ПРОГРАM

ЕКСТЕНЗИВНA ИЗВОДЊA ВИНОГРАДАРСКОГ ПУЖА

Увод

Овај програм даје основне смернице за остваривање екстензивне производње пужа у ограђеном простору (фарма).Планирана фарма за екстензивни узгој виноградарског пужа садржи следеће елементе који су међусобно физички и функционално интегрисани у једну целину.

1. Манипулација- сабиралиште- сортирница- карантин- пакирница- складиште

2. Екстензивно растилиште (кохлеар).

Врсте које се сакупљају или гаје у Европи припадају роду Helix наводимо неколико најважнијих:

- виноградарски пуж ( Helix pomatia )

- шарени пуж ( Helix aspersa )

- баштенски пуж ( Helix hortensis )

- шумски пуж ( Helix lucorum )

Комерцијално најтраженија и најцењенија врста је виноградарски пуж који се сакупља на местима где обитава и узгаја.

Љуштура – кућица пужа лоптастог је облика, висине 40-50мм, жућкасто мрке боје са неправилним попречним пругама тамнијим од основне боје љуштуре. Тело му је жућкасте боје са многобројним неправилним чворићима.

Пужеви су хермафродитни организми код којих су за акт оплођења потребне две јединице ради узајмне измене полних продуката, тако да свака јединка за време копулације врши оплђење и бива оплођена.

Виноградарски пуж се пари у мају месецу. Петнестак дана после акта копулације јаја се оплоде и пуж на скровитом месту ископа рупу у земљи у коју положи 70-100 јаја. Одлагање јаја најчешће се врши у јуну месецу. Друго парење обавља се у августу месецу, но с обзиром на недовољно развијену љуштуру зиму преживљава углавном подмладак у топлијим крајевима.

Период инкубације јаја код виноградарског пужа траје око месец дана. Из јаја излазе већ формирани пужеви са танком и провидном љуштуром.

Виноградарски пуж престаје са активностима у октобру месецу пошто је на отвор излучио епифрагму (кречно-беланчевинасти тврди поклопац). Улога епифрагме је двојака: штити животинју од ниских температура, али у исто време омогућава дифузију гасова за време зимског сна који обично траје до марта месеца.

1. Подизање фарме пужева

1.1. Основни предуслови за заснивање фарме пужева

Тип фарме који се предлаже представља заокружену технолошку целину која обухвата процес производње пужева до конзумног примерка у екстензивном узгоју и класификацију и сортирање пужева, лагеровање, транспорт до тржишта као и производња хране за исхрану пужева.

Осим климатских фактора који морају задовољити животне потребе пужа (влажност ваздуха и супстрата, температура ваздуха) основни критеријум код избора локације за фарму је структура и састав земљишта. Неопходно је да тло буде растресито и оцедно како се после падавина не би задржавала вода у већој количини

1.2. Производне површине фарме и њихова намена

1.2.1. Сабиралиште је простор у који долазе пужеви разних величина сакупљених у природи. Пужеви се перу млазевима воде да би се одстранила нечистоћа и повратила евентуално изгубљена влага, уколико дуже времена нису били на влажном станишту.

1.2.2. Сортирница је простор у који долазе пужеви из сабиралишта или екстензивног растилишта, у којима се сортирају пужеви по величини; угинули пужеви и празне љуштуре се одбацују.

1.2.3. Карантин је простор у који долазе пужеви из сортирнице, у којем се држе два дана да би се ослободили цревног садржаја. После дводневног боравка у карантину пужеви се опет перу под млазевима воде и односе у пакирницу.

1.2.4. Пакирница је затворена просторија (зидови и кров) бетонског пода у коју долазе пужеви из карантина и у којој се пакују у гајбе .

1.2.5.Екстензивно растилиште (кохлеар) је простор за узгој пужева после два месеца старости и завршни узгој пужева подконзумне величине који се сакупљају у природи. Кохлеар је од осталог дела фарме одвојен пластичном мрежом високом 75 цм. Земљиште у кохлеару је плодно и растресито, издељено у леје, између којих је безбиљни простор ширине 50

цм, чија је улога мелиоративна, што значи да је нижи од леја. У лејама се у густом засаду одржава и гаји широколисно биље и неке повртарске културе. Над сваком лејом налази се распрскивач воде. Димензије сваке леје је 70 м x 3м; укупна површина екстензивног растилишта је око 8.500м2 .

Једногодишњи пужеви се насађују у леје кохлеара. Функционисање кохлера је тако замишљено да се насађиванје једногодишнјим пужевима започиње у леје са једне стране кохлеара, а насађиванје пужевима подконзумних величина са друге стране. број примерака по јединици површине износи 100 индивидуа по метру квадратном.

У лејама кохлеара поставлјено је више малих и ниских надстрешница чија је улога да заштите пужеве од прејаке кише и инсолације и да испод нјих постављају гомилице концентроване пелетиране и специјалне синтетичке хране за пужеве. Храна биљног порекла је основна храна. Међутим, ради избалансиранја прехране у сваку јединицу се додају као додатна храна и листови биљака из повртњака. Пажљивом контролом у року од неколико дана може се установити коју врсту хране пужеви воле па се на основу тога може се кориговати састав повртњака и количина хране. Осим свежег лишћа у јединице се наизменично на удаљености од 20цм поставлјају гомилице концентроване пелетиране хране и гомилице специјалне синтетичке хране за пужеве. Количину ове две врсте додатне хране такође ће одредити пракса.

На кохлеару је потребно поставити мрежу прскалица које ће равномерно квасити биље, пужеве и земљу. Прскање треба обављати свакодневно у периоду између 10 и 16 часова и то у 30 мин. интервалима између којих су исто толико дуге паузе. У кишним данима прсканје се избегава или му се скраћује време.

Сви делови фарме морају бити снабдевени текућом водом; манипулација-водоводом, остали делови фарме-укопаним или надземни пластичним цевима.

2. Технологија производње

Код гајења, најбоље би било пужевима обезбедити амбијент какав имају у природи. Избор терена је веома важан чинилац за успешно гајење. Земљиште треба да буде лако да би пужеви могли да ископају рупе за укопавање током зимског сна. Препоручљиво је да земљиште садржи што више калцијумкарбоната, који је неопходан за изградњу љуштуре и јајчане опне. Место где се прави узгајалиште (кохлеар) неби требало да буде ветровито. Ветар шкоди пужевима јер доводи до великог губитка влаге. Терен би морао да има и хладовину , да небуде изложен јаком сунцу. Као помомоћна и сезонска делатност многим домаћинствима погодна је јер не изискује велики физички напор и трошкови финансијских улагања су ниски.

Могу се користити и парцеле које нису погодне за пољопривредне и повртарске културе.

Пужеви се могу гајити на два начина: делимично (парцијално) и потпуно (комплетно).

Делимично (парцијално ) гајење у суштини не представља право гајење пужева. За овај начин гајења пужеви се сакупљају из природе, стављају се у ограђени простор, око два месеца се интензивно хране, односно тове, да би добили на тежини.

Потпуно (комплетно) гајење пужева почиње њиховим рађањем из јајета, а завршава се прерадом и потрошњом. Овакав начин гајења пужева обавља се у узгајалиштима на отвореном, затвореном простору, или комбиновано.

Фарме пужева могу бити различите величине, али ако се жели живети од само тих прихода морају бити најмање хектар површине. Облик узгајалишта може бити правоугаони, а неки сматрају да површина треба да буде уска, а дугачка, да би се послови око гајења највише обављали са спољнњ стране ограде, и да се што мање улази у ограђен простор.

Узгајалиште би требало да буде подељено на зона. Зоне репродукције ваља да садржи матично легло које се размножава и полаже јаја. Величина тог простора треба да обухвата око 20% величине узгајалишта. Број пужева у зони репродукције нетреба да пређе 20-30 јединки по квадратном метру. Остали део узгајалишта ваља да обухвата товилуште. У том простору може бити додатних подела за одвајање пужева различитог узраста и степена ухрањености. У зони това неби требало да буде више од 100 пужева по квадратном метру.

Простор на коме се гаје пужеви треба да буде ограђен, да штити и спречава бекство пужева. За то је најбоље користити жицу (поцинковану мрежу) ширине 100 цм са окцима 5-15 мм. Мрежу треба разапети на стубове тако да стубови остану са спољне стране да пужеви неби преко њих бежали. Доњи крај мреже треба укопати у земљу 20 цм, а горњи савити под углом од 90 степени. За узгајалиште је веома важно да се обезбеди довољна количина влаге. Може се поставити систем за орошавање- прскалице са што ситнијим распрскивачима које стварају вештачку кишу. Други начин за обезбеђивање довољне количине влајесте копање мањег рова око узгајалишта ширине 15-20 цм, а дубине око 15 цм који ће се напунити водом. Степен влажности за пужеве требало би да износи 75-95% влаге.

Контрола узгајалишта треба да се врши сваког дана да би се сакупили и раздвојили пужеви који су се нагомилали уз или на огради. Важно је контролисати и здравствено стање пужева и отклањати угинуле примерке. Треба водити рачуна да не дође до епидемије. Болести пужева

представљају област која није довољно истражена. Мали жути пауци нападају пужеве. Болест пужева може бити у вези са великом густином популације у узгајалишту и хигијеном.

Храна је важан чинилац код узгоја пужева. Пужеви су прождрљиви биљоједи. Потребно је правилно подесити њихову исхрану. Не треба их хранити преко дана, јер то код њих изазива непрекидну активност. Ваљало би да се преко дана одмарају на неком скровитом месту, да не троше енергију и не буду изложени великом губљену воде из тела. Пужеви имају утврђене навике у вези са исхраном, па храну треба остављати у сумрак на одређеним местима и када то временске прилике дозвољавају, јер пужеви не једу када је превише вруће, дува ветар или пада киша. Пужеви се најрадије хране луцерком, свежом травом, салатом, купусом, воле и воће (јабуке, крушке и шљиве) и поврће (краставац и тиква). Ако се пужеви интензивно тове, може им се давати кувани кромпир, шаргарепа, сунцокрет, влажне мекиње и кукурузна прекрупа. Због велике потребе за калцијумом, неки узгајивачи у храну додају и коштано брашно, прах од сопствених кућица (пужева) или испрани кречни песак.

Важно је нагласити да сва храна која се даје пужевима мора бити чиста, без прашине и ситно исецкана јер је, у противном пужеви, ма колико били гладни, неће узети.

Потрбно је водити евиденцију рада на узгоју пужева. У циљу што бољег приноса потребно је свакодневно бележити податке о влажности, температури, ветру, киши, роси, исхрани итд.

3. Сакупљање и испорука

3.1. Сакупљање пужева

Сакупљање пужева у Европи обавља се углавном у два годишња доба- јесен и пролеће. Пошто је пуж у јесен добро угојен и за јело укуснији тежиште се ставља на јесење сакупљање и то најчешће у октобру и почетком новембра месеца.

Период сакупљања почиње почетком априла месеца када топлије време и куша пробуде пужа из зимског сна и будући да је животиња гладна крене у потрагу за храном пошто је предходно провалила епифрагму. сакупљање се може наставити и преко лета али са мањим успехом пошто су се пужеви разишли са места на којима су у већој концентрацији јединке провеле зиму.

3.2. Испорука

Припремање пужева за транспорт практично започиње већ у сортирници где се пужеви класирају по величини. Они чија је дужина испод 35 мм пуштају се у кохлеар да би достигли конзумну величину , а пужеви са

љуштуром дужине преко 35 мм класирају се тако да разлика у дужини између појединих класа буде 5 мм.

4. Економика производње

4.1. Основна средства

а) Манипулативни објекат..........................................................3.750 €

б) Сандуци................................................................................... 600€

в) Кохлеар.................................................................................... 2.500€

Укупно........................6.850€

4.2 Трошкови производње

а) Набавка пужева из природе...................................................1. 500 €

б) Обрада земљишта са сетвом трава у кохлеару............................1.250€ в) Прибављање и довоз свеже хране за пужеве у периоду интензивног това (јун-септембар)............................................................................725€

г) Трошкови заштите од штеточина............................................... 175€

д) Трошкови енергије (нафта , бензин)........................................... 300€

ђ) Нега и сакупљање пужева....................................................... 1350€

ж) Сортирање и паковање............................................................. 800€

з) Остали радови у пужњаку...................................................... 450€

Укупно 6. 575€

4.3. Амортизација основних средстава

23.700,00 х 10%........................................................ 1.185€

4.4. Годишњи обим и вредност производње

12.000 кг х 0.9€.........................................................10.800€

4.5. Рекапитулација материјалних трошкова

трошкови производње.........................................................6.575€

амортизација основних средстава....................................... 1.185€

Укупно 7.760€

4.6. Биланс успеха

укупан приход.................................................................10.800€

материјални трошкови...................................................7. 760€ БРУТО ДОБИТ 3.040€