem Gospodu Hristu, kadaGa je korio, grdio i razapeo Svet; i kada ga je Gnev Božiji takožestoko napao za naše Dobro. Šta je On uradio pod timnajstrašnijim Napadom iznutra i spolja? On je poverio svojuDušu u Ruke svoga Oca, i tako napustio Mučenje ovoga Sveta

116

otišavši u Večnu Radost. Učini i ti tako; i Njegova Smrt ćepostati tvoj Život.

UčenikNeka bude meni kao Gospodu Hristu; i mom Telu kaoNjegovom; koje u Njegove Ruke poveravam; i Radi njegovogImena prinosim, u skladu sa Njegovom otkrivenom Voljom. Prisvemu tome želim da znam šta će biti od mog Tela u njegovompotiskivanju od Muka ovog ubogog Sveta u Vlast NebeskogCarstva?

UčiteljOno će se udaljiti od Prekora i Protivrečnosti ovoga Sveta,Podudaranjem sa Mukom Isusa Hrista, i zbog Tuge i Bolova uTelu, koji su samo Efekti nekih čulnih Utisaka spoljašnjihStvari; tihom Introverzijom Duha, i tajnim Zajedništvom saBožanskim koje se očituje za takav Svršetak. Ono će prodreti usebe; potonuće u veliku Ljubav Božiju; biće održavano iobnavljano najslađim imenom ISUS; i videće i naći unutar sebenovi Svet koji kao da izvire iz Gneva Božijeg, u Ljubav i VečnuRadost. i onda će Čovek uviti svoju Dušu u to, baš u velikuLjubav Božiju, i odenuti se Njome kao Odećom; i ceniće stogaslično sve Stvari; jer u Stvorenom ne nalazi ništa što bi mudalo, bez Boga, ni najmanje Zadovoljstvo; i nikakva ga Povredaviše ne može dotaći, dok traje u toj Ljubavi, koja je zaista jačaod svih Stvari, i čini stoga Čoveka neranjivim i iznutra i spolja,oduzevši Žalac i Otrov Stvorenjima, i uništivši Moć Smrti. I biloTelo u Paklu ili na Zemlji, svejedno mu je; jer bilo ono tamo iliovamo, njegov Um je i dalje u najvećoj Ljubavi Božijoj; što jeništa manje nego reći, da je u Nebu.

UčenikAli kako će se Čovekovo Telo očitovati u Svetu; ili kako će onbiti sposoban da brine o svojima, ako se bude takvimOpštenjem izložio Nezadovoljstvu celoga Sveta?

117

UčiteljTakav čovek dobija veću Pomoć nego što je Svet u stanju damu daruje. On ima Boga za prijatelja; ima sve Njegove anđeleza svoje Prijatelje. U svim Opasnostima i Potrebama oni gaštite i oslobađaju; tako da ne mora da se boji Zla ni na kojinačin; ni jedno Stvorenje ne može da ga povredi. Bog je njegovPomagač; i to je dovoljno. Takođe Bog je Njegov Blagoslov usvakoj Stvari; i mada ponekad može izgledati kao da ga Bog neblagosilja, ipak je to samo Proba za njega, i radi PrivlačenjaBožanske Ljubavi; do Kraja se može sve vatrenije moliti Bogu, iposvetiti sva svoja Zanimanja Njemu.

UčenikMeđutim on gubi sve svoje dobre Prijatelje; i neće biti nikog damu pomogne u Oskudici.

UčiteljNe, on dobija Srca svih svojih pravih Prijatelja u svoj Posed, ine gubi ništa do svoje Neprijatelje, koji su pre voleli njegovuSujetu i Grešnost.

UčenikKako to da može dobiti prave Prijatelje u svoj Posed?

UčiteljOn dobija sama Srca i Duše svih onih koji pripadaju našemGospodu Isusu da mu budu Braća, i članovi njegovog vlastitogživota, Jer sva Deca Božija su samo JEDNO u Hristu, a to jednoje Hrist u Svemu; i stoga ih dobija sve da budu njegovi BližnjiČlanovi u Telu Hristovom, pošto su im sva Nebeska Dobrazajednička; i svi žive u jednoj i istoj Božijoj Ljubavi, kao GraneDrveta na jednom istom Stablu, i svi potiču iz jednog istogIzvora Života u njima. Tako da mu više ne Nedostaju duhovniPrijatelji i Veze, koji su svi ukorenjeni zajedno sa njim uLjubavi koja je odozgo; koji su svi iste Krvi i Rođaci u HristuIsusu; i koji su svi negovani istim oživljujućim Sokom i Duhomkoji se univerzalno širi kroz njih iz jednog pravog Čokota, kojije Drvo Života i Ljubavi. To su prijatelji koje vredi imati, i mada

118

mu ovde mogu biti nepoznati, ostaće mu Prijatelji posle Smrti,za celu Večnost. Ali neće mu nedostajati ni spoljašni prirodniPrijatelji, kao što i našem Gospodu Hristu kad je bio na Zemljitakođe nisu nedostajali.Jer mada zaista Visoki Sveštenici i Vlastodršci u Svetu ne moguda ga Vole jer ne pripadaju njemu, niti stoje u Ikakvom Odnosuprema njemu, pošto on nije od ovog Sveta; ipak ga vole oni kojisu sposobni za njegovu Ljubav, i prijemčivi za njegove Reči.Tako na sličan Način, oni koji vole Istinu i Ispravnost volećetog Čoveka, i povezaće se sa njim, da, mada oni spolja mogubiti na nekom Odstojanju ili naizgled u Neslaganju, po Stanjunjihovih svetovnih Poslova, ili iz nekih izvesnih Obzira; ipakoni ne mogu do da prijanjaju uz njega u svojim Srcima. Jermada oni nisu još zaista objedinjeni u jedno Telo sa njim, ipakne mogu da odole da budu jedan Um sa njim, i ujedinjeni uDuhovnoj sklonosti, za veliko Poštovanje koje imaju premaIstini, što isijava u njegovim Rečima i njegovom Životu. Timeoni postaju ili njegovi javni ili njegovi tajni Prijatelji; i on takodobija njihova Srca, pošto će oni biti očarani u njegovomDruštvu i zbog njegovog Društva, i nastojaće da steknunjegovo Prijateljstvo, i prikrašće mu se, ako se ne usuđujuotvoreno, radi Koristi od njegovog razgovora i Saveta; jednakokao što je Nikodim učinio Hristu, koji mu je došao Noću, i kojije u svom Srcu voleo Isusa zbog Istine, mada se spolja plašioSveta. I tako ćeš ti imati mnogo Prijatelja koji ti nisu poznati, ineke koje znaš, koji neće tako izgledati pred Svetom.

UčenikIpak je to vrlo mučno – biti generalno prezren od Sveta, i bitigažen od Ljudi kao otpad.

UčiteljTo što sada izgleda tako tvrdo i teško za tebe, to ćeš potomVoleti najviše od svega.

UčenikKako je moguće da volim to što mene mrzi?

119

UčiteljMada ti sada voliš zemaljsku Mudrost, ipak kada budeš bioodeven Nebeskom Mudrošću, videćeš da je sva Mudrost SvetaLudost; i takođe ćeš videti da Svet ne mrzi toliko mnogo tebe,koliko mrzi tvog Neprijatelja, koji je smrtni Život. I kada sâmdospeš dotle da mrziš Volju koja je otud, pomoću naviknutogOdvajanja tvog Uma od Sveta, onda ćeš takođe početi da volišto što te smrtni Život prezire, i taj Prekor od Sveta Zbog Hrista.I tako ćeš biti u stanju da odoliš svakom Iskušenju, i da izdržišdo Kraja na Kursu Života iznad Sveta i iznad Čula. Na tomKursu ti ćeš mrzeti sebe; i takođe ćeš voleti sebe; Kažem„voleti sebe“, i to čak više nego ikada.

UčenikAli kako ta dva mogu zajedno – da Osoba treba i da voli i damrzi sebe?

UčiteljU voljenju sebe, ti ne voliš sebe kao svoje sopstveno; već kaodato tebi od Božije Ljubavi ti voliš Božansko Utemeljenje usebi; kojim i u kome voliš Božansku Mudrost, BožanskuDobrotu, Božansku Lepotu; time ti takođe voliš BožijeIzvođenje Čuda; i na tom Tlu ti voliš takođe tvoju Braću. Alikad mrziš sebe, ti mrziš samo ono što je tvoje vlastito, i u komZlo prijanja čvrsto uz tebe.I ti to činiš, da bi tako mogao potpuno da uništiš ono štonazivaš svojim; kao kad kažeš JA ili LIČNO radim ovo, ili radimono. Što je sve pogrešno, i očigledna Greška u tebi; jer ništastvarno ne možeš nazvati svojim do loše Sopstvo, niti možešuraditi išta što bi se računalo. Stoga moraš raditi da potpunouništiš to Sopstvo u sebi, da bi tako mogao postati potpunoBožansko Tlo. Ne može biti Sebičnosti u Ljubavi; oni susuprotstavljeni jedno drugom. Ljubav, to jest, Božanska Ljubav(o kojoj jedino sada govorimo) ne voli EGOISTIČNOST, sve onošto nazivamo JA, ili JASTVO; ne voli takva Ograničenja iSputavanja, sve što izvire iz stegnutog Duha, ili ove lošeSopstvenosti, jer je to jedna smrtonosna Stvar, puna mržnje. I

120

nemoguće je da to dvoje stoji zajedno, ili da opstanu u jednojOsobi; jedna izgoni drugu Prirodnom Potrebom. Jer Ljubav imaNebo, i boravi u sebi, što je boravak u Nebu; ali ono što se zoveJa, ta rđava Sopstvenost poseduje Svet i svetovne Stvari; itakođe boravi u sebi, što je boravak u Paklu, jer to je samKoren Pakla. I stoga kao što Nebo vlada nad Svetom i kao štoVečnost vlada Vremenom, jednako tako Ljubav treba da vladanad prirodnim privremenim Životom, jer tu nema drugogMetoda, niti tu može biti postizanja tog Života koji je Natčulani Večan, i u koji tako mnogo želiš da uđeš.

UčenikVoljeni Učitelju, sasvim sam zadovoljan što ta Ljubav treba davlada u meni nad prirodnim Životom, da bih mogao postići tošto je Natprirodno i Natčulno; ali molim te reci mi sada, zaštomoraju Ljubav i Mržnja, Prijatelj i Neprijatelj, tako bitizajedno? Zar ne bi bilo bolje da je Ljubav sama? Stoga, kažem,zašto su Ljubav i Nevolja tako spojeni?

UčiteljDa Ljubav ne boravi u Nevolji, ne bi imala šta da voli; ali kad jeta Supstanca koju voli, naime, sirota Duša, u Nevolji i Bolu, onaonda ima Razlog da voli tu, svoju vlastitu Supstancu, i izbavi jeiz njenog Bola; da bi tako sama mogla biti ponovo Voljena. Nitibi iko mogao znati šta je Ljubav, da ne postoji Mržnja; ili šta jePrijateljstvo, da nema Neprijatelja da se s njima bori. Ili,jednom rečju, da Ljubav nema nešto što bi mogla voleti, ipokazati Vrlinu i Moć Ljubavi, Spašavajući Voljenog od svegBola i Nevolje.

UčenikMolim za odgovor – šta je Vrlina, Moć, Visina i VeličinaLjubavi?

UčiteljVrlina Ljubavi je NIŠTA i SVE, ili ono Ništa vidljivo iz kogproizilaze Sve Stvari; njena Moć je sred Svih Stvari; njenaVisina je kao što je Bog visoko; njena Veličina je kao što je Bog

121

velik. Njena Vrlina je Načelo svih Načela; njena Moć nosiNebesa i drži Zemlju; njena Visina je viša od najvišeg Neba; injena Veličina je čak veća od samog Očitovanja Božanstva usjajnom Svetlu Božanske Suštine, jer je beskrajno sposobna zaveća i veća Očitovanja u celoj Večnosti. Šta mogu više reći?Ljubav je viša od najvišeg. Ljubav je veće od Najvećeg. Da, onaje u izvesnom Smislu veća od Boga; dok u najvišem Smislu, Bogjeste LJUBAV, i Ljubav je Bog. Pošto je Ljubav najviše Načelo,Vrlina je svih Vrlina, iz koje sve proističu. Pošto je Ljubavnajveće Visočanstvo, ona je Moć nad svim Moćima; iz koje onezasebno deluju; i to je Sveti Magični Koren, ili Duhovna Snagaiz koje su sva Čuda Božija bila iskovana Rukama Njegovihizabranih Slugu, uspešno u svim njihovim Stvaranjima. Ko godje pronađe, pronalazi Ništa i Sve Stvari.

UčenikDragi Učitelju, molim te reci mi kako to da razumem.

UčiteljPrvo, kad kažem, njena Vrlina je Ništa, ili to Ništa koje jePočetak Svih Stvari, moraš to razumeti ovako; Kada potpunoizađeš iz Stvorenog, i onog što je vidljivo, i postaneš Ništa zasve što je Priroda i Stvoreno, onda si u tom Večnom Jednom,koje je sam Bog. I onda ćeš u svojoj Unutrašnjosti opažati iosećati najvišu Vrlinu Ljubavi. Ali o tome kažem, njegova Moćje u Svim Stvarima – to je ono što opažaš i što iskustvenonalaziš u svojoj sopstvenoj Duši i Telu, kad god se ta velikaLjubav zapali unutar tebe; videćeš da će ona sagoreti više negošto Vatra može, kao što je učinila u Prorocima iz davnina, ipotom u Apostolima, kada je Bog razgovarao sa njima telesno,i kada se Njegov Duh spustio na njih u Sionskoj Kapeli. Ondaćeš takođe videti u svim Delima Božijim, kako se Ljubav izlila usve Stvari, i prožela sve Stvari, i najunutrašnjija je inajspoljašnjija Osnova u svim Stvarima: Unutrašnje u Vrlini iMoći svake Stvari; a spoljašnje u njenom Izgledu i Obliku.I u tome je, kažem, Ona Visoko kao što je Bog; to možešrazumeti kod sebe; pošto te podiže da budeš visoko kao sam

122

Bog, ujedinjujući te sa Bogom: Kao što se može videti kodnašeg voljenog Gospoda Hrista u našem Čovečanstvu, čijaLjubav je dovela Čovečanstvo na najviši Tron, iznad svihAnđeoskih Kneževina i Moći, upravo u Moć samog Božanstva.Ali takođe kažem, Ona je Velika kao što je velik Bog – pod timtreba da razumeš određenu veličinu i Širinu Srca u Ljubavi,koja je neiskaziva; jer uvećava Dušu tako široko kao što je celaKreacija Božija. I to treba istinski da iskusiš, iznad svih Reči,kada presto Ljubavi bude bio postavljen u tvom Srcu.Takođe, kad kažem, Njena Vrlina je Načelo svih Načela, time tije dato da razumeš, da je Ljubav osnovni Uzrok svih stvorenihBića, i duhovnih i telesnih, pomoću Moći iz koje sekundarniUzroci pokreću i deluju povremeno prema određenim VečnimZakonima od Početka usađenim u samu Konstituciju Stvaritako proizvedenih. Ta Moć koja je u Ljubavi, sam je Život iEnergija svih Prirodnih Načela, nadređenih i podređenih: onadoseže do svih Svetova, i do svih Oblika Bića koja se u njimanalaze, ona su Delo Božanske Ljubavi; i to je prvi Pokretač, iiznad u Nebu i ispod na Zemlji, i u Vodi i pod Zemljom. I zatojoj je dat Naziv Svetlo Alef, ili Alfa; čime se izražava PočetakAlfabeta Prirode, i Knjige Stvaranja i Promisli, ili BožanskeArhetipske Knjige, u kojoj je Svetlo Mudrosti, i izvor svihSvetlosti i Oblika.I kažem, u tome Njene Moći podržavaju Nebesa; pod tim ćešrazumeti, da kako su Nebesa, vidljiva i nevidljiva, potekla iz togvelikog Prauzroka, tako su ona slično neophodno podržanatim; i stoga ako bi se to samo malo povuklo, sva Svetla, Slave,Lepote, i Oblici Nebeskih Svetova bi odmah potonuli u Tamu iHaos.I kad dalje kažem, da to podržava Zemlju; to će ti se javiti ništamanje očigledno od prethodnog, i to ćeš iskusiti u sebi svakimdanom i svakim satom; da je Zemlja bez toga, čak i tvojasopstvena Zemlja takođe (to jest, tvoje Telo), sigurno bi bilabez Oblika i prazna. Snagom koja je otuda, Zemlja je bila takodugo podržavana, uprkos stranoj uzurpatorskoj Sili unetojGlupošću Greha. I ako bi samo jednom nedostajala ili se

123

povukla, ne bi moglo biti ni Vegetacije ni Životinja na njoj; da,same njene Potpore bi bile posve srušene, i Povez Jedinstva,koji je to Privlačenje i Magnetizam, zvan Centripetalna Sila,uništen i rastočen, sve bi onda išlo u krajnjem Neredu, iraspalo se u Krhotine, i bilo bi razneseno kao nepričvršćenaPrašina na Vetru.Ali kažem, u tom je Njena Visina viša od najviših Nebesa; tomožeš takođe razumeti unutar sebe; jer ako se uspneš u Duhukroz sve Redove Anđeoske i nebeske Sile, ipak je Snaga Ljubavii dalje neporecivo superiorna nad svima njima. I kako je PrestoBožiji, koji sedi na Nebu nad Nebesima, viši od najviših od njih,jednako tako takođe mora biti Ljubav, koja ih sve ispunjava iobuhvata.I kada kažem o Veličini Ljubavi, da je veća od samog OčitovanjaBožanstva u Svetlu Božanske Suštine; to je takođe tačno. JerLjubav ulazi čak i tamo gde se Božanstvo ne očituje u tomsjajnom Svetlu, i gde se može reći da Bog ne boravi. I ulazećitamo, Ljubav počinje da u Duši očituje Svetlost Božanskog; itako je probijena Tama, i uspešno su očitovana Čuda novogStvaranja.To bi trebalo da te dovede dotle da zaista i fundamentalnorazumeš, šta je Vrlina i Moć Ljubavi, i kolika je njena Visina iVeličina; kako je ona zaista Vrlina svih Vrlina, mada nevidljiva, imakoliko se pokazuje kao Ništa, utoliko je Radnik u svimStvarima i snažna životna Energija koja prolazi kroz sveprirodne i natprirodne Vrline i Moći; i Moć je svih Moći, ništanije u stanju da prepreči ili ometa Svemoćnost Ljubavi, ili da seodupre njenoj nepobedivoj prožimajućoj Sili, koja prolazi krozcelu Božiju Kreaciju, proveravajući i upravljajući svimStvarima.I zato kažem, Ona je viša od najvišeg i veća od najvećeg; timmožeš opaziti, kao u Magnovenju, najveću Visinu i veličinuSvemoćne Ljubavi, koja beskonačno nadilazi sva ljudska Čula iono što Razum može dosegnuti. Najviši Arhanđeli, i najvećeMoći Neba su, u Poređenju sa njom, samo Patuljci. Ništa se nemože pojmiti više i veće ni u samom Bogu, od najviših i

124

najvećih Stvorenja Njegovih. Tolika je Beskrajnost u njoj, daobuhvata i nadilazi sve Božanske Atribute.Ali takođe je rečeno, Po Veličini je veća od Boga; to je takođezaista tačno u Smislu u kom je govoreno; Jer Ljubav, kao štosam pre primetio, može ući tamo gde ne boravi Bog, poštonajviši Bog ne boravi u Tami, već u Svetlu; paklena Tama jestavljena pod Njegova Stopala. Tako na Primer, kada je našvoljeni Gospod Hrist bio u Paklu, Pakao nije bio Dvorac Božijiodnosno Hristov; Pakao nije bio Božiji, niti je bio sa Bogom,niti uopšte može biti sa Njim; Pakao stoji u Tami i StrahovanjuPrirode, i nikakvo Svetlo Božanskog Visočanstva nije tamoulazilo. Bog nije bio tamo; jer On nije u Tami ni u Mučenju; aliLjubav je bila tamo; i Ljubav je uništila Smrt i pokorila Pakao.Tako takođe kada si u Muci ili Nevolji, što je Pakao iznutra, Bognije Muka ili Nevolja; niti je on u Muci ili Nevolji; ali Njegovaljubav je u tome, i ona iznosi iz Muke i Nevolje Bogu, vodeći teSvetlu i Radosti Njegovog Prisustva. Kad se Bog sakrije u tebi,Ljubav je još uvek tu, i čini da se On očituje u tebi. Takva jeneshvatljiva Veličina i Prostranost Ljubavi; koja će ti se stogapokazati velika kao Bog iznad Prirode, i veća od Boga u Prirodi,kao što je razmotreno u Njegovoj očitujućoj Slavi.Na kraju, kada takođe kažem, Ko god je nađe, našao je Ništa iSve Stvari; to je takođe sigurno i tačno. Ali što nalazi Ništa?Reći ću ti. Onaj ko je nađe, nalazi Natprirodni Natčulni Ambis,koji nema Osnove ili Tla na kome bi se stajalo, i gde nemaMesta za boravak; i nalazi takođe da je Ništa tome slično, istoga je podesno da se poredi sa Ničim; jer je dublje od Svega, ajeste kao Ništa u Odnosu na Sve Stvari, pošto je neshvatljivo zasve njih. I pošto je to Ništa, odnosno slobodno od Svih Stvari;zato je jedino Dobro, koje Čovek ne može da izrazi ili izgovorišta je; jer ne postoji Ništa sa čime bi se mogla porediti, da bi setime izrazila.Ali u tom zadnjem rekoh, Ko god je nađe, našao je Sve Stvari;nema ništa tačnije od te Tvrdnje. To je bio Početak Svih Stvari;i ona vlada Svim Stvarima. Ona je takođe Kraj Svih Stvari; istoga će obuhvatiti Sve Stvari unutar svog Područja. Sve Stvari

125

su od nje, i u njoj, i kod nje. Ako je nađeš, dolaziš na tu Osnovuiz koje su proistekle Sve Stvari, i na kojoj opstaju; i tu si Kraljnad svim Radovima Božijim.

***Ovde je učenik bio krajnje ushićen onim što je Učitelj takodivno i izvanredno objavio, i uzvratio je svojim najponiznijimZahvaljivanjem od srca za to Svetlo, kome je njegov Učitelj bioInstrument za prenošenje na njega. Ali pošto je bio željan dačuje dalje u vezi sa tih visokim Stvarima, i da zna neštodetaljnije, Učitelj mu je dopustio da ga ponovo sačeka sledećegDana, kada će mu biti drago da mu pokaže kako i gde može dapronađe to što je toliko iznad svake Cene i Vrednosti, i gdeSedište i Boravište toga može biti u ljudskoj Prirodi; sa celimProcesom Otkrivanja i iznošenja toga na Svetlo.Učitelj mu reče: O tome ćemo raspravljati na našem sledećemSastanku, kada će Bog otkriti isto i nama Njegovim DUHOM,koji je Istraživač Svih Stvari. I ako se budeš dobro sećao štasam ti rekao na Početku, ubrzo ćeš razumeti tu skrivenu tajnuMudrost Božiju, koju niko od Pametnih Ljudi na Svetu ne zna; ibiće ti dato da odozgo uvidiš gde ćeš u sebi naći taj UM. Stogabudi tih u svom Duhu, i pazi na Molitvu; da kada se sretnemoponovo Sutra u Ljubavi Hristovoj, tvoj Um može bitiraspoložen za nalaženje tog plemenitog Bisera, koji se Svetupokazuje kao Ništa, ali koji je za Decu Mudrosti Sve.

126

2. RAZGOVOR

DiskusijaOvde je opisan i dat Način prelaska Jaza koji razdvaja dvaPrincipa ili Stanja: Neba i Pakla. I posebno je pokazano kako seta Promena sprovodi u Duši; i koji to Zid Razdvajanja postoji,koji odvaja od Boga.Šta je rušenje tog Zida Razdvajanja, i kakav je rezultat; šta jeSredište Svetlosti, i šta je probijanje ka tom Središtu; Šta suSvetlost Božija i Svetlost Prirode; kako one deluju u svojimzasebnim Oblastima, i kako ih držati da se ne mešaju jedna sadrugom; uz neko Objašnjenje dve Volje i njihove Oprečnosti uPalom Stanju; o Magičnom Točku Volje, i kako se njegovoPokretanje može regulisati; o Oku u Središtu toga, šta je DesnoOko za Dušu, a šta je Levo, a posebno šta je Jedno Oko, i na kojinačin se dobija; o Čišćenju od Zagađene Materije; o UništenjuZla, i o samom Poništenju njegovom, Opadanju Volje od njenogvlastitog Nešto u Ništa; o Goloj i Magičnoj Volji, i Privlačenjukroz nju određene Božanske Supstance i Odore; kako se svenalazi na Volji, i proističe samo iz jedne Tačke; gde je ta Tačkapostavljena, i kako može da se otkrije; i koji je najsigurniji inajkraći Put da se dostigne visoko natčulno Stanje, iunutrašnje Carstvo Hristovo, prema istinskoj Nebeskoj Magijiili Mudrosti.

__________

Učenik, UčiteljPošto je bio jako ozbiljan u želji da bude još više upućen, kakobi mogao stupiti u Natčulni Život; i kako bi, pošto nađe SveStvari, mogao postati Kralj u svim Božijim Radovima; Učenik jeponovo došao kod svog Učitelja sledećeg Jutra, probdevši Noću Molitvi, da bi bio spreman da primi i shvati Uputstva koja ćemu biti data Božanskim zračenjem na njegov Um. I Učenik se,posle malo Tišine, pokloni i ovako poče:

127

UčenikO moj Učitelju! Moj Učitelju! Nastojao sam da saberem svojuDušu u Prisustvu Božijem, i da bacim sebe u Dubinu gde nemani jednog Stvorenja niti ijedno može tamo da boravi; da bihmogao čuti Glas mog Gospoda kako govori u meni; i da bih bioiniciran u taj viši Život, o kome sam Juče čuo izgovorene takovelike i zapanjujuće Stvari. Ali avaj! Nisam ni čuo ni video kakoje trebalo, još uvek Postoji takav Pregradni Zid u meni kojiutišava Nebeske Zvuke u njihovom Odjekivanju, i sprečavaUlaz tog Svetla kojim se jedino Božanski Objekti otkrivaju. Svedok se on ne razruši, male su mi Nade, da, čak nikakve, zastizanje do tih sjajnih Postignuća prema kojima ste mepogurali, ili za ulazak u to gde ni jedno Stvorenje ne boravi, ikoje vi zovete Ništa i Sve Stvari. Stoga budite tako dobri iobavestite me šta je sa moje Strane potrebno, da bi ta Pregradakoja me sprečava mogla da se raskine ili ukloni.

UčiteljTa Pregrada je Volja Stvorenja u tebi; i ne može se razrušitiničim do Milošću Poricanja-Sebe, što je Ulaz u IstinskoSleđenje Hrista, i potpuno se može ukloniti samo potpunimPodudaranjem sa Božanskom Voljom.

UčenikAli kako ću biti sposoban da slomim tu Volju Stvorenja koja je umeni i koja je u Neprijateljstvu sa Božanskom Voljom? Ili, štatreba da činim da bih sledio Hrista na tako teškom Putu, a dane malakšem na neprestanom Putu Poricanja Sebe iPrepuštanju Božijoj Volji?

UčiteljTo ne možeš ti da uradiš; već Svetlost Milosti Božije kojuprima tvoja Duša, koja će, ako ne protivrečiš, prekinuti tamukoja je u tebi, i istopiti tvoju vlastitu Volju, koja deluje u Tami iIskvarenosti Prirode, i dovesti je u Pokornost Hristu, čime jePregrada Sopstva Stvorenja između tebe i Boga uklonjena.

128

UčenikZnam da to sâm ne mogu da učinim. Ali bih lako naučio, kakomoram da primam Božansko Svetlo i Milost u sebe, koja će toučiniti za mene, kada to ne bi sprečavalo moje sopstvo. Šta jeonda potrebno sa moje strane kako bih primio tog LomiocaPregrade i potpomogao Postizanje Cilja takvog prihvatanja?

UčiteljOd tebe se u početku ništa više ne traži, do da se ne opireš tojMilosti, koja se pokazuje u tebi; i ništa u celom Procesu tvogRada, do da budeš poslušan i pasivan pred Božijom Svetlošćukoja sija kroz Tamu tvog Stvorenog Bića, koje je ne shvata,pošto ne seže dalje od Svetlosti Prirode.

UčenikAli zar ne treba da postignem, ako mogu, i Svetlost Božiju, iSvetlost spoljašnje Prirode takođe: i da ih koristim obe zauređenje mog Života mudro i razborito?

UčiteljPriznajem, pravilno je tako učiniti. I to je zaista Blago nad svimzemaljskim Blagom, posedovati Svetlost Božiju i Prirode,delovati u njihovim Oblastima; i imati oba – i Oko Vremena iVečnosti – istovremeno otvorenim, a opet ne mešati jedno sadrugim.

UčenikVeliko mi je Zadovoljstvo da to čujem; bio sam veomauznemiren zbog toga neko Vreme. Ali kako je to moguće da sene mešaju međusobno? Tu je Teškoća. Zbog toga bih radosaznao, ako je to zakonito, Ograničenja jednog i drugog; i kakooba, i Božansko i Prirodno Svetlo mogu u svojim zasebnimOblastima naizmenično da deluju i rade, za Očitovanje TajniBožijih i Prirode, i za Vođenje mog spoljašnjeg i unutrašnjegŽivota?

129

UčiteljDa bi se svako od njih moglo očuvati odvojeno u njihovimpojedinačnim Oblastima, bez mešanja Nebeskih i ZemaljskihStvari, ili kidanja zlatnog Lanca Mudrosti, biće neophodno,Dete moje, na prvom Mestu čekati i paziti na Natčulno iBožansko Svetlo. Pošto je to više Svetlo postavljeno daupravlja Danom, pojavljuje se na pravom Istoku, koji jeSredište Raja; i velikom Snagom se prolama kao iz Tame kojaje unutar tebe, kroz Vatreni Stub i Gromovite Oblake, i timetakođe reflektuje na niže Svetlo Prirode jednu Vrstu svog Likačime se jedino može očuvati u svom Podređenom; to što jeispod podređeno je onom što je iznad; i to što je spolja onomšto je unutra. Tako neće biti opasnosti od mešanja; već će sveići kako treba, i svaka Stvar boraviti u svojoj odgovarajućojOblasti.

UčenikPrema tome, bez Razuma ili Prirodnog Svetla koji je pročišćenu mojoj Duši, i prosvetljen višim Svetlom, kao od centralnogIstoka svetog Sveta Svetlosti, od Večnog i Razumskog Sunca;vidim da bi tu uvek bila neka Konfuzija, i nikada ne bih bio ustanju da upravljam pravilno niti oko onog što se tiče Vremenai Večnosti, već bih uvek morao biti na Gubitku, ili kidao KarikeLanca Mudrosti.

UčiteljTo je baš tako kako si rekao. Sve je Konfuzija, ako nemaš višeod blede Prirodne Svetlosti ili nepročišćenog i neobnovljenogRazuma da te vodi; i ako je u tebi otvoreno samo OkoVremena, koje ne može prodreti preko svojih Granica. Stogatraži Izvor Svetlosti, čekajući u dubokoj Osnovi svoje Duše dase onde pojavi Sunce Ispravnosti, čime će se Svetlost Prirode utebi, sa Svojstvima Prirode, rasplamsati sedam Puta sjajnijenego inače. Jer će primati Otisak, Lik, i Utisak Natčulnog iNatprirodnog; tako da će čulni i racionalni Život time bitidoveden u najsavršeniji Red i Harmoniju.

130

UčenikAli kako da čekam na pojavu tog sjajnog Sunca, i kako datražim u Središtu, taj Izvor Svetla, koji me može prosvetliti, iuvesti sva moja Svojstva u savršenu Harmoniju? Ja sam uPrirodi, kao što sam pre rekao; i kojim Putem da idem krozPrirodu, i njeno svetlo, kako bih mogao doći do togNatprirodnog i Natčulnog Tla, odakle to pravo Svetlo, koje jeUmno Svetlo, nastaje; i to, bez Uništenja moje Prirode, iligašenja njenog Svetla, koje je moj Razum?

UčiteljSamo prekini svoju sopstvenu Aktivnost, čvrsto fiksirajućitvoje Oko na jednu Tačku, i sa jakom Odlučnošću pouzdaj se uobećanu Milost Božiju u Hristu, da te iznese iz tvoje Tame uČudesno Svetlo. Jer taj Cilj okuplja sve tvoje Misli, i pomoćuVere potisni ih ka Središtu, čvrsto se uzdajući u Reč Božiju,koja je nepogrešiva, i koja te je pozvala. Budi onda poslušan nataj Poziv; i budi tih pred Gospodom, sedeći sâm sa Njim u tvomnajunutrašnjijem i najskrivenijem Kutku, sa tvojim Umomsredišnje sabranim u sebi, i obrati pažnju na Njegovu Volju uStrpljenju Nade. Tako će se tvoje Svetlo prolomiti kao Jutro; ikada jutarnje Rumenilo prođe, Samo Sunce, koje si čekao, izaćiće u tebi, i pod njegovim najlekovitijim Krilima mnogo ćeš seradovati; dižući se i spuštajući u njegovim svetlim iblagodarnim Zracima. Gledaj, to je istinski Natčulni OsnovŽivota.

UčenikVerujem da je to zaista baš tako. Ali zar to ne uništava Prirodu?Neće li Svetlost Prirode u meni biti iskorenjena tim većimSvetlom? Ili zar ne mora spoljašnji Život stoga da isčezne, sazemaljskim Telom koje nosim?

UčiteljNi na koji način. Tačno je, time će biti uništena zla Priroda; alinjenim Uništenjem ne Gubiš, već jako mnogo Dobijaš. VečniSkup Prirode je isti posle kao i pre; i Svojstva su ista. Tako daje Priroda samo unapređena i poboljšana; i njeno Svetlo, ili

131

ljudski Razum, držan tamo u podesnim Okovima, i regulisanvišim Svetlom, samo je postao koristan.

UčenikMolim te stoga, daj mi da znam kako treba da koristim ovoniže Svetlo; kako da ga držim u njemu podesnim Okovima; i nakoji Način ga više Svetlo reguliše i oplemenjuje.

UčiteljZnaj onda, moj voljeni Sine, ako držiš Svetlost Prirode unutarnjenih podesnih Okova, i koristiš je samo kao PodređenuSvetlu Božijem; moraš razmotriti da u tvojoj Duši postoje dveVolje: jedna niža Volja, koja te vodi Stvarima spoljašnjim inižim; i viša Volja, koja te vodi Stvarima unutrašnjim i višim.Te dve volje su sada postavljene Leđima u Leđa, i u direktnojsuprotnosti jedna drugoj; ali u početku nije bilo tako. Jer ovaSuprotstavljenost njih dve nije ništa više do Rezultat PalogStanja; jer pre toga, one su bile postavljene jedna ispod druge,to jest, viša Volja Iznad, kao Gospodar, a niža Ispod, kaoPodređeni. I tako je trebalo i da se nastavi.Takođe moraš dalje razmotriti da, odgovarajući tim dvemaVoljama, postoje dva Oka u Duši, koja su različito usmerena;pošto te Oči nisu ujedinjene u jedan Pogled, već gledaju nasasvim suprotne Strane istovremeno. Ona su na sličan Načinpostavljena jedno protiv drugog, bez zajedničkog Posrednikada ih spoji. I stoga, sve dok ta Dvostranost postoji, nije mogućeda bude ikakvog Slaganja sa Namerom ove ili one Volje. To jevrlo jasno; i pokazuje Neophodnost da Bolest, koja nastaje iz teRazjedinjenosti Zraka Vida, bude na neki Način izlečena ipopravljena, u cilju istinske Oštroumnosti Uma. Oba ova Okase stoga moraju ujediniti Koncentracijom Zraka; jer nije ništaopasnije za Um nego da bude u ovakvoj Dvojnosti, i da ne težida ostvari Jedinstvo. Opažaš, znam, da imaš dve Volje u sebi,jednu postavljenu naspram druge, Višu i Nižu; i da takođe imašdva Oka unutra, jedno protiv drugog; gde se jedno Oko možezvati Desno Oko, a drugo Levo Oko. Opažaš takođe, nesumnjivo,

132

da se prema Desnom Oku pokreće Točak više Volje; i da seprema Levom Oku, okreće suprotan Točak niže Volje.

UčenikOpažam da je to, Gospodine, zaista istina; i to je ono što izazivaneprestanu Borbu u meni, i stvara mi veću Uznemirenost negošto mogu da iskažem. Niti mi je strana ta Bolest moje Duše,koju ste vi tako jasno objavili. Avaj! Opažam i tugujem zbog teBolesti, koja tako Žalosno remeti moj Pogled; otud osećamtako nepravilne i grčevite Pokrete koji me vuku na ovu i onustranu. Duh ne vidi ono što Telo vidi; Telo niti vidi niti moževideti što Duh vidi. Stoga Duh Hoće suprotno Telu; i Telo hoćesuprotno Duhu u meni. To je moj težak slučaj. I kako će to dase popravi? Kako bih mogao da stignem do Jedinstva Volje, ikako da dođem do jedinstva Viđenja?

UčiteljObrati pažnju na ono što ću ti reći: Desno Oko gleda napred, uVečnost. Levo Oko gleda nazad, u Vreme. Ako sada dozvolišsebi da uvek gledaš u Prirodu, i u Stvari Vremena, i dopustiš dati one vode Volju, i da tražiš nešto za sebe u Želji, za tebe će bitinemoguće da ikada stigneš do Jedinstva, koje želiš. Upamti to; iuvek gledaj na to. Ne dopuštaj tvom Umu da uđe u, niti da seispuni onim što je izvan tebe; niti gledaj nazad na sebe; većnapusti sebe, i gledaj napred na Hrista. Ne dozvoli tvom LevomOku da te vara neprekidnim nizom Predstava, i razbuđujućitime jednu ozbiljnu Žudnju u Sopstvu; već dozvoli svomDesnom Oku da ponovo zapoveda Levim, i da ti ga privuče,tako da ne bi tumaralo ne sve strane za Prirodnim Čudima iUživanjima. Da, bolje je sasvim ga iščupati, i odbaciti, negodopustiti da nastavi bez Uzdržavanja u Prirodi, i da sledi svojesopstvene Požude. Međutim to nije neophodno, jer oba Okamogu biti od velike koristi, ako su u pravilnom poretku; i oba, iBožansko i prirodno Svetlo, mogu u Duši opstajati zajedno, ibiti od uzajamne Koristi jedno drugom. Ali nikada nećeš doćido Jedinstva Vizije ili Usklađenosti volje, do potpunim ulaskomu Volju našeg Spasioca Hrista, i unošenjem Oka Vremena u Oko

133

Večnosti; i onda spuštajući Pomoću tog ujedinjenja SvetlostBoga u Svetlost Prirode.

UčenikTako onda, ako mogu samo da uđem u Volju mog Gospoda, ibudem tamo, siguran sam, oboje mogu postići Božiju Svetlost uDuhu moje Duše, i videti Božijim Okom, to jest, Okom Večnostina Večnom Tlu moje Volje; i moći ću takođe u isto vremeuživati Svetlost ovog Sveta pri tome; ne degradirajući većukrašavajući Svetlost Prirode; i opažajući, kako sa OkomVečnosti Večne Stvari, tako i sa Okom Prirode Prirodne Stvari,i oboje videti kao Čuda Božija, i održavati takođe time Životmog spoljašnjeg Vozila ili Tela.

UčiteljTo je zaista tačno. Dobro si razumeo; i sada želiš da uđeš uVolju Božiju, i da tamo prebivaš kao u Natčulnom Tlu Svetla iŽivota, gde možeš u Njegovom Svetlu videti i Vreme i Večnost, idovesti sva Čuda od Boga stvorena za spoljašnost, u unutrašnjiŽivot, i tako se večno radovati u njima na Slavu Hristovu; Deotvoje Volje Stvorenja je skršen, i Oko tvoga Duhapojednostavljeno i kroz Božije Oko se pokazuje u SredištuŽivota. Neka tako bude sada, jer je to Volja Božija.

UčenikAli veoma je teško uvek gledati napred u Večnost; i prematome postići to jedno Oko, i Jednostavnost Božanskog Viđenja.Zanos Duše gole u Volji Božijoj, isključujući svu Maštu i Želje, irušeći jaku Pregradu koju ste pomenuli, zaista je nešto jakostrašno i užasno za ljudsku Prirodu u njenom sadašnjemStanju. O, šta da činim, da bih mogao dosegnuti to za čim takomnogo čeznem?

UčiteljSine moj, nemoj Prirodno Oko sa Voljom za Čudima odvojiti odtog Oka koje je okrenuto unutra ka Božanskoj Slobodi, i uVečno Svetlo svetog Visočanstva. Umesto toga, daj da tiPrirodno Oko Ujedinjenjem sa tim nebeskim unutrašnjim

134

Okom privuče ta Čuda, koja su spoljašnje iskovana i očitovanau Vidljivoj Prirodi. Jer dok si u Svetu, i imaš neko čestitoZanimanje, sigurno si po Poretku Proviđenja dužan da gaobavljaš, i da završiš Rad koji ti je dat, prema tvojim najboljimSposobnostima, bez najmanjeg nezadovoljstva; traženja ipokazivanja Božije Slave, Čuda Prirode i Veštine. Jer puštanjePrirode da bude kako hoće, to je sav Rad i Umetnost Božija, ipusti da Umetnost bude šta hoće, to je još uvek Božije Delo, iNjegova Veština, pre nego Umetnost ili Veština Čoveka. I sve iu Umetnosti i Prirodi služi obilno da očituje izvanredna BožijaDela, da bi On za sve, i u svemu mogao biti slavljen. Da, svesluži, ako znaš kako pravilno da upotrebiš, da se setiš višeunutrašnjeg, i da povučeš svoj Duh u veličanstveno Svetlo, ukom izvorni Obrasci i Oblici vidljivih Stvari mogu da se vide.Drži se stoga u Središtu, i ne pokreći se izvan Božijeg Prisustvaotkrivenog unutar tvoje Duše, ne dozvoli da Svet i Đavo ikadnačine tako veliku Buku i Metež da te izvuku napolje, ne mariza njih; oni ne mogu da te povrede. Dozvoljeno je da OkoRazuma traži Hranu, i dozvoljeno je da tvoje Ruke svojimRadom nabave Hranu za zemaljsko Telo. Ali onda ovo Oko nesme sa svojom Željom da uđe u spremljenu Hranu, jer bi to biloPožudno; već je mora u Napuštanju jednostavno prineti predBožije Oko u tvom Duhu, i onda moraš tražiti da je staviš blizutog samog Oka, ne ispuštajući je. Dobro utuvi ovu Lekciju.Neka Ruke ili Glava budu Uposleni, pri svemu tome tvoje Srcetreba da boravi u Bogu. Bog je Duh; boravi u Duhu, radi uDuhu, moli u Duhu, i sve čini u Duhu; jer upamti – ti si takođeDuh, i time načinjen po Liku Božijem. Stoga gledaj da neprivlačiš u svojoj Želji Materiju u sebe, već se koliko god jemoguće izvuci iz svake Materije; i tako, stojeći u Središtu,predstavi se kao goli Duh pred Bogom, u Jednostavnosti iČistoti; i budi siguran da tvoj Duh ne uvlači ništa do Duh.Bićeš mnogo mamljen da vučeš Materiju, i da sakupljaš to štoSvet naziva Supstancom, da bi na taj način imao nešto vidljivočemu bi verovao. Ali ni na koji Način ne pristaj Kušaču, niti seprepuštaj Telesnim Požudama protiv Duha. Jer tako čineći,sigurno ćeš potamneti božansko Svetlo u sebi; tvoj Duh će

135

prionuti za mračni požudni Koren, i iz strastvenog Izvora tvojeDuše rasplamsaće se u Ponosu i Gnevu; tvoja Volja će bitiokovana u Ovozemaljskost, i potonuće kroz Muke u Tamu iMaterijalnost; i nikada nećeš biti u stanju da dosegneš mirnuSlobodu, niti da staneš pred Božije Visočanstvo. Pošto je to zaonog ko gospodari u Iskvarenosti Materije otvaranje vrata,moguće je da bi Đavo mogao da urla na tebe zbog togOdbijanja; jer ništa ga ne može gore naljutiti od takvog tihogIzdvajanja Duše, i otud Suprotstavljenosti do Tačke Smrti zasve što je svetsko i periferno. Ali ne obaziri se na njega; i neprihvataj ni najmanju Materijalnu Prašinu na koju bi onPolagao pravo. To bi sve bilo Tama u tebi, onoliko koliko jeMaterija uvučena Željom tvoje Volje. To će potamneti Božijevisočanstvo u tebi; i zatvoriće Oko koje vidi, sakrivajući odtebe Svetlost Njegove voljene Podrške. To zmija čezne da učini;ali uzalud, osim ako ne dozvoliš tvojoj Mašti njegovu Sugestiju,da primi privlačnu Stvar; inače on nikad ne može da uđe. Zatopazi, ako želiš da vidiš Božije Svetlo u svojoj Duši, i da budešbožanski prosvetljen i vođen, ovo je Prečica kojom treba dakreneš; da ne dozvoliš Oku tvog Duha da uđe u Materiju, ni dase ispuni bilo kojom Stvari, bilo na Nebu ili na Zemlji; već da gapustiš da uđe golom Verom u Svetlost Visočanstva; i takoprimiš čistom Ljubavlju Božiju Svetlost, i privučeš BožanskuMoć sebi, obukavši Božansko Telo, i rastući u njemu do puneZrelosti u Hristovom Ljudskom.

UčenikKao što sam pre rekao, tako ponovo kažem, to je jako teško.Zaista sasvim dobro shvatam da moj Duh treba da se oslobodiMaterijalne Pošasti, i potpuno isprazni, tako da bi mogaoprimiti u sebe Božiji Duh. Takođe, da taj Duh neće ući, do tamogde se Volja unela u Ništa, i prepustila se u Goloj Veri, i u ČistotiLjubavi, Njegovom Upravljanju; hraneći se magično RečimaBožijim, i odevajući se time Božanskom Supstancom. Ali avaj,kako je to teško za Volju da utone u Ništavilo, da ne privlačiNišta, da ne zamišlja Ništa!

136

UčiteljDozvoli da bude tako. Nije li to sigurno vredno tvog uloženogtruda, i sve što ikada možeš da učiniš?

UčenikJeste tako, moram da priznam.

UčiteljAli možda to neće biti tako teško kao što u početku izgleda;načini bar Pokušaj, i budi ozbiljan. Šta se tu traži od tebe, do dastojiš mirno, i gledaš kako te tvoj Bog Spašava? I možeš lipoželeti išta manje? Šta je teško u tome? Nemaš o čemu dabrineš, ništa da želiš u ovom Životu, ništa da zamišljaš iliprivlačiš. Samo treba da prebaciš tvoju Brigu na Boga, kojibrine za tebe, i pustiš mu da raspolaže tobom prema NjegovojDobroj Volji i Zadovoljstvu, jednako kao da uopšte nemaš Voljuu sebi. Jer On zna šta je najbolje; i ako možeš samo da Muveruješ, On će sasvim sigurno učiniti bolje za tebe, do da siprepušten svom vlastitom Izboru.

UčenikU to najčvršće verujem.

UčiteljAko veruješ, onda kreni i čini u skladu sa tim. Sve je u Volji, kaošto sam ti pokazao. Kada Volja mašta za nečim, onda ulazi u tonešto, i to nešto odmah uzima Volju u sebe, i zamrači je, pa onaviše nema Svetla, već mora da boravi u Tami, dok se ne vratiizvan tog nečeg u ništa. Ali kada Volja mašta ili žudi za ničim,onda ona ulazi u ništa, gde prima Božiju Volju u sebe, i takoboravi u Svetlosti, i obavlja sva svoja Dela u njoj.

UčenikZadovoljan sam saznanjem da je glavni Uzrok svačijegduhovnog Slepila, njegovo puštanje njegove Volje u nešto, ili uto što je skovao, kakve god Prirode to bilo, Dobre ili Loše, iprijanjanje njegovog Srca i Naklonosti za Delo njegovihvlastitih Ruku ili Mozga; i da kada zemaljsko Telo propadne,

137

onda Duša mora biti zarobljena u tu samu Stvar koju jeprihvatila i primila; i ako Božija Svetlost nije u tome, lišenaSvetla ovoga Sveta, ne može a da se ne nađe u tamnomZatvoru.

UčiteljTo je jako dragocena Kapija Znanja; drago mi je što si to uzeo utakvo Razmatranje. Razumevanje cele Biblije je sadržano utome; i sve što je bilo napisano od Početka Sveta do Danas,može naći u tome onaj ko je ušao sa svojom Voljom u Ništavilo,našavši tamo Sve Stvari, našavši Boga; od Koga, i Kome, i uKome su Sve Stvari. Na taj Način ćeš doći do toga da čuješ ividiš Boga; i kada se ovaj zemaljski život završi, da vidiš okomVečnosti sva Čuda Božija i Prirode, i posebno ona koja treba daiskuješ u Telu, ili sve što ti je Duh Božiji dao da učiniš za tebe itvog Bližnjeg, ili sve što je Oko Razuma osvetlilo odozgo, možese u bilo koje Vreme očitovati u tebi. Stoga ne odlaži da prođeškroz tu Kapiju, koju ako vidiš u Duhu, kao što su neke jakodobre Duše videle, vidiš na Natčulnom Tlu, sve što Bog jeste, išto može da uradi; ti takođe vidiš sa tim, kao što je rekao jedankoji je bio u tome, kroz Nebo, Pakao, i Zemlju, i kroz Suštinusvih Suština. Ko god to nađe, našao je Sve što bi mogao dapoželi. Ovde je Vrlina i Moć Božije Ljubavi pokazana. Ovde jeVisina i Dubina; ovde je Širina i Dužina toga očitovana, onolikokoliko kapacitet tvoje Duše može da sadrži. Time ćeš doći doonog Tla iz kog sve Stvari potiču, i na kom opstaju; i na njemućeš vladati nad svim Božijim Delima, kao Božiji Princ.

UčenikMolim te da mi kažeš, dragi Učitelju, gde to obitava u Čoveku?

UčiteljTamo gde Čovek ne boravi; tamo to ima svoje Sedište u Čoveku.

UčenikGde je to u Čoveku, gde Čovek ne boravi u sebi?

UčiteljTo je napušteno Tlo Duše, za koje ništa ne prijanja.

138

UčenikGde je Tlo u bilo kojoj Duši, za koje ništa ne prijanja? Ili, gde jeto koje ne prebiva i ne boravi u nečemu?

UčiteljTo je Središte Smirenja i Pokreta pokorne Volje Duha koji seistinski kaje, koji je razapet za Svet. To Središte Volje je stoganeprobojno za Svet, Đavola, i Pakao; Ništa na celom Svetu nemože tu da uđe, niti da prione za to, mada se nikad tako mnogoĐavola neće udružiti protiv toga; jer Volja je sa Hristom mrtvaza Svet, ali oživljena Njime u Središtu tog, po Njegovomblaženom Liku. Tu je to gde Čovek ne boravi; i gde ne prebivaSopstvo, niti može da prebiva.

UčenikO, gde je to golo Tle Duše ispražnjeno od sveg Sopstva? I kakoda dođem do skrivenog Središta gde boravi Bog, a ne Čovek?Kaži mi jasno, voljeni Gospodine, gde je to, i kako da ga nađemi stupim tamo?

UčiteljTamo gde je Duša ubila svoju sopstvenu Volju, i kao da ne želiviše ni jednu Stvar po sebi, već kao da Bog hoće, i kao da seNjegov Duh kreće nad Dušom, tamo će se to pojaviti. Tamoodakle je izgnana Ljubav Sopstva, tamo boravi Ljubav Božija.Jer onoliko koliko je Dušina vlastita Volja mrtva u sebi,jednako toliko Prostora ima Volja Božija, koja je NjegovaLjubav, koju je ta Duša uzela. Razlog tome je ovaj; Gde je prenjena vlastita Volja sedela, sada nema ničeg; a gde je ništa, tu jeono gde deluje samo Ljubav Božija.

UčenikAli kako ću to da razumem?

UčiteljAko ideš za tim da to razumeš, onda će to bežati od tebe; aliako se predaš potpuno tome, onda će to boraviti u tebi, ipostati Život tvog Života, i biti normalno za tebe.

139

UčenikA kako to može biti bez umiranja, ili potpunog Uništenja mojeVolje?

UčiteljNa tu potpunu Pokornost i Predaju tvoje Volje, Božija Ljubav utebi postaje Život Tvoje Prirode; ona te ne ubija, već oživljavatebe, koji si sada mrtav za sebe u svojoj sopstvenoj Volji,prema njenom pravom Životu, koji je jednak Životu Boga. Ionda živiš, ne prema svojoj sopstvenoj Volji; već živiš premanjenoj Volji, onoliko koliko je tvoja Volja nadalje postala njenaVolja. Tako da to nije više tvoja Volja, već Božija Volja; nije višetvoja Ljubav, već Božija Ljubav, koja se kreće i deluje u tebi; ionda, tako obuhvaćen u njoj, ti si zaista mrtav za sebe, ali si živu Bogu. Tako bivajući mrtav ti živiš, ili pre Bog živi u tebinjegovim Duhom, i Njegova Ljubav ti je načinila Život od Smrti.Nikada ne bi mogao sa svim svojim traganjem da je uhvatiš; aliona je uhvatila tebe. Još manje bi mogao da je obuhvatiš. Alisada je ona obuhvatila tebe; i tako je nađeno Blago veće odsvakog Blaga.

UčenikKako to da ga tako malo Duša nalazi, kada bi svima bilo dragoda ga imaju?

UčiteljSvi ga oni traže u nečemu, tako da ga ne nalaze. Jer gde imanešto da Duša prione za to, tu Duša nalazi jedino to nešto, i tuse Smiri, dok ne vidi da se to nalazi u ničemu, i ne krene opet iztog nešto u ništa, čak u to ništa iz kog se sve Stvari mogunačiniti. Duša tu kaže, imam ništa, jer sam potpuno ogoljena iodrana od svake Stvari; Ne mogu da učinim ništa, jer neVladam nikakvom Snagom, već sam kao prosuta Voda; Ja samništa, jer sve što jesam nije ništa više do jedna Zamisao Bića, isamo je Bog za mene JA JESAM; i tako sedeći dole u svojojvlastitoj ništavnosti, dajem Slavu Večnom Biću, i neću ništa posvom, kako bi Bog mogao hteti Sve u meni, bivajući za menemoj Bog i Sve Stvari. Samo retki pronađu to najdragocenije

140

Blago u Duši, mada bi ga svako lepo mogao imati; i mogao bi gatakođe imati da ne beše ovog ili onog nečeg malog.

UčenikAli ako Ljubav treba da se ponudi Duši, ne može li je Duša naći,i ščepati, bez odlaska radi nje u ništavilo?

UčiteljNe zaista. Ljudi traže i ne nalaze ništa, jer ne traže na golomTlu gde se ona nalazi; već u ovom ili onom gde ona nikad nećebiti, niti može biti. Oni je traže u svojoj sopstvenoj Volji, i nenalaze je. Oni traže u Želji Sopstva, i ne sreću je. Traže je unekom Obliku, ili u nekom Mišljenju, ili u nekom osećanjuPrivrženosti, ili u prirodnoj Odanosti i Toplini, i gube Suštinu utom lovu za Senkom. Tragaju za njom u nečem opipljivom ilizamišljenom, u nečem za čim mogu imati ličnu prirodnuTežnju, i Prijanjanje; i tako propuštaju ono za čim tragaju, uPotrebi da urone u Natčulno i Natprirodno Tle gde je Blagoskriveno. Čak i da se Ljubav blagonaklono udostoji da seponudi takvima, i čak očigledno pokaže pred Okom njihovogDuha, opet u njima ne bi našla nikakvog Mesta, niti bi je onimogli zadržati, niti bi ostala sa njima.

UčenikZašto ne, ako Ljubav treba da bude voljna i spremna da ponudisebe, i da ostane sa njima?

UčiteljZbog Zamisli koje je njihova vlastita Volja postavila na njenoMesto. I tako bi te Zamisli imale Ljubav u tom; ali Ljubavizmiče, jer je to za nju Zatvor. Ljubav može da se ponudi; ali nemože da boravi gde je Želja Sopstva privlači ili zamišlja. OnaVolja koja privlači Ništa, i za koju Ništa ne prijanja, jedino jesposobna da je primi; jer ona boravi samo u ničemu kao štosam rekao, i zato je ne nalaze.

UčenikAko boravi samo u ničemu, šta je onda njena Služba u ničemu?

141

UčiteljSlužba Ljubavi na tom mestu je da prodire neprestano u nešto;i ako prodre, i nađe Mesto u nečemu što stoji mirno i Počiva,onda je njen Posao da to Zaposedne. I kada je to Zaposela,onda se raduje tu sa njenom plamenom Ljubavnom Vatrom,jednako kao Sunce u vidljivom Svetu. I onda je njena Služba, dabez prestanka raspaljuje Vatru u tom nečem, koja bi to moglasagoreti; i onda sa Plamenovima odatle da neizmerno raspalisebe i time podigne Toplotu Ljubavne Vatre, čak sedamStupnjeva više.

UčenikO voljeni Učitelju, kako to da razumem?

UčiteljAko ona bar jednom upali Vatru u tebi, Sine moj, onda ćešsigurno osetiti kako ona guta sve što dotakne; osetićeš to usopstvenom sagorevanju, i brzom proždiranju svog Egoizma,ili onoga što nazivaš Ja i Mene, kao da stoji u odvojenomKorenu, i odvojenom od Božanskog, Izvora tvog Bića. I kad seto Paljenje desilo u tebi, onda se Ljubav tako potpuno raduje utvojoj Vatri, da ti ne bi nizašta na Svetu bio van nje; da, radijebi dopustio da budeš ubijen, nego da ponovo stupiš u tvojenešto. Ta Vatra sada mora da bude sve toplija i toplija, dok neobavi svoju Službu u pogledu tebe, i stoga neće prestati, dok nedođe do sedmog Stupnja. Njen plamen će stoga biti vrlo velik,toliki da te nikad neće napustiti, makar te to koštalo tvogzemaljskog Života; ali ići će sa tobom sa svojom slatkomljubavnom Vatrom u Smrt: i ako takođe odeš u Pakao, razbićePakao u Komadiće takođe Radi tebe. Ništa nije izvesnije odtoga; jer je jača od Smrti i Pakla.

UčenikDosta, najdraži moj Učitelju, više ne mogu da izdržim da mebilo koja Stvar odvraća od nje. Ali kako da nađem najkraći Putdo nje?

142

UčiteljGde je najteži Put, tuda idi; i što Svet odbacuje, to uzmi. ŠtoSvet čini, to ti nemoj; već u svim Stvarima idi suprotno Svetu.Tako ćeš doći najkraćim Putem do toga što tražiš.

UčenikAko treba u svim Stvarima da idem nasuprot drugim Ljudima,moraću da budem u veoma uzrujanom i tužnom Stanju; i Svetneće propustiti da me drži za Ludaka.

UčiteljNe predlažem ti, Dete, da ikoga Povređuješ, i time učiniš sebineku Nesreću ili Uzrujanost. To nije ono što mislim pod „ićisuprotno u Svemu prema Svetu“. Već pošto Svet, kao Svet, volisamo Obmanu i Sujetu, i ide lažnim i podmuklim Putevima;stoga, ako imaš Nameru da delaš sasvim drugim Stranom tihPuteva, bez ikakvog Izuzetka ili Uzdržanosti, hodaj samopravim Putem, koji se naziva Putem Svetlosti, kao što se putSveta pravilno naziva Putem Tame. Jer ispravan Put, jednakPutu Svetlosti, suprotan je svim Putevima Sveta.Ali s obzirom na to da se plašiš da time sebi ne načinišNeprilike i Nemir – zaista, biće tako prema Telu. U Svetu morašimati Nevolje, i tvoje Telo neće propustiti da bude uznemireno,i da ti pruža Priliku za neprestano Kajanje. Ipak u toj samojAnksioznosti Duše, koja dolazi ili od Sveta ili od Tela, LJUBAVmora sebe voljno da zapali, i njena vesela i pobednička Vatra jesamo rasplamsava većom Snagom radi uništenja tog Zla.I s obzirom da takođe kažeš, da će te Svet zbog toga smatratiludim, to je tačno, Svet će biti dovoljno sklon da te osudi kaoLudaka ako ideš suprotno njemu. I ne treba da se iznenadišako ti se njegova Deca smeju, nazivajući te blesavom Budalom.Jer Put do Ljubavi Božije je Bezuman za Svet, ali je Mudrost zaBožiju Decu. Stoga, kad god Svet opaža tu svetu Vatru Ljubaviu Božijoj Deci, on odmah zaključuje da su postali Budale, i dasu izvan sebe. Ali za Decu Božiju, ono što je prezreno od Svetanajveće je Blago; da, tako je veliko to Blago, kako ni jedan Životne može da iskaže, ni Jezik toliko da imenuje šta je ta

143

razbuktavajuća, sve-pobeđujuća Božija Ljubav. Ona je sjajnijaod Sunca; slađa je od bilo koje Stvari koja se naziva slatkom;jača je od Snage; hranljivija je od Hrane; više veseli Srce odVina; i prijatnija je od svih Radosti i Ugodnosti ovoga Sveta. Kogod je stekne, bogatiji je od svakog Vladara na Zemlji; i onaj koje dobije, plemenitiji je nego što ijedan Car može biti, i moćnijii potpuniji od svih Moći i Vlasti.

Pazi, stojim na Vratima i kucam: ako neki čovek ČUJE mojglas, i otvori Vrata, Ja ću mu doći, i večeraću s njim i on saMnom. Onaj ko je od Boga, ČUJE Božije Reči; stoga ih ti neČUJEŠ, jer nisi od Boga. Moje Ovce ČUJU Moj Glas; i ja ihpoznajem, i one me slede... A Stranca one neće da slede, većće da pobegnu od njega: jer ne poznaju Glas Stranaca. Onajko ima Uši da ČUJE, neka ČUJE.

144

Knjiga peta

RAZGOVOR O

NEBU I PAKLU

IZMEĐU

UČENIKA I NJEGOVOG UČITELJA

KOJI POKAZUJE

Kuda blažene i proklete Duše idu kada se rastanu od svojihTela; Kako su Nebo i Pakao u Čoveku; Gde Anđeli i Đavoliborave za Vreme svog boravka na ovom Svetu; Koliko je Neboudaljeno od Pakla; Šta i Odakle su Anđeli i Ljudske Duše; Šta jeČovekovo Telo; Zašto je Duša sposobna da prima Dobro i Zlo;O Uništenju Sveta; O Čovekovom Telu u i posle Uskrsnuća; Gdeće Nebo i Pakao biti; O Strašnom Sudu; i Zašto mora da postojisukob u Stvorenju.

145

O NEBU I PAKLU

RAZGOVOR između JUNIUSA, UČENIKA

I TEOFORUSA, njegovog UČITELJA

UČENIK upita svog Učitelja:"Kuda ide Duša kada telo umre?"Učitelj mu odgovori:"Za nju nema potrebe da ide bilo gde.""Zašto ne?" upita radoznalo Junius:"Zar ne mora Duša da napusti Telo prilikom Smrti, i ode ili naNebo ili u Pakao?""Ona nema potrebe da ide dalje", odgovori prečasni Teoforus:"Samo spoljašnji smrtni Život sa Telom će se odvojiti od Duše.Duša je imala Nebo i Pakao unutar sebe pre toga, u skladu saonim što je pisano: Kraljevstvo Božije ne dolazi Posmatranjem,niti će reći, Pazi ovde! ili Pazi onde! Jer vidi, Kraljevstvo Božijeje unutar tebe. I koje god se od ta dva, to jest, Nebo ili Pakao,očituje u njoj, u tome se Duša nalazi."Tu Junius reče svom Učitelju:"To je teško razumeti. Zar ona ne ulazi u Nebo ili Pakao, kaošto čovek ulazi u kuću, ili kao neko ko prolazi kroz Otvor iliOkno, u nepoznati Prostor; zar ne ide tako u drugi Svet?"Učitelj je odgovorio:

146

"Ne. Zaista nema takvog nekog ulaska; pošto su Nebo i Pakaosvuda, oni su sveopšte koegzistentni.""Kako je to moguće?" upita Učenik.Onda je Učitelj ovako govorio:"Rekao sam da je Nebo svuda prisutno; i to je tačno. Jer Bog jeu Nebu; i Bog je svuda. Takođe sam rekao, da Pakao na istiNačin mora biti svuda; i to je takođe istina. Jer Onaj grešni, kojije Đavo, je u Paklu; i ceo Svet, kako su nas Apostoli učili, leži uTom grešnom, ili Zlom; što će reći, ne samo da je Đavo u Svetu,već je takođe Svet u Đavolu; i ako je u Đavolu, onda je takođe uPaklu, jer je on tamo. Stoga je Pakao svuda, kao i Nebo; što jeStvar koju je trebalo dokazati."Učenik uzdrhtavši na to, reče:"Molim objasnite mi to."Učitelj mu je rekao:"Shvati onda šta je Nebo: To je samo Preokretanje Volje uLjubav Božiju. Gde god nađeš Boga da se pokazuje u Ljubavi, tunalaziš Nebo, ne putujući radi toga ni koliko jedan korak. Itakođe razumi šta je Pakao, i gde je. Kažem ti, to je samoPreokretanje Volje u Gnev Božiji. Gde god se Ljutnja Božijamanje ili više očituje, tu je sigurno manje ili više Pakao, na bilokom Mestu to bilo. Tako je to samo Preokretanje tvoje Volje iliu Njegovu Ljubav, ili u Njegovu Ljutnju; i ti si prema tome ili uNebu ili Paklu. Upamti to dobro. I to se odvija u sadašnjemŽivotu, o čemu je sv. Pavle govorio, kazavši, Naše opštenje je uNebu, i Gospod Hrist takođe: Moje Ovce čuju moj Glas, i Ja ihpoznajem, i one me slede, i Ja im dajem Večni Život; i niko ihneće iščupati iz moje Ruke. Zapazi da nije rekao Daću im - kadase ovaj život završi; već Ja im dajem, to jest, sada - za Vremeovog Života. I šta je drugo ovaj Hristov Poklon NjegovimSledbenicima do Večni Život; koji zasigurno ne može biti nigdedo u Nebu. I takođe ako je Hrist sigurno u Nebu, i oni koji Gaslede u Preobražaju u Njegovoj su Ruci, onda su oni gde je i On,i tako ne mogu biti izvan Neba; Da, štaviše niko neće biti ustanju da ih iščupa iz Neba, jer ih to On drži tamo, i oni su u

147

Njegovoj ruci kojoj ništa ne može odoleti. Stoga se Sve sastoji uPreokretanju, ili u Ulasku Volje u Nebo, slušanjem HristovogGlasa, poznajući Ga i sledeći Ga. A isto je i suprotno. Da li torazumeš?"Njegov Učenik mu reče:"Mislim da delimično razumem. Ali kako se dešava to ulaženjeVolje u Nebo?"Učitelj mu odgovori:"Nastojaću da ti u tom udovoljim; ali moraš biti vrlo pažljiv zaono što ću ti reći. Znaj, Sine moj, da kada se Osnova Voljepredaje Bogu, onda ona uranja izvan svog vlastitog Sopstva, iizvan i iznad svih Podloga i Mesta koja se mogu zamisliti, uodređenu nepoznatu Dubinu, gde se samo Bog pokazuje, i gdesamo On dela i hoće. I onda ona postaje ništa za sebe, u svomdelanju i htenju; i tako Bog dela i hoće u njoj. I Bog boravi u tojprepuštenoj Volji, čime je Duša pročišćena, i tako postalapogodna da stupi u Božanski Mir. Sada u tom Slučaju, kada seTelo slomi, Duša je sasvim prožeta Božanskom Ljubavlju, itako sasvim prosvetljena Božanskim Svetlom, jednako kaousijano Gvožđe prožeto Vatrom, čime gubi Tamu i postajesvetlo i sjajno. Sad to je Ruka Hristova, gde Božija Ljubavpotpuno nastanjuje Dušu, i u njoj je sjajno Svetlo, i nov slavniŽivot. I onda je Duša u Nebu, i Hram je Svetoga Duha, i ona jesamo Nebo Božije, u kome On boravi. Gledaj, to je ulazak Voljeu Nebo i tako se odvija.""Molim vas, Gospodine, da nastavite", reče Učenik, "i dozvolitemi da znam šta se dešava na drugoj Strani."Učitelj reče:"Pobožna Duša, vidiš, u Hristovoj je ruci, to jest u Nebu, kakonam je On sam rekao; i takođe si čuo na koji Način dolazi dotoga. Ali bezbožna Duša nije voljna da u ovom Životu stupi uBožansko Napuštanje svoje Volje, niti da stupi u Božiju Volju;već nastavlja dalje u svojoj sopstvenoj Pohlepi i Požudi, uSujeti i Obmani, i tako stupa u Đavolovu Volju. Ona stoga primau sebe ništa drugo do Grešnost; ništa do Laganje, Ponos,

148

Čežnju, Zavist, i Gnev; i u to ona u potpunosti stavlja svojuVolju i Želju. To je Sujeta Volje; i ta ista Sujeta ili ispraznaSenka mora takođe na sličan Način da se očituje u Duši, koja sepredala da bude njen Sluga; i mora da deluje u tome, jednakokao što Božija Ljubav deluje u preporođenoj Volji, i skroz jeprožima, kao Vatra Gvožđe.I za Dušu nije moguće da dođe do Božijeg Mira; jer se BožijiGnev očituje u njoj, i deluje u njoj. Onda kad se Telo odvoji odDuše, tada počinje Večna Potištenost i Očajanje; jer ona tadanalazi da je postala samo Sujeta, čak Sujeta koja je najtegobnijasama sebi, i poremećujuća Jarost, i sebe-mučeća Odvratnost.Sada opaža da je razočarana svakom Stvari o kojoj je presanjarila, i slepa, i ogoljena, i ranjena, i gladna, i žedna; beznajmanjeg Izgleda da ikada bude oslobođena, ili da Postigneonoliko koliko je jedna Kap Vode Večnog Života. I oseća da jesebi samoj Đavo, i da je sopstveni Zli Dželat i Mučitelj; iuplašena je sosptvenim mračnim Oblikom, pokazujući se kaonajodvratniji i najmonstruozniji Crv, i rado bi pobegla od sebe,kad bi mogla, ali ne može, pošto je čvrsto okovana LancimaTamne Prirode, u šta je uronila sebe dok je bila u Telu. I takone naučivši niti naviknuvši sebe da uroni u Božansku Milost, isnažno opsednuta Idejom o Bogu, kao nekom Gnevnom iLjubomornom Bogu, sirota Duša se i plaši i stidi da preda svojuVolju Bogu, čime bi joj Izbavljenje moglo verovatno doći.Duša se plaši da to učini, strepeći da će biti uništena čineći to, iShvatajući Božanstvo kao puku proždiruću Vatru. Duša setakođe stidi da tako učini, zbunjena svojom vlastitomOgoljenošću i Monstruoznošću; i stoga bi se, da je to moguće,sakrila od Božijeg Visočanstva, i skrila svoj odvratan Oblikpred Njegovim najsvetijim Okom, bacajući se još dublje uTamu, zbog čega ona neće ući u Boga; ne, ona ne može ući sasvojom pogrešnom Voljom; da, mada bi ona trebala da nastojida uđe, ipak ona ne može da uđe u Ljubav, zbog Volje kojavlada u njoj. Jer takva Duša je time zarobljena u Gnevu, da, onasama je samo puki Gnev, imajući svoju pogrešnu Želju, koju jeprobudila u sebi, obuhvativši i zatvorivši se u njoj, i tako setransformišući u Prirodu i Svojstvo koje je otuda.

149

I pošto takođe Božija Svetlost ne sija u njoj, niti teži LjubaviBožijoj, Duša je takođe velika Tama, i ujedno jedan uznemirenIzvor Vatre, koji unutar sebe nosi Pakao, i nije u stanju da uvidini najmanji prosjaj Božijeg Svetla, niti da oseti najmanju IskruNjegove ljubavi. Tako ona boravi u sebi kao u Paklu, i mada bitrebala da putuje daleko, i pređe mnogo stotina hiljada Miljaod svog trenutnog Mesta, da bi bila izvan Pakla; ipak će i daljeostati u Paklenom Ishodištu i Tami.""Ako je to tako, kako onda dolazi do toga", upita UčenikTeoforusa, "da Nebeska Duša za Vreme ovog Života, potpunone opaža Nebesko Svetlo i Radost; i Duša koja je bez Boga uSvetu, takođe ne oseća ovde Pakao, kao posle? Zašto se oni obane opažaju i ne osećaju jednako dobro u ovom Životu kao usledećem, pošto su oboje u Čoveku, i jedan od njih (kao što stepokazali) deluje u svakom Čoveku?"Teoforus mu odmah uzvrati ovim Odgovorom:"Carstvo Nebesko je u Svecima delatno i pokazuje se u Veri.Oni koji nose Boga u sebi, i žive po Njegovom Duhu, nalazeCarstvo Božije u njihovoj Veri; i osećaju Ljubav Božiju unjihovoj Veri, pomoću koje je Volja predala sebe Bogu, inačinila se Bogolikom. Jednom Rečju, sve je u njimasprovedeno pomoću Vere, koja je za njih Svedočanstvo VečnogNevidljivog, i veliko Očitovanje u njihovom Duhu togBožanskog Carstva, koje je unutar njih. Ali njihov prirodniŽivot je i pored toga obuhvaćen Telom i Krvlju; i to Stoji uSuprotnosti ovome, i postavljeno je sred Pada u ElementuBožijeg Gneva, i okruženo Svetom, što se ni na koji Način nemože uskladiti sa Verom, te verne Duše moraju da budumnogo izložene Napadima iz ovoga Sveta, u kome privremenoborave; i osećaju svoja bića tako okružena Telom i Krvlju, itom Svetskom ispraznom Požudom, koja neprestano prožimaspoljašnji smrtni Život, i iskušava ih na raznolike Načine,jedanko kao što je to činila sa Hristom. Pošto Svet sa jednestrane, i Đavo sa druge, ne bez Prokletstva Božijeg Gneva uTelu i Krvi, potpuno prožimaju i preispituju Život; zbog čega sedešava da je Duša često Uznemirena kada se ova tri zajedno

150

obruše na nju, i kada Pakao tako napada Život, i pokazuje se uDuši. Ali Duša radi toga zaranja u Nadanje Milosti Božijoj, istoji kao divna Ruža Usred Trnja, dok carstvo ovoga Sveta nepadne sa nje u Smrti Tela; i onda se Duša prvo očituje uLjubavi Božijoj, i Njegovom Carstvu, koje je carstvo Ljubavi,nemajući nadalje ničeg više da je sprečava. Ali tokom ovogŽivota ona ide sa Hristom u ovom Svetu; i onda je Hristspašava iz njenog vlastitog Pakla, prožimajući je skrozNjegovom Ljubavlju, stojeći kraj nje u Paklu, i čak menjajućinjen Pakao u Nebo.Ali uz to ti pitaš, zašto Duše koje su bez Boga ne osećaju Pakaou ovom Svetu? Odgovaram: One ga nose u sebi sa njihovomrđavom Savešću, ali to ne znaju; jer je Svet zatvorio njihoveOči, i njegova smrtonosna čaša ih je bacila u San, najkobnijiSan. Uprkos kojem mora se priznati da Grešni često osećajuPakao unutar sebe za Vreme ovog smrtnog Života, mada onimožda ne shvataju da je to Pakao, zbog zemaljske Sujete kojaprodire u njih iz spoljašnosti, i čulnih Zadovoljstava i zabavakojima su opijeni. I povrh toga treba zabeležiti, da spoljašnjiŽivot kod svakog od takvih ima Svetlost spoljašnje Prirode,koja vlada u tom Životu; tako da Paklena Patnja ne može, dokgod ova Vlada, da se pokaže.Ali kada Telo umre ili nastrada, tako da Duša ne može više dauživa takvo privremeno Zadovoljstvo i Radost, niti Svetlostovog spoljašnjeg Sveta, koji je time za nju kao potpunouništen; onda Duša stoji u večnoj Gladi i Žeđi za onakvimIspraznostima sa kakvima je ovde bila u Ljubavi, ali ne možedoseći ništa do to rđavo Htenje, koje je utisnula u sebe dok jebila u Telu; i u kome je obilovala na svoj veliki Gubitak. I sadakada ima previše svoje Volje u ovom Životu, a ipak nijezadovoljna tim, ona posle tog Odvajanja u Smrti ima malo toga;što stvara u njoj jednu večnu Žeđ za onim što nadalje nikadneće moći da dobije, i izaziva je da bude u neprestanoj Žudnjiza Ispraznošću, prema njenom pređašnjem Izdanju, i u stalnojGladnoj Trci za onim Vrstama Greha i Raskalašnosti u koje jebila potopljena, dok je bila u Telu.

151

Lako bi ona činila još Zla, kome je ostala prepuštena, da nemau čemu ili čime da ga čini; i stoga ona to čini samo u sebi. Sve sesada izvršava iznutra, kao ranije spolja; i tako je BezbožnaDuša mučena onim Besovima koji su u njenom vlastitom Umu,i začeti u sebi i od sebe. Jer je ona zaista postala svoj sopstveniĐavo i Mučitelj, i ono čime ona ovde greši, kada Senka ovogSveta prođe, prebivajući i dalje sa njom u Utisku, napravljenoje da bude njen Zatvor i njen Pakao. Ali ta paklena Glad i Žeđne može potpuno da se pokaže u Duši dok Telo, koje pomažeDuši u onome za čim žudi, i kojim je Duša bila tako opčinjena, itako iznemogla od praćenja svih njegovih Žudnji, ne budeodvojeno od Duše.""Primećujem onda", reče Junius svom Učitelju, "da Duša,Bludničivši sa Telom u svim Sladostrastima, i služećiPožudama tokom ovoga Života, zadržava istu Težnju i Sklonostkoju je imala; tako da kad više nema Mogućnosti niSposobnosti da ih zadovolji, i kad otkrije da to ne može, ondaće se Pakao otvoriti u toj Duši, koji je pre bio zatvoren Pomoćuspoljašnjeg Života u Telu i Svetlosti ovoga Sveta. Da li pravilnorazumem?"Teoforus reče: "To si zaista pravilno razumeo. Nastavi.""Sa druge strane", nastavi Učenik, "jasno primećujem iz onogšto sam čuo, da Nebo ne može da ne bude u Duši koja voli, kojuje zaposeo Bog, i time ukrotio Telo za Poslušnost Duhu u svimStvarima, i koja je potpuno utopila sebe u Volju i Ljubav Božiju.I kada Telo umre, i ova Duša time bude oslobođena Zemlje,sada mi je očigledno, da će se Život Božiji koji je bio skriven unjemu, slavno pokazati, i Nebo će se onda pokazati kaoposledica toga. Ali sem toga, ako takođe ne postoje nekoposebno Nebo, i posebni Pakao, još mi nedostaje gde dasmestim ne mali Deo Stvorenog, ako ne najveći. Jer gde morajusvi umni Stanovnici da borave?""U njihovom sopstvenom Elementu", odgovori Učitelj, "bilo toSvetlo ili Tama. Jer svako stvoreno umno Biće ostaje u svojimDelima i Suštinama, u svojim Čudima i Svojstvima, u svom

152

Životu i Obliku; i u tome ono opaža i oseća Boga, koji je svuda,bilo to u Ljubavi, ili u Gnevu.Ako je to Ljubav Božija, onda ono opaža Boga prema tome, ioseća ga kao Ljubav. Ali ako je očarano Gnevom Božijim, ondane može videti Boga drugačije nego u gnevnoj Prirodi, nitiopažati drugačije do kao neki razljućeni i osvetoljubiv Duh. SvaMesta su mu ista, ako je u Božijoj Ljubavi, a ako nije u njoj, svamesta su kao Pakao. Koje mesto može ograničiti Misao? Zaista,gde god da se nalazi, u Svetu je bez dna, u kome nema ni Krajani Ograničenja. I kuda, molim, bi trebalo da ide? Makar bi išloviše od hiljadu Milja, ili hiljadu Puta deset hiljada Milja, pa ideset hiljada Puta više, izvan Granica Svemira, i u imaginarneProstore iznad Zvezda, ipak bi tada i dalje bilo u sasvim istojTački iz koje je krenulo. Jer Bog je Mesto Duha; ako bi bilolegitimno da mu se pripiše takvo Ime, sa kojim Telo ima vezu: iu Bogu ne postoji Ograničenje; i blisko i daleko tu su jedno; ibilo u Njegovoj Ljubavi, bilo u Njegovom Gnevu, bezdana VoljaDuha je sasvim neograničena. Hitra je kao Misao, prolazećikroz sve Stvari, magična je, i ništa telesno ili spoljašnje nemože je zadržati ili omesti; boravi u svojim Čudima i ona sunjena Kuća.Tako je to sa svime Inteligentnim, bilo u Redu Anđela, ililjudskih Duša; i ne treba da se plašiš, jer će biti dovoljnoProstora za sve, koliko god ih bilo; i takvog koji će im najvišeodgovarati, čak prema njihovom Izboru i Određenju; i koje bise stoga vrlo dobro moglo zvati njihovim vlastitim Mestom."Na to reče Učenik:"Sećam se, zaista, da je napisano u vezi sa velikim Nevernikom,da on posle Smrti ide na njegovo sopstveno Mesto."Učitelj ovde reče:"Isto je tačno za svaku Dušu, kada napusti ovaj smrtni Život. Ito je na sličan Način tačno za svakog Anđela, ili bilo kog Duha;koji je nužno određen svojim sopstvenim Izborom. Pošto jeBog svuda, tako su takođe svuda i Anđeli; ali svaki u svomsopstvenom Elementu, i u svom sopstvenom Svojstvu, ili (akobi više voleo) na svom vlastitom Mestu. Ista Božija Suština, koja

153

je kao Mesto Duhovima, ispoveda se svuda; ali Određivanje, iliUčestvovanje u njoj je različito za svakoga, prema onome što jesvako magično privukao Ozbiljnošću Volje. Ista BožanskaSuština koja je sa Božijim Anđelima gore, takođe je sa namadole. I ista Božanska Priroda koja je sa nama, takođe je sanjima; ali razmenjena i podeljena na drugačiji Način i udrugačijem Stepenu.I mada sam ovde govorio o Božanskoj, ništa manje ne treba darazmatraš Učešće Diabolične Suštine ili Prirode, koja je MoćTame, u njenim mnogobrojnim Oblicima, Stepenima iOpredeljenjima u nepravilnoj Volji. Na ovom Svetu postojiSukob među njima; ali kada ovaj Svet dostigne Granicu u bilokojoj duši, onda njen Element hvata ono što mu je blisko; i takoDuša prima odgovarajuće Drugove, to jest, ili Anđele iliĐavole."Učenik mu ponovo reče:"Nebo i Pakao se onda Bore u nama za Vreme ovog Života, ipošto je i sam Bog takođe blizu nas – gde mogu Anđeli i Đavolida borave?"I Učitelj mu ovako odgovori:"Tamo gde ne bivaš kao u svom Sopstvenom, i u svojoj vlastitojVolji, tu sveti Anđeli borave sa tobom, i svuda oko tebe. Upamtito dobro. Sasvim suprotno, tamo gde bivaš kao u sebi, u Samo-traženju, i Svojoj-volji, tu budi siguran da će Đavoli biti satobom, i nastaniće se kod tebe, i boraviti svud po tebi, i svudaoko tebe. Što je Bog u njegovoj Milosti sprečio.""Ne razumem to", reče Učenik, "onoliko dobro koliko bih želeo.Molim vas da mi to malo više razjasnite."Učitelj je kazao: "Dobro upamti što ću ti reći. Gde Božija Volja unekom Stvorenju ima htenje, tu se očituje Bog; i u tom samomBožijem očitovanju, borave Anđeli. Ali gde Bog u bilo komStvorenju nije sa Voljom tog Stvorenja, tom se Bog ne očituje,niti može da mu se očituje; već boravi u sebi, bez Saradnje iPodvrgnutosti Stvorenja Njemu u Poniznosti. Tu se Bog neočituje tom Stvorenju. Tako da Anđeli ne borave uz takvo; jer

154

gde god oni borave, tu je Slava Božija, i oni čine Njegovu Slavu.Šta onda boravi u Stvorenju kao što je to? Bog tu ne boravi;Anđeli tu ne borave; Bog nema volju u tom, Anđeli takođenemaju volju u tom. Očigledno je da je, u toj Duši ili stvorenju,njegova vlastita Volja bez Božije Volje, i tu boravi Đavo; i sanjim sve drugo što je bez Boga, i bez Hrista. To je istina; položije u Srce."Učenik:"Možda postavim poneko nepristojno Pitanje; ali preklinjemvas, dobri Gospodine, budite Strpljivi sa mnom, i smilujte semom Neznanju, ako pitam nešto što vama možda možeizgledati besmisleno, ili možda ne pristaje meni da očekujemOdgovor na to. Jer imam još da vam postavim nekoliko Pitanja;ali stidim se svojih vlastitih Misli u vezi sa tim."Učitelj: "Budi otvoren sa mnom, i pitaj šta god ti je na Umu; da,ne stidi se čak ni da ispadneš smešan, jer pitajući možeš samopostati pametniji."Učenik se zahvali Učitelju na toj Slobodi, i upita: "Koliko suonda razdvojeni Nebo i Pakao?"Odgovoreno mu je ovako: "Daleko su kao Noć i Dan; ili takodaleko kao Nešto i Ništa. Oni su jedno u drugom, a opet su unajvećoj Udaljenosti jedno od drugog. Ne, jedno od njih je ništaza drugo; a ipak jedno drugom oni izazivaju Radost i Tugu.Nebo se prostire kroz ceo Svet, i takođe je bez Sveta iznadSvega, čak svuda gde se zamišlja, ili gde se može zamisliti. Onoispunjava sve; Ono je unutar svega; Ono obuhvata sve; bezPodele, bez Sedišta; delujući u Božanskom Očitovanju, i usveopštom isticanju, ali ne izlazeći ni najmanje iz sebe. Jer onodeluje samo u sebi, i otkriva se i, u jedinstvu je, i nepodeljenoje u svemu. Ono se pojavljuje samo kroz Božije Očitovanje; inikad do samo u sebi; I u onom Biću koje ide u njega, ili uonom u kome se ono očituje, u njemu se takođe Bog očituje. Jernebo nije ništa drugo do Očitovanje ili Otkrovenje VečnogJednog, u kome su sva Delanja i Htenja u tihoj Ljubavi.Tako je na sličan Način Pakao takođe u celom Svetu, i boravi ideluje samo u sebi, i u onom gde se Podloga Pakla očituje,

155

naime, u Sopstvenosti, i u Pogrešnoj Volji. Vidljivi Svet imaoboje u sebi; i ne postoji Mesto u kome se Nebo i Pakao nemogu naći ili pokazati. Sada je Čovek u njegovomprivremenom Životu, samo od vidljivog Sveta; i stoga za Vremetog Života, on ne vidi duhovni Svet. Jer je spoljašnji Svet sasvojom Supstancom, Prekrivač duhovnom Svetu, jednako kaošto je Telo Duši. Ali kada spoljašnji Čovek umre, onda seduhovni Svet, kao i Duša, kojoj je tada uklonjena prekrivka,očituje ili kao Večno Svetlo sa svetim Anđelima, ili kao VečnaTama, sa Đavolima."Učenik je dalje ispitivao: "Šta je Anđeo, ili ljudska Duša, da semogu tako očitovati ili u Božijoj Ljubavi ili Gnevu, ili u Svetlostiili Tami?"Teoforus mu je odgovorio: "Oni dolaze iz jednog i sasvim istogPraizvora: Oni su male Grančice Božanske Mudrosti, BožanskeVolje, iznikle iz Božanskog Sveta, i postali su Objekti BožanskeLjubavi. Oni su iz Osnove Večnosti, odakle Svetlost i Tamaizviru. Tama, koja se sastoji u primanju Htenja-Sopstva; iSvetlost, koja se sastoji u Htenju iste Stvari kao Bog. Jer upodudaranju Volje sa Božijom Voljom je Nebo; i gde godpostoji to Htenje sa Bogom, tu je nesumnjivo na delu BožijaLjubav, i Njegovo Svetlo neće propustiti da se pokaže. Ali kodSamo-Privlačnosti Želje Duše, ili kod Prihvatanja Sopstva uHtenje bilo kog Duha, anđeoskog ili ljudskog, Volja Božija teškodeluje, i za tu Dušu ili Duh nema ničeg do Tame; iz koje, ipak,Svetlost može da se očituje. I ta Tama je Pakao tom Duhu ukome se nalazi. Jer Nebo i Pakao nisu ništa drugo do OčitovanjeBožanske Volje ili u Svetlosti ili u Tami, prema SvojstvimaDuhovnog Sveta.

Šta je Telo Čovekovo; i zašto je Duša sposobna da primaDobro i Zlo

Učenik:ŠTA je onda Telo Čovekovo?

156

Učitelj:To je vidljivi Svet; jedna Slika i Suština, ili Sinteza svega štoSvet jeste: a vidljivi Svet je Očitovanje unutrašnjeg duhovnogSveta, izašlog iz večne Svetlosti, i iz večne Tame, iz duhovnogSažimanja ili Sastavljanja; i ono je takođe jedna Slika iliPredstava Večnosti, čime je Večnost sebe načinila vidljivom;gde Volja-Sopstva i Predata-Volja, tj. Zlo i Dobro, rade jedno sadrugim.Takva je Supstanca spoljašnji Čovek. Jer je Bog načinio Čovekaod spoljašnjeg Sveta, i udahnuo u njega unutrašnji duhovniSvet radi Duše i inteligentnog Života; i stoga u Stvarimaspoljašnjeg Sveta, Čovek može da prima i čini Zlo i Dobro.

O Uništenju Sveta; O Čovekovom Telu u i posle Uskrsnuća;Gde će Nebo i Pakao biti; O Strašnom Sudu; i Zašto mora

da postoji sukob u Stvorenju.

Učenik:ŠTA će biti posle ovog Sveta, kad sve Stvari iščeznu i dođu doKraja?

Učitelj:Prestaju samo materijalne Supstance; tj. četiri Elementa,Sunce, Mesec, i Zvezde. I onda će unutrašnji svet biti potpunovidljiv i očitovan. Ali šta god da je bilo skovano ČovekovomVoljom ili Duhom za Vreme ovog Sveta, bilo dobro ili zlo, nećeprestati. Kažem, svaki takav Rad će se tamo odvojiti naduhovan Način – ili u Večno Svetlo, ili u Večnu Tamu. Jer to štoje rođeno iz Volje svakog Čoveka, prožeće i preći ponovo u onošto mu je slično. I tamo se Tama naziva Paklom, i to je jednovečno zaboravljanje svega Dobrog; a Svetlost se nazivaCarstvom Božijim, i to je jedna večna Radost u i za Svece, kojineprestano slave i hvale Boga, jer ih je izbavio iz Muka Zla.Strašni Sud je samo Paljenje Vatre i Božije Ljubavi i Gneva, ukojoj Materija svake Supstance nestaje, i svaka Vatra će privućiu sebe ono što je njeno, to jest, Supstancu koja je kao ona. Takoće Božija Vatra Ljubavi povući u sebe sve što je rođeno u

157

Ljubavi Božijoj, ili u Načelu Ljubavi, u kojoj će potom goreti naNačin Ljubavi, i predati se u toj Supstanci. Ali Mučenje ćepovući u sebe ono što je skovano u Gnevu Božije Tame, iutrošiti pogrešnu Supstancu; i onda će ostati samo mučna ibolna Volja u njenoj sopstvenoj odgovarajućoj Prirodi, Liku iObliku.

Učenik:U kojoj Materiji i Obliku će ljudsko Telo ustati?

Učitelj:Zasejano je prirodno grubo i osnovno Telo, koje je u ovomživotu kao spoljašnji Elementi; ipak u tom grubom Telu postojisuptilna Moć i Vrlina. Kao što u Zemlji takođe postoji suptilnaVrlina, koja je kao Sunce, i jedno je isto sa Suncem; koje jetakođe na Početku Vremena poniklo i proisteklo iz BožanskeMoći i Vrline, odakle su sve Vrline Tela na sličan načinizvedene. Ta Vrlina smrtnog Tela će ponovo doći i živeti Večnou nekoj Vrsti kristalno prozirnog materijalnog Svojstva, uduhovnom Telu i Krvi; kao što će vratiti Vrlinu Zemlje, jer ćeZemlja slično postati kristalno prozirna, i Božansko Svetlo ćesvetleti u svakoj Stvari koje ima Biće, Suštinu i Supstancu. I kaošto će gruba zemlja iščeznuti i nikad se neće vratiti, tako ćetakođe grubo Telo Čovekovo nestati i neće živeti večno. Ali svestvari se moraju pojaviti pred Strašnim Sudom, i na sudu bitirazdvojene Vatrom; da, i Zemlja i Pepeo ljudskog Tela. Jer kadBog jednom pokrene duhovni Svet, svaki Duh će privući svojuduhovnu Supstancu sebi. Dobar Duh i Duša će privući sebidobru Supstancu, a zao rđavu Supstancu. Ali ovde moramorazumeti pod supstancom, takvu materijalnu Moć i Vrlinu, čijaje Suština puka Vrlina, kao materijalna Tinktura (takva Stvarkakvu imaju svi Oblici, Boje, i Vrline u sebi, i u isto Vreme jeprovidna), zbog čega će Grubost nestati iz svih Stvari.

Učenik:Zar nećemo ponovo ustati u našim vidljivim Telima, i živetizauvek u njima?

158

Učitelj:Kada vidljivi Svet Iščezne, onda će sve što je izašlo iz njega, abilo je spoljašnje, nestati sa njim. Od Sveta će ostati samonebeska kristalna Priroda i Oblik, i od Čoveka takođe samoduhovna Zemlja; jer će Čovek onda biti potpuno kao duhovanSvet, koji je trenutno skriven.

Učenik:Hoće li tamo biti Muža i Žene, ili Dece i Rođaka, u nebeskomŽivotu, i hoće li se ljudi međusobno spajati, kao što čine uovom Životu?

Učitelj:Zašto si tako telesnog-uma? Neće postojati ni Muž ni Žena, većće svi biti kao Anđeli Božiji, tj. Čedni ljudi. Neće biti ni Sina niĆerke, ni Brata ni Sestre, već svi jednog Porekla i Roda. Jer svisu samo jedno u Hristu, kao što su Drvo i Grane jedno, madarazličiti kao Stvorenja; ali Bog je Sve u Svemu. Zaista, postojaćeduhovno Znanje šta je svako bio, i učinio, ali neće bitiPosedovanja ili Uživanja, niti Želje da se Poseduju zemaljskeStvari, ili da se i dalje Uživa u telesnim Odnosima.

Učenik:Da li će svi jednako imati tu Večnu Radost i Slavu?

Učitelj:Biblija kaže: Kakvi su Ljudi, takav je i njihov Bog. A na drugomMestu: Sveti su sa svetima, a sa izopačenima su izopačeni. I sv.Pavle je rekao: Na Uskrsnuću jedan će se razlikovati od drugogu Slavi, kao što se razlikuju Sunce, Mesec i Zvezde. Stoga znaj daće Blagosloveni zaista svi uživati Božansko Delovanje u i nanjima; ali njihova Vrlina, i osvetljenje ili Slava, veoma će serazlikovati, u skladu sa tim kako su se opskrbili u ovom Životuu različitoj Meri i Stepenu Moći i Vrline u njihovommukotrpnom Delanju. Jer mukotrpno Delanje Stvorenja zavreme ovog Života je otvaranje i začinjanje Božanske Moći,pomoću koje se ta Moć čini pokretnom i delotvornom. Sad oni

159

koji su kovali sa Hristom tokom ovoga Života, a ne u TelesnojPožudi, imaće veliku Moć i veću Slavu u i na sebi. Ali drugi, kojisu samo očekivali, i oslanjali se na neko pripisanoZadovoljenje, a u međuvemenu služili njihovom Stomaku-Bogu, ali se ipak na kraju preobratili, i stekli Milost; ti, kažem,neće stići do tako visokog Stepena Moći i Prosvetljenosti. Takoda će među njima biti tako velika Razlika u Stepenu, kao što jeizmeđu Sunca, Meseca i Zvezda; ili među Cvećem u Polju unjihovoj Raznovrsnosti u Lepoti, Snazi, i Vrlini.

Učenik:Kako će se suditi Svetu, i ko će suditi?

Učitelj:Isus Hrist, ta Reč Božija koja je postala Čovek, će Snagom SvogBožanskog Nadahnuća ili Pokreta odvojiti sve što mu nepripada, i potpuno će pokazati Svoje Carstvo na Mestu ili uProstoru na kom je sada Svet; jer odvajajuća Kretnja delujekroz ceo Svemir, kroz sve odjednom.

Učenik:Gde će Đavoli i Prokleti biti bačeni, kada Prostor ovoga Svetapostane Carstvo Hristovo, i kao takvo bude slavljeno? Da li ćebiti izbačeni iz Prostora ovoga Sveta? Ili će Hrist imati, ipokazati svoju Vlast, izvan Sfere ili Prostora ovog Sveta?

Učitelj:Pakao će ostati svuda u Prostoru ili u Sferi ovoga Sveta, aliskriven Carstvu Nebeskom, kao što je Noć skrivena Danu.Svetlo će sijati zauvek u Tami, ali Tama je ne može nikadashvatiti niti dosegnuti. I Svetlost je Carstvo Hristovo; a Tama jePakao, u kome Đavoli i Grešni borave; i tako će oni bitipotisnuti Carstvom Hristovim, i činiće Njegovo Podnožje, tj.biće Poniženi.

Učenik:Kako će se Suditi svim Ljudima i Narodima?

160

Učitelj:Večna Reč Božija, iz koje je svaki duhovno stvoreni Životproizašao, pokrenuće se u tom Času, prema Ljubavi i Gnevu, usvakom Životu koji je izašao iz Večnosti i privući će svakoStvorenje pred Hristov Sud, da bude osuđeno tim PokretomSveta. Život će se onda pokazati u svim njegovim Delima, isvaka Duša će videti i osetiti njegovo Suđenje i Osudu u sebi.Jer Sud se zaista odmah pokazuje u i svakoj Duši pri odvajanjuod Tela; a Strašni Sud je samo Povratak duhovnog Tela, iRazdvajanje Sveta, kada će Zlo biti odvojeno od Dobra, usupstanci Sveta i ljudskog Tela, i Sve će ući u svoje večnoSpremište. I tako je to Očitovanje Božije Tajne u svakojSupstanci i Životu.

Učenik:Kako će Presuda biti izrečena?

Učitelj:Ovde razmotri Hristove Reči. On će reći onima sa Desnestrane: Dođite, vi koje je moj Otac blagoslovio, nasledite Carstvopripremljeno za vas od Nastanka Sveta. Jer sam bio Gladan, i viste mi dali Hranu; Bio sam žedan, i vi ste mi dali da Pijem; biosam Stranac, a vi ste me primili unutra; go, a vi ste me obukli.Bio sam bolestan, a vi ste me obišli, Zatočen, a vi ste došli k meni.Onda će mu oni odgovoriti: Gospode, kada smo te videligladnog, žednog, Stranca, golog, bolesnog, ili Zatočenog, i takoti služili?Onda će Kralj odgovoriti i reći im: Ukoliko ste to učinili jednomod najmanjih od ove moje Braće, to ste meni učinili.A Grešnima na Levoj strani će reći: Odlazite od mene, viProkleti, u večnu Vatru, pripremljeni za Đavola i njegove Anđele.Jer sam bio gladan, žedan, Stranac, go, bolestan, i Zatočen, a vimi niste služili.A oni će mu takođe odgovoriti i reći: Kada smo te videli takvoga nismo ti služili?

161

A On će im odgovoriti: Zaista vam kažem, ukoliko niste toučinili jednom od najmanjih od ovih, to niste učinili meni.I ovi će otići s večnom Kaznom, a Pravedni u Večni Život.

Učenik:Voljeni Učitelju, molim te reci mi zašto Hrist kaže: Što steučinili najmanjem od ovih, to ste učinili meni; a ono što nisteučinili za njih, niste učinili ni za mene. I kako Čovek u svomRadu, čini to za samoga Hrista?

Učitelj:Hrist zaista i suštinski boravi u Veri onih koji mu se potpunopredaju, i On im daje svoje Telo za Hranu, i Krv za Piće; i takoOn zauzima Osnovu njihove Vere, prema unutrašnjosti iliunutrašnjem Čoveku. I Pravi Hrišćanin se naziva GranomHristovog Čokota, i Hrišćaninom, pošto Hrist boravi duhovno unjemu; stoga šta god Dobro neko učini takvom Hrišćaninu zanjegove telesne Potrebe, to je učinjeno samom Hristu, kojiboravi u njemu. Jer takav Hrišćanin nije svoj, već je potpunoprepušten Hristu, i postao Njegovo lično Vlasništvo, i prematome dobro Delo je učinjeno samom Hristu.

162

Knjiga šesta

PUT IZ TAME U ISTINSKOSVETLO

RAZGOVOR

IZMEĐU

DUŠE, GLADNE I ŽEDNE

IZVORA ŽIVOTA, SLATKE LJUBAVI ISUSA HRISTA

I

PROSVETLJENE DUŠE

KOJI POKAZUJE

Kojim Putem, Duša treba da traga za drugom Dušom i da jojpruži utehu, i uvede je Pomoću Znanja u Puteve HristovogHodočašća, i iskreno je upozori na trnovit Put Sveta, koji vodipalu Dušu koja po svojoj prirodi ide u Ambis ili Paklenu Jamu.

163

PUT IZ TAME U ISTINSKO SVETLO

BILA jedna sirota Duša koja je odlutala iz Raja i došla uCarstvo ovoga Sveta; tu je srete Đavo, i reče: - Kuda ideš, tislabovida Dušo?Duša: Ispitivala bih i istraživala Svet Stvorenja, koji je načinioTvorac.Đavo: Kako ćeš ih ispitivati i istraživati, kada ne možeš znatinjihovu Suštinu i Svojstva? Videćeš samo njihovu Spoljašnost,kao na uklesanom Liku, i ne možeš ih sasvim spoznati.Duša: Kako mogu doći do toga da saznam njihovu Suštinu iSvojstva?Đavo: Tvoje oči će biti otvorene da ih sasvim sagledaš, akobudeš jela ono od čega su sama Stvorenja postala dobra i loša.Onda ćeš biti kao što je i sam Bog, i znaćeš šta je Stvorenje.Duša: Ja sam sada uzvišeno i sveto Biće; ali ako to učinim,Tvorac je rekao da ću umreti.Đavo: Ne, uopšte nećeš umreti, već će ti se otvoriti oči, i bićeškao što je i sâm Bog, i bićeš Gospodar Dobra i Zla. Takođe,bićeš moćna, snažna, i zaista velika, kao što sam Ja; saznaćešsve do tančina što je u Stvorenjima.Duša: Ako imam Znanje o Prirodi i Stvorenjima, onda ćuvladati celim Svetom kako mi se svidi.Đavo: Cela Osnova tog Znanja leži u tebi. Samo skreni svojuVolju i Želju od Boga i Božanskog prema Prirodi i Stvorenjima,i onda će u tebi nastati Žudnja da probaš; i tako ćeš moći da

164

jedeš sa Drveta Spoznaje Dobra i Zla, i pomoću toga ćeš stećiznanje o svim Stvarima.Duša: Dobro onda, ješću sa Drveta Spoznaje Dobra i Zla, da bihmogla vladati svim Stvarima sopstvenom Snagom, i da bih bilasvoj Gospodar na Zemlji, i činila šta ja hoću, kao što sam Bogčini.Đavo: Ja sam Princ ovoga Sveta; i ako ćeš da vladaš na Zemlji,moraš da okreneš svoju Žudnju prema mom Obliku, ili da želišda budeš kao ja, da bi mogla steći Lukavost, Dovitljivost,Razum i Oštroumnost, koje moj Oblik ima.Tako Đavo predstavi Duši Vulkan u Merkuru-Živi (Moć koja je uvatrenom Poreklu Stvorenja), to je vatreni Točak Suštine iliMaterije, u obliku Zmije. Na šta, Duša reče: Pogledaj, to je Snaga koja može da čini sve Stvari.Šta moram da učinim da bih je dobila?Đavo: Ti sama si takođe takav vatreni Merkur-Živa. Ako odvojišsvoju Volju od Boga, i uneseš je u tu Moć i Veštinu, onda će setvoja skrivena Osnova očitovati u tebi, i moći ćeš da radiš naisti Način. Ali moraš da jedeš od tog Voća, u kom svaki od četiriElemenata u sebi vlada nad drugima, i Sukobljava se; Toplotase bori protiv Hladnoće, i Hladnoća protiv Toplote; i tako svasvojstva Prirode deluju osećajno. I odmah ćeš biti kao vatreniTočak, i tako dovesti sve Stvari pod svoju sopstvenu Vlast, iposedovati ih kao svoje vlastite.Duša učini tako i šta se potom dogodilo.Kada je Duša odvojila svoju Volju od Boga, i unela je u Merkur-Živu, ili vatreni Točak (koji je Koren Života i Snage), odmah seu njoj pojavi Žudnja da jede sa Drveta Spoznaje Dobra i Zla; iDuša je jela sa njega. Čim je to učinila, Vulkan (ili pokretačvatre) odmah upali vatreni Točak u njenoj supstanci, usledčega se sva Svojstva Prirode probudiše u Duši i svako poče dadeluje svojom sopstvenom Žudnjom i Željom.Prvo nastade Osećaj Ponosa; Želja da se bude velik, silan imoćan; da se Potčine sve Stvari, i tako da se bude svojGospodar bez Nadzora; prezirući svaku Poniznost i Jednakost,

165

ceneći jedino sebe kao razboritog, dosetljivog i lukavog, ismatrajući Glupim sve Stvari koje nisu po našem sopstvenomĆudoređu ili nam se ne Dopadaju.Drugi nastade Osećaj Žudnje; Želja za Posedovanjem, koja biuzela sve Stvari sebi, u svoje Vlasništvo. Jer kada je OsećajPonosa odvratio Volju od Boga, onda Život Duše nije više imaopoverenja u Boga, već je sada počeo da Brine o sebi; i usledtoga uneo svoju Želju u Stvorenja, tj. u Zemlju, Metale, Drveće, idruga Stvorenja. Tako je zapaljeni vatreni Život postao gladan iželjan, kada se odvojio od Jedinstva, Ljubavi i Pokornosti uBogu, i privukao sebi četiri Elementa i njihovu Suštinu, i uveosebe u stanje Zveri; i tako Život postade taman, prazan i srdit; inebeske Vrline i Obojenja nestadoše, kao ugašena Sveća.Treće, u tom užarenom Životu se probudi bodljikavi osećajZavisti; pakleni Otrov, svojstvo koje svi Đavoli imaju, i Mučenjekoje čini Život pukim Neprijateljstvom prema Bogu, i premasvim Stvorenjima. Zavist koja se divlje razjarila u želji Žudnje,kao otrovna Žaoka u Telu. Zavist ne može podneti, već mrzi ipovredila bi ili uništila ono što Žudnja ne može da uzme sebi,čime je pakleni Otrov ugasio Dušinu uzvišenu Ljubav.Četvrto, u tom užarenom Životu se probudi Mučenje kao Vatra,tj. Ljutnja; koja bi ubila ili uklonila s Puta sve koji se ne bipodredili Ponosu. Tako se Podloga i Utemeljenje Pakla, koji senaziva Gnevom Božijim, potpuno ispoljio u toj Duši. Na tajnačin je izgubila divni Raj Božiji i Carstvo Nebesko, i postalaonakav Gmizavac kakav je bila vatrena Zmija, koju joj je Đavopredstavio prema svom sopstvenom Liku i Sličnosti. I tako jeDuša počela da vlada Zemljom na zverski Način, i činila svestvari po Volji Đavola, živeći u pukom Ponosu, Žudnji, Zavisti iGnevu, nemajući više nikakve istinske ljubavi prema Bogu.Namesto nje nastala je jedna zla zverska Ljubav prljavogBluda, Raskalašnosti, Sujete, i u Srcu više nije ostalo Čistoće;jer je Duša napustila Raj, i uzela Zemlju u svoje Vlasništvo.Njen Um je bio potpuno povijen ka podmuklom Znanju,Lukavstvu, i sakupljanju Mnoštva zemaljskih Stvari.Pravednosti i Vrline nije ostalo u njoj ni malo; već štagod Zlo ili

166

Pogrešno da je učinjeno, sve je podmuklo i lukavo prekrivanoPokrivačem njene Vlasti i Zakonitim Pravom, i nazivano jeIspravnim i Pravednim, i računalo se kao dobro.Đavo je prišao duši.Time se Đavo privukao blizu Duše, i nosio ju je iz jednogPoroka u drugi; jer ju je zarobio u svojoj Suštini, i tu jojpostavio Radost i Zadovoljstvo, govoreći joj ovako: - Vidi, sada si moćna, silna i uzvišena; nastoj da budeš veća,bogatija i još moćnija. Pokaži svoje Znanje, Dovitljivost, iOštroumnost, da bi te se svako plašio, i bio punStrahopoštovanja prema tebi, i da bi bila poštovana, i steklaveliko Ime u Svetu.Duša je tako učinila.Duša je činila kako ju je Đavo savetovao, a da nije znala da jenjen Savetnik Đavo, već je mislila da je to vodi njeno sopstvenoZnanje, Oštroumnost i Razumevanje, i da sve vreme postupadobro i ispravno.Isus Hrist se sreće sa dušom.Duša je živela na taj način, i naš dragi i voljeni Gospod IsusHrist, koji je bio došao na ovaj Svet sa Ljubavlju i GnevomBožijim, da uništi Đavolove Poslove, i da izvrši Osudu nad svimbezbožnim Delima, srete je na Vreme i obrati joj se jakomMoći, tj. Njegovom Mukom i Smrću, i uništi u njoj PoslovanjeĐavolovo i otkri joj Put ka Njegovoj Milosti, i obasja je svojimOproštajem, pozivajući je da se vrati i pokaje; obećavajući daće je osloboditi od tog monstruoznog Oblika ili Lika koji jedobila, i da će je ponovo uvesti u Raj.Kako je Hrist delovao u Duši.Sad kada se Iskra Ljubavi Božije, ili Božanskog Svetla, usledtoga pokazala u Duši, ona je odmah videla sebe sa svojomVoljom i Delima u Paklu, u Gnevu Božijem, i otkrila da jenakazan ružni Monstrum u Božanskom Prisustvu i u CarstvuNebeskom; na šta se tako uplašila, da je zapala u najvećumoguću Patnju, jer se u njoj pokazala Božija Osuda.Šta je Hrist rekao.

167

Na to joj se obratio Gospod Hrist sa Glasom svoje Milosti, irekao: Pokaj se i napusti Sujetu, i dobićeš moju Milost.Šta je Duša rekla.Onda Duša u svom ružnom nakaznom Liku, uprljanaPokrovom Sujete, ode pred Boga, i preklinjala je za Milost iOprost za svoje Grehe, i uverila se da njoj pripada iskupljenje iokajanje našeg Gospoda Isusa Hrista. Ali loše Osobine Zmije,formirane u astralnom Duhu ili Razumu spoljašnjeg Čoveka, nedozvoljavaju Volji Duše da dođe pred Boga, već unose svojeŽudnje i Težnje u nju. Jer te loše Osobine neće umreti za svojesopstvene Žudnje, niti će napustiti Svet, jer su došle iz Sveta, izato se plaše sramote, u slučaju da moraju da napuste svojesvetovne Počasti i Slavu.Ali sirota Duša okrenu svoj Lik ka Bogu, i zatraži Milost odNjega, čak i to da joj On daruje Svoju Ljubav.Đavo joj ponovo dolazi.Ali kad Đavo vide da se Duša ovako moli Bogu, i da će sePokajati, primače joj se, i ugura u njene Molitve Težnje kazemaljskim Dobrima, i poremeti njene dobre Misli i Želje kojesu gurale napred prema Bogu, i povuče njene misli nazadponovo ka zemaljskim Stvarima da ne bi mogle imati PristupaBogu.Duša čezne.Središnja Volja Duše zaista je čeznula za Bogom, ali Misli kojesu nastajale u Umu, koje su trebale da ga ispune, bile suporemećene, rasejane, i uništene, tako da ne bi mogle dopretido Moći Božije. Na to se sirota Duša još više uplašila, i počelada se moli još ozbiljnije. Ali Đavo sa svojom Željom ovladaMerkur-Živinim zapaljenim vatrenim Točkom Života, i probudiloša Svojstva, tako da se loše ili pogrešne Težnje pojaviše uDuši, i odoše Tamo gde su ranije imale najveće Zadovoljstvo iUživanje.Sirota Duša bi lepo išla dalje ka Bogu sa svojom Voljom, i za toje koristila sva svoja Nastojanja; ali njene Misli neprestano su

168

bežale od Boga ka zemaljskim Stvarima, i nisu mogle da idu kaNjemu.Na to je Duša čeznula i žalila se Bogu; ali izgledalo je da ju jeOn sasvim napustio, i izbacio iz svog Postojanja. Nije mogladobiti koliko ni jedan Pogled Milosti, već je bila u pukom Bolu,Strahu i Strahovanju, i strepela svakog Trena da će Gnev ioštra Osuda Božija da se pokažu na njoj, i da će Đavo ovladatinjom i da će je imati. I usled toga Duša pade u tako velikoNeraspoloženje i Tugu, da su joj postale tegobne sve prolazneStvari, koje su pre toga bile njena glavna Radost i Sreća.Zemaljska prirodna Volja zaista je još želela te Stvari, ali Dušabi ih voljno sve napustila, i želela da umre za sve prolazneŽudnje i bilo koja Radovanja, i težila samo ka svojoj prvojRodnoj Zemlji, odakle je prvobitno došla. Ali Duša vide da jedaleko od toga, u velikoj Neprilici i Oskudici, i nije znala šta dačini, ipak odluči da uđe u sebe, i pokuša da se moli ozbiljnije.Đavolovo suprotstavljanje.Ali Đavo joj se suprotstavio, i zadržavao je tako da nije mogla usebi nimalo povećati Žar Pokajanja.Razbudio je stare zemaljske Žudnje u njenom Srcu, da bi one idalje mogle održati svoju zlu Prirodu i lažnu Ispravnost u njoj,i postavio ih u oprečnost sa novorođenom Voljom i ŽeljomDuše. Jer one neće umreti za svoju sopstvenu Volju i Svetlost,već će i dalje čuvati svoja prolazna Zadovoljstva, i tako držatisirotu Dušu zarobljenu u lošim Željama, da se ne bi moglabuniti, pošto je još više čeznula i težila za Milošću Božijom. Jerkad god bi se molila, ili probala da se probije ka Bogu, TelesnePožude bi progutale Zrake i Isijavanja koja su izbijala iz toga, iodnosile ih od Boga ka zemaljskim Mislima, da ne bi koristilaBožansku Snagu. To je uzrokovalo da sirota Duša misli da jenapuštena od Boga, ne znajući da je On tako blizu i da je takoprivlači.Đavo je takođe mogao da joj priđe, i uđe u vatreni Merkur-Živu,ili vatreni Točak njenog Života i pomeša svoje Želje sazemaljskom Telesnom Požudom, i iskušava sirotu Dušu;govoreći joj u zemaljskim Mislima:

169

- Zašto se moliš? Zar misliš da Bog zna za tebe ili da se obazirena tebe; Razmotri samo koje Misli imaš u Njegovom prisustvu;nisi li potpuno zla? Ti uopšte nemaš Vere ni Poverenja u Boga;kako će On onda da te čuje? On te ne čuje, prestani; zašto bi senepotrebno mučla i dodijavala sebi? Imaš dovoljno vremena dase kaješ u Dokolici. Zar si luda? Samo malo pogledaj na Svet,molim te; zar ne žive u Veselju i Radosti? I opet će biti spašenizbog toga. Nije li Hrist platio Iskupljenje dovoljno za sve Ljude?Ti samo treba da si uverena i utešena da je to učinjeno za tebe, ida ćeš biti spašena. U ovom Svetu nije moguće doći do bilokakvog osećaja Boga; zato prekini, i brini o svom Telu, i tražiprolaznu Slavu. Šta misliš da će ti pripasti ako budeš tako glupai melanholična? Svako će ti se Rugati, i smejaće se tvojojGluposti; i tako ćeš provesti ove Dane samo u Tuzi iNeraspoloženju, što nije prijatno ni Bogu ni Prirodi. Molim te,pogledaj lepotu Sveta; jer Bog je stvorio i postavio te u njemu,da budeš Gospodar svih Stvorenja i da njima vladaš. Sakupljaj iČuvaj prolazna dobra blagovremeno, da se ne bi zadužila uSvetu, ili posle bila u Oskudici. I kada dođe Starost, ili kadadođeš blizu svog Kraja, onda će biti dovoljno Vremena da sepripremiš za Pokajanje. Bog će te spasiti, i onda primiti unebeske Dvorce. Nema potrebe za takvim dodijavanjem,oplakivanjem, i potresanjem, kakvo ti činiš.Stanje u kom je Duša.Takvim i sličnim Mislima Đavo zavodi Dušu, i uvodi je uTelesne Požude, i zemaljske Želje; i tako je ograničena kao daje u Okovima i jakim Lancima, tako da ne zna šta da čini. Malopogleda nazad u Svet i tamošnja Zadovoljstva, ali i dalje osećau sebi Glad za Božanskom Milošću, i uvek bi radije stupila uPokajanje, i Naklonost Božiju. Jer Ruka Božija je dirnula iostavila pečat na Duši, i stoga ona nigde ne nalazi Mir; većuvek čezne u sebi sa Tugom zbog Grehova koje je počinila, ižudi da bude oslobođena od njih. Ipak ne može da steknepravo Pokajanje, ili čak Znanje o Grehu, mada ima silnu Glad iČežnju za takvom pokajničkom Tugom.

170

Duša, tako nesrećna i tužna, ne nalazeći Leka ni Mira, počinjeda traži gde bi mogla naći pogodno Mesto da se istinski Pokaje,gde bi bila slobodna od Poslova, Smetnji i Briga u Svetu; itakođe Sredstvo pomoću kog bi mogla osvojiti BožijuNaklonost. I na kraju odlučuje da ode na neko usamljenoMesto, i napusti sve svetovne Poslove i prolazne Stvari; i nadase da će darežljivošću i sažaljenjem prema Sirotima, zadobitiBožiju Milost. Tako ona smišlja Raznorazne Načine da ponovostekne Mir, i dobije Ljubav, Naklonost, i Milost Božiju. Ali svešto pokuša ne deluje; jer njen svetovni Posao je i dalje sledi uTelesnim Požudama, i ona je sada uhvaćena u Đavolovu mrežu,kao i pre, i ne može steći Mir. I mada je na kratko oraspoloženazemaljskim Stvarima, ipak se oseća jednako tužno i nesrećnoponovo, kao i pre. Istina je, osetila je probuđeni Gnev Božiji usebi, ali ne zna kako je do toga došlo niti od čega boluje. Jer juje mnogo Puta velika Muka i Strepnja obuzimala, što je činilonespokojnom, bolesnom i slabom od Straha, tako silno je prviZrak koji je ostavio pečat ili Uticaj pobuđujuće Milosti delovaona nju. A opet ona ne zna da je Hrist u Gnevu i strogoj PravdiBožijoj, i da se u tome bori sa Satanom, tim Duhom Greha, kojije ugrađen u Dušu i njeno Telo; niti ona razume da Glad i Željada se obrati i pokaje dolaze od samog Hrista, koji ju na tajNačin privlači; niti zna šta je sprečava da Postigne BožanskoOsećanje. Ne zna da je u sebi Monstrum, i da nosi Lik Zmije, ukome Đavo ima takvu Moć i Pristup, i da su propale sve njenedobre Želje, Misli, i Pobude, i da su odstranjene od Boga iBožanskog; u vezi sa čim je sâm Hrist rekao: - Đavo je iščupaoReč iz njihovog Srca, kako ne bi verovali i bili spašeni.Jedna prosvetljena i ponovo rođena Duša sreće ucveljenu Dušu.Promišlju Božijom, jedna prosvetljena i ponovo u Duhu rođenaDuša sreće ovu sirotu ucveljenu i žalosnu Dušu, i pita: "Šta tetišti, žalosna Dušo, te si tako nespokojna i uznemirena?"Ucveljena Duša odgovara:- Tvorac je sakrio svoju Podršku od mene, tako da ne mogu dadođem do Njegove Potpore; stoga sam tako uznemirena, i neznam šta da činim da steknem ponovo Njegovu Voleću-

171

Dobrotu. Jer osećam kao da Kamenje i ogromne Vrleti leže namom Putu do Njegove Milosti, tako da ne mogu da dođem doNjega. Mada čeznem i žudim za Njim uvek tako mnogo, ipaksam zadržana tako da ne mogu da sudelujem u Njegovoj Moći,Silini i Snazi.Prosvetljena duša kaže:- Ti nosiš monstruozni Đavolov Oblik, i u njega si odevena;tako si u njegovom Vlasništvu ili Elementu, on ima Pristup iliMoć da uđe u tebe, i time zadrži tvoju Volju od prodiranja kBogu. Jer ako bi tvoja Volja mogla prodreti do Boga, to bi bilopomazano najvišom Moći i Snagom Božijom, u Uskrsnućunašeg Gospoda Isusa Hrista; i taj Melem bi razbio u KomadeMonstruma kojeg nosiš u sebi; i tvoj prvi Rajski Lik bi ponovooživeo u Središtu; što bi tamo uništilo Đavolovu Moć, i ti biponovo postala kao neki Anđeo. Pošto ti Đavo zavidi na tojSreći, drži te zarobljenu u njegovoj Želji u Telesnim Požudama;ako se od njih ne oslobodiš, odvojićeš se od Boga, i nikad nećešmoći da stupiš u naše društvo.

Ucveljena Duša je užasnuta.Na te Reči se sirota ožalošćena Duša toliko uplašila izaprepastila, da više nije mogla da izgovori ni Reč. Kad jeustanovila da je u Obliku i Položaju Zmije, što je odvaja odBoga; i da joj je u tom Položaju tako blizu Đavo, koji ubrizgavaloše Misli u Volju Duše, i time ima tako veliku Moć nad njom,da je ona blizu Propasti, i čvrsto prijanja za Ponor ili BezdanPakla, u Gnevu Božijem; izgubila bi svaku nadu za BožanskuMilost da nije Moći, Siline i Snage prvog Pokretanja MilostiBožije, koja je prethodno ostavila pečat na Duši, - što je održaloi sačuvalo Dušu od potpunog Očajanja. Ali i dalje se rvala u sebiizmeđu Nade i Sumnje; što god Nada izgradila, bilo biodbačeno zbog Sumnje. I tako je bila napadana neprestanimObespokojavanjem, da joj na kraju Svet i sva njegova Slavapostaše odvratni, i nije više mogla da uživa u svetovnimZadovoljstvima; a opet, uz sve to, nije mogla naći Mir.Prosvetljena duša ponovo dolazi i obraća se užasnutoj duši.

172

Vremenom prosvetljena Duša dođe ponovo ovoj Duši, i našavšije još uvek u tako velikoj Nevolji, Muci i Mentalnom Bolu, rečejoj: "Šta to radiš? Hoćeš li da uništiš sebe u svojoj Muci i Tuzi?Zašto mučiš sebe u sopstvenoj Moći i Volji, koja je samoGmizavac, videći da se time tvoja Muka još više i više uvećava?Zaista, ako se spustiš do Dna Mora, ili odletiš do najdaljihJutarnjih Obala, ili se uzdigneš iznad Zvezda, opet se ne bispasila. Jer što više žališ, mučiš i dodijavaš sebi, to će bolnijabiti tvoja Priroda; a opet nećeš moći da dođeš do nikakvogSmirenja. Jer tvoja Moć je sasvim izgubljena; i kao što sasušeniŠtapić sagoreo do gareži ne može ponovo postati zelen iponovo nići svojom sopstvenom Moći, niti dobiti Biljni sok daponovo cveta sa ostalim Drvećem i Biljkama, tako ne možeš niti dopreti do Božijeg Staništa svojom sopstvenom Snagom iMoći, ni da preobraziš sebe u Anđeoski Lik koji si imala napočetku. Jer u odnosu na Boga ti si uvela i sasušena, kao mrtvaBiljka koja je izgubila Biljni sok i Snagu, i tako si postala suvamučeća Glad. Tvoja svojstva su kao Toplo i Hladno, koji seneprestano bore jedno protiv drugog, i ne mogu nikad da seujedine.Ucveljena Duša kaže:- Šta onda treba da učinim da bih ponovo zapupila, i povratilaprvi Život, u kom sam imala Potporu pre no što sam postalaOblik?Prosvetljena duša kaže:- Ne treba da činiš Ništa do da napustiš svoju sopstvenu Volju,tj. ono što ti nazivaš Ja, ili Sopstvo. Pomoću toga će sva tvojaloša svojstva postati slaba, malaksala, i spremna da umru; i tićeš onda utonuti ponovo u to Jedno, iz kog si prvobitnoponikla. Jer sada ležiš zarobljena u Stvorenjima; ali ako ih tvojaVolja napusti, Stvorenja, sa njihovim lošim Težnjama, ćeumreti u tebi, dok sada stoje i ometaju te tako da ne možeš dadođeš Bogu. Ali ako kreneš tim Pravcem, tvoj Bog će te susrestisa Svojom Beskrajnom Ljubavlju, koju je u Čovečanstvuočitovao u Hristu Isusu, ili u Ljudskoj Prirodi. I to će ti dati Sok,Život, i Snagu, od čega ćeš moći ponovo da pupiš, ničeš, i

173

cvetaš, i veseliš se u Živućem Bogu, kao što Grana raste nasvom Pravom Čokotu. I tako ćeš naposletku obnoviti Lik Božiji,i biti spašena iz Oblika ili stanja Zmije; onda ćeš postati mojaSestra i biti u Društvu Anđela.Sirota Duša upita:- Kako da napustim svoju Volju, tako da bi Stvorenja kojastanuju u njoj mogla da umru, videći da moram da budem uSvetu, i takođe imam potrebe dokle god živim?Prosvetljena duša kaže:- Ti sada imaš svetovne Moći i Bogatstva, koja poseduješ kaosopstvena, da činiš šta hoćeš, i ne paziš kako ih dobijaš ilikoristiš; upošljavaš ih u Službi i Udovoljavanju tvojihsopstvenih putenih i sujetnih Želja. Štaviše, mada vidišNesretnika sirotog i u oskudici, koji traži tvoju Pomoć, i tvoj jeBrat, ipak mu ne pomažeš, već stavljaš teške Terete na njega,zahtevajući od njega više nego što su njegove Sposobnosti danosi, ili njegova Oskudica podnosi; i tlačiš ga, prisiljavajući gada Radi i Znoji se za tebe, za Zadovoljavanje tvoje SladostrasneVolje. Povrh toga si ponosna i vređaš ga, i ponašaš se surovo ineumoljivo prema njemu, uzdižući se nad njim, i malo gaCeneći Spram sebe. Onda taj siroti ugnjetavani Brat tvoj dođe, ipožali se sa Uzdasima Bogu, da ne može da ubere Dobit odsvog Rada i Muka, već ga ti prisiljavaš da živi u Bedi.Tim svojim Uzdasima i Jecajima, on podstiče Gnev Božiji u tebi;što čini tvoj Plamen i Nespokojstvo još većim. To su Stvorenjasa kojima si u Ljubavi, i odvojila si se od Boga radi njih, i unelasvoju Ljubav u njih, ili njih u svoju Ljubav, tako da ona žive unjoj. Neguješ ih i čuvaš neprestano ih primajući u svoju Želju,jer ona žive u i pomoću toga što ih primaš u svoj Um; jer timeunosiš Žudnju svog Života u njih. Ona su samo nečista, sramna,i zla Rođenja, i Izdanja zverske Prirode, koja su opet, primajućiih u svoju Žudnju i Želju, dobila jedan Lik, i formirala se u tebi.I taj Lik je Zver sa četiri Glave; Prva, Ponos. Druga, Želja. Treća,Zavist. Četvrta, Ljutnja. I na ova četiri Svojstva se zasnivaOsnova Pakla, koji nosiš u sebi i sa sobom. To je utisnuto iurezano u tebi, i potpuno si Zarobljena time. Jer ta svojstva

174

žive u tvom prirodnom Životu; i time si razdvojena iliodsečena od Boga, i nikada ne možeš doći Njemu, osim ako nenapustiš ta zla Stvorenja kako bi ona mogla umreti u tebi.Ali pošto si želela da ti kažem kako da napustiš svojusopstvenu izopačenu Volju, da bi Stvorenja u tebi moglaumreti, i kako bi opet mogla živeti uz njih na Svetu, uveravamte da ima samo jedan Put da se to učini, koji je uzan i prav, ibiće ti vrlo težak i zamoran na Početku, ali posle ćeš ići njimradosno.Moraš ozbiljno da razmotriš, da Tokom ovog svetovnog Životaideš u Gnevu Božijem i u osnovama Pakla; i da to nije tvojaprava Rodna Zemlja; već da pravi Hrišćanin treba, i mora živetiu Hristu, i istinski Ga slediti u svom Kretanju, i ne može bitipravi Hrišćanin, osim ako Duh i Moć Hristova ne žive tako unjemu, da im on postane potpuno Podređen. Sada videći daCarstvo Hristovo nije od ovoga Sveta, već u Nebu, prema tomemoraš biti u neprestanom Uzdizanju ka Nebu, ako hoćeš daslediš Hrista; mada tvoje Telo mora da boravi međuStvorenjima i postupa sa njima.Uski Put kojim se neprestano Uspinje u Nebo i Oponaša Hristje ovaj: moraš očajavati zbog svoje sopstvene Moći i Snage, jersa svojom sopstvenom Moći ne možeš dosegnuti Božija Vrata;čvrsto odluči i reši da se potpuno prepustiš Milosti Božijoj, i dautoneš sa celim svojim Umom i Razumom u Muke i Smrt našegGospoda Isusa Hrista, uvek želeći da istraješ u istom, i daumreš za sva Stvorenja u tebi. Takođe moraš rešiti da paziš ičuvaš svoj Um, Misli i Težnje da ne prime Zlo u sebe, niti smešdopustiti sebi da budeš čvrsto uhvaćena prolaznim Počastimaili Zaradom. Slično moraš da rešiš da otkloniš od sebe svuNepravednost, i sve drugo što može sprečavati Slobodu tvogKretanja i Napretka. Tvoja Volja mora biti sasvim čista, iutvrđena u čvrstoj Odluci da se nikad više ne vrati svojimstarim Idolima, već da ih napusti istoga Trena kada ih pozna, iodvojiti svoj Um od njih, i stupiti na čestiti Put Istine iPravednosti, prema jasnom i punom Učenju Hristovom. I kakonameriš da napustiš Neprijatelje svoje sopstvene unutrašnje

175

Prirode, tako takođe moraš da oprostiš svim tvojimspoljašnjim Neprijateljima, i rešiš da ih sretneš svojomLjubavlju; tako da ne ostane uopšte ni jedno Stvorenje, Osoba,ili Stvar sposobno da zadržava tvoju Volju i da je zarobi; već daona može biti iskrena, i očišćena od svih Stvorenja.Čak i dalje; ako se zahteva, moraš biti voljna i spremna danapustiš sve svoje privremene Počasti i Zaradu radi Hrista, i dane mariš ni za čim što je Zemaljsko tako da staviš svoje Srce iNaklonosti u to; već da smatraš sebe u svakom Stanju,Stepenu, i uslovima u kojima si, prema svetovnim Položajimaili Bogatstvima, samo Slugom Božijim i tvojih Saputnika-Hrišćana; ili Poslužiteljem u Službi u koju te je Gospod stavio.Sva Arogancija i Samo-Uzdizanje moraju se poniziti, spustitinisko, i tako poništiti da ništa od tvog vlastitog ili bilo kogdrugog Stvorenja ne može ostati u tvojoj Volji da ne dovede dase tvoje Misli ili Mašta posade na to.Takođe moraš čvrsto utisnuti u svoj Um to, da ćeš sigurnookusiti obećanu Milost Zaslugom Isusa Hrista, tj. od Njegovepritičuće Ljubavi, koja zaista već jeste u tebi, i koja će teizbaviti od Stvorenja, i prosvetliti tvoju Volju, i zapaliti jePlamenom Ljubavi, putem čega ćeš Pobediti Đavola. Nije kaoda ti svojom sopstvenom Snagom možeš hteti ili činiti bilo šta,već jedino ulaskom u Patnju i Uskrsnuće Isusa Hrista,preuzimajući ih na sebe, sa njima napadaš i razbijaš uKomadiće Carstvo Đavolovo u sebi, i usmrćuješ svojaStvorenja. Moraš rešiti da stupiš na ovaj Put upravo ovogaČasa, i nikad ga ne napustiti, već se voljno predati Bogu u svimsvojim Nastojanjima i Radovima, da On može činiti sa tobomšta želi.Kada je tvoja Volja tako pripremljena i rešena, onda se onaprobila kroz svoja soptvena Stvorenja, i iskrena je u PrisustvuBožijem, i odevena je odlikama Isusa Hrista. Onda ona možeslobodno ići Ocu sa Rasipnim Sinom, i pasti ničice u NjegovomPrisustvu i izliti svoje Molitve; i stavljajući napred svu svojuSnagu u ovaj Božanski Rad, ispovediti svoje Grehe iNeposlušnost; i kako se daleko odvojila od Boga. To mora biti

176

urađeno ne samo praznim Rečima, već sa svom Snagom, kojuzaista iznosi samo kod jake Namere i Odluke; jer Duša po sebinema nikakvu Snagu ili Moć da ostvari bilo kakav dobar Rad.Sad kada si tako spremna, i kada je tvoj Nebeski Otac videotvoj dolazak i povratak Njemu u takvom Pokajanju iPoniznosti, On će ti se iznutra obratiti, i reći: Vidi, to je moj Sinkoga sam izgubio; bio je mrtav a sada je ponovo živ. I doći će isrešće te u tvom Umu sa Milošću i Ljubavlju Isusa Hrista, izagrliti Zracima svoje Ljubavi, i poljubiti sa Svojim Duhom iSnagom; i onda ćeš primiti Milost da izliješ svoju Ispoved predNjim, i da se snažno moliš. To je zaista pravo Mesto gde semoraš rvati u Svetlu Njegovog Lika. I ako ostaneš postojano tu,i ne ustukneš, videćeš ili osetiti velika Čuda. Jer ćeš naći Hristau sebi kako napada Pakao i drobi tvoje Zveri u Komadiće, iveliki će Metež i Muka nastati u tebi; takođe tvoji tajnineotkriveni Gresi će se onda prvi probuditi i truditi se da teodvoje od Boga, i da te zadrže nazad. Tako ćeš zaista otkriti iosetiti kako se Smrt i Život bore jedno protiv drugog, irazumećeš šta prolazi kroz tebe, i šta su Nebo i Pakao. U toVreme se nemoj micati, već stoj čvrsto i ne povlači se; jer nakraju će sva tvoja Stvorenja malaksati, postaće slaba, ispremna da umru; i onda će se tvoja Volja pojačati, i biti ustanju da potčini i stiša loše Težnje. Tako će tvoja Volja i Umuzlaziti u Nebo svaki dan, i tvoja Stvorenja postepenoodumirati. Dobićeš sasvim novi Um, i postati novo Biće, ioslobodivši se zverske nakaznosti, obnoviti Božanski Lik. Takoćeš biti izbavljena iz sadašnjeg Bola, i vratiti se svom IzvornomMiru.

Praksa sirote DušeOnda sirota Duša krete tim Pravcem sa takvom Ozbiljnošću, daju je to uveravalo da će odmah postići Pobedu; ali nađe da suza njene vlastite Snage i Moći Nebeske Kapije zatvorene i to jebilo kao da je odbačena i napuštena od Boga, i nije primila višedo jedan Pogled ili Prosjaj Njegove Milosti. Na to reče sebi:Sigurno se nisi iskreno predala Bogu. Ne traži ništa od Njega,već se samo predaj Njegovom Sudu i Presudi, da bi On mogao

177

ubiti loše Težnje. Uroni u Njega preko Granica Prirode i Bića, ipredaj mu se, da bi mogao da čini sa tobom šta On hoće, jer nisidostojna da mu se obratiš.Tako Duša Odluči da utone, i da napusti svoju sopstvenu Volju;i kada je tako učinjeno, odmah je obuze najveće mogućeKajanje zbog grehova koje je počinila; i Kajanje je gorkootkrivalo njen ružni Oblik, i bilo joj je zaista duboko žao što suloša Stvorenja boravila u njoj. I od te Žalosti nije mogla daizgovori više ni jednu Reč u Prisustvu Božijem, već je počela usvom kajanju da shvata gorku Muku i Smrt Isusa Hrista, tj. kojuveliku Muku i Mučenje je podneo Radi nje, kako bi je izbavio iznjenih Muka, i promenio u Lik Božiji. Potpuno je utonula u torazmišljanje, i ništa nije činila već je žalila zbog svog Neznanjai Nemarnosti, i što nije bila zahvalna svom Izbavitelju, i da nijednom nije razmislila o velikoj Ljubavi koju joj je ukazao, većje lenjo provodila svoje Vreme, i uopšte nije brinula kako bimogla imati udela u Milosti koju je On pribavio i ponudio; većje umesto toga načinila u sebi Likove i Oblike zemaljskihStvari, sa ispraznim Svetovnim Požudama i Zadovoljstvima.Time je dobila takve zverske Težnje, da sad mora ležatizarobljena u velikoj Bedi, i od same sramote ne sme da seusudi da podigne svoje Oči ka Bogu, koji je sakrio Svetlostsvoga Lika od nje, i neće ni da je pogleda. I kako je takouzdisala i plakala, bila je odvučena u Bezdan ili Jamu Užasa, ipoložila sebe takva kakva je na Vrata Pakla, da tu propadne.Od toga je sirota uznemirena Duša na izvestan način bila lišenaRazuma, i potpuno napuštena, tako da je na taj Načinzaboravila sve što Radi, i voljno bi se predala Smrti, i prestalada bude Biće. Tako je sebe prinela Smrti, i nije želela Ništadrugo do da umre i nestane u Smrti svog Izbavitelja, IsusaHrista, koji je podneo tolike Muke i Smrt Radi nje. I u tomNestajanju počela je da uzdiše i da se moli u sebi sasvim unutrini Božanskoj Dobroti, i da tone u samu Milost Božiju.U tom se iznenada pojavi ljupki Lik Ljubavi Božije, koji je prožekao velika Svetlost, i učini je neizmerno radosnom. Onda onapoče da se moli na pravi način, i da se zahvaljuje Najvišem za

178

takvu milost, i da se mnogo veseli, što je izbavljena iz Smrti iPaklene Muke. Sada je kušala milinu Božiju, i istinu koju jeObećao; i sada svi zli Duhovi koji su je pre uznemiravali, iodvlačili od Milosti, Ljubavi i unutrašnjeg Prisustva Božijeg,behu primorani da je napuste. Tad je bilo održano i svečanoobavljeno Venčanje Jagnjeta, to jest, Uzvišena Sofija (ili VečnaMudrost) verila se ili zaručila sa Dušom; i Verenički PrstenHristove Pobede je bio utisnut u Suštinu, i ona je bila ponovoprimljena da bude Dete i baštinik Božiji.Kada se to završilo, Duša je postala vrlo radosna i počela je dadela sa ovom novom Snagom, i da slavi sa Pohvalama ČudaBožija, i tako je od tog doba hodala neprestano u istom Svetlu,Snazi i Radosti. Ali uskoro je bila napadnuta; spolja Porugom iPrekorom Sveta, i iznutra, velikim Iskušenjem, tako da jepočela da sumnja da li je njeno Utemeljenje zaista od Boga, i dali je zaista okusila Njegovu Milost.Jer došao je Tužitelj, Satana, i rado bi je skrenuo sa tog Kursa, iučinio neodlučnom da li je to pravi Put; šapućući joj iznutraovako: Ova sretna Promena u tvom Duhu nije od Boga, već je odtvoje vlasite Mašte. Takođe Božansko Svetlo se povuklo izDuše, i sijalo samo na unutrašnjem Zemljištu, kao Vatra odpreostalog Žara, tako da je Razum bio zbunjen, a sama misaonapuštena, i Duša nije znala šta se dešava, niti da li jeste ili nijeokusila nebeski Dar.Ipak nije mogla da napusti borbu; jer goruća je Vatra Ljubavibila zasejana u njoj, i podigla je u njoj silnu i neprestanu Glad iŽeđ za Božanskom Milinom. Tako da je na kraju počela da seispravno moli, i da bude ponizna u Prisustvu Božijem, i daispituje i sudi svojim zlim Sklonostima i Mislima i da ihodstranjuje. Pomoću toga je Volja njenog Razuma slomljena, aloše od nje nerazdvojne Sklonosti behu uništavane iiskorenjivane sve više i više. Taj Proces je veoma težak i bolanza Prirodu Tela, jer ga čini malaksalim i slabim, kao da je bilojako bolesno; a nije imalo prirodnih Bolesti, već samo Tugusvoje zemaljske Prirode koja je osećala i oplakivala Uništenjesvojih zlih Požuda.

179

Sada kada se zemaljski razum našao tako napušten, a sirotaDuša videla da je spolja prezrena, i ismejana od Sveta, jer višeneće ići Putem Greha i Sujete; i takođe da je iznutra napadnutaTužiteljem, Satanom, koji joj se rugao, i neprestano stavljaopred nju Lepotu, Bogatstva, i Slavu Sveta, i nazivao je Budalomšto ih ne prigrli; ona je počela da misli i ovako govori u sebi: OVečni Bože! Šta sada da činim da bih našla Mir?Prosvetljena duša je ponovo sreće i govori joj.Dok je bila u tim Razmatranjima, ponovo je srete prosvetljenaDuša, i reče: - Od čega ti boluješ, Sestro moja, te ti je tako teško i tužna si?Ucveljena duša reče.- Poslušala sam tvoj Savet, i tako dobila Zrak, ili Izliv BožanskeMiline, ali on je ponovo otišao, i ja sam sada opustošena.Štaviše, spolja trpim velike Probe i Uvrede u Svetu; jer me svimoji dobri Prijatelji napuštaju i ismejavaju; i takođe samiznutra napadnuta Mukom i Sumnjom, i ne znam šta da činim.Prosvetljena duša kaže:- Sad mi se baš dopadaš; jer sada naš voljeni Gospod Isus Hristobavlja isto Hodočešće ili Proces na Zemlji sa tobom i u tebi,koje je učinio kada je bio u ovom Svetu, koji ga je neprestanogrdio, prezirao i loše govorio, i u kome nema ništa Njegovog; isada ti nosiš Njegov Žig ili Znak. Ali ne čudi se zbog toga, nitimisli da je to neobično; jer tako mora da bude, kako bi moglabiti iskušana, pročišćena i očišćena. U ovoj Muci i Nevoljineizbežno ćeš gladneti i plakati za Izbavljenjem; i takvomGlađu i Molitvom privući ćeš sebi Milost i spolja i iznutra.Jer moraš rasti odozgo i odozdo da bi ponovo bila u LikuBožijem. Kao što mladu Biljku napada Vetar, i mora stajati nasvojoj Podlozi na Vrućini i Hladnoći, crpeći Snagu i Vrlinuodozgo i odozdo od tog Napada, i mora da izdrži mnogeNepogode, i prođe kroz mnoge Opasnosti pre nego što postaneDrvo, i donese Plod. Jer kroz taj Napad Vrlina Sunca se razvijau Biljci, te njena divlja Svojstva postaju prožeta i obojenaSunčevom Vrlinom, i tako rastu.

180

I to je Vreme kada moraš igrati Ulogu valjanog Vojnika u DuhuHrista, i sarađivati sa Njim. Jer sada Večni Otac svojomvatrenom Snagom začinje u tebi svog Sina, koji je promenioOčevu Vatru, naime prvi Princip, ili gnevno i srdito SvojstvoDuše u Plamen Ljubavi, tako da iz Vatre i Svetla (ili Srdžbe iLjubavi) nastaje jedna Suština, Biće, ili Supstanca, koja je praviHram Božiji. I sada ćeš pupeti na Čokotu Hristovom, u BožijemVinogradu, i doneti Plod u tvoj Život, i pomažući i upućujućidruge, pokazati svoju Ljubav i Bogatstvo, kao dobro Drvo. JerRaj mora tako ponovo ponići u tebi kroz Gnev Božiji, i Pakao utebi biti promenjen u Nebo.Stoga ne budi zastrašena Iskušenjima Đavolovim, koji traži ibori se za Carstvo koje je imao jednom u tebi; pa pošto ga jesada izgubio, mora da bude proklet, i da te napusti. I on tespolja obasipa Porugom i Prekorom Sveta, da se ne bi saznaloza njegov sopstveni Sram, i da bi ti bila skrivena Svetu.Jer sa tvojim Novim Rođenjem ili preobraženom Prirodom, tisi u Božanskoj Harmoniji sa Nebom. Stoga budi strpljiva, ičekaj na Gospoda; i šta god ti se desi, sve to uzmi iz NjegovihRuku, kao da je On to namenio za tvoje najviše Dobro. I tako je prosvetljena duša napusti.

Put ucveljene DušeŽalosna duša sada započe svoj Put strpljivo u PatnjamaHristovim, i uzdajući se samo u Snagu i Moć Božiju u sebi, stupiu Nadu. Tako je jačala svakim Danom, i njene loše sklonosti suumirale u njoj svakim danom sve više i više. Tako je na krajustigla do Visokog Stanja ili Stepena Milosti; i Vrata BožanskogOtkrovenja i Carstva Nebeskog joj se otvoriše, i očitovaše se unjoj.I tako se Duša kroz Kajanje, Veru, i Molitvu, vratila svojojIzvornoj i Pravoj Potpori, i ponovo postade Dobro i VoljenoDete Božije; tako nam svima pomogla Njegova BeskrajnaMilost. Amen.

181

182